UNIVERZITET U NOVOM SADU FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA Trg Dositeja Obradovića 6, 21 000 Novi Sad

Departman: Industrijsko inženjerstvo i menadžmentStudijski program: Inženjerski menadžment

Predmet: Upravljanje investicijama

INVESTICIONI PROJEKAT

Osnivanje pekare „Bavarska“

Student: Mihailo KoprivicaBroj indeksa: 2540 e-mail: koprivicamihailo@gmail.com

Mentori rada: Profesor: Marić BranislavAsistent: Jelena Demko-Rihter

Novi Sad, avgust, 2012. godine

1. UVODNI DEO

Na osnovu istraživanja tržišta, došlo se do ideje za pokretanje novog biznisa. Vlasnik je naglasio viziju, misiju i strateške ciljeve koje namerava ostvariti u svom poslovanju.

Investicioni projekat koji se ovde želi realizovati jeste pokretanje pekare „Bavarska“ sa ciljem da se proizvode hleb i pekarski proizvodi koji će dopuniti ponudu za ovim namirnicama na tržištu grada Novog Sada.

S obzirom da preduzeće ne poseduje dovoljnu količinu finansijskih sredstava projekat će nadalje pratiti i zahtev za odobrenje kredita za proizvodnju različitih vrsta hleba i peciva „Bavarska“, u iznosu od 5.500 evra sa rokom vraćanja od 24 meseca, sa grejs periodom od 6 meseci, sa kamatnom stopom od 12% godišnje.

Do početka izrade biznis plana preduzetnik je obezbedilo sve neophodne informacije potrebne za njegovu izradu.

Ukupna vrednost investicije je procenjena na 40.680 EUR.Za potpuno zatvaranje finansijske konstrukcije potrebno je iz sopstvenih sredstava

obezbediti 35.180 EUR i dugoročnim kreditom 5.500 EUR.Realizacijom kredita omogućilo bi se otvaranje nove pakarske radnje u ulici Narodnog fronta 75a u Novom Sadu.

Istraživanjem tržišta i navika potrošača uvideli smo sledeće trendove : 1. Ljudi žele kvalitetnije pekarske proizvode;2. Nedostatak slobodnog vremena. Iz tog razloga predlažemo otvaranje nove pekare.

Naziv nove pekare bio bi „BAVARSKA“Pekara „BAVARSKA“, će nuditi pekarske proizvode. Odlučili smo se za lokaciju u ulici Narodnog fronta 75a iz sledećih razloga:

• nepostojanje radnje koja se bavi istom delatnošću u neposrednoj blizini; • izgradnja novih poslovnih objekata u blizini pekare.

Realizacijom ovog projekta otvaraju se 4 novih radnih mesta od kojih će 2 biti popunjena sa biroa rada. Ovim investicionim projektom želimo da utvrdimo koliko je sredstava potrebno za investiranje i iz kojih izvora ćemo vršiti investiranje. Takođe, neophodno je utvrditi i isplativost, odnosno opravdanost investicije.

2. REZIME

Podaci o investitoruInvestitor i kreator ovog biznis plana je apsolvent Fakulteta tehničkih nauka, na departmanu za preduzetni menadžment u Novom Sadu. Cilj je da znanje usvojeno na fakultetu primeni i u praksi kako bi započeo sopstveni biznis. Dodatni izvedeni cilj bi bio samozapošljavanje .

Osnovni podaci o investitoru

1 Ime i prezime Mihailo Koprivica2 Godina rođenja 11.09.1988. 3 Adresa Novi Sad, Bate Brkića 28 4 Matični broj 11099888300135 Školska sprema VSS6 Poslovna banka AIK Banka7 Imovina Ukupna realna tržišna vrednost: 27.800 EURO

Podaci o investiciji

8 Naziv biznis plana Pokretanje nove pekare "BAVARSKA"9 Lokacija Narodnog fronta 75a, Novi Sad

10 Terminski plan

Aktiviranje kredita 1.09.2012Izgradnja/adaptacija objekta do 25.9.2012Nabavka i montaža opreme do 10.10.2012Početak delatnosti od 15.10.2012

11 Vek projekta 10 godina

13 Investicioni period 2012 godina

14 Predračunska vrednost investicije

40.680 EURO

15 Izvori sredstava Investitor sa 35.180 EURO, kredit 5.500 EURO

16 Efekti programa

Prosečan godišnji bruto prihod EUROProsečna godišnja neto dobit EURO ( %)Likvidnost: kontinuirano pozitivna/negativnaBroj zaposlenih 4

