PERSPEKTIVE ODRIVOG RAZVOJA U OBLASTI KORIENJA OBNOVLJIVIH IZVORA ENERGIJE SA POSEBNIM OSVRTOM NA ENERGIJU IZ BIOMASE NA TERITORIJI AP VOJVODINE

Milan eek, zamenik sekretara Katica Dragutinovi, vii savetnik za energetiku

KLIMATSKE PROMENE I POSLEDICE Do poetka industrijske revolucije, klima se menjala kao rezultat prirodnih promena. Danas se pojam klimatskih promena uglavnom koristi kada govorimo o promenama koje su posledica evekovog uticaja na atmosferu, koji proizvodi efekat staklene bate The greenhouse effect. Neke od gasova koji prave efekat staklene bate ljudi proizvode u svakodnevnim aktivnostima i glavni su krivci za pojaani efekat staklene bate.

PORAST TEMPERATURE - predvia se prosean globalan porast temperature izmeu 1.5 i 4.5 C, ako se i dalje budu poveavale koliine CO u atmosferi.

VODA - za posledicu poveanja temperature imamo topljenje ledenih povrina koje nosi opasnost od poveanja nivoa voda. (mora)

PREGLED OSNOVNIH MULTILATERALNIH UGOVORA U OBLASTI IVOTNE SREDINE KONFERENCIJA UJEDINJENIH NACIJA O ZATITI IVOTNE SREDINE I RAZVOJU (UNCED), jun 1992. Rio de aneiro - Akcioni plan odrivog razvoja za 21. vek (Agenda 21) KONVENCIJA O PRISTUPU INFORMACIJAMA IZ OBLASTI IVOTNE SREDINE ARHUS OKVIRNA KONVENCIJA UJEDINJENIH NACIJA O KLIMATSKIM PROMENAMA (United Nations Framework Convention on Climate Change) PROTOKOL IZ KJOTA otvorena je za potpisivanje u japanskom gradu Kjotu 11.12.1997. Protokol je ukljuivao veinu svetskih zemalja, osim Amerike i Australije i prvi je legalni ugovor o smanjenju gasova koji dovode do efekta staklene bate i njihovu stabilizaciju na nivo koji e onemoguiti uticaje na klimatski sistem. Uslov da bi Protokol stupio na snagu je bio da ga ratifikikuje 55 drava, odnosno 55% zagaivaa, to se desilo kad ga je Rusija ratifikovala 2005. Do sada ga je potpisalo i ratifikovalo 170 drava to ini 61% zagaivaa. Iako je broj zemalja koje su potpisale Protokol uvean, globalno zagrevanje je i dalje u porastu.

STANJE U EVROPI VEZANO ZA OBAVEZE IZ KYOTO PROTOKOLAEU je visoko zavisna od uvozne energije, a ujedno je i veliki emiter tetnih gasova. Reavajui ovaj problem EU je preduzela sledee mere:

1. UVOENJE TEDNJE IRACIONALNOG KORIENJA ENERGIJE PRIMENOM MERA ENERGETSKE EFIKASNOSTIUkupne utede finalne energije mogu se podii od (20-40%). Od mesta proizvodnje preko transporta i distribucije do potronje. Mere tednje i racionalnog korienja energije primenom mera energetske efikasnosti u: Zgradarstvu Komunalnoj energetici Industrijskoj energetici Transportu itd.

2. ZAMENA FOSILNIH GORIVAOBNOVLJIVIM IZVORIMA ENERGIJESmanjenje zavisnosti od uvoza Smanjenje emisija - zatita ivotne sredine Otvaranje novih radnih mesta, efekat 3E (energetika, ekologija, ekonomija) Poveanje korienja NOIE do 2012. u iznosu od 12% u primarnoj energetskoj potronji Biomasa, biogoriva i komunalni otpad, biogas, energija vetra, geotermalna energija, solarna energija, hidropotencijal, solarna energija, energija plime i oseke foto elije i vodonik, nove tehnologije, kogeneracija..

