Magazin za

uspešan biznis

i dobar život...

Sve na jednommestu!

BROJ 8 // FEBRUAR 2014. // WWW.BIZLIFE.RS // CENA 149 RSD / 5KMBusiness magazine

biznis komentar ALEKSANDAR VLAHOVIĆ // PREDSEDNIK SAVEZA EKONOMISTA SRBIJE // Kreiranje ambijenta za promene

Istraživanje medija // Izbori – nedelja prva

Ima li vajde od izbora?

Uverenjima se ne trguje

Brojni faktoristagnacije

Bez velikih obećanja

Intervju brojaZoran Sekulić, osnivač,

direktor i glavni urednik FoNeta i predsednik Upravnog odbora Asocijacije medija

IntervjuZLATKO MILIKIĆpomoćnik ministra, Ministarstvo finansija

BIZLife Okrugli sto

TEMA BROJA

Zoran Milivojević // U Srbiji se uspeh kažnjavaIntervju

Osiguranje u privredi

+specijalno izdanje

3BIZLIFEUVODNIK

UVODNIK

Na poslednjoj panel diskusiji BIZLife „Privreda Srbije na raskrsnici“ u 2013, jedan od mojih sagovornika se sa pravom zapitao da li će biti vanrednih izbora u Srbiji, i da li je vlast svesna činjenice da u tom

slučaju u ovoj zemlji sve stane na nekoliko meseci. Drugi sagovornik je pak bio mišljenja da to neće značajno uticati na poslovanje u zemlji.

Još na panelu sam izrazila ozbiljnu sumnju u njegove reči, a podrška publike me je uverila da izražavam stav većine poslovne zajedinice u Srbiji, da kad se raspišu izbori tog momenta sve staje i stoji sve do mesec dana pošto se formira nova Vlada. Kako reče moj sagovornik u ovom broju Zoran

Sekulić „onog momenta kad su raspisani izbori znao sam da smo izgubili pola godine“.

Na svojoj koži smo osetili posledice raspisanih vanrednih parlamentarnih izbora za 16. mart ove godine. Konferenciju „Ekonomski pravac Srbije“, koju smo unapred dogovorili i iskoordinirali sa govornicima, bili smo prinuđeni zbog deša-vanja u Vladi, prvo ostavke ministra Saše Radulovića, a zatim ostavke cele Vlade i raspisivanje novih izbora, da sa 5. febru-

ara odložimo za maj, po formiranju nove Vlade. Nepotrebno je govoriti kako se to odrazilo na poslovanje naše kuće.

Mali broj firmi može da računa na povećane prihode u vre-me izbora i te firme bih mogla nazvati 'izbornim profiterima'. Mnogo više je nas koji ne živimo od izbora do izbora, nego pokušavamo da u normalnom, stabilnom poslovnom okruže-nju poslujemo i zabeležimo određen rezultat. Zato ne treba da čudi kad investitori po hiljaditi put ponavljaju, i vrapci su već naučili, predvidljivost poslovanja pre svega, a toga u Srbiji u poslednjih 20 godina nema.

Da li nakon ovih izbora treba da očekujemo neke značajne pomake u tom pravcu, mislim da niko sa sigurnošću ne može da kaže. Ono u čemu se svi slažu to je da su Srbiji neophodni značajni reformski rezovi, i da bez njih zemlja srlja direktno u bankrot. Koliko će nova Vlada zaista biti spremna da pre-duzme takve korake, nije izvesno, ali izgleda da nas u slučaju nepreuzimanja očekuje grčki scenario, a u slučaju preuzima-

nja bosanski. Verovatno će nova Vlada u Srbiji vagati šta je najbolje za opstanak države i njihov opstanak na vlasti, a da se neki reformski koraci ipak preduzmu. Namerno ne kažem 'najbolje za građane Srbije', jer to smo valjda već svi osetili da im nije prioritet u vladanju.

Ono što je izvesno, a to je da će ekonomska pitanja biti prva i najvažnija kojima će se nova Vlada odmah u prvim danima baviti. Visoka politika – Kosovo i evrointegraciju su već za nama.

Mali broj firmi može da računa na povećane prihode u vreme izbora i te firme bih mogla nazvati 'izbornim profiterima'

Ekonomija na prvom mestu

Direktor, glavni i odgovorni urednikTatjana Ostojićtatjana.ostojic@bizlife.rs

4 BIZLIFESADRŽAJ

Sadržaj08 Ima li vajde

od izbora? Tema broja

11 Bez velikih obećanja Izbori – nedelja prva

12 Uverenjima se ne trguje ZORAN SEKULIĆ, osnivač, direktor i glavni urednik FoNet-a i predsednik Upravnog odbora asocijacije medija

16 Kreiranje ambijenta za promene ALEKSANDAR VLAHOVIĆ, predsednik Saveza ekonomista Srbije

18 Zakoračite u budućnost Međunarodni sajam tehnike i tehničkih dostignuća

20 osiguranje u privredi BIZLife Okrugli sto

24 Brojni faktori stagnacije ZLATKO MILIKIĆ, pomoćnik ministra u Ministarstvu finansija

26 Korak ka liberalnijem tržištu NBS, sektor za nadzor nad obavljanjem delatnosti osiguranja

28 Obezbediti kvalitet prava Dr NATAŠA PETROVIĆ TOMIĆ, docent, Pravni fakultet, Univerzitet u Beogradu

30 Nepovoljne prilike za rast Prof. dr JELENA KOČOVIĆ, ekonomski fakultet, Univerzitet u Beogradu

32 Neophodna FRANZ WEILER, predsednik Izvršnog komiteta, UNIQA osiguranje

44 Aerodromi u korak sa promenama? PwC o promenama u evropskoj avioindustriji

46 Mala Buffetova pomoćnica TRACY BRITT COOL, savetnica Warrena Buffeta

48 Koristite svoje uređaje Poslovna komunikacija

50 Mudrost skrivena u filmovima Poslovni saveti

52 Recept za uspeh Poslovna strategija

54 Olimpijski oligarsi U fokusu stranih medija

54 Kina u pokretu U fokusu stranih medija

55 Finansijska bitka polova U fokusu stranih medija

59 Kraj jedne ere Gedžeti

62 U Srbiji se uspeh kažnjava ZORAN MILIVOJEVIĆ, psihoterapeut

66 Kuba nekad i sad Putovanje

68 Za svačiji ukus Hrana za dušu

69 Bog me je sačuvao i vodio IVANA KUZMANOVIĆ, pisac

70 Sun Resort otkrovenje Hotel u Herceg Novom

72 Prolećni stav klasike Fashion&Beauty

74 Daj sve od sebe, baš uvek ALEKSANDRA RANKOVIĆ, menadžer korporativnih komunikacija u Fiatu

Strana

12

Strana

08 Ima li vajde od izbora?

Uverenjima se ne trguje

Tema broja

Intervju broja

ImpresumDIREKTOR, GLAVNI I

ODGOVORNI UREDNIKTatjana Ostojić

tatjana.ostojic@bizlife.rs

ART DIREKTORMaja Jovanović

maja.jovanovic@bizlife.rs

IZVRŠNI UREDNIKIvana Mihajlović

ivana.mihajlovic@bizlife.rs

UREDNIKMilovan Miličković

milovan.milickovic@bizlife.rs

UREDNIK LIFESTYLEMirjana Pašćan

mirjana.pascan@bizlife.rs

REDAKCIJAredakcija@bizlife.rs

Aleksandar Mijailovićaleksandar.mijailovic@bizlife.rs

Zorana Pajićzorana.pajic@bizlife.rs

Srđan Popićsrdjan.popic@bizlife.rs

Veljko Stamenković

veljko.stamenkovic@bizlife.rs

SARADNICIMirjana Zec, Daniela Ilić,

Ana Stojanović, Iris Božić

FOTOMarko Rupena, Đorđe

Nenadić, foto servis Beta

ASISTENT GLAVNOG UREDNIKA

Jelena Devićjelena.devic@bizlife.rs

EVENT ASISTENTIvana Mladenović

ivana.mladenovic@bizlife.rs

MARKETING MENADŽERJelena Bulić

jelena.bulic@bizlife.rs

KEY ACCOUNTJelena Bezbradica

Stefanovićjelena.bezbradica@bizlife.rs

SALES REPRESENTATIVELjudmila Pištević

ljudmila.pistevic@bizlife.rs

ŠTAMPAROTOGRAFIKA

Segedinski put 72, Subotica

DISTRIBUCIJACentrosinergija

IZDAVAČDigital Life

KOSOVSKA 30, 11000BEOGRAD

+381 11 303 52 74+ 381 11 303 52 75

www.bizlife.rs

Business Magazine

Saznajte više skeniranjem QR koda. Neophodna vam je aplikacija (QR code reader) koja će aktivirati kameru telefona i skeniranjem koda odvesti vas do dodatnog sadržaja.

ISSN 2334-8011 COBISS SR-ID 198317324broj 08 // februar

transparentnost

BIZLIFEXXX 5

6 BIZLIFEBIZNIS PANORAMA

BIZNIS PANORAMA

’VELIKI BRAT’ – Dejan Đurđević, Zorana Mihajlović i Radoslav Nikolić na vanrednoj izbornoj skupštini Srpske napredne stranke gde je jedini kandidat za predsednika bio Aleksandar Vučić.

’IZBORNA ARIJA’ - Dragan Đilas, predsednik Demokratske stranke na obeležavanju 24. godišnjice rada te partije.

’VELIKA SRBIJA’ - (s leva na desno) Milorad Dodik, predsednik Repu-blike Srpske, Aleksandar Vučić, potpredsednik srpske vlade, i Mladen Bosić, predsednik SDS, opozicione političke partije iz RS na sastanku u Beogradu.

’’Č-E-D-A’, DA LI SE OVAKO PIŠE CENZUS?’ - Lider Liberalno demokratske partije Čedomir Jovanović potpisuje izbornu listu LDP-a za republičke izbore.

’KOGA TREBA DA SPASEM?’ - Britanski premijer David Cameron u poseti jednom od poplavljenih sela na jugoistoku Engleske.

’SLUŠAJTE PAŽLJIVO, OVO ĆU REĆI SAMO JEDNOM’ - Aleksandar Vučić, prvi potpredsednik Vlade Srbije u ostavci, Ivica Dačić, premi-jer Srbije u ostavci, Evangelos Venizelos, ministar spoljnih poslova predsedavajućeg EU, Grčke, i Stefan Fule, evropski komesar za proširenje po završetku prve međuvladine konferencije EU -Srbija.

7BIZLIFEBIZNIS PANORAMA

’JA I JOŠ JEDAN PPV’ - Ivica Dačić, predsednik Vlade Srbije u ostavci sa James Comeyjem, direktorom Federalnog istražnog biroa (FBI) u Vašingtonu.

’DOGODINE U JAGODINI’ - Tomislav Nikolić, predsednik Srbije, Vla-dimir Putin, predsednik Rusije i Dragica Nikolić, supruga predsedni-ka Nikolića na prijemu povodom početka Olimpijskih igara u Sočiju.

’NA ODMORU OD DEMOSTRANTA’ - Viktor Yanu-kovych, ukrajinski predsednik na otvaranju Olimpijskih igara u Sočiju.

’BOŠNJAČKO RANO PROLEĆE’ - Demon-stranti u Bosni i Hercegovini ušli u zgradu vlade u Tuzli.

’DA, (JOŠ) ČETIRI GODINE MANDATA’ - Aleksandar Vulin, ministar bez portfelja u Vladi Srbije u ostavci zadužen za Kosovo u selu Klinavac na Kosovu sa porodicama Srba povratnika.

8 BIZLIFETEMA BROJA

Sudeći po izveštajima agencija koje se bave istraživanjem javnog mnjenja, kao i mišljenju

celokupne javnosti, ovo će najve-rovatnije biti najizvesniji izbori u Srbiji, još od kada je koalicija okupljena oko DOS-a odnela apsolutnu pobedu na vanrednim izborima 2000. godine.

Iz današnje perspektive, mesec dana pre glasanja 16. marta, Srpska napredna stranka na čelu

sa Aleksandrom Vučićem, prvim potpredsednikom Vlade Srbije, od-neće ubedljivu pobedu. Neće biti kao ona pre 14 godina, ali pred-viđa se da će ’naprednjaci’ dobiti između 35 i 40 odsto glasova onih građana koji će izaći na izbore (prema istraživanju agencije Fak-tor plus objavljene 15. februara taj procenat je 41,4 odsto). SNS je i u ovoj Vladi, činilo se, vukao glavne konce. U javnosti je stvorena slika da je ’glavni čovek’ vlade upravo

Aleksandar Vučić, a sva ministar-stva bitna za ekonomski oporavak i najavljene reforme imao je upravo SNS, pa čak i ona dva najvažnija ministarstvo privrede i finansija. Očigledno tu nešto nije išlo kako treba. Kako je objašnjeno iz vrha SNS, izbori su raspisani jer vladi treba nova energija i nova snaga za započete reforme.

Jedina nedoumica na ovim izborima je sa kim će SNS i Vučić da podele vlast, s obzirom da su

Jedina nedoumica na ovim izborima je sa kim će SNS i Vučić da podele vlast, s obzirom da su male šanse da sami naprave vladu. Dakle, pitanje je samo sa kim će SNS u naredne četiri godine, biti zajedno ’i u dobru i u zlu’

Ima li vajde od izbora?

tekst:Milovan

Miličković

TEMA BROJA

9BIZLIFETEMA BROJA

male šanse da sami naprave vladu. Dakle, pitanje je samo sa kim će SNS u naredne četiri godine, biti zajedno ’i u dobru i u zlu’, dok ih ’novi izbori ne rastave’? Ko će biti ’nova mlada’? I koliko će to nas da košta?

SRBIJA SAMO ČEKA POBEDNIKAIako nas iz vlasti

uveravaju da će sve biti u redu, da reforme neće stati, da će investitori dolaziti i u sred kampanje, da ne pada to dinar zbog izbora ’već zbog posledica uobičajene tražnje za devizama uvoznika energenata i smanjenja kvantitativnih olakšica američkih federalnih rezervi’, iskustvo nas uči drugačije. U vreme izbora cela Srbija stoji i čeka da vidi ko će da pobedi. Da nije kako jeste, možda čak i investitori ne bi čekali ishod da bi krenuli u pregovore o ulaganju. Ali zemlja koja nema baš pouzdan sistem i u kojoj sve zavisi od vladajuće strukture koja u tom momentu ’vodi poslove’, to neće skoro dočekati.

Vlada Srbije odredila je 1.146.440.000 dinara za predstoje-će vanredne izbore ili negde oko deset miliona evra. Ovih deset miliona evra red je veličine jedne nove fabrike u Srbiji, na primer fabrike čarapa u Leskovcu koju je nemačka kompanija Falke otvo-rila 2012.godine. Pored tih deset miliona Uprava za javne nabavke odobrila je Republičkoj izbornoj komisiji da po hitnom postupku sprovede javnu nabavku 17.500 flašica spreja i 5.000 UV lampi za obeležavanje prsta birača, što košta 25,5 miliona dinara ili 215 hiljada evra. Toliko otprilike košta prva faza obnove potpuno izgo-relog pozorišta ’Bora Stanković’ u Vranju.

KAMPANJA ’NA KREDIT’A gde su to još indirektni troš-

kovi izborne kampanje? Koliko će dobiti stranke za kampanju? Iz

nevladine organizacije Tran-sparentnost Srbija (TS) kažu da su upravo ti indirektni troškovi izborne kampanje, nešto teže uočljivi. Oni se mogu ogledati, na primer, u povećanim rashodi-

ma za nabavke, u skrivenoj kupovini podrške medija,

u pojačanoj podeli so-cijalne pomoći u doba kampanje, u angažova-nju zaposlenih u jav-

nom sektoru i državnih funkcionera u kampanji

umesto da u to vreme rade posao za koji su plaćeni iz budžeta ili u direktnoj zloupotrebi javnih resursa, na primer kroz korišćenje službenih vozila za potrebe vođe-nja političke kampanje, kažu u TS.

Kako bi uporedili, osvrnimo se na prethodne izbore 2012. Posle tih izbora, Republička Agencija za borbu protiv korupcije objavila je izveštaj po kom su srpske partije za izbornu kampanju iz budžeta Srbije potrošile oko 20 miliona evra (dve nove fabrike u Srbiji). Osim iz budžeta, stranke su, kako se kaže u njihovom izveštaju, kampanju finansirale i bankar-skim garancijama, kao i uplatama pravnih i fizičkih lica. Da će i ova kampanja biti vođena ’na kredit’ dokazuje i pisanje beogradske štampe uoči početka izborne kam-panje. Kako bi mogle da koriste novac iz državne kase, partije mo-raju da obezbede avans, a kapara je 80.000 evra. Kako su Večernje novosti pisale, da obezbede ovaj novac muke su imali Demokratska

stranka i Demokratska stranka Srbije, koje su stavile hipoteke na stanove. Partije i savezi, koji se pojave na izborima, podeliće na ravne časti 160,5 miliona, a oni koji preskoče cenzus podeliće 642 miliona dinara.

Idemo dalje. Ako se bar pola članova Vlade, svaki drugi od uku-pno 53 državna sekretara i trećina narodnih poslanika opredeli da ostane na platnom spisku države i po napuštanju pozicije, ukupan tromesečni ceh biće oko 31 milion dinara. Prema gruboj računici, koju su Novosti napravile, ’otpre-mnine’ za deset ministara (koliko bi moglo da ode) koštale bi 3,1 milion dinara. Nakon poslednjih izbora, na platnom spisku parla-menta zadržalo se 87 poslanika pa, ukoliko i sad bude isti ’odziv’, to će odneti više do 19,5 miliona dinara. Tromesečna naknada za državne sekretare, donela bi račun od još devet miliona dinara.

Ali to su samo novci. Drugo pitanje je da li će i koliko dugo Srbija zbog izbora ’stajati u

Vlada Srbije

odredila je 1.146.440.000

dinara za izbore

cenakapare

Kako bi mogle da koriste novac iz državne kase, partije moraju da obezbede avans, a kapara je 80.000 evra.

Austrijanci odustali zbog izboraBečki ekonomski dnevnik Wirtschaftsblatt početkom februara preneo je da je zbog prevremenih parlamentarnih izbora u Srbiji odložena izgradnja postrojenja bečkog proizvođača klima uređaja za šinska vozila VoshlohKiepe.Peter Pihler, direktor kompanije VoshlohKiepe, rekao je za bečki list da se budžet odlaže i da bi realizacija te investicije možda bila brža bez izbora. Austrijsko preduzeće namerava da u bescarinskoj zoni u Novom Sadu uspostavi proizvodnju klima uređaja, a planirano je ulaganje od 1,25 miliona evra u izgradnju jedne linije proizvodnje u Srbiji.

10 BIZLIFETEMA BROJA

mestu’? Dok nas jedni uveravaju da je sve u redu i da baš iz razloga što su izbori zakazani ’na brzinu’ neće biti nekog uticaja na priliv investicija, drugi upozoravaju da nije baš tako.

IZGUBLJENA 2014.Sredinom februara saradnici

Ekonomskog instituta, predstavili su novi broj ’Makroekonomskih analiza i trendova’ (MAT) i upo-zorili su da ova godina može biti izgubljena za investicije. Razlog tome nalazi u usporenoj privred-noj aktivnosti na prelazu 2013. u 2014.godinu, a prema rečima Vla-dimira Vučkovića, člana Fiskalnog saveta i urednika časopisa MAT, do juna Srbija ne može da računa na veći dotok stranih investicija.

„Bez obzira na to što predizbor-na kampanja treba da bude brza i kratka, što je formiranje nove vlade najavljeno za maj i usvajanje važnih reformskih zakona do kraja juna, prevremeni izbori će odložiti reforme i sve gurnuti u stranu za pola godine. Izvesno je da će ova i sledeća godina biti godine stezanja kaiša,“ prognoza je autora MAT-a.

Sa druge strane, određeni broj analitičara smatra da održavanje vanrednih parlamentarnih izbora neće bitnije odložiti sprovođenje ekonomskih reformi, jer će izborna kampanja i formiranje nove vlade trajati kraće od uobičajenog, a posle izbora mogla bi da se dobije homo-genija vlada koja će sprovesti refor-me i ubrzati investicioni ciklus.

Teoriju o ’brzoj izbornoj kam-panji’ izneo je i ministar finansija Lazar Krstić sredinom januara navodeći da pored toga što izbori neće uticati ’na posao koji Vlada treba da uradi’, ne postoji bojazan da bi „budžet Srbije zbog prevre-menih izbora imao veće troškove, odnosno da bi na bilo koji način bili povećani javni rashodi“.

SRBIJA NA ’STAND BY’Oslanjati se na mišljenje jednih

ili drugih, stvar je izbora, ali jedan od dokaza da Srbija ipak ’stoji u mestu’ može se naći u svakod-nevnim aktivnostima Vlade. Kontraverzni Zakon o radu, koji je bio jedan od razloga ostavke ministra privrede Saše Radulovića, umesto na glasanju u Skupštini Srbije trenutno je u rukama Radne grupe formirane posle odlaska ministra. Od prvog sastanka ove Grupe, održanog 13. februara, mnogo se očekivalo u javnosti, a desilo se ovo. Razgovaralo se samo o procedurama u daljem radu i ovlašćenjima, nije bilo nikakvih konkretnih dogovora o Zakonu o radu, već se razgovaralo o načinu daljeg rada u toj grupi.

Zoran Mihajlović, potpredsed-nik SSSS rekao je agenciji Beta da u Radnoj grupi „nisu još ni počeli sa konkretnim radom, jer se još ne zna ko su stalni članovi te grupe“.

Srbija, očigledno, na svim ni-voima samo čeka da vidi ko će na kraju pobediti. A sve ostalo ćemo lako. Od juna. ●

Republička Agencija za borbu protiv korupcije objavila

je izveštaj po kom su srpske partije za izbornu kampanju

2012. iz budžeta Srbije potrošile oko 20 miliona evra

„Prevremeni izbori će odložiti reforme i sve gurnuti u stranu za pola godine.”

Vladimir Vučkovićčlan Fiskalnog saveta i urednik časopisa MAT

„Ne postoji bojazan da bi budžet Srbije zbog prevremenih izbora imao veće troškove.”

Lazar Krstićministar finansija u ostavci

Reforma tek kad glasamo za program

Dr Miodrag Zec, profesor ekonomije na Filozofskom fakultetu u Beogradu u januarskom intervjuu za Radio Slobodna Evropa dao je interesantno viđenje izbornog procesa: „Mislim da će reforma doći onog momenta kada jedno društvo da na izborima poverenje Vladi koja je ono što je njen politički program i za to dobije podršku na izborima. Sve dosadašnje izbore smo imali na kontra strani. Jedna se stvar priča u izborima. Svi

pričaju da će dati, a narod kaže - ko je za to da mi dobijemo veće plate, a da manje radimo? U suštini se svi politički programi kod nas svode na izborima na to da će neko dati, a ne kaže od koga će uzeti. Onda kada dođe na vlast, pod pritiskom realnosti, počinje da radi potpuno suprotno. Ako vi dobijete izbore, jer ste socijalno empatični, da će svi živjeti bolje, a onda odlučite da samo jedan sloj plati sve troškove toga, onda imate ovo što imate. Imate pobunu.“

11BIZLIFEISTRAŽIVANJE MEDIJA

U sedmici nakon raspisi-vanja vanrednih parla-mentarnih izbora čak je 77 odsto medijskih

izveštaja posvećenih predstav-ljanju partijskih programa imalo ’čist’ politički karakter, lišen obećanja o ekonomskom boljitku. Raskidanje starih i formiranje novih stranačkih partnerstava, stvaranje ’dobitnih’ koali-cija i prevremena raspo-dela mandata – ključne su aktivnosti o kojima je javnost saznavala.

Pominjanja nekih od ekonomskih aspekata stranačkih programa eviden-tirano je u svega 23 odsto objava. Ipak, sva zabeležena pominjanja su u apsolutnom odnosu imala sekundarni medijski publicitet i ostajala u senci stvaranja najjačeg prvog političkog, predizbornog utiska. Tek nakon formiranja kru-cijalnih političkih blokova zabele-ženo je blago uvećanje udela pri-vrednih tema, ali su one ostajale na marginama obećanja nastavka sprovođenja započetih ekonom-skih reformi. Ni jedna stranka u analiziranoj sedmici nije medijski istupila sa novim investicionim argumentom, niti predlogom za oživljavanje posustale srpske ekonomije, dok je kao zajednič-ki cilj svih medijski istaknutih političkih partija figuriralo rešenje zaposlenja mladih, okarakterisano kao ’goruće’ i ’dugo odlagano’.

Statistički, Srpska napredna stranka, Demokratska stranka

Srbije i koalicija okupljena oko Socijalističke partije Srbije su prilikom predstavljanja svojih pro-grama u najvećoj meri ’koristile’ obećanja ekonomskog karakte-ra. SNS (17 objava) je predstavio mlade kao motor poboljšanja ekonomskih mera, koji će doneti

nova radna mesta, a sličan cilj imala je i tradicionalna ’trojka’ SPS - PUPS – JS (sedam objava), koja je u svojoj kampanji sebe predstavila kao ’koaliciju spremnu da nastavi da menja Srbiju i zapošljava’. Sa druge strane, DSS je odustao od istrošenog obećanja o povećanju zaposlenosti i u javnosti izneo podatak o postojanju Plana eko-nomskog razvoja.

Interesantan podatak predstav-lja da su stranke ovog puta, pored izbegavanja pompeznih predizbor-nih obećanja, gotovo odustale od teme Kosova. Ono je pomenuto u svega tri članka (od ukupno 248), i to kao problem, koji je relativno uspešno rešen u mandatu posled-nje vladine postavke. ●

Bez velikih obećanjaNa samom početku predizborne kampanje u Srbiji gotovo da su izostala pompezna obećanja, a političke teme ubedljivo su dominirale nad ekonomskim. Tema spašavanja južne pokrajine ovaj put nije upotrebljena, ekonomske reforme obećavane su samo u kontekstu nastavka sprovođenja istih

ISTRAŽIVANJE MEDIJA IZBORI – NEDELJA PRVA

tekst:Mila Mamužićanalitički sektor Real Time Clipping

Ekonomske teme

Političke teme

23 % 77 %

3 - 10. februar u štampanim medijima

Stranke su, pored

izbegavanja pompeznih

predizbornih obećanja, skoro odustale

od Kosova

12 BIZLIFEINTERVJU BROJA

„Jasno je da Srbija ne može više da odlaže strukturne reforme u svim segmentima od ekonomije, finansija, vladavine prava, socijale, zdravstva, medija, obrazovanja i to više nije pitanje političke volje“

Uverenjima se ne trguje

tekst:tatjana ostojić

foto:Marko rupena

i fonet

INTERVJU BROJA ZORAN SEKULIĆ, OSNIVAČ, DIREKTOR I GLAVNI UREDNIK FONETA I PREDSEDNIK UPRAVNOG ODBORA ASOCIJACIJE MEDIJA

13BIZLIFEINTERVJU BROJA

Upoređujući medijsku sli-ku Srbije pre 20 godina, kada je nastao FoNet i danas Zoran Sekulić,

osnivač, direktor i glavni urednik FoNeta i predsednik Upravnog odbora Asocijacije medija, kaže da nema jednostavnog odgovora.

„Medijska situacija tada i sada se bitno razlikuju. I dok neki pro-blemi koji su postojali tada nisu isti kao sadašnji, drugi su preživeli do danas.

Te devedesete smo jedva preži-veli, u svakom smislu – produk-cijskom, finansijskom, statusnom. Bili smo suočeni sa silnim nedaćama, direktnim pritiscima, pretnjama, čuvenim drakonskim Zakonom o informisanju i dva puta tuženi zajedno sa Danasom. Jednom smo se izvukli, drugi put smo kažnjeni zajedno sa njima.

FoNet je nastao početkom 1994. kao rezultat namere da se novinarski i etički odgovori na političku i ratnu propa-gandu koja je postojala početkom 90-tih, i da se, za razliku od tada dominantnog govora mržnje, ponudi alterna-tiva. Tanjugovi otpadnici, moj tadašnji partner, Ne-bojša Magdeski, spoljnopolitički novinar i ja unutrašnjopolitički novinar i urednik, upustili smo se u tu avanturu.“

● Da li je došlo do promene na-kon pada Miloševićeve vlasti?- Promena je bila psihološke priro-de. Nismo više imali osećaj da radimo u neprijateljskom okruže-nju, mada nije bilo ni prijateljsko. Ali sam očekivao da se uspostave jasna pravila igre na medijskoj sceni, da se akteri postave u rav-nopravne startne pozicije.

Šta se dogodilo? Državni mediji sa dolaskom demokratije, dokazujući profesionalizam, po-čeli su da otvaraju i za privatnu, nezavisnu medijsku produkci-ju, kako za nas, tako i za Betu, koja je takođe, početkom 90-tih

nastala kao poduhvat bivših Tanjugovih novinara. - S druge strane, imamo tri agen-cije od kojih je jedna u apsolutno privilegovanom položaju. Država subvencioniše Tanjug u proseku dva do 2,5 miliona evra godišnje i stavlja nas u poziciju veoma štetne nelojalne konkurencije. Taj problem se ni do danas nije rešio.