17 Osoba za kontakt Mihailo Koprivica, tel: 064/146-50-20

3. ANALIZA TRŽIŠTA

3.1 Analiza tržišta prodaje i mogući obim plasmana proizvoda

3.1.1 Ciljna grupa potrošača

Na užem ciljnom tržištu živi 15.000 – 20.000 stanovnika . Na ovom tržišnom segmentu identifikovali smo sledeće ciljne grupe potrošača:

r.br. Potrošači1 Zaposleni u okolnim firmama2 Studenti i omladina3 Ostali

3.1.2 Geografsko tržište na koje se računa

r.br. Geografsko tržište %1 Mesna zajednica 90 2 Šire područje grada 10   UKUPNO 100

Slika 1. – Geografsko tržište

Tržišni makro i mikro podaci

Šire ciljno tržište našeg privrednog društva je područje grada Novog Sada, dok je uže ciljno tržište područje mesne zajednice liman četiri. Imajući u vidu da proizvodi iz našeg proizvodnog programa ulaze u strukturu osnovnih životnih namirnica to proizilazi da su svi stanovnici na širem i užem ciljnom tržištu naši potencijalni potrošači.Polazeći od statističkih podataka (prema podacima popisa iz 2011. godine) da na širem ciljnom tržištu živi 355.000 stanovnika, a da prema statističkim podacima svaki stanovnik godišnje pojede proizvoda na bazi brašna u količini od 120 kg iz čega proizilazi da je tržišni potencijal za naš proizvodni program oko 36 miliona kilograma, ako računamo na bazi od približno 300.000 stanovnika koji konzumiraju pekarske proizvode.

3.1.3 Procena kretanja tražnje u budućnosti

Faktori koji determinišu kretanje tražnje za ovakvom vrstom proizvoda su:r.br. Faktor

1  Brzina uvođenja inovacija u proizvodni proces2  Inovacije u tehnologiji proizvoda3  Investicije4  Promena postojećeg političkog uređenja5  Životni stil kupca

Ocena trenda tražnjer.br. Trend

1 Pozitivan2 Negativan

3.1.4 Sadašnji snadbevači istog tržišta

r.br. Geografsko tržište Najveći snadbevači %

1  Mesna zajednica

 Pekara „AS“ 17 Pekara „Kao nekad“ 29 Pekara „Univerexport“ 31 Pekara „Evropa“ 15Ostali 8UKUPNO 100

2  Šire područje grada

 Hleb a.d Novi Sad 15 Fidelinka a.d 20 Simin Simin d.o.o. 12 Danibus 20Ostali 33UKUPNO 100

3.1.5 Zašto će novi biznis naći mesto na tržištu

Naš glavni proizvod (hleb), predstavlja nezaobilaznu namirnicu u svakodnevnoj ishrani celokupnog stanovništva. U nameri da zadovoljimo tržište, namera nam je glavni proizvod, proizvoditi tako da može odgovarati svakoj kupovnoj moći stanovništva, a da pri tome zadržimo kvalitet proizvoda i usluge.

r.br. Razlozi1 Firma je sklopila čvrste ugovore sa kupcima2 Firma je sklopila predugovore3 Deficit proizvoda na tržištu4 Bolji kvalitet proizvoda5 Savršeniji proizvodi6 Niže cene7 Ekološki proizvodi

3.1.6 Politika cena

Pri određivanju politike cena razmatrani su cena konkurentskih proizvoda na tržištu, cena supstituta i troškovi poslovanja.

POLITIKA CENAr.br.  Opis

1 Cene će biti više od konkurencije2 Cene će biti u rangu konkurencije3 Cene će biti niže od konkurencije

3.2 Analza tržišta nabavke

Potrebne sirovine

r.br. FirmaDelatnost firme

(proizvođač ili trgovina)Sedište firme

Sirovine koje isporučuje

1 Cvet brašna d.o.o. Proizvodnja brašnaZrenjanin,

Bolmanska 36Brašno

2 Alltech FerminProizvodnja pekarskog kvasca

SentaPekarski kvasac

3 Yumis d.o.o. Prehrambena industrija Niš Pekarski aditivi

Potrebna oprema

Oprema potrebna za proizvodnju asortimana pekarskih proizvoda, data je na tabeli :

r.br. Vrsta opreme KoličinaIznos

(EURO)1 Etažna peć 1 2.250 2 Vitrina 1 1.6503 Podna vaga 1  804 Mikser za testo 1  9005 Posude za testo 3  8506 Prevrtač posuda 3 6307 Delilica testa 1 6158 Mašina za duguljasto oblikovanje testa 1 1.7409 Radni sto 3 80010 Kolica za punjenje peći 3 650  UKUPNO 18 6.085 

4. ANALIZA LOKACIJE

Lokacije objekta je u uluci Narodnog fronta 75a, Novi Sad. Lokacija je opremljena svom potrebnom infrastukturom (asfaltni put, struja, vodovod, kanalizacija, telefonske instalacije). Projekat je u saglasnosti i sa prostorno planskom i urbanističkom dokumentacijom opštine Novi Sad.

