2 April 2013.

B I Z N I S

3www.serbianmirror.comApril 2013.

I Z R E D A K C I J E

Srb info strana 4

Politi~ke aktuelnosti strana 5

Za Srbe sve po~inje i zavr{ava se u Njujorku strana 6

Ljubi i ubij Srbina strana 7

Film: Emir Kusturica strana 8

Dva razgovora istim povodom strana 9

“Bo`ur” za ljude na Kosovu strana 10

Pravda za Kraji{nike 2014. godine strana 11

^etvrti Rajh na Balkanu strane 12

Zemlja ~uda - Markovi konaci strana 13

Svetosavki bal - Srpske zemlje srpski rod strana 14

“Emigranti” osvojili ~ika{ku publiku strana 16

Milanski edikt strana 19

Promocija knjige “@ivi primeri”

Vide Ognjenovi} strana 20

Sport strana 22

Iz na{e pro{losti strana 24

Pravoslavlje - Veliki vaskr{nji post strana 25

Feljton: Najve}i Srbi 20. veka strana 26

Vremeplov strana 27

Porodica - Mali oglasi strana 28

^estitke - Mediji strana 29

Vedra strana strana 30

TIRA@: 18.000

SADR@AJ

PUBLISHED BY

Ogledalo - Serbian Mirror. Inc •

P O BOX 13472 CHICAGO IL 60613

• Phone: 773.744.0373

• OSNIVA^: Slavica Petrovi}

• UREDNIK: Slavica Petrovi}

• GRAFI^KI UREDNIK: Zoran Marinkovi}

• REDAKCIJA: Marijana Maljkovi}, Sa{a @ivkovi},

Nenad Jovanovi}

• DOPISNICI: Marko Lopu{ina, Milutin [o{ki} (Beograd),

Aleksandra Miti} (Ni{),

Milan Lu~i} (New York),

Sta{a Nasti} (Holivud)

ALL RIGHTS RESERVED:

Ogledalo is not responsible for advertisments,

advertising articles and their contents

E-mail: ogledalo@gmail.com

Web: www.serbianmirror.com

• PREDSTAVNI[TVA •• LOS ANDJELES: Dragan Rakonjac (562.397.9001)

• NJUJORK: Mike Lu~i} Milan (212.426.1020)

“[to god tka{,vezuj konce za nebo”

Sv.Vladika Nikolaj Velimirovi}

NAME: -----------------------------------------------------------------------------------------------------------------

ADDRESS: ------------------------------------------------------------------------------------------------------------

CITY: ----------------------------------- STATE: -----------------------------------------------------------------

ZIP: --------------------------- TEL: -------------------------------------------------------------------------------

Ispunjen formular zajedno sa ~ekom po{aljite na adresu Ogledala

Ogledalo - Serbian Mirror - PO BOX 13472

Chicago IL 60613

Dragi ~itaoci,Ova duga

zima nas nikakone napu{ta. Evonas u prole}nommesecu aprilu,ove 2013. godi-ne, a jo{ uvek

smo u zimskim jaknama i kaputi-ma. Pa hajde da snagom PROLE]AU OGLEDALU, zajedno dozovemoprole}e i raspevani april u ^ikagu.Ovu kulturno-umetni~ku mani-festaciju, pored takmi~ara pro-prati}e najve}a muzi~ka revija nakojoj }e volonterski u~estvovatipreko 20 vrsnih peva~a i muzi~ara,Ogledalu s’ ljubavlju.

"PROLE]E U OGLEDALU" je iovoga puta dvodnevna mani-festacija. Prvog dana je takmi~arskideo programa, a drugog - velikamuzi~ka revija.

Prve ve~eri, u petak 26. apri-la, predstavi}emo vam takmi~arepeva~e.

Ovo je zadnji poziv za tal-ente da se prijave za velikotakmi~enje.

Pozivamo i vas, na{e~itaoce, na{u vernu publiku, danam se pridru`ite u petak, 26. apri-la i date svoj glas najboljimtakmi~arima, pored stru~nog `irija,kako bi smo pravedno izabralipobednike.

Druge ve~eri, u subotu 27.aprila, bi}ete deo najve}e muzi~kemanifestacije - velike revije peva~ai muzi~ara iz ^ikaga i okolnihdr`ava, koju organizuje va{ listOgledalo u cilju svog opstanka. Nataj na~in }ete direktno pomo}i na{dalji rad.

Ne zaboravite, snaga pisanere~i je nemerljiva. "Ogledalo" naspovezuje, spaja i neguje srpskevrednosti.

Srda~no va{a,gl. i odg. urednik, Slavica Petrovi}

RE^ UREDNIKA

4 April 2013.

S R B I N F O

SRDA^NE ^ESTITKE RADIO PROGRAMU

“STAZAMA NADE” POVODOM VELIKOG JUBILEJA.

DA JO[ DUGO TRAJE I PRENOSI LEPE

I KORISNE PORUKESVOJIM SLU[AOCIMA

Iskreno glavni i odgovorni urednik lista Ogledalo

Slavica Petrovi} sa redakcijom

PPPPoooonnnnoooovvvvoooo ssssaaaa vvvvaaaammmmaaaa vvvvaaaa{{{{aaaaBBBBUUUUBBBBAAAAMMMMAAAARRRRAAAAna novoj lokaciji

Sa uspehom pru`am pravne i advokatske usluge za zastupanje pred Agencijom za restituciju

Republike Srbije svih lica kojima je oduzeta imovina od strane dr`avnih organa primenom propisa

o agrarnoj reformi,nacionalizaciji, sekvestraciji i drugih propisa posle 09.03.1945.godine

i prešla u dr`avnu, društvenu ili zadru`nu svojinu.

Vra}anje oduzete imovine se vrši po zakonu o vra}anjuoduzete imovine i obešte}enju.

Kontakt: Teodora Pavlovi} +38163 177 17 57

URepublici Srbiji je krajem 2011. godine stupio na snagu Zakon o vra}anju

oduzete imovine i obe{te}enju. Svim licima kojima je oduzeta imovina u peri-

odu od 1945-1968 godine od strane dr`avnih organa primenom propisa o agrarnoj

reformi, nacionalizaciji, sekvestraciji i dr. odnosno njihovim zakonskim naslednici-

ma, pomenutim zakonom je dozvoljeno da podnesu zahtev za povrtak oduzete

imovine pred Agencijom za Restiruciju u Republici Srbiji.

Istra`uju}i ovu temu obavili smo razgovor sa advokatom Slobodanom

Pavlovi}em iz advokatske kancelarije Pavlovi} iz Beograda koja zastupa svoje kli-

jente u gradjansko-pravnim, privrednim, krivi~nim, porodi~nim, upravnim sporovima

ali se u poslednje vrame sve vi{e bavi ovim problematikom i pitanjima o vra}anju

oduzete imovine.

Advokat Pavlovi} Slobodan nam je rekao da je do sada veliki broj grad-

jana prikupio dokumentaciju i podneo zahtev pred agencijom za restituciju, kao i

da o~ekuje da }e gradjani iskoristiti svoje pravo na koje su dugo ~ekali, prikupiti i

predati dokumentaciju uz zahtev u narednom periodu sve do 01.03.2014.god. do

kada je rok za podno{enje zahteva. Postupaju}i po ve} podnetim zahtevima agenci-

ja je u slu~ajevima u kojima je to zakonski bilo mogu}e donela re{enja o vra}anju

poslovnih prostora, stanova, ku}a, lokala. Ta imovina je vra}ena biv{im vlasnicima,

njihovim zakonskim naslednicima ili licima koja su na to imala pravo u skladu sa

zakonom.

- Na koji na~in }e se vr{iti obe{te}enje?Pored naturalnog oblika vra}anja imovine, na~in obe{te}enja gradjana }e se

vr{iti nov~ano, kao i putem dr`avnih obveznica.

- [ta je potrebno za podno{enje zahteva?Za podno{enje zahteva potrebno je pribaviti podatke o biv{em vlasniku,

podatke o oduzetoj imovini, akte o oduzimanju, opis nepokretnosti, lokaciju, podatke

o podnosiocu zahteva i sli~no.

