Fakultet za primenjeni menadmentekonomije i finansija

Seminarski rad

Biznis inkubator kao model razvojamalih i srednjih preduzea

Profesor: Student:Prof.Dr. Svetomir Mini BojanaPopovi (broj/indexa)

SADRAJ

Uvod...........................................................................................................31. Pojam biznis inkubatora..............................................................................41. Modeli biznis inkubatora.............................................................................51. Vrste biznis inkubatora................................................................................61. Klasifikacija biznis inkubatora....................................................................71. Partnerstvo..................................................................................................101. Pravni okvir inkubacije biznisa...................................................................101. Osnivanje inkubatora...................................................................................111. Svetska iskustva u inkubaciji biznisa..........................................................148.1.Inkubatori kao model razvoja preduzea u Americi i zapadnoj Evropi..15Zakljuak....................................................................................................19Literatura....................................................................................................20

Uvod

Poslovni inkubatori pojavili su se pedesetih godina prolog veka u sad koristei japanski model formiranja i organizovanja novih preduzea kojim se podsticao razvoj malih porodinih firmi. Prvi inkubator osnovan je 1950. u Wetertown-u, kod Njujorka, u prostorijama iseljene inkubatorske stanice izgradjene za potrebe lokalnih uzgajivaa pilia, koji su napustili ovo podruje i preselili se na jeftinije alternativne lokacije zbog visokih trokova poslovanja. Gradonaalnik Wetertown-a, Franc Mancuso, poznat kao otac biznis inkubatora, doao je na ideju da praznu zgradu, koja je raspolagala telefonskim vezama, grejanjem i prostorom za rad, preuredi u poslovni prostor i ponudi malim preduzetnicima poetnicima kao mesto za poetak njihovog biznisa uz minimalnu rentu. Na godinjem sastanku Nacionalnog udruenja za poslovne inkubatore odranom 1994. godine, Mancuso je objasnio da je naziv inkubator vezan za njegovu izjavu lokalnim novinama koju je u to vreme dao: Ja stvarno ne znam kako to da nazovem, mi smo ga koristili za inkubaciju pilia, a sada emo, pretpostavljam, vriti inkubaciju biznisaPoslednje dve decenije XX veka formiran je vei broj inkubatora u zemljama EU, kao i drugim razvijenim zemljama sveta. Od poetka 90-ih godina do 2001. u svetu je formirano preko 3000 biznis inkubatora razliitih vrsta i usmerenja, a dans ih veima oko 4000. (U Severnoj Americi 1000, Evropi 900, Dalekom Istoku 600, Junoj Americi 200, Istonoj Evropi 150 i Africi sa Bliskim Istokom 150). U razvijenim zemljama uspenost preduzea formiranih u inkubatorima u proseku iznosi oko 85%, koliko iznosi i prosean stepen popunjenosti inkubatora, prosean prirast prihoda u 2001. iznosio je 20%, prosena veliina inkubatora iznosila je do 3000 m2, proseno vreme zadravanja preduzea u inkubatoru iznosilo je oko tri godine, prosean broj novih radnika po inkubatoru iznosio je oko 40, a investicije po novom radnom mestu oko 4.400 eura. U SAD do kraja 2002 godine formirano je preko 900 poslovnih inkubatora. (Danas ih ima 1100). Na tehnolokeinkubatore otpadalo je oko 40% svih inkubatora, 30% na klasine inkubatore opteg tipa koji se bave razliitim poslovima, a 30% bili su usmereni na kompanije za pruanje usluga, u sferi lake industrije i drugih specifinih poslova. U osnivanju inkubatora uestvovale su vladine agencije sa 51%, univerziteti i koledi sa 27%, vladina udruenja, neprofitabilne organizacije i nezavisni istraivai sa 14% i nezavisne investicione grupe sa 8%. Prema informaciji amerike Nacionalne asocijacije biznis inkubatora (National Business Incubation Association -NBIA) uspenost preduzea koja su formirana u inkubatorima u SAD iznosi oko 87%. Prosean inkubator obuhvata 20 vrsta poslova (preduzea) i zapoljava oko 55 ljudi.

U zemljama Zapadne Evrope efikasnost inkubatora neto je nia nego u SAD. U 2002. blizu 16% preuzea koja su koristila usluge inkubatora prestalo je sa radom. U osnivanju inkubatora u zemljama EU nacionalne vlasti i vladine agencije uestvale su sa oko 25,3%, preduzea, banke i druge organizacije privatnog sektora sa 20,8%, univerziteti i instituti sa 16,4%, EU i ostale medjunarodne organizacije sa 13,6%, drutvene i volonterske organizacije sa 11,5%. Inkubatori koje osnivaju vladine agencije i organi centralne, regionalne i lokalne vlasti, drutvene i volonterske organizacije, po pravilu, posluju kao neprofitne organizacije, dok inkubatori koje osnivaju preduzea, banke i druge privatne organizacije posluju kao profitni i poslovni centri. U EU na neprofitne inkubatore otpada 77% njihovog ukupnog broja. U Italiji na profitne inkubatore otpada 38,5%, a u Francuskoj samo 18% inkubatora posluje na profitnoj osnovi . U Nemakoj je formirano oko 300 inkubatora,Francuskoj blizu 200, Austriji preko 60, a u Italiji 45.

1.Pojam biznis inkubatora

Biznis inkubatori su instrumenti lokalnog ekonomskog razvoja za podrku novoosnovanim malim preduzeima u prvim godinama njihovog rasta i razvoja kada su ona najranjivija. U svetu danas ima oko 4000 biznis inkubatora, u Evropi vise od 900, a u zemljama u tranziciji 256. Srbija je do pre par meseci bila jedina zemlja u regionu bez ijednog uspostavljenog biznis inkubatora. Posebno uspenim u svetu smatraju se biznis inkubatori u kojima se podravaju mala preduzea nastala na bazi transfera znanja i tehnologija iz istraivakog sektora. Inkubatori su insturmenti regionalnog ekonomskog razvoja na dui rok i za njihovo uspostavljanje je posebno vano partnerstvo ire drutvene zajednice sa privatnim sektorom (javno privatno partnerstvo). Ovo su istovremeno i glavne prepreke u Srbiji za uspostavljanje biznis inkubatora, posebno biznis inkubatora nove ekonomije.[footnoteRef:2] [2: Marinkovi R., Ili M., Rosi I., Institucionalna reenja i tranzicioni procesi u Srbiji, Ekonomski fakultet Univerziteta u Kragujevcu, 2001., str.57.]

U zemljama bive SFRJ ima dosta inkubatora, a sad se uspostavljaju mree inkubatora. Evo sada je upravo u fazi implementacije jedan projekat doniran od strane Evropske komisije o uspostavljanju mree business inkubatora gde e se uvezati inkubatori na prostoru Srbije, tako da se smatra da e se iskustva pojedinih inkubatora povezati i omoguiti jo vea saradnja i zapoljavanje mladih.