Politički uticaj je postajao i postoji i danas. Danas vlasti i ove, i prethodne, govorim o svim postkonfliktnim, tranzicionim vla-stima, imaju svoje favorite u medi-jima na koje „igraju“. Ovi drugi, koji nisu deo te priče, često su ili zanemareni ili isključeni iz komu-nikacije sa glavnim centrima.

FoNet ne spada ni u čije mi-ljenike ni favorite. Ovom

agencijom nikad niko nije upravljao osim nas samih. Niti smo primali naloge, niti sam tražio mišljenja

drugih kako bi trebalo da postupam. Ali ta sloboda

nije zloupotrebljena i pretvorena u anarhiju. Za nas je uređivačka i urednička sloboda pre svega pitanje odgovornosti.

● Spomenuli ste političare i njihove miljenike među medijima. S tim uvezi, kako ocenjujete izve-

štavanje medija o izborima 2014?- Ni tu ne postoji ni jednostavan ni jednoznačan odgovor. Evo zašto. Kao što je društvo u tran-ziciji, tako je i medijska scena u tranziciji. Već godinama čekamo novo medijsko zakonodavstvo, zakon o informisanju, zakon o elektronskim medijima i zakon o javnom servisu. Zvuči paradok-

salno, na sedam i po miliona stanovnika u registar je upisano 1.300 medija. Da je polovina samo na papiru, i 600 medija je mnogo za Srbiju. Među njima je 79 javnih preduzeća koja dobijaju godišnje direktno iz subvencija najmanje 25 miliona evra. S druge strane, posebno iz javnih preduzeća i iz drugih oblasti, takođe, za oglašavanje dobijaju još ko zna koliko para. Osim toga, postoje i mediji sa nepoznatom vlasničkom strukturom, pa i ad hoc mediji sa ograničenim rokom trajanja, koji takođe služe više parcijalnim, nego opštim interesima.

Tako da kad me pitate kako se mediji ponašaju u izbornoj kampanji, ne samo u ovoj nego i u prethodnim, zavisi o kojoj vrsti medija pričamo. U zavisnosti od statusa, karaktera, vlasništva, načina finansiranja… mediji se ne ponašaju isto. Dakle, oni koji se ponašaju kao profesionalci na-

Kreiranje političkog mnjenja„Mediji ne mogu da razuvere niti mogu da promene mišljenje onih koji već imaju definisan stav, ali mogu da potvrde mišljenje i mogu da animiraju možda jedan deo onih koji su se dvoumili bilo da učestvuju u nekoj izbornoj utakmici bilo da ne odustanu.“

Kompozicija sledeće Vlade će zavisiti više od odziva, nego od toga kakav rejting stranke imaju

Pokazalo se da skoro

svi sa svima

mogu. To stvara dosta konfuzije

u javnosti

ALTERNATIVA GOVORU MRŽNJE

FoNet je nastao početkom 1994. kao rezultat namere da se novinarski i etički odgovori na političku i ratnu propagandu koja je postojala početkom 90-tih, i da se, za razliku od tada dominantnog govora mržnje, ponudi alternativa.

14 BIZLIFEINTERVJU BROJA

žalost ne dominiraju i oni izvešta-vaju, ili se bar trude da izveštavaju izbalansirano. Ostali, koji i dalje funkcionišu na društveno-politički način, izveštavaju pristrasno.

● Koliko je u medijima moguće bilo ranije, a koliko danas biti nezavisan?- Mislim da je ta priča o neza-visnom novinarstvu toliko već zloupotrebljavana za ovih 20 godina i da ima više negativan

predznak u javnosti nego što se razume o čemu se tu zapravo radi. Kada pričamo o nezavisnosti pre svega imam u vidu nezavisnost uređivačke politike. Druga je tema kako se u ovakvim uslovima medi-ji finansiraju i da li od toga može da se živi. Na osnovu FoNetovog slučaja vam kažem da su uslovi i cena za takvu uređivačku politiku izuzetno visoki, ne samo iz poli-tičkih razloga, nego i iz razloga neuređenog tržišta. Nema trgova-nja uverenjima, možda bi nam bilo lakše da istrgujemo uverenjima, ali to onda celu priču obesmišljava ne samo trenutno, nego svih ovih 20 godina unazad.

Ako me pitate da li je bilo kom-promisa? Da bilo je kompromisa, pričam otvoreno, ali nikada se nije prelazila granica, nije bilo kom-promisa zbog kojih bi se stideo.

● Da li delite mišljenje poslovne javnosti da u Srbiji kada su izbori sve stane?- Za razliku od televizije, koja kad krenu izbori trlja ruke, ja znam da smo izgubili pola godine. Nema novih poslova, nema novih proje-kata, postojeći poslovi se još teže naplaćuju nego što se inače napla-ćuju, a naplaćuju se katastrofalno. Na stranu naša tradicionalna sklonost ka burazerskom poslova-nju „dođeš mi, dođem ti“, ali sad je kriza dodatni izgovor. Što je teža kriza, sve je veći izgovor, a onda naiđe kampanja kao šlag na torti i sve se svede na „čekaj da vidimo“. Mi se od kampanja, možda je to zbog prirode medija, nikada nismo, kako se to narodski kaže, ovajdili. Ali se zato redakcija satre. Nas je pet, šest puta manje nego u državnoj agenciji, a produkcija je sledeća: 150 vesti dnevno, 200 fotografija dnevno, 120 video kli-pova dnevno, 40-50 audio klipova dnevno. Kad krene kampanja, to je kao da smo sišli u rudnik i radili duple smene.

● Omiljena reč poslednjih par meseci je reforma. Da li nakon ovih izbora očekujete neke reforme?- FoNet je član Asocijacije medija, poslovnog udruženja štampe, novinskih agencija i portala, koje je životno zainteresovano za refor-mu medijskog zakonodavstva. Kao predstavnik Asocijacije medija, ali i bloka novinarskih i medijskih udruženja, bio sam pregovarač sa prethodnom Vladom Srbije prili-kom usvajanja Medijske strategije. Prvi put je medijska zajednica tada uspela da se okupi oko minimuma zajedničkih stavova o tome kako bi trebalo reformisati medijsko zakonodavstvo. Ranije je država igrala na razlike među nama i

Očekujem da će sutra, kada se formira Vlada, neizbežne reforme izazvati socijalne potrese

„Od sredine devedesetih se pojavljuju tabilodi, mada su oni tek sa tranzicijom doživeli procvat. Uneli su jednu novu artikulaciju na medijskoj sceni onoga što je javna reč, uveli su novu vrstu govora koja, ruku na srce, meni ni novinarski, ni urednički, nije bliska, ali očigledno ima svoju publiku. Nisu tema samo tabloidi, pogledajte elektronske medije, televiziju. Razumem da je rejting glavna tema i da mora od nečeg da se živi. U mnogim segmentima medijske produkcije, bilo ona u domenu štampanih ili elektronskih medija, vrlo često smo, ne samo ispod profesionalnog i moralnog standarda, nego ispod, da ne zvuči prejako, emancipatorskog ili civilizacijskog nivoa.“

Tabloidizacija Srbije

15BIZLIFEINTERVJU BROJA

uspela bi taj blok da razjedini, a samim tim i da neutrališe zahteve koje dolaze iz medijske sfere. To se ovoga puta nije desilo.

Posle toga je usledio rok od 18 meseci da se novi zakoni donesu i u tome smo donekle učestvovali, kad je u pitanju zakon o informi-sanju. Kao Asocijacija ozbiljno se uzdamo u efekte reformisanog medijskog zakonodavstva. Medij-ska reforma, naravno, neće preko noći učiniti naše novinar-stvo najboljim od svih svetova, ali će stvoriti potpuno drugačiji ambijent i uspostaviće druga pravila igre. Nadam se da će do kraja ove godine ti zakoni konačno biti usvojeni.

● Očekujete li nakon izbora neke značajne političke i ekonomske promene u državi?- Slušamo 14 godina od početka tranzicije o reformama. Ne mogu da kažem da reformskih pokušaja nije bilo, ali su svi zastajali na samom početku. Jasno je da Srbija ne može više da odlaže strukturne reforme u svim segmentima od ekonomije, finansija, vladavine prava, socija-le, zdravstva, medija, obrazovanja i to više nije pitanje ni političke volje. Stvari su otišle predaleko, razmere krize su prevelike, ona je strukturna i institucionalna. Što se više odlažu reforme, one

će biti bolnije i cena će biti sve viša. Reforme su stvar, već posle ovih izbora, krajnje nužde.

● Da li će nova Vlada imati smelosti i hrabrosti da iznese te reforme i da li reforme nemi-novno dovode do ’političkog samoubistva’?- Prilikom prethodnih izbora neke od stranaka koje su se potom našle u vlasti nisu u kampanji

pričale i obećavale sve ono što su počele da rade

kada su se našle u vlasti. Pa ipak se nije desilo da su zbog toga te stranke i ti akteri

izgubili na popularnosti nego, naprotiv, dobili na

političkoj snazi, moći i uticaju, ne samo kod njihovog tradicional-nog biračkog tela.

Nije tema samo kakva će se politika voditi, nego i ko će tu politiku da vodi. Naši birači se uglavnom opredeljuju prema dresu i centarforu. Ne isključu-jem da će sutra, kada se formira Vlada, neizbežne reforme izazvati socijalne potrese. Dobro bi došla neka manje komplikovana i efikasnija Vlada, ali baš nisam siguran da će biti brzo formirana. Bilo bi, međutim, važno da ima takav kapacitet da može i ume da kontroliše krizne situacije i poten-cijalne još veće socijalne tenzije u situacijama kada bude povlačila nepopularne poteze.

● Rekli ste da očekujete jedno-stavniju Vladu?- Kompozicija sledeće Vlade će za-visiti više od odziva nego od toga kakav rejting stranke imaju. Ako odziv bude veći, Vlada bi mogla

da bude komplikovanija. Postoji deo biračkog tela koji je veoma disciplinovan i koji uvek izađe na sve izbore i po pravilu zna za koga glasa. Tema je, međutim, šta će se desiti sa onim delom bi-račkog tela koji je na prethodnim izborima apstinirao.

● Da li je sad momenat da oni izađu?- Mislim da sada nije trenutak za bele listiće. Nije vreme, uslovno re-čeno, za kažnjavanje, kao što je

Naši birači se uglavnom opredeljuju prema dresu i centarforu

FoNet

ne spada ni u čije miljenike,

ni favorite

Budućnost medija „Kada je reč o srpskoj medijskoj sceni, ne vidim dalje od godinu dana. Naime, u narednih godinu, dve, trebalo bi da se dese dve stvari. Najpre, privatizacija državnih medija, koja uključuje i prestanak direktnog budžetskog finansiranja i prelazak na projektno finansiranje. U ovom trenutku nejasno je po kom modelu će biti izvedena privatizacija, ni da li će uspeti, i ako uspe ko će biti novi vlasnici medija. Na drugom planu, Srbija do sredine iduće godine mora da uđe u digitalizaciju. Evropski krajnji rok je 13. juni 2015. Nisam siguran ni da su proizvođači televizijskog programa u Srbiji, a ni država za to spremni, uprkos ozbiljnoj evropskoj pomoći da sprovedemo proces digitalizacije. To se stalno odlaže.

Paradoks je i da medijsko zakonodavstvo koje toliko čekamo ne sadrži odredbe kojima se detaljno regulišu sfera medijske produkcije na internetu. U 2012. smo imali 12 dnevnih novina sa dnevnim prodatim tiražom od 750.000 primeraka. U 2013. tiraži su pali u proseku 20 odsto. Reklamni budžeti su 2012, doduše to je bila izborna godina, bili ukupno 170 miliona evra. Od toga je 52 odsto otišlo u televizije, 23 odsto u štampane, a 25 odsto na ostalo. Procene su da će oglašavanje na internetu značajno da se uveća uprkos krizi.

Štampani mediji nisu samo u krizi zbog krize u Srbiji, oni su u krizi koncepta. Od naše sposobnosti, uslova, mogućnosti da izađemo u susret i izazovima digitalne ere i da se prilagodimo onome što su savremeni tokovi zavisi kako će izgledati novinarstvo, ne za pet, već za sledećih 15 godina. Dakle, ne znam šta će biti za 15 godina, ali u naredne tri godine mora da se desi ključni preokret.“

Proslava 20 godina od osnivanja FoNeta

16 BIZLIFEINTERVJU BROJA / BIZNIS KOMENTAR

BIZNIS KOMENTAR

Reforma javnog sektora preduslov za dugoročnu fiskalnu održivost

Piše: Aleksandar Vlahovićpredsednik Saveza ekonomista Srbije

Nakon pada privredne aktivnosti u 2012, protekle godine ostvaren je skroman rast BDP od dva odsto. Generalno, ključni generatori rasta bili su industrijska proizvodnja (klaster automobilske industrije i prerada

nafte i naftinih derivata) i primarna poljoprivredna proizvodnja. Pad fiksnih investicija, prometa u trgovini na malo, kao i lične potrošnje, zajedno sa niskim prilivom direktnih stranih inve-sticija ne daju dobre polazne osnove za tvrdnju da je privreda na sigurnom putu izlaska iz recesije. Na drugoj strani, dogodili su se pozitivni pomaci u monetarnoj sferi. Počev od aprila prošle godine primetan je opadajući trend inflacije, te se može očekivati njeno zadržavanje u koridoru tri odsto, plus-minus 1,5 odsto. Dinar je stabilan zahvaljujući bitno smanjenom deficitu tekućeg plaćanja (znatno bolji rezultati u spoljnotrgovinskoj

razmeni, gotovo 11 puta brže raste izvoz od uvoza), ali i rastućem ino zaduživanju. Raste procenat proble-matičnih kredita datih privredi, na-ročito kod banaka sa dominantnim

državnim vlasništvom. Paralelno, i dalje je prisutan crowding out efekat, odnosno istiskivanje likvidnosti iz bankarskog sektora, kao posledica kontinuiranog nepoštovanja zakonom definisanih fiskalnih pravila (deficit budžeta i nivo suverenog duga).

Vlada RS je u prethodnih 20 meseci ostvarila neke nespor-ne rezultate. Briselski sporazum, dobijanje datuma i početak pregovora o članstvu sa EU, borba protiv korupcije i nastavak

Kreiranje ambijenta za promene

Potrebna je reforma javnog sektora, odnosno, realizacija seta mera davno zaustavljenih strukturnih reformi

dobar deo biračkog tela prepoznao prethodnu kampanju. Sada je vreme za izjašnjavanje. Ako takav stav bude preovladao u birač-kom telu odziv će biti veći, a ne poput odziva na nekoliko ovih lokalnih izbora gde se odazvalo između 35 i 40 odsto, na kojima su bili očigledni i izborni rezultat i dominacija jedne stranke.

● Da li možemo da očekujemo formiranje stabilne Vlade?- U ovom momentu imamo tri zadate teme: ekonomija, evrointe-gracije i Kosovo. Nemamo mi tu neki manevarski prostor da kre-iramo i izmišljamo nove politike. Drugo, sve se to odvija u ambi-jentu velike finansijske i ekonomske krize. Stranke se ponašaju pragmatično što iz razloga sopstvenih interesa, što zbog toga što im malo političke pragmatičnosti olakšava pravljenje koalicija. Pokazalo se da skoro svi sa svima mogu. To sa jedne strane stva-ra u javnosti dosta konfuzije, a i rekao bih i u jednom delu birač-kog tela čak i nezadovoljstvo. Možemo da pričamo o ideološkom profilisanju u uslovima političke i institucionalne stabilnosti, u uslovima ekonomske, političke i socijalne stabilnosti. To sad nije slučaj. Mislim da ćemo još sačekati do tih stabilnosti.

● Koji su prvi poslovi koji očekuju novu vladu?- Prva pitanja s kojima će se nova vlada suočiti biće ekonomska. Sa budžetskim deficitom, sa javnom potrošnjom, sa administra-cijom, sa nezaposlenošću, sa reformom zdravstva, penzionog sistema, sa investicijama.

Pitanja stabilnosti i bezbednosti nisu samo teme Kosova. U uslovima ozbiljne krize ekonomija i finansije mogu da budu izvor nestabilnosti i bezbednosni rizik. Gledali smo u Grčkoj, vidimo sada i u Bosni, a onda u oba slučaja to otvara nove poli-tičke rizike. Dijalog sa Kosovom će biti nastavljen.

Evrointegracije, sad ste mogli da vidite početak pregovora, otvaraju se poglavlja 23 i 24 vladavina prava, bezbednost, uđite u pregovore što pre, sanirajte ekonomsku situaciju, da li će biti aranžmana sa MMF-om, da li će biti stranih investicija…

● Da li i kada možemo da očekujemo oporavak?- Cenim da će to biti jedan izuzetno komplikovan i mukotrpan proces, koji neće odmah doneti vidljive rezultate, bar ne na kratak rok. Ali neki ključni reformski potezi i rezovi, ukoliko se naprave ove godine, odmah posle izbora, bi mogli u narednoj godini da donesu neke prve znake oporavka. ●

17BIZLIFEBIZNIS KOMENTAR

borbe protiv organizovanog kriminala su svakako najznačajniji koraci sa dugoročnim pozitivnim efektima. Sa druge strane, u dva navrata su promovisana i delimično implementirana dva kruga kratkoročne fiskalne konsolidacije. Međutim, i pored značajnog povećanja stope PDV-a, poreza na godišnji dohodak i poreza na dobit preduzeća, izostalo je planirano uravno-teženje budžeta u 2013. Naprotiv, budžetski deficit je na početku trećeg kvartala 2013. bio čak i viši od de-ficita ostvarenog u prethodnoj godini, što je dovelo u pitanje kratkoročnu fiskalnu održivost. Ostvareni budžetski prilivi su bili niži od planiranih, a rasho-di su nastavili svoj nekontrolisani rast. Bilo je neop-hodno dodatno fiskalno prilagođavanje, koje je ovog puta dominantno usmereno na rashodnu stranu budžeta, odnosno, kresanje javnih rashoda, kao i aktivnosti koje se od-nose na smanjenje sive ekonomije i generalno poreske evazije. Dalje uštede u budžetu gotovo da nisu moguće, imajući u vidu da se najveći deo rashoda odnosi na zakonom definisana pra-va. Takođe, dalje kresanje rashoda, bez fiskalnih strukturnih reformi, nepovoljno će uticati na privrednu aktivnost, naime, preti stanje dublje recesije. Kao posledicu imaćemo u kontinu-itetu smanjenje budžetskih priliva i opasnost da jednokratna kratkoročna fiskalna konsolidacija postane hronična potreba. Postavlja se pitanje šta nova Vlada, koja će se formirati nakon izbora mora da uradi, u nameri da promeni smer spirale pri-

vredne aktivnosti koja je sada uperena na dole?Potrebna je reforma javnog sektora, odnosno, realizacija seta

mera davno zaustavljenih strukturnih reformi. U osnovi radi se o četiri reformska bloka: a) reforma tržišta rada, kako bi se povećala fleksibilnost, naročito kada je u pitanju zapošljavanje

mladih ljudi; b) restrukturiranje i delimična privatizacija javnih preduzeća, kao i završetak privatizacije predu-

zeća koja se nalaze u postupku restrukturiranja. Ovo je ’rak rana’ srpske ekonomije, s obzirom da se radi o preduzećima koja produkuju velike gubitke, fik-tivno zapošljavaju armiju radnika, većina je izgubila

tržišnu poziciju. Kada su u pitanju javna predu-zeća, izuzev retkih primera, najveći broj su korisnici

subvencija, uglavnom posluju sa gubicima. Prisutno je i dalje partijsko kadriranje, pogrešno vođenje socijalne politike kroz nisku cenu finalnog proizvoda, što na kraju rezultuje u devastaciji obrtnog fonda i smanjenju proizvodnog potencijala; c) reforma sistema penzionog osiguranja. Danas se, gotovo, jedna trećina ukupnih javnih prihoda usmerava ka PIO fondu.

Nerealno je očekivati povećanje nivoa javnih investicija, ako se ovi transferi održavaju na pomenutom nivou, povećavajući se iz godine u godinu; d) unapređenje privrednog ambijenta. Ne može se očekivati visok priliv ino kapitala ako je admini-stracija glomazna i spora, a propisi i procedure prepreke, a ne stimulansi za preduzetnike.

Od uspešnosti reforme javnog sektora zavisiće i dugoročna fiskalna održivost, kao i sveukupna privredna konkurentnost. Navedene mere su teške, zahtevaju odricanje i ne mogu se uspešno implementirati bez opšteg društvenog konsenzusa. Pri tome, nije dovoljan konsenzus političkih stranaka, već i svih drugih učesnika u društvenom životu: sindikati, poslo-davci, intelektualna elita, jednom rečju potrebno je kreiranje ambijenta za promene. ●

Od uspešnosti reforme javnog sektora zavisiće i dugoročna fiskalna održivost, kao i sveukupna privredna konkurentnost

Dinar je stabilan

zahvaljujući bitno smanjenom

deficitu tekućeg plaćanja

BIZLIFEXXX18

Sajam tehnike, koji se održava od 12. do 16. maja, ove godine ima poseban značaj budući da je Vlada Srbije istakla kao svoj prioritetni cilj pokretanje novog ciklusa industrijalizaci-

je, modernizacije i restrukturiranja velikih sistema primenom novog okvira za industrijski razvoj. Ovaj okvir zasnovan je na ljudskim resursima, tehnologiji, inženjerstvu, istraživanju i indu-strijskim inovacijama.

Program ovogodišnjeg najznačajnijeg speci-jalizovanog sajma u jugoistočnoj Evropi obuhvata

većinu industrijskih grana koje se smatraju strateškim za privredni oporavak i reindustrijalizaciju. Pored brojnih ističu se: INTEGRA - fabrika 21. veka, elektroenergetika, elektronika, telekomunikacije, procesna tehnika, KGH -klimatizacija,grejanje, hlađenje, logistika, materijali, inovacije, oprema za profesionalne i naučne svrhe, bro-dogradnja, industrija saobraćajnih sredstava.

Očuvanje velikih industrijskih sistema, kao okosnice budućeg razvoja industrije Srbije, Nacionalni savet za privredni oporavak vidi u reindustrijalizaciji, osloncu na realnu ekonomiju, investicijama, primeni znanja, kreativ-nih ideja i najnovijih tehnologija. ●

Zakoračite u budućnostMeđunarodni sajam tehnike i tehničkih dostignuća - kontinuirani doprinos razvoju i modernizaciji industrije

NAJAVA

Stručni programSajam tehnike tradicionalno dopunjuje bogat prateći stručni program. U saradnji sa Mašinskim fakultetom Univerziteta u Beogradu u okviru izložbe ’KGH - klimatizacija, grejanje, hlađenje’, organizovan je i prateći program sa centralnom temom ’Automatika u KGH i obnovljivi izvori energije - korak ka zgradama nulte energije’.

Sajam tehnike

ove godine ima

poseban značaj

...

Osiguranje u privredi

S P E C I J A L N O I Z D A N J E

Piše: Mirjana Zec Foto: Đorđe Nenadić

Industrija osiguranja u Srbiji po-slednjih nekoliko godina gotovo da je nevidljiva. Razlog za to leži u ekonomskoj krizi koja je prisut-

na još od 2008. godine, sve većem si-romašenju građana, ali i ukupne pri-vrede. Zakonska rešenja koja sada po-stoje, nisu u skladu kako sa potrebama industrije osiguranja tako i osigurani-

ka. Nacrt zakona o osiguranju, već po-duže je u ’stanju mirovanja’, a štete na imovini, kako građana tako i privrede, sve više rastu što zbog prirodnih i ele-mentarnih nesreća, tako i zbog klimat-skih promena. Sve to je veliki trošak, jer oni koji pretrpe štetu traže od drža-ve da im to makar ublaži, ako ne i sa-svim pokrije.

Zbog ovih, ali i niza drugih razlo-ga kada je o industriji osiguranja reč, BIZLife organizovao je okrugli sto sa temama koje dotiču situaciju u indu-

striji osiguranja, regulatorni okvir za dalji razvoj sektora, veze između pri-vrednog pada i tražnje za osiguranjem, tržištu auto-odgovornosti i drugim te-mama koje su aktuelne u ovoj oblasti.

Dr Nataša Petrović Tomić, docent na Pravnom fakultetu, primetila je da ka-da je reč o regulatornom okviru, mo-ra se poći od OECD principa dobrog korporativnog upravljanja. Zakon koji je u pripremi zamišljen je kao ’ultra all inclusive’ zakon koji pokušava da ure-di statusna pitanja osiguravača, počev

Ukupna godišnja vrednost premije u Srbiji svih 28 osiguravajućih kuća je 500 miliona evra, a toliku premiju ostvari samo jedna osiguravajuća kompanija u EU

Osiguranje pogodila krizaB I Z L I F E OKRUGLI STO, Osiguranje u privredi

OSIGURANJE U PRIVREDI

20

od njihovog osnivanja do prestanka nji-hovog rada, nadzora poslovanja, kao i brojna pitanja ugovornog prava, poseb-no kada je reč o distributivnom sistemu usluga osiguranja.

„Napravljena je ista greška kao i pre dve godine kada je počela priprema no-vog zakona, počev od samog naziva, pa do sadržaja. Loša strana zakona, ko-ju posebno ističem, je taj distributivni način usluga osiguranja. Većina teore-tičara slaže se da treba preuzeti isku-stva i rešenja iz država EU, kao što je Češka, koja ima poseban zakon o posre-dovanju i zastupanju osiguranja u ko-me su do tančina regulisana sva značaj-na pitanja. Tu su pre svega razgraniči-li šta znači zastupanje, a šta posredo-vanje, što sa našim sadašnjim zakon-skim rešenjima nije slučaj“, naglašava dr Petrović Tomić.

„Neke skorašnje manje izmene do-datno liberalizuju tržište osiguranja u oblasti reosiguranja, zahvaljujući kredi-tu Svetske banke koji je uzet još 2011. za ostvarivanje projekta Evropa Re. Reč je o osiguranju šteta od katastrofalnih događaja, ali i šteta koje poljoprivredi nanose poplave, suše, prevelike pada-vine, grad ... Evropa Re je razvila risk model, a sada im je omogućen direktan

nastup u Srbiji, koji će prema njihovim tvrdnjama doneti niže cene premija za osiguranje kuća, stanova, ali i privred-nih objekata, a koje bi trebalo da poveća naplatu ukupne premije. To bi trebalo da podstakne osiguravajuće kuće da se na finansijskom tržištu pojave kao ak-tivniji igrači, jer su sada gotovo nevid-

ljivi“, istakao je Zlatko Milikić, pomoć-nik ministra u Ministarstvu finansija.

Kristian Vukojičić, zamenik general-nog direktora Sektora za nadzor nad obavljanjem delatnosti osiguranja NBS, najavio je javnu raspravu o nacrtu zako-na o osiguranju i istakao da će rasprava trajati dovoljno dugo i da će biti prili-ke da se razmotre sve teme. Najvažnije izmene odnose se na pregovore sa

Svetskom trgovinskom organizacijom i EU. Uvode se novi standardi za kor-porativno upravljanje, a više akcenata stavlja se na upravljanje rizicima, pre-cira se obaveza u oblasti informisanja klijenata, uvode se nove mere nadzora.

„Težnja je da se jednim zakonom reše sva pitanja. Više zakona za ovu oblast, poput posebnih zakona za zastupnike, posrednike, za vršenje nadzora, preva-zilazi kapacitete našeg društva. Izmena regulative ne može drastično da poveća broj klijenata u ovoj industriji. S druge strane kompletno usaglašavanje sa pro-pisima EU donelo bi toliko opterećenje koje ovo tržište ne bi moglo da podnese. Osigurane sume tamo su desetinama puta veće nego one koje su kod nas.“

I ljudi koji rade u industriji osigura-nja naglašavaju da pravni okvir nije do-voljan da poslovanje ovih kuća posta-ne dinamičnije. Dragan Filipović, zame-nik generalnog direktora Delta Generali osiguranja, slaže se da promena zako-na u bilo kom smeru da ode neće dra-

DR NATAŠA PETROVIĆ TOMIĆ

docent na Pravnom fakultetu

ZLATKO MILIKIĆ pomoćnik ministra u

Ministarstvu finansija

Učesnici BIZLife okruglog stola su se složili da oblast auto-odogovornosti nije dovoljno uređena. Vukojičić se nije složio sa idejom osiguravača da se visina premije za auto-odgovor-nost što pre liberalizuje jer, kako kažu osiguravači „ona ne treba da bude socijalna kategorija jer ni automobil to nije“. Vukojičić ističe da slobodna cena ne bi dovela do veće konkurencije, jer 70 odsto osiguranja od auto-odgovornosti drže tri najveće osiguravajuće kuće.

