Fakultet tehnikih nauka

Depatman: Ininjerstvo zatite ivotne sredine

Predmet: Projektovanje sistema zatite

BIOMASA I BIOGAS- Seminarski rad -

Dunja Rakocija

Marta Miloevi 32- Novi Sad 2010 1. UVOD

U svetu se trenutno iz fosilnih goriva dobija oko 80% energije. Porast populacije zahteva poveanje energetske potronje, meutim nalazita fosilnih goriva su ograniena i mnogi naunici veruju da e se u narednih sto godina sve rezerve potpuno iskoristiti. Reenje lei u alternativnim izvorima energije.

Alternativni izvori energije predstavljaju energetske resurse koji se mogu nadoknaditi prirodnim procesima i koristiti neogranieno dugo sa tim da njihova potronja ne premauje kapacitet njihovog obnavljanja. Njih ine nepotroivi resursi kao sto su: solarna energija, geotermalna energija, energija vetra, hidroenergija, energija pokretanja morske vode i obnovljivi resursi kao to su energija biomase i nuklearna fuzija.

Neobnovljivi izvori energije postoje samo u ogranienim koliinama na Zemlji i sav materijal prisutan u obliku neobnovljivih izvora energije e se na kraju potroiti, i zbog toga se ovim izvorima mora nai zamena.

Vodei svetski problem je danas ugroavanje ivotne sredine i zbog toga je potrebno obezbediti alternativne izvore energije koje ne bi imale veliki uticaj na ugroavanje ivotne sredine.

S obzirom na deficit konvencionalnih izvora energije (nafte i gasa), u EU je postignut sporazum da se povea korienje udela energije iz obnovljivih izvora sa 14 na 20%, teei da se do 2020. godine ukupna emisija gasova smanji za 12% u odnosu na 1990. godinu. Zato su obnovljivi izvori energije stavljeni u samo sredite njene razvojne politike. Zajednika osobina svih obnovljivih i alternativnih tehnologija je relativno visok stepen poetne investicije, ali i njihova niska operativna cena. Na osnovu analize tehnolokih ciklusa, ovo ini da je njihova ukupna cena povoljnija.

Kako je potencijal obnovljivih izvora energije ogroman, njihovo dalje tehnoloko usavravanje i primena treba da budu prioritet ekonomskog razvoja kod nas.

2. BIOMASA

Biomasa je izvor tenih, vrstih i gasovitih energenata. Biomasa je najvei obnovljivi izvor energije. Srbija spada u vrh evropskih zemalja po koliini raspoloive a neiskoriene biomase. Tehnologije za njeno korienje su raspoloive, ekoloki prihvatljive i ne spadaju u red visokih tehnologija. Glavna prepreka veem korienju biomase za proizvodnju elektrine energije lei u trokovima proizvodnje. Proizvodnja elektrine energije iz biomase jo uvek ima znaajno vee trokove od proizvodnje iz fosilnih goriva. Biomasa je najstariji izvor energije koji je ovek koristio i predstavlja zbirni pojam za proizvode biljnog i ivotinjskog sveta. Biomasa kao obnovljivi izvor energije, ukljuuje ogrevno drvo, umski otpad, piljevinu koru, otpad iz pilana, slamu, kukuruzovinu, stabljike suncokreta, ostatke pri rezidbi vonjaka i vinograda, ivotinjske ekskremente, biorazgradivi komunalni i industrijski otpad i drugo. Biomase se mogu koristiti za zadovoljenje razliitih energetskih potreba, kao sto su proizvodnja elektrine energije, zagrevanje domainstava, za dobijanje goriva za motorna vozila, kao i za proizvodnju toplote za industrijske procese. Navedene vrste biomase su sline po sastavu i tehnikim karakteristikama sa aspekta da se koriste kao biogoriva. Ali, uprkos tome postoje znaajne specifinosti koje su uslovile razvoj posebnih tehnologija i tehnike za njihovo korienje u energetske svrhe.

Biomasa nastala kao produkt (ostatak) poljoprivredne proizvodnje najcee se prikuplja u obliku manjih ili veih etvrtastih bala ili veih rol bala, razliitih gustina. Forma biomase koja ostaje na raspolaganju iz preraivake industrije moe biti veoma raznolika, ali je uglavnom u okviru pojedinih pogona ujednaena po vrsti, obliku i tehnikim karakteristikama.