KRATAK PRIKAZ MERA I MEHANIZAMA U EU I REPUBLICI SRBIJI

Zelena Knjiga Prema Evropskoj strategiji za sigurnost energetskih izvora-cilj da se do 2020. godine 20% fosilnih goriva zameni biogorivima u sektoru drumskog transporta Kjoto protokol i smanjenje emisija gasova staklene bate, i nunog korienja obnovljivih izvora energije. EU se obavezala da smanji emisiju CO2 za 8 % do 2010. Fiskalna politika drava EU se uspostavlja kroz poreske olakice

SRBIJA je 2005. godine u Atini, ratifikovala Ugovor o osnivanju Energetske zajednice koji u lanu 20. obavezuje zemlje potpisnice da uvedu direktivu ES 2003/30 u roku od godinu dana. Direktiva podrazumeva donoenje Pravilnika o minimalnom sadraju biogoriva u gorivima za motorna vozila.

ZAKONODAVNI OKVIR REPUBLIKE SRBIJE I AP VOJVODINE U OBLASTI NOVIH I OBNOVLJIVIH IZVORA ENERGIJE (NOIE)ZAKON O ENERGETICI STRATEGIJA RAZVOJA ENERGETIKE REPUBLIKE SRBIJE - 2015. god PROGRAM OSTVARIVANJA STRATEGIJE RAZVOJA ENERGETIKE REPUBLIKE SRBIJE PROGRAM OSTVARIVANJA STRATEGIJE RAZVOJA ENERGETIKE REPUBLIKE SRBIJE DEO ZA AP VOJVODINU od 2007- 2012. PROGRAM PRIVREDNOG RAZVOJA AP VOJVODINE OSNOVNI PRAVCI TEHNOLOKOG RAZVOJA AP VOJVODINE UGOVOR O OSNIVANJU ENERGETSKE ZAJEDNICE JUGOISTONE EVROPE I EU NACIONALNI PROGRAMI ENERGETSKE EFIKASNOSTI RATIFIKACIJA KJOTO PROTOKOLA 2007. 2004. 2005. 2006. 2007. 2006. 2006. 2006.

POTRONJA PO ENERGENTIMA/ENERGIJI U AP VOJVODINI U 2005. GODINI (3,163 Mten)Toplotna energija 7,00% 7,104 TJ 0,170 Mten

El. energija 27,00% 7357 Gw h 0,633 Mten

vrsta goriva 4,00% 0,27Mt 0,10 Mten

Obnovljivi izvori 0,3%

Tena goriva 33,00% 0,723 Mt 0,744 Mten

Gas 29,00% 851 Mm 30,677Mten

El. energija

Toplotna energija

vrsta goriva

Obnovljivi izvori

Tena goriva

Gas

PROCENTUALNO UEE POJEDINIH OBNOVLJIVIH IZVORA ENERGIJE U UKUPNOM POTENCIJALU

2,6% 12% 7% 5,9% 1,7% 11,6% 0,2%

59%

Cvrsta biomasa 59% Geotermalna energija 1.7% Komunalni otpad 12%

Biogas 0.2% Energija vetra5-10% Solarna energija2,6%

Biogoriva 11,6% Hidropotencijal 7%

POTENCIJAL OBNOVLJIVIH IZVORA U AP VOJVODININOIEBiomasa (1/3 vrsta) Biogas Biogorivo Vetar(300 MW) Geotermalna Komunalni otpad Mali hidropotencijal Veliki hidropotencijal Solarna UKUPAN POTENCIJAL (ktoe/a) 768 3 150 65 22 158 7.77 85.0 34 59 % 0.23 % 11.6 % 5% 1.70 % 12.2 % 0.6 % 6.50 % 2.6 % 1.400 3% 1.800 6.600 4% 14.70 % 56 90 990 2.5% 4% 44% 750 33 % TOPLOTNA ENERGIJA (TJ/a) 35.000 90 78 % 0.2 % ELEKTRINA ENERGIJA (Gwh/a) 360 20 15.9 % 0.9 %