Auto-odgovornost je prema oceni zamenika generlanog direktora Delta Generali jako nesređena i neodrživa niša. „Vuče 50 odsto ukupne premije osiguranja, ali nije definisana na pravi način kako je to u razvijenim zemljama. Imamo 14 firmi koje se bave auto-odgov-ornošću, gde svi jurcamo i bavimo se prodajom auto-odgovornosti na oko 1200 tehničkih pregleda. Tehnički pregledi koji umesto da žive od cene tehničkog pregleda, žive od prodaje polisa osiguranja. U perspektivi industrija mora da bude složna u tome šta želi i uz pomoć NBS i nadležnih ministarstava da nađemo model kako to u budućnosti treba da izgleda. 2009. zamrznuta je tržišna cena polise auto-osiguranja, a cene rezervnih delova nisu. Kalkulacija pokazuje da se taj biznis teško isplati“, naglasio je Dragan Filipović.

Lov u mutnom?

Osiguravači ističu da visina premije od auto-odgovornosti treba da se liberalizuje, kako ne bi bila „socijalna kategorija jer ni automobil to nije“

OSIGURANJE U PRIVREDI

21

matično omogučiti da tržište osigura-nja zbog tih izmena skoči i napravi ne-ku neverovatnu promenu u odnosu na sadašnju situaciju.

„Bitno je da znamo u kojim okvirima se krećemo. Nama kao industriji ne od-

govara da svake godine strepimo da li će na kraju svake godine da se donese odluka o razdvajanju kopozitnih dru-štava ili neće. To je proces koji i nama traži promene unutar svake firme, do-datne troškove i nakon, ali i tokom tog razdvajanja. Bolje je znati unapred, a ne tokom godine razmišljati da li će se ta odluka sporevesti ili ne. Treba definisa-ti određene stavke vezane za definisa-nje tačnih kanala prodaje osiguranja ko-ji mogu da postoje“ , istako je Filipović.

Podsećajući da je samo Dunav osi-guranje nekada imalo više od mili-on osiguranika u životnim osiguranji-ma, profesorka Ekonomskog fakulte-ta dr Jelena Kočović, naglasila je da bi odvajanje životnih od neživotnih osigu-ranja kod kompozitnih društava done-lo nove troškove i negativno se odrazi-lo i kod životnih i kod neživotnih osi-guranja. Mnoge države u okruženju ni-su odvajale ova osiguranja iako imaju daleko veće prinose od premija. Samo u Hrvatskoj ukupna pemija je preko 2,2 milijarde evra, u Srbiji sve skupa izno-

si oko 500 miliona evra, ali nisu pose-gli za odvajanjem osiguranja, a slično je i u Austriji u kojoj postoje kompozit-na društva.

Profesorka Kočović ističe da razvoj osiguravajućih kompanija zavisi od ra-

zvijenosti zemlje, što ovu industri-ju kod nas u startu stavlja u nezavidan položaj, jer je zemlja na ivici bankrota.

„Slika današnje Srbije su preduzeća u stečaju ili u blokadi. Čak je i bombar-dovana privreda bila moćnija, jer ovde je na originalan način primenjen neoli-beralni model ekonomije, ili nam je to neko nametnuo, ali to je pitanje na koji nema racionalnog odgovora. Trebalo bi da se prilagođavamo regulativi EU, ali ne po svaku cenu. Regulativa mora da bude primerena našim uslovima“, na-glašava dr Kočović. „Tržište osiguranja u Srbiji razvija se u uslovima krize, koja je uticala na krizu u privredi i povećanje nezaposlenosti. Poseban problem imaju one kuće koje su imale akcije Agro ban-ke ili Metals banke jer su one propale“, ocenjuje dr Kočović.

Ovakva tržišna situacija nije pogodna za razvoj industrije osiguranja. U 2012. godini ukupna premija je bila 540 mi-liona evra, a u Hrvatskoj i Sloveniji tri do četiri puta veća. Životnih osiguranja je samo 19,3 odsto, a kako je navela dr

„Ne odgovara nam razdvajanje životnih od neživotnih osiguranja u dve kom-panije, jer to uvećava troškove, duplira službe, a sve to onda povećava cenu premije. Opet, premija se ne može povećavati na tržištu kakvo je naše, gde kod građana gotovo da ne postoji svest o osiguranju ili je ona veoma niska. U teškoj ekonomskoj situaciji narod osiguranje doživljava kao nepotreban trošak. Pove-ćanje premije je nemoguće jer tržište ne razume šta je osiguranje.”

DRAGAN FILIPOVIĆ zamenik generalnog direktora

Delta Generali osiguranja

„Najveći problem je što je broj osigura-nika u Srbiji ograničen. Velike teškoće izazivaju stečajevi brojnih preduzeća koji se vode po desetak i više godina, kao i status kompanija u restrukturira-nju. Sve osiguravajuće kuće imaju velika potraživanja prema ovim osiguranicima, pa su očekivanja da će se njihov status što pre rešiti, kako bi osiguravači očistili svoje portfelje.”

DEJAN ĐURIČIĆ sektor za razvoj eksterne

prodaje Dunav osiguranja

Kompletno usaglašavanje sa propisima EU donelo bi toliko opterećenje koje ovo tržište ne bi moglo da

podnese - Kristian Vukojičić, zamenik generalnog direktora sektora za nadzor NBS

OSIGURANJE U PRIVREDI

22

Kočović, nezvanično jedan od uslova za ulazak u EU je da životna osiguranja bu-du oko 30 odsto ukupnih portfelja osigu-ranja. Učešće ukupne premije je 1,8 od-sto u BDP zemlje, u Hrvatskoj iznosi tri, u Sloveniji 5,5, a EU 8,8 odsto. Ukupno, po glavi stanovnika godišnja premija iznosi 71 evro u Srbiji, u Hrvatskoj 281, Sloveniji 910 evra. Naš BDP je 4.000 evra po stanovniku, Hrvatskoj 10.000, a Sloveniji 16.000 evra, ali naplaćena pre-mija je 15 puta veća.

Samo tržište osiguranja je, prema mi-šljenju Filipovića, nedovoljno razvi-jeno. „Postoje neke korelacije izme-

đu ekonomske razvijenosti svake ze-mlje i osiguranja – ona je direktno po-vezana. Dosta vode će da protekne dok industrija ne skoči na više grane. Ono što je dobro je da mi imamo potenci-jal. Godine ispred nas će sigurno done-ti boljitak, e sad taj zakonski okvir tre-ba tačno da definiše put kojim se kre-ćemo. Da ne bi skretali sa puta, već da znamo kojim putem idemo, a onda će-mo svi lakše disati“, naglašava zamenik generalnog direktora Delta Generali.

Kada je reč o svesti o osiguranju u Srbiji, Filipović je istakao da je ona ni-skom nivou. „Ne mogu baš da kažem da je katastrofalna ali jedva malo blaže od toga. Pošto obaveznost postoji samo za auto-odgovornost i kasko preko lizin-ga, koji opet ne postoji zbog krize, tako

da čim imate 11 do 12 vrsta osiguranja koja su na dobrovoljnoj bazi tu se na-rod, s obzirom na tešku ekonomsku si-tuaciju, ponaša odbojno ka osiguranju, odnosno povlači se u sebe i to smatra kao trošak, tako da realno svako uveća-nje premije je nemoguće na tržištu ko-je ne razume baš do kraja šta je osigu-ranje. Na državi je da donese odluku o razdvajanju, a industrija će se uklapati u donete“, istakao je Filipović.

Za okruglim stolom razgovaralo se i o proširenju liste obaveznih osigura-nja. Kod nas su najzastupljenija osigu-ranja od auto-odgovornisti i kasko osi-

guranje neophodno za finansijski lizing, kao i osiguranje po stambenim kredi-tima. Učesnici su istakli da obavezno osiguranje treba uvesti u poljoprivredi i to od suše, poplave, grada i drugih ne-pogoda. Za početak, obavezno osigura-nje morali bi da imaju svi poljoprivred-nici koji od države dobijaju stimulacije. Da su osigurani, štete bi platile osigu-ravajuće kuće umesto države. Obavezno osiguranje bi moralo da postoji u osigu-ranju stanova i kuća, pre svega kada je reč o štetama od zemljotresa. Projekat Evropa Re, koji treba uskoro da se pri-meni, ide na ruku osiguranju u poljo-privredi i za mala i srednja preduzeća kada je o njihovoj imovini reč. U poje-dinim zemljama EU postoji oko 20 oba-veznih osiguranja. •

Trebalo bi da se prilagođavamo regulativi EU, ali ne po svaku cenu - profesor dr Jelena Kočović

„Potrebno je minimum šest meseci za razdvajanje kompozitnih društava. Firme koje su formirale posebna osiguranja, ističu da su u neravnopravnom položaju i da imaju troškove koje drugi nemaju. Zato traže kompenzaciju u propisu. U našim prilikama i na ovakvom tržištu bilo bi loše da dođe do razdvajanja. I u jedin-stvenoj kompaniji moguće je podatke i druge poslove voditi paralelno. Krajnji korisnik to ne primećuje.”

„UNIQA osiguranje bila je orijentisana prema građanima, ali analize su pokazale da nema rasta tržišta, a samim tim nam se ne vraća novac koji ulažemo. Sada smo se okrenuli malim i srednjim predu-zećima, ali je pitanje naplate premije. Nije samo potrebno da oni osiguraju svoju imovinu, potrebno je obavezno osigura-nje da njihova imovina nekome drugom ne nanese neku štetu.”

DARKO BOTIĆ pomoćnik generalnog direktora

za specijalne projekte DDOR Novi Sad

IVAN GRUJIĆ direktor sektora za osiguranje

UNIQA osiguranja

OSIGURANJE U PRIVREDI

23

Piše: Ivana Mihajlović

„Imajući u vidu da je od donoše-nja Zakona o osiguranju proš-lo skoro deset godina, da su, u međuvremenu, uočene odre-

đene manjkavosti, što u samim propi-sima, što je i prirodno s obzirom na ra-zvoj prakse, što u primeni istih, da su se dogodile i značajne promene u domaćoj i regulativi EU, neophodnost unapre-đenja regulatornog okvira se nametnu-la sama po sebi, što su prepoznali i po-držali i stručna javnost i nadležne insti-tucije“, kaže za BIZLife Zlatko Milikić, pomoćnik ministra u Ministarstvu fi-nansija Republike Srbije i ističe da bi Narodna banka Srbije trebalo u najsko-rije vreme da stavi u javnu raspravu no-vi nacrt zakona o osiguranju.

• U kojoj meri bi određeni podsticaji, olakšice i poreska politika uticali na ra-zvoj sektora osiguranja?- Domaće tržište osiguranja poslednjih godina beleži nominalni rast, iskazan u dinarskom znaku, dok preračunato u evre, generalno, stagnira, ali je to i da-lje, u odnosu na potencijal i određene pokazatelje, karakteristične za zemlje sa razvijenim tržištem osiguranja, ne-

dovoljno. Ohrabruje rast učešća život-nog osiguranja u ukupnoj premiji osi-guranja, ali, učešće ukupne premije u odnosu na BDP i premija po stanovni-ku praktično stagniraju i znatno su is-pod uporednih tržišta.

Ovakva stagnacija se može vezati za niz objektivnih uzročnika, kao što su preovlađujuće karakteristike privred-nog sistema, životni standard stanov-ništva, ali i regulatorni okvir, uklju-čujući i eventualne fiskalne stimulu-se i podsticaje koji se mogu odnositi i

na osiguravače, i na osiguranike. Na ra-zvoj tržišta osiguranja nesporno imaju uticaja i ’meki’ faktori, percepcija sa-mog pojma osiguranja i njegove kori-sti od strane korisnika, što je u Srbiji, iz različitih uzroka, nedovoljno prisut-no, ali i javno prisustvo i promocija ponude usluga osiguranja, kao i efika-snost i kvalitet dostupnosti tih usluga korisnicima. Smatram da je i ova gru-pa ’mekih’ faktora, koja zavisi od osi-guravača, takođe, nedovoljno prisutna.

Država, Ministarstvo finansija po-sebno, svesna je značaja koji razvijeno tržište osiguranja ima i može da ima na brži razvoj ukupne privrede, ekonom-sku dobrobit građana i društva u celini. S tim u vezi spremni smo da podrži-

mo svaki obrazloženi podsticaj ili olak-šicu, koji bi imali pozitivan efekat na razvoj sektora osiguranja. Neophodno je da takav podsticaj ili olakšica, koji podrazumeva i manje prihode budže-ta Republike, bude propraćen korespo-ndirajućim merama i aktivnostima za

Učešće ukupne premije osiguranja u odnosu na BDP i premija po stanovniku znatno su ispod uporednih tržišta

Brojni faktori stagnacije

Neophodnost unapređenja regulatornog okvira se nametnula sama po sebi, što su prepoznali i podržali i stručna javnost i nadležne institucije

ZLATKO MILIKIĆ, pomoćnik ministra, Ministarstvo finansijaI N T E R V J U

OSIGURANJE U PRIVREDI

24

koje, sa izvesnošću, može da se očekuje da će imati pozitivnog efekta, u odre-đenom periodu, na dostupnost razno-rodnije ponude osiguranja, povećanje broja osiguranika, rast premije osigu-ranja i, time, na uvećanje ekonomske dobrobiti u zemlji.

• Ako se ima na umu da su osiguravači u razvijenim zemljama među najvažnijim investitorima, kako u Srbiji može da se poveća uloga osiguravajućih društava?- Što su veći raspoloživi fondovi osi-

guranja, formirani iz premija i dru-gih prihoda iz ulaganja osiguravajućih kuća, to će biti veća i značajnija ulo-ga osiguravajućih društava i u finan-sijskom sektoru zemlje i, posledično, u jačanju industrije.

To bi podrazumevalo rast tržišta osi-guranja i ukupne premije. Osnovni pre-duslovi za to su, pored dobrog regula-tornog okvira, uključujući i određene

fiskalne podsticaje i olakšice, celoku-pan životni standard, razvijenost pri-vrede i privrednog sistema, svest osi-guranika o potrebi i prednostima osi-guranja, ali tu su i uloga samih učesnika na tržištu osiguranja i njihov uticaj na rast i razvoj tog tržišta.

Ako možemo da se složimo sa činje-nicom da je uticaj učesnika tržišta osi-guranja na regulatorni aspekt i rast ži-votnog standarda ograničen, mogli bi da se složimo da su mogućnosti njiho-vog uticaja na percepciju osiguranja od strane stanovništva i privrede daleko veće. Primera radi, ulaganje u eduka-ciju zaposlenih, u marketing, poveća-nje transparentnosti i dostupnosti re-

zultata poslovanja i podizanje kvaliteta zaštite osiguranika, insistiranje na po-štovanju principa dobre poslovne prak-se, i slično, aktivnosti su kojima bi osi-guravajuća društva mogla značajno da unaprede opštu sliku osiguranja i, uz nespornu podršku države, kao regula-

tora i Narodne banke Srbije, kao super-vizora, ostvare pozitivan uticaj na rast i razvoj tržišta osiguranja, što bi do-velo do jačanja društava za osiguranje kao investitora i rezultiralo, izvesno je, kvantitativnim i kvalitativnim pozitiv-nim uticajem na štednju i ekonomski razvoj uopšte.

• Pojedini osiguravači zalažu se za uvo-đenje novih vrsta obaveznih osiguranja. Da li ima mesta za ovakve zahteve?- Razumljiv je razlog iz kojeg se pojedi-ni osiguravači zalažu za uvođenje novih vrsta obaveznih osiguranja. Međutim, i sada postoji ne mali broj obaveznih osi-guranja, koja se tiču određenih profesija ili poslovne aktivnosti. Uvođenju novih vrsta obaveznih osiguranja masovnijeg karaktera trebalo bi opreznije pristu-piti, s obzirom da se radi o nametanju obaveze građanima i privredi, koju bi morala da prati adekvatna racionaliza-cija i postavljanje pitanja koja je grani-ca za mešanje države u ovu, principijel-no posmatrano, privatnopravnu oblast. Državni uticaj je omeđen zaštitom jav-nog interesa, koji je, recimo, prisutan prilikom dodeljivanja određenih sub-vencija, što je oblast u kojoj bi drža-va, kao jedan od uslova za dodelu istih, mogla da propiše obavezno osiguranje od određenih rizika u cilju zaštite inte-resa, ne samo osiguranika, već i sred-stava građana Srbije kojima se subven-cija finansira, ali se tom prilikom mora povesti računa, u prethodnom postup-ku definisanja, o postojanju adekvatnog interesa svih zainteresovanih strana - osiguranika, države i osiguravača. •

Narodna banka Srbije trebalo bi u najskorije vreme da stavi u javnu raspravu novi nacrt zakona o osiguranju

OSIGURANJE U PRIVREDI

25

OSIGURANJE U PRIVREDI

26

u Narodnoj banci Srbije ka-žu da će nacrt zakona o osiguranju doneti određe-na unapređenja koja su pr-

venstveno vezana za dosadašnje pre-govore sa Svetskom trgovinskom or-ganizacijom i usaglašavanjem sa pro-pisima Evropske unije. Tim izmena-ma stvaraju se preduslovi za podsti-canje tržišnog nadmetanja i dalji ra-zvoj tržišta osiguranja, rast ponude novih proizvoda osiguranja, a time i veću konkurentnost na ovom tržištu. Njihovo predlaganje u ovom trenutku treba da omogući učesnicima na tr-žištu osiguranja da se blagovremeno pripreme za poslovanje na jednom li-beralnijem tržištu.

Takođe, kako kažu u centralnoj ban-ci, uvode se i novi standardi za bolje korporativno upravljanje u društvima za osiguranje, odnosno bolje upravlja-nje rizicima kojima su društva izložena. Preciziraju se obaveze učesnika na tr-žištu u pogledu informisanja klijenata, ali se i proširuje krug lica koja mogu da prodaju proizvode osiguranja. Na kra-ju, uvode se i nove mere nadzora ko-je će omogućiti bolje delovanje NBS na ovom tržištu.

Makroekonomski ambijentKada se govori o makroekenomskom

ambijentu i njegovom uticaju na razvoj sektora osiguranja, u NBS navode da pr-venstveno treba imati u vidu prepreke koje stoje na putu razvoja ovog sekto-ra. To su pre svega nivo standarda gra-

đana, njihova finansijska edukovanost i razvijenost tržišta kapitala. Ove prepre-ke se odnose manje ili više na sve vrste osiguranja, tako da je za značajniji rast na primer životnih osiguranja, potrebno unapređenje sva tri navedena faktora.

Ukoliko posmatramo tekuće makro-ekonomske pokazatelje, postoji odre-đeno poboljšanje u odnosu na prethod-ne godine. Rast BDP-a od 2,4 odsto u poslednjoj godini, kao i inflacija od 2,2 odsto, svakako ukazuju na pozitivan trend, ističu u NBS.

Sektor osiguranja u ukupnoj bilan-snoj aktivi finansijskog sektora uče-stvuje sa do pet odsto, a za BIZLife u NBS ističu da svakako postoji prostor za rast. Posmatrano na dugi rok, znača-jan rast može se očekivati od životnih osiguranja. Radi se o dugročnim osi-guranjima kojima se vrši značajna aku-mulacija sredstava, a veličina bilansne sume društava za osiguranje će rasti sa uvećanjem matematičke rezerve koja se obrazuje na osnovu uplata premija ži-votnih osiguranja.

Jačanje konkurencijeDo pre osam godina, prema određe-

nim pokazateljima, konkurencija je bila niska, da bi sada, kako ističu u central-noj banci, moglo da se kaže da je ume-rena. Trenutno na tržištu Srbije poslu-je 28 društava za osiguranje. Neka od tih društava su specijalizovana samo za

Nacrtom zakona o osiguranju stvaraju se preduslovi za podsticanje tržišnog nadmetanja i dalji razvoj tržišta osiguranja

Korak ka liberalnijem tržištu

Nacrtom zakona o osiguranju uvode se i nove mere nadzora koje će omogućiti bolje delovanje NBS na ovom tržištu

Za BIZLife u NBS ističu da svakako postoji prostor za rast. Posmatrano na dugi rok, značajan rast može se očekivati od životnih osiguranja

NBS, Sektor za nadzor nad obavljanjem delatnosti osiguranjaA N A L I Z A

ddor.rs ddorns

Vaše osiguranje već godina

životna ili neživotna osiguranja, druga su pak kompozitna, odnosno reosigura-vajuća društva, tako da bismo mogli da kažemo da ako posmatramo broj dru-štava za osiguranje imamo oko 17 uče-snika na tržištu. Na pitanje da li je tr-žište prezasićeno, u NBS odgovaraju da će optimalan broj učesnika opredeliti tržišna konkurencija.

U zavisnosti od strategije pojedinih

društava da značajnije povećaju tržišno učešće, moglo bi se očekivati preuzima-nje pojedinih društava, i po tom osnovu smanjivanje broja učesnika na tržištu, navode u NBS i ističu da smanjivanje broja društava na ovaj način neće ne-gativno uticati na klijente s obzirom da će biti obezbeđen kontinuitet poslova-nja prenosom portfelja na drugo druš-tvo za osiguranje. •

Najveći problemi Pošto je relativno skroman rast premije osiguranja uglavnom posledica faktora na koje učesnici na tržištu osiguranja teško mogu da utiču, najveći problemi koje bi trebalo rešiti nalaze se u oblasti osiguranja od auto-odgovornosti, ističu u NBS. Ova vrsta osiguranja učestvuje sa jednom trećinom u ukupnoj premiji osiguranja. Pomenute prepreke za raz-voj tržišta osiguranja nemaju dominantan uticaj na ovu vrstu osiguranja, ali i pored toga postoje određeni sistemski problemi čije bi rešavanje pozitivno uticalo na razvoj tržišta.

U pogledu konkurencije na tržištu osiguranja od auto-odgovornosti treba imati u vidu da se ovim osiguranjem bavi 14 društava. I pored toga što tri društva za osiguranje učestvuju u ukupnoj premiji sa oko 70 odsto, u NBS konstatuju da je tržište konkurent-no. Nažalost, kako ocenjuju u centralnoj banci najveći deo konkurencije ne vodi ka poboljšanju položaja osiguranika, već tržišne pozicije učesnika, a najčešće je to proda-jna mreža. Ono što je za građane najvažnije, jeste da oni ne trpe posledice nelojalne konkurencije, već da te posledice prvenstveno trpe društva za osiguranje.

OSIGURANJE U PRIVREDI

28

Piše: Ivana Mihajlović

Važeći Zakon o osiguranju, sa svim izmenama i dopunama, nije usklađen sa direktivama EU u oblasti osiguranja, sma-

tra dr Nataša Petrović Tomić, docent Pravnog fakulteta u Beogradu. „Sam naziv zakona predstavlja copy-paste naziva važećeg Zakona. S obzirom na materiju koju uređuje najispravnije bi bilo da nosi naziv zakon o nadzoru u osiguranju. S druge strane, ovim nacr-tom su uređena i neka pitanja ugovor-nog prava osiguranja, ali samo ovlaš i u meri kojom ne možemo da budemo za-dovoljni”, objašnjava naša sagovornica i ističe da direktive EU kojima je unifi-kovano evropsko ugovorno pravo osi-guranja, EU principi ugovornog prava osiguranja, samo su neki od izvora čije ključne odredbe ne mogu da budu reci-pirane u domaće pravo istim zakonom kojim se reguliše i nadzor u osiguranju.

• Koje najznačajnije novine donosi nacrt zakona o osiguranju? - Za razliku od važećeg Zakona o osi-

guranju, iz člana koji definiše delatnost osiguranja u nacrtu je izostavljeno sao-siguranje. Ovo je korak unazad, s obzi-rom na značaj saosiguranja za pokriće takozvanih velikih rizika.

Nacrt ponavlja grešku važećeg Zakona u pogledu podele životnih osigura-nja, koja nije usklađena sa direktiva-ma EU. Usvojena je podela na životna i neživotna osiguranja, ali ne definišu se podvrste.

Odredba o vrstama neživotnih osi-guranja, takođe, je preuzeta iz važećeg Zakona. Njome nije ostvaren nikakav napredak, što u zavisnosti od tumače-nja može da se smatra manjim ili većim nedostatkom nacrta. Kako i ova odred-ba pominje ’druge vrste neživotnih osi-guranja’, može da se tumači kao per-misivna i osiguravačima da omogući i

uvođenje nekih novih vrsta neživotnih osiguranja u domaću ponudu, kao na primer osiguranja od odgovornosti di-rektora i članova korporativnih organa.

Nedovoljna je promocija značaja ži-

Za ubrzani razvoj delatnosti osiguranja ključan je efikasan okvir korporativnog upravljanja koji podrazumeva postojanje odgovarajuće pravne, regulatorne i institucionalne osnove

Obezbediti kvalitet prava

Dr NATAŠA PETROVIĆ TOMIĆ, docent, Pravni fakultet, Univerzitet u BeograduI N T E R V J U

Neophodan je kvantitet prava, kvalitet i objektivna primena prava. Na taj način kreira se pravna sigurnost kao vrednost na čijem (ne)postojanju svaki investitor zasniva svoju odluku da uloži kapital na određeno tržište

OSIGURANJE U PRIVREDI

29

votnog osiguranja u diverzifikaciji šted-nje stanovništva usvajanjem restriktiv-nih rešenja u pogledu prodaje ovog osi-guranja, naročito onemogućavanjem za-stupnicima osiguranja da se ovim po-

slovima bave u ime i za račun dve ili vi-še osiguravajućih kompanija. Imajući u vidu značaj ove vrste osiguranja za pri-vredni rast zemlje, potrebno je poveća-ti transparentnost i poboljšati poziciju osiguranika kod osiguranja života. Obelodanjivanje podataka o merama preduzetim prema osiguravaču u po-

stupku nadzora može dodatno diskre-ditovati osiguravajući sektor u očima prosečnog potrošača usluga osigura-nja, zbog niskog stepena edukacije sta-novništva o ovom delu finansijskog tr-žišta. Ovakva rešenja su dobrano ne-oprezna i mogu rezultirati gubitkom poverenja u osiguravače.

Izostanak odredbe o osnivanju udru-ženja društava za posredovanje i zastu-panje u osiguranju, kao što je udruženje osiguravača, ključno za unapređenje in-teresa društava osiguranja, neophodno je stvaranje udruženja društava za po-sredovanje i zastupanje u osiguranju.

• Još pre nekoliko decenija konsolido-van Zakon o ugovorima u osiguranju po-stao je standard na drugim tržištima. Postojanje ovakvog zakona osiguravači navode kao prednost. Kakav je vaš stav po ovom pitanju?- Regulisanje svih pitanja ugovornog prava osiguranja sistematizovano i na jednom mestu u interesu je kako osigu-

ravača, tako i korisnika njihovih uslu-ga. Umesto zakona o ugovoru o osigu-ranju, naš zakonodavac se opredelio da se ugovorna pitanja osiguranja urede u okviru Građanskog zakonika Srbije. Prednacrt GZ sadrži odeljak posvećen ugovoru u osiguranju, kojim su usvo-jene određene novine u odnosu na va-

žeći ZOO. S obzirom na vreme kada je donet, pre 36 godina, ZOO nije uskla-đen sa tri generacije direktiva EU koji-ma je, u izvesnoj meri, odnosno za po-trebe funkcionisanja jedinstvenog unu-trašnjeg tržišta osiguranja, regulisan ugovor o osiguranju.

• Može li se uopšte očekivati razvoj indu-strije osiguranja bez novog propisa?- Za ubrzani razvoj delatnosti osigu-ranja ključan je efikasan okvir korpo-rativnog upravljanja koji podrazume-va postojanje odgovarajuće pravne, re-gulatorne i institucionalne osnove. Neophodan je kvantitet prava, kvalitet i objektivna primena prava.

Nije dovoljno samo doneti neophod-ne zakone, potrebno je da tvorci zakona izbegnu da se ista materija reguliše ra-zličitim zakonima i na način koji ostav-lja mesta različitom tumačenju. Dakle, potrebno je obezbediti i kvalitet prava. Takođe je neophodno obezbediti ade-kvatnu, odnosno objektivnu primenu donetih zakona. Na taj način kreira se pravna sigurnost kao vrednost na čijem (ne)postojanju svaki investitor zasniva svoju odluku da uloži kapital na odre-đeno tržište.