- Kako obezbediti dokumentaciju?Dokumentacija se mo`e obezbediti preko nadle`nih organa u Srbiji, arhivi,

katastar, mati~ne knjige, a sam podnosilac zahteva mo`e pribaviti u svojoj zemlji

dokumentaciju koja je u njegovom posedu (paso{, uverenje o dr`avljanstvu, izvode

iz mati~nih knjiga i dr.).

- Kako se podnosi zahtev kada ima vi{e naslednika?U slu~aju da ima vi{e naslednika zahtev mogu podneti svi naslednici zajed-

no za svoje delove ili svako pojedina~an zahtev.

ZAKON O VRA]ANJUODUZETE IMOVINE

Budite sponsor najve}e kulturno-zabavne manifestacije na ovim protorima

PROLE]E U OGLEDALUOvaj spektakl podr`avaju svi peva~i i muzi~ari

{irom SAD, podr`ite nas i vi.

A K T U E L N O

5www.serbianmirror.comApril 2013.

Srbija se nalazi u dramati~no te{kojsituaciji. Moramo da biramo izmed-ju dve u`asno te{ke stvari – da pri-

hvatimo veoma lo{ plan za srpski narod naKosovu ili da odbijemo da potpi{emodogovor, {to bi bila veoma te{ka i lo{a vestza Srbiju – kazao je Vu~i} RTS-u.

On isti~e da srpski dr`avni vrh unarednim danima mora da objasni narodukoje su posledice prihvatanja ili odbijanjaponudjenog re{enja, koje je veoma dalekood onoga o ~emu je Beograd razmi{ljao.

Vu~i} navodi da je bio veomarazo~aran odnosom Pri{tine premaBeogradu i regionu, da su se slu`ili trikovi-ma da bi ostvarili svoj cilj i formiraliregion na severu Kosova u kome biAlbanci bili ve}insko stanovni{tvo.

- Posledica odbijanja re{enja jezatvaranje vrata Srbiji u svetu, manje novcaza bud`et i ekonomiju, pritisci na politi~kojsceni, a s druge strane ako prihvatimo lo{ere{enje pitanje je kako }e na{ narod naKosovu to prihvatiti – ka`e Vu~i} iobja{njava da se nalazimo izmedju ~eki}a inakovnja.

On je poru~io da }e tra`iti od svihna politi~koj sceni da zaborave na svojeli~ne pozicije i da izadju pred narod i ka`usvoj stav i da se nada da }e i predsednikRepublike Tomislav Nikoli} izneti svoj, ada }e u tome svi biti jedinstveni.

- Sit sam podmetanja, ali }emore}i narodu {ta su posledice i onda }emolak{e mo}i da donesemo odluku.Najva`nije da imamo jedinstvenu odluku,ako ne budemo mogli neka svako ka`e {tamisli i onda }emo videti {ta dalje. Srbijamora da poku{a da dobije datum i spo-razum, ali ne mo`e da dozvoli sopstvenoukidanje – naveo je potpredsednik Vlade.

Na pitanje da li }e se predlogomi}i pred parlament, odgovorio je kontrapi-tanjem.

- S ~ime da idemo pred parla-ment. Ne mo`emo da idemo i ka`emo “jasam rekao ovo” a Ta~i ono”. Unapredznam {ta }e koja poslani~ka grupa da ka`e– naveo je Vu~i}.

On je konstatovao da se Srbijasuo~ava s nemogu}om misijom i lo{imizborima, jer ne vidi ni{ta dobro u ponud-jenom planu, ali strahuje da bi njegovoodbijanje dovelo do “propasti Srbije”.Vu~i} je dodao da je ponudio ostavku umomentu kada je bilo jasno da “}emo

dobiti papir “uzmi ili ostavi” za ne{to {tosam mislio da nije fer i da ne zaslu`ujena{u pa`nju”.

- Ne pada mi na pamet da proda-jemo narodu rog za sve}u... {ta god dauradimo svako od nas nosi}e te`ak teret –podvukao je Vu~i}.

Da~i}: Ponudjenasamo kapitulacija

Premijer Srbije Ivica Da~i} je izjavio daBeograd `eli da postigne sporazum sa

Pri{tinom, ali da je Srbiji ponudjena samokapitulacija na koju ne mo`e da pristane.

Premijer je dodao da su mogu}esamo male korekcije onoga o ~emu je bilo

re~i u Briselu.“Ne mo`emo da potpi{emo kapit-

ulaciju. Mom kolegi francuskom premijeru@an-Marku Erou sam predo~io da je dija-log s Pri{tinom bio takav, da je samonedostajao vagon u kojem bismo potpisalikapitulaciju. Pregovori su doveli do pot-pune farse”, izjavio je Da~i} za Ve~ernjenovosti.

Da~i} je naveo da su mogu}esamo neke male korekcije onoga o ~emu jebilo re~i u Briselu i da pregovora u su{tinivi{e ne}e biti.

Ponovio je da se govorilo da }eSrbima na pregovorima biti ponudjena{iroka autonomija unutar Kosova, ali da odtoga nema ni{ta i da se Srbima nudi mnogo

manje od onoga {to ima bilo koji grad uFrancuskoj.

Da~i} je naveo da visoka pred-stavnica EU za spoljnu politiku KetrinE{ton mora da 10. aprila udje u procedurupodno{enja svog izve{taja.

“To, prakti~no, zna~i da do tadatreba da se izjasnimo da li prihvatamo iline”, rekao je Da~i}.

Upitan o verovatno}i da do 10.aprila bude postignut sporazum saPri{tinom, Da~i} je odgovorio, da bi zaSrbiju i njenu budu}nost bilo dobro dadogovor bude postignut.

“Va`no je iskoristiti pozitivanmomenat za otvaranje perspektiva.Odbijanje nam ni{ta ne donosi udugoro~nom smislu jer, kao {to samrekao, slede}i predlog sigurno ne}e bitini{ta bolji. Ali, opet, da biste ne{to prih-vatili, morate da imate {ta da prihvatite. Uovom trenutku, nama se, doslovno ne da{ansa da ne{to prihvatimo”, rekao jeDa~i}.

Premijer Srbije je objasnio da se“ni{ta” ne mo`e prihvatiti. “ ‘Ne{to’ bi semoglo prihvatiti. Ako dodjemo do tog‘ne{to’, mogli bi da ga prihvatimo. Zato }eu narednim danima zaista biti veoma va`nodobro promisliti. Narod treba da bude sves-tan te`ine situacije u kojoj se nalazimo”,rekao je Da~i}.

Izvor: Beta, Ve~ernje novosti

VU^I]: BIRAMO IZMEDJU DVESTVARI JAKO LO[E PO SRBIJU

Srpski pregovara~ki tim dobio je rok do utorka 9. aprila da se izjasni da li prihvata re{enje iz Brisela, ka`e Aleksandar Vu~i}, prvi potpredsednik Vlade Srbije. On isti~e da o toj ponudi koja je izuzetno lo{a za Srbe na Kosovu i za dr`avu, treba da se izjasne gradjani.

6 April 2013.

A K T U E L N O

Vi{e neznam da lida ka`em

na sre}u ili na`alost, ali ve} poo-davno je tako.Srpska sudbina,sudbina na{eg nar-oda i dr`ave odred-juje se ovde i dandanas, i ~ini mi seda }e se tuodlu~ivati jo{ dostadugo.

Pa kad znamo da je tako {ta namje ~initi? Bilo bi pogre{no re}i da se ne ~inini{ta. ^ini se, i to mnogo, naro~ito od izb-ora Vuka Jeremi}a za predsedavaju}egGeneralne Skup{tine Ujedinjenih nacija, ali iod izbora nove Vlade Srbije i uvodjenjaneke “nove” politike u re{avanju gordijevog~vora, a na brdovitom Balkanu.

