Izborna participacija i apstinencija - birači i apstinenti u Srbiji

Izborna participacija i apstinencija - birači i apstinenti u Srbiji

Nevena Jovanović

Izborno pravoIzborno pravo

• Ustav Republike Srbije, član 51.

’’Svaki punoletan, poslovno sposoban državljanin Republike Srbije ima pravo da bira i da bude biran. Izborno pravo je opšte i jednako, izbori su slobodni i neposredni, a glasanje je tajno i lično. Izborno pravo uživa pravnu zaštitu u skadu sa zakonom’’.

22.04.23 ©2012 iSerbia 3

Neposredni izboriNeposredni izbori

Na neposrednim izborima, tajnim glasanjem u skladu sa zakonom,

građani biraju:

• Predsednika Republike• Poslanike za Narodnu skupštinu• Poslanike za skupštinu autonomne pokrajine • Odbornike za skupštinu jedinica lokalne samouprave (prema Ustavu

Republike Srbije, jedinice lokalne samouprave su opštine, gradovi i grad Beograd)

• Izbor izvršnih organa jedinica lokalne samouprave uređuje se zakonom

22.04.23 ©2012 iSerbia 4

Birači i apstinentiBirači i apstinenti

• Građani raslojeni na birače i apstinente određuju rezultate izbora i pravce političkih kretanja

• Spremnost na participaciju u politici, širi socijalni aktivizam i posebno raširenost, čvrstina i stabilnost demokratskih uverenja građana (njihova privrženost demokratskim procedurama i institucijama) spadaju u osnovne pretpostavke procesa stabilizovanja i konsolidovanja demokratije

22.04.23 ©2012 iSerbia 5

Birači i apstinentiBirači i apstinenti

Aktivistički potencijal građana može se analizirati na osnovu tri

grupe indikatora:

• Stavova građana o sopstvenoj političkoj kompetentnosti i uticaju na politiku

• Ostvarene političke participacije i civilnog angažovanja• Verovatnoće izbijanja sukoba i sopstvenog anagažovanja u

političkim i socijalnim protestima i nemirima

22.04.23 ©2012 iSerbia 6

Tipovi glasačaTipovi glasača

4 osnovna tipa glasača (prema Helen Kat):

• Glas podrške• Glas za pobednika• Negativni glas• Takticki glas

22.04.23 ©2012 iSerbia 7

Tipovi glasačaTipovi glasača

• Prema dva kriterijuma: cilju glasanja i primarnoj motivaciji, Helen Kat razlikuje četiri tipa percepcije izborne odluke, četiri tipa birača i ujedno četiri tipa glasa: glas pristanka, glas protivljenja, glas izbora i promišljeni glas

22.04.23 ©2012 iSerbia 8

Cilj glasanja /primarna motivacija

Ekspresija/izražavanje

Selekcija/odabiranje

pozitivna Glas podrške Glas izbora pobednika

negativna Glas protivljenja Promišljen/taktički glas

Tipovi birača (prema Helen Kat)Tipovi birača (prema Helen Kat)

• Pristalice – tipičan primer je birač, najčešće izrazito stranački identifikovan, koji jednostavno uvek glasa za svoju stranku, bez obzira na okolnosti i ishod izbora

• Probirljivi – imajući u vidu moguće ishode izbora i budući da neguju pozitivno partijsko osecanje, ovi građani glasaju za jaču stranku - onu koja ima šanse da pobedi, čak i kada je njima bliža neka manja stranka

• Protivnici – nemaju toliko uvida u iskod izbora, koliko potrebu da izraze priotivljenje. Otuda je moguće da će dati glas onoj stranci za koju smatraju da je najveći proticvnik njima neomiljene stranke

• Promišljeni – negativno su motivisani, ali glasaće za stranku za koju zaključe da ima najveće praktične šanse da pobedi njima neomiljenu stranku

22.04.23 ©2012 iSerbia 9

Faktori koji utiču na izbprnu participacijuFaktori koji utiču na izbprnu participaciju

• Stepen homogenizacije poretka i društva• Važnost izbora• Neizvesnot izbornog procesa• Dubina rascepa i sporova koji postoje u društvu

22.04.23 ©2012 iSerbia 10

Protestna participacijaProtestna participacija

• Brojne i različite forme građanske neposlušnosti, protesta i ukupne nenasilne akcije i otpora predstavljaju značajan, dugo zanemarivan i malo istraživan deo političke paprticipacije

22.04.23 ©2012 iSerbia 11

Izbor (ne)izboraIzbor (ne)izbora

• Politička apstinencija – svesna odluka pojedinaca ili grupe pojedinaca da odustanu od političkog delovanja

22.04.23 ©2012 iSerbia 12

Pasivizacija građana i dobrovoljno odricanje od građanskih pravaPasivizacija građana i dobrovoljno odricanje od građanskih prava

• Posle petog oktobra i demokratskih promena u Srbiji primećuje se povlačenje građana iz društvenog i političkog angažovanja i porast apstinencije na izborima

• Posmatrajuci izlaznst birača u periodu od početka demokratskih promena, maksimalna izlaznost bila je upravo 24. septembra 2000. godine, kada je izaslo 74 % birača prema zvaničnom biračkom spisku

22.04.23 ©2012 iSerbia 13

Izbor (ne)izboraIzbor (ne)izbora

Izborni apstineni ne čine homogenu celinu već su podeljeni u 3 grupe:

• Oni koji nikad ne izlaze na izbore zato što su u potpunosti nezainteresovani za društvena i politička dešavanja

• Oni koji ne izlaze na izbore jer upravo na taj način izražavaju svoj politički stav

• Oni koji imaju političke stavove, a na izbore ne izlaze najčešće zato što su razočarani ili pesimistični u pogledu ponude na političkoj sceni, odnosno sumnjičavi prema ideji da se izborima može doći do promena(oni su potencijalni glasači)

22.04.23 ©2012 iSerbia 14

Funkcionalni apstinentiFunkcionalni apstinenti

• Najveći broj apstinenata u Srbiji pripada kategoriji ’’funkcionalnih apstinenata’’

• Ovi birači se vode u biračkim spiskovima, ali im se realno mesto prebivališta ne poklapa sa biračkim mestom.