Pekara bi se nalazila na limanu četiri u Novom Sadu koje broji oko 15.000 stanovnika. Podnosilac biznis plana poseduje lokal koji sadrži potrebne infrastrukturne priključke (struja, voda, kanalizacija, telefon, toplovod). Dakle, možemo konstatovati da je lokacija buduće pekare pogodna za nesmetano obavljanje registrovane delatnosti. Implementacija biznis plana će se realizovati u postojećim građevinskim objektima.5. TEHNIČKO TEHNOLOŠKA ANALIZA

5.1 Potrebna infrastukturaPostojeći objekat raspolaže sa svom potrebnom infrastrukturom:

Put Voda Kanalizacija Struja Ptt

5.2 Potrebne građevineIzgrađene za potrebe biznis plana:Postojeći građevinski objekti sastoje se prostora od 20 m2.

r.br. Namena Veličina(m2) Cena (EURO)1 Pekara – poslovni prostor 20m2 24.000

5.3 Potrebna oprema

Oprema potrebna za proizvodnju asortimana pekarskih proizvoda, data je na tabeli :

r.br. Vrsta opreme KoličinaIznos

(EURO)1 Etažna peć 1 2.250 2 Vitrina 1 1.6503 Podna vaga 1  804 Mikser za testo 1  9005 Posude za testo 3  8506 Prevrtač posuda 3 6307 Delilica testa 1 6158 Mašina za duguljasto oblikovanje testa 1 1.7409 Radni sto 3 80010 Kolica za punjenje peći 3 650  UKUPNO 18 6.085 

5.4 Potrebni kadrovi

Investicija zahteva zaposljavanje četiri radnika sledeće stručne spreme:

r.br. Radno mesto Školska spremaBroj

izvršilaca1 Pekar  SSS 12 Pomoćni pekar  SSS 13 Prodavac  SSS 14 Računovođa  SSS ili VS 1  UKUPNO   4

6. Marketing

Kreiraćemo prepoznatljivost kvaliteta i raznovrsnost naših proizvoda izgradnjom snažnog imidža preduzeća, koje vodi brigu o svojim potrošačima.

Marketing strategija

Prisustvo konkurencije nameće marketinški pristup ciljnom tržištu. Ukupni resursi našeg preduzeća će biti usmereni na zadovoljavanje potreba i želja potrošača na lokalnog tržišta. Kreiraćemo prepoznatljivost kvaliteta i raznovrsnoti naših proizvoda.

Izgradnjom snažnog imidža pekare, koje vodi brigu o svojim potrošačima, nameravamo zauzeti 30% lokalnog tržišta. Osim toga nameravamo postići:

unapređenje tehnologija proizvodnje, razvoj i uvođenje novih proizvoda, kontinuiran rast obima prodaje i tržišnog učešća, uspostavljanje dugoročnih poslovnih veza sa dobavljačima

Veći obim prodaje i tržišnog ućešća na području grada Novog Sada nameravamo postići širenjem distribucijske mreže i otvaranjem novih lokala u različitim delovima grada. Provođenjem strategije pozicioniranja na tržištu kroz kreiranje i njegovanje snažnog imidža pekare, uticaćemo na pozitivnu percepciju okruženja (kupaca/distributera, krajnjih korisnika, dobavljača) o našem poslovanju.

Na ovaj način će naše preduzeće ostvariti brojne koristi:

krajnji potrošaći će tražiti naše proizvode, povećanje prihoda od prodaje, kvalitetnije uslove saradnje sa dobavljačima i sl.

Koncept marketinga

Naš proizvod zadovoljava jednu od najznačajnijih fizioloških potreba (potreba za hranom), koja se nadalje različito razvija kroz želje potrošača za određenom vrstom prehrambenih proizvoda. Pekarski proizvodi su dominantni u ishrani stanovnišva u Novom Sadu. Naime, naše prehrabene navike su takve da se uz svaki obrok poslužuju pekarski proizvodi. Međutim, zavisno od doba stanovništva, i od kulture prehrane, stanovnici preferiraju različitu vrstu pekarskih proizvoda. Cena proizvoda je prilagođena kupovnoj moći potrošača, a da pri tome omogućava profitabilnoposlovanje.