UKUPNO

1.293

44.890

2.266 (20%)

Prema Programu ostvarivanja strategije razvoja energetike deo za APV gruba procena potrebnih finansijskih sredstava za realizaciju projekata iz oblasti NOIE do 2012. godine iznosi oko 1 milijardu

SADANJE STANJE U AP VOJVODINI U OBLASTI OBNOVLJIVIH IZVORA ENERGIJE - I BIOMASA Koristi se otpadna biomasa iz agro kompleksa za zagrevanjeprostora individualnih seoskih domainstava, a u poslednje vreme sve vie u industriju, (Industrijski kotao na otpadno drvo Tarket - Baka Palanka) Uraeno je vie kotlova na otpadnu biomasu u Mitrosrem-u u Sr. Mitrovici (na slamu penice) u uljarama-u Somboru, idu, Novoj Crnji, Zrenjaninu, Vrbasu (sirovina ljuska suncokreta). Briketiranje i peletiranje biomase, je slabo zastupljeno. Ne postoji ni jedno kogenerativno postrojenje na biomasu.

OTPAD (uglavnom komunalni) za sada se ne koristi u energetske svrhe VETAR Zapoeta su merenja na sledeim lokacijama: Inija-Koevo, Deliblato, Panevo, Kanjia, Irig, Kovin, Bela Crkva, id, Titel, koja uglavnom vre strani investitori. Za naruioca PSEMR radi se WIND atlas za teritoriju AP Vojvodine

SADANJE STANJE U AP VOJVODINI U OBLASTI OBNOVLJIVIH IZVORA ENERGIJE - II GEOTERMALNA ENERGIJA U AP Vojvodini je izbueno 75 hidrotermalnih buotina, prosena izdanost 9.5 l/s, prosena izlazna temeratura 48.8 oC, ukupni toplotni potencijal (snaga) svih buotina koje se danas mogu eksploatisati (imaju izgraene sisteme) iznosi oko 54 MW, a koristi se oko 19 MW ili 26% raspoloivog potencijala. SOLARNA ENERGIJA Postoji znatan potencijal, koji po insolaciji ini 20-30% vei intenzitet od evropskog proseka. Postoji 267 sunanih dana, a prosena osunanost iznosi oko 1000kwh/m2. Porast interesovanja je za koriene u bolnicama i turistikim objektima. MALI HIDROPOTENCIJAL Ne postoji ni jedna izgraena mala hidroelektrana, od 12 moguih lokacija na Kanalu DTD i brani na Tisi. Ukupna instalisana snaga 20MW, sa moguom godinjom proizvodnjom oko 95 Gwh. Pokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine formirao je: Savet za korienje energije vetra, Savet za geotermalnu energiju, Savet za mali hidropotencijal, Savet za biogoriva, Savet za biomasu.

PRIMER SAMOODRIVE FARME na teritoriji AP VojvodinePrema ideji zamenika u Pokrajinskom sekretarijatu za energetiku i mineralne sirovine, Milana eeka, uraen je hipotetiki proraun energetske odrivosti ZAMILJENE PROSENE FARME.

ENERGETSKI SAMOSTALNA EKOLOKA FARMAPoljoprivreda kao grana pored hrane, moe i treba da proizvodi i energiju iz obnovljivih izvora, koja kompletno moe da zadovolji energetske potrebe farme u zatvorenom ciklusu. Tehniki je mogue na malom gazdinstvu od 11 ha u meanoj biljnoj i stonoj proizvodnji proizvesti godinje iz obnovljivih izvora energije (otpadna biomasa iz poljoprivrede, tena bio-goriva, biogas, sunce kao i energetskim utedama u zgradarstvu) oko: 886.800 kWh toplotne energije i 53.450 kWh elektrine energije.