• Njihova motivacija da (ne) glasaju u vezi je sa materijalnim i vremenskim troškovima

22.04.23 ©2012 iSerbia 15

Faktori koji utiču na izbornu apstinencijuFaktori koji utiču na izbornu apstinenciju

• Informisanost građana i razuđenost njihove percepcije društvene i političke stvarnosti

• Socijano –ekonomski status• Klasna pripadnost• Stepen starosti• Stepen obrazovanaj• Demografska svojstva

22.04.23 ©2012 iSerbia 16

Apstinencija i partijska identifikacijaApstinencija i partijska identifikacija

Izborna apstinencija kao svesna i voljna politička odluka često dolazi

nakon duže ili kraće partijske identifikacije

• Apstinencija kao ’’čistilište’’ – pojedini građani napuštaju stranačko poistovećivanje, te pre izbornog opredeljenja za neku drugu stranku jedno vreme apstiniraju

• Apstinencija kao ’’kažnjavanje stranke’’ – građani zadržavaju postojeću partijsku identifikaciju, ali ipak apstiniraju, što je rezultat racionlne ili emocionalne reakcije na neki aspekt stranačke politike

• Apstinencija kao rezultat labilne partijske identifikacije – građani nemaju stabilnu partijsku identifikaciju, niti stabilan odnos prema izlasku na izbore – nekad izađu na izbore, a nekade ne

22.04.23 ©2012 iSerbia 17

Apstinencija i partijska identifikacijaApstinencija i partijska identifikacija

• Apstinencija kao rezultat slabe partijske identifikacije – slaba partijska identifikacija koja građane ne motiviše dovoljno da izadju na izbore

• Apstinencija kao rezultat ’’unakrsnog pritiska’’ – jak unutrašnji pritisak sa rezltatom nula (npr. kada se stranačka identifikacija ne podudara sa rešavanjem određenog problema, često dolazi do sukoba racionalnog i emocionalnog, koji se rešava tako što se apstinira od situacije koja predstavlja realni izbor između te dve opcije)

• Apastinencija kao reakcija na neostvarenu realizaciju raznih benefita -nezadovoljenje ambicija, odnosno interesa čije je zadovoljenje pojedinac očekivao od stranke, dovode do negativnih reakcija prema stranci i neizlaznosti na izbore

22.04.23 ©2012 iSerbia 18

Apstinencija i partijska identifikacijaApstinencija i partijska identifikacija

• Apstinencija kao reakcija na stvaranje ili rasturanje političkih saveza –neprihjvatanje tj. negativan odnos pristalica stanke A prema stranci B sa kojom je stranka A sklopila politički savez. Takođe i rasturanje političkog saveza kome je pojedinac bio lojalan može da dodvede do apstinenencije

• Apstinencija kao reakcija na podele i frakcijske borbe unutar stranke –’’za moje više ne mogu, a za druge neću’’

• Apstinencijan kao rezultat sumnje u izbornu moć svoje stranke – apstinencija kao racionalna odluka usled partijske identifikacije sa strankom male izborne moći koja neće preći cenzus

• apstinencija kao rezultat partijske odluke o bojkotu izbora – gradjani, pristalice određene stranke slede steranačku odluku o bojkotu izbora.

22.04.23 ©2012 iSerbia 19

Apstinencija i partijska identifikacijaApstinencija i partijska identifikacija

• Apstinencija kao rezultat privremenne partijske identifikacije u revolucionarnom vremenu – apstinencija onih koji izlaze samo na prelomne izbore,izbore ključnih odluka

• Apstinencija kao rezultat razvijanja jakog antistranačkog stava (departizacija) – slabljenje i napuštanje stranačkog poistovećivanja uz postepeno javljanje antistranačkog raspoloženja

• Apstinencija kao rezultat izrazito razvijenog antiizbornog stava – moharhisti, antipluralisti, privrženici jedne partije i jednog vođe

• Apstinencija kao rezultat razvijanaj jakog antipolitičkog stava

(depolitizacija) – građani koji su ’’digli ruke od svega’’ (i od aprtije i od lidera i od politike)

22.04.23 ©2012 iSerbia 20

Izborna participacija vs pasivizacijaIzborna participacija vs pasivizacija

• Da li je izborna participacija poželjno, a apstinencija nepoželjno ponašanje građana?

• Nametnuti javni kalup u kome je izborna participacija poželjno ponašanje, a svako drugačije ponašanje je nepoželjno

• O participaciji se ne može govoriti kao o pozitivnom stanju ’’per se’’, niti o apstinenciji kao o nužno negativnoj pojavi

22.04.23 ©2012 iSerbia 21

Vrenosno - neutralni pristupVrenosno - neutralni pristup

• Visoka ili niska izborna participacija sama po sebi ne predstavlja ni prednost ni manu demokratskog poretka jer postoji niz činilaca koji sustinski odredjuju kvalitet poretka

22.04.23 ©2012 iSerbia 22

Politički sistem SrbijePolitički sistem Srbije

Nevena Jovanović

Kontakt: office@iSerbia.rs

22.04.23 ©2012 iSerbia 23