Marketing miks

Proizvod. Dimenzije proizvodnog asortimana direktno utiču na mogućnost zadovoljavanja potreba i želja potrošača, a samim time i na konkurentnost preduzeća.Proizvodni asotrimam naše pekare će imati linije (osnovne i specijalne vrste hleba, i peciva). Kvalitet i materijali organskog porekla našeg proizvodnog programa predstavljaju značajnu konkurentsku prednost.

Cena. Pri određivanju politike cena razmatrani su cena konkurentskih proizvoda na tržištu, cena supstituta i troškovi poslovanja. Nakon cenovne kalkulacije, koja polazi od tržišne cene istovrsnih proizvoda kako bi se izvršilo poređenje cenom formiranom na bazi troškovi plus dohodak, ustanovili smo da možemo pratiti postojeće cene na tržištu. Za postizanje različitih operativnih i taktičkih ciljeva primenjivaćemo i različite oblike diferenciranja cena kao što su rabati na količinu, ekskluzivnost, razni popusti. Takođe ćemo prilagoditi radno vreme kupcima i krajnjim korisnicima.

Distribucija. Naša vrsta proizvoda u početnom stadijumu ne zateva primenu posebne strategije intenzivne distribucije.Prodaja krajnjim potrošačima će se vršiti i u vlastitim maloprodajnim objektima. Fizičku distribuciju u prodaji obavljaćemo vlastitim vozilima.

Promocija. Pekarski proizvodi se svrstavaju u konvencionalna dobra i to u podvrstu osnovnih dobara. Ova činjenica utiče na način njihove promocije. Koncentrisaćemo se na izgradnju snažnog imidža naše pekare. Kreiranje pozitivne percepcije o našem poslovanju, dalje će se pozitivno odraziti na pozitivan stav okruženja prema našim proizvodima, a samim tim i na povećanje obima prodaje. Osim toga ćemo primenjivati unapređenje prodaje usmereno posrednicima i vlastitim zaposlenima. Poklanjaćemo razne promotivne materijale sa našim logotipom, kao što su: baneri, promotivni katalozi, hemijske olovke, pepeljare, upaljači i sl. Na ovaj način ćemo uticati na poziciju naših proizvoda na tržištu..Značajan deo usmene propagande će za nas vršiti zadovoljni i lojajalni potrošači.

7. Ekološke karakteristike biznis plana

Realizacija biznis plana ne stvara po okolinu i vodotokove štetne nusprodukte.

8. Organizacioni aspekti

9. Dinamika realizacije biznis plana

Investitor je sa projektantima i isporučiocima opreme usaglasio sledeći terminski plan investicija:

Terminski plan:Aktivnosti Termin

Obezbeđenje kredita 1.9.2012.Izgradnja/adaptacija objekta do 25.09.2012.Nabavka i montaža opreme do 10.10.2012.Početak delatnosti od 15.10.2012.

9.1 Prikaz izvodljivosti i dinamike radova gantogramom

Aktivnosti Mesec

septembar oktobar

Obezbeđenje finansijskih sredstava

Izgradnja i adaptacija objekta

Nabavka i montaža opreme

Početak delatnosti

Red. Br. Oznaka aktivnosti

i j Opis aktivnosti Vremensko trajanje

1 A 1 2 Obezbeđenje kredita 1 mesec

2 B 2 3 Izgradnja objekta 1 mesec

3 C 3 4 Nabavka i montaža opreme 2 meseca

4 D 4 5 Početak delatnosti 1 mesec

Gantogram aktivnosti

9.2 Mrežni dijagram

10. FINANSIJSKA ANALIZA

10.1 Proračun ulaganja u stalna sredstva u (EURO)Vrsta sredstava Uloženo Nova sredstva Ukupno

1. INFRASTUKTURA 3.000 0 3.0002. GRAĐEVINE 24.000 0 24.0003. OPREMA 800 6.085 6.8854. OSTALA ULAGANJA (istraživanja, dozvole, projekti)

0 355 355

UKUPNO STALNA SREDSTVA 27.800 6.440 34.240

10.2 Izvori finansiranja

r.br. Izvor UloženoNova

ulaganjaUkupan iznos %

1 Sopstvena sredstva 27.800 7.380 35.180 862 Kredit 5.500 5.500 14  UKUPNO 27.800 12.880 40.680 100

10.3 Obaveze prema izvorima finansiranja

A B C D

Proračun obaveza prema kreditu urađen je sa pretpostavkom da će se kredit odobriti 01.09.2012. godine.Kreditni usloviIznos kredita 5.500 Evra