Po~nimo redom. Izborom VukaJeremi}a na jednu od najzna~ajnijih i najis-turenijih funkcija u Ujedinjenim nacijama,pa`nja celog sveta usmerena je ponovo naSrbiju. Ovoga puta mnogo pozitivnije negopre. Kad je Jeremi} pokazao da funkcijupredsedavaju}eg Generalne Skup{tine neshvata ~isto formalno, ve} da je spreman dana tom mestu funkcionalno, odlu~no i koris-no deluje, mnogi su se zabrinuli. Mladi,obrazovani i pomalo “dr~ni” politi~ar izSrbije mnoge je probudio iz letargije.Prvenstveno kod ku}e u Srbiji, ali i u svetu.

Generalna Skup{tina, pod njegovimpredsedavanjem, otvorila je pitanja mira ibezbednosti u svetu koji je sve bli`e nekomnovom svetskom ili globalnom ratu. Ban KiMun, Jeremi} i jo{ dosta zna~ajnih dr`avni-ka iz celog sveta, pokrenuli su pitanje rata imira, koje je zbog ekonomske krize bilogotovo zaboravljeno i pored arapskogprole}a i mnogih malih, takozvanih plemen-skih sukoba, pa sve do eksperimenata saatomskim oru`jem u Severnoj Koreji, Iranui ko zna gde jo{…

Odjek svega toga nije bio tolikovelik, koliko je veliko pokrenuto pitanje, jerto ne odgovara stvarnim gospodarima rata imira, globalistima i svima drugima koji `eleda svet pokore finansijski, verski ili jednos-tavno fizi~ki, grubom, nemilosrdnom silom.

Arapsko prole}e ulazi u svojuzelenu fazu, iako nije bilo tako planirano.Problem Bliskog istoka vi{e nije samoodnos Jevreja i Palestinaca, ve} postajeproblem celog regiona. Na Pacifiku se vr{eveliki vojni manevri… Iran nastavlja darazvija nuklearni program, a u Siriji se vodipravi rat izmedju Sirijaca ali i njihovihmo}nih mentora i pomaga~a sa leve i desnestrane. Pokazuje se da ni u Iraku, a ni uAvganistanu nije sve re{eno… Gr~ka jepropala, propao je i Kipar. Ka`u slede}a naredu je Slovenija. Za [paniju, Portugal i

Italiju, zna se odavno da su na tankom ledu.Gde smo u svemu tome mi? Tu

smo kao neko nu`no zlo, kolateralna {teta ilisitna moneta za podkusurivanje.

Ni{ta novo, sve isto kao i ranijesamo {to smo sada svega toga vi{e svesni i{to mi se ~ini da sada ima vi{e ljudi koji suspremni da u~ine ne{to. Srpski politi~ari su~esti gosti Va{ingtona i Njujorka. Bili su tui Vu~i} i Nikoli}, a sada je tu naj~e{}e IvicaDa~i}, kao predsednik Vlade, {to je u nekuruku i normalno. Pro{log meseca IvicaDa~i} sastao se sa vrhunskim politi~arimana Kapitol Hilu u Ujedinjenim Nacijama, alije stigao da poseti i na{u crkvu Svetog Saveu Njujorku. Rekao je tada jednu veomabitnu stvar: “Dragi zemljaci koji `ivite uAmerici i imate ameri~ko dr`avljanstvo, ne

zaboravite svoje srpsko poreklo i Srbiju ipomozite.” Lepo, prvi predsednik VladeSrbije, koji uva`ava nas u dalekom svetu ikoji misli da smo i mi neki oslonac i nekasnaga dr`ave i naroda. Jednom, dosta davno,Mihajlo Pupin pitao je Ruzvelta negde predrat: “Kako da budem dobar Amerikanac?”Ovaj mu je odgovorio: “Jednostavno – budidobar Srbin i bi}e{ dobar Amerikanac”. Etosada je Ivica Da~i} parafrazirao slavnogpredsednika i pozvao srpsku dijasporu, ovuu Americi, a verujem i svu {irom sveta, dabudu dobri gradjani svojih novih dr`ava, alii dobri Srbi – ne zaboravite svoje poreklo.Lepo, a valjda }e biti i korisno. Ka`u da nasu rasejanju ima preko 3 miliona, a to nijemalo. Srbiji i srpskom narodu pomo} jezaista potrebna i to svuda i na svim polji-ma.

Uskoro, za samo nekoliko dana,po~e}e rasprava u Generalnoj Skup{tiniUjedinjenih Nacija o radu Ha{kog Tribunala,koji je formiran upravo ovde, da bi sudio zaratne zlo~ine po~injene za vreme gradjan-skog rata, koji je doveo do raspadaJugoslavije. Kako je radio i {ta je sve ura-

dio znate, ali to treba da znaju, vide i ocenei drugi i to sada, dok nije kasno. VukJeremi} zatra`io je ovu raspravu i postavioje na otvorenu sednicu Generalne Skup{tineposle nekoliko u najmanju ruku ~udnih pre-suda suda, koji je oslobodio Nasera Ori}a,generala Gotovinu, Marka~a i jo{ nekolikozloglasnih u~esnika u pro{lom, a nadam sei poslednjem ratu na Balkanu.

Ve} se naslu}uje da }e 10. aprilapo~eti vrlo `ustra i bitna rasprava. Bo{njaciklevetaju i napadaju Jermi}a na sve mogu}ena~ine, ali za uzvrat Izrael nagradjuje nje-gove pretke Nuriju i Devletu Pozderac zaspasavanje Jevreja, najve}im odlikovanjemza humanist “Pravednik medju nacijama”.Mi po obi~aju }utimo i trpimo, a Djilas ~akisklju~uje Jeremi}a iz Demokratske

stranke…Novi kineski predsednik u interna-

cionalnu audijenciju primio ba{ VukaJermi}a, a to sigurno nije bilo slu~ano. Toje najavljivanje novog, aktivnijeg odnosaKine prema Ujedinjenim Nacijama, ali ipo{tovanje predsedavaju}eg GenaralneSkup{tine i njegovog delovanja. Hrvati naaprilsku Skup{tinu {alju svog predsednika drIvu Josipovi}a, koji je odli~an pravnik, alipodsetimo da je ba{ on pisao tu`bu protivSrbije tvrde}i, da je Srbija bila agresor uratu i da je na~inila genocid u Hrvatskoj.Kao da nije bilo”Bljeska” i “Oluje” i pro-terivanja 250 hiljada Srba iz Krajine.

Stariji ljudi, ovde ali i u Srbiji iHrvatskoj, se}aju se da je ba{ 10. aprila1941. godine osnovana Nezavisna Dra`avaHrvatska. Da li je to sa datumima, samokoincidencija? Verujem da nije, jer ovde uNjujorku postoji Institut za prou~avanjeusta{kih zlo~ina u Jasenovcu, a u Spomenparku “Holokaust” u Bruklinu, postoji ispomenik `rtvama Srbima, Jevrejima iRomima, koji su pobijeni u najsurovijemfa{isti~kom koncentracionom logoru – u

Jasenovcu. Jevreji ne zaboravljaju i nepra{taju lako, zato su opstali i sauvali sebei veru i bez dr`ave vi{e od 5 hiljada godi-na. I dobili su je ponovo, zar ne?

Sve {to }e se de{avati uGeneralnoj Skup{tini mnogo zna~i za nas,ali na `alost ne}e mnogo promeniti Svetni svetsku politiku. Ipak, za istoriju i zaneka budu}a – pametnija pokoljenja,zabele`i}e se mnoge va`ne i bitne stvari.Presude Ha{kog tribunala verovatno sene}e menjati, ali }e ~itav taj sud i njegovrad biti dovedeni u sumnju. U datommomentu i datim uslovima – sasvimdovoljno. Ostalo }e uraditi vreme… Nasednici Generalne Skup{tine UNpokrenu}e se stvari, a stru~na i politi~kajavnost }e jo{ godinama to prou~avati idavati svoj sud. To je za istoriju veomava`no, naro~ito za onu koju ispisujuVreme i Pravda, a ne Sila i Mo}.

Sve to je va`no, ~ak i presudno zanas i Srbiju, jer bez ove rasprave Srbi bipostali i ostali, jedini krivci za gradjanski rati za sva zlodela, za raspad Jugoslavije.Otvaranje rasprave u UN o svemu {to jeradio i uradio Hag, stavlja pod sumnju itra`i preispitivanje, a to }e da pomogneop{toj i ljudskoj pravdi i istini, do koje }ese ipak do}i.