Nadzorni i regulatorni organi mora-ju da imaju ovlašćenja i raspolažu sred-stvima za ispunjenje svojih obaveza na objektivan i profesionalan način. Mora da postoji mehanizam obezbeđenja nji-hove nezavisnosti i sprečavanja suko-ba interesa. Neadekvatan institucional-ni okvir onemogućava kontrolu korpo-rativnih aktivnosti što može da delu-je podsticajno na razvoj nezakonite i/ili neetičke prakse. •

Ugovorna pitanjaNeke od najbitnijih novina prednacrta Građanskog zakonika, kada su u pitanju ugovorna pitan-ja osiguranja su: pismena forma potrošačkih ugovora, propisivanje obavezne sadržine opštih uslova osiguranja, upoznavanje osiguranika sa njima i obaveza predaje osiguraniku, sankcija u slučaju neispunjenja obaveze predaje uslova osiguranja, obaveze u vezi sa izmenom opštih uslova osiguranja i premijskog sistema, uvođenje pojma velikih rizika, propisivanje sadržaja polise osiguranja i liste pokrića, regulativa ugovora zaključenih sa odsutnim licima, posledice neplaćanja premije i pravilo suspenzije ugovora zbog neplaćanja premije, zaštita prava osigu-ranika u vezi sa povećanjem i smanjenjem rizika u toku važenja ugovora, položaj osiguranika kod višegodišnjih osiguranja, obaveze osiguravača kod prećutnog produženja ugovora.

Neadekvatan institucionalni okvir onemogućava kontrolu korporativnih aktivnosti što može delovati podsticajno na razvoj nezakonite ili neetičke prakse

OSIGURANJE U PRIVREDI

30

Piše: Ivana Mihajlović

Prema učešću premije osigu-ranja u bruto domaćem pro-izvodu u visini od 1,82 od-sto, Srbija zauzima 64. mesto

u svetu, dok je prosečno učešće za ze-mlje EU 8,40 odsto. Imajući u vidu isti pokazatelj, Slovenija je rangirana na 25. mestu, dok je Hrvatska na 51. Ovako nisko učešće ukupne premije u BDP-u rezultat je nepovoljne ekonomske situ-acije u zemlji, ali i niskog nivoa kultu-re osiguranja, objašnjava za BIZLife dr Jelena Kočović, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

• Kakav je makroekonomski ambijent za razvoj sektora osiguranja u Srbiji?- Srbija je po visini bruto domaćeg pro-izvoda po stanovniku, a posledično i po prosečnoj zaradi na začelju bivših jugo-slovenskih republika. Ako se tome do-da i da je sve veći broj preduzeća u ste-čaju, slika ekonomskih prilika u Srbiji je krajnje nepovoljna za razvoj tržišta osiguranja. Pokretanje proizvodnje, po-

većanje zaposlenosti, stimulisanje stra-nih, ali i domaćih ulaganja je uslov eko-nomskog rasta koji će omogućiti inten-zivniji razvoj tržišta osiguranja.

• Kakve promene bi Zakon o osiguranju trebalo da donese na ovo tržište?- Ključna izmena Zakona o osiguranju bi se odnosila na liberalizaciju tržišta reosiguranja koja će da omogući doma-ćim osiguravajućim kompanijama di-

rektno reosiguranje kod stranih reosi-guravača. To će dovesti do podizanja performansi domaćih reosiguravača da bi mogli da se izbore sa konkurencijom. Takođe, to može da inicira razvoj no-vih proizvoda koji se odnose na osigu-ranje katastrofalnih rizika poput suše, poplava, zemljotresa.

• Kada može da se očekuje rast sektora osiguranja?- Zakasnela tranzicija, loše vođena eko-nomska politika, neadekvatno izvršena privatizacija imali su pogubne posledi-ce po našu privredu i dovele su Srbiju na ivicu bankrota. U zavisnosti od toga da li će nosioci vlasti biti spremni da anga-žuju prave domaće eksperte, koji mnogo bolje poznaju naše prilike od stranaca, zavisiće u mnogome da li ćemo još jednu

priliku za oporavak privrede pretvoriti u šansu ili u promašaj. U nekom smislu moglo bi se to reći i za tržište osiguranja koje najbolje oslikava ekonomsku situa-ciju u zemlji. Kada budemo imali privre-du u usponu imaćemo i intenzivniji rast tržišta osiguranja. Kada će to biti, gle-dano iz ove perspektive, veoma je teško dati optimistične prognoze. •

Prezaduženost Srbije dovodi do nedostatka sredstava i nelikvidnosti privrede. Uslov za zdrav sektor osiguranja su jaka, solventna preduzeća, što danas nije slučaj

Nepovoljne prilike za rast

Ključna izmena Zakona o osiguranju bi se odnosila na liberalizaciju tržišta reosiguranja koja će da omogući domaćim osiguravajućim kompanijama direktno reosiguranje kod stranih reosiguravača

PROFESOR DR JELENA KOČOVIĆ, Ekonomski fakultet, Univezitet u BeograduI N T E R V J U

Neophodna edukacija„Veliki broj malih i srednjih preduzeća je u blokadi ili u stečaju, te nemaju mogućnost ni za elementarna osiguranja imovine od požara. Naravno, imamo slučajeve da i one firme koje imaju mogućnosti da osiguraju svoju imovinu to ne čine, smatrajući da im je to nepotreban trošak, a neophodnost osiguranja shvate tek kada ih pogodi događaj koji ima za posledicu ogromnu ma-terijalnu štetu. Kultura osiguranja u Srbiji je na izuzetno niskom nivou. Na listi potreba osiguranje ne zauzima zavidno mesto. Neophodno je edukovati menadžment malih i srednjih preduzeća da bi se shvatio značaj i neophodnost osiguranja.“

OSIGURANJE U PRIVREDI

32

Piše: Ivana Mihajlović

Neusklađenost postojećih propisa i nedonošenje no-vih sistemskih zakona, gra-đanskog zakonika i zakona

o osiguranju, onemogućavaju adekvat-no funkcionisanje postojećih kompani-ja na tržištu osiguranja, ali i destimu-lišu nove potencijalne investitore, ka-že za BIZLife Franz Weiler, predsednik Izvršnog komiteta UNIQA osiguranja.

• U kojim oblastima postoje najveći problemi?- Najveći problem je činjenica da je trži-šte osiguranja, kada je u pitanju osigu-ranje od auto-odgovornosti, ostalo ne-transparentno. Vlada Republike Srbije, Ministarstvo finansija i Ministarstvo unutrašnjih poslova, zajedno sa Narodnom bankom Srbije i osigurava-jućim društvima trebalo bi da reformi-šu pravni okvir za registraciju vozila, koji je administrativno previše složen.

• Kako bi moglo da se stimuliše tržište osiguranja?- Teško je da Vlada, sa jedne strane, govori o kriznim merama, a sa druge

priča o poreskim olakšicama. Uprkos ovom problemu, mislim da srednjeroč-no ima smisla za Vladu da podrži i pod-stakne stanovništvo da preuzme brigu o sopstvenoj budućnosti. Ako omogu-ćite ljudima da sami brinu o svojoj bu-dućnosti, onda država neće imati oba-vezu da o tome brine.

Tržište osiguranja Hrvatske, koja ima nešto više od polovine stanovništva Srbije, vredi oko dve milijarde evra. Da bismo došli do tog nivoa, pravno okru-ženje mora da obezbedi transparentnost za korisnike. Neophodna je i standardi-zovana regulacija za osiguravajuće ugo-

vore, kao i konsolidovana verzija zakona o osiguravajućim ugovorima čiji se deo nalazi u Zakonu o obligacionim odnosi-ma, a deo u Zakonu o osiguranju. Dakle, postoji potreba za regulisanjem kako bi tržište postalo pouzdano za klijente.

• Rast tržišta osiguranja posledica je ra-sta u životnim osiguranjima. Kako objaš-njavate takvo kretanje i da li i u narednom

periodu može da se očekuje isti trend?- Na prvi pogled, to zaista izgleda kao neobičan razvoj situacije. Ali, ako uz-mete u obzir brige korisnika koji uzi-maju takvo osiguranje, slika je jasnija. Očigledno je da u ovim vremenima, kli-jenti sve manje veruju u dugoročnost penzionog sistema, budućnost naše de-ce je pod znakom pitanja, tako da ljudi hoće da se brinu o svojoj budućnosti, i to sopstvenim sredstvima. Drugi ra-zlog je da je osiguranje jedini način da uložite novac, a da je vaš kapital osi-guran i bezbedan na veoma dug period.

Nezahvalno je davati bilo kakve pro-

gnoze u odnosu na tržište koje je u ovoj meri promenljivo i nepredvidivo. Ovakvo stanje će, ukoliko ne dođe do promena na bolje, onemogućiti zdrav razvoj industrije osiguranja, uz očeki-van pad penetracije osiguranja. Ipak, optimisti smo i nadamo se da će Srbija krenuti putem ekonomskog razvoja, te da će makroekonomski pokazatelji biti daleko iznad prošlogodišnjih. •

Postoji potreba za regulisanjem propisa kako bi tržište postalo pouzdano za klijente

Neophodna transparentnost

Neophodna je konsolidovana verzija zakona o osiguravajućim ugovorima

FRANZ WEILER, predsednik Izvršnog komiteta, UNIQA osiguranjeK O R P O R A T I V N I I N T E R V J U

UNIQA je krajem prošle godine potpisala ugovor o preuzimanju srpskih i hrvatskih osiguravajućih kompanija Baloise grupe, koja na ovim prostorima posluje pod imenom Basler. Nakon zvaničnog preuzimanja, do kraja prvog kvartala ove godine, Weiler očekuje dodatno jačanje pozicije na ovim tržištima.

„Akvizicijom u Srbiji ostvarićemo povećanje tržišnog učešća na osam odsto, odnosno na sedam odsto u Hrvatskoj gde ćemo zauzeti i četvrtu poziciju na tržištu. Za klijente i poslovne partnere Baslera na ovim tržišti-ma nema nikakvih promena. Verujemo da će i dalje imati pouzdanog partnera u još jačoj i snažnijoj kompaniji.“

Jačanje pozicije

detalji:

Ime i prezime: .......................................................................................................

Adresa: ...................................................................................................................

Telefon: ...................................................................................................................

E-mail: ....................................................................................................................

Jednostavno popunite priloženi obrazac i zajedno sa uplatnicom (u formi skeniranog dokumenta) prosledite nama na fax +381 (11) 303.52.75 ili na mail redakcija@bizlife.rs ili poštom na Digital Life, Kosovska 30/2, 11000 Beograd, kako bi Vas uključili u distributivnu listu.

Po srednjem kursu NBS-a u dinarskoj protivvrednosti na datum uplate

pretplaćujem se na:

5 brojeva = 10€

10 brojeva = 18€

Novi pogled na poslovni život.

Pretplata na poslovni mesečnik BIZLife // Info: +381 (11) 303.52.74 // www.bizlife.rs

Čitajte

prvi intervjui, komentari, istraživanja i stavovi.

Najaktuelnije ekonomske i

poslovne teme...

35BIZLIFEBIZLIFE PORTAL

BIZLife portaldogađaji // ekonomija // vesti...

36 BIZLIFEPORTAL / VESTI SRBIJA

VESTI SRBIJABIZLIFE PORTAL

2 // Urs Indermuhledirektor sektora za podršku pri poslovnim transakcijama u EY

Urs Indermuhle novi je direktor sektora za podršku pri poslovnim transakcijama u Ernst&Young. Novi član tima revizorsko-konsultantske kompanije EY u Srbiji biće zadužen za podršku pri poslovnim transakcijama u Srbiji, Hrvatskoj, Sloveniji, Bosni i

Hercegovini i Crnoj Gori. Za kompaniju EY počeo je da radi pre više od deset godina u Švajcarskoj. U okviru njegovog bogatog iskustva u regionu Centralne i Jugoistočne Evrope, u prethodnoj godini igrao je ključnu ulogu u razvoju sektora savetovanja pri poslovnim transakcijama u Sloveniji.

3 // Zdenka Beba Dragićdirektor korporativnih komunikacija B92

Zdenka Beba Dragić iza koje je 15 godina iskustva rada u štampanim i elektronskim medijima, novi je direktor korporativnih komunikacija RDP

B92. Dragić je prethodno bila na poziciji glavnog i odgovornog urednika licencnog lifestyle magazina na kojoj je provela osam godina, a gotovo dve godine bila je na poziciji Head of Lifestyle Magazine Group izdanja Adria Media Serbia.

1 // Dejan Turknovi direktor Vip mobile

Dejan Turk, dugogodišnji predsednik Upravnog odbora Si.mobila, novi je direktor VIP mobile koji će vođenje kompanije preuzeti 1. marta. Novi direktor Vipa

pridružiće se postojećem Odboru direktora u kome su Andreas Graf i Dejan Kastelic. Turk je dobio priznanje za najveća postignuća u poslovanju i ekonomiji Slovenije za 2013. Pedsednik je Slovenačke asocijacije menadžera i predsednik Upravnog odbora fondacije u Sloveniji

Atlanticu kredit za ulaganja u Srbiju

15 miliona evra kredita za MSP

Novi distributer Mercedesa za Srbiju

Srbija evropski centar lešnika

AirSerbia ne može u SAD

Atlantic Grupa je od EBRD obezbedila kredit

od pet miliona evra za unapređenje ener-

getske efikasnosti operativnog poslovanja u

Srbiji. Ugovor o kreditu potpisali su Philip

Bennett, prvi potpredsednik EBRD i Emil

Tedeski, predsednik Uprave Atlantica, a fi-

nansiranje je deo šireg paketa podrške regi-

onalnih aktivnosti Atlantic Grupe na jačanju

energetske efikasnosti. Očekuje se i da će se

u operativnim kompanijama smanjiti emisija

CO2 za 600 tona godišnje. Izvor: BIZLife

Evropski fond za jugoistočnu Evropu i

ProCredit banka potpisali su ugovor o

kreditu od 15 miliona evra, namenjenih kreditiranju malih i

srednjih preduzeća (MSP) u Srbiji. Time će ProCredit banka

domaćim privrednicima omogućiti da dođu do potrebnih

dugoročnih sredstava neophodnih za planirane investicije.

Izvor: BIZLife

Mercedes-Benz Srbija i Crna Gora,

zvanični predstavnik Daimler AG,

prenela je svoje poslovne aktivnosti

u Srbiji i Crnoj Gori na nove kompa-

nije - Star Import i Emil Frey Auto

Centar, koje posluju u okviru jedne

od najvažnijih poslovnih grupacija

u autoindustriji u Evropi, Emil Frey

Grupe. Veleprodajne aktivnosti

Mercedes-Benz brendova obavljaće

Star Import. Auto Centar je nova

maloprodajna firma u Beogradu koja

pruža usluge prodaje i post–prodaje

svim Mercedes–Benz, smart, Fuso i

Setra klijentima. Izvor: BIZLife

Vlada Srbije i svetski lider u kondi-

torskoj industriji Ferrero potpisali su

Memorandum o razumevanju, a inve-

sticije te kompanije, kako je istaknuto,

omogućiće da Srbija postane evropski

centar za proizvodnju lešnika. Prema

rečima Dragana Glamočića, ministra

poljoprivrede, investicije Ferrera će

omogućiti da površine na kojima se

proizvodi lešnik u Srbiji sa sadašnjih

1.000, budu povećane na preko 10.000

hektara do 2020. Izvor: RTC/Tanjug

AirSerbia razočarana je odlukom Ministarstva za saobraćaj

Sjedinjenih Američkih Država da odbije nameru srpskog

avioprevoznika da ponudi usluge na američkom tržištu, kroz

kod-šer ugovore sa Etihadom i drugim aviokompanijama.

AirSerbia razmatra upućivanje zvaničnog odgovora Mini-

starstvu za saobraćaj SAD, podsećajući da su američke avi-

okompanije dugo koristile mogućnost obavljanja direktnog

aviosaobraćaja sa Srbijom i ističe da istu mogućnost prema

principu reciprociteta zaslužuje i AirSerbia. Izvor: Beta

Nove pozicije

37BIZLIFEPORTAL / VESTI SRBIJA

6 // Ljiljana Kovačević v.d. direktora Poreske uprave

Vlada Srbije donela je rešenje na osnovu kojeg će pomoćnik direktora Poreske uprave u Ministarstvu

finansija, Ljiljana Kovačević, privremeno obavljati poslove direktora Poreske uprave.

4 // Maja Gedoševu timu Air Serbia

Maja Gedošev priključila se timu korporativnih komunikacija kompanije Air Serbia.

Gedošev je prethodno bila na poziciji direktora korporativnih komunikacija u kompaniji Actavis u Srbiji, gde je provela četiri godine.

5 // Danka Selićdirektor Beogradskog sajma

Danka Selić imenovana je za novu direktorku Beogradskog sajma. Selićeva je u

prethodnom periodu obavljala funkciju pomoćnika finansijskog direktora Sajma, a na čelnu poziciju imenovana je odlukom Upravnog odbora.

7 // Miloš Nenezićgeneralni direktor Trayala

Skupština Trayal korporacije iz Kruševca imenovala je Miloša Nenezića za generalnog direktora

te fabrike. Nenezić, diplomirani ekonomista, na čelu Trayala bio je od 2003. do 2006. godine kada je izvršena privatizacija.

Ponuda MK za AIK banku

Carrefour prvo u Novi Sad

EPS otvara firmu u Sloveniji

EBRD ulaže u SBB

Dogovor Wiener Stadtische i MetLife u Srbiji

Kompanija Sunoko, koja posluje u sastavu MK

Grupe, objavila je ponudu za preostalih 62,09

odsto akcija AIK banke po ceni od 1.635 dinara za

jednu akciju, za šta će kompanija Miodraga Kostića

morati da izdvoji 9,2 milijarde dinara. U strukturi

vlasništva AIK banke, najveće učešće od 20,35

odsto ima Poljoprivredna banka Grčke, dok Sunoko

sa povezanim kompanijama MK Grupe, MV inve-

stments i Agroglobe poseduje 37,91 odsto akcija.

Izvor: RTC/Tanjug

Prvi supermarket Carrefour u Srbiji biće

otvoren u Novom Sadu, kažu u kompaniji CMB

Bugarska, koja je vlasnik franšize čuvenog

francuskog trgovinskog lanca. U kompaniji

CMB Bugarska su potvrdili da planiraju otva-

ranje prodajnog objekta u Novom Sadu. CMB

Bugarska je ogranak kompanije CM Balkans

(Carrefour Marinopoulos Balkans), koja je

ekskluzivni vlasnik Carrefourove franšize za

tržište Jugoistočne Evrope. Izvor: B92

Nadzorni odbor Javnog preduzeća

Elektroprivreda Srbije doneo je odluku o

osnivanju privrednog društva u Sloveniji EPS

Trgovanje. Ova firma biće osnovana posle

dobijanja saglasnosti Vlade Srbije, a osni-

vanjem firme u Sloveniji EPS je omogućena

trgovina električnom energijom u EU i time

će biti veoma olakšana trgovina u regionu,

a EPS će prvo početi direktnu trgovinu na

berzi u Mađarskoj. Izvor: BIZLife

Evropska banka za obnovu i razvoj donela je odluku da investi-

cijom od 50 miliona evra poveća svoj vlasnički udeo i zajedno

sa američkom grupacijom KKR učestvuje u preuzimanju

većinskog paketa akcija u SBB/Telemach grupi. Ovo ulaganje

će povećati konkurenciju u sektoru telekomunikacija u regionu

i podržati širenje SBB kroz partnerstvo sa KKR, novim investi-

torom u regionu. EBRD još od 2004. podržava poslovanje SBB/

Telemach grupe različitim transakcijama. Izvor: BIZLife

MetLife i Wiener Stadtische osiguranje a.d.o. Beograd napravili su dogovor po kome Wiener Stadtische

osiguranje preuzima portfelj osiguranja od kompanije MetLife u Srbiji. „Portfelj osiguranja MetLife odlično

se uklapa u poslovanje kompanije Wiener Stadtische osiguranje. Mi ćemo nastaviti poslovanje, a naš

osnovni prioritet i dalje će biti visok kvalitet usluga klijentima. Cilj nam je takođe i da naši klijenti ne osete

preuzimanje portfelja“, rekao je Spiros Moshoyiannis, generalni direktor MetLife u Srbiji. Izvor: BIZLife

38 BIZLIFEPORTAL / VESTI SRBIJA

8 // Ljubinka Lovčevićpredsednik IO KBM banke

KBM banka je imenovala Ljubinku Lovčević za novog predsednika Izvršnog obo-ra banke, koja je na toj poziciji zamenila Alojza

Kovšea. Ona na poziciju predsednika IO KBM banke dolazi sa pozicije člana Nadzornog odbora i Odbora za rizik i reviziju u Adria banci AG iz Beča, koja je članica NoveKBM Grupe.

9 // Zoran Stefanovićdirektor Slobode iz Čačka

Nadzorni odbor kompanije Sloboda iz Čačka odlučio je da direktor fabrike i

u četiri naredne godine bude Zoran Stefanović, koji je na toj dužnosti od 2010. Zoran Stefanović završio je Vojnotehnički fakultet u Zagrebu.

Najčitanije izjave dana sa portala BIZLife1 // PITANJE OLJE BEĆKOVIĆ PRVOM POTPREDSEDNIKUAleksandar Vučić: „Ja sam se oduševio kada sam na Badnji dan video mnogo ljudi da radi u Vladi. Možda će neko iz crkve da se ljuti. Prvi put sam na Badnji dan video mnogo ljudi u Vladi. Rekao sam, šta je ovo, ovo je neko svetsko čudo. Nisam očekivao, ali desilo se. Ove godine nam nije bio neradni dan 14.januar posle Srpske nove godine ili kako god je zovete. Dakle, eto neki pomaci su napravljeni.“Olja Bećković: „Pa što raspisaste izbore sad kad ste se tek zagrejali?“

2 // ALEKSANDAR OBRADOVIĆ, V.D. DIREKTOR EPS, O KRALJEVIMA EPS-A„Morala je cela Srbija da se digne da bi se ta kraljevstva, koja se u okviru EPS-a zovu distribucije, konačno došla na tapet analize rada.“

3 // DRAGAN MARKOVIĆ PALMA O OLIMPIJSKIM IGRAMA U JAGODINI„Jagodina će se kandidovati za narednu Olimpijadu. Ispunjavamo sve uslove da ceo svet dođe u Jagodinu. Ne trebaju nam nove investicije, sve smo napravili. U selima ima-mo 40 novih domova kulture i sportske terene. To su višenamenski objekti gde, pored sporta, slavimo, pravimo svadbe, krštenja kad se rađaju deca. U Jagodini imamo sve.“

4 // VEROLJUB DUGALIĆ O PLAĆANJU OBAVEZA „Građani su u plaćanju obaveza prema banci odgovorniji i od kompanija i od države.“

5 // DRAGAN BJELOGRLIĆ U ULOZI VUČIĆA„Za njega bi bila dominantna emocija. On je čovek koji nosi ogromnu emociju i njene valere. Kada je bio mlad, obrazi su znali da mu se zacrvene, čak je tada imao i suzu u oku. Nije mi se sviđalo šta govori, ali mi se to sviđalo. Sada više nema tog rumenila dok govori, verovatno ga njegovi savetnici savetuju da bude hladan i miran. Ta uloga bi imala tranziciju.“

Fabrika Johnson Electrica u Nišu

NBS `zaključala` Univerzal banku

UNIQA najažurnija u rešavanju šteta

Angus zainteresovan za srpsku industriju mesa

Kompanija Johnson Electric iz Hongkonga počinje probnu

proizvodnju elektromotora za automobilsku industriju

najkasnije do juna, u novoizgrađenoj fabrici u niškoj indu-

strijskoj zoni, gde će zaposliti 1.000 ljudi. Ukupna vrednost

investicije je oko 20 miliona evra, do kraja godine posao će

dobiti 250, a u toku naredne još 750 radnika. Država je sa

po 9.000 evra subvencionisala 1.000 novih radnih mesta,

ali čelnici Johnson Electrica uveravaju da će posla biti i za

više radnika.

Za početak, planirano je da iz Niša elektromotori odlaze

na tržišta Mađarske i Italije, a kasnije i ostala. Prema plano-

vima, ukupni izvoz na godišnjem nivou trebalo bi da bude

između 80 i 90 miliona evra.

Ova fabrika će punim kapacitetom početi da radi krajem

godine. Izvor: Novosti

Izvršni odbor Narodne banke Srbije oduzeo

je dozvolu za rad Univerzal banci i imenovao

Agenciju za osiguranje depozita za admini-

stratora. Utvrđeno je da se u prethodnom

periodu finansijsko stanje te banke znatno

pogoršalo, te da je banka dospela u stanje

kritične potkapitalizovanosti i da je ugrože-

na likvidnost i kontinuitet poslovanja. Izvor: RTC/Tanjug

Prema zvaničnom izveštaju o pregledu

osiguranja i šteta u osiguranju od

auto-odgovornosti u kome je obuhva-

ćeno 12 kompanija koje su poslovale

u protekloj godini, UNIQA osiguranje

je na dan 31.12.2013, posmatrajući od

početka godine, najbolje osiguranje u

ažurnosti rešavanja odštetnih zahteva

- kao što je to bio slučaj i u prethodnih

pet godina. Izvor: BIZLife

Nemački koncern Angus group zainteresovan je za investiranje u proizvod-

nju mesa u Srbiji zajedno sa srpskim poljoprivrednicima, uz povoljne kredite

kod Nemačke razvojne banke KFW. „Naš cilj je da više za EU ne uvozimo

meso sa raznih kontinenata već da EU proizvodi za svoje sopstvene potrebe.

Došli smo u Srbiju zato što Angus govedina traži dobre pašnjake i daje naj-

kvalitetnije meso,“ rekao je Bernhard Delle, predsednik Angus grupe. Izvor: RTC/Tanjug

39BIZLIFEPORTAL / VESTI REGION

Vlada prodaje CA bez tendera Ko će kupiti Elan?

Novih 600 miliona evra investicija

Laško tuži državu zbog Mercatora

Ina pod istragom

HRVATSKA - Vlada će možda putem

direktnih pregovora prodati 49 odsto

deonica Croatia Airlinesa China So-

uthern Airlinesu ili Hainan Airlinesu,

a ne putem međunarodnog tendera

kako je ranije najavljeno. Banski Dvori

će zakonima izbegavati moguće pro-

bleme tokom tendera. Iako kineske

avio kompanije žele da kupe 49 odsto

deonica CA, one neće učestvovati na

tenderima. Izvor: Seebiz

SLOVENIJA - Prodaja kompanije Elan biće po svoj prilici zavr-

šena u prvom kvartalu ove godine, izjavio član Elanove uprave

Leon Korošec. Za kupovinu kompanije, za koju se računa da

vredi od 11 do 12 miliona evra, interes je izrazilo više stranih

kompanija, a navodno je najozbiljniji američki WAB Capital.

Prodaju bi mogla otežati odluka EK da Elan mora vratiti deset

miliona evra nedozvoljene državne pomoći. Izvor: Delo, Seebiz

CRNA GORA - Očekivan priliv

stranih investicija u tekućoj godi-

ni iznosi 600 miliona evra, izjavio

je Velimir Mijušković, predsednik

crnogorske Privredne komore.

Prema realnim najavama, u ovoj

godini Crna Gora bi trebalo da

zabeleži rast ekonomije od 3,5

odsto, rekao je Mijušković na

Ekonomskom samitu zemalja

Balkana u Bursi, u Turskoj.

Izvor: RTC/Tanjug

SLOVENIJA - U Okružnom sudu u Ljubljani

počinje postupak o tužbama kompanija iz

grupe Pivovarne Laško protiv državne agen-

cije za zaštitu tržišnog takmičenja kojim te

kompanije traže odštetu od 59,2 miliona

evra, jer im je 2011. godine sprečena prodaja

deonica Mercatora koncernu Agrokor.

Kompanije tuže državu i tadašnjeg direktora

agencije Damjana Matičiča, jer im je zabra-

nio raspolaganje deonicama Mercatora što

je zaustavilo prodaju. Izvor: Business.hr

HRVATSKA - Agencija za nadzor finansij-

skih usluga (HANFA) pokrenula je istragu o

ulozi Ine, ali i njenog čelnika Zoltana Aldo-

tta, tokom pregovora između Vlade i kompanije MOL. HANFA

preispituje zbog čega Ina nije reagovala na arbitražu koju je

pokrenuo MOL, kao i na spekulacije o prodaji udela MOL u Ini.

Takođe, se ispituje i mogući sukob interesa u ulozi Aldotta koji

je, osim što je predsednik Uprave Ine, i član pregovaračkog

tima MOL. Iz Ine poručuju kako ne vide ništa sporno.

Izvor: Index

BIZLIFE PORTAL

2 // Slavica Kozinafinansijski direktor Zagrebačke pivovare

Slavica Kozina imenovana je za direktoria finansijskog sektora i člana Uprave Zagrebačke pivovare.

Biće odgovorna za celokupnu finansijsku strukturu, uz regionalnu odgovornost za BiH i Sloveniju. Do ovog imenovanja bila je direktor razvoja komercijalnog poslovanja za Molson Coors Europe.

1 // Markus Ferstlnapušta Hypo Alpe Adria

Markus Ferstl predsednik Uprave Hypo Alpe Adria banke u Hrvatskoj, odlazi s te funkcije koju je obavljao poslednjih šest

godina. Ferstl odlazi na sopstveni zahtev kako bi se posvetio drugim izazovima. U Zagreb je došao početkom 2008, s mesta prvog čoveka austrijske Hypo Alpe-Adria-Bank AG, a u grupaciji je ukupno proveo 13 godina.