Biomasa kao gorivo ima niz povoljnosti, ali i nedostataka. Od dobrih osobina biomase kao goriva se moze istai da je biomasa lako dostupan, obnovljiv, tehniki i ekoloki prihvatljiv izvor energije. Korienjem biomase smanjuju se potrebe za uvozom konvencionalnih energenata, to u posrednom smislu obezbeuje neprekidnost u snabdevanju energijom, poveanje broja zaposlenih, podizanje kvaliteta ivota u ruralnim oblastima, smanjenje migracije selo-grad i manju zavisnost drave od spoljanjih pritisaka. Meutim, i pored mnogih povoljnosti u eksploataciji biomase njeno korienje je vezano i za odreene nedostatke, od kojih bi se moglo navesti: periodinost nastanka biomase, razuenost u prostoru, oteano sakupljanje, pakovanje i skladitenje, to je uslovljeno malom nasipnom masom (gustinom), manjom toplotnom moi svedene na jedinicu zapremine, nepovoljnim oblikom i visokim sadrajem vlage, a i investicioni trokovi za izgradnju postrojenja za sagorevanje biomase su vei od onih za sagorevanje konvencionalnih energenata.

Navedeni problemi se mogu izbei ili njihov uticaj smanjiti ukoliko se biomasa sabija u obliku peleta i briketa. Meutim, za te procese se troi dodatna energija, za usitnjavanje, po potrebama za suenje, sabijanje i hlaenje, ali je krajnji bilans uloene i raspoloive energije znaajno pozitivan.

Upotrebom biomase pre svega iz poljoprivrednog otpada, smanjila bi se potreba drave za uvozom energenata, zatita ivotne sredine bi se podigla na vei nivo i privreda bi napredovala.3. VRSTE BIOMASE

Drvna biomasa-gorivo budunosti- predstavlja ekoloki prihvatljivo gorivo koje se dobija iz obnovljivih izvora.Savremeno korienje drvne biomase podrazumeva njenu upotrebu u oblicima koji omoguuju najvei stepen iskorienja energije. To su najee drveni peleti i briketi, kao i tzv. drvena seka. Emisija tetnih gasova, a posebno CO2 pri sagorevanju goriva na bazi drvne biomase je minimalna. Zbog toga drvna goriva predstavljaju jedno od reenja za smanjenje emisije gasova koji u atmosferi izazivaju efekat staklene bate (Hagauer D., 2007).Primena drvne biomase na globalnom nivou ima izuzetan znaaj za ljudsku populaciju. Ova vrsta energije posebno znaajnu ulogu igra u nerazvijenom delu sveta i procena je da predstavlja primarni izvor energije za oko 2,4 milijarde ljudi (IEA, 1998). Razlog tome je njena laka pristupanost i primena za grejanje i proizvodnju hrane. Meutim, u najveem broju sluajeva korienje drvne biomase kao energenta je uglavnom neadekvatno, u otvorenim peima, tako da su gubici energije izuzetno visoki.

U razvijenom delu sveta razlozi za korienje obnovljivih izvora energije se nalaze u potrebi za korienjem ekoloki prihvatljivih izvora energije, kao i veoj energetskoj samostalnosti. Iz tog razloga u poslednjih deset godina trite drvne biomase belei nagli rast. Globalna trgovina drvnom biomasom je u 2007. godini iznosila 11 miliona tona, to je dvostruko vie u odnosu na 5,6 miliona tona u 2003. godini. Najznaajniji proizvod u ovoj trgovini predstavljaju drvni peleti. Pojedinano najvei izvoznik drvne biomase je Nemaka sa 1,4 miliona tona (izvoz se ostvaruje najveim delom u susedne zemlje: Austriju, Holandiju, Belgiju i Italiju), dok Kanada izvozi 1,3 miliona tona (Wood Resources International, 2007).

Uee drvne biomase u globalnoj potronji energije se procenjuje na 14%, to je veoma blizu ueu elektrine energije (15%) i gasa (16%) (IEA, 2003).

Po proizvodnji peleta lider u Evropi je vedska, a prognoze i trendovi pokazuju da e to ostati i u narednom periodu.