Zato pratite dragi na{i ~itaoci isunarodnici, narednu sednicu GeneralneSkup{tine UN kao dobri Amerikanci i Srbi.Mi koji smo ovde, mo`emo bar toliko dau~inimo i damo bar mali doprinos svemutome, ako se ve} niko nije potrudio da orga-nizuje miting podr{ke Jeremi}u i Srbiji, ilibar neto sli~no… Sporo mislimo i kasnimou svemu po obi~aju. Kad se osvestimo iovaj voz }e da prodje, na`lost. I na krajumoram da ka`em i ovo – bojim se samo dase na njega ne prika~e neki drugi, pa namonda posle bude krivo…

Ivica Da~i} sa na{im dopisnikom, na otvaranju izlo`be o Hilandaru u crkvi SV. Save na Menhetnu.

Ogledalo informi{e, promovi{e,povezuje i

neguje srpskevrednosti!!!

773.744.0373

^ITAJTEOGLEDALO

www.serbianmirror.com

ZA SRBE I CEO SVET SVE PO^INJE I ZAVR[AVA SE U NJUJORKU

Povodom rasprave Generalne Skup{tine UN o Ha{kom Sudu 10. aprila

Pi{e: Milan Lu~i},

stalni dopisnik iz

Njujorka

P O L I T I K A

7April 2013. www.serbianmirror.com

Autor: Marko Lopu{ina

Ipored svemo}nog policijskog nadzora,koji je zasmetao gra|anima Zagreba, uvreme utakmice fudbalera Hrvatske i

Srbije na Maksimiru, dogodile su se, kakose to politi~ki ka`e, nemile scene.Ispisivane su i uzvikivane antisrpske parole“Srbe na vrbe!” i “Ubi Srbina!” Uhap{enoje, kako se to opet politi~ki ka`e za budalei nasilnike, 65 izgrednika. Time, me|utim,nije okon~an hrvatski nacionalisti~ki ratprotiv Srba, jer je u Lincu posle fudbalskeutakmice, koju su Srbi izgubili, izbilamasovna tu~a 50 Hrvata i Srba. Devet aus-trijskih patrola policije bilo je potrebno dazaustavi tu~u, usled koje je vi{e osobazadobilo lak{e povrede. Dve osobe suprivremeno li{ene slobode.

Od raspada zajedni~ke dr`aveSFRJ i bratstva i jedinstva Srba, Hrvata,Albanaca i Slovenaca pro{lo je dve deceni-je. Krvavi rat koji je zasnovan i odr`avanna nacionalnog mr`nji i pored tranzicije idemokratije nije okon~an, samo je oru`jezamenjeno mr`njom. U 21. veku, me|utim,kada su Srbi ogla{eni krivcima i gubitnici-ma, rat je nastavljen kao antisrpska hister-ija i progon svega {to po~inje sa malim ilivelikim slovom “S”.

U Krajini su pretu~eni mladibogoslovi manastira Krka od strane mladihusta{a. Poru{en je i grob jednog srpskogvladike. U Kninu su tu~eni povratnici, a uSplitu je do~ek srpskim sportistima i tenis-erima ozna~avan javno kao poziv nalin~ovanje Srba. Na Kosmetu je izvedeno25 napada na srpske gra|ane i institucije uop{tini Kosovska Mitrovica i Gnjilane. URa{koj oblasti, koju i Srbi i Bo{njaci nazi-vaju Sand`ak, na sportskim priredbamanavija se za Tursku, a protiv Srbije. Sli~noje i u Crnoj Gori, gde su srpski jezik icrkva zamenjeni crnogorskim. U Ma|arskojse, tako|e, na jednoj priredbi skandiraloprotiv Srba i Srbije.

Antisrpstvo je postalo odlikaalbanskog, slovena~kog, hrvatskog,sand`a~kog, ma|arskog, pa i crnogorskognacionalnog identiteta. Re~ je o antisrp-skom sindromu, koji neguju politi~ke elitesusednih dr`ava i svetske sile da bi sva|alenarode na Balkanu i vladale postju-goslovenskim prostorom. Unutra{nji poli-ti~ki faktori u Hrvatskoj, Crnoj Gori,Sand`aku, na Kosmetu, u Sloveniji koristeantisrpsku politiku za sticanje politi~kevlasti, ali i za skrivanje vlastitih politi~kihi dru{tvenih problema. Lak{e je nagovoritiusta{e da u Vukovaru napadaju Srbe, negoobjasniti Vukovar~anima za{to nemajuposao i plate. I da za to nisu krive kom{ijeSrbi. Bolje je govoriti u Novom Pazaru iliu Pre{evu da su za krizu lokalnesamouprave na Sand`aku i na jugu Srbijekrivi Beograd i Srbi, nego legalno izabranamuslimanska i albanska vlast.

Kako je danas prostor biv{eJugoslavije kolonija zapadnih sila, u komedr`avni~ka vlast predstavlja lutkarskodru{tvo SAD, NATO i EU, unutra{njiodnosi i politika na Balkanu proizvod suspolja{njih uticaja koji i dalje insistiraju nanacionalisti~koj mr`nji i politi~kom ratuZagreba, Podgorice, Ljubljane, Sarajeva

protiv Beograda. I obrnuto. Antisrpstvo suuostalom velike sile proizvele jo{ pre 100godina kada su Srbi krenuli na Turke ioslobodili sa saveznicima Balkan, a potomu Prvom svetskom ratu oslobodili i Evropu.Prvo je be~ko carstvo, tesno povezano saTurskom, povelo medijski i antisrpski rat

protiv Beograd, jer im je oterao velikogposlovnog partnera sa Bosfora, a potom jersu Srbi razbili Austrougarsko carstvo. Kopregleda novine iz 1912. i 1914. godinevide}e frapantnu sli~nost be~kih napada naSrbe sa onima koje su eksperti NATO zamedijski rat vodili 1999. protiv Jugoslavijei Srba.

- Srbe treba baciti na kolena –rekao je Klaus Kinkel, ministar inostranih

poslova Nema~ke, 27. maj 1992. godine. –Vodi}emo protiv Srba rat – diplomatski,ekonomski, politi~ki, propagandno i psiho-lo{ki – govorio je D`ejms Bejker, dr`avnisekretar SAD, jun 1992. godine. – Srbi sudvodimenzionalan narod s te`njom kaprostakluku... @ivotinje koriste svojeresurse znatno sre|enije nego ovi naopaki

stvorovi, ~ija pripad-nost ljudskoj rasi je uvelikom zaka{njenju– kazao je

P i t e rJustinov, glumac,ambasador Unicefa,,,Juropien”, 10. jun1993.

Kako tvrdeistori~ari prete~agenocida po~injenognad Srbima u vremeNDH bile sumasovne ru{ila~keantisrpske demon-stracije u periodup o s t o j a n j aAustrougarske iposebno u Prvomsvetskom ratu.Podsticane su i odsamih dr`avnih struk-tura Monarhije, kojaje upravo u zavadiSrba i Hrvata videla

{ansu za produ`etak `ivota oronulehabzbur{ke dr`ave. Potom je nacionalniidentitet savremenih Hrvata gra|en nakatoli~anstvu i suprotstavljanju Srbima, {toje i cement za spajanje raznorodnognacionalnog stanovni{tva koje je stopljenou hrvatsku naciju, gde je zna~ajan udeo

pokatoli~enih Srba iz razli~itih istorijskihepoha, ali i ^eha, Ma|ara, Nemaca i drugihnaroda.

Sli~na je geneza i slovena~kenacije, u kojoj je vojni {pijun Janez Jan{aja{u}i na mr`nji protiv Srba, a na simpati-jama prema Albancima sagradiodemokratsku de`elu, u kojoj je sru{en kaopremijer, jer nije re{io doma}i zadatak –nije obezbedio moderan `ivot Slovencima.