Grejs period (period mirovanja obaveza) 6 Meseci

Rok otplate 2 Godine

Kamatna stopa (K) 12% god

Otplata: 3% kvartalnaKamatna stopa perioda (k=K/broj god. Rata)

 Interkalarna kamata (Ik) pripisuje se dugu

Interkalarna kamata za period mirovanja kredita, tj. do početka otplate. Nakon 9 meseci.

Ik = k x G = 0,03 x 5.500 = 165 EURO

Otplata kredita je kvartalna (tromesečna) što znači da prva rata dolazi nakon 9 meseci.

Interkalarna kamata za period mirovanja kredita, tj od početka otplate:Nakon 3 meseca Ik=k x G 0,03 x 5.500 165 EURONakon 6 meseci Ik=k x G  0,03 x 5.665 169,95 EURONakon 9 meseci Ik=k x G  0,03 x 5.834,95 175,05 EURO

Ukupno Ik     510 EURO 

Ukupan dug: Ud = G + Ukupno Ik = 5.500 + 510 = 6.010 EURO

Ukupan dug: Ud=G+Ukupno IkUd G Ukupno Ik

6.010 5.500 510 

Otplata: Ukupan dug/broj rataOtplata Ukupan dug Broj rata1001,66 6.010 6

Plan otplate kreditaDatum prispeća Ostatak duga Kamata Otplata Anuitet

1.09.2012 5.500 -1.12.2012 5.665 -1.03.2013 5.834,95 -1.06.2013 6.010,00 180,30 1001,66 1181,961.09.2013 5.008,34 150,25 1001,66 1151,911.12.2013 4.006,68 120,20 1001,66 1121,861.03.2014 3.005,02 90,15 1001,66 1091,811.06.2014 2.003,36 60,10 1001,66 1061,761.09.2014 1.001,66 30,05 1001,66 1031,71

Zbir 0 631,05 6.010 6.641,01

10.4 Materijalni troškovi

Godišnja potrošnja sirovina

r.br. Program proizvodnje Godišnji

fizički obim

Cena po jedinici (EURO)

Godišnji obim

(EURO)

Masa jediničnog proizvoda

Masa godišnje

proizvodnje (kg)

1 Beli hleb 400g 20.625 0,44 9.075,00 0,4 8.250,00

2 Polu-beli hleb 400g 23.625 0,39 9.213,75 0,4 9.450,00

3 Domaći hleb 700g 16.250 0,63 10.237,50 0,7 11.375,00

4 Kifla 100g 48.250 0,24 11.580,00 0,1 4.825,00

5 Proja 120g 13.300 0,58 7.714,00 0,12 1.596,00

6 Zemička 120g 13.625 0,24 3.270,00 0,12 1.635,00

7 Vekna 120g 5.125 0,58 2.972,50 0,12 615,00

8 Pletenica 120g 16.250 0,24 3.900,00 0,12 1.950,00

9 Pereca 100g 30.750 0,24 7.380,00 0,1 3.075,00

UKUPNO 187.800 65.343 42.771,00

r.br. Naziv sirovineGod.

Količina (kg)

Cena po jedinici mere

(EURO)

Cena ukupno (EURO)

1 Brašno 34.216,80 0,32 10.949,42 Kvasac 4.277,10 0,65 2.780,12

3 So 2.138,55 0,16 342,1684 Aditiv 2.138,55 7,4 15.825,3

UKUPNO     29.896,9

Godišnja potrošnja energenata

r.br. EnergentGod.

potrošnja

Cena jedinice mere

(EURO)

Cena ukupno (EURO)

1 Struja 2.350 0,23 540,52 Voda 450 0,34 1533 Gas 1.450 0,42 609

  UKUPNO   1.302,5 

Zbirni pregled materijalnih troškova

r.br. StavkaGodišnji iznos

(EURO)1 Sirovine 29.896,92 Ambalaža 3003 Energija 1.302,5

4Investiciono održavanje (0,5% vrednosti za građevine i 1% vrednosti za opremu)

188,85

5Ostali materijalni troškovi (kancelarijski materijal, sanitarni materijal i sl.)