Naziv zemljeKoliina (tona)

vedska1,600,000

Nemaka800 000

Austrija600 000

Finska400 000

Baltike drave800 000

Rusija300 000

Ostali1 000 000

Ukupno5 500 000

Tabela 1: Proizvodnja peleta u Evropi u 2007.godini (procena) (Izvor: Vapo Oy, Mp. Martti Savolainen London, 2.11.2007)

Za razliku od veine razvijenih zemalja, u Srbiji se primena drvne biomase za proizvodnju novih oblika drvnih goriva, a time i energije, jo uvek nalazi na samom poetku. U toku 2007. i prvoj polovini 2008. godine, izgraeno je nekoliko pogona za proizvodnju drvnih peleta, a u Beogradu je u toku probna upotreba drvne biomase (drvnih briketa i peleta) u jednoj od gradskih toplana.

Razlozi zaostatka Srbije u ovoj oblasti su brojni, a neki od znaajnijih su nedostatak institucionalne podrke, izostanak adekvatne legislative, nedovoljne investicije, nedostatak znanja i nizak nivo tehnolokog razvoja.

Slika 1: Drvna biomasa

Biomasa u poljoprivredi poljoprivredom se bavi veliki deo stanovnitva u Srbiji. Neto ispod polovine populacije (44 %) ivi u ruralnim podrujima, bavei se poljoprivredom i aktivnostima vezanim za nju. Trgovina poljoprivrednim proizvodima ini 12,8% ukupnog iznosa spoljno-trgovinske razmene. (Bogunovi i Bogdanov, 2009). Postoje tri osnovna oblika korienja biomase u poljoprivredi - za ishranu stoke, kao sirovina za industrijsku preradu i za proizvodnju toplotne energije. U poslednje vreme se reaktivira i etvrti oblik korienja biomase kao organskog ubriva (stajnjaka).

Ostaci ratarske proizvodnje gajeni usevi sa potencijalom za proizvodnju biogoriva u Srbiji su soja, suncokret, kukuruz i uljana repica. Ovaj tip proizvodnje biljaka za dobijanje biogoriva zapoet je 2007. godine kada je izgraena prva fabrika za proizvodnju biodizela.

Slika 2: Biljni ostaci (strnjika jema)Slika 3: Sitnilica za biljne ostatke

Ostaci rezidbe u voarstvu i vinogradarstvu jedna od glavnih tehnolokih operacija u voarstvu i vinogradarstvu je rezidba. Delovi krune odbaeni rezidbom mogu biti iskorieni u energetske svrhe. Dodatni izvor otpadaka biomase pri gajenju voaka i vinograda je zamena starih izroenih stabala novim. Zamena se vri svakih 10 do 25 godina u zavisnosti od vrste voaka koje se gaje. Ova aktivnost je uobiajena za dobro organizovane i odravane vonjake.

Biootpad u stoarskoj proizvodnji teno ubrivo koje se dobija prilikom gajenja goveda i svinja zajedno sa ivinskim otpadom predstavlja jos jedan potencijalni izvor obnovljive energije. Zbog visokog sadraja vode (do 90%), ovi ostaci podleu aerobnim procesima, u cilju dobijanja ubriva povoljnih za ivotnu sredinu.

Biomasa u umarstvu energija na bazi drveta je ekoloki prihvatljiv izvor energije zbog sposobnosti da smanji emitovanje gasova koji doprinose stvaranju efekta staklene bate.4. ELEMENTARNI HEMIJSKI SASTAV BIOMASEU tabeli je prikazan hemijski sastav odreenih vrsta sirovina dobijenih iz poljoprivrede, koje se mogu upotrebiti za dobijanje briketa, u odnosu na strukturu kod drveta.

Hemijski sastav %SlamaOklasje kukuruzaLjuske suncokretaDrvo

Ugljenik44,8456,8750,5750,30

Vodonik5,685,085,686,20

Kiseonik + Azot41,4835,8940,91 + 0,5743,10

Pepeo8,002,162,270,40

Tabela 2: Elementarni hemijski sastav biomase (Ostoji, 1996)

4.1 Elementarna analiza biomaseElementarna analiza je hemijska analiza koja obuhvata ukupnu masu biomase. Ova analiza se moe predstaviti izrazom (maseni udeli %):

C + H + O + N + S + A + W = 100%

Gde su C, H, O, N, S, A, W-maseni udeli ugljenika, vodonika, kiseonika, azota, sumpora, pepela i vlage u radnoj masi biomase, %.