Na Srbe vi{e ne napada, ali ih je uSloveniji premijer Janez Jan{a dr`ao kaonepostoje}u nacionalnu manjinu. Politi~kirecept Jan{e primenjuje Milo \ukanovi},Srbin crnogorske krvi, koji prilikom popisaumanjuje broj Srba u Crnoj Gori i ne dajeim pun status konstitucionalnog naroda, uzemlji u koju je i slavni Njego{ smatraosrpskom.

Istori~ar Janko Cvetkov izBugarske napravio je “Atlas predrasuda”,mapu Evrope, u koju su, umesto imenadr`ava, upisane predrasude o njihovimstanovnicima. U njoj pi{e da Turci za Srbetvrde da su teroristi, a Grci da su drugari.Dok Britanci i Nemci srpski narod klasi-fikuju kao “neucrtane na mapi”, zajedno saostalim dr`avama biv{e Jugoslavije. ZaRuse mi Srbi smo – unu~i}i Moskve.Cvetkov smatra da Rusi vole Hrvate, pa jena mapi njihove predrasude obele`iore~ima “Hravtska – odredi{te za zabavu”.Za Grke su Hrvati “katoli~ki Srbi”.

Na`alost, u susednim zemljama ipokrajinama se gotovo ni{ta ne preduzimazbog otvorenog propagiranja neprijateljstvaprotiv Srba u javnom `ivotu. Otuda\ukanovi} za dr Ko{tunicu ka`e da jemalte ne, ubica, a ~elnik Splita i ~elnik“Dinama” javno priznaju da mrze Srbe. Izatoga slede batine malih uspaljenih ljudi,kojima se Srbima deli lekcija o nacionalnojpripadnosti. Profesori Filozofskog fakultetau Zagrebu tvrde da danas postoji ve}i jazizme|u mladih Srba i Hrvata, nego nji-hovih o~eva i majki koji su u~estvovali uratu. ^udno je da lekcije mr`nje Hrvatidele Srbima dva meseca pre nego }e posta-ti gospoda Evropske unije, u koju kao poli-ti~ki mentori, treba da uvedu i Srbiju.

Srbi zato stalno o~ekuju da }e se

Hrvati primiriti, da }e pokazati svoje gospod-sko lice i da ne}e uvek i u svemu podr`avatiusta{e, jer Srbi znaju da nije svaki Hrvatusta{a. To pokazuju srpsko-hrvatski brakovi,a i slika dvoje zaljubljenih pod srpskom ihrvatskom zastavom. To je pokazala i jednacura iz Splita koja se fotografisala kraj grafi-ta “Ubi Srbina”, a zatim svojim crvenimkarminom umesto poruke mr`nje napisala:“Poljubi Srbina”.

Balkanska mr`nja

LJUBI ILI UBIJ SRBINAAntisrpstvo je postalo odlika albanskog, slovena~kog, hrvatskog, sand`a~kog, ma|arskog, pa i crnogorskog nacionalnog identiteta,

jer to `ele politi~ke elite sveta

8 April 2013.

F I L M

IZA SVAKOG UMETNI^KOG DELATREBA DA STOJI DR@AVA

Pi{e: Aleksandra Miti}

Poznati reditelj Emir Kusturica je kra-jem marta gostovao u Ni{u, na pozivsaveza studenata Filozofskog fakulte-

ta, na inicijativu studenata `urnalistike itom prilikom je odr`ao predavanje na temu“Kako film mo`e da kreira medijsku slikuo jednom narodu.”

“Kada pitate srpskog seljaka izu`i~kog kraja, {ta je moral, on }e vamodgovoriti da je moral ono {to se mora.”Rekao je Kusturica na po~etku svog obra-canja.

On je predavanje zapo~eonavode}i kao primer televiziju Pink i sli~nemedije koje smatra direktno odgovornim zadana{nji lo{ imid` Srbije u svetu.

Tako, dobronameran ~ovek usvetu gledajuci to pomisli da su svi kodnas onakvi kao {to je Pink, kao {to je BNi ostale televizije, a to ustvari nije ta~no.Takva slika o nama je prihva}ena, a to jekvarenje ukusa ameri~kih slu`benika na ter-itoriji Balkana. Oni su prihvatili najgoritrash koji mi proizvodimo i na tomdubri{tu su formirali sliku o nama.”

O srpskoj kinematografiji

“Srpski filmovi su i{~upani, mis-lim da jedino taj glagol odgovara na~inu nakoji su dobijane pare za snimanje. Ja, li~nonisam nikada dobio pare iz Srbije za svojefilmove, a napravio sam ovde pet filmova.I za divno ~udo, filmski radnici Srbijemene nikada nisu do kraja prihvatili kaosvog filmad`iju i to je jedan fenomen. Iposle Palme u Kanu ili Zlatnog Lava, jasam jo{ uvek neki eteri~ni re`iser koji jestena{ u simboli~kom smislu, ali fakti~kinikad nisam dobio ni poziv od filmskihradnika. Ovo govorim, ne da bih se `alio,ve} kao ~injenicu na temu {ta je film ura-dio i kakvu je sliku o nama stvorio. Minismo imali nikada ideju o tome {ta filmmo`e da uradi u svetu. Na`alost, mi uvekpreterujemo, mislimo da film mo`e sve, paonda radimo ono da on ne mo`e ni{ta.Srpski film u svetu mo`e da poka`e slikuo nama koja afirmi{e ideju o na{em `ivotu,o na{oj dobroti, eventualno o karakteru, alinikako ne mo`e da menja tu sliku, koja jestvorena na{om naravi. Jer mi, taman kadnapravimo neku strategiju, kada `elimo dase svetu predstavimo boljim nego {tojesmo, onda ulazimo u fazu “celebrity kul-ture” koju prihvatimo svesrdno. I to jeproblem koji stvaraju ve} navedene televiz-ije, pa se misli da su Ivo Andri} i [aban[auli} ne{to vrlo sli~no i deo iste celine itu pri~u razvijamo na najgori mogu}i na~in.Na kraju se desi da dobijemo dr`avu kojaodvaja 0,68 % od bud`eta za kulturu.Dr`avu, koja potpuno zanemari ~injenicuda ikakvu sliku treba da stvaramo, osim tespontane slike. Ta, koja se ~ini kao spon-tana slika, je vrlo precizno profilisana.

Dakle, da bi mi napravili film kojibi prikazivao bolju i bli`u sliku o nama,

potrebno je da imamo neku industriju, a minemamo nikakvu industriju. Kada pogledatedana{nji srpski film, imate 3-4 struje. Imatereditelje starije generacije, kojoj na`alost i ja

pripadam, oni prave filmove kao da su u ’70.Ili ’80. godinama, to su oni dovitljivi iduhoviti kao {to je Goran Markovi} i to sudobri, pristojni filmovi. Imamo, zatim, mlade

reditelje koji se hrane iz nema~kih fondova,gde je sramota napraviti bilo {ta sto naginjeka humoru, jer se sve bazira na tome da jesve crno, neizbe`no lo{e i da nam spasanema i imamo reditelje koji prikazuju, imati-ciju dobrote i koji idu u la`nom eti~kompravcu. Postoji jo{ jedna struja, koja povre-meno blje{ti i koja potpuno nepravednootvara prostor Srba kao nacista. Ti filmovinastaju naj~e{}e zbog toga {to reditelji ne

znaju {ta rade, pa onda zacrne do kraja. Toje sve zbog toga {to operacija snimanja filmai uop{te taj svet koji stvara sliku treba dabude uskladjen sa nekim dr`avnim idejama.