3 // Lena Habušpridružuje se EY timu

Na poziciji starijeg menadžera u timu za savetovanje pri poslov-nim transakcijama revizorsko-konsul-

tantske kompanije Ernst&Young pridružuje se Lena Habuš. Biće zadužena za pružanje podrške klijentima u području restukturiranja, spajanja i preuzimanja i valuacija. Na ovu poziciju dolazi iz Atlantic Grupe gde je bila vođa poslovnog razvoja.

4 // Tomislav Vuićnapušta Upravu Erste banke

Godinu i po pre isteka mandata Tomislav Vuić, zamenik predsednika uprave

Erste&Steiermärkische banke u Hrvatskoj, napušta ovu poziciju 1. juna, godinu i po dana pre isteka mandata. U Erste banci proveo je 18 godina. Do kraja maja banka će imenovati novu osobu na tu poziciju.

Nove pozicije

VESTI REGION

40 BIZLIFEPORTAL / VESTI REGION

7 // Pavel Šerclgeneralni direktor Mondelēz International u EAM

Generalni direktor kompanije Mondelez International za tržišta istočnog Jadrana (EAM) koje obuhvata Srbiju, Hrvatsku, Sloveniju, BiH i Makedoniju od 1. marta je Pavel Šercl. Kompaniji se pridružio 2004. kao

direktor prodaje u Kraft Foods za Češku i Slovačku, a 2007. napredovao je i do pozicije generalnog direktora za ovo područje. Od 2012. bio je na čelu nekoliko regionalnih sektora prodaje.

5 // Darko Dujičpredsednik Društva za marketing Slovenije

Članovi novog upravnog odbora Društva za marketing Slovenije izabrali su Darka Dujiča za predsednika društva u periodu od 2014. do 2017.

Dujič je inače direktor Google Adriatic zadužen za razvoj poslovanja.

6 // Roberto Giuglianodirektor marketinga Karlovačke pivovare

Roberto Giugliano novi je direktor Sektora marketinga i član menadžment tima Karlovačke pivovare. Biće odgovoran za strateško upravljanje portfeljom brendova kompanije, uključujući Karlovačko i

Heineken, s posebnim fokusom na inovacije. Pre dolaska u Karlovačku pivovaru, radio je u kompaniji Heineken Italia više od 12 godina, gde je bio odgovoran za razvoj brenda.

Nemci preuzimaju Telekom Slovenije?

Borba za dobavljača Ikee

Hrvati prodaju Prevlaku

Ulcinjske plaže traže investitore

Vlada Kosova ’prisvaja’ Trepču

InterContinental želi Slovensku plažu

SLOVENIJA - Nemački Deutsche

Telekom želi da preuzme Telekom

Slovenije, potvrdili su nemačkom li-

stu Handelsblatt izvori iz slovenačkih

vladinih krugova. Zvaničnih reakcija

iz DT zasad nema, ali stručnjaci oce-

njuju da je takva mogućnost realna.

DT je sa svojim firmama ćerkama

prisutan kod gotovo svih slovenačkih

suseda. Prodajna cena procenjuje se

na oko 700 miliona evra.

Izvor: RTC/Tanjug

HRVATSKA - Od ukupno 56 proizvođača nameštaja i vezanih

proizvoda, koji su se u decembru u koordinaciji Hrvatske

privredne komore sastali s predstavnicima Ikee da bi razmotrile

eventualne mogućnosti saradnje, samo deset firmi ušlo je u za-

dnji krug pregovora sa švedskim divom. Otvarenje robne kuće

se očekuje na leto. Izvor: Poslovni dnevnik, BIZLife

HRVATSKA - Vlada u Zagrebu planira da proda preduzeće ’Park

Prevlaka’ zajedno sa još 27 kompanija u sklopu druge faze priva-

tizacije hrvatskih preduzeća. ’Park Prevlaka’ u svojoj imovinskoj

karti poseduje zemljište na istoimenom polustrvu oko koga se

više godina spore Hrvatska i Crna gora, pa ostaje nejasno da li će

Zagreb prodati i zemljište ili samo preduzeće koje upravlja njime.

Izvor: Večernje Novosti

CRNA GORA - Vlada Crne Gore planira da ove

godine proda i da u zakup šest lokacija na područ-

ju ulcinjske rivijere. Predviđena je prodaja 63,5

odsto preduzeća ’Ulcinjska rivijera’ putem javnog

tendera i 9,8 odsto putem berzanskih transakcija

kao i valorizacija kroz privatno-javno partnertsvo,

Velike plaže, Ade Bojane i još nekoliko lokacija.

Izvor: Vijesti

KOSOVO - Fadilj Ismajli, ministar

privrednog razvoja Kosova je rekao da

je Vlada usvojila predlog amandamana

na Zakon o javnim preduzećima po ko-

jem bi kombinat Trepča postao javno

preduzeće. Ismalji je izrazio uverenje

da bi se u februaru taj amandaman

mogao naći na dnevnom redu Skupšti-

ne , čijom bi primenom Trepča bila u

vlasništvu Vlade Kosova. Izvor: Beta

CRNA GORA - Najveće turističko naselje Slovenska plaža u Budvi, po svoj prilici će dobiti

novog gazdu, a za ovaj kompleks koji ’leži’ uz najveću budvansku plažu, zainteresovan je

InterContinental. Vlada Crne Gore ove godine planira privatizaciju Budvanske rivijere, u čijem

sastavu su hoteli Aleksandar, petrovački Palas i Kastel lastva. Tada će se znati hoće li biti

privatizovana samo Slovenska plaža ili i ostali delovi rivijere. Izvor: Novosti

41BIZLIFEPORTAL / VESTI SVET

Ugovori o isporuci cevi za Južni tok

Sony prodaje brend VAIO Apple otkupio svoje akcije

Toyota 'beži' iz Australije

DT preuzima češki T-MobileRUSIJA - Gazprom će do kraja prvog kvartala potpisati

ugovor o isporuci cevi za drugi krak gasovoda Južni

tok. Ruska kompanija će do tog roka objaviti rezultate

tendera za postavljanje cevi u morskim dubinama.

Isporučilac cevi za prvi krak morskog dela je nemačka

kompanija EUROPIPE i ruska preduzeća Objedinjena

metalurška kompanija i Severstalj. Ukupna suma spora-

zuma iznosi milijardu evra. Železnice Srbije su spremne

da prevezu 650.000 tona cevi za gasovod kroz Srbiju.

Izvor: RTC/Tanjug

JAPAN - Kompanija Sony donela

je odluku da proda svoju poslovnu

liniju VAIO za proizvodnju per-

sonalnih računara investicionom

fondu Japan Industrial Partners

Inc, a TV jedinica za proizvodnju

televizijskih prijemnika i opreme,

biće samostalna jedinica u okviru

Sony Korporacije. Sony će se foku-

sirati na proizvodnju i dalji razvoj

pametnih telefona i tablet uređaja,

od čega se očekuje poslovni rast u

budućnosti. Izvor: RTC/Tanjug

SAD - Apple je početkom

februara potrošio 14 mili-

jardi dolara za otkup svojih

akcija, rekao je Tim Cook,

direktor kompanije, dodajući

da je u poslednjih 12 meseci,

u preuzimanje sopstvenih

akcija, kompanija uložila 40

milijardi dolara. U okviru

programa povratnog otkupa,

Apple planira da kupi akcije

u vrednosti 60 milijardi

dolara. Izvor: RTC/Tanjug

AUSTRALIJA - Posle General Motorsa i Forda, kompanija

Toyota, takođe, najavljuje prekid proizvodnje u Australiji do

kraja 2017. zbog visokih troškova proizvodnje, velike konku-

rencije i visoke vrednosti australijskog dolara. Odlaskom tri

giganta nestaje 6.600 radnih mesta. Toyotina odluka, zbog

koje će 2.500 radnika ostati bez posla, bila je očekivana.

Dva meseca ranije, GM je najavio prekid proizvodnje isto do

2017, a Ford je u maju saopštio da će prekinuti proizvodnju

u Australiji do 2016. Izvor: Beta

NEMAČKA - Deutsche Telekom (DT) objavio

je da će platiti 800 miliona evra za punu

kontrolu nad češkom podružnicom T-Mo-

bile Czech Republic u sklopu integracije

strukture mobilnih mreža i fiksnih telefon-

skih linija u Evropi. DT će kupiti preostalih

39,23 odsto udela od konzorcijuma ulagača

na čelu s investicionom grupom Mid Europa

Partners. Izvor: SEEbiz

BIZLIFE PORTAL

1 // Satya Nadelladirektor Microsofta

Satya Nadella imenovan je za novog direktora kompanije Microsoft, a na toj poziciji će zameniti Stevea Ballmera. Nadella,

dosadašnji šef odeljenja za rastuće poslove isporuke softvera i usluga preko interneta, postaće tek treći glavni direktor za 38 godina istorije Microsofta. Takođe, osnivač Microsofta Bill Gates, napušta dužnost pred-sednika kompanije i ubuduće će biti tehnički savetnik uprave firme. Novi predsednik je John Thompson, član Upravnog odbora.

3 // Vincent SabotCEO New Frontier Solutions

Vincent Sabot imenovan je za CEO-a kompanije New Frontier Solutions GmbH koja posluje u

okviru New Frontier Group. Kao član izvršnog menadžment tima, Sabo će biti odgovoran za osnovna poslovna rešenja u Centralnoj i Istočnoj Evropi, Rusiji, Poljskoj i Turskoj. Prethodno je radio na poziciji COO i generalnog direktora kompanije Siemens Convergence Creators. U IT i industriji telekomunikacija proveo je 18 godina.

4 // Carsten Spohrizvršni direktor Lufthansa

Za novog izvršnog direktora kompanije Lufthansa imenovan je Carsten Spohr, koji će ujedno biti i na

mestu izvršnog direktora odbora. Spohr je aktuelni šef putničkog odeljenja, a na novu funkciju stupiće 1. maja. Aktuelni izvršni direktor Lufthanze, Kristof Franc (53), saopštio je u septembru prošle godine da neće produžiti ugovor nakon što istekne u maju 2014. godine.

2 // Aymar de Lencquesaingdirektor Lenovo za Evropu, Bliski istok i Afriku

Kompanija Lenovo imenovala je Aymar de Lencquesaing za direktora poslovanja u regiji Evrope,

Bliskog istoka i Afrike, a ujedno će se pridružiti i globalnom izvršnom veću kompanije kao potpredsednik. Tokom poslednjih trideset godina Aymar je bio na različitim rukovodećim pozicijama u IT industriji.

Nove pozicije

VESTI SVET

42 BIZLIFEPORTAL / VESTI SVET

6 // Susan Wojcickiizvršni direktor YouTube-a

Susan Wojcicki novi je izvršni direktor kompanije YouTube. Na čelo

kompanije dolazi sa mesta potpredsednika Google-a, a na mestu izvršnog direktora zameniće Salar Samangara koji će nastaviti da radi pri Google na projektima.

5 // Sunny Leegeneralni direktor Samsung Electonics Evropa

Sunny Lee je imenovan za predsednika i generalnog direktora Samsung Electronics Evropa, nasledivši

predsednika S. P. Kima koji se vratio u centralu kao izvršni direktor marketinga i direktor globalnog B2B centra. Od 2009. do 2012. Lee je bio predsednik ogranka Samsung Electronics Nemačka.

7 // Božidar Đelićizvršni direktor Lazarda

Božidar Đelić preuzeo je dužnost izvršnog direktora

investicione banke Lazard. Na novoj poziciji Đelić će savetovati države, velika preduzeća i banke u domenu njihovih finansijskih strategija.

Google 'ušao' u Lenovo

U maju stres testovi nad bankama

BAT gradi fabriku duvana u Mađarskoj

Etihad kupuje Alitaliju?

Fiat postaje Fiat Chrysler Automobiles

AB InBev kupuje Oriental Brewery

SAD - Američki Google je početkom februara otkupio je 5,94

odsto kapitala kineske kompanije Lenovo za 750 miliona

dolara. Google je kupio 618,3 miliona akcija Lenova po ceni

od 1,213 dolara. Nedelju dana ranije, Lenovo grupacija je

od Googlea otkupila Motorolu za 2,91 milijardu dolara, što

je najveća operacija koju je ikada jedna kineska kompanija

izvršila u sektoru visoke tehnologije. Izvor: RTC/Tanjug

BELGIJA - Stres testovi nad bankama, zamišljeni kao po-

lazište za osnivanje evropske bankarske unije, počeće da

se sprovode u maju, dok će njihovi rezultati biti objavlje-

ni u oktobru, saopštila je Evropska bankarska agencija.

Testovima će biti obuhvaćene 124 banke u 22 članice

Evropske unije, ili oko 50 odsto bankarskog sektora EU,

sa ciljem da se proceni otpornost banke na potencijalne

negativne šokove. Izvor: RTC/Tanjug

MAĐARSKA - U mađarskom Pečuju biće

izgrađena fabrika duvana za proizvodnju novih

vrsta duvanskih proizvoda na površini od 8.000

kvadrata, u okviru mađarske filijale kompanije

British American Tobacco. Investicija je vredna

30 miliona evra, 90 odsto proizvodnje namenjen

je izvozu, a prema rečima Zsolta Pave, grado-

načelnika Pečuja ovaj pogon biće druga najveća

evropska fabrika duvana. Izvor: RTC/Tanjug

UAE - Aviokompanija Etihad Airways bli-

zu je odluke o kupovini udela u posrnuloj

italijanskoj aviokompaniji Alitalia. Etihad

je saopštio da su ta kompanija i Alitalia

'ušli u završnu fazu napornog procesa u

vezi sa mogućim investiranjem' u posr-

nulu italijansku avio-

kompaniju. Etihad nije

saopštio koliki udeo

razmatra da kupi, niti

koliko bi za to mogao

da plati. Izvor: RTS

ITALIJA - Automobilski gigant Fiat pro-

meniće ime u Fiat Chrysler Automobiles i

ponudiće akcije na berzi u Njujorku i Mi-

lanu, budući da je kompletirao kupovinu

američkog Chryslera. U cilju formiranja

pravog suparnika velikim globalnim

auto-grupacijama, Upravni odbor je

odlučio da osnuje preduzeće Fiat Chrysler

Automobiles, registrovano u Holandiji,

kao majku kompaniju grupacije.

Izvor: RTC/Tanjug

BELGIJA - Najveća svetska pivara AB InBev kupiće

vodeću južnokorejsku pivaru Oriental Brewery od in-

vesticionih fondova KKR i Affinity Equity Partners za

5,8 milijardi dolara. Time će se Oriental ponovo naći

pod okriljem AB InBev, nakon što je prodat 2009, u

okviru napora da se smanje dugovi nastali spajanjem

InBev i američke pivare Anheuser-Busch.

Izvor: RTC/Tanjug

43BIZLIFETRENDOVI

Trendoviekonomska istraživanja // poslovni saveti // edukacija…

Uspešni menadžeri// Mala Buffetova pomoćnicaTracy Britt Cool Savetnica Warrena Buffeta

Istraživanje// Aerodromi u korak sa promenama? PWC o promenama u evropskoj avioindustriji

Poslovna komunikacija// Koristite svoje uređaje Eksponencijalni rast u korišćenju novih tehnologija

Gedžeti// Kraj jedne ere XP operativnom sistemu polako se bliži kraj

S46S44 S48 S59

44 BIZLIFEISTRAŽIVANJE

ISTRAŽIVANJE

Aerodromi u korak sa promenama?Velike promene u avio industriji u Evropi, koje već nekoliko godina predstavljaju ogromne izazove za sve učesnike, će svakako odigrati svoju ulogu i u Srbiji

Uprethodna dva broja-BIZLife pisali smo o poteškoćama sa kojima se avio prevoznici u

Evropi suočavaju, uključujući do nedavno i naš JAT a sada Air-Serbia. Prikazali smo neka velika spajanja i preuzimanja u ovoj in-dustriji, ali i propast 94 avio-pre-voznika (mahom niskobudžetni letovi). A kako se evropski aerodromi, čiji je poslovni model i celokupno investiranje zasnovano na odnosima sa ključnim avio prevoznicima ili alijansama, nose sa krizom i novim trendovima u ovoj industrijskoj grani?

KADA AVIO-PREVOZNIK BANKROTIRANositi sva jaja u jednoj korpi

bi za aerodrome značilo da njihova budućnost zavisi od samo jedne avio kompanije što dovodi do velike međuzavisnosti i ranjivosti aerodroma. Nekoliko aerodroma, čiji se posao razvijao

ruku pod ruku sa nacionalnim prevoznikom, otkrili su koliko ta međuzavisnost može biti rizična. Bankrot avio-prevoznika je veliki problem za aerodrom koji je do-maćin takvog prevoznika i to na nekoliko različitih polja. Sa jedne strane, aerodromi mogu imati problem sa velikom količinom ’zaglavljenih’ putnika. Dodatno, aerodrom često može ostati bez pokrića za tekuće troškove kao rezultat zaštite od bankrota. Avio kompanije koje su spremne da popune prazninu koja se pojavila usled nestanka prethodnog prevoznika najčešće će imati drugačije ide-je o tome koliko žele da plate za aerodromske usluge. Na primer, sad kada su Malév (Budimpešta) i Spanair (Barselona) likvidirani, konkurenti, od kojih mnogi ima-ju slobodnog kapaciteta, čekaju da uskoče na mesta Maléva i Spanaira. Ali zahtevi ovih prevo-znika, mreža koju opslužuju, kao i dubina njihovog džepa vero-vatno će se veoma razlikovati od

nacionalnih prevoznika. Italijanski Aerodrom Malpen-

sa (MXP) u Milanu suočio se sa sličnom situacijom kada je Alitalia 2008. prestala sa letovima iz ovog centra zbog sve lošije finansijske situacije. Niskobudžetni prevoznici ugrabili su dobar deo oslobođenih kapaciteta, ostavljajući aerodrom zavisnim od finansijski agresiv-nijih igrača koji traže popuste i

podsticaje. Broj putnika se može vratiti na staro

ako se takva situacija desi, ali je ovo često na štetu prinosa koje će aerodrom ostvariti. Ovo nije novi scena-

rio. Na primer, nacionalni aerodrom u Briselu (BRU), bivši

deveti najprometniji aerodrom u Evropi, ispao je sa liste prvih dva-deset kada je Sabena bankrotirala 2001. Aerodrom je 2002. imao samo 14.4 miliona putnika godiš-nje dok je samo dve godine pre toga imao 21,6 miliona putnika. Broj putnika od tada polako raste, ali aerodrom i dalje ima dosta ne-iskorišćenog kapaciteta. Ubrzani rast niskobudžetnih prevoznika na aerodromu Charleroi jug u Briselu (CRL) i sve veći prelazak putnika na brze pruge dodatno je pogoršao finansijsku situaciju ovog aerodroma.

Bankrot avio prevoznika

je veliki problem

za aerodrom koji je domaćin takvog

prevoznika

PWC O PROMENAMA U EVROPSKOJ AVIOINDUSTRIJI

tekst:Anna Sargeant

stručnjak za strategiju avio

industrije iz kancelarije PwC-u

Velikoj Britaniji

Veronika Tasić Vušurović

rukovodilac projekata u oblasti

saobraćaja iz kancelarije PwC u

Srbiji

Nacionalni aerodrom u Briselu (BRU), bivši deveti najprometniji aerodrom u Evropi, ispao je sa liste prvih

dvadeset kada je Sabena bankrotirala 2001.

Heathrow

45BIZLIFEISTRAŽIVANJE

PREUZIMANJA I SPAJANJA Bankrot ključnih avio kompani-

ja nije jedini problem za aerodrom koji bi da investira i da se razvija. Na aerodrome uveliko utiču i preuzimanja i spajanja među avio prevoznicima. Aerodrom Heat-hrow u Londonu je sagradio Ter-minal 5 kako bi se tu smestile glo-balne operacije prevoznika British Airways. Međutim, kada je British Airways preuzeo BMI aprila 2012. sve operacije nisu više mogle da stanu na jedan terminal već se poslovanje obavljalo na tri termi-nala. Heathrow je u međuvremenu planirao svoj novi Terminal 2 koji bi služio kao regionalni centar za alijansu Star Alliance, ali bez BMI koji je bio glavni nacionalni učesnik u alijansi.

I u SAD se mogu videti ovakvi primeri. Spajanje TWA i Ameri-can Airlines je dovelo do toga da je grad Sent Luis izgubio status regionalnog centra, a American Airlines se vratio na poslovni mo-del polazak/dolazak. Aerodrom koji je sagrađen sa kapacitetom za 30 miliona putnika godišnje pao je na deset miliona putnika, zato što je preostalih 20 miliona putnika putovalo preko Čikaga i Dalasa, a ne preko Sent Luisa. Aerodrom u Sent Luisu je stoga morao da se bori za uspešno poslovanje uprkos efikasnom di-zajnu piste – u koji je investiran ozbiljan kapital. Identična situa-

cija odigrala se u Sinsinatiju kada je avio-prevoznik Delta povukla svoj centar posle spajanja sa kompanijom Northwest.

PRILAGOĐAVANJE TRŽIŠTUDok su evropski avio-prevo-

znici radili na prilagođavanju konkurentnijem i dinamičnijem tržištu, aerodromi su u ovom

prilagođavanju bili sporiji. Iako je veliki broj evropskih aerodroma prihvatio privatno investiranje, njihovo razmišljanje je i dalje onakvo kakvo je bilo dok su bili u javnom sektoru – često zbog kulture kompanije i njenog nasle-đa, državne kontrole i regulative. Neki aerodromi uspeli su da

nadomeste gubitak saobraćaja od zatvaranja njihovih nacionalnih operatera ili pak smanjenja obima njihovog poslovanja, kao što je objašnjeno u primeru aerodroma Malpensa u Milanu. Neki aerodro-mi, međutim, kao što su aerodro-mi u Budimpešti i Atini, borili su se da održe duge letove koje su nekada imali njihovi nacionalni prevoznici. Ovi aerodromi su sada ostavljeni na milost niskobudžet-nim kompanijama koje su teške za pregovaranje, a moraju i da se udvaraju bliskoistočnim kompani-jama kako bi obezbedili neki nivo dugolinijske povezanosti.

NAREDNI KORACI Evropsko avio-tržište se danas

suočava sa mnogo većom konku-rencijom nego što je to bilo pre 20 godina. Avio-prevoznici moraju biti spremni da povuku neke hrabre poteze kako bi osigurali svoju budućnost. Ovi potezi predstavljaju nove izazove za celokupnu avio

industriju. I kao što je konkurencija izmenila tržište avio prevoza, tako će uticati i na aerodrome. Danas se aerodromi se više ne mogu posma-trati jednostavno kao transportna infrastruktura, oni moraju postati sofisticirane kompanije ako se na-daju da se uspešno snađu u izme-njenom industrijskom okruženju. ●

Danas, aerodromi se moraju prilagoditi novoj realnosti: to su pritisci da se smanje troškovi, izazovi da se povećaju prihodi i potreba da se putnicima pruži bolja usluga. Sve ovo zahteva način razmišljanja koje aerodromi nisu često pokazivali. Izdvojili smo nekoliko taktika koje su uspešniji igrači na tržištu koristili:• Preispitati model prihoda i povećanje komercijalnog dela prihoda (prodavnice, parking, izdavanje prostora) • Negovati novi odnos između prevoznika i putnika, jer se iskustvo putnika odnosi ne ceo put od trenutka ulaska u aerodrom do izlaska iz aviona. • Upotreba podataka da bi se razumeli putnici: uvid u demografsku sliku putnika i razumevanje njihovih prioriteta i potreba dovodi do bolje ponude na aerodromu• Dovesti stručnjake iz drugih industrijskih grana, naročito onih koje su okrenute klijentima kao što su ugostiteljstvo ili maloprodaja.

Taktika za aeorodrome

Spajanje TWA i American Airlines je dovelo do toga da je grad Sent Luis izgubio status regionalnog centra

aerodrom Budimpešta

aerodrom malpens milano

46 BIZLIFEUSPEŠNI MENADŽERI

Prema jednom Gallupovom istraživanju, da mogu da biraju, zaposleni bi više voleli da im šef bude muš-

karac, nego žena. Kada se udruže mišljenja psihologa, sociologa, i drugih stručnjaka, glavni razlozi zašto bi zaposleni pre da rade sa ’šefom’ nego sa ’šeficom’, svode se na to da žene kao šefovi imaju manju ’širinu’ u ponašanju, da po-kušavaju da usvoje karakteristike muškarca na liderskoj poziciji i da

im je, za razliku od muških šefova, važno šta o njima misle zaposleni i žele to da znaju.

Kada pročitate priču o Tracy Britt Cool koju je napravio Blo-omberg (www.bloomberg.com), ovakva istraživanja se potvrđuju kao tačna.

Cool je u konglomerat Warrena Buffeta, Berkshire Hathaway, došla pre četiri godine u paketu sa još dvojicom nešto starijih kolega, Todd Combsom i Ted Weschlerom.

Buffet je ovaj ’trijumvirat’ nazvao ’Ts’ (zbog imena: Tracy, Todd i Ted). I dok su Combs i Weschler dobili u zadatak portfolia kom-panija van SAD, glavni zadatak Tracy Britt Cool bile su ’manje’ kompanije.

I sam Buffet kaže da postoje kompanije u Berkshire ’carstvu’ u kojima nikad nije bio, a poseduje ih već godinama. „Tracy je sposob-na da radi na stvarima za koje ja ili nemam vremena ili sam suviše lenj. Ona razmišlja kao ja,“ rekao je Buffet Bloombergu.

Toliko poverenje u mlađanu Cool, Buffet je imao od trenutka kada je 2009. doveo u kompaniju. Pravo iz biznis škole Cool, tada 25-godišnjakinja, postaje zadužena za najnoviju investiciju, polovinu

Tracy Britt Cool je u konglomerat Warrena Buffeta, Berkshire Hathaway, došla pre četiri godine u paketu sa još dvojicom nešto starijih kolega, Todd Combsom i Ted Weschlerom. U poslednje dve godine otpustila je tri top izvršna direktora u kompanijama pod njenim nadzorom

USPEŠNI MENADŽERI

tekst:Milovan

Miličković

Mala Buffetova pomoćnica

Bliskost sa Buffetom

Bliskost Buffeta i Cool može se potvrditi u dva detalja. Warren Buffet ju je zajedno sa ocem Richardom otpratio do oltara kada se prošlog septembra udala za advokata Scott Coola. Kada je Buffetova ćerka Susan pravila zabavu povodom Dana nezavisnosti, među uvaženim gostima bio je i par Cool.

47BIZLIFEUSPEŠNI MENADŽERI

vlasništva nad kompanijom Berka-dia Commercial Mortgage. Cool je od tada uspela da povrati celu investiciju od 217 miliona dolara i vinula se u zvezde Berkshirea.

Postaje Buffetova savetnica od najvišeg poverenja, putuje celom zemljom kako bi obišla i ’sredila’ situaciju u kompanijama malog ranga u Berkshire Hathaway-u. Vremenom postaje šefica u četiri Buffetove kompanije, koje imaju prihode od više od četiri milijarde dolara i zapošljavaju više od deset hiljada radnika.

Međutim, u poslednje dve godine otpustila je tri top izvršna direk-tora u kompanijama pod njenim nadzorom, a ulaže napore da ih otpusti još više. Uspela je da postane takozvani ’prenosi-lac poruka’ šefa, pa je otpustila Steve McKenzieja koji je deceniju ranije pomogao Buffetu da kupi Larson-Juhl, a svrgnula je Denisa Abramsa, koji već 17 godina radi u kompaniji, navodno zbog neslaganja sa ’velikim šefom’. Na njihova mesta dovodila je uglav-nom svoje prijatelje sa studija, koji su postali njeni ’prenosioci poruka’ i nastavili sa otpuštanjem onih ’ispod sebe’. Međutim, jedan od prijatelja, Bob Merritt koga je postavila da vodi Benjamin Moore, kompaniju koja se bavi proizvod-njom boja, dobio je i sam otkaz. Ni Cool ni Merrit nisu povodom toga ništa hteli da izjave za Bloomberg.

Bloomberg navodi i da je jako teško doći do onih koji bi uopšte želeli da pričaju o tome šta se de-šava u Hathaway-u otkad se Cool pita za mnoge stvari. Oni navode da je samo polovina od desetak

bivših zaposlenih koje su kontak-tirali htela uopšte da govori

na tu temu. Ostali se plaše da ne naruše odnose sa mladom Tracy. Oni koji su hteli nešto da kažu, navode da je Cool

na sastancima uprave radije volela da sluša šta

ostali pričaju, negoli da aktiv-no učestvuje u razgovoru. Kažu da su novi direktori koji su dolazili u kompanije pod njenom upravom i ’rezovi’ koji su usledili, narušili

pretežno kolegijalnu atmosferu u ovim poslovnim zajednicama.

Međutim, činjenica je da Cool donosi profit Buffetu. Zato ju je odredio za članicu Upravnog odbora u Heinzu, koji je prošle

godine kupio za 29 milijardi dolara. Iako sklon izreci 'da je novog psa teško naučiti starim trikovima', Buffetovo poverenje u Cool izraženo je i u njegovoj izjavi da će ona biti od izrazite važnosti za njegovog naslednika. „Ona je u toku sa dešavanjima u desetinama kompanija u sastavu Berkshire Hathaway. Možda i više nego bilo ko drugi,“ rekao je Buffet.

Ne znamo samo kakvi su plano-vi Tracy Britt Cool po tom pitanju. ’Pikira’ li ona Buffetovo mesto? ●

Njene kolege sa koledža u Kanzasu izglasali su je za osobu koja će najverovatnije u budućnosti postati milijarder

Njene kolege sa koledža u Kanzasu izglasali su je za osobu koja će najverovatnije u budućnosti postati milijarder. Stipendiju od deset hiljada dolara dobila je 2003. godine, a na studijama je bila osnivač grupe pod nazivom Smart Woman Securities, koja se bavila edukacijom članica od toga šta je zajednički interes, do toga kako pripremiti pič za potencijalne investitore. Njena koleginica sa studija ovako je opisuje: „Prvo što sam pomislila je ’o, Bože kako me ova devojka plaši, tako je profesionalna’. Njena definicija zabave nije baš ono što mi smatramo zabavom. Njena ’zabava’ je bila pregledanje godišnjih izveštaja hartija od vrednosti.“

Na studijama u Harvard Business School bila je predsedavajuća Harvard Undergraduate Women in Business, članica Izvršnog odbora Women’s Leadership Conference i član ’sestrinstva’ Kappa Alpha Theta. Tokom studija imala je praksu u kompanijama, kao što su Lehman Brothers i Bank of America.

'Ova devojka plaši’

Ona razmišlja

kao ja - Warren Buffet za

Bloomberg

48 BIZLIFEPOSLOVNA KOMUNIKACIJA

Trend koji će u 2014. biti sve češće praktikovan je ’ponesite sopstveni uređaj’ (Bring Your Own

Device - BYOD), a softverska teh-nologija koja ga prati podrazume-va kreiranje mobilnih aplikacija za poslovne korisnike. Fenomen BYOD podrazumeva trend da zaposleni koriste sopstvene

laptopove, pametne telefone i tablet računare u poslovne svrhe. Razlozi tome su, često bolji kva-litet privatnih uređaja od onih koje obezbeđuje kompanija ili što su zaposleni bolje upoznati sa sopstvenim uređajima koji su podešeni prema njihovim potrebama.

Ovaj trend je nastao spontano, i

kompanije su na njega uglavnom reagovale blagonaklono, dozvolja-vajući zaposlenima da sa privat-nih uređaja pristupe poverljivim informacijama, aplikacijama i da preko njih vrše poslovnu komu-nikaciju, ali još uvek nisu razvile BYOD strategiju.

Studija o zaposlenima u Sjedinjenim Državama, Velikoj

POSLOVNA KOMUNIKACIJA

tekst:Srđan Popić

Koristite svoje uređaje

Prohtevi savremenog poslovanja sve češće prevazilaze resurse kompanije. Kako bi se na taj izazov odgovorilo, predviđa se eksponencijalni rast u korišćenju novih tehnologija u poslovnoj komunikaciji

Momentalna komunikacija (Instant voice)U poslovnom okruženju gde je vreme novac, telefonski pozivi su postali jako neefikasni. Stupanje u kontakt putem telefona često se završava sa jednim od gomile propuštenih poziva osobe koju zovete, što danas oduzima dragoceno vreme. Prošle godine mnoge aplikacije počele su da pružaju mogućnost momentalne komunikacije, dozvoljavajući da klijenti stupe u kontakt sa kompanijom i obrnuto.

Govorna komunikacija je i dalje u prednosti u odnosu na poruke i elektronsku poštu, jer pruža mogućnost iskazivanja emocije i intonacije, kao i brzog izražavanja tačnih potreba. Jednostavnim pritiskom na dugme, bez okretanja broja i čekanja da telefon zvoni, zahvaljujući aplikacijama, osoba može odmah da priča sa nekim, a primalac poziva može momentalno da odgovori.

49BIZLIFEPOSLOVNA KOMUNIKACIJA

Britaniji, Nemačkoj, Brazilu, Kini i Indiji koju je uradila Cisco In-ternet Business Solutions Grupa (www.cicsco.com) otkrila je niz prednosti ovog trenda. Zaposleni koji koriste svoje uređaje u glo-balu su dodali 37 minuta produktivnog rada po nedelji, Sjedinjene Dr-žave prednjače sa 81 minutom po nedelji, dok je Nemačka na začelju sa četiri minuta. Na nivou na kom se ova praksa danas primenjuje ona u proseku donosi zaradu od 350 dolara godišnje po zaposlenom. Prema Cisco istraživanju sa BYOD strategijom ova cifra povećala bi se za 1.300 dolara na godišnjem nivou. Najveću dobit bi ostvarile Sjedinjene Države koje bi sa 950 dolara došle na 3.150. U zemljama u kojima se ovo ispitivanje radilo, predviđa se da će broj uređaja koji se na ovaj način koriste po-rasti duplo do 2016. godine sa 198 na 405 miliona.

Završavanje posla isključivo putem pametnih telefona ili ta-blet uređaja polako postaje real-nost. Razvojem wireless mreže sa sve većim kapacitetom i brzinom, barijere poput slanja velikih fajlo-va i brze dostupnosti neophodnih informacija nestaju. Korišćenjem oblak (cloud) tehnologije, koja po-drazumeva skladištenje podataka u virtuelni prostor i omogućava korišćenje programa i aplikacija na više kompjutera, kao i komu-

nikaciju između njih u realnom vremenu, brišu se vremenske zone i omogućava se poslovanje 24 sata u danu. Uređaji koji će na najbolji način upotrebljavati ovu tehnologiju već su na vidiku.

APLIKACIJEDanas većina kom-

panija i dalje koristi biznis softvere za po-slovanje i svakodnevnu

komunikaciju, ali iako oni efektivno ograničavaju

pristup korporativnim podacima ne ostavljaju mesta za razvoj i fleksibilnost. Predviđanja su da će u 2014. sve više mobilnih apli-kacija biti pravljeno za poslovne

korisnike, dozvoljavajući im da momentalno komuniciraju sa kli-jentima, zadovoljavajući pri tome razne uslove preduzetništva, poput sigurnosti.

Vreme kada su se u poslovanju

koristili komunikacioni sistemi za koje je potrebna obuka je prošlo. Poslovnim korisnicima su neophodne aplikacije sa visokim performansama, poput onih koje se koriste u privatnoj komuni-kaciji, i iz tog razloga predviđa se sve veća upotreba pametnih telefona.

Najveću vrednost za poslova-nje imaće aplikacije koje rade na mobilnim uređajima, a mogu da se integrišu na različite korisničke platforme. Prednost mobilnih apli-kacija je da su brže, jeftinije i lakše za korišćenje od tradicionalnih bi-znis softvera, a zahvaljujući BYOD praksi, poslovni korisnici mogu da biraju uređaj koji će da koriste u poslovanju na osnovu sopstvenih potreba, a ne politike firme.

Firma za IT istraživanje Gar-tner (www.gartner.com) smatra da će ovaj trend u 2014. ići dotle, da će kompanije kreirati sop-stvene aplikacije za potrebe po-slovanja unutar firme, koje će biti dizajnirane tako da obavljaju sve tradicionalne funkcije neophodne za poslovanje.

Sa rastom korišćenja mobilnih uređaja na radnom mestu i apli-kacije namenjene ovim uređajima počeće da se prilagođavaju novim

potrebama. Poslovni trendovi kao što su BYOD, mogućnost brzog pristupa informaciji uvek i svuda i momentalna komunikacija (In-stant voice), doneće nove metode i prečice u ljudsku komunikaciju. ●

Predviđanja su da će u 2014. sve više mobilnih aplikacija biti pravljeno za poslovne korisnike dozvoljavajući im da momentalno komuniciraju sa klijentima

Poslovanje isključivo putem

pametnih telefona postaje

realnost

produktivnijirad

Zaposleni koji koriste svoje uređaje u globalu su dodali 37 minuta produktivnog rada po nedelji, Sjedinjene Države prednjače sa 81 minutom po nedelji, dok je Nemačka na začelju sa četiri minuta.

Softver kao usluga (SaaS)

Mnoge kompanije donose odluku da svoje poslovanje u potpunosti prebace u oblak. Njihovi klijenti ne moraju da kupuju softver koji će potom instalirati, već mu imaju pristup preko web pretraživača i koriste ga kao uslugu za koju plaćaju pretplatu. Ovu opciju danas nude i Microsoft Office, kao i Adobe Creative Suite. Glavne prednosti ogledaju se u smanjenoj potrebi za infrastrukturom, kao i troškovima održavanja.

50 BIZLIFEPOSLOVNI SAVETI

POSLOVNI SAVETI

Mudrost skrivena u filmovima„Ako si u nečemu dobar, nikada to nemoj da radiš za džabe” Jocker (Heath Ledger), The Dark Knight

U vremenu u kome ži-vimo, gde je informa-cija najčešće na klik od nas, beskrajne su

mogućnosti sticanja mudrosti iz druge ruke. Iako je još Oscar Wilde tvrdio da se najbolje uči na vlastitim greškama, put do mudrosti ne mora biti popločan isključivo ličnim greškama. Poželj-no je prošarati ga pokojim tuđim iskustvom. Magazin Forbes (www.forbes.com) je otišao korak dalje i listom najboljih poslovnih saveta iz holivudskih filmova, čitaoci-ma ponudio iskustva fiktivnih likova. Interesantno je da listom dominiraju filmovi čija tema nema gotovo nikakve veze sa poslovnim svetom, jer kako tvrde, prave stvari se najčešće kriju tamo gde ih najmanje očekujemo. ●

1 // Jerry Maguire (Tom Cruise), Jerry Maguire (1996.)Ne postoji tajni recept za uspeh. Ključ je u istrajnosti. Čuveni američki pisac i predavač, poznat i po vođenju popularnih kurseva o samousavršavanju i međuljudskim odnosima, Dale Carnegie, savetovao je ovako: „Izgradite uspeh iz neuspeha. Obeshrabrenost i neuspeh su dva stepenika koja su neizbežna na putu ka uspehu”.

2 // Truvy Jones (Dolly Parton), Steel Magnolias (1989.)Za prvi utisak nema druge šanse. Traje nekoliko sekundi i formira tako čvrsto mišljenje da je potreban silan trud da se ono promeni. Zato se prvi utisak ne prepušta slučaju, on se pažljivo planira, u njega se investira, a osmeh je glavno oružje i za divno čudo ne košta ništa.

3 // Trener Herb Brooks (Kurt Russell), Miracle (2004.)Za uspeh talenat nije presudan. Po mnogima, najtalentovaniji čovek koji je ikada hodao zemljom, Pablo Picasso je tvrdio da je talenat bez napornog rada bezvredan: „Prvo nauči pravila kao profesionalac, pa ih krši kao umetnik.”

„Uspeh je jednostavno

ustati jedan put više

nego što si pao.”

„Nasmeši se, to

podiže vrednost

tvom licu.”

„Mislite da možete samo uz

pomoc talenta da pobedite?

Gospodo, ne posedujete

ga toliko.”

tekst:Zorana Pajić

51BIZLIFEPOSLOVNI SAVETI

10 // Irving Rosenfeld (Christian Bale), American Hustle (2013.)Često se sitnim detaljima ne poklanja dovoljno pažnje, jednostavno se pred krupnim stvarima ispuste iz vida. Ali kada se previdi hiljadu sitnih detalja, to postane krupan problem.

9 // Sean Parker (Justin Timerlake),

The Social Network (2010.)Ljudi koji sanjaju velike snove, zamišljaju sjajnu budućnost, svaki dan prave korak ka svojoj udaljenoj viziji. I ti ljudi su svakog dana jedan korak bliži svojim snovima.

8 // Don Corleone (Marlon Brando),The Godfather (1972.)Pregovaranje spada u jednu od najstarijih ljudskih aktivnosti, koja se upotrebljava gotovo svakodnevno, bilo u poslovnom, bilo u privatnom životu. Retki su pregovori u kojima se dolazi do win-win situacije. Uglavnom jedna strana odnosi prevagu i to uvek ona koja ima manje da izgubi.

6 // Katherine Parker (Sigourney Weaver), Working Girl (1988.)Nijedno poznanstvo nije uzalud niti previše. Široka mreža poznanstva znači širok spektar poslovnih mogućnosti.

5 // Gardner (Will Smith), Pursuit of Happyness (2006.)Čovek koji slepo prati većinu, osuđen je na prosek. Samo onaj koji ode korak dalje, ponesen željama i snovima, kreće ka uspehu.

4 // Ebby Calvin La Loosh (Tim Robbins), Bill Durham (1988.)Niko ne zna pouzdano šta se u svakom trenutku ’iza brega valja’. Može da bude vedro nebo, može da bude oluja. Ali uspešan preduzetnik je spreman na sve. On očekuje neočekivano, nada se najboljem, a priprema se za najgore. Zatečen? Nikad.

„Milion dolara nije

cool. Znaš šta je cool?

Milijardu dolara.“

„Nikad ne spaljuj mostove.

Današnji službenik, sutra

može da bude direktor”.

„Moj dobar prijatelj je imao obicaj da

kaže ’Ovo je vrlo jednostavna igra.

Baciš loptu, uhvatiš loptu, udariš loptu.

Nekad pobediš, nekad izgubiš, nekad

padne kiša’. Razmisli malo o tome.”

„Ako imaš san, moraš da ga zaštitiš. Kada ljudi za nešto nisu sposobni, žele da te uvere da ni ti to neceš moci.”

„Ponudicu mu nešto što

ne može da odbije.”„Uradi ili nemoj. Nema pokušacu.”

Pakleni filmski savet

„Stvar je u tome, dame i gospodo, da je pohlepa, u nedostatku bolje reči... dobra. Pohlepa je ispravna. Pohlepa funkcioniše. Pohlepa izoštrava, raščišćava i uspeva da sačuva suštinu evolucionog duha. Pohlepa, u svim njenim oblicima - pohlepa za životom, za novcem, za ljubavlju, za znanjem - obeležila je ljudsko stremljenje naviše. I pohlepa će, pazite šta vam kažem, spasiti ne samo vašu kompaniju... već i onu drugu disfunkcionalnu korporaciju, zvanu SAD.”

Malo je filmskih citata koji su okoštali i postali toliko sveprisutni poput Gordon Gekkovog govora ’Pohlepa je dobra’ koji u filmu Wall Street (1987.) izgovara Michael Douglas. Inspiraciju za govor Oliver Stone je pronašao u govoru ‘Pohlepa je zdrava’ kojim se Ivan Boesky, broker sa Wall Streeta, obratio diplomcima Poslovne škole Univerziteta Kalifornije u Berkliju. Nažalost, Boesky je premijeru filma dočekao iza rešetaka, osuđen zbog finansijskih malverzacija.

7 // Yoda, Star Wars Episode V - The Empire Strikes Back (1980.)U poslovnom svetu nema mesta za neodlučne. ’Pokušaću’ nije ništa drugo do ograđivanje od ’neću uspeti’. A uspeh je isključivo rezervisan za hrabre i neustrašive.

„Ako želiš da postigneš nešto

veliko, planiraj od samog

pocetka. Svaki detalj je važan.”

52 BIZLIFEPOSLOVNA STRATEGIJA

POSLOVNA STRATEGIJA

Recept za uspeh

Walt Disney, produ-cent animiranih slika, čovek uz čije crtane filmove su

odrasle brojne generacije, ali i tvorac jednog od prvih brendo-va i carstva koje posle nekoliko decenija i danas stoji na uspešnim nogama. Pre nego što je ostvario

uspeh, Disney je pretrpeo neko-liko poslovnih neuspeha, ali je lične i finansijske izazove savladao uz pomoć ma-šte kojom je izgradio imperiju.

Kreativnost Walta Disneya svodi se na sinergiju mašte i strate-gije koja mu je omogućila da transformiše snove, fantazije i želje u stvarnost. Poput Alberta

Einsteina koji je tvrdio da je mašta mnogo važnija od znanja, Disney je svoje fantazije tretirao vrlo oz-biljno tvrdeći da animacija može da objasni sve što ljudski mozak može da zamisli.

Pored neograničene energije koja ga je krasila, Disney je u organizaciju svoje kreativne radne

snage uveo specifične elemente kako bi osigurao rezultate. U toku

rada na prvim dugome-tražnim filmovima,

koji su mu pomogli da izgradi ime, poput Snežane, Pinokija, Bambija, koristio je

revolucionarni pristup kako bi koordinisao

razmišljanje svojih zaposlenih u određenom projektu.

DISNEY METODStrategija ovog poslovnog

mogula podrazumeva tri različite percepcije jedne stvari. Jedan od animatora Disney korporaci-je opisao je svog šefa sledećim rečima: „Postojala su ustvari tri Walta - sanjar, realista i jedan koji bi kvario sve zamisli. Nikad niste mogli da znate koji od ta tri će doći na sastanak“.

Upravo na ovoj konstataciji Robert Dits, autor, instruktor i konsultant u oblasti neurolingvi-stičkog programiranja (www.nlpu.com), zasnovao je svoju analizu kreativnog procesa Walta Disneya.

Ono što je postalo poznato kao Disney metod predstavlja posebnu tehniku razmišljanja, dosta uspešnu kada je u pitanju kreiranje novih stvari, rešavanje problema i pronalaženje novih na-čina ostvarenja cilja. Kreativnost kao ukupan proces podrazumeva koordinaciju tri podprocesa, od kojih svaki posmatra problem iz drugog ugla. Dits je ove procese označio kao: Sanjar, Realista i Kritičar. U pitanju su tri uloge, neophodne za stvaranje ideja i njihovu realizaciju.

Sanjar je zadužen za osmišlja-vanje ideja. U ovom stadijumu svesne misli su ’zabranjene’, a mašta oživljava. Za Sanjara ništa nije nemoguće. Kroz njegov um prolaze bezbrojne fantazije, želje, smele i apsurdne ideje bez ogra-ničenja i predrasuda. Odlikuje ga pitanje ’šta’ i vizija.

Realista nastupa kada treba

Disney je u organizaciju

svoje kreativne radne snage uveo specifične

elemente kako bi osigurao rezultate

Orjentacija prostoraU zavisnosti od projekta i kompanije, tim sanjara, realiste i kritičara može biti sastavljen od nekoliko ljudi. U tom slučaju bitna je i organizacija prostora shodno ulozi koju tim ima.

● Sanjar: Tim sedi u krugu, sa ’idejom’ u centru.

● Realista: Tim sedi polukružno, okrenut ka ’ideji’.

● Kritičar: Članovi tima sede jedan pored drugog, naspram ’ideje’, odnosno projekta. Ovakva organizacija prostora omogućava članovima tima da se fokusiraju na projekt, a ne jedni na druge.

Uz odgovarajuću strategiju, svaka želja se može pretvoriti u stvarnost

tekst:Ivana

Mihajlović

53BIZLIFEPOSLOVNA STRATEGIJA

prepoznati najbolju ideju, onu koja može da napravi uspeh i osmi-šljava plan za njenu realizaciju. Odlikuje ga pitanje ’kako’ i akcija.

Kritičar obezbeđuje povratnu spregu u kreativnom procesu uka-zujući na sve eventualne propuste ideje Sanjara ili plana Realiste. On je ’đavolji advokat’ koji razmatra sve ideje i pokušava da uoči nedo-statke u njima. Odlikuje ga pitanje ’zašto’ i logika.

Sanjar bez Realiste ne može da pretvori ideje u stvarnost. Zajedno ne mogu da ostvare visok stepen kvaliteta bez pomoći Kritičara.

U prvoj fazi planiranja treba definisati cilj, svrhu, prednosti kao i kako prepoznati te prednosti i kada mogu da se očekuju.

U drugoj fazi, gde nastupaju realisti treba tražiti odgovore na pitanja kada će krajnji cilj biti postignut, ko će da sprovede plan, na koji način će ideja biti implementirana, na koji način će se meriti rezultati implementacije, na osnovu čega će se znati da je cilj postignut.

Na kritičarima je da razmotre kakvi sve problemi mogu da se po-jave, na koga će određeni projekat uticati i ko može da onemogući efektivan završetak projekta, zašto bi se neko protivio ideji, kada i za-što ne biste implementirali odre-đenu ideju, šta nedostaje planu.

KLJUČ JE U TIMUSvaki kreativni projekat trebalo

bi da obuhvati tri aspekta - krea-tivnu imaginaciju, praktičnu akciju i kritičku prefinjenost. I dok neki tvrde da je Walt Disney mogao da igra sve tri uloge, pojedince najčešće odlikuju karakteristike jedne uloge.

Neki su rođeni sanjari, imaju jako puno ideja i sjajnih zamisli, ali te ideje nikako da ugledaju svetlo dana. Neki su odlični u planiranju, realisti su, znaju kako da naprave sjajan plan, vrlo su pedantni i precizni, strogo se drže činjenica, međutim nedo-staje im mašte i ne mogu da vide širu sliku. Neki su po prirodi kri-tičari koji odmah u korenu saseku

gotovo svaku ideju koja im padne na pamet.

Vrlo je bitno sagledati da li u nekome čuči Sanjar, Realista ili Kritičar. Dok pojedinci mogu da rade na jačanju drugih uloga, koje im prirodno nisu jača strana, kada je posao u pitanju neophodno je sastaviti tim u kome će svako od

članova imati jednu od tri uloge. Tako će se stvori-ti sigurna podloga za inovacije koje su osnov rasta svake kompanije. ●

Svaki kreativni projekat trebalo bi da obuhvati tri aspekta - kreativnu imaginaciju, praktičnu akciju i kritičku prefinjenost

Mudre rečiWalt Disney često je govorio:

● Ako možete da maštate o nečemu, to možete i da ostvarite!

● Možete da osmislite najlepše mesto na svetu, ali ljudi su ti koji će ga pretvoriti u stvarnost.

● Najbolji način da počnete je da prestanete da pričate i da prionete na posao.

● Ceo život sam se borio sa jakom konkurencijom. Ne znam kako bih bez njih...

● Vremena se brzo menjaju, uslovi se menjaju i zato naše ciljeve moramo da usmerimo ka budućnosti.

● Ne volim da ponavljam uspehe. Volim da idem dalje ka drugim stvarima.

● Tamo gde ne radite za novac, tu ćete doći do vrha!

54 BIZLIFEU FOKUSU STRANIH MEDIJA

Olimpijski oligarsi

Kina u pokretu

FORBES2. februar 2014.www.forbes.com

Rusija je otvorila svoje prve Zimske olimpijske igre koje će ostati upamćene kao najskuplje do sada. Potrošeno je 50 milijardi dolara,

više od četiri puta od prvobitno planiranih 12 milijardi. Soči je prevazišao i Peking, prethodnog šampiona po potrošnji, koji je u Letnje igre uložio 40 milijardi dolara. Spek-takl su obeležili i brojni skandali, a prema određenim izvorima trećinu novca, odnosno oko 18 milijardi dolara, odnela je korupcija.

Grandiozna sportska priredba mahom je finansirana iz državnog budžeta, ali i sred-stvima ruskih oligarha. Rekorder po broju dobijenih ugovora je Putinov džudo partner

CNN MONEY6. februarwww.money.cnn.com

Sve veći broj bogatih Kineza bira da živi i radi u inostranstvu. Gotovo dve trećine onih sa 1,6 milijardi dolara u banci su emigrirali ili pla-

niraju to da učine. Ideja je manje popularna među onima sa debljim novčanikom, pa samo trećina Kineza čije bogatstvo iznosi

oko 16 milijardi dolara želi da emigrira.Omiljena destinacija finansijski obezbeđe-

nih Kineza su Sjedinjene Američke Države, a posebno je popularan program koji stran-cima omogućava da investiraju 500.000 dolara u zamenu za zeleni karton. Evropa beleži popularnost, delimično i zbog podsti-caja zemalja na periferiji kontinenta kojima privlače investicije. Tako Grčka obezbeđuje petogodišnju dozvolu boravka za ulaganja u nekretnine u vrednosti od 250 hiljada evra.

Među omiljenim destinacijama su i Kana-da, Australija, Singapur u kom Kinezi čine najveći deo populacije, kao i Hong Kong. ●

U FOKUSU STRANIH MEDIJA

SAD su omiljena destinacija finansijski obezbeđenih Kineza

55BIZLIFEU FOKUSU STRANIH MEDIJA

Finansijska bitka polova

THE ECONOMIST29. januar 2014.www.economist.com

Želite da vidite mnoštvo kravata? Pronađite spisak najvećih svetskih investitora, na kojem se nalaze imena poput Warrena Buffeta,

Georgea Sorosa i nijedna žena. Ipak, utisak da je lepši pol predodređeniji investicionom profitu dobio je na snazi poslednjih godina i to do mere da je skoro postao konven-cionalna mudrost. Studija Rothstein Kass instituta pokazuje da su hedge fondovi koje

su vodile žene zabeležili povraćaj investicija od 9,8 odsto, nasuprot procentu od 6,13 koji generalno prati ove fondove.

Prilikom objašnjavanja ovog fenomena pominje se puno stereotipa. Prvi i najzna-čajniji je ideja da su žene svesnije rizika. Za razliku od muškaraca koje ispred njihovih Bloomberg terminala testosteron navodi na rizik, žene izbegavaju trgovinu veza-nu za složene investicije koje pod-stiču svetsku ekonomiju. Brojni su oni koji opovrgavaju ovakve teze. Među njima je i Paul Tudor Jones, osnivač hedge fonda i član pomenute liste najvećih svetskih investitora. On tvrdi da žene gube oštrinu nakon porođaja. Sve u svemu, ženski mozak često se smatra pogodnijim za uspeh na ’trgovinskim spratovima’.

Ako je apetit za rizikom faktor, tada bi se očekivalo da muškarci ’pobeđuju’ u go-dinima kada rizičnim ulaganjima ide dobro i obrnuto, da žene ostvaruju bolje rezultate kada rizična ulaganja opadaju u odnosu na

sigurna. Činjenica da hedge fondovi koje vode žene imaju bolje rezultate i u jednom i u drugom periodu navode na to da je u pitanju nešto drugo. Jedno od vernijih obra-zloženja je da ’ženski’ hedge fondovi teže da budu manji, a ovakvi fondovi generalno po-sluju bolje od velikih. Ovakve i druge razlike funkcionisanja fondova koje vode pripadnici

suprotnih polova u najmanju ruku su uverljive kao i argumenti zasno-

vani na biološkim razlikama.Čitajući nešto rigidnije

akademske radove, najviše što može da se kaže jeste da muš-

karci i žene čine slične investici-one poteze, ali su ženski profiti bolji,

jer one ne kupuju i prodaju akcije često pa i gube manje svote.

Ovo sve nije zanemarljivo, ali je teško zaključiti ko je pobednik finansijske bitke polova. Svakoj tvrdnji da je neki od polova pogodniji za određenu ulogu, bilo u biznisu, politici ili bilo gde drugde, treba pristupiti sa izrazitim skepticizmom. ●

Na spisku najvećih

svetskih investitora ne nalazi se

nijedna žena

Vladimir Potanin, predsednik kompanije Interros, poneo je titulu najvećeg privatnog investitora ZOI. Jedan je od prvih zagovornika održavanja Olimpijskih igara u Sočiju, a umesto prvobitno planiranih 350 miliona dolara, uložio je 2,5 milijarde u izgradnju skijaškog centra, snowboard parka, jednog od dva olimpijska sela i Olimpijskog univerziteta na čelu čijeg Upravnog odbora je sam Vladimir Putin.

Najveći investitor

Grandiozna sportska priredba mahom je finansirana iz državnog budžeta, ali i sredstvima ruskih oligarha

iz detinjstva Arkady Rotenberg. Za izgradnju gasovoda, elektrane, skijališta, auto-puta i železničke pruge duž crnomorske obale, ovaj oligarh, inače predsednik SMP banke, dobio je iz državne kase 7,36 milijardi dolara.

Oleg Deripaska, ’kralj aluminijuma’, inve-stirao je 1,38 milijardi dolara u Soči. Njegove kompanije obnovile su gradski aerodrom, izgradile glavno olimpijsko selo i Imere-tinskiy teretnu luku. Državnim ugovorima Deripsaka je obezbedio 1,7 milijardi dolara. Ipak, nije sve prošlo glatko, s obzirom da kompanije ovog oligarha tuže državnu Kor-poraciju za izgradnju olimpijskih objekata.

Viktor Vekselberg, predsednik Renova grupe, uložio je olimpijskih 500 miliona dolara, od kojih je najmanje 70 odsto pozaj-mica Ruske banke za razvoj i ekonomske odnose s inostranstvom. U decembru 2013. njegova kompanija otvorila je nekoliko hote-la sa preko 3.000 soba i park.

Iskander Mukhmudov izgradio je ledenu

dvoranu Shayba. Kada je projekat započeo 2009. ovaj biznismen planirao je da uloži svega 60 miliona dolara, da bi na kraju za arenu koja je otvorena decembra

2012. potrošio 103 miliona. Vla-sništvo nad ovim objektom naredne

godine biće dodeljeno vladi i to besplatno. ●

Potrošeno je 50

milijardi dolara, više

od prvobitno planiranih 12

milijardi

56 BIZLIFEBELEŽIMO

BELEŽIMO

Nagrade za korporativnu filantropiju

Decenija rada

'Zelena' banka

Samozapošljavanje vredno priznanja

Miki Manojlović gost Smart breakfast

Pasoš za srpsku šljivovicu

Jubilarni ugovor

Na svečanoj ceremoniji proglašeni su dobitnici nagrada VIRTUS za korporativnu filantropiju

za akcije i programe koji su sprovedeni tokom 2013. Glavnu nagradu, za doprinos na nacio-

nalnom nivou, uručio je kompaniji NIS a.d. Novi Sad ambasador Delegacije Evropske unije u

Srbiji Michael Davenport. Nagrade su dodeljene u osam kategorija, a dobitnici su: Eurobank,

Slobodna zona Pirot, Telekom Srbije, Bambi, Banca Intesa, Delta Holding i Ekapija.

Asocijacija medija, najbrojnije i najzna-

čajnije poslovno udruženje medijske

industrije u Srbiji, proslavila je deset

godina rada. Na svečanosti, koja je tom

prilikom organizovana, okupile su se

mnogobrojne zvanice iz sveta medija,

politike, biznisa i kulture, ali i čelni ljudi

18 medijskih kuća, članica Asocijacije.

Prvi energetski pasoš u bankarskom sek-

toru dobila je Eurobanka za svoj centar u

Beogradu. Energetski pasoš sa ocenom C

predstavlja potvrdu ulaganja ove finansijske

institucije u zaštitu životne sredine i održivi

razvoj. Eurobank Centar je među prvim po-

slovnim zgradama u Beogradu koja je spoji-

la funkcionalnost sa ekološkim dizajnom.

Klub privrednih novinara Srbije uručio je prizna-

nje ’Kompanije i ličnosti koje su obeležile godinu’

kompaniji Philip Morris za nacionalni program

’Pokreni se za posao’ kojim kompanija već pet

godina pomaže građanima širom zemlje da kroz

samozapošljavanje i realizaciju dobrih preduzet-

ničkih ideja obezbede bolju budućnost za sebe i

svoje porodice.

Prvi ovogodišnji Smart breakfast događaj, u organizaciji

Američke privredne komore, sa proslavljenim dramskim

umetnikom Predragom Mikijem Manojlovićem, protekao

je u duhu razgovora o ličnoj hrabrosti, značaju prepozna-

vanja pravih šansi i društvenoj odgovornosti. Govoreći

o svojim životnim i profesionalnim iskustvima, odnosu

prema glumi i značaju kontinuiranog traganja, Miki je

istakao važnost iskustvenog učenja kao jednog od ključ-

nih preduslova napretka.

Novi Zakon o jakim alkoholnim pićima trebalo bi da omogući rakiji

iz Srbije da dobije ’pasoš’, odnosno nacionalnu oznaku geografskog

porekla. Novi Zakon bi trebalo da pripreme Ministarstva poljopri-

vrede i finansija, u saradnji sa udruženjima proizvođača. Zakon bi

trebalo da bude usvojen do kraja godine jer proizvođačima ide u

korist i stav EU koji ostavlja dovoljno ’široke’ okvire da se uklope

osobenosti srpske proizvodnje. Novim zakonom prefiks ’srpska’ će,

naravno, prvo dobiti šljivovica, a potom i travarica, klekovača...

Kompanija S-Leasing potpisala je svoj

10.000. ugovor. Jubilarni ugovor je pot-

pisan sa kompanijom Core Distribution.

Ovim prilikom Vladimir Pajović, predsed-

nik izvršnog odbora S-Leasinga, naglasio

je da se svi u kompaniji trude da zasluže

poverenje klijenata odličnom uslugom, jednostavnim i prilagodljivim pristupom. S-Leasing

je prošle godine proslavio desetogodišnjicu poslovanja u Srbiji.

Priznanje ispred kompanije primio je Ivan Miletić, direktor korporativnih poslova

57BIZLIFEBELEŽIMO

Premijera u Ženevi

Program lojalnosti

Jabuke u Berlinu

Apple prodavnica u Srbiji

Priznanje Evropske unijeLjubav u

trećem dobu

Bankomati sa pištoljem za gorivo

Lideri promena

Mercedesova S-klasa je dobila novog člana

porodice - elegantni kupe koji odiše sportskim

duhom. Novi model biće predstavljen počet-

kom marta na Salonu automobila u Ženevi.

Nakon potpisivanja memoranduma o saradnji

u novembru mesecu 2013, Sberbank Srbija je

kupovinom akcija postala suvlasnik zajednič-

kog programa lojalnosti kompanija Idea, NIS i

Telenor pod nazivom Super Kartica.

Kompanija Delta Agrar učestvovala je

na najvećem međunarodnom sajmu sve-

žeg voća i povrća Fruit Logistica, koji

se tradicionalno organizuje u Berlinu.

Ovom prilikom predstavljene su jabuke

iz voćnjaka Delta Agrara u Čelarevu.

Kupcima u Srbiji od 1. februara je dostupan

kompletan asortiman Apple proizvoda u

prodavnici "iLike Apple Premium Reseller", u

Tržnom centru Delta City. Ponuda obuhvata

kompletan asortiman svih Apple i povezanih

proizvoda za tržište Srbije, kompletnu paletu

Mac računara, monitora, dodataka i progra-

ma, kao i sve modele iPod digitalnih plejera,

propratne opreme i iPad.

Odlukom Odeljenja za životnu sredinu, hranu i

ruralne poslove (DEFRA), regulatornog tela EU,

Aqua Viva, mineralna voda kompanije Knjaz Mi-

loš nalazi se na listi mineralnih voda odobrenih

na tržištima Evropske Unije. Nakon čuvene srp-

ske mineralne vode Knjaz Miloš, sada je i Aqua

Viva zvanično prepoznata kao voda vrhunskog

kvaliteta u državama Evropske unije.

Banca Intesa i časopis Blic žena proglasili su

pobednike literarnog konkursa ’Senior Love’, tri

autentične priče koje na najbolji način svedoče

o ljubavi u trećem dobu. Konkurs je pokrenut u

oktobru 2013. godine sa ciljem afirmacije pravih

životnih vrednosti kao što su porodica, zajed-

ništvo i ljubav, ali i skretanjem pažnje javnosti

na potrebe naših starijih sugrađana.

Zahvaljujući partnerstvu UniCredit banke i

NIS-a, na 26 NIS Petrol i Gazprom benzinskih

stanica postavljeni su bankomati te banke koji

omogućavaju dopunu rezervoara i podizanje

gotovine. Kako bi na najbolji mogući način

uklopila svoje bankomate u enterijer benzin-

skih stanica, kreirana je specijalna serija ban-

komata u obliku automata za točenje goriva.

U želji da prepozna i prizna najbolje u poslovnom

svetu koji menjaju privredno okruženje, ali i društvo

Srbije na bolje, Američka privredna komora u Srbiji

(AmCham) od ove godine dodeljuje godišnje nagrade

’Lider promena’. Priznanja se dodeljuju u pet kategori-

ja pojedincima, kompanijama i neprofitnim organizaci-

jama ili institucijama.

„Ideja vodilja prilikom ustanovljavanja ovih nagrada jeste da odamo priznanje najboljima, kako bi

oni postali uzor sledećim generacijama lidera koji će Srbiju voditi ka daljem napretku”, izjavila je Maja

Piščević, izvršna direktorka AmChama.

Valeriy Ovsyanikov, Kirill Kravchenko, Ivan Todorić i Ove Fredheim

58 BIZLIFEBELEŽIMO

U susret Festivalu igre

Tribina o ekološkom poslovanju

Mažoretkinje u Beogradu

Nagrade za najsrećnije učesnike

Tajne persijske umetnosti

Pogled kroz objektiv

Umetnička dela od povrća i voća

Kao uvod u ovogodišnji 11. Beogradski festival igre

u Jugoslovenskoj kinoteci održana je posebna ma-

nifestacija na kojoj su predstavljena najbolja filmska

ostvarenja o svetu igre. Organizovana je ekskluzivna

premijera dokumentarnog filma Patricie Foy o životu

jednog od najznačajnijih baletskih igrača 20.veka,

Rudolfa Nureyeva. Kompanija VIP mobile i ove godine

je generalni pokrovitelj manifestacije, koja je na ovaj

način uvela prepoznatljiv model ulaganja velikih kom-

panija u srpsku kulturu.

Nordijska poslovna alijansa organizovala je svoju prvu tribinu posvećenu održivom

razvoju pod nazivom ’Učiti od najboljih’. Tribina je prva u nizu planiranih događaja

u sklopu ’Nordic Green’ projekta u cilju ukazivanja na važnost održivog ekološkog

poslovanja u Srbiji, a prema iskustvu koje postoji u nordijskim zemljama.

Nakon 14 godina pauze, prolaskom mažoretkinja kroz

centralne beogradske ulice najavljen je 45. Praznik Mimoze

Portonovi. Pored Beograda, karnevalska povorka je posetila

i Podgoricu i Trebinje, i na taj način najavila manifestaciju

koja se održava od 31. januara do 28. februara u Herceg No-

vom. Strateški partner Festivala Mimoze, koji traje do kraja

februara, od ove godine je kompanija Azmont Investments.

Banca Intesa dodelila je nagrade najsrećni-

jim učesnicima trećeg, finalnog, kruga izvla-

čenja u okviru igre ’Uz prave kartice nema

pogrešnih nagrada’ i time zaključila proces

nagrađivanja svih 124 dobitnika. U posled-

njem kolu proglašen je i dobitnik glavne

nagrade, poklon kartice sa limitom od

1.000.000 dinara, a reč je o Vesni Neboriše-

vić-Nešić iz Smedereva. Celokupan nagradni

fond iznosio je četiri miliona dinara.

Persijsko slikarstvo, kali-

grafija, grafika i umetnički

dizajn predstavljeni su na

izložbi fotografija ’Prozor

u iransku umetnost’, koja

je otvorena u KomBank

Art holu. „Sa zadovolj-

stvom smo odlučili da, u

saradnji sa Ambasadom

Irana, našim posetiocima

približimo i umetnost

Irana, za koju u najkraćem

možemo da kažemo da je

fascinantna“, poručio je

Goran Milićević, izvršni

direktor za marketing

Komercijalne banke.

Povodom završe-

nog foto-konkursa

National Geographic &

Canona organizovana

je izložba pristiglih

radova na tri zadate

teme. Stručni žiri na

čelu sa priznatim foto-

grafom Dragoljubom

Zamurovićem i poseti-

oci sajta nationalgeo-

graphic.rs odredili su

pobednike kojima su

na otvaranju uručene

vredne nagrade.

Ljubitelji hrane imali su priliku da

uživaju u gastronomskoj manifestaciji

’FoodArt vikend’. U posebno pripre-

mljenom etno ambijentu predstavljeni

su proizvodi vodećih i stranih proizvo-

đača hrane i pića, a posebna zanimlji-

vost bili su nastupi karving i sugar art

majstora, koji su pokazali kako nastaju

umetnička dela od namirnica.

Ambasador Irana u Beogradu Majid Fahimpur, ataše za kulturu, umetnici Jalil Jokar i Saber Safai i Goran Milićević izvrsni direktor Komercijalne banke

Siniša Mitrović, savetnik predsednika Privredne komore Srbije, jedan od učesnika tribine ’Učiti od najboljih’

59BIZLIFEGEDŽETI

GEDŽETI

Kraj jedne ereOperativnom sistemu koji je u funkciji već dvanaest godina polako se bliži kraj

Nakon više od decenije Windows XP i dalje pokreće oko 29 odsto kompjutera širom sveta

(www.netmarketshare.com), što ga čini drugim najrasprostranjenijim operativnim sistemom. Problem nastaje s obzi-rom da je došlo vreme za savremena rešenja. Tehnologija evoluira i treba održati korak sa inovacijama, pa je došlo vreme i da XP ode u zaslu-ženu penziju.

Planovi kompanije Microsoft da okonča podršku XP-u ne znači da će trećina kompjutera na planeti prestati da radi 8. aprila ove godine, ali javljaju se realne posledice za one koji će nastaviti da koriste ovaj operativni sistem nakon naznačenog datuma. To znači da korisnici neće primati

nove ažurirane verzije zaštite, hotfix-eve, besplatne ili plaćene opcije za podršku, ili ažurirane verzije online tehničkog sadržaja

od kompanije Microsoft. Bez ključnih ažuriranih

verzija zaštite, računar postaje podložan štetnim virusima, špi-junskom, kao

i drugom zlonamernom

softveru koji može da zloupotrebi ili ošteti lične i poslovne podatke.

Kako bi pomogla korisnicima koji nisu prešli na novi operativni sistem kompanija je početkom ove godine donela odluku da do 14. jula 2015. nastavi sa upozorenjima na moguće viruse. Iako će anti-virus programi nastaviti da rade i odbijaju eventulne zlonamerne napade, Microsoft bezbednosne

nadogradnje predstavljaju važnu liniju odbrane. Stoga softveri za zaštitu neće biti adekvatna linija odbrane kada za sam Windows XP ne bude postojala podrška.

Najbolje rešenje je kupiti novu verziju operativnog sistema. Korisnici koji poseduju starije računare mogu da utvrde da li je njihov kompjuter kompatibilan sa najnovijim operativnim sistemom Microsofta.

Za one koji nisu spremni na naj-noviju verziju, opcija je i Windows 7, koji je još uvek u prodaji, nudi radno okruženje koje je poznatije korisnicima XP-a, a podrška za ovaj operativni sistem obezbeđe-

na je do 2020. godine.

Odlazak XP-a u istoriju mnogo više će pogoditi kompanije, nego in-dividualne korisnike, s obzirom da po nekim procenama oko 20 odsto evropskih i severnoameričkih računara u kompanijama i dalje koriste ovaj sistem (www.money.cnn.com). Ovo je prevashodno slučaj kod malih preduzeća. Kada je Microsoft izašao sa informaci-jom da gasi podršku za popularni XP, blagovremeno je obavestio korisnike da započnu migraciju kako bi ceo proces mogli da zavr-še završe na vreme. ●

Odlazak XP-a u istoriju mnogo više će

pogoditi kompanije

okončanje podrške

Planovi kompanije da okonča podršku XP-u ne znači da će trećina kompjutera na planeti prestati da radi početkom aprila.

'Na aparatima'Google će do aprila 2015. godine nastaviti da objavljuje bezbednosne dopune za sve one koji ostanu privrženi XP-u. Odluci da ovaj operativni sistem ’održe na aparatima’ pridružili su se i Firefox i Opera. Kako je Internet Explorer pod okriljem Microsofta, podrška na ovom browseru će izostati.

tekst:Ivana Mihajlović

Japanski patent za dobru liniju

LuraLean® kapsule sadrže visoko prečišćeno prirodno dijetetsko vlakno biljnog porekla proizvedeno

japanskom patentiranom tehno-logijom. Ono što ga razlikuje od ostalih biljnih vlakana je njegova čistoća, stabilnost i superiorna efi-kasnost vezivanja tečnosti i masti u želucu i crevima. Patentirano je

u 33 zemlje sveta i odobreno u EU.LuraLean kapsule su koncen-

trovani izvor biljnih vlakana i imaju najveći kapacitet vezivanja masti i vode među biljnim vlakni-ma, na bezbedan i efikasan način regulišu telesnu masu i pomažu u održavanju normalnih nivoa holesterola u krvi.

BILJNA VLAKNA ZA ZDRAVLJEBiljna vlakna predstavljaju

nesvarljivi deo biljnih ćelija, koja imaju osobinu vezivanja vode i povećanja zapremine sadržaja u crevima. Na ovaj način se poboljšava prolazak hrane kroz creva, for-mira se mekša stolica, olakšava pražnjenje i obezbeđuje redovnost stolice.

Biljna vlakna vezuju i toksične materije, štetne produkte metabolizma i pomažu u procesu ukupne detoksikacije organizma.

Biljna vlakna utiču na celoku-pno zdravstveno stanje time što pomažu u održavanju zdravog nivoa holesterola. Ona usporavaju i preuzimanje glukoze iz creva u

krv, naročito posle obroka, što je posebno značajno kod dijabetičara.

Biljna vlakna u LuraLean® kapsulama vezivanjem tečnosti povećavaju svoju zapreminu do 200 puta, što dovodi do osećaja punoće i smanjenog osećaja gladi. Studije su pokazale da gel koji se formira oko čestica hrane usporava dejstvo enzima na hranu, pa se stoga i masti i šećeri sporije oslobađaju.

Eksperimentalno je pokazano da dve kapsule LuraLeana® mogu da vežu i do 50 grama masti. Ovako

vezana mast ne može da bude apsorbovana u

crevima što znači da, ukoliko vaš obrok sadrži višak masti ona neće biti svarena i ap-

sorbovana, već izbačena iz organizma.

LuraLean® je glukomanan (pro-pol manan) odobren za korišćenje u dijetetskim proizvodima u EU za koji je EFSA (European Food Safety Authority) izdala naučno mišljenje sa potvrdom pozitivnog uticaja na zdravlje ljudi (EFSA Journal 2010;8(10):1798). ●

• kao bezbedan i efikasan način regulisanja telesne mase• kao pomoć u održavanju zdravih nivoa holesterola u krvi• za olakšavanje pražnjenja creva i regulisanja stolice• kao pomoć kod postojanja hemoroida• kao pomoć u detoksikaciji organizma

Uzimanje LuraLean® kapsula se preporučuje:

Biljna vlakna su ključ ako želite da skinete koji kilogram, da se očistite od otrova i nivoe holesterola držite pod zdravom kontrolom. Biomelem je posle Japana i Amerike prvi u Evropi proizveo kapsule koje sadrže ovakva vlakna

Pokazano je da dve

kapsule LuraLeana® mogu

da vežu i do 50 grama

masti

ADVERTORIAL

61BIZLIFEAFTER HOUR

After Hourbusiness lifestyle // hrana&piće // kultura // zabava...

Wellness// Sun Resort otkrovenjeSun Resort Hotel i spa centar u Herceg Novom

Intervju// U Srbiji se uspeh kažnjava Zoran Milivojevićpsihoterapeut

Putovanje// Kuba nekad i sad Odlazak na Kubu, fenomenalan i jedinstven opijat

Leksikon poslovne žene// Daj sve od sebe, baš uvek Aleksandra RankovićMenadžer korporativnih komunikacija u Fiat-u

S68S62 S70 S74

62 BIZLIFEINTERVJU

INTERVJU

U Srbiji se uspeh kažnjava

Psihoterapeut velikog iskustva, ugledni dijagnostičar i predavač na Univerzitetu Sigmund Frojd u Beču na jeziku ’da svako razume’ Zoran Milivojević objašnjava kako se ovde, gleda na uspeh, kako se prihvataju uspešni i u čemu je ’prokletstvo’ naroda koji ima samouverene i inovativne pojedince, koji su naučili da se snađu

Da li bi se u Srbiji zbog komšijskog uspeha rodila ideja da se trkne po otrov za njegovu

kravu ili bi se desila kupovina dva bika, da se bude bolji? Da na uli-cama Srbije presretnete desetoro ljudi i pitate „Da li biste voleli da budete predsednik vlade?“, šta bi

vam rekli? Psihoterapeut Zoran Milivojević na to sve kaže:

„Mi smo društvo koje ne podr-žava uspeh. Zašto? Zato što se naši ljudi porede. Gledajući one koji su

uspeli, prvo pomislimo ’Vidi kako je on uspeo!’, a onda se poredimo i sebe, naravno, doživljavamo kao neuspešne. To je problem. U primitivnim društvima poređe-

ZORAN MILIVOJEVIĆ, PSIHOTERAPEUT

tekst:Mirjana Pašćan

FOTO:Marko Rupena

Reč ’uspeh’ nastala je od glagola ’uspeti se’ što nije lako

63BIZLIFEINTERVJU

nje sa uspešnim vodi ka ideji da ’komšiji crkne krava’, namesto da tuđ uspeh bude motiv da se stigne i prestigne. Namesto da se kupi krava ili dva bika, kupuje se otrov za komšijsku kravu kako bi obe strane bile jednake, siromašne“, kaže psihoterapeut Milivojević.

„Univerzalan problem u Srbiji je što smo mi, kako bih ja to rekao, ’spljošteno’ društvo. Nema vertikale. Pravi primer je, recimo, dvoje dece od kojih jedno dobije igračku, a drugo ne. Prvo će polomiti igračku drugog da bi se izjednačilo. Neće tražiti da i ono dobije svoju.

Ako na ulici sada pitate dese-toro ljudi „Da li biste voleli da budete predsednik vlade?“, mislim da bi njih sedmoro prihvatilo i odgovorilo: „Eto, konačno i vi da prepoznate pravu vrednost!“. Ovde se svi porede sa svakim, sva-ko misli da je dovoljno dobar. To je samouverenost koja u uređenim društvima dovodi do uspeha. Zato su naši ljudi u inostranstvu uspeš-ni, uvereni su da mogu, da su bolji od ostalih.“

KUKAMO I KAD NAM IDEInteresantno je zapažanje psi-

hoterapeuta Milivojevića, za koje ne treba mnogo zahtevnih dokaza. Praksa je da Srbi kukaju...

„Pošto se ovde uspeh kažnjava i postoji zabrana da se bude uspešan i srećan, dešava se da oni

kojima dobro ide glume da im ne ide, kukaju. Ili, ako se hvale, hvale se opet kukajući „Jao, dobio sam neku stipendiju. Jao, baš sad ću morati u Ameriku na šest meseci. Pa, gde su me baš sad našli!“. Dao je informaciju da je uspeo, pohvalio se, ali se mak-simalno potrudio da ogadi da ne

bio kažnjen na neki način. Ali, to nije samo naš specijalitet. To

je specijalitet neuređenih društava. U svakom narodu ima zavisti, ali recimo, Austrijanci će želeti ’da komšiji crkne

krava’ samo ako je u pitanju nešto nelegalno,

ako ’vlasnik krave’ ne plaća porez, ne poštuje pravila. Utakmi-

Naučili smo da se

snađemo, da mislimo svojom

glavom, a ne da se držimo

pravila NE PODRŽAVAMO USPEH

Mi smo društvo koje ne podržava uspeh. Gledajući one koji su uspeli, prvo pomislimo ’Vidi kako je on uspeo!’, a onda se poredimo i sebe, naravno, doživljavamo kao neuspešne.

„Moja predstava o uspehu kada sam bio dete bila je da radim ono što su mi roditelji zabranjivali – da gledam TV ceo dan, da jedem burek u krevetu i čitam stripoteku. Tako je moja fantazija bila povezana sa pasivnošću, gledam TV, ležim, da ne moram da se mučim u životu kad budem svoj čovek. A, onda mnogo godina kasnije, kada sam počeo da upoznajem uspešne i veoma bogate ljude, bio sam iznenađen time što oni ustaju rano – ustaju u šest, doručkuju, vežbaju, u osam su potpuno spremni. Mislio sam „Čoveče, imaš tolike milione, a moraš da ustaješ u šest. Jadan ti!“. I tako sam sretao jednu, drugu, četvrtu osobu i video da je to sistem. Shvatim da su to ljudi koji jedva čekaju da ustanu, koji se bude radosni kao malo dete. Uspešni imaju plan za svaki dan, sutra, prekosutra, dobro im ide, imaju dobru sliku o sebi, unapred se vesele tome što će biti. Uspešni su puni životne energije i ta energija je to što ih pokreće. To je bila moja intimna lekcija, jer sam shvatio da uspešni ne rade to što rade zato što moraju, već zato što žele. Na neki način se ponašaju kao vrhunski sportisti. Vode računa o svom telu, imaju svoj ritam koji im je ušao u krv i tako žive.“

Slika iz detinjstva

Ovde se svi porede sa svakim, svako misli da je dovoljno dobar. To je samouverenost koja u uređenim društvima dovodi do uspeha

64 BIZLIFEINTERVJU

ca mora da bude fer i svi moraju da se pridržavaju tih pravila. Nema destrukcije, otimanja, diskvalifi-kacije već se ljudi veoma trude da prestignu. Zavist koriste u kon-struktivnom smislu, tuđ uspeh kao

podsticaj za napredak. I, tako iz generacije u generaciju“, iskustvo je Milivojevića.

’NISAM USPEO ZATO ŠTO ŽIVIM U SRBIJI?’Na pitanje: „Koliko Srbiju treba

kriviti za neuspeh pojedinca?“, psi-hoterapeut Milivojević odgovara:

„Mnogi kažu „Nisam uspeo u

životu zato što živim u Srbiji!“. Ne slažem se, jer ko je uspešan, biće uspešan u različitim situacijama

i kontekstima. Ako niste uspeli u Srbiji, verovatno nećete ni u Ame-rici ili Nemačkoj. Tačno je da nam se u poslednjih 25 godina društvo raspalo, vednosti građanske klase su se izgubile, jer su nas snašli i ratovi, i bomardovanje, i tranzicija, vrlo gusti događaji. Još uvek nam se svašta dešava i teško je ostati normalan, imati životne prioritete kakve imaju ljudi u uređenim društvima. Ipak, ako neko ima jasan cilj, ako je radio i razumeo situaciju, mogao je da uspe bez obzira gde je.

Ono što mislim da našim lju-dima nedostaje su radne navike. Precenjujemo talenat i sposobno-sti, i mislimo da će nas sudbina, viša sila, šta god, gurnuti i smestiti tamo gde treba da budemo. Put, moć ili snagu za ostvarenje ciljeva ne tražimo u sebi, već izvan. I onda očekujemo, u sebi ima reč ’čekati’, dakle, čekamo i to se ne desi, neko drugi uspe i stvar se vrlo komplikuje.

Lenji smo i nemamo radne navike i to su nam najslabije tačke. ’Ja bih’ ili ’bilo bi lepo kada bi se desilo to i to’. mora da se zameni sa ’ja ću’.“

SRBI ZAPOSLENI ’PREKO’„Jednom prilikom mi je jedan

Austrijanac pričao da više ne zapo-šljava Srbe, već isključivo Slovence i Hrvate od naroda sa naših pro-stora. Pitam „Zašto?“. Kaže: „Srbin dođe, radi godinu i po, dve, gleda šta ja radim i treće godine on je meni konkurencija, sam vodi svoj biznis. Dok će Hrvat ili Slovenac

Od samoubistva do sreće„Uspeh je kad neko dođe do cilja. A, zašto se ’uspeh’ zove ’uspeh’? Zato što je nastao od glagola ’penjati’, ’uspeti se’, a to je naporno. Znači, ako neko želi uspeh, mora da uloži energiju, da savlada prepreke i zato nije lako uspeti. Cilj do kojeg se dolazi može da definiše zajednica, porodica, narod i oni mogu da smatraju da je neko uspeo. Ljudi gledaju nekoga i kažu ’taj je uspeo u životu’. Međutim, dešava se da taj neko, ko je po proceni zajednice uspešan, izvrši samoubistvo. A, onda je reakcija ljudi „Pa, kako?! Nije znao da ceni to što ima!“. Tako da postoji i lični uspeh koji može da se nazove i ’životno zadovoljstvo’. Jer, kad neko ostvari svoju želju, a ne maminu i tatinu, onda oseti zadovoljstvo. Kada neko ide kroz život i ostvaruje ciljeve koje postavlja sam sebi, oseća čak i sreću ako su mu ciljevi veoma važni.

Ljudi koji su uspešni na neki način zrače, jer su zadovoljni. Takve prijatne emocije imaju sposobnost da prošire perspektivu, vidimo i ono što ne bismo videli da smo neraspoloženi, vidimo ono što je lepo, korisno, plemenito što opet utiče da se osećamo još bolje za razliku od negativnih koje nas teraju da se fokusiramo i razmišljamo o problemu.“

Još uvek nam se svašta dešava i teško je ostati normalan, imati životne prioritete kakve imaju ljudi u uređenim društvima. IPAK, ako neko ima jasan cilj, ako

je radio i razumeo situaciju, mogao je da uspe bez obzira gde je

65BIZLIFEINTERVJU

ostati na poslu“. Držati se pravila je pitanje vaspitanja što mi nismo naučili. Naučili smo da se snađe-mo, da mislimo svojom glavom. To što je naša prednost kao pojedinca, to je i naše prokletstvo kao zajed-nice. Takav pojedinac može odlič-no da ’pliva’ u uređenom društvu“, kaže naš sagovornik.

Kada se ipak držimo pravila, kako se osećamo kada imamo šefa i kakvi smo kao nadređeni?

„Držaćemo se pravila ako od toga ima dobiti ili ako znamo da ćemo biti kažnjeni. Ne volimo pravila, ali smo inovativni, što znači da nema zajednice – petoro vrlo inteligentnih, recimo Srba, čine vrlo glupu grupu. Grupa mora da ima red, sistem, usmerenost ka cilju, a ne pojedince koji se svađaju ko je pametniji, sposobniji, bolji. To moramo da popravimo jer se zbog toga gubimo. Nismo dovoljno inteligentna grupa, nismo organi-zovana zajednica u kojoj pojedinac shvata da mora da se podredi, da zajednica ima i horizontalan i vertikalan red, ’nadređene’ i ’podređene’. A mi mislimo da, ako se podredimo i ako imamo nadređenog, ponizili smo se, niža smo rasa. Ali, podrediti se, u sebi ima reč ’red’, to znači da postoji hijerarhi-ja, da ljudi zauzimaju uloge, što ne govori da je neko pametan, glup ili sposoban. Kod nas ćete često čuti izgovor za neposlušnost: „Daj ti meni šefa koji je bolji od mene i ja ću da ga slušam!“. Funkcija šefa nije da bolje zna ili da bude pametniji, već da uređuje posao grupe. Zato ovde težimo da budemo nadređeni i tu poziciju čuvamo tako što oko sebe okupljamo lojalne ljude koji nas neće ’skinuti’. A lojalni su rođaci, kumovi, drugovi iz rodnog kraja. I, takva postavka stvari je prisutna u firmama, partijama, asocijacijama.“

Mnogo je ljudi iz Srbije otišlo u inostranstvo. Jedni su uspeli, drugi nisu, a neki su se vratili. Ko je kriv?

„Za povratak većine kriva je fan-tazija koju su imali da su fenome-

nalni, da će im se sva vrata otvoriti samo treba da

se pojave tamo negde i da postoje. Ali, tamo negde mora da se radi, dokazuje, da se drži

pravila. U kapitalizmu stvari funkcionišu tako da,

ako sam ja vlasnik kapitala i ako ste vi izuzetni, ja ću vas moliti da

dođete i radite za mene jer ćete vi zaraditi više para nego neko drugi. A, od tih para ja ću vas dobro platiti. Dobro vama, dobro meni. Tu nema poređenja ko je bolji. Ili, kako to lepo piše u nekim knjgama ’Ako sam ja najpametniji u svom timu, onda taj tim ne valja, u po-grešnom sam timu. Moji saradnici moraju da budu takvi da mogu da učim od svakoga zato što se to isplati’.“ www.milivojevic.info ●

Petoro vrlo inteligentnih

čine vrlo

glupu grupu

Precenjujemo talenat i sposobnosti, i mislimo da će nas sudbina, viša sila, šta god, gurnuti i smestiti tamo gde treba da budemo

Kako do ciljeva?„Očekivanje ili fantazije i ciljevi su različiti pojmovi. Recimo, devojčica koja ima fantaziju da bude glumica u Holivudu. Da bi to ostvarila, treba da napravi nekakvih, recimo, 25 koraka ili ostvari toliko podciljeva da bi došla do Holivuda. Moraju se postavljajti realni ciljevi. To znači pogledati sebe, svoje sposobnosti, put do cilja, koji resursi mogu da se nabave. Ako opet ne znate kako, onda neka podcilj bude ’kako?’. Kada saznate kako, a nemate para, sledeći cilj je ’naći pare’. U mnogim knjigama o uspehu piše da se uspešni ne pitaju ’šta?’, nego ’kako?’. Oni znaju šta.“

BIZLIFEXXX66

Kuba nekad i sadOdlazak na Kubu je fenomenalan i jedinstven opijat – ko jednom proba, ne zna da stane. A, ako se navučete, leka nema. Parkirani oldtimer i BMW, ‘drugovi’ revolucionari i klinci ‘urbano’ uniformisani kao latin MTV zvezde, stogodišnje kuće i hoteli od stakla i betona – sve to spontano diše jedno sa drugim

Pre tačno deset godina sam prvi put otišao na Kubu iz jednog jedinog razloga - da pose-tim Festival Cigara u Havani.

Toliko sam toga čuo o tom svetskom skupu uživalaca cigara, da prosto nisam mogao da odolim i uspeo sam u svojim namerama. Danas, deset godina kasnije, idem 32. put i jednako sam uzbuđen kao i prvi put, jer taj odlazak na Kubu je fenomenalan i jedinstven opijat - ko jednom proba, ne zna da stane. A, ako se navučete, leka nema.

Pratio sam iz godine u godinu kako se stvari menjaju i prosto je neverovatno da se svaki put nešto novo dešava. Nije to više samo zemlja oldtimera, starih građevina, salse, ruma i cigara. Mnogo toga se promenilo, a najviše u proteklih par godina. Moj cilj je uvek bio jednosta-van - probati što više novih cigara koje nisam pre toga probao, ali, u skladu sa svojim sklonostima, naravno, da sam primetio i kako je evoluirala pre svega gastronomija.

HAVANU TREBA DOŽIVETIZa sve ove godine samo sam jednom

obišao plaže u Varaderu i posetio gradove poput Trinidada, Santa Clare i još nekih provincija. Sve je to bilo lepo i zanimljivo: plaže, golf teren u Varaderu i sve to zajedno je zaista odličan doživljaj, ali za mene je Havana grad koji treba doživeti bar jednom u životu.

Kada se tamo nađete, kao da ste nekom čudnom vremenskom kapsulom prošli kroz vreme i suočavate se sa tradicionalnim duhom Havane još iz

PUTOVANJE

www.superodmor.rswww.travelboutique.rs

tekst:Zdravko Brkić

foto:Jelena Vemić,

Zdravko Brkić

BIZLIFEPUTOVANJE66

BIZLIFEXXX 67

doba revolucije. Videćete jedan pored dru-gog parkiran oldtimer i novi BMW. Jedni pored drugih šetaju ’drugovi’ revolucionari u svojim svečanim odelima i klinci koji su se već ’urbano’ uniformisali po ugledu na latin MTV zvezde. Pored oronule kuće stare više od sto godina nalazi se moderan hotel sagrađen od stakla i armiranog betona. I sve to nekako spontano diše jedno sa drugim.

POGLED U AMERIKUPosebna atrakcija za sve turiste je

Malecon, zid koji štiti Havanu od udara talasa okeana. Taj zid je zapravo okuplja-lište mladih koji sa njega gledaju u pravcu Floride i Amerike. Na samo 90 milja od toga zida nalazi se zemlja za koju naivni misle da je ostvarenje snova, a ne znaju da ta zemlja nikada nikom osim sebi nije činila dobro. Li-cemeri im najviše zagorčavaju život svojim decenijskim sankcijama, a svojim stanovni-cima više ne brane posetu Kubi, ili ne rade to baš tako strogo kao nekad.

Ali taj Malecon je mnogo više od osma-tračnice, on je već dugo mesto susreta raznih generacija. Tu ćete naći klince koji sa svojih mobilnih telefona slušaju hip-hop, dok drugi uz gitaru pevaju poznate standarde salse i bolero, a tu su i parovi koji prosto tu sede i uz zvuke okeana maštaju o budućnosti i nekom boljem svetu.

KUHINJSKE ČAROLIJEGastronomska scena u Havani je doživela

opštu ekspanziju - neki Kubanci su putovali po svetu i doneli sa sobom nove ideje. Više nije dovoljno samo jesti sveže plodove mora i svežu ribu koja gotovo da nema premca u svetu, počele su da se dešavaju male kuhinjske čarolije. Kombinacije začina i namirnica su postale sve smelije, neke već

odavno poznate u svetu, a ovde novite-ti. Smeliji su kombinovali tradicionalnu kreolsku kuhinju sa poznatim standardima i počelo je da se dešava nešto novo. Čak i suši restoran u jednom od hotela zaslužuje poštovanje.

Do pre nekoliko godina je pored najpo-

znatijeg La Guarida, postojalo samo nekoliko privatnih restorana. Danas se gotovo svake nedelje otvori po jedan novi. Sećamse kada je pre nekoliko godina otvoren restoran La Fontana, jedno bojažljivo adap-tirano dvorištance sa malom fontanom, gde je bilo i neke simpatične hrane. Danas je to veliki restoran, sa velikom baštom i sopstve-nim wine barom. OK, nije baš neka ponuda vina, ali ipak je to veliki pomak.

Barovi i koktel barovi takođe doživ-ljavaju svoju renesansu. Pored onih već svetski dobro poznatih, kao sto je La Bodeguita del Medio, gde je Hemingway iz dana u dan ispijao svoj mojito, obnovljen je i jedan istorijski bar: Sloppy Joe’s. Ovaj bar, koji je pre revolucije bio poznat po najdužem baru u ovom delu sveta, bio je zatvoren gotovo 50 godina. Posle požara 1960. zatvoren je i tek prošle godine pono-vo otvoren na radost mnogih ljubitelja dobrih koktela i očuvanja istorijskog duha stare Havane. ●

Idem 32. put i jednako sam

uzbuđen kao prvi put

Prestiž i nove cigareU skladu sa novim trendovima, sve je više mesta u Havani gde je zabranjeno pušenje, jer sve je više turista koji insistiraju na tome. Ipak, na moju sreću, još uvek postoji dovoljno mesta gde je uživanje cigara dozvoljeno. To su mesta gde je sve ostalo kao nekada, i gde možete sresti najstrastvenije uživaoce kubanskih cigara iz celog sveta, posebno tokom poslednje nedelje februara, kada Havana ima duh metropole u kojoj se skupi svetska elita ljubitelja kubanskog duvana, koji manje-više i ne rade ništa drugo osim što punim plućima uživaju u životu i cigarama. Postalo je pitanje prestiža da li ste prvi probali nove cigare na festivalu ili ćete se svrstati među ostale obične smrtnike koji će imati prilike da ih vide tek nakon šest do sedam meseci. Među prvima komentarisati nove cigare u Havani na plus 25 stepeni celzijusa sa ljudima iz celog sveta koji dele istu strast. To je zaista neprocenjivo.

Kada se nađete na kubi, kao da ste nekom čudnom vremenskom kapsulom prošli kroz vreme i suočavate se sa tradicionalnim duhom Havane

BIZLIFEPUTOVANJE 67

68 BIZLIFEHRANA ZA DUŠU

1

4

2

3

// FEST28. februar - 9. mart

// Lord of the Dance18. mart

// Guitar Art Festival11. - 16. mart

// ’Tai’ Gorana Gocića, za čitanje

Ovogodišnji beogradski međunarodni filmski festival FEST obradovaće ljubitelje sedme umetnosti svojim kvalitetnim i raznovrsnim programom. Održava se na pet lokacija, gde će premijerno biti prikazano 75 filmskih ostvarenja u devet programskih celina. Program je selekcija filmova sa festivala iz Berlina, Toronta, Kana, kao i odabir autorskog, dokumentarnog i domaćeg filma. www.fest.rs

Zovu ga `najbolji plesni šou` na svetu. Ako ga niste gledali na prethodnim gostovanjima u Beogradu, možda je vreme da to učinite. Majstor irskog plesa i osnivač trupe Michael Flatley ušao je Ginisovu knjigu rekorda kao čovek sa najbržim nogama na svetu. www.kombankarena.rs

Nakon petnaest godina festival gitare i dalje pravi fini balans svog sadržaja. Ljubitelji ovog instrumenta imaće priliku da posete i učestvuju u radionicama i na takmičenjima, pogledaju izložbu retrospektive festivala, posete koncerte majstora na gitari u Domu omladine i Centru Sava. www.gaf.rs

Goran Gocić je dobitnik NIN-ove nagrade kritike. Roman ’Tai’ je ljubavna priča koja se dešava na Tajlandu, ali roman prevazilazi ovaj žanr i izbegavajući patetiku nosi analizu Dalekog istoka u odnosu na zapad. www.geopoetika.com

HRANA ZA DUŠU

U februaru i martu različiti događaji će privući pažnju raznolike publike, ali ono što će definitivno zadovoljiti svačije ukuse je možda najbolji FEST ikada, a otvara ga domaći film ’Top je bio vreo’ Slobodana Skerlića. Pažnji preporučujemo i monodramu ’Ledeni svitac’

Za svačiji ukus

69BIZLIFEGOST

● Kuda idete po inspiraciju?- Inspiracija mi najčešće dolazi sama u vidu iskustava koje svakod-nevno doživljavam(o) i emocionalno preživljavam(o). Ima je dosta u seća-njima, a večiti izvor je duša. Nisu mi potrebne posebne okolnosti niti okruženje.

● Koji bi bio drugi naslov vaše knji-ge ’Od kad sam se zavolela, volim’?- Odlično pitanje! Da nije rogobat-no, bio bi: Od kada sam počela da volim sebe počela sam da volim i druge. Akcenat je na ’počela’, jer ljubav prema sebi je dugotrajan proces koji, kao i svaki drugi, ima regresije, stagnacije, i ubrzanja...

● Kojim je putem mogao život da vas odvuče?- Uffff! Ne želim ni da mislim. Sve opcije su bile u igri. Bog me je saču-vao i vodio.

● Šta ćete gledati na FEST-u?- Sasvim sigurno neću posetiti FEST. Nova uloga roditelja donela je neka odricanja. Filmovi su jedno od njih.

● Šta je na vrhu vaše play liste?- Chat Baker, Kurt Eling, Sting, Marisa, Michle Franks, James Blake, Vicente Amigo.

● Vaša tri velika NE?- Ne - cigaretama, Ne - liniji manjeg otpora, Ne - odnosima u kojima ima neistine i licemerja.

● Kada kažu ’pisac’, na koga po-mislite?

- Borhes, Sabato, Haled Hoseini.

● Šta biste sami sebi poklonili?- Sedam dana workshopa kod Echarta Tolla.

● Dan koji nikada nećete zabora-viti...- 4. jun. Dan kada se rodio moj sin Filip.

● Kritika na koju ste veoma po-nosni...- Sva pisma mojih čitalaca.

● Šta trenutno čitate?- Ridger Dalke, ’Bolest kao govor duše’.

● A, šta pišete?- Kolumne za magazin Ona, priruč-nik za roditelje, i novi roman.

● Najvrednije na vašoj polici za knjige- Sve moje knjige - pet objavljenih u Srbiji, jedan prevod na bosanski, jedan na slovenački, jedan na engle-ski, posebno izdanje ’Mita o ptici’ Mike Antića, Filipove fotografije.

● Zbog čega ste posebno srećni ovih dana?- Zbog sasvim novog ciklusa u mom emocionalnom i duhovnom razvoju. Zbog osećaja da je baš sve onako kako treba da bude čak i kada nije prijatno.

● Najbolja hrana za vašu dušu?- Filipovo kikotanje, Narcisov zagrljaj, dodir s prirodom i šum talasa. ●

Bog me je sačuvao i vodio

GOST IVANA KUZMANOVIĆ, PISAC5

6

7

// Ledeni svitacMadlenianum

// Aleksandar Zograf, život u stripu12. februar - 29. mart

// Zagrebačka filharmonija u Kolarcu28. februar

Goran Jevtić, jedna od najsjajnijih glumačkih zvezdi svoje generacije, povešće vas na egzotično produhovljeno putovanje u ovoj monodrami. Predstavu je režirala Tanja Mandić Rigonat, a adaptaciju romana Vladana Radomana po kome je nastala, uradio je Jovan Ćirilov. www.madlenianum.rs

Izložba slavnog strip autora iz Pančeva daje uvid u njegova lična iskustva, snove i ubeđenja. Izložba u Francuskom institutu se sastoji od tabli objavljenih u Francuskoj u dve zbirke: Polovni svet (2008) i Pozdravi iz Srbije (2000), a ekskluzivno će biti objavljene i table novog albuma koji izlazi u ovoj godini. www.institutfrancais.rs

Poslednjeg dana februara u okviru regionalnog ciklusa ’Pika-Točka-Tačka’, u Kolarcu gostuje Zagrebačka filharmonija sa dirigentom Alanom Bjelinskim i solistima Olvido Ruiz Castellanos i Ricardo Luque. www.kolarac.rs

70 BIZLIFEWELLNESS

WELLNESS

„Posle Perasta, malog i drevnog grada sa dušom, otkrijem hotel zahvaljujući kojem sam proveo divan deo svog života sa ljudima koje volim, uz osećaj jednog novog hotelskog gostoprimstva ‘sa dušom’“

U Herceg Novom u odno-su na Perast, divni, mali, drevni, mirni, multikul-turalni i multikonfesi-

onalni grad – otelotvorene vizije

letnjih neizdrži. Radi se neka ulica, traka zatvorena, stoji se dugo u koloni, asfalt više od sunca prži. Haos, gužva, ljudi, vozila. Gunđam u sebi, možda i van sebe. Stigoh

do dela koji se zove Topla. Vidim lep, veliki hotelski kompleks, a u njemu kao da sam u oazi. Smestih se na terasu pored šetališta sa divnim pogledom na zaliv, a u prirodnoj hladovini.

Iza čujem šum vodopada koji klizi preko cele ivice bazena i prigušuje sve druge zvuke.

Uto stiže i direktorka hotela

sa saradnikom. Oboje simpatič-ni, otvoreni, pričamo mešajući engleski, srpski i mađarski. Pred-stavljam projekat ’Soul inclusive’ i nailazim na veliko razumevanje

za podršku nezaposlenim ženama. I brzo se, više ljudski, manje poslovno dogovorimo da sledećeg leta otvorimo prvu prodavnicu sa ručno rađenim suvenirima koje proizvode žene iz Crne Gore, Srbije i BiH.

ČUDESAN SPOJTako i bi. Najveći deo tog leta

Sun Resort otkrovenje

Hrana je bila pravi doživljaj, smenjivali su se crnogorsko, mađarsko, italijansko veče

tekst:Zoran Ilić

71BIZLIFEWELLNESS

proveo sam u hotelu Sun Resort u Herceg Novom. Rezultat spoja fantastičnog mađarskog tempe-ramenta i kulture ugostiteljstva turističke velesile Mađarske, i naravno, fantastične kuhinje sa crnogorsko - srpskom prosto-dušnošću i svim dobrim osobinama mediteransko - bokeško - dinarske gostoprimljivosti je sasvim posebna, za naše uslove nevero-vatna, atmosfera sa dušom. Predusretljivost, ljubaznost i osmeh na sva-kom koraku. Za gosta sve može, ako je to moguće. Zaposleni daju sve od sebe da bi u okviru kom-panijskih pravila ugodili gostu, ako treba i da ih ’rastegnu’. Hotel

pet friendly, ali mnogo više guest friendly, jer među ljudima koji te uslužuju osećaš se kao kod kuće. Simpatičan miks menadžmenta i zaposlenih iz Mađarske, Crne Gore i drugih zemalja. Iskusni ugostite-lji i mladi, još uvek školarci, draže-

sno ozbiljni i koncentrisani.Hotel se bez žice i ograde graniči sa dvo-rištima okolnih vila. I osećaj slobode i veze sa najlepšim delom,

inače, divnog medite-ranskog grada raste. Svi

gosti koje sam upoznao iz Srbije, BiH, Hrvatske, Sloveni-je, Italije, Rusije, skandinavskih zemalja, ex Yu gastarbajtera, svi su nekako postajali opušteni, prirodni deo leta.

OD GROFA DO TINEJDŽERAHrana je bila pravi doživljaj,

smenjivali su se crnogorsko, mađarsko, italijansko veče, sve izvanredno ukusno i sa merom - od njeguške pršute i sira, preko mađarske gulaš čorbe i gulaša, do lazanje i mocarele sa pestom. Ukoliko se odlučite za pansion-ski ručak dobićete povlašćeni osećaj da ste grof, vlasnik vile sa fantastičnom terasom ušuškanom u mediteranski zeleni raj nadvijen nad plavim morem.

Predveče će zavladati tišina, ali kad padne noć, muzika će početi da dopire sa raznih strana. Mene, koji volim i tražim tišinu, posle dan-dva muzika me je vratila u pubertet i ranu mladost, pa sam je osećao kao jednu ludu letnju energiju mediteranske noći pune života i počeo sam da hvatam sebe kako sve više uživam. Ipak i mu-zika prestaje nešto posle ponoći pa onda ulogu noćnih zabavljača preuzmu zrikavci i poneki ćuk. Sve sa merom. ●

Za gosta

sve može, zaposleni daju

sve od sebe da bi ugodili gostu

Hotel pet friendly, ali mnogo više guest friendly, jer među ljudima koji te uslužuju osećaš se kao kod kuće

Hotel skoro bez maneIstina Sun Resort ima manu. Oko bazena i na plaži ima manje ležaljki od broja gostiju, ali meni to uopšte nije smetalo. Vrelo popodne sam provodio u restoranu sa prirodnom hladovinom mirte, u hladovini SPA centra ili čitajući u hladovini odlične sobe. I ključ svega, osoblje. Od direktorke Rite, preko sekretara Ištvana, Jelene, do onih najmlađih.

Uspeo sam da otkrijem hotel ‘sa dušom’. Zato je Sun Resort u Crnoj Gori odličan izbor i ovog leta.

FASHION&BEAUTY

Prolećni stav klasikeD

ok modni lideri Aleksander McQueen, 3.1 Phillip Lim ili Issey Miyake i dalje drže svoj ekscentrični pravac i upadljiv kolorit (ovog proleća predlažu i čipku i bermude), Dior,

Fendi ili Burberry ne odustaju od klasike ni ove 2014.Ovo će proleće poznate modne kuće obojiti u

plavo, belo i po neku pastelnu boju. Za muš-karce se ova sezona može nazvati ležerna, komotna, ali opet elegantna uz pratnju pamučnih i lanenih tkanina. I, kako stvari stoje, traži dobru liniju i stav pobednika. ●

FOTO 1 // Armani

FOTO 2 // Armani

FOTO 3 // Gucci

FOTO 4 // Jil Sander

FOTO 5 // Valentino

FOTO 6 // Calvin Klein

# 1

# 2

# 3

# 4 # 5

# 6

www.style.comwww.vogue.com

BIZLIFEFASHION&BEAUTY72

FOTO 7 // Bottega Veneta

FOTO 8 // Bottega Veneta

FOTO 9 // Bottega Veneta

FOTO 10 // Fendi

FOTO 11 // Fendi

FOTO 12 // Burberry

FOTO 13 // Burberry

FOTO 14 // Dior

# 7

# 10

# 12

# 11

# 8 # 9

# 13 # 14

74 BIZLIFELEKSIKON POSLOVNE ŽENE

● Savet koji pamtite...- To je savet koji mi je dao otac: 'daj sve od sebe, baš uvek’. To je bio savet iskusnog i mu-drog čoveka koji nikada ne zaboravljam.

● Šta slušate u kolima?- Zbog prirode posla često sam na relaciji Beograd - Kragujevac. Muzika mi je jako bitna dok sam za volanom. Iako je bezbedna vožnja za mene prioritet, da bih održala aktivnu pažnju na putevima, tu je Rihanna sa svojom energičnom muzikom.

● Šta prvo primetite kod sagovornika?- Osmeh. Ili, izostanak osmeha. To su važne stvari.

● Vaš poslovni uzor?- Richard Branson. On kao primer biznisme-na koji ide u susret izazovima i veoma brzo se adaptira na nove načine komunikacije i vođenja biznisa na raznim platformama. Brzina kojom on reaguje na nove tendencije u vođenju posla je zaista impresivna.

● Šta vas nervira kod poslovnih saradnika?- Čoveka može svašta da nervira ili malo toga, to je stvar izbora. Ako baš moram nešto da kažem, odlučila bih se za netačnost i nepreci-znost. Aljkavost je teško izlečiva, a mnogi kažu i zarazna bolest.

● Ravne cipele ili na štiklu?- Zavisi koja je prilika u pitanju i koju poruku želim da prenesem. Ne mogu da izaberem između niskih ili visokih potpetica. Ponekad je izbor deo mog raspoloženja toga jutra.

● Da li obavezno prvo kupujete poslovnu garderobu?- Poslovna garderoba je deo moga imidža. Može varirati u svom stilu ili u kombinaciji sa drugim odevnim detaljima koji je čine manje ili više poslovnom ali, uvek je na prvom mestu moje šoping liste.

● Kada ste poslednji put ’ukrali’ vikend i otišli iz grada?

- To je bilo pre dve nedelje, otišla sam sa poro-dicom na planinu i mislim da je izuzetno važno da se vikend iskoristi za odmor i provede sa najbližima. Preko radne nedelje ima previše stresa, mora da se napravi nekakva pauza. Ako ne ’ukradete’ vikend, onda će ga ’ukrasti’ vama.

● Čime bi se vaš poslovni tim mogao pohvaliti?- Dobrom energijom, entuzijazmom i otvore-nošću.

● Šta vas u poslu ljuti?- Gubitak vremena na detalje koji skreću sa teme i odlaganje odluka koje su ključne za posao. Verujem da se dobrom organizacijom polovina posla unapred obavi i zato ne tole-rišem neorganizovanu raspodelu istog. Volim da znam ko je za šta odgovoran i da se uvek obraćam odgovornom licu.

● Da li majstorišete u kući?- Taj deo posla prepuštam sigurnim rukama, odnosno, suprugu.

● Koga biste sa sobom poveli u šetnju?- Moja dva muškarca - sina i supruga.

● Da li je posao pre svega?- Pre svega je zdravlje. Na poslu je posao pre svega, van toga – porodica.

● Poklon koji nikada nećete zaboraviti- Najviše se radujem kartama za koncert omiljenih bendova. Bilo da su to Red Hot Chilli Peppers ili Parni Valjak.

● Šta ne propuštate na televiziji?- Poslednje što mi se dopalo na televiziji bila je emisija Zorana Kesića. Inače, zbog prirode posla, nikada ne propuštam glavne vesti da bih mogla da se orijentišem u svemu onome što se u političkom i privrednom smislu dešava u zemlji. Osim toga, volim da pogledam dobar film i poneku emisiju koja ima duha.

● Kako je obučena poslovna žena sa stilom?

- Stil je individualna karakteristika, ne može se dati definicija. Za mene je poslovna žena sa sti-lom ona koja ima stav, sigurnost i koja zna da nosi ono što je obukla. Stil u odevanju za mene podrazumeva jednostavnost, klasične odevne kombinacije upotpunjene modnim detaljima iliti aksesoarima koje naglašavaju moju ličnost.

● Kako danas od dinara napraviti tri?- To je pitanje od ’četiri dinara’, da ne kažem od ’milion dolara’. Uvek je bilo onih koji znaju, mogu i hoće.

● Šta je pametno uložen novac?- Pametno je uložen svaki novac koji će stvoriti neku novu vrednost, bilo da je reč o još novca, nekoj lepoj stvari ili nekom lepom sećanju.

● Šta je najviše doprinelo vašem uspehu?- Kontinuiran rad, učenje na sopstvenim greš-kama i upornost da se ne odustane od postav-ljenih ciljeva. Takođe, bitna je i komunikacija sa ljudima, a to je veština koja se stiče iskustvom.

● Da li je posao našao vas ili ste vi njega?- Mislim da smo se susreli još u školi kada sam shvatila da volim da budem okružena osobama koje su u toku sa aktuelnim dešavanjima. Bilo da su u pitanju vesti sa naslovnih strana dnevnih novina ili najnoviji trač o nekome ko je u tom trenutku bio popularan. To je bilo vreme pre interneta i mobilnih telefona, tako da sam bila oduševljena kada se moj svet ubrzao pojavljiva-njem digitalnih komunikacija i mobilnih uređaja. Informacije su mi dostupne u realnom trenutku i znala sam da je sektor komunikacija to čime bih volela da se bavim i gde se najbolje snalazim.

● Kako vidite sebe za pet godina?- Vidim se u potpunoj ravnoteži između porodič-nog i poslovnog okruženja, kao ženu koja je uspe-la da izgradi svoj mikro svet i da uživa u njemu.

● Da ne radite za novac, šta biste radili?- Bila bih arheolog.

● Ciljevi za 2014.- Stabilnost. Profesionalna i lična. ●

Daj sve od sebe, baš uvekAleksandra Ranković je menadžer korporativnih komunikacija u kompaniji Fiat Automobili Srbija i njen poslovni uzor je Richard Branson. Ne voli da gubi vreme na detalje koji skreću sa teme, ali voli da ’ukrade’ vikend i iz grada pobegne sa najbližima

LEKSIKON POSLOVNE ŽENE

Ekonomski pravac SrbijeIZBORI 2014.

PANEL DISKUSIJA

MEDIJA CENTAR BEOGRADTerazije 3, I sprat, Beograd // 11. mart, 2014. u 10h

Medijska kuća BIZLife organizuje panel diskusiju sa temom “EKONOMSKI PRAVAC SRBIJE – IZBORI 2014.” U Medija centru, utorak 11. mart, 2014. godine. Skup će okupiti predstavnike političkih partija i koalicija, eminentne ekonomske stručnjake i profesore,

predstavnike privrede, kao i predstavnike medija.

Teme BIZLife panel diskusije• Ekonomski prioriteti• Privredna reforma

• Finansije• Investicije

BIZLIFEXXX76