Ugljenik (C) je svakako osnovni element svih gorivih produkata, pa tako i biomase. Sagorevanjem biomase, npr. kukuruzovine se oslobaa svega 5-10 ppm ugljenika. Meutim, stvaranje CO2 je neizbean kod procesa sagorevanja fosilnih goriva, ali se njegova ravnotea ne naruava znaajno, jer biljni svet svakako za svoje potrebe i koristi CO2.

Vodonik (H) je vaan i koristan element biomase. Pri sagorevanju vodonika poveava se toplotna mo biomase i brzina sagorevanja. Za vreme sagorevanja sa kiseonikom stvara vodu koja moe biti u vodenom ili gasovitom stanju.

Kiseonik (O) inae predstavlja nepoeljan elemenat gorivih energenata. Svojim prisustvom smanjuje toplotnu mo biomase, jer prilikom reagovanja s vodonikom stvara vodu. to je vie kiseonika u biomasi ono e lake sagorevati.

Azot (N) ne sagoreva niti uestvuje u sagorevanju biomase. Sagorevanjem biomase na visokim temperaturama azot se tada jedini sa kiseonikom stvarajui azotne okside. Meutim, sadraj NOx prilikom sagorevanja biomase iznosi svega 0.5-0.6 ppm to je oko devet puta manje nego prilikom sagorevanja uglja.

Sumpor (S) organski sumpor ulazi u sastav sloenih organskih jedinjenja sumpora. S poveanjem udela ugljenika, poveava se udeo organskog sumpora koji moe initi od treine do polovine udela ukupnog sumpora. Sagorevanjem sagorljivog sumpora stvaraju se zagaujue gasovite komponente SO2, SO3, H2SO3, H2SO4 koje nagrizaju i stvaraju koroziju delova kotla, ventilatora, i dimnjaka.

4.2 Tehnika analizaPod tehnikom analizom biomase spada sadraj vlage, pepela, ukupnog sumpora, sumpora u pepelu, sagorljivog sumpora, isparljivih materija, sagorljivih materija, gornja toplotna mo i donja toplotna mo.

Toplotna mo (kJ/kg) se moe odrediti eksperimentalno i raunski. Gornja toplotna mo, Hg je ona koliina toplote koja nastaje potpunim sagorevanjem jedinine koliine goriva, pri emu se dimni gasovi ohlade na temperaturi 25 C, a vlaga se iz njih izluuje kao kondezat. Donja toplotna mo, Hd, je ona koliina toplote koja nastaje potpunim sagorevanjem jedinine koliine goriva, pri emu se dimni gasovi ohlade na temperaturi 25 C, a vlaga u njima ostaje u stanju pare te toplota kondezata ostaje neiskoriena. Pri opisivanju efikasnosti sastava uzimamo u obzir donju toplotnu vrednost jer je ona realna, tj. uzima u obzir gubitke (gornja toplotna vrednost upotrebljava se samo teoretski). Odreivanje toplotne moi raunskim putem vri se na osnovu poznatih podataka o elementarnom sastavu, tehnikoj analizi, statistike obrade velikog broja merenja, i ono daje mogunost analize uticajnih faktora na njenu vrednost. za gornju toplotnu mo:

Hg = 340C + 1420 (H O/8) + 93S

za donju toplotnu mo:

Hd = 340C + 1190 (H O/8) + 93S 25W

Sadraj vlage (W) predstavlja jednu od vanijih osobina, jer je biomasa najee i poznata po svojoj vlanosti. Veliki procenat vlage u biomasi, za razliku od drugih energenata, esto oteava njeno korienje transport, rukovanje, loenje i sagorevanje.