MOGUNOSTI KORIENJA ENERGIJE DOBIJENE NA OVAJ NAIN SU SLEDEE Glavni deo toplotne energije koristio bi se: za grejanje stambenog prostora grejanje farme grejanje plastenikog i stajskog prostora grejanje ribnjaka bio-dizel bi se mogao koristiti direktno za pogon traktora ili za pogon kogenerativnog postrojenja na teno gorivo Elektrina energija iz obnovljivih izvora , koristila bi se: za potrebe domainstva za elektromotorne pogone na farmi

STRUKTURA POJEDNIH VIDOVA NOIE NA FARMIDOBIJA SE IZ: Postrojenja koje direktno sagorevaju otpadnu biomasu iz poljoprivrede Toplotni deo biogasnog kogenerativnog postrojenja Biodizel od uljane repice, soje ili suncokreta, toplotne energije - dalo bi 1000 l bioulja Toplotna pumpa od 7.0kW Pasivna solarna arhitektura Solarni kolektori 20m2 TOPLOTNA ENERGIJA 150.000 kWh 8.000 kWh 10.000 kWh 32.800 kWh 70.000 kWh 16,0000 kWh 286,800,00 kwh

STRUKTURA POJEDNIH VIDOVA NOIE NA FARMIDOBIJA SE IZ: Fotonaponski solarni 3 kW moduli Vetrogeneratori 6 kW Elektro deo biogasnog kogenerativnog postrojenja na biodizel ELEKTRINA ENERGIJA 28.500 kWh 8.500 kWh 16.450 kWh 53.450kWh

PROCENA POTREBNIH INVESTICIONIH TROKOVATOPLOVODNI KOTAO NA BIOMASU KAPACITETA 70 kW sa akumulatorom toplote od 3-5 m3 solarni kolektori od 20 m2 toplotna pumpa snage 7.0 kW Pasivna solarna arhitektura kogenerativno postrojenje na biodizel 7 kW 1000 l bioulja biodizel od uljane repice filtracija na presi Fotonaponski solarni moduli 3kW Vetrogeneratori snage 6 kW 2500 Eura 4200 Eura 10000 Eura 3200 Eura 16000 Eura 700 Eura 15000 Eura 15000 Eura

UKUPNO

66.600 Eura

BIOMASA NAJVEI ENERGETSKI POTENCIJAL VOJVODINE BIOMASA je gorivo koje se dobija od biljaka, ili delova biljaka, kao to su slama, stabljike itarica, drvo i razni ostaci. Razliiti su vidovi korienja biomase peleti, briketi, bale slame, drveni ips. Biomasa se uopteno moe podeliti na: Ostaci iz poljoprivrede koji se odnose na: oblast ratarstva, voarstva, vinogradarstva. Drvna biomasa (ostaci iz umarstva, otpadno drvo iz drvopreraivake industrije) Drvna uzgajana biomasa (brzorastue ume i energetske trave) ivotinjski otpad sa farmi i ostaci iz industrije (biogas, uljane kulture) Otpadna biomasa iz poljoprivrede, za Vojvodinu ima naroitu vanost (kao npr. u Evropi za Dansku, Holandiju)

POLITIKA AP VOJVODINE U OBLASTI ENERGETSKOG KORIENJA BIOMASEBiomasa je najvei i najvaniji obnovljivi izvor energije u AP Vojvodini i ini oko 60% ukupnog raspoloivog potencijala NOIE

Prema ukupnom bilansu otpadne biomase raspoloiva biomasa za energetske potrebe ini 1/3 ukupne biomase, a to oko 1.000.000 tona ekv. nafte godinje

Ako se dodaju i tena biogoriva (biodizel i bioetanol), ija je projektovana koliina prema POS-u, oko 400.000800000t/god. Biomasa i biogoriva mogu initi oko 1.800.000 tona ekv.nafte