700

  UKUPNO 32.388,25

10.5 Nematerijalni troškovi

r.br. StavkaGodišnji iznos

(EURO)1 Troškovi marketinga 600

2Troškovi naknada za službena putovanja, prevoz u javnom saobraćaju, korišćenje sopstvenog automobila u službene svrhe, ishrana zaposlenih

350

3Troškovi neproizvodnih usluga, kao PTT usluga, advokatskih usluga, zdravstvenih usluga

300

4 Porezi nezavisni od rezultata (0,4% vrednosti imovine) 111,2

5 Ostali troškovi 120

  UKUPNO 1.481,2

10.6 Amortizacija (EURO)

Vrsta sredstava

Osnovica za

obračun

Stopa amortizacije

%

Godine veka projekta

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10

Građevine 24.000 2,5 600 600 600 600 600 600 600 600 600 600

Oprema 6.085 10 608,5 608,5 608,5 608,5 608,5 608,5 608,5 608,5 608,5 608,5

UKUPNO 30.085 1.208,5 1.208,5 1.208,5 1.208,5 1.208,5 1.208,5 1.208,5 1.208,5 1.208,5 1.208,5

Ostatak vrednostiOpis Nabavna vrednost Godišnji iznos Ostatak vrednostiGrađevine 24.000 600 18.000Oprema 6.085 608,5 0

UKUPNO 30.085 1.208,50 18.000

Životni vek projekta je 10 godina.

10.7 Plate (EURO)

r.br. FunkcijaBroj

radnikaNeto plata Bruto iznos Bruto god.

1  Pekar 1 400 684 8.208

2  Pomoćni pekar 1 300 513 6.156

3  Prodavac 1 250 427,5 5.130

4  Računovođa 1 0 0 0

 UKUPNO 4 950 1.624,5 19.494

Bruto plata = Neto plata x 1,71Posao računovođe će obavljati vlasnik pekare.

10.8 Proračun trajnih obrtnih sredstava

r.br. STAVKAGodišnji

iznosDani

vezivanjaKoeficijent

obrtaPotrebna

obrtna sredstva

1 Zalihe sirovina i ambalaže (god.mater. troškovi)

29.896,90 30 12 2.491,41

2 Proizvodnja u toku (god. mater. troš.+plate+amort.)

50.599,40 24 15 3.373,29

3 Zalihe gotovih proizvoda (uk. god. rashodi)

49.390,90 15 24 2.057,95

4 Potraživanja (uk.god.poslovni prihod)

65.342,75 15 24 2.722,61

5 Sredstva na žiro računu (uk.god.poslovni prihod)

2.000 3 180 11,11

A.UKUPNE POTREBE (od 1 do 5) - - - 10.656,38

6 Dobavljači (god.mater. troškovi) 29.896,90 30 12 2.491,417 Amortizacija 1.208,50 30 12 100,718 Plate (bruto god.) 19.494,00 30 12 1.624,50

B.UKUPNO IZ TEKUĆEG POSlOVANJA (6 do 8) - - - 4.216,62

C.UKUPNA TRAJNA OBRTNA SREDSTVA (A-B) - - -

6.439,76(6.440)

Provera realnosti izračunatog isnosa trajnih obrtnih sredstava preko koeficijenta obrta obrtnih sredstava K:

K=Ukupan prihod/Trajna obrtna sredstva = 65.342,75/6.439,76= 10,2

Koeficijent jeste u realnim granicama

Rekapitulacija ukupnih ulaganja

r.br. Vrsta sredstava Iznos %1 Stalna sredstva 34.240 842 Trajnja obrtna sredstva 6.440 16

10.9 Ukupan prihod

U tabeli ispod je prikazan ukupan prihod za prvu godinu veka projekta

(EURO)

r.br. ProizvodiGod. obim u

fizičkim jedinicama

Jedinična cena Godišnji prihod

1 Beli hleb 400g 20.625 0,44 9.0752 Polu-beli hleb 400g 23.625 0,39 9.2143 Domaći hleb 700g 16.250 0,63 10.2384 Kifla 100g 48.250 0,24 11.5805 Proja 120g 13.300 0,58 7.714

7 Vekna 120g 5.125 0,58 2.9738 Pletenica 120g 16.250 0,24 3.9009 Pereca 100g 30.750 0,24 7.380  UKUPNO 187.800 65.342,75

10.10 Bilans stanja (početni)

AKTIVA PASIVAStavka Iznos Stavka IznosStalna sredstva  34.240 Sopstveni kapital 35.180Obrtna sredstva  6.440 Dugoročne obaveze (kredit)  5.500    Kretkoročne obaveze  -Ukupno  40.680 Ukupno 40.680