Dakle, mora da postoji neka kulturna politi-ka. Kod nas je sve obrnuto, mi kulturnu poli-tiku nemamo i prema tome na{a slika onama je uglavnom u na{oj veri da bi mimogli da platimo neku logisti~ku grupu sastrane. Medjutim, nama ne mo`e niko sastrane da pomogne, jer mi formalno ne`elimo da pomognemo sami sebi. Zato, kadagovorim o slici o nama, koju mi stvaramo,ona je ili zamra~ena ili la`na ili je povr{na.A ambijent u kome mi `ivimo ili formalnasnaga koju dr`ava ima ne oslobadja ni nulapromila svoje energije da bi stvorila slikukoja bi bila bar pribli`na nekoj realnosti gdenismo ni glorifikovani, ni lo{i. Do{lo jevreme da se definitivno otreznimo. Film jepostao svojstvo velike industrije i on jepromenio svoju namenu. Od 1970. godinesvetski film je, osim Holivuda do`iveo veli-ki obrt. Kad sam pravio film “Otac naslu`benom putu” 1985. u Kanski festival jepoku{alo da udje negde oko 700 filmova.Moj prijatelj, {ef Kanskog festivala, ka`e dasu oni ove godine videli 5.700 filmova. [tase desilo? Isto ono {to se desilo i u proizvod-nji hrane. Pove}ao se broj jedinica, a kvali-tativno se sve uru{ilo i marginalizovalo ono{to vredi. Bio sam ~lan `irija u Kanu pre~etiri godine i video sam to. Dakle, danasmo`ete videti serije i filmove koji se ne ti~u~oveka. Vi{e se ne radi ono sto se radilosedamdesetih i osamdesetih kada je ameri~kifilm cvetao, kada je svetska kinematografijakroz pri~u, kroz junaka, postavljala klju~naegzistencijalna pitanja koja su bilaprikop~ana na socijalne i politi~ke uslove, naistoriju, pobunu, na sve ono {to je bila karak-teristika osamdesetih u svim tim subkulturn-im i kulturnim obrascima. Danas ima takvihpoku{aja u velikim zemljama na zapadu.Kod nas toga nema. Kod nas dolaze projek-tovani mladi reditelji koji tra`e od nas i unama ono {to nije su{tinski vezano za na{u

sudbinu nego za neke projekte nevladinihorganizacija koji prikazuju umetnute teme,na primer teme nasilja, skin hedsa i svegaonog {to u su{tini nije karakteristika nekogna{eg anti junaka i junaka. Generalno, filmje velika kocka i tu treba da se prodje kroziglene u{i da bi ~ovek sa sto ljudi operisaokao sa jednom malom vojskom i pri tomenapravio film. To je jedna kompozitna umet-nost, koja treba da ima dr`avu iza sebe i pro-tokol po kome dr`ava `eli da za{titi svoje

nacionalno bi}e. Pogledajte u poslednje dve– tri godine koji su sve filmovi na festivali-ma predstavljali Srbiju u svetu? Pro{legodine su se utrkivala dva re`isera. Jedan jepravio film o Jevrejima, veruju}i da }e takopro}i u Holivudu, a drugi film o homosek-sualcima, naivno veruju}i da }e sama tema,da ga katapultira u svet slave.

Mi smo jo{ za vreme Milo{evi}apredali to kulturno tr`i{te i izgubili idejuo tome ko smo i {ta smo. Najgore nam jeustvari danas, kada uzmete to politi~konebo i{arano s jedne strane velikom ide-jom da ruski gas iz Sibira dode do nas, asa druge strane je Kosovo koje samo {tonije predato. I {ta }e se desiti, akopredamo Kosovo, a dobijemo gas? Ne{tosmo dobili, a izgubili smo ne{to {to jeduhovne prirode. I uvek }e se ubudu}nosti de{avati da }emo za ne{tomaterijalno, lako `rtvovati duhovno. Patako i ti filmovi. Zanimljivo je da ~itavoto ratno podru~je koje je gorelo od ’91. –’95. nije dalo sna`an rezultat u sferi filma.I ne samo u filmu, ~ak i u literature nemaonoga {to nosi taj period, a ne postojini{ta plodonosnije za filmske radnike ilipisce nego rat i de{avanja u njemu. I sada,kada bih bio primoran da odgovorim napitanje, kakva slika vlada o nama u svetu,ja bih rekao da te slike uop{te nema. Mise na politi~kom nivou ne bavimo pitanji-ma {ta zna~i film i predstava o jednomnarodu. U istoriji umetnosti se ka`e da susva velika umetni~ka dela, nastala u sarad-nji sa dr`avom. Tako je i danas.

Filmski autor mora da prati svoje`ivotne instinkte, impulse, potrebno je danjegov `ivot bude oboga}en, da bi svomfilmu mogao ne{to da da. Varka je akosamo gleda filmove i ako misli da ti obras-ci mogu u njemu ne{to da probude. @ivotje pravo izvori{te inspiracije.”

Kada je pobedio Tomislav Nikoli}, jasam odmah znao da oni kre}u u akcijunikl, ja sam svom prijatelju rekao da binajbolje za Srbiju bilo da napravi javneradove i da se iz fiktivnih svetova vrati-mo u realan svet i da zasadimo millionhektara vo}ki, jer znamo da mo`emo daih prodamo. Mislim da bi prema Šiptari-ma trebalo da napravimo granicu odjabuka, krušaka, šljiva i malina. Ako bikojim slu~ajem taj nikl uspeo, mi biizgubili i tu jedinu našu osnovnu karak-teristiku iliti karakteristiku spasa.

O Kosovu kao umetni~koj

inspiracijiMislim da je Kosovo velika tema i lit-

erarna i filmska. Mi ništa od te temenismo uradili. Dugo pišem knjigu o jed-nom mladom filmskom reditelju koji `elida snimi film o Dostojevskom, ali nemapara pa mora da snima reklame, kako bizaradio. U jednom trenutku dolazi mubogat ~ovek koji tra`i da mu ubije `enu,a zauzvrat }e mu dati novac za film.

Mladi reditelj prihvata, ali ne ubijaon tu `enu, ve} to ~ini neko drugi.Reditelju preti zatvor, on be`i naKosovo. Tamo ulazi u opasnu zonutrgovine organima. Uhva}en je i u opas-nosti, jer ho}e da mu vade srce.”Kusturica nije `eleo da otkriva daljesadr`aj knjige, ali je izjavio da }e filmsnimljen po njoj biti li~no njegov dopri-nos srpskom pitanju Kosova. Rekao jeda }e za nekih pet godina sigurno snim-iti taj film, na prostoru Rusije, jer sumn-ja da }e mu na Kosovu snimanje bitidozvoljeno. Kusturica je takodje rekaoda je najjezivija ideja o ~oveku danas,upravo takav zlo~in, vadenje organa na`ivo. To je nešto što mora da se snimi i“ja }u to snimiti”, rekao je Kusturica.

M U Z I ^ K I D O G A D J A J I

9www.serbianmirror.comApril 2013.

Razgovor vodila: Marijana Maljkovi}

Na prvoj manifestaciji “Prole}e uOgledalu” specijalno iznena|e-nje bio je mladi, ali ve} dobro

poznat peva~ ^edomil Kabi} – ^eda,koji je svoj nastup iskoristio, da pred-stavi dve nove pesme. Sa odu{evljenjemse odazvao na{em pozivu i pristao danastupi i ove godine. Tim povodom, zaOgledalo ^eda otkriva za{to voli na{umanifestaciju, gde peva ovih dana, dali je zadovoljan svojim prethodnimhitovima i ekskluzivno samo zana{e novine otkriva, da imaspreman novi material.

S obzirom da ste nas-tupili pro{le godine, kakokomentari{ete manifestaciju“Prole}e u Ogledalu”?

- [ta da ka`emosim veliko hvala napozivu, jer jezaista bilo predi-vno, jako lepoorganizovanosa velikimo d z i v o mljudi. Dragomi je {to jeo v a k one{to ve}p o s t a l ot r a d i c i j ar e d a k c i j eOgledala, jerna`alost nemamnogo manifestacijaovog tipa, koje biokupile veliki brojljudi i mojih kolega,gde iskoristimo pri-liku da se lepoispri~amo na{alimo izapevamo zajedno.

[ta o~eku-jete od ovogodi{njegspektakla?

- Uh, pa tose zna, lud provod,dobru zabavu, mnogogostiju i naravno dvadana nespavanja, jer satakvom ekipom spa-vanja nema.

Kako su upublici pro{le va{epesme “Rane” i “La`ime” koje ste pred-stavili pro{le godine?