RASPOLOIVE TEHNOLOGIJE KORIENJA BIOMASENOVE TEHNOLOGIJE KONVERZIJE BIOMASE ZAHTEVAJU: Efikasan nain iskorienja energije biomase, Konkurentnost cene u odnosu na energiju iz fosilnih goriva, Manji uticaj na okolinu. TEHNOLOGIJE SAGOREVANJA: Tehnologije direktnog sagorevanja, Tehnologija kosagorevanja, Gasifikacija i piroliza, Kombinovana proizvodnja elektrine i toplotne energije iz biomase. Veliku perspektivu u automatizovanom loenju biomase imaju peleti i briketi kao gorivo. Za teritoriju AP Vojvodine, interesantan izvor obnovljive energije ini i komunalni (kao i industrijski otpad), biljnog ili animalnog porekla.

RASPOLOIVOSTI POJEDINIH VRSTA OTPADNE BIOMASE IZ POLJOPRIVREDEOd Dobija se Raspoloivo za energetske potrebe

1 ha kukuruza

3.85 tona komuine (kukuruzovine)

70%

1 ha kukuruza 1 tone penice 1 tone soje

1.65 tone oklaska 1.0 tona slame 2.0 tona slame

30% 35% 60%

RASPOLOIVI ENERGETSKI POTENCIJAL BIOMASE ZA PROSENO POLJOPRIVREDNO GAZDINSTVO OD 11haNa osnovu podataka, struktura setve u AP Vojvodini na individualnim gazdinstvima iznosi: KUKURUZ - 60% povrine ili 6.78 ha PENICA - 22% povrine, to iznosi 2.52 ha SOJA se gaji na 18% povrine, to iznosi 2.00 ha

Prosean prinos za kukuruz iznosi 5.0 tona/ha. Prosean prinos za penicu iznosi 4.0 tona/ha. Prosean prinos za soju iznosi 2.0 tona/ha.

RASPOLOIVA ENERGIJA OD OSTATAKA KUKURUZARaspoloiva energija od ostataka od KUKURUZA iznosi: Qk = 303.317 MJ= 84255 kWh = 7245 kg lakog ulja (nafte) Qo = 49.335 MJ=13705 kWh = 1178 kg lakog ulja Ukupna koliina raspoloive energije od kukuruza: Qkom.+ Qo = 303317 + 49335 = 352652 MJ = 97958 kWh = 8423 kg lakog ulja (nafte) Preraunato uslovno na peninu slamu, ova koliina ostatka od kukuruza, zamenjuje koliina slame: G slame = 352652/14500 = 24,320 tona

RASPOLOIVA ENERGIJA OD OSTATAKA PENICE i SOJERaspoloiva energija od ostataka PENICE - PENINA SLAMA iznosi: Qps = 45.864 MJ/ godinje = 12740 kWh =1095 kg lakog ulja Raspoloiva energija od ostataka SOJE-SOJINA SLAMA iznosi: Qss = 36.100 MJ = 10028 kWh = 862 kg lakog ulja Ukupna koliina raspoloive energije od itarica je: Qps+ Qss = 81964 MJ/ godinje= 22768 kWh= 1958 kg lakog ulja

UKUPNO RASPOLOIVA ENERGIJA OD OSTATAKA BIOMASE NA FARMI OD 11haUKUPNA KOLIINA RASPOLOIVE ENERGIJE OD POLJOPRIVREDNE OTPADNE MASE IZNOSI: Qps+ Qss+ Qk = 81964 + 352652 = 434616 MJ / godinje = 120727 kWh = ili 10380 kg lakog ulja/ godinje ili oko 10.5 tona lakog ulja USLOVNO PRERAUNATO NA PENINE BALE, RASPOLOIVI BROJ BALA OD OTPADNE BIOMASE IZ POLJOPRIVREDE, PRERAUNAT NA BROJ BALA PENINE SLAME IZNOSI: N = 434616 / 157.20 = 2.765 bale=30 tona slame

Raspoloiva koliina energije od itarica je 4 puta manja od raspoloive energije od kukuruza (oklasak i komuina). Takoe, raunom je dokazan poznat podatak da se sa 1ha poljoprivredne povrine, moe dobiti oko 3 tone otpadne poljoprivredne biomase, to je ekvivalent jednoj toni lakog ulja godinje.