2.Modeli biznis inkubatora

Danas u svetu postoji mnogo razliitih modela, u zavisnosti od lokalnih uslova, razvijali su se i modeli. Na bilo kojoj lokaciji da se inkubator nalazi, cilj mora biti uspostavljanje strukture i oblika koji najvie odgovara specifinim potrebama lokalne i regionalne ekonomije.Meutim, oni ne mogu sami ostvariti ekonomski razvoj ili obnovu. Inkubatori, bilo da su u okviru naunotehnolokih parkova, ili izvan njih, moraju biti deo ire strategije ili programa ekonomskog razvoja koji se odnosi na sve dimenzije ekonomskih promena. Ovo se posebno odnosi na ekonomije u tranziciji gde su se inkubatori pokazali najefikasnijim u sklopu irih programa za razvoj sektora malog biznisa. Najee pominjanji pojmovi i kod nas su: Biznis i inovacioni centri: Koncept biznis i inovacionog centra (BIC Business Innovation Centre) promovie Evropska Komisija kao instrument regionalnog razvoja. BIC-ovi su upravljani kapaciteti koji za cilj imaju generisanje novih inovativnih preduzea koja su angaovana na delatnostima visoke dodatne vrednosti, ali koja nisu obavezno tehnoloka. Inovacioni centri: Inovacioni centar prua malim preduzeima savete i podrku u razvoju novih proizvoda i procesa. To obino podrazumeva podrku u razvoju prototipova za nova preduzea, ili pomo postojeim malim preduzeima da unaprede procese proizvodnje. Za razliku od tehnolokih centara, oni svojim klijentima obino ne obezbeuju prostor. Takoe, inovacioni centri nisu usmereni samo na visoke tehnologije. Klijenti obino imaju zajedniki pristup opremi i mainama, a neki inovacioni centri pruaju usluge i izvan centara. Svrha ovoga je da podstaknu razvoj novih preduzea, koja ne moraju biti iz oblasti visoke tehnologije, i da dinamiziraju ve aktivan sektor u okviru dobrog, stimulativnog ambijenta.Centri za preduzea Inkubatori bez zidova: Centri za preduzea pruaju savete i pomo preduzetnicima i malim preduzeima, ali, za razliku od upravljanih radnih prostora, obino ne obezbeuju prostor.

3.Vrste biznis inkubatora

Osnovne vrste institucija koje nude, izmeu ostalih, usluge inkubacije biznisa su sledee:

Klasini inkubatori biznisa mogu biti odgajalita i poetne jedinice; drutvena radionica ili radionica-preduzee. One obezbeuju malim poetnim firmama prostorije, infrastrukturu, i raspon usluga koje mogu da poboljaju njihovu sposobnost da pokrenu i vode svoje poslovanje tokom ranog razvojnog perioda;

Privredna imanja nude dinamian pristup regionalnom ekonomskom razvoju, lokalnim optinama i regionalnim razvojnim agencijama;

Izvozne zone mogu biti veoma korisne za razvoj izvoza i spoljnotrgovinskog potencijala i, opte govorei, imaju bolju povezanost sa meunarodnom zajednicom, iako su pokazale malo potencijala za jaanje lokalne ekonomije. Ipak, kroz olakavanje poslovnih usluga, obezbeivanje pristupa infrastrukturi i pruanje poreskih olakica, one imaju za cilj privlaenje direktnih stranih investicija. One takoe stvaraju zaposlenost i doprinose poboljanju platnog bilansa;

Nauni (tehnoloki) parkovi pruaju kreativno okruenje za privlaenje i promovisanje istraivake komercijalizacije i tehnoloki zasnovanih preduzea;

Virtuelni inkubatori biznisa (tehnoloki parkovi) ine usluge dostupnim u sajbersvemiru. Oni spajaju preduzea jedno sa drugim, klijente, dobavljae, partnere, kao i operativno rukovodstvo virtuelnog inkubatora putem interneta, elektronske razmene podataka, kapaciteta videokonferencija, itd.;

Klasteri i umreavanje. Tokom devedesetih klasteri i umreavanje su imali poveani znaaj u razvoju MSP. Kroz klastere i mree, MSP su mogli da pristupe vetoj i visoko obrazovanoj radnoj snazi i grupisanim poslovnim uslugama ukljuujui usluge inkubacije biznisa. Klasteri su skup MSP-a, koji rade geografski blizu jedno od drugog i u istom sektoru gde je odgovarajui klaster komplementarnosti poslovanja efikasniji i odriviji nego inkubatori sa razliitim pojedinanim poslovima. Ove mogunosti dozvoljavaju specijalizaciju, grade tehnoloku sposobnost, prilagodljivost, inovacije i konkurentnost.[footnoteRef:3] [3: Lekovi V., Simakovi Lj., Ekonomska filozofija i politika, Ekonomski fakultet Univerziteta u Kragujevcu 2000., str.31.]