Sadraj pepela (A) takoe predstavlja jedan od problema prilikom sagorevanja biomase. Jer biomasa sadri lako topivi pepeo, zbog visokog procenta alkalnih metala (Na i K) u pepelu biomase, pepeo je topiv na niskim temperaturama (oko 800 C) i intenzivno se lepi na zidovima loita, izmenjivakim loitima i dimnim kanalima. Ovaj problem je posebno teak kod onih vrsta biomase (slama, kukuruzovina, oklasak kukuruza) koja usled primene vetakih ubriva imaju izuzetno visok procenat Na i K .5. TEHNOLOGIJE ZA ENERGETSKE TRANSFORMACIJEBIOMASEZa korienje biomase u energetske svrhe stoje na raspolaganju klasine i savremene tehnologije sagorevanja, gasifikacije i pirolize uglja, pri emu je samo tehnologija sagorevanja dostigla punu zrelost. Znaajnije korienje biomase u energetske svrhe, zahteva modifikaciju ovih tehnologija jer biomasa ima karakteristine osobine kao to su: veliki procenat vlage i isparljivih gorivih materija, kao i lako topivi pepeo.

Za dobijanje toplotne energije iz biomase mogue je koristiti tehnologiju sagorevanja, gasifikaciju ili pirolizu. Za sagorevanje biomase, u zavisnosti od njenog oblika, vrste i vlanosti koriste se klasine tehnologije sagorevanja na reetci (nepokretnoj, pokretnoj, kosoj i stepenastoj), kao i sagorevanje u mehurastom ili cirkulacionom fluidizovanom sloju.

5.1. Tehnologije energetskog iskorienja biomase

Nove tehnologije konverzije biomase zahtevaju:

Efikasan nain iskoroenja biomase;

Konkurentnost cene u odnosu na energiju iz fosilnih goriva i

Manji uticaj na okolinu.

Tehnologije sagorevanja:

Tehnologije direktnog sagorevanja;

Tehnologija kosagorevanja;

Gasifikacija i piroliza i

Kombinovana proizvodnja elektrine i toplotne energije iz biomase (kogeneracija).

6. BRIKETIRANJE I PELETIRANJEBriketiranje biomase predstavlja proces koji nesumnjivo spada u ekoloki iste tehnologije. Ovim procesom se otpadna masa iz poljoprivrede, umarstva a i iz ostalih grana proizvodnje koje generiu ovakav otpad prerauje u gotov proizvod, tj. briket.

Briket u odnosu na svoju sirovinu (biomasu) ima velike prednosti u energetskim svrhama, pre svega pri manipulaciji. Sagorevanjem ovog proizvoda oslobaaju se zanemarljive koliine tetnih materija koje ne zagauju ivotnu sredinu i zbog toga ovo gorivo se moe smatrati ekoloki istim. Velika prednost ove vrste energetskog goriva u odnosu na postojea fosilna goriva je njegova obnovljivost. Briketi se mogu koristiti kao hrana za domae ivotinje (hranljive biomase), gorivo za rotilj, hranljivi supstrat za negovanje biljaka, sredstvo protiv komaraca itd.

Pelet je gorivo izraeno od drvne mase, bez hemijskih dodataka, i apsolutno nije tetno po zdravlje oveka i okolinu. Proizvodi se kao i briketi od drvnih ostataka u specijalno dizajniranim presama. Pri sagorevanju ostaje mala koliina pepela, tako da se ienje pei u kojima pelet sagoreva moe obavljati samo jednom nedeljno. Pelet je veoma visoke kalorine moi do 5,4 kWh/kg. Jednostavno i lako se koristi. Pakuje se i prodaje u plastinim dakovima od po 15 kg, to je dovoljno za grejanje tokom 35 sati. Peleti su forma biogoriva sa solidnom sadanou i jo boljom budunou. Oni su transportabilni, zbog velike gustine pogodni za skladitenje, lako se ostvaruje automatsko loenje, a to je i goirvo najvie ujednaenosti karakteristike. Razlika izmeu peleta i briketa je u tome to su peleti manjih dimenzija od briketa i njihova proizvodnja zahteva znatno manju potronju energije za rad maina. Maina u kojoj se proizvodi pelet naziva se peletirka. Druga prednost manjih dimenzija peleta jeste to to jednaka masa peleta i briketa ne zauzima i jednako prostora, to daje efikasniji transport, pakovanje i rukovanje u prostoriji gde se nalazi pe za grejanje.

INCLUDEPICTURE "http://t3.gstatic.com/images?q=tbn:ANd9GcRMWq_MN_pXGlg-L19RfK5Sj-rolRhU7YxcxcQyfhGGdPCe80M&t=1&usg=__kEOoGw3kNaKc9-066nMiqScp2ZM=" \* MERGEFORMAT Slika 4: Drveni paletiSlika 5: Drveni briketi

Slika 6: Maina za briketiranje biomase-briketirka

Slika 7: Maina za peletiranje biomase-peletirka

7. ENERGETSKI POTENCIJAL BIOMASE

Najstariji i najjednostavniji nain korienja energije je sagorevanje biomase. Ono osigurava potpuno sagorevanje i nisku emisiju tetnih materija, a uzimajui u obzir sadraj pepela i goriva, oblik i veliinu estica goriva, razliite vrste goriva koja se u sutini razlikuju u vrsti obrade goriva, razvijeni su metodi za korienje raznih biljnih izvora. Korienje biomase za proizvodnju elektrine energije i grejanja je posebno atraktivan oblik konverzije energije. Kada raste, biomasa smanjuje efekat staklene bate izazvan CO2 i iz atmosfere vezuje ugljen dioksid za biomasu.

Organski ostaci su takoe pogodni izvori energije kao npr.: teni stajnjak, bio-otpad, otpadni mulj, a produkti gradske kanalizacije i ostaci hrane se takoe mogu pretvoriti u velike potencijalne izvore energije biogasa. Biomasa se moe dobiti iz razliitih izvora otpada. Te kategorije obuhvataju otpad iz poljoprivredne proizvodnje, otpad pri procesima u prehrambenoj industriji, ostatak prilikom setve, itd. Resursi biomase koji se mogu koristiti za proizvodnju energije pokrivaju irok raspon materijala koji mogu biti kategorizovani na dva naina: moderna i tradicionalna biomasa. Moderna biomasa obino podrazumeva velike koristi i ima za cilj da zameni konvencionalne izvore energije.Vrsta otpadne biomaseRaspoloivi energetski potencijal

Otpadno drvo industrije14300 TJ/god

Otpad eksploatacije drutvenih uma32600 TJ/god

Otpad privatnih uma23800TJ/god

Otpad privatnih vonjaka350 TJ/god

Otpad vinograda900 TJ/god

Potencijal vanstatistike see25000 TJ/god

Slama i kukuruzovina35500 TJ/god

Ukupno135600 TJ/god

Tabela 3: Energetski potencijal biomase u Srbiji (Nini i sar, 1994, Nini, 1992)

Energetski potencijal pojedinih vrsta biomasa iznosi (Damir , Zdenko , 2004-2007 godine):

slame priblino

15.800 kJ/kg

ljuske od suncokreta priblino16.750 kJ/kg

celuloze

18.900 kJ/kg

skrob

17.650 kJ/kg

drvo

18.600 kJ/kg

Slika 8: Potronja po energentima u Vojvodini u 2005. Godini

8. UTICAJ ENERGETSKE PRIMENE BIOMASENA IVOTNU SREDINU

Kako je biomasa jedan od najrasprostranjenijih obnovljivih izvora energije tako se prilikom upotrebe moraju razmatrati pozitivni i negativni uticaji na ivotnu sredinu. Kao i svaki drugi izvor energije i biomasa ima svoje prednosti i nedostatke, koje je ini pogodnom ili nepogodnom za korienje. Meutim, danas se sve vie ide na to da se koriste obnovljivi izvori energije, jer su zalihe neobnovljivih izvora sve manje i manje, i doi e dan kad e one u potpunosti presuiti i zbog toga moramo imati adekvatnu zamenu koje e na pravi nain zameniti ove izvore. A to su energija biomase, zatim geotermalna energija, energija vetra, energija vode i dr.

Pozitivni uticaj biomase je to to pri sagorevanju ne dolazi do poveanja sadraja ugljen-dioksida u atmosferi to je sa ekoloke strane gledano vrlo vano, ne stvara efekat staklene bate, dakle imamo redukciju emisija gasova staklene bate, prevenciju erozija, smanjenje rizika od poara, zatitu biodiverziteta, ekonomsku korist za ruralne i slabo razvijene krajeve. Pri sagorevanju ne stvara ni tetni pepeo, odnosno sadraj pepela u biomasi je mali u poreenju sa ugljevima, a sam pepeo ne sadri teke metale i druge zagaivae. Zbog svega ovoga biomasa kao obnovljivi izvor energije je veoma pogodan energent koji ima veliku perspektivu korienja u budunosti.