- Zadovoljansam kako je publika pri-hvatila pesme posebnobaladu “La`i me”. Ljudiznaju tekst i medodiju ipevu{e ih, a to je najbitni-je. Peva~ je tada zado-voljan i dobije elan daide dalje, da pru`a nove

pesme i nastupe, a to je veoma bitno uovom poslu, jer kad te publika voli sve jelak{e.

Nezvani~no saznajemo da }etepubliku uskoro obradovati novim pes-mama.

- Eto, bi}ete prvi kojima }u re}itajnu, imam dve nove pesme jedna brzogritma za `urke i lom, a druga opet predi-vna balada koju smo radili, moja desnaruka – moj klaviaturista Vlatko Mi{kovi}i ja. Vlatku se ovom prilikom zahvalju-

jem na svemu u dosada{njem radu,jer trpi me ~ovek punih {est godi-na. Eto toliko za sad o novimpesmama.

Za dobrog peva~anema straha da }e ostati bezposla. Pretpostavljam da vasmnogi zovu da pevate ovih

dana?- [to se nastupa

ti~e, hvala Bogu tu sene mogu po`aliti, radi-mo punom parom.Ve}inom su tosvadbe, kr{tenja iveridbe, a kad tozavr{imo, onda radi-mo po diskotekama.Vlatko i ja smo zasada prezauzeti imoramo daisplanirano kada}emo uzeti malupauzu, pa sa lep{impolovinama naodmor.

S obzi-rom da `ivite uMilvokiju, gde

mladi tamo izlaze?- U Milvokiju

ne postoji tipi~no srp-sko mesto za izlazak,ali sa vremena navreme se organizuje-mo, pa se okupiomladina. ^ikago jeblizu pa dolaze ~estokod vas. Srpskapravoslavna crkva“Sveti Sava” ~estoorganizuje zabave itu se skupimo kakobi se dobro i lepozabavili i naravnoza dobrobit crkve,jer nas ona svezajedno, dr`i naokupu. Eto odmene sad toliko,veliki pozdrav va-{oj redakciji. Stva-rno ste najbolji iako Bog da

vidimo se uaprilu.

RASPEVANO PROLE]E U ^IKAGU

Sada ve} tradicionalna, najve}a muzi~kamanifestacija u ^ikagu, pod nazivomPROLE]E U OGLEDALU, je

pokazala da svake godine okuplja sve ve}ibroj broj izvodja~a, kao i sve vi{e ljubiteljasrpske muzike i kulture. Zna se da se ovamanifestacija odr`ava i u cilju odr`avanja srp-skog lista Ogledalo, jer svi muzi~ari i peva~inastupaju volontesrki, Ogledalu s’ ljubavlju.

Slavica Momakovi} Miljanovi} jeod samog po~etka uz Ogledalo i uvelikopodr`ava i poma`e realizaciju ovog projekta,tim povodom razgovaramo sa ovom cen-jenom damom na{e narodne pesme.

I ove godine Ogledalo saradjuje savama na ovoj najve}oj muzi~koj mani-festaciji, {ta je to {to vas vezuje?

- Zahvaljujem se listu “Ogledalo”na ukazanom poverenju. ^ast mi je i velikozadovojstvo {to mogu da dam svoj skromnidoprinos i saradnjom pomognem muzi~kumanifestaciju “Prole}e u Ogledalu”.“Ogledao” je ugledan list, koji nas povezujei {irom Amerike i sa na{om zemljom.Takodje nas informi{e i neguje srpske kul-turne vrednosti.Verujem da }e ovim povodomna{i zemljaci po`eleti da prema svojimmogu}nostima pomognu ovu veliku mani-festaciju.

Kakav ce biti Va{ doprinos?- Urednica i vlasnica lista

“Ogledalo” gospodja Slavica Petrovi}, imen-ovala me je za muzi~kog urednika za talentekoji }e se takmi~iti 26. aprila. Svi kandidatitreba da dobro pripreme jednu pesmu po

izboru i da se javer e d a k c i j i

“Ogledala” ilimeni li~no.Po`eljno jeda ihprethodno~ujem, dao s t a v es v o j e

podatke, kako bih mogla da ih da obavestimgde i u koje vreme }e se odr`ati generalnaproba. Na generalnoj probi svima }u ravno-pravno pomo}i da otpevaju pesmu {to boljemogu, a ima}e i muzi~ku podr{ku orkestraDragana Negovanovi}a. Takodje je potrebnoda mi se blagovremeno jave i instrumental-isti, jer }u i sa njima raditi, dok se glumcimoraju javiti isklju~ivo Slavici Petrovi}.

Za{to je ovo va`na manifestacija?- Za nove talente ova je mani-

festacija od velikog zna~aja. Dobi}e velikumedijsku podr{ku, veliku reklamu i ima}e{ansu da, ukoliko osvoje prvo mesto, dobijugotovu pesmu i snimanje u studiju mog cen-jenog kolege Dragana Negovanovi}a. Postojei druge vredne nagrade. Za u~esnike }e to bitijedno veliko iskustvo i lepo dru`enje.Najva`nije je u~estvovati!!! Moram da dodamda }u pevati obe ve~eri. Prve ve~eri posletakmicenja, a druge ve~eri tokom celog pro-grama sa mojim kolegama, ~ija }ete imenauskoro ~uti.

[ta poklanjate pobednikutakmi~enja “Prole}e u Ogledalu”?

- Pobednik }e dobiti od menepesmu kao i pro{le godine (zavisi da li jemu{ko ili `ensko). Pesme su ve} gotove!!!

Da li znate neke od u~esnika?- Iz moje {kole pevanja “Zavi~ajni

Slavuji’’ ve} su se neki prijavili. Drago mi je{to }e u~estvovati....

[ta o~ekujete od kulturno –muzi~ke manifestacije “Prole}e uOgledalu”?

- Od ove muzi~ke manifestacijeo~ekujem da }e se na{i zemljaci u ^ikagu iokolini odazvati i do}i u SANDYRESTORAN TESLA 26. i 27. aprila uvelikom broju. Da }e podr`ati list “Ogledalo”i sve u~esnike. O~ekujem da }e se prijavitidosta talentovanih ljudi. Verujem da }e onispoznati da im je ovo velika {ansa da ostvaresvoje snove. Za njih je ovo veliki projekat jerim “Prole}e u Ogledalu” otvara mnoga zvez-dana vrata! [to se mene ti~e, ima}u zado-voljstvo da pomognem mladim ljudima i dase dru`im sa mojim dragim kolegama iz^ikaga, koji }e nastupati obe ve~eri. Radujemse susretu sa mnogim prijateljima.

@elite li za kraj da poru~ite ne{tona{im ~itaocima?

- Na kraju `elim da pozdravimsve dobre ljude, ~itaoce lista “Ogledalo”,{irom Amerike i da im po`elim svenajlep{e. Takode `elim da pozdravimmoju dragu prijateljicu, urednicu

“Ogledala”, da joj se zahvalim nadugogodi{njoj saradnji, da joj~estitam na istrajnosti i

izuzetno kvalitetnom raduna o~uvanju srpskogidentiteta. Naravno, dajoj po`elim puno srece iuspeha u daljem radu.

S po{tovan-jem, va{a SlavicaMomakovi} Miljanovi},za “Serbian Mirror”.

Dva razgovora istim povodom

10 April 2013.

Ambasador R.S. u Va{ingtonu Vladimir Petrovi}, predsednik Gen. skup{tine UN Vuk Jeremi} i Gen. konzul RS u ^ikagu Desko Nikitovi} Gospodin i gopodja Tupanjac. Vuk Jeremi}, Desko Nikitov} i Nj. P. vladika Longin

Sredinom marta dve neprofitne i human-itarne organizacije “Bo`ur” i “UnitasFund” odr`ale su veoma uspe{nu dona-

torsku ve~eru, u Univerzitetskom klubu^ikaga, na kojoj je po~asni doma}in skupabio Vuk Jeremi}, predsednik Generalneskup{tine Ujedinjenih nacija i biv{i ministarspoljnih poslova Republike Srbije. Oko stot-injak uglednih zvanica sakupilo je 45.000dolara, poru~iv{i da ne}e zaboravitiSrbe sa Kosova. Novac je namen-jen najsiroma{nijim kosovskimporodicama, bolesnoj i deci bezroditelja, narodnim kuhinjama iugro`enim srpskim manastirima icrkvama na Kosovu i Metohiji.