REZIME - RASPOLOIVOST I UTEDA Ukoliko se iskoristi ukupno raspoloiva otpadna biomasa sa 11ha poljoprivrednog gazdinstva za zagrevanje objekata (stambenih, proizvodnihfarme, suara i plastenika) ostvaruje se pozitivna razlika od 8205 763 = 7442 Eura/god. Kalkulacije su raene pod pretpostavkom da je cena slame 2.5 -3 din/kg, dok je uzeta cena lakog ulja od 1 Euro/kg Ukoliko bi se radilo o veoj farmi od cca 22 ha, sto e postati standard, godinja uteda za gorivo bi iznosila oko 15.000 Eura, sa dva kotla 2x 50 kW ili jednim od 100 kW. Jedno poljoprivredno gazdinstvo moe da zagreje otpadnom biomasom: 460 m2 plastenikog prostora ili kuu sa prateim prostorijama povrine 150300m2 i jedan plastenik. Na osnovu potrebnih ulaganja u obnovljive izvore energije od oko 66000 Eura, za neto veu farmu od 22 ha, ukupna investicija bi se povratila za: 66000/15000 neto vie od 4 godine, dok bi se kotao na biomasu sa prateim sadrajem isplatio za manje od pola godine. Kompletna investicija, posle etiri godine bi bila isplaena, a u narednim godinama RAUN ZA ENERGIJU BI IZNOSIO O (nula), s tim to bi se kompletni objekti grejali u zimskom i klimatizovali u letnjem reimu.

PRIMER SAMOODRIVE FARME na teritoriji AP Vojvodine IZVORI ENERGIJE NA POLJOPRIVREDNOM POSEDU PRIMERI I MOGUNOSTI

POTRONJA ENERGIJE ZA MALI PORODINI PILOT PLASTENIK Veliina tipskog plastenika: 8 x 30= 240 m2 Osnovna energetska sirovina za zagrevanje plastenika, otpadna biomasa iz poljoprivrede: penina slama, slama soje, kukuruzni oklasak i kukuruzovina Specifini toplotni gubitak po jedinici povrine na bazi iskustva za objekte sline namene je u intervalu od 200-250 W/ m2. Za dalje proraune s obzirom na manje visine malog plastenika usvajamo qsp = 200 W/ m2.

POTRONJA GORIVANa osnovu navedenih uslova, moemo izraunati asovnu potronju goriva za jedan plastenik koja iznosi: Gh = 19.60 kg/h Potronja goriva za grejnu sezonu za usvojeni broj grejnih dana od 180 iznosi 18 tona slame/god. ili 5 tona lakog ulja/god. po plasteniku, Potreban broj bala slame N = 1483 komada, Usvajamo prosean broj bala slame od cca 1500 bala za grejnu sezonu, Ovaj broj zavisi od vie faktora:

unutranje grejne temperature prostora srednje godinje spoljanje temperature duine pogona u toku dana stvarne toplotne vrednosti slame (varijabilna vlanost) kvaliteta, odnosno stepena korisnosti kotla i cele mree

MOGUNOSTI DIREKTNOG KORIENJA VRSTE BIOMASE U ENERGETSKE SVRHE PUTEM SAGOREVANJA U KOTLU

Deo vrste biomase za loenje kotla moe se dobiti i alternativno iz peleta (umskih ili poljoprivrednih)

PRIMER ZAGREVANJA PLASTENIKA KOMBINOVANIM SISTEMOM BIOMASA/SOLARNO- kotao od 70 kW

150000 kWh dobili bi direktnim sagorevanjem vrste otpadne biomase iz poljoprivrede i drveta (reznice voa i vinograda) 16.000 kWh toplotna energija solarni kolektori od 20m2