4.Klasifikacija biznis inkubatora

Prema klasifikaciji Ekonomske komisije UN za Evropu (United Nations Economics Comission for Europen-UNECE) inkubatori se dele na sledee tipove: klasii biznis inkubatori/biznis centri, industrijski parkovi/zone, tehnoloki i nauni parkovi i virtuelni biznis inkubatori. Inkubatori opteg tipa(tradicionalni ili klasini biznis inkubatori) najee se razvijaju kao rezultat inicijative regionalnih vlasti, nevladinih institucija i lokalne samouprave u cilju podsticanja lokalnog privrednog razvoja i prestrukturiranja privrede putem obezbedjivanja poslovnog prostora za preduzetnike pod povoljnim uslovima, uz mogunost zajednikog obavljanja brojnih uslunih aktivnosti. Brz rast ovog tipa inkubatora, posebno u SAD, u osnovi nije motivisan ostvarivanjem profita, veorjentacijom na podsticanje razvoja preduzetnike aktivnosti, bez obzira na vrstu proizvodnje. Jedan od najpoznatijih centara inkubatora klasinog tipa je SPEDD iz Pitsburga, koji obuhvata vie desetina inkubatora sa nekoliko stotina preduzea. Inkubatori visoke tehnologije (tehnoloki inkubatori)predstavljaju nove modele biznis inkubatora. Tehnoloki i nauni centri (parkovi), poslovno-inovacijski centri, razvijaju se u okviru ili u blizini univerzitetskih centara i/ili poznatih naunih instituta sa ciljem ostvarivanja i komercijalizacije tehnolokih inovacija. Nauno-trehnoloki parkovi (NTP) predstavlju irok pojam koji se koristi da bi se opisali raznovrsni oblici podsticaja razvoja preduzetnitva putem osnivanja na znanju zasnovanih MSP. U literaturi se esto kao sinonomi NTP koriste razni nazivi: "nauni parkovi", "tehnoloki parkovi", "istraivaki parkovi", "tehnopolis" ili jednim nazivom "poslovni i inovacioni centri". NTP u Japanu sreu se i pod nazivom "instituti za tehnologiju i upravljanje malim biznisom" ili "industrijsko-tehnoloki istraivaki instituti". Do sada ih je osnovano vie desetina, uglavnom od strane drave. Preko 4/5 NTP u Japanu predstavljaju javne institucije, jer se vlada i njeni organi javljaju kao njihov osniva, vlasnik i upravlja.NTP predstavljaju klastrere visoke tehnologije, koji obezbedjuju itav niz usluga visokokolskim, naunoistaivakim ustanovama i malim i srednjim proizvodnim organizacijama lociranim u okviru parka da bi se odrale na tritu istraivakorazvojnih poslova, bre napredovala i postala prepoznatljiva na tritu znanja. Ove usluge najee se sastoje u: iznajmljivanju zemljita ili zgrada pripremljenih za visokotehnoloko poslovanje, pruanju zajednike logistike i podrke, pomaganju novoformiranim preduzeima u fazi osnivanja i prvim godinama razvoja. Osnivaju se u okviru ili blizini tehnikih i tehnolokih fakulteta/univerziteta i instituta, koji su preduzetniki usmereni i povezani sa privredom ime omoguuju: bri kontakt novoosnovanih preduzea sa univerzitetom u cilju obezbedjenja i obuke visokostrunog kadra, zajedniko korienje proizvodnih resursa, pruanje marketinke podrke i raznih oblika savetodavnih usluga i asistencija (pri ugovaranju poslova, zatiti intelektualne svojine, izradi studija izvodljivosti i biznis planova, pri zakupu, nabavci i/ili uvozu opreme, nabavci softvera, iznalaenju stanova za personal), usluge umreavanja sa drugim inkubatorima i vladinim servisima (to je od posebne vanosti za virtuelne inkubatore), laki pristup specijalizovanim podacima i poslovnim informacijama, univerzitetskoj biblioteci i njenim servisima (korienje baze podataka, literature i sredstava za praenje savremenih dostignua u nauci i tehnologiji), laki kontakt sa potencijalnim korisnicima usluga/proizvoda, pomou organizaciji strunih skupova i nastupa na sajmovima i izlobama. U svetu postoje vie stotina nauno-tehnolokih parkova formiranih od strane univerziteta, naunih instituta, drave ili lokalne samouprave. Po pravilu posluju kao neprofitabilne organzacije, a profit koji ostvaruju u kasnijim godinama rada investiraju u opremanje i proirenje delatnosti parka. U veini sluajeva predstavljaju kombinaciju poslovnog inkubatora, tehnolokog parka i inovacionog centra povezanih sa nekim univerzitetom ili naunim institutom. Bez njihove povezanosti sa univerzitetima, naunim institutima i istraivakim laboratorijama, firme koje su locirane u NTP ne mogu ostvariti uspean transfer znanja i tehnologije u praksu, organizovanu i sistematsku komercijalizaciju nauno-tehnolokih istraivanja, stvaranje i plasman novih proizvoda i tehnologija, ne mogu obezbediti permanentnu obuka kadrova, zapoljavanje najboljih i talentovanih studenata, zajedniko korienje usluga i sopstvenih proizvodnih resursa, i lokalne zajednice i univerziteta, i dr. Osnivanjem NTP od strane univerziteta stvara se ambijent za razvoj inovativne delatnosti, preduzetnitva u nauno-tehnolokoj sferi, razvoj malih preduzea za transfer znanja i tehnologije iz istraivakih ustanova u praksu i komercijalizaciju rezultata nauno-tehnolokih istraivanja, za zapoljavanje mladih fakultetski obrazovanih kadrova, privlaenje stranih investicija za finansiranje visoke tehnologije i dr. Oni permanentno generiu nove istraivake projekte i kadrove, dok sinergijski efekat koji se stvara okupljanjem na jednom mestu veeg broja uesnika koji se bave inovativnom aktivnou predstavlja jedan od znaajnih motiva formiranja NTP. Zbog navedenih razloga NTP koje osnivaju univerziteti imaju znaajne prednosti u odnosu na one koji nastaju u sprezi sa istraivakim institutima i razvojnim laboratorijama u industriji. (Preduzea locirana u tehnolokim parkovima, pored istraivako razvojnim radom, transferom i ovladavanjem novim tehnologijama, bave se pruanjem usluga i organizovanjem proizvodnje u oblasti visoke tehnologije. Preteno se oslanjaju na poznate istrivake institute. Predezea iz oblasti visokih tenologija koja su nastala, ili realocirana, u naunim parkovima preteno se oslanjaju na preduzetniki orjentisane fakultete i poznate naune institute. Ne bave se industrijskom proizvodnjom, venaunim istaivanjem i razvojem novih proizvoda i novih tehnologija). Kordinacijom rada i formulisanjem standarda za osnivanje NTP bavi se Svetska asocijacija NTP, koja je osnovana 1984. sa seditem u Malagi-panija. Asocijacija povezuje rad oko 280 tehnolokih i naunih parkova u svetu u kojima je locirano preko 50.000 malih i srednjih preduzea.

Virtuelni inkubatori predstavljaju poslednju generaciju u razvoju inkubatora koji se razlikuju od klasinih u pogledu vrste i naina pruanja usluga korisnicima. Oni povezuju preduzea, kupce, dobavljae, kao i operativni menadment inkubatora putem modernih informacionih i komunikacionih tehnologija (Information Comunication Tehnology - ICT). Ne zahtevaju od mladih preduzea i preduzea u osnivanju da budu locirani na jednom mestu ili u istom poslovnom objektu inkubator centra. Umesto toga, panju usmeravaju na povezivanje irokog broja lokalnih preduzetnika poetnika sa strunjacima za preduzetniku edukaciju (konsultantima, mentorima, trenerima i predavaima tematskih preduzetnikih trening programa) i institucijama za poslovnu podrku. Virtuelni inkubatori poznati su i kao "inkubatori bez krova", jer preduzeima ne pruaju poslovni prostor i kancelarijske usluge ispod trine cene. Preteno su orijentisani na poveanje znanja preduzetnicima (poetnicima u biznisu, vlasnicima biznisa, samozaposlenim profesionalcima, studentima i diplomcima), koje ostvaruju putem mentorstva, direktnih tematskih treninga (edukacije) ili preko mree konsultanata. Naroito su fokusirani na: proirivanje znanja preduzetnika iz oblasti menadmenta, marketinga i internacionalizacije proizvodnje; pruanje usluga tehnoloke prirode; podrke prilikom obezbedjivanja finansijskih sredstava; transfera tehnologije i iznalaenje poslovnih partnera lanovima inkubatora. (U evropskim virtuelnim inkubatorima (EVI) mladi preduzetnici se obavezuju da e uestvovati u programima individualnih ili standardnih treninga i mentorstva u trajanju od 3 do 9 meseci, zavisno do potreba i karakteristika svakog kandidata). Posebna prednost virtuelnih inkubatora, u odnodu na klasine, sastoji se u tome to mogu obuhvatiti znatno vei broj korisnika, a lanovi inkubatora nisu u obavezi da naputaju svoju trenutnu lokacijui realociraju se u inkubator. Ova pogodnost moe biti od posebne vanosti zbog blizine poslovnih partnera, dobavljaa i kupaca lanova inkubatora, koji korienje resursa i drugih pogodnosti virtuelnog inkubatora mogu ostvariti iz svog stana ili kancelarije posredstvom personalnog raunara. Na ovaj nain sniavaju se ukupni trokovi inkubatora i stvaraju mogunosti pruanja usluga korisnicima po povoljnijim uslovima od trinih. I internet inkubatorski centri spadaju u inkubatore visoke tehnologije, koji se organizuju kao posebne profitne organizacije, formirane u namenski opremljenom poslovnom prostoru sa ciljem korienja interneta velikog kapaciteta za razliite namene. Medjutim, u razvijenim zemljama ovaj tip inkubatora nije ispoljio vei stepen stabilnosti i trajnosti. Nakon velikog buma ostvarenog poslednjih nekoliko godina 20. veka, nakon kraeg perioda rada usledilo je njihovo masovno gaenje i promena pravnog statusa, prodajom vlasnikog udela najuspenijim preduzeima unutar i van inkubatora, u cilju brzog ostvarivanja znaajnijeg iznosa dobiti od strane osnivaa inkubatora.[footnoteRef:4] [4: Ili M.,Poslovni inkubatori i klasteri kao model razvoja malih i srednjih preduzea u industriji, Pregledni nauni lanak, Kragujevac, 2006.god., str. 69.]

5.Partnerstvo

Osnovni zadatak onoga ko osniva inkubator jeste da ukljui druge partnere u razliite faze projekta, kao to su: koncept inkubatora, analiza postojeeg stanja, priprema biznis plana, imlementacija, promocija, obuka i zapoljavanje, i dodatne aktivnosti.Iskustva najboljih evropskih praksi sugeriu da pojedinane institucije u stvari moraju biti obeshrabrene u pretpostavci da mogu samostalno da ispune sve zahteve za uspostavljanje inkubatora. Posebno u tekoj drutveno-ekonomskoj situaciji, bliska saradnja izmeu komplementarnih organizacija je od presudnog znaaja. Takoe, uloga i odgovornost svakog od aktera moraju se eksplicitno definisati na poetku. Vanost partnerstva i nedovoljna saradnja i transfer znanja izmedju fakutleta i privredenavedeni su, u najnovijim istraivanjima evropske komisije, kao jedna od slabosti evropskog istraivakog i inovacionog sistema.

6.Pravni okvir inkubacije biznisa

Ne postoji standardna zakonska regulativa za biznis inkubatore. Meutim, esto su posebne dravne politike po pitanju biznis inkubatora imale znaajnu ulogu, npr. politika regionalnog razvoja ili razvoja sektora visoke tehnologije.[footnoteRef:5] [5: Ekonomist asopis za poslovne ljude, Beograd., str. 18]

Potrebno je ostvariti stimulativan ambijent kroz osnivanje institucija i pruanje podsticaja za osnivanje preduzea i privredni razvoj.Poslovni inkubatori kao pravna lica esto mogu biti osnovani u sledeim organizacionim okvirima: neprofitni biznis inkubator koji deluje uz pomo zajednice ili fondacije za privredni razvoj; rezultat zajednikih napora lokalne i centralne vlade i neprofitne privatne organizacije. Partnerstvo omoguava inkubatoru da iskoristi strunost koju ima privatni sektor, kao i dravna sredstva privatni ili profitni inkubator koji je obino u vlasnitvu investicionih grupa za ulaganje rizikonosnog i poetnog kapitala ili partnerstava za razvoj nekretnina; istureno odeljenje univerziteta - svrha ovog inkubatora je da pomogne razvoj i transfer novih tehnologija.

7.Osnivanje inkubatora

Poslednjih decenija u razvijenim zemljama kao osnivai inkubatora javljaju se i velika preduzea, koja su, motivisana maksimiranjem profita, u okviru svoje poslovne aktivnosti razvila posebnu poslovnu funkciju za osnivanje novih preduzea, posebno u oblasti nove tehnologije. Tehnoloke kompanije mogu osnivati inkubatore za formiranje preduzea u oblasti rizinie tehnologije. Pored visoke tehnologije, rizine tehnologije podrazumevaju i tehnologiju koja se prvi put pojavljuje u jednom podruju. Ovi inkubatori organizuju se kao samostalna preduzea ili kao organizacioni delovi tehnolokih kompanija. Po svojoj funkciji slina su poslovnim inovativnim centrima, s tim to za vlasnika inkubastor centra osnovni motiv njihovog osnivanja predstavlja podsticaj tehnolokog razvoja regiona i transfer teunologije sa fakulteta i instuta u privredu. U praksi razvijenih zemalja osnivanje inkubatoravri se prema posebnoj proceduri u vie faza.Prvu fazu ini preliminarno istraivanje od strane strunjaka osnivakog tima o mogunostima i potrebama osnivanja inkubatora. U ovoj fazi vri se prikupljanje i analiza podataka o svrsishodnosti formiranja inkubatora, prouava literatura, upoznaje praksa razvoja inkubatora u zemlji i inostranstvu, prikupljaju informacije, miljenja i saveti strunjaka i menadera iz oblasti malog biznisa u lokalnoj sredini ili regiji, prikupljaju informacije o lokalnim porezima i zaradama, izradjuju preliminarni biznis planovi. Osnivaki tim odredjuje vrstu i zadatke inkubatora, definie pravni status i odredjuje ime inkubatora, kao i vrstu preduzea koja e biti locirana u inkubatoru. U inkubator centre najee se lociraju profitabilna preduzea koja ispoljavaju sposobnost da se brzo razvijaju. Preduzea koja posluju sa gubitkom moraju napustiti inkubator. U drugoj fazinalaze se potencijalni sponzori i investirori. Sponzori se najee trae medju preduzeima koja imaju neiskoriene kapacitete, slobodan poslovni prostor i neiskorienu opremu. Investitori koji uestvuju u finansiranju razvoja inkubatora u principu angauju se na dva naina: (a) na inicijativu samog investitora preduzetnika inkubatora ili (b) na inicijativu potencijalnog finansijera koji na bazi raspoloivih informacija svojom ponudom izraava elju da uestvuje u finansiranju projekta. Trea fazapredstavlja izbor lokacije inkubatora koju ine novi namenski izradjeni objekti ili naputeni i neiskorieni industrijski i drugi gradjevinski objekti u gradskim industrijskim zonama, u predgradjima, manjim gradovima i selima u kojima postoji izgradjena saobraajna i komunalna infrastruktura (struja, voda, kanalizacija, energenti, telefonske veze sa dovoljnim brojem prikljuaka dostupnih svim korisnicima, parking prostori, prilazni putevi i unutranje saobraajnice).

Ostale faze obuhvataju: utvrdjivanje ciljnog trita (ko su kupci proizvoda ili usluga, njihova segmentacija i struktura), koncipiranje zajednikih aktivnosti (poslovi administracije, vodjenje knjiga, kompjuterske aktivnosti, PTT usluga, usluge za odravanje seminara i poslovnih susreta), dogovaranje visine zakupnine prostorija (zavisno do lokacije, stepena opremljenosti, nivoa prilagodjenosti infrastrukture i dodatnih ulaganja u inkubatoru), odredjuju trokovi komunalnih usluga i pristupa izradi biznis planova. Takodje, u proceduri formiranja inkubatora treba precizirati uslove i pretpostavke ulaska, kriterijume i momenat izlaska uspenih preduzea iz inkubatora, kao i trajanje perioda "inkubacije" tj. zadravanja novoosnovanih preduzea u inkubatoru, imajui u vidu dostignuti nivo njegovog rasta i razvoja, stepen konkurentnosti i karakter strukture trita na kome realizuju svoje proizvode i usluge. Formiranje jednog inkubatora, od ideje do poetka rada, traje od jedne do dve godine. Prema proceduri amerike Savezne agencije za mali biznis (Small Business Administration-SBA) osnivanje inkubatora obavlja seu dve faze i vie koraka: (a) poetna faza obuhvata 6 koraka, a (b) faza uspene implementacije obuhvata 4 koraka.

Poetna faza obuhvata sledee korake:- prvim korakom utvrdjuju se radne grupekoje mogu biti: (a) vodea sponzorska grupaili grupa inicijatora(uspena preduzea i preduzetnici, udruenja malih preduzetnika, lokalne i regionalne komore, lokalna vlada, centri za razvoj MSP, struni konsultanti, nauni instituti i fakulteti), (b) lokalna radna grupaodgovorna za planove i njihovu implementaciju i (c) radne grupe u okruenjuza podrku i publicitet (koje se sastoje od uticajnih poslovnih ljudi, vanijih lanova lokalne vlasti i drugih lobista); - drugi korak predstavlja definisanje ciljeva razvoja i projektnog zadatka inkubatora od strane radnog tima. Projektni zadatak predstavlja specifikaciju potencijalnih akrivnosti neophodnih za osnivanje inkubatora. On u osnovi determinie model razvoja inkubatora; - trei korak predstavlja analizu lokalne ekonomske baze koja obuhvata:(a) prikupljanje i analizu informacija o drugim inkubatorima, njihovom poloaju, razvoju i funkcionisanju; (b) analizu lokalne ekonomije na bazi ispitivanja vodeih industrija, radne snage, potencijalnih mogunosti zapoljavanja; (c) analizu lokalnih preduzea koja mogu biti interesantna za buduu saradnju i (d) procenu ponude i tranje na lokalnom tritu. Ocena lokalne ekonomije se vri putem SWOT analize koja se koristi za ocenu situacije: procenu faktora rizika iz internog i eksternog okruenja i ocena mogunosti i ansi preduzea iz inkubatora i najozbiljnijih konkurenata. (SWOT= Strateghts -snaga, Weaknesses - slabosti, Opportuinites - mogunosti /anse i Threats - pretnje/ogranienja).

Na bazi SWOT analize dobija se, u osnovnim crtama, saet odgovor na brojna pitanja, na primer: koje su glavne industrijske grane u okruenju; ko su glavni poslodavci i konkurenti na lokalnom i nacionalnom tritu; koje su novoosnovane firme ili novi proizvodi/usluge koji su se pojavili poslednjih godina. Za sva respektabilna konkurentska preduzea treba uraditi kompletnu SWOT analizu. (U njoj posebno treba oceniti kakve su anse budueg preduzea u odnosu na konkurenciju i koje pretnje svaki od konkurenata nosi za novo preduzee; koje su njihove prednosti i slabosti u marketingu, proizvodnji i finansijama; koliko je njihovo trino uee; kakve su im trine strategije, strategije prodaje i strategije proizvodnje). Za nova preduzea treba pruiti dokaze o prihvatanju predloenog programa od strane kupaca; ko su potencijalni kupci i njihova platena sposobnost (zaposleni, penzioneri,starosna struktura, socijalna grupa kojoj pripadaju, ljudi sa posebnim zahtevima, sa dosta ili malo slobodnog vremena), gde ive (u gradu, u selu, u centru ili predgradju, u blizini preuzea ili prodajnog objekta, u zemlji ili inostranstvu), ta ele (da li veu panju pridaju kvalitetu ili ceni) i kada ele (da li zahtevaju brzu uslugu ili ne, da li odlaze u kupovinu svakog dana ili povremeno, u odredjeno ili neodredjeno vreme). Posebno pitanje SWOT analize novoosnovanog preduzea odnosi se na: prednosti ponudjenog proizvoda/usluge u odnosu na konkurentni ili alternativni proizvod-supstitut: zbog ega e ga kupci kupovati (zbog cene, kvaliteta, irokog asortimana, efektivne reklame i promocije, dobre prodajne prezentacije, politike garancije i postprodajne usluge); da li proizvod ima sezonski karakter, da li je podloan modnim trendovima i da li je povezan sa drugim proizvodima ili dogadjajima, kakav je nain pakovanja, etiketiranja, nain dostave i koji su kanali prodaje. U SWOT analizi novoformiranog preduzea posebno se ocenjuju neophodni tehniko-tehnoloki, organizacioni i kadrovski resursi za planirani obim proizvodnje: radna snaga (kvalifikaciona struktura, radno iskustvo, obuka, motivacija, poetak i vreme angaovanja radne snage i menadmenta); menaderski tim (obrazovanje, iskustvo, dometi, linosti); potreban poslovni prostor (za prodavnice, proizvodnju, skladitenje, pakovanje, za kancelarije); potrebna oprema (broj, vrsta, struktura i tehniko-tehnoloki nivo opreme). Najvaniji podaci o dobavljaima odnose se na: lokaciju (od koje zavise uslovi i nain transporta, vrste transportnih sredstava, transportni putevi, marute, utovar, istovar i pretovar), zatim na asortiman, kapacitet ponude, kvalitet, cenu, uslove i nain plaanja materijala, energenata i delova, na pridravanje dinamke isporuke, visinu osiguranja i ukupnih trokova snabdevanja. - etvrti korak se odnosi na ocenu moguih podsticaja malom biznisu u inkubatoru; - peti korak obuhvata prikaz preliminarnog finansiranja izvodjenja studije i - esti korak predstavlja pregled izvetaja drugih podataka.

Faze uspene implementacije inkubatora obuhvata sledee korake: - prvim korakom vri se identifikacija, izbor i ocenjuju prednosti lokacije; - drugi korak predstavlja razvoj plana upravljanja; - trei korak odnosi se na finansiranje rada inkubatora (finansiranje preliminarnih i pripremnih aktivnosti, glavnog sadraja vanih za podstanare u inkubator centru); - etvrtim korakom definiu se i implementiraju strategije marketing koncepta inkubatora.[footnoteRef:6] [6: Ili M.,Poslovni inkubatori i klasteri kao model razvoja malih i srednjih preduzea u industriji, Pregledni nauni lanak, Kragujevac, 2006.god., str. 72.]

8.Svetska iskustva u inkubaciji biznisa

U Lisabonu je postavljen cilj da Evropska unija tokom sledee decenije postane najkonkurentnija i najdinaminija privreda u svetu, zasnovana na znanju, sposobna da uspostavi odrivi privredni rast, vei broj i bolja radna mesta, kao i veu drutvenu koheziju. Evropskom poveljom za mala preduzea sugerie da se Mala preduzea moraju prepoznati kao glavni pokretai inovacija, zapoljavanja, kao i drutvene i lokalne integracije u Evropi.Inkubatori su se prvi put formirali u Sjedinjenim Amerikim Dravama (SAD), koristei japanski model organizovanja preduzea kojim se podsticao razvoj malih porodinih preduzea, lokalno formiranih. Kada je krajem 60-tih pokrenut proces zatvaranja i transformacije eliana i teke industrije crne metalurgije u Pitsburgu javio se problem velikih trokova uklanjanja zgrada, maina, opreme, instalacija i nezaposlenosti. U okviru programa reavanja velikog broja otputenih radnika, polo se od ideje da se postojei prostor, pojedini alati, maine, oprema i instalacije iskoriste za otpoinjanje novih poslova na osnovu preduzetnikih ideja otputenih radnika. Hale su pregradjene na onoliko poslovnih prostora koliko je bilo pilot projekata za otpoinjanje neke nove proizvodnje. Da bi se u poetnoj fazi nastajanja novih malih preduzea ublailo neznanje i neiskustvo u menadmentu, raunovodstvu, poznavanju trita i voenju poslovanja ove funkcije su objedinjene kroz zajedniku slubu i povremeno gostovanje konsultanata koji su ove poslove obavljali za sva preduzea u hali inkubaturu novih preduzea. Prvi inkubatori u Evropi uspostavljeni su poetkom 80-tih u Engleskoj i Nemakoj. Zanimljiv je primer Berlina gde je novembra 1983. godine zapoeo sa radom prvi biznis inkubator u Nemakoj - Berlinski centar za inovacije i nova preduzea. [footnoteRef:7] [7: Veselinovi P., Uticaj institucionalnih reenja na razvojne tokove nacionalne ekonomije, Radnika tampa, Beograd, 2003., str.95.]

Univerziteta u Berlinu i zasnovana je na iskustvu iz oblasti transfera tehnologije sa ciljem da se promovie saradnja izmeu malih i srednjih preduzea (MSP) i univerziteta.Glavni razlozi za osnivanje biznis inkubatora bili su: Promovisanje transfera rezultata univerzitetskih istraivanja u praktinu upotrebu kroz podrku naunicima u osnivanju sopstvenih preduzea;Razvoj privredne strukture grada Berlina stimulisanjem osnivanja novih i inovativnih preduzea sa novim proizvodima i uslugama; Ukljuivanje inovativnog potencijala gradskih istraivakih ustanova u regionalni privredni razvoj; Kreiranje novih modernih radnih mesta u novim preduzeima, kao i u postojeim MSP putem (indirektnog) korienja inova-tivnog impulsa.Biznis inkubatori su, kao instrumenti razvoja (pre svega regionalnog razvoja) u Evropskoj uniji eksplodirali 90-tih godina i sada ih ima oko 900, samo u Nemakoj ih ima oko 300. Inkubatori se smatraju posebno privlanim u zemljama u tranziciji, poto mogu pomoi u smanjivanju barijera udruivanjem know-how i smanjivanjem fiksnih trokova. U zemljama u tranziciji ih ima oko 250, a najdalje je otila Poljska u kojoj sada ima 56 biznis inkubatora. U svim studijama o biznis inkubatorima navodi se njihova veza sa naunoistraivakim organizacijama, a veliki broj njih se fokusira na spin off kompanije, a ciljna grupa (kao potencijalni preduzetnici) nisu vie samo istraivai ve i studenti zavrnih godina. Najvanije usluge koje pruaju kapaciteti za inkubaciju obuhvataju organizovan pristup ekspertizi, iskustvima, savetodavnim uslugama, savetima i mentorstvu u kljunim poetnim fazama ivota preduzea. Pristup drugim poslovnim mreama i grupacijama takoe je znaajan element ovih kapaciteta. Ponuda fizikih prostorija i ovih usluga preduzetnicima poveava verovatnou za uspeh preduzea u odnosu na preduzee koje samostalno posluje: istraivanja na nivou EU pokazuju da, stopa smrtnosti (u prvih pet godina poslovanja) preduzea koja su svoje poslovanje zapoela u biznis inkubatoru je manja od 15%, za razliku od ostalih preduzea, gde se zna da je stopa smrtnosti ak 50%. Inkubator funkcionie kao kapacitet u koji preduzea ulaze i izlaze, odnosno boravak preduzea u inkubatoru je ogranien (najee na 3 godine).

8.1. Inkubatori kao model razvoja preduzea u Americi i zapadnoj Evropi

Amerika teorija i praksa menadmenta je danas najdominantnija, zastupljena je svuda, moe se rei da proima evropski i ostali deo poslovnog sveta. U mnogim zemljama i industrijama Amerika ne samo da je vodei strani investitor, ve i dominira u tim privredama. Ovo je delimino, posledica visokih, direktnih amerikih investicija. Ameriki uticaj je povean internacionalnim konsaltingom i raunovodstvom, koji su proeti amerikim idejama i metodama.Kao to je opte poznato SAD, kao samostalna drava, nastale su pre neto vie od dve stotine godina, potpisivanjem Mirovnog ugovora u Parizu. Od tog datuma poinje novija istorija ove prostrane i bogate zemlje, koja je od geografskih otkria do sticanja nezavisnosti, bila pod kolonijalnom vlau evropskih drava.Dugogodinji rat izmeu Britanije i Francuske u Evropi i u Indiji, od druge polovine XVII do poetka XIX veka, pogodovao je razvoju amerike industrije, to se manifestovalo i preko znatnog poveanja izvoza njene robe. Ovaj privredni prosperitet posebno se pojaava posle Prvog svetskog rata i traje do poznate svetske krize (1929-1933 godine). Izlaz iz ove ekonomske krize zapoeo je 1932. godine politikom Nju dila (New Deal, koju je preduzeo F. D. Ruzvelt.Na poetku Drugog svetkog rata SAD podravaju zapadnoevropske zemlje protiv sila Osovine i omoguuju im da na bazi Sach and Sarry (plati, pa nosi), nabavljaju od amerikih preduzea oruje, municiju i ostali ratni materijal. SAD su izale iz Drugog svetskog rata sa znatno poveanim privrednim potencijalom i zauzimaju vodee mesto u svetu. Na teritoriji SAD nisu voene ratne operacije, to je pored ostalih faktora, omoguilo razvijanje ratnog potencijala do nesluenih razmera. Tako je u toku rata proizvedeno 300.000 aviona, 86.000 tenkova, 253.000 topova.Posleratni privredni razvoj SAD i dalje je uvrivao ovu zemlju vodee ekonomske sile u svetu.SAD su industrijski najrazvijenija zemlja na svetu. One poseduju obilje sirovina i izvora energije, dostupnost kapitala, dobro obueno stanovnitvo i ogromnu poljoprivredno-poslovnu osnovu i dobro razvijenu infrastrukturu za poetak novog i razvoj postojeeg biznisa bilo kojeg tipa.SAD su otvorene za trgovinu i direktna strana ulaganja, sa manjim izuzetkom onih oblasti industrije i sektora usluga koji ukljuuju nacionalnu bezbednost.Drave u sastavu SAD se meusobno razlikuju po veliini, klimi, gustini naseljenosti, saobraajnim sistemima i ukusu potroaa, te se i trini uslovi razlikuju, u zavisnosti od geografske pripadnosti pojedinih oblasti. SAD zato nisu jedno trite, ve potencijalno obuhvataju mnogo razliitih trita, za ije osvajanje je potrebno dobro poznavanje lokalnih trita, kao i kupovne odreenosti, odnosno navika kupaca.Mo savezne vlade je svedena na ogranieni nivo, dok su regulacija i oporezivanje lokalnih, malih i srednjih preduzea podeljeni izmeu saveznih i vlada pojedinih drava. Vlada svake drave delegira vlast gradskim i okrunim vlastima. Zbog svega toga, obrazac, nain i koliina regulative i oporezivanja razlikuje se, u zavisnosti od toga gde se vodi biznis ili gde je ostvareno ulaganje. Zbog raznovrsnosti zakonskih i poreskih pravila, znaajna odgovornost pri strukturisanju i ugovaranju transakcija pripada advokatima i raunovoama. Teret potovanja zakona nije lak, a kazne za neispunjavanje njihovih obaveza veoma su otre (odnosi se na advokate i raunovoe). Zato su u SAD honorari savetnika izuzetno visoki u poreenju sa drugim zemljama.

Gore navedeno je bio samo jedan kratak prikaz, veliine SAD i kakav je poslovni i poreski milje za poslovanje novih, malih i srednjih preduzea i onih postojeih, i njihovog menadmenta, bilo da su oni Amerikanci (gde je broj obaveza znatno manji), bilo da su stranci (gde su obaveze znatno vee).Pod malim preduzeima, odnosno onim to zovemo small business u Sjedinjenim Amerikim Dravama podrazumevaju se preduzea do 500 zaposlenih iz svih privrednih delatnosgi i male korporacije sa imovinom do 100.000 dolara. Meutim, tu sejo ubrajaju, zanatske radnje, mali restorani, male manufakgure (piljarnice i drogerije), kao i razne bakalnice i samostalne radnje za servisiranje i popravku tehnikih sredstava.

Glavni subjekti malog biznisa u SAD ine tri grupe subjekata: individualni vlasnici (proprietorships), vlasnici partneri (partnerships), vlasnici malih korporacija.

U SAD veoma se iroko primenjuje institucionalni kriterijum definisanja malog biznisa, tj. vri se diferenciranje malog i velikog biznisa putem registracije preduzea malog biznisa kod The United States Business Administration (SVA). Ovu agenciju je osnovala Savezna vlada SAD 1953. godine kako bi pomogla, zatitila i unapredila mali biznis SAD. Preduzee registrovano kod ove Agencije smatra se preduzeem iz oblasti malog biznisa, jer se prilikom registracije ova Agencija rukovodi odreenim kriterijumima koje svako preduzee mora da zadovolji da bi se registrovalo kao preduzee malog biznisa: broj zaposlenih, dolarska vrednost realizacije, vrsta delatnosti kojom se bavi dotina firma, blia definicija prirode posla unutar delatnosti i slino.

Ima miljenja po kojima je postojei kriterijum od 500 zaposlenih, koji se primenjuje prilikom definisanja malih i srednjih preduzea preirok, i da bi ga trebalo suziti. Tako na primer W. Arnold Homsmer predlae kriterijum od 100 zaposlenih radnika za definisanje malih i srednjih preduzea, posmatrano po privrednim delatnostima. Definicije malih i srednjih preduzea, posmatrano po privrednim delatnostima, se razlikuju. U trgovini na malo, preduzee se definie kao malo ako promet ne prelazi iznos od 7,5 miliona dolara, sa limitom koji se razlikuje u zavisnosti od specifinosti poslova.

Preduzetnitvo je prvo doivelo procvat u SAD, pa se zato sa pravom SAD smatraju tvravom slobodne inicijative i preduzetnitva. Meutim, nakon velike ekonomske krize (1929-1933 godine) i dravne intervencije radi njenog prevazilaenja, klasini sistem slobodnog preduzetnitva je zamenjen nekom vrstom meovite privrede, sa dominacijom drave i krupnog kapitala,. tako da je slobodno preduzetnitvo bilo sve vie ogranieno nizom ograda i pravila ponaanja. Krupne korporacije su sve vie nastajale, njihovo prisustvo je sve vie ugroavalo slobodno preduzetnitvo, a posebno opstanak malih i srednjih preduzea.Kimu amerike privrede danas predstavljaju transnacionalne korporacije-konglomerati. Ako se gleda sa distance, neko e rei da onda nema mesta za mala i srednja preduzea, jer su male mogunosti za privatnu preduzimljivost i inicijativu. I pored ovakvog odnosa, neki autori ukazuju na injenicu da izmeu velikih amerikih korporacija lei oko 15 miliona razliitih samostalnih preduzea, meu njima i ogroman broj malih. Moe se rei da je tu re o malim i srednjim preduzeima koja su pod dominacijom korporacija, mada ima i samostalnih preduzea. U Americi postoje i mala i srednja preduzea koja zadovoljavaju zahteve lokalnog trita, regionalne industrije i potreba velikih gradskih centara. Zatim, tu ubrajamo mala i srednja preduzea koja obavljaju delatnosti, za koje velika preduzea nisu zainteresovana i to: prikupljanje, uvanje i prerada sekundarnih sirovina i otpadaka iz krupne industrije i poljoprivrede. Meutim, mala i srednja preduzea imaju komparativne prednosti u odnosu na velike korporacije pre svega u delatnostima nauno-istraivakog rada i pronalazatva, proizvodnje preciznih proizvoda i modne konfekcije. Mnogo je proizvoda u modnoj konfekciji, ija prodaja zavisi od udi i zahteva potroaa, odnosno stila i mode odevanja. Na ove zahteve ne mogu da odgovore velika preduzea jer nisu fleksibilna kao mala. Mala i srednja preduzea postoje i u proizvodnji naoruanja i vojne opreme. To su uglavnom, samostalni preduzetnici - specijalisti, kao i mala preduzea u ulozi kooperanata u proizvodnji naoruanja i vojne opreme. Mala i srednja preduzea su veoma zastupljena u industriji duvana, prehrambenoj industriji, tekstilnoj industriji, industriji drveta i nametaja, industriji stakla, industriji koe, obue i guma, industriji graevinskog materijala i dr. U uslunim delatnostima su dosta zastupljena mala i srednja preduzea, od informisanja i komunikacija do pravnih usluga, usluga razonode i iznajmljivanja razne opreme kao i malih restorana i bakalnica.Od R. Regana (1980.) pa na ovamo Vlada SAD smatra za imperativ svog razvoja. ivotna filozofija amerikog graanina zasnovana je na tenji ka stvaranju materijalnog blagostanja i slobode linosti. Uspeh u ivotu i radu predstavlja nezaobilazan cilj najveeg dela stanovnitva. Svima je ve poznata sintagma "ameriki san" kojom se pojednostavljeno izraavaju nastojanja svakog pojedinca da dostigne visok nivo ivotnog standarda. Ovakva stremljenja podrazumevaju slobodnu konkurenciju u sferi privreivanja. Racionalnost je postala kriterijum i u slobodnom vremenu, to je uslovilo pojavu brze hrane kako bi se to vie ovek posvetio korisnom radu. Moglo bi se rei da se u SAD razvija poslovna filozofija koja glasi: sve to je malo-lepo je, mogue je i ima svoju budunost. Uee malih i srednjih predeuzea u ukupnom broju amerikih preduzea je danas ve 99,7%, a broj zaposlenih u njima oko 80%.[footnoteRef:8] [8: Dai D., Kurtovi S., Ekonomija, Beograd, 2004., str.10.]

Uspeh firmi koje su svoj biznis pokrenule "iz garae" esto izgleda toliko fascinantan, da se pri tom zaboravlja na hiljade onih koji su bilo zbog manjih sposobnosti njihovih vlasnika, ili jednostavno zato to nisu imali sree na okrutnoj trinoj areni, propali. Meutim, mnoga mala preduzea se ukinu jo u toku osnivanja. Od 600.000. novih preduzea, otvorenih svake godine u SAD, samo oko 50% doivi 18 meseci postojanja, a tek nekih 20% doivi 10 godina starosti. Osnovni razlog za neuspeh malih i srednjih preduzea je loe upravljanje. U izgradnji zakonske infrastrukture za podsticaj preduzetnitvu zanimljivo je iskustvo Kalifornije. Drava Kalifornija je donijela zakon koji je u velikoj mjeri uticao na privredni razvoj. Ovim zakonom propisuje se nain upravljanja, nain i mehanizmi finansiranja. Agencija za obnovu je javna institucija odgovorna za formiranje projektnih podruja, kontrolie, koordinira planiranje i implementira razvojne projekte. Porezom na imovinu iz projektnih podruja raspolae agencija i troi ga na izgradnju infrastrukture u projektnom podruju za unapreenje preduzetnitva, finansiranje biznis inkubatora i druge ekonomske poslove. Kao rezultat ovih aktivnosti uveavaju se projektna podruja, a samim tim i porez na imovinu. Biznis inkubator nije samo prostor, ve sveobuhvatna podrka koja pomae kompaniji da opstane i uspije na tritu. Upravljanje inkubatorom i organizacione poslove obino vode neprofitne organizacije. Finansiraju se od dravnih kompanija i sponzorstvima. Firme koje se nalaze u inkubatoru plaaju samo dio trokova zakupa. Boravak u inkubatoru je ogranien u zavisnosti od vrste djelatnosti i obino traje oko dvije godine. Posebno je interesantan San Jose Software Business Cluster. Ovo je veoma uspjean biznis inkubator, usko specijalizovan za firme proizvoae softvera. Za prijem u Klaster konkuriu svreni studenti ili studenti zavrnih godina fakulteta. Oni pripremaju biznis plan, u kojem iznose ideju za razvoj nekog softvera. U Klasteru ostaju do momenta komercijalizacije ovog softvera. Firme u Klasteru ive i rade zajedno - nisu jedni drugima konkurencija.

Zakljuak

Iskustvo SAD pokazuje da se investiranjem u IT sektor, istraivanje, razvoj i ljudski kapital znaajno mijenja privredna struktura i ubrzava privredni rast. Iskustva onih koji su napredovali bre od drugih su posebno korisna, tako da sam dobio veliki broj sugestija o tome ta svaka zemlja u tranziciji treba da uradi na unapreenju ovog sektora i poboljanju svoje pozicije na tritu. Neophodno je izgraditi adekvatnu infrastrukturu, stvoriti ambijent za zdravu konkurenciju, stimulisati privatni sektor prije svega fiskalnom, ali i drugom zakonskom i administrativnom politikom koja e uticati na razvoj IT sektora. Takoe, potrebno je aktivno ukljuenje privatnog sektora i univerziteta, kao i korienje drugaijih oblika organizovanja, kakav su, na primjer, neprofitne organizacije. U SAD-u vrlo znaajne poslove za podrku malim i srednjim preduzeima, podsticaj izvozu obavljaju neprofitne organizacije, koje koriste formalne i neformalne kanale, line kontakte i uspostavljaju mreu koja doprinosti realizaciji postavljenog cilja - netnjorking, a to je osnovni razlog zato su oni efikasniji od drugih oblika organizovanja.Neophodno je koristiti iskustva drugih zemalja kao to su SAD, Irska, Izrael, Estonija i Slovenija. U svetu je trenutno hit formiranje biznis inkubatora za pomo start-ap biznisu. Potrebno je koristiti iskustva drugih, putem uea na konferencijama o biznis inkubatorima. U podrci malim i srednjim preduzeima, znai otvaranju novih radnih mjesta, veoma su vana tri stuba: pravna regulativa, institucionalni okvir i finansijska sredstva.

Literatura

Marinkovi R., Ili M., Rosi I., Institucionalna reenja i tranzicioni procesi u Srbiji, Ekonomski fakultet Univerziteta u Kragujevcu, 2001. Lekovi V., Simakovi Lj., Ekonomska filozofija i politika, Ekonomski fakultet Univerziteta u Kragujevcu 2000. Ili M.,Poslovni inkubatori i klasteri kao model razvoja malih i srednjih preduzea u industriji, Pregledni nauni lanak, Kragujevac, 2006.god. Ekonomist asopis za poslovne ljude, Beograd. Veselinovi P., Uticaj institucionalnih reenja na razvojne tokove nacionalne ekonomije, Radnika tampa, Beograd, 2003. Dai D., Kurtovi S., Ekonomija, Beograd, 2004.

21