Me|u ugledinim Srbima iprijateljima Srba, koji su to ve~epru`ili nov~anu i moralnu podr{kunajugro`enijem narodu u Evropibili su: biv{a kongreskinja MelisaBin, srpski ambasador u Va{ing-tonu Vladimir Petrovi}, generalnikonzul Desko Nikitovi}, episkopameri~ko-kanadski vladika Longin,brojni poslovni ljudi, prijatelji“Bo`ura” i “Unitasa” i predstavni-ci medija.

Skup je po~eoblagoslovom vladike Longina, kojije podsetio koliko je “Bo`ur”poslednjih godina aktivno ikonkretno pomagao najugro`enijena Kosovu i Metohiji. On jeizrazio nadu da }e i te ve~eri,medju Srbima biti dovoljno ljudi“mekog, dobrog srca i ~vrste vere”, da }emobiti slo`ni i jedinstveni jer onda za nas ne}ebiti prepreke. ‘‘Okupili smo se dapomognemo i prikupimo pomo} za na{narod na Kosovu i Metohiji, za narodnekuhinje i za ugro`ene kojima su potrebneosnovne `ivotne namirnice. Ovi dobri ljudiiz Bo`ura” su jezgro, a nadam se da }e sei drugi odazvati i pomo}i na{u bra}u i ses-tre. Oni su i ranije bili aktivni na srednjemzapadu Amerike i tada su skupili divnusumu novca. I{ao sam sa njima da zajedno

predamo pomo} na{em prognanom narodu ina{im manastirima. Nadamo se da ne}emostati sa akcijama skupljanja pomo}i i zadruge krajeve, gde god ima izbeglica, prog-nanih i siro~adi. Ni na{ narod ovde nije utako zavidnom polo`aju, ali je ipak u boljojmogu}nosti da pomogne i nadam se, da ne}ebiti pravoslavnog Srbina, koji se ne}e odaz-vati pozivu za pomo}i bra}i i sestrama na

Kosovu. Potrebno je da mi ovde isitinskisaose}amo sa onima kojima je potrebnapomo}. Glavni kriterijum, kako nas u~i na{apravoslavna vera, je ljubav – da li smo jepokazali u praksi, posvedo~ili i potvrdili, dali smo gladnog nahranili, `ednog napojili,golog obukli, bosog obuli, bolesnog ili utamnici posetili? Da li smo samo po imenuhri{}ani ili smo zaista pravi hri{}ani nadelu? Ova ljubav i saose}anje sa stradalnimaje ne{to najva`nije i to referi{e svakog~oveka, a posebno svakog hri{}anina.

Prisustvo Vuka Jeremi}a poma`e, jer njegana{i ljudi u ^ikagu i imigraciji cene kaodobrog i sposbnog predstavnika naroda, anjegove izjave uvek nailaze na dobar prijemne samo kod na{ih ljudi. Sada kada zauzimatako visok polo`aj ({to ~ini ~ast ne samonjemu, nego i na{em narodu) jo{ vi{e doda-je zna~aj ve~era{njeg sastanka i inicijatoveza pomo} Kosovu”, istakao je vladika

Longin.Ambasador Srbije u

Va{ingtonu i nekada{nji stanovnik^ikaga, Vladimir Petrovi}, rekao jeda se divi radu ove dve humanitarneorganizacije. “Te{ko je poverovatida na pragu 21. veka u Evropi pos-toje ljudi koji `ive u takosiroma{nim i nesigurnim uslovima,kao {to `ive na{i sunorodnici naKosovu, da postoje deca koja nemogu da idu u {kolu zbog pretnji inasilja koje trpe svaki dan”, istakaoje Petrovi} i podsetio da se za neko-liko dana navr{ava devet godina odmartovskog progroma na Kosovu,kada je oko ~etiri hiljade Srba pri-morano da napusti svoje domove,kada je 35 srpskih hramovao{te}eno i uni{teno i {est gradovapotpuno etni~ki o~i{}eno. “Na{a jedu`nost da uradimo sve {tomo`emo da pomognemo ljudima ideci koji `ive u izuzetno te{kimuslovima”, naglasio je ambasadorPetrovi}.

Predsednik Unitas fondaVojislav Stani{i} rekao je, da je Evropaokrenula glavu od Kosova i da ne `eli daprizna da u njenom srcu vi{e 20 odsto ljudi`ivi u siroma{tvu i stalnom strahu za svoj`ivot. “Na{a dr`ava, zbog ratova, kriza, pre-viranja, nije u mogu}nosti da pomogne izato je “Unitas” nastao”, rekao je Stani{i}dodaju}i da je i on li~no nosio pomo} naKosovo, jer je njihova najve}a satisfakcijasre}a, koja se vidi na licima tih ljudi, kojimisle da ih je ceo svet zaboravio. On jetakodje pomenuo da je dolazak Vuka

Jeremi}a na ovakav skup izuzetno va`andoga|aj, zahvalio mu se {to govori u imesvih Srba, jer je on sada, kako je Stani{i}rekao, najve}i borac za Srbiju i srpska prava.

Po~asni doma}in skupa i li~nostkoja je uradila mnogo za svoj narod name|unarodnom nivou, predsednik Generalneskup{tine UN Vuk Jeremi}, se osvrnuo naposlednjih 13 godina na Kosovu, u tokukojih je `ivot za mnoge srpske porodicepostao nepodno{ljiv. “Stotine Srba je ubi-jeno, hiljade nestalo. Desetine hiljada poslo-va je uni{teno i desetine hiljada je protivza-konito okupirano i zauzeto. Na{ipravoslavni hramovi su uni{teni, kao igroblja srpskih predaka. Na Kosovu se stal-no kr{e ljudska prava, Srbi su okru`enisvakodnevnim nasiljem i agresijom, stalnimpretnjama i strahom, ekstremizmom… I sveto u srcu Evrope”, upozorio je Jeremi}. Onje naglasio, da Kosovo nije dr`ava, iako suAlbanci proglasili nezavisnost Kosova 2008.godine, jer je nije priznala Srbija. “Uprkosstalnim poku{ajima Kosovo nije dr`ava, nitije ~lan Saveta Evrope, OSCE i {to jenajva`nije niti je ~lan Ujedinjenih nacija.Treba da ostanemo ~vrsti, da se odupremopritiscima i da problemu Kosova pristupamodimplomatski, putem dijaloga, a nenametanjem stavova Pri{tine”, rekao jeJeremi}. On je podsetio na na{eg NobelovcaIvu Andri}a, koji je verovao u fundamental-nu va`nost podizanja mostova izmedjuSrbije i ostatka sveta. Nisu mostovi povezi-vali samo fizi~ke objekte, ve} su oni bilimetafora kako se distance mogu prevladatii uspostaviti veze medju ljudima. “Od svega{to ~ovek u `ivotnom nagonu podi`e igradi, ni{ta nije u mojim o~ima bolje i vred-nije od mostova. Oni pokazuju na ve~itu ive~no nezasi}enu ljudsku `elju da sepove`e, izmiri i spoji sve {to iskrsne predna{im duhom, o~ima i nogama, da ne budedeljnja, protivnosti ni rastanka”, citirao jeJeremi} Andri}a i svoj govor zavr{iore~ima: “Molim vas, pomozite mi dapodignem mostove izmedju Srbije i ostatkasveta!”

”BO@UR” ZA LJUDE NA KOSOVUSrbi u ^ikagu sakupili 45.000 dolara na humanitarnoj donatorskoj ve~eri za najugro`enije na Kosovu i Metohiji, koju su organizovali

humanitarno udru`enje “Bo`ur” i “Unitas fond”

Predsednik Gen. skup{tine UN Vuk Jeremi} sa predsednikomhumanitarnog dru{tva “BO@UR” Rankom Dabizljevi}em

P R O T E K L I D O G A D J A J I