MALO KOGENERATIVNO BIOGAS POSTROJENJE ZA PROIZVODNJU TOPLOTNE/ELEKTRINE ENERGIJE

8.000 kWh toplotne energije - toplotni deo biogasnog kogenerativnog postrojenja 16.450 kWh elektrine energije - proizveo bi elektro deo biogasnog kogenerativnog postrojenja

MALA PORODINA PRESA ZA ULJARICE - DALA BI 1000 l BIOULJA ili 10.000 kWh TOPLOTNE ENERGIJE

Prese uljane repice, soje ili suncokreta Primena u meaonicama i fabrikama stone hrane za presovanje uljarica, dobijanje industrijskog ulja i pogae za daljnu upotrebu, kao i za mala postrojenja za proizvodnju biodiezel -a.

32.800 kWh TOPLOTNE ENERGIJE DALA BI TOPLOTNA PUMPA OD 7.0 kW.TOPLOTNA PUMPA VODA/VODA JE PRIHVATLJIVO REENJE SA STANOVITA INVESTICIJE I NISKOG NIVOA PODZEMNE VODE

70.000 kWh + 32800 kWh TOPLOTNE ENERGIJE DALA BI PASIVNA SOLARNA ARHITEKTURA I KOMBINACIJA GEOTERMALNE I SOLARNE ENERGIJE

KOMBINOVANO POSTROJENJE ZA PROIZVODNJU ELEKTRINE ENERGIJE VETAR/SUNCE

28.500 kWh elektrine energije proizveli bi FOTONAPONSKI SOLARNI MODULI 3 kW

16.100 kWh elektrine energije proizveli bi VETROGENERATORI snage 6kW

ZAKLJUCI - I Drava treba da uredi zakonsku regulativu u poljoprivredi kako bi podsticala poljoprivredne proizvoae da osim to proizvode hranu, postanu i proizvoai energije ime bi se stvorili uslovi za dodatne prihode. Vojvodina sa svojim potencijalom biomase kao energenta mora izdejstvovati pravo da uestvuje u trgovini emisijama i u mehanizmima istog razvoja (Clean Development Mechanism) Programe korienja obnovljivih izvora energije u Vojvodini treba da vodi Pokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine, ali uz intenzivnu saradnju sa Pokrajinskim sekretarijatom za poljoprivredu, umarstvo i vodoprivredu, Sekretarijatom za zatitu ivotne sredine i Sekretarijatom za privredu. Na nivou Pokrajine treba osnovati Institut za unapreenje korienja obnovljivih izvora energije, to je praksa u nekim razvijenijim zemljama. Sredstva koja AP Vojvodina trenutno ulae u biomasu su skromna. Kao uzori mogu nam posluiti zemlje: Danska, Austrija, Nemaka, vedska, Maarska, Slovenija, Hrvatska itd.

ZAKLJUCI - II Strategija razvoja energetike i poljoprivrede, kao energetskog resursa treba da bude prioritet razvoja u smislu ouvanja ivotne sredine i odrivog energetskog razvoja. Ukoliko se uloi 1.3 miliona evra u korienje NOIE, uvoz elektrine energije bi se smanjio za 20% a uvoz fosilnih goriva za 12%. Slovenija je do sada uloila oko 4.5 milijarde evra u obnovljive izvore energije (za period od 15 godina). AP Vojvodina bi sa tolikim nivoom ulaganja u obnovljive izvore energije i energetsku efikasnost, postigla zavidan nivo odrivosti, odnosno energetske samostalnosti sa procentom znatno veim od 50% .SMATRAMO DA AP VOJVODINA, IMA POTENCIJAL DA POSTANE SAMOODRIVA REGIJA U ENERGETSKOM SMISLU TO BI DOPRINELO SNANOM EKONOMSKI RAZVOJU, ALI SU POTREBNA ZNATNA FINANSIJSKA SREDSTVA PERSPEKTIVE SE OTVARAJU, PRISTUPOM EVROPI I EVROPSKIH FONDOVIMA.