1 2 3 4 5I UKUPAN PRIHOD 65.343 65.343 65.343 65.343 65.343II UKUPANI RASHDI 54.752 54.572 54.572 54.572 54.5721 Materijalni troškovi 32.388 32.388 32.388 32.388 32.3882 Nematerijalni troškovi 1.481 1.481 1.481 1.481 1.4813 Amortizacija 1.209 1.209 1.209 1.209 1.2094 Bruto plate 19.494 19.494 19.494 19.494 19.4945 Kamate 180 420,70 30,05 0 0III DOBIT 10.591 10.771 10.771 10.771 10.7716 Porez na dobit 1.059 1.077 1.077 1.077 1.077IV NETO DOBIT 9.532 9.694 9.694 9.694 9.694

Prema gornjoj tabeli prosečan ukupan prihod u godinama veka projekta je 65.343 EURO/god, rashodi 54.608 EURO/god, dobit 10.735 EURO/god i neto dobit 9.662 EURO/god.

10.12 Finansijski tok (EURO)

Ekonomska stavka

Godine veka projekta0 1 2 3 4 5

I PRIMICI 40.680 65.343 65.343 65.343 65.343 89.7831 Ukupan prihod - 65.343 65.343 65.343 65.343 65.3432 Sopstvena sredstva 34.240 - - - - -

3 Kredit 6.440 - - - - -4 Ost. Vrednost projekta - - - - - 24.440

II IZDACI 40.680 55.604 58.867 55.472 54.440 54.4405 Osnovna sredstva 34.240 - - - - -

6 Obrtna sredstva 6.440 - - - - -7 Materijalni troškovi - 32.388 32.388 32.388 32.388 32.388

8 Nematerijalni troškovi - 1.481 1.481 1.481 1.481 1.481

9 Plate - 19.494 19.494 19.494 19.494 19.49410 Anuiteti - 1.182 4.427 1.032 - -11 Porez na dobit - 1.059 1.077 1.077 1.077 1.077III NETO PRIMICI - 9.739 6.476 9.871 10.903 35.343

IV KUMULATIV - 9.739 16.214 26.085 36.988 72.330

Finansijski tok je osnova za sagledavanje likvidnosti projekta koja se ogleda u pozitivnosti neto primitaka po godinama veka projekta, odnosno zbirno u celom veku.

Neto primici u nultoj godini finansijskog toka su obično jednaki nuli, odnosno treba da su ne negativna veličina.

Iz tabele se vidi da biznis plan jeste likvidan u celom svom životnom veku (kumulativni neto primitaka jesu pozitivni u svim godinama životnog veka projekta).

10.13 Ekonomski tok

(EURO)

Struktura tokaGodine veka projekta

 0 1 2 3 4 5I PRIMICI - 65.343 65.343 65.343 65.343 89.783Ukupan prihod - 65.343 65.343 65.343 65.343 65.343Ost. Vrednost projekta - - - - - 24.440II IZDACI 40.680 54.422 54.440 54.440 54.440 54.440Osnovna sredstva 34.240 - - - - -Obrtna sredstva 6.440 - - - - -Materijalni troškovi - 32.388 32.388 32.388 32.388 32.388Nematerijalni troškovi - 1.481 1.481 1.481 1.481 1.481Plate - 19.494 19.494 19.494 19.494 19.494Porez na dobit - 1.059 1.077 1.077 1.077 1.077III NETO PRIMICI (I-II) -40.680 10.921 10.903 10.903 10.903 35.343

U nultoj godini ekonomskog toka obavezno se javlja negativna veličina neto primitaka jednaka visini ulaganja ili nešto niža za pozitivne efekte poslovanja u godini ulaganja ukoliko je period ulaganja kratak.

11. OCENA PROJEKTA

11.1 Statička ocena biznis plana

Statička ocena biznis plana podrazumeva analizu njegove efikasnosti u reprezentativnoj godini njegovog veka, pod kojom se podrazumeva godina u kojoj je dostignut pun kapacitet proizvodnje, a finansijske obaveze po izvorima finansiranja još uvek traju.

Investicije po radniku

Dobit po radniku

Akumulativnost

Reproduktivna sposobnost

Ekonomičnost

Ovako dobijene ocene se najčešće koriste prilikom poređenja sa konkurentima iz grane ali se takođe mogu koristiti za dopunjavanje dinamičke ocene projekta radi dobijanja što potpunije slike o budućoj uspešnosti projekta.