Sa druge strane moramo sagledati i negativan uticaj na ivotnu sredinu, koji je isto tako znaajan koliko i pozitivan. Kako se biomasa smatra obnovljivim izvorom energije i esto se naziva ugljenikovim neutralnim gorivom, ona ipak moe doprineti globalnom zagrevanju. To se dogaa kad se poremeti ravnotea see i saenja drvea, npr. kod krenja uma ili urbanizacije zelenih povrina. Kada se biomasa koristi kao gorivo umesto fosilnih goriva ona isputa jednaku koliinu ugljen dioksida u atmosferu. Ugljenik iz biomase koji sainjava otprilike 50% njene mase je ve deo atmosferskog ugljenikovog kruga. Biomasa apsorbira ugljen dioksid tokom svog ivotnog ciklusa te ga isputa nazad u atmosferu kad se koristi za dobijanje energije.8.1 Prednosti korienja biomase:

Biomasa je obnovljiv, odriv i relativno ekoloki ist izvor energije;

Poveano korienje biomase e produiti vek trajanja smanjenih rezervi sirove nafte;

Goriva dobijena iz biomase su zanemarljivog sadraja sumpora i stoga ne doprinose emisiji sumpor dioksida koji uzrokuje kisele kie;

Sagorevanjem biomase se proizvodi manje pepela od uglja, a proizvodi od pepela mogu da se koriste kao aditivi za zemljita na farmama, itd;

Sagorevanje poljoprivrednog, umskog otpada, kao i komunalnog vrstog otpada za proizvodnju energije je efikasna upotreba otpadnih proizvoda koja smanjuje znaajan problem odlaganja otpada, posebno u optinskim podrujima i

Biomasa je domai resurs koji ne podlee svetskim promenama cena, ili neizvesnotima snabdevanja od uvoznih goriva.

8.2 Nedostaci korienja biomase:

Kod poveanog korienja biomase unitavaju se eko sastavi i time ugroava bio raznolikost, na primer seom uma i drugim promenama povrina u poljoprivredno korienje. Posebno se unitavanjem uma poarima oslobaa velika koliina CO2.

Sve uestalije korienje za dobijanje energije i kao graevinskog materijala vodi do konkurencije u korienju. Na primer ako se ito koristi za dobijanje bio goriva a ne za proizvodnju hrane, nastaje i konkurencija namene povrine naspram proizvodnje hrane, ili kod prenamene novih poljoprivrednih povrina na primer nasuprot prirodnim rezervatima (bio raznolikost i sl.)

Kod poljoprivredne proizvodnje upotrebljavaju se vetaka ubriva koje dovode do emisije staklenih gasova, do zagaenja podzemnih voda nitratima, itd. Korienjem pesticida moe doi do zagaenja okoline i naruavanja zdravlja.

Sve veim navodnjavanjem poljoprivrednih povrina iskoriava se vodeni resurs koji je ekoloki vaan ili se koristi kao voda za pie.

Sve ove osobine biomase moramo imati u vidu prilikom njenog korienja u energetske svrhe, kako bi imali to manji negativan uticaj na ivotnu sredinu.

8.3 Problemi i akcije korienja biomase:

Za korienje biomase kao OIE, potrebno je stvoriti odgovarajue uslove i prevazii razliite prepreke i probleme. Prepreke i problemi su identifikovani i podeljeni u est razliitih oblasti:

Sigurnost snabdevanja i korienja sirovina;

Licence;

Komunikacija;

Tehnologija i nauka;

Finansijski i ekonomski aspekti i

Primena i praenje.

9. OPTE KARAKTERISTIKE BIOGASA

9.1 Definicija biogasa i cilj proizvodnje

Biogas je meavina gasova, u kojoj najvei deo ini metan (50-75%) i ugljen-dioksid (25-45%), a manji deo vodena para, kiseonik, azot, vodonik i sumporvodonik, amonijak, kao to je prikazano u tabeli 4.50-75%Metan (CH4)

25-45%Ugljen-dioksid (CO2)

2-7%Voda (H2O)