11.2 Dinamička ocena biznis plana

11.2.1 Vreme povrata ulaganja

Ovaj kriterijum neki autori uzimaju kao statistički pokazatelj s obzirom da se u izvornoj varijanti ne vrši diskontovanje, nego kako se isti odnosi na ceo životni vek investicije moguće je posmatrati ga kao dinamički pokazatelj pogotovo ako se uzme u obzir i činjenica da se svi efekti u investicionom projektu vrednuju po stalnim cenama.

Osnovu za izradu ove ocene čine neto primici iz ekonomskog toka, a vreme povrata ulaganja definiše se kao vreme koje je potrebno da prihodi od projekta pokriju sve troškove. Osnovna prednost ove metode je što stimuliše likvidnost projekta, a osnovni nedostatak je što uzima u obzir ukupne efekte koje projekat ostvaruje u svom veku.

Godina Neto primitak iz ekonomskog toka Kumulativ 0 -40.680 -40.680 1 10.921 -29.759 2 10.903 -18.856 3 10.903 -7.953 4 10.903 2.950 5 10.903 13.853

Iz priložene tabele se vidi da se uložena sredstva vraćaju u 4 godini.

11.2.2 Neto sadašnja vrednost

Ova metoda se zasniva na tehnici diskontovanja.Diskontovanje predstavlja izračunavaje sadašnje vrednosti ulaganja i budućih efekata investicije.

Godina Neto primici iz ekonomskog tokaDiskontni

faktorNSV

 0 -40.680 1 -40.680 1 10.921 0,932 10.176 2 10.903 0,868 9.466 3 10.903 0,809 8.820 4 10.903 0,754 8.218 5 35.343 0,702 24.821

UKUPNO 38.293 20.820

Vrednosti diskontnog faktora izračunavaju se po formuli:

Gde je:ds - ponderisana diskontna stopan - godina životnog veka projektaPrema tabeli kumulativ budućih neto primitaka u nominalnom iznosu je 13.853 EUR, a sveden je diskontnim postupkom na sadašnju vrednost u iznosu od 3.875 EUR i taj iznos predstavlja obim sredstava za reprodukciju ostvarenih u ekonomskom veku eksploatacije od 10 godina.Izračunata neto sadašnja vrednost u iznosu od 3.875 EURO je pozitivna, što ukažuje da projekat po ovom osnovu jeste prihvatljiv.

11.2.3 Relativna neto sadašnja vrednost

Relativna neto sadašnja vrednost ukazuje da bi investitor nakon 10 godina poslovanja po osnovu akumulacije mogao finansirati 0,51 istih pogona, pri čemu je računom diskonta uklonjena barijara vremenskog dispariteta cena.

11.2.3 Interna stopa rentabilnosti

Interna stopa rentabilnosti dobija se diskontovanjem neto primitaka ekonomskog toka sve do momenta pojave negativne vrednosti.

r br Neto primiciDiskontni faktor NSV20% 25% 20% 25%

0 -40.680 1 1 -40.680 -40.6801 10.921 0,833 0,800 9.101 8.7372 10.903 0,694 0,640 7.572 6.9783 10.903 0,579 0,512 6.310 5.5824 10.903 0,482 0,410 5.258 4.4665 35.343 0,402 0,328 14.204 11.581

UKUPNO 1.764 -3.336

% EURODiskontna stopa X  20% NSV20 1.764Diskontna stopa Y  25% NSV25 -3.336

Na osnovu podataka iz ekonomskog toka, te dobijenih sadašnjih vrednosti pri diskontovanju sa stopama X=20% i Y=25 % može se interpolacijom utrvditi interna stopa rentabilnosti na sledeći način:

Kako je dobijeni iznos ISR=21,7 % viši od ponderisane vrednosti diskontne stope koja odgovara uslovima finansiranja projekta (ds=7,32 %) projekat po ovoj metodi jeste prihvatljiv za realizaciju.Dobijeni rezultat ukazuje da kapital uložen u ovu investiciju omogućuje njegovu veću oplodnju (ISR: ds 2,96 puta više) nego kada bi se on plasirao na tržište novca.

ISR>ds

Možemo zaključiti da je projekat po ovoj metodi opravdan za realizaciju.

11.3. Zbirna ocena biznis plana

Analiza efikasnosti investiranja u ovaj biznis pokazuje:1. Da tržište prodaje i nabavke jeste potpuno dokazano2. Da biznis ostvaruje ostvaruje dobre finansijske efekteRealizacija ovog biznis plana JESTE opravdana.

Literatura: Branislav Marić, “Upravljanje investicijama”, Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad