B I Z N I S

2 Oktobar 2017.

3www.serbianmirror.comOktobar 2017.

Srb info strana 4

Politi~ke aktuelnosti strana 5

“Ogledalo” 16 godina sa vama strana 6

Kapetan Dragan osudjen na 15 godina zatvora strana 7

Protekli dogadjaji, Fotoreporta`a strana 8

Vanjini biseri: Ru~ak na to~kovima strana 9

Tito kaznio Leku jer nije ubio Kardelja strane 10-11

Legendarni Ljubi{a Samard i} strana 12

Srbija na ameri~koj televiziji strana 13

Dobrota je su{tina ljudskog bi}a strana 14

Ime: Dobrica, prezime: nepoznato strana 15

Najbolji srpski filmovi u ^ikagu strane 16-17

Apel za pomo}

Novi istorijski roman Nikole Morav~evi}a strana 19

Pravoslavlje: Bog je ljubav strana 20

Nina ili umreti u Srbiji strana 21

Iz va{eg ugla: Dobar `ivot strana 22

Iz konzulata: Protekli dogadjaji u ^ikagu strana 24

Sport: Srebro zlatnog sjaja strana 25

Horoskop za oktobar strane 26-27

Vedra strana strana 28

Kulinarstvo Aleksandra Sa{e [oji}a

Vedra strana strana 29

^estitke, mediji i mali oglasi strana 30

TIRA@: 18.000

SADR@AJ

PUBLISHED BY

Ogledalo - Serbian Mirror. Inc •

P O BOX 13472 CHICAGO IL 60613• Phone: 773.744.0373• OSNIVA^: Slavica Petrovi}

• UREDNIK: Slavica Petrovi}

• GRAFI^KI UREDNIK: Zoran Marinkovi}

• REDAKCIJA: Marijana Maljkovi}, Sa{a @ivkovi},

Nenad Jovanovi}, Marko Lopu{ina.

• DOPISNICI: Vanja Buli}, Jasna Stanojev,

Ivan Kalauzovi} (Beograd)

Milan Lu~i} (New York), Sta{a Nasti} (Holivud),

Milomir Ognjanovi} (Havai)

ALL RIGHTS RESERVED:

Ogledalo is not responsible for advertisments,

advertising articles and their contents

E-mail: ogledalo@gmail.comWeb: www.serbianmirror.com

• PREDSTAVNI[TVA •• LOS ANDJELES: Dragan Rakonjac (562.397.9001)

• NJUJORK: Mike Lu~i} Milan (212.426.1020)

I Z R E D A K C I J E

““[[ttoo ggoodd ttkkaa{{ ,,vveezzuujj kkoonnccee zzaa nneebboo””

Sv. Vladika Nikolaj Velimirovi}

RE^ UREDNIKAPovodom {esnaeste godi{njice rada

Od 2. oktobra2001. godine, kada jeiza{ao prvi broj, pa doovog 170-og izdanja“Ogledalo“ ostavlja

vredan pisani trag u o~uvanju srpskog jezika, tradi-cije, kulture i na{eg identiteta.

“Ogledalo“ je organizovalo mnoge mani-festacije, vredne i korisne za na{e iseljenike, imaticu. U poslednjih pet godina na{ list promovi{esrpsku istoriju, tradiciju i kulturu kroz Srpski films-ki festival, koji mnogi progla{avaju najve}im srp-skim kulturnim dogadjajem u Americi.

@elimo da svojim radom i trudomomogu}imo i pru`imo na{oj zajednici ono {tonedostaje i {to do sada nije imala.

I sada u ovom, netako dobrom vremenu za{tampane medije, kada internet preuzima sve, mi senekako i dalje borimo i svim silama trudimo daopstanemo. Verujte da nimalo nije lako.

Zato u ovom momentu, kada slavimo{esnaestogodi{nji jubilej, apelujemo na na{e ljude dase medjusobno podr`avamo, da koriste usluge na{eglista. Da budu na{i pretplatnici, da ~itaju na{ list. Nauspe{ne ljude da reklamiraju svoje kompanije u“Ogledalu“. Da budu sponzori na{ih kulturnih dogad-

jaja. Apelujemo na one koji imaju mogu}nosti, danas podr`e moralno i finansijski, kako bi smo svizajedno, udru`enom voljom i snagom oja~ali na{uzajednicu i svoje postojanje na ovim prostorima.

“Ogledalo“ }e svoj jubilej sve~ano obele`iti15. oktobra u Tuscano’s restoranu, uz prigodan kul-turno-umetni~ki program i tambura{ki orkestar, paVas pozivamo da nam se pridru`ite i na taj na~inpodr`ite na{ rad. Unapred se radujemo Va{emdolasku.

“Ogledalo“ }e prikazati premijeru odli~nogfilma: IME DOBRICA, PREZIME NEPOZNATO, agost }e biti protagonista filma, omiljeni i poznatiSLAVKO [TIMC, 7. novembra u 20h. Ulaznicemo`ete kupiti na sajtu:www.serbianfilmfest.com

“Ogledalo“ }e ove godine odr`ati, peti poredu, SRPSKI FILMSKI FESTIVAL ^IKAGO, od29.11. do 3. 12. 2017. Vi{e informacija }ete na}i nastranicama na{eg lista i pomenutom web sajtu film-skog festivala.

Dodjite, budite sa nama jer Vam uvekdonosimo ono {to je najbolje i najnovije iz na{e kul-ture i filmske produkcije Srbije.

Uz iskren i veliki pozdrav, Va{aSlavica Petrovi}

Po{tovani ~itaoci, prijatelji ”Ogledala”,

NAME: -----------------------------------------------------------------------------------------------------------------

ADDRESS: ------------------------------------------------------------------------------------------------------------

CITY: ----------------------------------- STATE: -----------------------------------------------------------------

ZIP: --------------------------- TEL: -------------------------------------------------------------------------------

Ispunjen formular zajedno sa ~ekom po{aljite na adresu Ogledala

Ogledalo - Serbian Mirror - PO BOX 13472 Chicago IL 60613

S R B I N F O

Oktobar 2017.4

Stabilnoj kompaniji koja postoji ve} 100 godina, potrebni su radnici koji se bave

izradom i sklapanjem drveta.Odli~na radna atmosfera i mesto za rad

kao i napredovanje u poslu.Prekovremeni rad i druge beneficije.

PO^ETNA SATNINA $11.00

Adresa kompanije: : 4616 West 19th Street,Telephone: 708-780-0070, Ext. 4850.

“JEDAN NAROD – JEDNA PRI^A“NOVA POZORIŠNA

PREMIJERA U ^IKAGUPosle uspešne predstave “Cer i Kolubara – u slavu ratnika“, ~ija je

premijera bila u maju 2014. godine, u pripremi je nova predstava “Jedannarod – jedna pri~a“, koja se takodje bavi istorijskom temom.

U predstavi u~estvuje oko 50 u~esnika, srpsko-ameri~ko pozorište“Mira Srem~evi}“, u svom punom sastavu, folklorni ansambl “Oko sokolo-vo“ i `enska peva~ka grupa “Soko“.

Predstava je zamišljena kao prikaz ~etiri najzna~ajnija obi~aja kodSrba: Bo`i}a, slave, svadbe i Uskrsa, kroz razli~ite istorijske epohe. Tokomistorije srpskog naroda, stalno se provla~ila jedna pri~a, kao usud.

Bivaju}i na raskrsnici puteva i interesa mo}nijih, srpski narod je uvekbio na udaru i smetao u ostvarivanju tudjih ciljeva. Po pravilu, ali isimboli~no, mete napada bili su upravo obi~aji, vera i tradicija, kao nosiocisuštine jednog naroda.

Iz tih kriznih situacija i ratova, srpski narod nije uspeo da izvu~epouke i kao rezultat toga dolazilo je do novih ugro`avanja i ponavljanjapri~e.

Predstava ima za cilj da pošalje poruku o neophodnosti sloge i jedin-stva srpskog naroda, kroz privr`enost veri i poznavanje svojih obi~aja i tradi-cije.

Takodje, predstava ima i edukativni karakter, jer obradjuje obi~aje,koji su neobi~no bogati i razli~iti u razli~itim krajevima Srbije. Upoznaje nassa tradicionalnim obrednim pevanjem, igrom koja prati obi~aje i narodnimnošnjama vezanim za njih.

Scenario i re`iju potpisuje Milan Andrijani}.Scenografiju i izradu rekvizita Milenko Šišarica i Ljupko Stefanovi}, a

dizajn plakata Vlatko @drale.Premijera je zakazana za 21. oktobar 2017. godine u 19 ~asova u

Athenaeum theatre-u u ^ikagu.Celokupan prihod sa predstave namenjen je kupovini nove zgrade

za Akademiju Sveti Sava.

Vi{e desetina susreta sazvani~nicima, medjukojima sa vi{e od deset

{efova dr`ava i vlada, dogov-orene posete trojice predsednikaSrbiji – Amerike, Francuske iTurske – deo su onog {to jeobele`ilo petodnevno u~e{}epredsednika Srbije AleksandraVu~i}a na Generalnoj skup{tiniUN u Njujorku. Prema nekimprocenama, Vu~i} je krajem sep-tembra razgovarao sa ~ak oko 50svetskih lidera, od Skandinavijedo Afrike, a kada se na to doda-ju susreti koje je imao i {efdiplomatije Ivica Da~i}, todosti`e brojku i od 100, prenosesrpski mediji.

Kontakti koje je na IstRiveru imala na{a delegacija,prema ocenama analiti~ara,odli~na je osnova za dalji diplo-matski prodor na{e zemlje,odbranu nacionalnih interesa umedjunarodnoj areni, ali iprivla~enje novih investicija. Zamnoge je “najopipljiviji“ rezultataktivnosti na marginama GS to{to je prvi ~ovek Bele ku}eDonald Tramp prihvatio Vu~i}evpoziv da dodje u Srbiju, {to jenajavljen dolazak francuskogpredsednika Emanuela Makronapo~etkom 2018. i utana~enaposeta {efa turske dr`aveRed`epa Tajipa Erdogana za 10.oktobar, pi{e “Politika“.

Vi{i zamenikpomo}nika dr`avnog sekretaraSAD Elizabet Milard na sastankusa Vu~i}em tra`ila je obja{njen-je za paljenje ambasade SAD uBeogradu i ubistvo bra}e Biti}i.Vu~i} je posle ovog razgovoraobjasnio da Va{ington tra`ihap{enje odgovornih. O slu~ajuAmbasade, rekao je da SADtra`e komandnu i politi~kuodgovornost za one koji su ponjihovom mi{ljenju uticali na toda policija ne obavi svoj posaokako bi trebalo: “Rekli smo da jepostupak za taj napad odavno utoku i da ne postoji nijedanrazlog da se bilo {ta zaustavlja.“Na kraju posete Vu~i} je istakaoda ako neko misli da je mogu}e

bez SAD posti}i bilo kakvore{enje problema u regionu, toprosto nije realno i nema dodirasa stvarno{}u. On je dodao i dasu SAD za nas jedan od najve}ihpartnera u svetu, kao i da sanjima razgovaramo o svemu imoramo zajedni~ki da re{imoprobleme.

Medjutim, ne trebazanemariti razgovore koje jeVu~i} imao sa premijerimaNorve{ke, Belgije i [vedske, ~ijefirme su veoma prisutne u Srbiji.Dogovoreno je da premijerBelgije [arl Mi{el uskoro posetiSrbiju, a Vu~i} je ocenio da sumu se “vrata nade“ {ire otvorilapo{to zvani~ni Brisel `eli dasna`nije podr`i br`i put na{ezemlje u EU.

Susret sa ruskim {efomdiplomatije Sergejem Lavrovomjo{ jednom je potvrdio ~vrste

veze dveju dr`ava, a Vu~i} jeponovio da Beograd ne ulazi uNATO i da ne}e uvesti sankcijeMoskvi. Poruka o doslednojpolitici vojne neutralnosti prenetaje i generalnom sekretaruAlijanse Jensu Stoltenbergu.Posle susreta sa AntoniomGuteresom, generalnim sekre-tarom UN, srpski predsednik jerekao da sekretar veoma ceni uti-caj Srbije i da je tra`io mi{ljenjena{e zemlje po nekim pitanjima.

Tokom boravka uNjujorku Vu~i} je razgovarao saD`ord`om i Aleksom Soro{em,koji su, kako je preneo, `eleli da~uju kakva su na{a vidjenjadogadjaja na Balkanu ibudu}nosti u regionu.

DIPLOMATSKAPOBEDA SRBIJESrbija je izdejstvovala

veliku diplomatsku pobedu nazasedanje Generalne skup{tineInterpola u Pekingu, time {to jeobezbedila dovoljan broj glasovai onemogu}ila samoprogla{enomKosovu da udje u Interpol.

Potpredsednik VladeSrbije i ministar unutra{njihposlova Neboj{a Stefanovi} jekineskim prijateljima Srbije zah-valio na ogromnoj podr{ci ipomo}i, pogotovo kada je re~ o

za{titi integriteta RepublikeSrbije. Takodje je izrazio naduda }emo i u budu}nosti uspevatida zajedno sa prijateljima Srbijepobedjujemo sve izazove koji supred nama. Prema njegovimre~ima, pozicija Srbije je jasnapovodom ~lanstva u toj organi-zaciji – samo suverene dr`ave i~lanice UN mogu u Interpol.“Interpol treba na svaki na~in daizbegne politizaciju svog rada,{to je strogo zabranjeno i

Ustavom ove organizacije.Pozivanje na ~lanstvo uUjedinjenim nacijama predstavljajedini potpuno siguran na~in dase utvrdi status dr`ave i da seizbegne zamka politizacije“,istakao je Stefanovi}.

Nekoliko dana prezasedanja skup{tine, ministarspoljnih poslova Kosova EnverHod`aj je izjavio da je Kosovoobezbedilo dovoljan broj glasovada bude primljeno u Unesko iInterpol, kao i da je “jednadr`ava okon~ala sve procedureza priznanje nezavisnostiKosova“. Hod`aj nije `eleo daka`e koja je to zemlja, ali jeistakao da je okon~ala sveadministrativne procedure zapriznanje Kosova. On je istakaoda je pro{le godine posetiomnoge dr`ave sveta i tokom tihposeta dobio potvrde ko }e

glasati za u~lanjenje Kosova,kako u Unesko tako i u Interpol.

O~igledno da je Srbijaimala uspe{niju diplomatskuaktivnost, pa je zbog nedostatkaglasova kosovski premijer Ramu{Haradinaj povukao kandidaturuKosova za ~lanstvo u Interpolu ipozvao sve da, kako je naveo,rade za Kosovo, kako bi onopostalo ~lanica Interpola naslede}em zasedanju. On je tou~inio nakon {to je zamenik pre-

mijera i ministar spoljnih poslo-va Bed`et Pacoli izjavio daPri{tina nema dovoljno glasova.

^lanstvo Kosova trebaloje da bude razmatrano i naprethodnoj Generalnoj skup{tiniInterpola novembra pro{legodine, ali je i tada odlo`enozbog, kako je tada saop{teno izte organizacije, sprovodjenjastudije o u~lanjenju, koja je tre-balo da bude predstavljena naovogodi{njem zasedanjuGeneralne skup{tine.

REPUBLIKASRPSKA

PROGLA[AVA NEUTRALNOST

Deklaracija o vojnojneutralnosti Republike Srpskeuveliko se priprema u vladaju}emsavezu, koji ~ine SNSD-DNS-SP,a plan je da se ovaj dokumentnadje pred poslanicima Narodneskup{tine ve} u oktobru. Kakosaznaju “Novosti“, u deklaraciji}e biti istaknuta potreba o~uvan-ja ustavnog poretka i pozicijeSrpske, kao i vojna neutralnost.A tekst }e biti vrlo sli~an onomkoji je svojevremeno usvojila iSrbija.

[ef kluba poslanikaSNSD Radovan Vi{kovi} ka`e daje dokument odgovor na sve ~e{}einformacije koje se plasiraju uinstitucijama BiH da se ta dr`avasve vi{e pribli`ava NATO i da ideprema ~lanstvu: “Usvajanjemdeklaracije RS `eli da prati stavBeograda i u toku je izu~avanjedeklaracije iz Srbije. O~ekujemokonsenzus svih stranaka uSrpskoj, odnosno da dokumentdodje u parlament kao predlogsvih poslanika.“

Predsednik SDS VukotaGovedarica ka`e da je njihovstav da je za BiH i RS potpunonepotrebna pri~a o ~lanstvu uNATO: “Treba biti jako oprezan,jer RS ne sme da dozvoli da seuvede u bilo kakav konflikt okoNATO integracija. Sada je pitan-je deklaracije bespotrebno, jerniko ne tra`i od RS ili BiH danas primi sutra.“

P O L I T I K A

Pi{e: Marijana Maljkovi}

5www.serbianmirror.comOktobar 2017.

AMERIKA JE JEDAN OD NA[IHNAJVE]IH PARTNERA

J U B I L E J I

6 Oktobar 2017.

“OGLEDALO“, SerbianMirror,nezavisni srpski mese~ni list ve} 16 god-ina se izdaje u ^ikagu, u `elji da sa~uvana{e pismo i na{ jezik, pove`e sunarod-nike {irom Amerike sa maticom, i objek-tivno informi{e ~itaoce o dogadjajima izzemlje i iz na{ih zajednica u dijaspori.O~uvanje srpskog jezika i tradicije, pro-movisanje kulture, afirmisanje na{ih poz-natih li~nosti, pomo} ugro`enim sunarod-nicima, neke su od oblasti u kojima“Ogledalo“ nastoji da ostavi vredan trag.

Svih ovih godina informisali smoo svim relevantnim dogadjajima na{ezajednice u dijaspori i Srbiji. Propratilismo va`ne aktuelne dogadjaje, podr`alihumane akcije, kulturne i verske dogadja-je i politi~ke teme…

Raduje nas da nas ~itaju sve gen-eracije, jer se trudimo da u svakom brojuimamo raznovrsne korisne infor-macije.

Organizovalismo putovanja za

Srbiju i obilazak atraktivnih destinacija,kao i na{ih poznatih manastira, ali iposete festivalima. U organizaciji na{eglista odr`an je izbor najlep{e SrpkinjeAmerike, a poslednjih godina te`i{tena{eg rada stavili smo na kulturu.Promovisali smo mlade talentovanepeva~e, kako u ^ikagu tako i u Srbiji, jersmo pobednicima omogu}ili direktnou~e{}e na festivalu “Moravski biseri“ i“Nisville” d`ez festivalu.

Sa ponosom isti~emo na{ projekatSrpski filmski festival ^ikago, koji ve} petgodina puni bioskope u ^ikagu, Va{ing-tonu i Dalasu, Teksas. Prikazane su brojnepremijere najnovijih filmova srpske kine-matografije i doveli smo glavne aktere fil-mova da se li~no poklone publici. Za na{festival vlada veliko interesovanje u mati-

ci, pa je

zvani~no predstavljen u Filmskom centruSrbije, gde smo dobili mnoge pohvale.

Da podsetimo, “Ogledalo“ sezvani~no promovisalo u Srbiji uMinistarstvu za dijasporu 2007. godine,gde su prisustvovale mnoge eminentneli~nosti. Dogadjaj su propratile sve ve}emedijske ku}e u zemlji, a govorili sutada{nji predstavnik RTS-a AleksandarVlajkovi}, novinar Marko Lopu{ina, kao ina{ poznati akademik Matija Be}kovi}. Una{u ~ast priredjeni su i prijemi uMinistarstvu za dijasporu, Matici iseljeni-ka Srbije i na Belom dvoru.

Mi }emo i dalje nastaviti da vas,upornim radom kao i do sada, {to vernijeinformi{emo i obave{tavamo o svimva`nim segmentima dru{tva, promovi{u}ina{u tradiciju, kulturu,istoriju i veru.@elja nam jeda {to dalje

d o s e g n esrps-

ka re~. Da pisana re~ potvrdi na{e posto-janje i stvaranje i da budu}e generacije nezaborave svoje korene.

I na kraju, zahvaljujemo svimna{im saradnicima koji volonterski rade sveove godine. Od srca hvala i prijateljima“Ogledala“, koji su imali razumevanja ipomogli na{ rad kao sponzori, donatori iliu~esnici programa, bez kojih na{e novinene bi opstale.

Marijana Maljkovi}

GODI[NICA NA[EG LISTA

Milutin [o{ki} sa igumanijom manastira @i~aHolivudska glumica

Nataly Nogulich

”OGLEDALO”16 GODINA SA VAMA”OGLEDALO”16 GODINA SA VAMA”OGLEDALO”16 GODINA SA VAMA”OGLEDALO”16 GODINA SA VAMA”OGLEDALO”16 GODINA SA VAMA

KAPETAN DRAGANOSUDJEN NA 15 GODINA

7www.serbianmirror.comOktobar 2017.

P O L I T I K A

@upanijski sud u Splituosudio je DraganaVasiljkovi}a, poznatijeg

kao Kapetan Dragan, na jedin-stvenu kaznu zatvora od 15 god-ina zbog ratnih zlo~ina. U kaznuod 15 godina trebalo bi da budeura~unato vreme u pritvoru iistrazi. Advokati odbranenajavljuju `albu na prvostepenupresudu.

Posle godine sudjenja,60 svedoka, predmet koji ima40.000 strana zavr{io se tako {toje Dragan Vasiljkovi} (62)progla{en krivim po dve od trita~ke optu`nice. Prva je – zaratni zlo~in nad zarobljenicima uzatvoru u Kninu, na kninskojtvrdjavi 1991. Osudjen je i zanapad na policijsku stanicu uGlini i okolna naselja. Odbrananije o~ekivala tako visoku kaznujer nije dokazano da jeVasiljkovi} bio zapovednikzatvora u Kninu, niti da je orga-nizovao i planirao napad naGlinu i okolna mesta.

Advokat KapetanaDragana, Tomislav Filakovi},navodi da bi Vasiljkovi} uskoromogao da bude pu{ten na slobo-du, jer je vi{e od dve tre}inekazne ve} proveo u pritvoru.Filakovi} obja{njava da jeKapetan Dragan pre 11 godina i11 meseci uhap{en u Australiji, aobi~no se vreme provedeno upritvoru ra~una u zatvorskukaznu, prenosi portal Indeks.

“Ako znamo da su dvetre}ine kazne izdr`ane, onda jekazna izdr`ana u celosti. Topodrazumeva da se pristupiizvr{enju kazne. O tome }emo sedogovarati ho}emo li tra`itiupu}ivanje na izdr`avanje prepravosna`nosti ili ne}emo“, ka`eFilakovi}. Formalno je, navodi,zapravo odslu`ena kazna i ovo biu tom smislu bila o~ekivana pre-suda da pokrije dosada{njiekstradicioni pritvor i istra`nizatvor. Filakovi} smatra i da, akoVasiljkovi} zatra`i upu}ivanje naizdr`avanje kazne zatvora prepravosna`nosti presude, mo`eodmah zahtevati i uslovni otpustjer je za to ispunjena zakonskapretpostavka.

Advokat Dragan Palibrknazvao je presudu “katastrofal-nom“ i “politi~kom“. “Smatram

da je on na takvu kaznu osudjenzato {to nije hteo la`no da teretiMilo{evi}a pred Ha{kim tri-bunalom, ve} je svedo~io uskladu sa istinom“, rekao jeTanjugu Palibrk. On je dve i pogodine obilazio Vasiljkovi}a upritvoru i davao pravne savete,ali mu hrvatski sud nije dozvolioda se formalno uklju~i uodbranu, iako je to bilaVasiljkovi}eva `elja. Prema nje-govim re~ima, dana{nja presuda“nema blage veze sa pravom“. “Sobzirom na to da sam analiziraoceo predmet, on je bez i jednogjedinog dokaza osudjen na prav-di boga na 15 godina robije“,ocenio je advokat. Prema njegov-im re~ima, proces protiv

Vasiljkovi}a je insceniran 2005.godine, od kada je hrvatskopravosudje bezuspe{nopoku{avalo da dodje do dokazakoji bi ga teretili. “~ak je ioptu`nica podignuta bez dokaza,a, na`alost, do`iveli smo i pre-sudu bez njih“, naveo je Palibrk.Prema njegovim re~ima, ova pre-suda je demonstriranje silehrvatskog pravosudja i pokazi-vanje prakse da se Srbi na svakimogu}i na~in predstave kaogenocidni narod i ratni zlo~inci,dok se potpuno negira ili maksi-malno minimalizuje ulogahrvatskog naroda u stra{nim rat-nim zlo~inima.

Vasiljkovi} je u pritvoruve} 12 godina, tako da bi mu,prema ovoj presudi, ostalo jo{ trigodine da odslu`i kaznu uzatvoru. On je izneo zavr{nuodbranu, u kojoj je ponovo odba-cio sve navode iz optu`nice.Tu`ila{tvo ga je teretilo da je kaokomandant Jedinice za posebnenamene u sastavu paravojnihjedinica nekada{nje SAO Krajinepo~inio ratne zlo~ine 1991. uzatvoru u Kninu, kao i 1993. uBru{koj, kod Benkovca, gde jenavodno mu~io, zlostavljao i ubi-jao zarobljene pripadnikehrvatske vojske i policije. Uoptu`nici se navodi da jeVasiljkovi} tokom jula 1991. uGlini, u dogovoru s komandan-

tom tenkovske jedinice JNA,izradio plan napada na tamo{njupolicijsku stanicu, kao i na okol-na naselja. Dodaje se i da sutokom napada o{te}eni i uni{tenicivilni objekti, hrvatskostanovni{tvo naterano na beg,oplja~kana imovina i ubijeni iranjeni civili. Medju nastradalimaje bio i nema~ki novinar EgonSkotland, koji je poginuo 1991.godine na ulazu u Glinu.

@upanijsko tu`ila{tvo uSplitu podiglo je optu`nicu protivVasiljkovi}a po~etkom 2016,gotovo pola godine nakon {to gaje Australija izru~ila Hrvatskojposle desetak godina skrivanja.

Do hap{enja je `iveo u Pertu gdeje `iveo pod imenom DanijelSneden i radio kao trener golfa.Dragan Vasiljkovi} je dr`avljaninSrbije i Australije. Vasiljkovi} jetokom procesa govorio da jebranitelj domovine Jugoslavije, ane agresor.

RAZLOGHAP[ENJAKAPETANA DRAGANA:

Kapetan Dragan sepojavio na sudjenju biv{empredsedniku SRJ SlobodanuMilo{evi}u pred Ha{kim sudomu februaru 2003, a ostalo je zapam}enje da se Vasiljkovi} odsvedoka optu`be pretvorio u

svedoka odbrane Milo{evi}a, {toje izazvalo {ok u Tribunalu. Napo~etku unakrsnog ispitivanja,20. februara, Milo{evi} je, poslepauze koju je odredio sud, odKapetana Dragana uspeo dadobije potpuno razli~ite izjaveod onih koje je Vasiljkovi}prethodnog dana kao svedokdavao tu`iocu. Kada je, recimo,kategori~ki tvrdio da su sveoru`ane formacije u Krajini bilepod kontrolom “tajne slu`be,policije ili armije“ Vasiljkovi}je, prema “novoj verziji“, imaou vidu “slu`be, policije i armijuKrajine“ a ne Srbije. Sve~anostu Kuli maja 1997. na kojoj se

slavio borbeni put Jedinice zaspecijalne operacije Slu`bedr`avne bezbednosti Srbije je,prema “korigovanoj verziji“,bila “pozori{na predstava zapredsednika Milo{evi}a“, nakojoj su se uveliko“preuveli~avali“ ratni uspesiJSO. Mapa Jugoslavije na kojojje obele`eno pedesetak lokacijau Hrvatskoj i Bosni na kojimasu se od 1991. do 1995. tajnoborile “Crvene beretke“, a kojuje Milo{evi} na pomenutojsve~anosti sa velikom pa`njomrazgledao, postala je “umetni~kodelo u bakru“ na kojem suizra`ene neke “umetnikove viz-ije“ a ne vojno-strate{ke infor-macije.

Razgovor izmedjuoptu`enog Milo{evi}a i svedokaoptu`be Kapetana Dragana je,postepeno, postajao sve srda~niji,a njegovo novo svedo~enje jeizazvalo no}nu moru za ha{kogtu`ioca Dermota Gruma.Upu}eni u de{avanja okoVasiljkovi}a navode da je on~esto bio u kontaktu sa FrankomSimatovi}em, koji na njega imaveliki uticaj. Navodno, KapetanDragan je i promenio svojesvedo~enje tokom sudjenjaMilo{evi}u, u sudnici Ha{kog tri-bunala, posle samo jedne no}i.Izvor blizak srpskom Tu`ila{tvuza ratne zlo~ine naveo je tada za“Ve~ernje novosti“ da jeKapetan Dragan pri~ao jedno, aonda je preko no}i promeniopri~u, a da je kasnije utvrdjenoda se tokom no}i ~uo saSimatovi}em, i da postoji velikaverovatno}a da je on uticao daDragan promeni svedo~enje.

Posle svedo~enja uHagu, Kapetan Dragan je izneoniz te{kih optu`bi premaTu`ila{tvu tribunala u Hagu, iotkrio da je sam platio svojboravak u Hagu, a da mu sudnije refundirao iznos od 2.400dolara. On je rekao i da bitu`ilac D`efri Najs trebalo daodgovara po komandnoj odgov-ornosti jer {titi ratne zlo~ince ida je siguran da mu je nekopovezan sa Tu`ila{tvom nekolikodana pred odlazak u Hag poslaoprete}e poruke, a da su iz Hagazahtevali i da im dostavi podatkeo svom kretanju.

Advokat Palibrk: ”Vasiljkovi} je na takvu kaznu osudjen zato {to nije hteo la`no da tereti Milo{evi}a pred Ha{kim tribunalom, ve} je svedo~io u skladu sa istinom”

8 Oktobar 2017.

P R O T E K L I D O G A D J A J I

KONCERT RIBLJE ^ORBE U ^IKAGU

@ENE USA ^IKAGO

Glumce je srda~no i galantno ugostio gospodinDule Pavlovi} u svom Beograd Cafe-u

PREDSTAVA “HADERSFILD” U ^IKAGU

V A N J I N I B I S E R I

Oktobar 2017. 9www.serbianmirror.com

Sve dok nisam kupiosvoj prvi automobilbio sam ubedjen da su

Amerikanci najve}i la`ovi nasvetu. U njihovim filmovimaglavni junak, ako ima kola,neprestano jede dok vozi imljacka dok razgovara samilicionerom. Pomi{ljao sam~ak da je to namerno omalo-va`avanje mog naroda, jerAmerikanac `eli da nammetafori~no poka`e kakosmo neuhranjena i nedo-voljno razvijena nacija kojojnedostaju razni vitamini, a pomalo idemokratije. Ovo drugo mi tada nije smeta-lo, ali sam vapio za vitaminima.

U dvadesetsedmoj godini samkupio automobil, na kredit. Kad sam polo`iovoza~ki ispit, mo`da na nervnoj bazi – kupiosam kiflu kod ~ika Pere pekara, i takonaoru`an pecivom, u{ao u svoju “bubu“.Nisam odmah upalio motor, ve} sam grick-aju}i kiflu gledao na ljude koji prolazedive}i se momku koji jede u kolima. Ose}aosam se kao Amerikanac. ^ak sam primetiokako mi direktno iz kifle u krvotok ulazevitamini, a u svest mi je do{la i demokrati-ja, jer sam sada mogao li~no da odredim dali }u voziti levom ili desnom stranom ulice.

U filmu “Diplomac“ sam prvi putvideo kako Dastin Hofman iz automobilagleda film i jede hamburger! Pomislio samkako je to vrhunac u`ivanja! Po~etkomdevedesetih godina pro{log veka, uNema~koj sam i ja do`iveo da gledam filmiz kola. Ali, nisam osetio nikakvo ushi}enje.Film je bio lo{, jer ne znam nema~ki jezik.Natucam pomalo engleski, ali su Nemcipreko engleskog jezika imali simultaninema~ki prevod, pa je sve podse}alo naar~enje sa dva svetska jezika.

Danas znam da moje nezadovoljst-vo nije proizlazilo iz nepoznavanja jezika,ve} zbog ~injenice da je sedi{te pored menebilo prazno. U “Diplomcu“ Dastin Hofmansedi sa svojom ljubljenom u kolima, gledafilm i jede hamburger! E – to je ve} pro-vokacija, na koju nisam mogao da odgov-orim. U Nema~koj sam bio u bioskopu kojise gleda iz kola, ali nisam imao devojku, au svojoj zemlji imao sam devojku, ali nisamimao bioskop za gledanje iz kola.

Svi se se}amo sa rado{}u dja~kihekskurzija. Posebno ushi}enje izazivase}anje na putovanje, bez obzira na to da lije bilo u vozu ili u autobusu. Uz to se}anjeobavezno krene i ona ljutnja na Amerikancezbog zazubica izazvanih mljackanjem u koli-ma. Nijedan film pre i posle odrastanja mojegeneracije, nije uspeo da prika`e toliko var-ijacija klopanja u prevoznom sredstvu! Na{emajke kao da su se trudile da pripremaju}idecu za ekskurziju poka`u koliko smobogati i koliko su nam pretrpane ostave ifri`ideri! Polovinu prtljaga je ~inila hrana! I~im autobus ili voz krenu, po~inje raspaki-

vanje ranaca!Voza~ autobusa je

dobijao napade zbog razno-raznih mirisa salama zvanih“podrigu{a“, kranjskih koba-sica, kuvanih jaja i mladogluka! Na toj ekskurzijskojhrani je odgajana generacijakoja sada vozi (pardon –vodi) ovu zemlju i predstavl-ja je u svetu. Zato na{i poli-ti~ari onako napadno {ire o~ikada su na koktelima, jerhalapljivo u ponudi za mezetra`e salamu iz detinjstva i

sendvi~e sa kuvanim jajima i mladim lukom.A kada bi to i na{li, nedostajalo bi imkloparanje razdrndanog autobusa ili vozazvanog “}ira“ na ekskurzijskom putu kaTjenti{tu ili Kumrovcu.

U mojim kolima uvek se moguna}i bomboni ili ~okolada. To je moj odgov-or gladnom detinjstvu. Nevolje nastaju kada~okoladu zaboravim na sedi{tu. Toplotaoblikuje ~okoladu na hiljadu na~ina, a jedanod njih je najve}i neprijatelj presvlaka ukolima: istopljena ~okolada od svakogvoza~a mo`e da napravi ludaka spremnog daurla, ne pazi kuda i kako vozi. Bombone sune{to drugo: mogu da poslu`e i za gadjanjeautomobila koji se nepravilno prestrojavaju,a deluju i kao umiruju}e sredstvo na mili-cionera nezadovoljnog va{om brzomvo`njom.

Kao sve`e o`enjen ~ovek, sa sve`ekupljenim kolima, relativno lako sam podno-sio ispade sa hranom: moja suprugaobavezno u kolima dr`i “bobi“ {tapi}e ilineke sli~ne grickalice. Da bi opravdala zav-isnost od ove industrijske hrane, neprestanomene nutka i hvali pecivo. Tada sam prviput shvatio kako se ose}ao voza~ autobusakoji ka Tjenti{tu prevozi dja~ku ekskurziju.Ali, to je bio tek po~etak mojih muka sahranom u kolima. Vrhunac je hranjenje deceu kolima.

Do Gr~ke smo putovali po petnaestsati, iako se taj put mo`e pre}i za devet sati.Krivac je hrana i navika moje dece da jeduu kolima. Kao glava porodice naredio samda se ne sme jesti u kolima dok vozim, amoji sinovi su obroke na putovanju vezivaliisklju~ivo za mljackanje u automobilu. Kadpo~nu da se bune, ja zaustavim kola, parki-ram ih u hladovinu. Supruga i ja izadjemo,ako je neka re~ica u blizini, ubacimo nogeu reku, a oni se razba{kare po kolima i jedu.Tu~a nastaje kada se dogovaraju o zauzi-manju voza~evog sedi{ta. Obi~no sam uzi-mao tri travke, a oni izvla~e, pa najdu`ojpripada voza~evo sedi{te. Onaj ko se izboriza to mesto, mo`e da “vozi“ i okre}e volankao da je na trkama.

Moj najstariji sin, ina~e vaspitavanna hranjenju u kolima, smatra da je automo-bil idealna kuhinja. Po{to s vremena navreme vozi moja kola, kao da se trudi da unjih ubaci sve ono {to ja ne volim. U redu

je {to ubaci, jer voli tako da `ivi, ali nika-da posle mljackanja u kolima ne izbaciostatak ambala`e. Obavezno u kolima nad-jem kese od hamburgera, prazne fla{e odsokova, par~i}e nepojedene hrane, {tapi}e odsladoleda. Prebacujem mu zbog takvogodnosa prema kolima, a on tvrdi kako auto-mobil treba da slu`i ~oveku, a ne ~ovekautomobilu. To jeste istina, ali se automobilu tom slu~aju ne koristi umesto escajga ilitanjira. Jednom me ubedjivao kako njegovidrugovi koji imaju svoj automobil jednomnedeljno odvoze svog metalnog ljubimca nageneralno ~i{}enje, koje se sastoji od izbaci-vanja kilograma zaostale hrane. Oni svojautomobil tretiraju kao kuhinju, a pritomzaboravljaju da svaka dobra kuhinja mora daima i spretnu doma}icu.

Poznavao sam ~oveka koji je burekjeo isklju~ivo u kolima. U gepeku je dr`aomalu mu{emu. Kupi burek, izvadi mu{emu,stavi je preko volana i zavu~e kraj ispodpodvratka, kao beba portiklicu. Kola parkirana nedozvoljenom mestu i – jede. Ostalivoza~i prolaze pored njega, trube nezado-voljni {to im je prepre~io put, a on u`iva,mljacka i umasti se kao svinja. Na kraju rit-

uala popije jogurt, sve mrve pokupi umu{emu, izadje iz kola, baci djubre u kon-tejner, jo{ malo u`iva u ljutnji kolegavoza~a, popu{i cigaretu i zadovoljan krenena posao.

Moj kom{ija Mirko, kome jesupruga prepisala strogu dijetu jer se zaistaugojio, uporno tvrdi kako se deblja nanervnoj bazi. Njegova preduzimljiva ibri`na `ena je obezbedila najbolje lekare isvi su tvrdili kako je Mirko potpuno zdravi da je njegova debljina proizvod gutanjahrane. Kom{inica je tvrdila kako Mirko sup-tilno jede i, kao {to lekari preporu~uju,trideset i tri puta sa`va}e svaki zalogaj.Li~no je brojala. Sve se zavr{ilo tako {to jekom{inica odlu~ila da prati Mirka, za kogaje znala da nije kafanski ~ovek i da se sig-urno ne hrani po kafanama. Pomislila je da

je na{ao ljubavnicu koja ga mazi, pazi ihrani.

I – nije pogre{ila: na{ao jeljubavnicu u vidu pljeskavice od dvadeset ipet }evapa! Kada se vra}a sa posla, parkirakola na Autokomandi, na kiosku naru~ipljeskavicu od dvadeset i pet }evapa, bezluka, unese to ~udo od gurmanske ljubavniceu kola i sma`e je brzinom koja zaslu`uje dase nadje u Ginisovoj knjizi rekorda. Lekarisu, dakle, bili u pravu – Mirko je gutaohranu u velikom strahu da ne bude uhva}enna delu. Kom{inica je shvatila da je gre{ila,pa mu sada sprema pljeskavicu od dvadeseti pet }evapa, ali je podeli na sedam dana.

A najlep{u pri~u o hrani u kolimasam do`iveo po~etkom sedamdesetih godinapro{log veka. Moj kum Dragan, ja i na{etada{nje devojke, a danas supruge, putovalismo za Rovinj. Moj kum je zaljubljenik ukola, licka ih kao da su seoska mlada. Unjegovim kolima nema hrane. I ta~ka. Mojakuma Nadica obo`ava sardine iz konzerve.“Alegro“ je po~eo da se spu{ta premaRovinju i zapljusnuo nas je specifi~an mirisustajale vode u zalivu, pored fabrike“Mirna“. U tom trenutku, moja kuma je

otvorila konzervu, ubedjena da se u kolima,zbog mirisa – bolje re}i smrada zaliva, ne}eosetiti miris sardine.

Kumu je bilo sumnjivo za{to sekuma odjednom primirila, ali nije ose}aonikakav miris. Kad smo iza{li iz kola,kumina suknja je bila natopljena ribljimuljem, a kum je odmah uleteo u kola,prete}i kako }emo se odmah vratiti zaBeograd ako je ulje slu~ajno kanulo napresvlake.

Imali smo sre}u. Bila je to godinakada su devojke sa mini sukanja pre{le namaksi varijantu, pa je kumina suknjaposlu`ila kao dobar stolnjak.

Umorio sam se i ogladneo pi{u}iovu storiju o mljackanju u kolima, pa jedva~ekam da trknem do pekare, kupim burek ipojedem ga u kolima. Da niko ne vidi.

Od na{eg dopisnika iz Beograda

Nova knjiga

VANJE BULI]A

Pisac, novinar, scenarista i TV voditelj Vanja Buli}

U svom novom romanu Vanja Buli}nastavlja da prati uzbudljivaistra`ivanja novinara “crnehronike“ Novaka Ivanovi}a, ovogaputa povodom ubistva vlasnikano}nog kluba Laleta Svica,nekadašnjeg `estokog momka sabeogradskog asfalta. Kada izno}nog kluba dobije anonimnipoziv, sa obaveštenjem da je nje-gov vlasnik ubijen, i kada shvati dapolicija zanemaruje i zataškavazlo~in, ovaj beskompromisni nov-inar upusti}e se u traganje zapozadinom krvavog dogadjaja.

RU^AK NA TO^KOVIMA

Oktobar 2017.10

D R U [ T V O

Pi{e: Marko Lopu{ina

Ve} pola veka traje enig-ma “Rankovi}”, kojuna{i istori~ari nisu

uspeli da razre{e. I dalje se sasigurno{}u ne zna za{to je JosipBroz Tito uklonio 1966. godineiz svoje blizine i sa politi~kescene Aleksandra Rankovi}a,tada potpredsednika dr`ave.

Novo svetlo na “aferuprislu{kivanja”, Brionski plenumi smenu Aleksandra Rankovi}abaca dokument koji se pojavio uSloveniji, u kome se govori oprethodnici ovog dogadjaja,odnosno o li~nom i politi~komsukobu Tita i Leke oko drugaBevca. Dokument “Tito je htiolikvidirati Kardelja” napisao jeobave{tajac Josip Kopini~ zaTitovog biografa VladimiraDedijera. Medjutim, dokumentsu presreli ljudi tada{njeg minis-tra policije Staneta Dolanca i onga je sklonio u svoj sef.

Postojanje ovog doku-menta potvrdio mi je 2011.godine najmladji Titov generalMarko Strunje, koji je videokopiju Kopini~evog teksta.

– Kopini~ je tvrdio daje ideja o likvidaciji Kardeljanastala u Titovoj glavi jer jesmatrao da drug Bevc bojkotujenjegove ideje za razvoj socijal-isti~kog dru{tva. Zato je Broznaredio da se prate sva javna itajna istupanja Kardelja krajem1961. godine. Nakon analize,Tito je zaklju~io da slovena~kikomunista vodi rat s njim, pa jepo~etkom 1962. zatra`io razgov-or u ~etiri oka s Rankovi}em –tvrdio je Strunje, nekada speci-jalni Titov ~ovek za narodnerevolucije u afri~kim zemljama,koje su potom ulazile u Pokretnesvrstanih.

Razgovor izmedjuJosipa Broza i AleksandraRankovi}a se vodio na Oplencu.Tito je razgovor po~eo ovimre~ima:

– Slu{aj, Leko, Kardeljratuje sa mnom. Ne znam {ta da~inim. Ti si moj prijatelj i mis-lim da bi najbolje bilo da gatvoji likvidiraju. Znam da ovonije po na{em, ali druga~ije ne

mo`e.Rankovi}, zate~en

ovakvim zahtevom Josipa Broza,poku{ao je da ga odgovori odnamere da likvidira EdvardaKardelja.

– Stari, mislim da ovonije komunisti~ki. Ovo mo`e{re}i i Kardelju. To bi bilokomunisti~ki. Mislim da Bevc tone}e krivo shvatiti. Ako te krivoshvati, ra~unaj na moju pomo} –rekao je Rankovi}.

Ne zna se da li je ovomoptu`bom na ra~un Edvarda

Kardelja predsednik Josip Brozhteo da uvu~e Leku Rankovi}a usvoju prljavu politi~ku igru, alije jasno da je ra~unao na netr-peljivost koja je postojala u tovreme izmedju Kardelja iRankovi}a.

O tome je svedo~iogeneral Marko Strunje:

– Tito mi je pri~ao daje njegov sukob sa AleksandromRankovi}em 1966. godine bio

zapravo kraj rata izmedjuEdvarda Kardelja i Leke, koji sevodio od 1953. Te godine su se,naime, Kardelj i Rankovi}, predTitom, posvadjali oko granica naKosmetu i oko statusa Albanacau Srbiji. Kardelj je po~eo davredja Rankovi}a da je neobra-zovani {najder. Leka je izvadiopi{tolj i zapretio mu da }e gaubiti. Tada je Kardelj sko~io naRankovi}a, pi{tolj je opalio imetak je posle riko{eta pogodioKardelja u petu. Taj napadKardelj nikada nije oprostio

Rankovi}u i onda mu je zajednosa Brozom 1966. godine names-tio politi~ku likvidaciju, koja jeizvedena na Brionima – tvrdio jegeneral Strunje.

Sredinom {ezdesetihTito je imao 74 godine, a Leka57. Broz je imao apsolutnupatrijsku, dr`avnu i vojnu vlastu svojim rukama, a drug Marko,kako su zvali Rankovi}a, od1946. Bio je {ef tajne slu`beOzne i Udbe, kao i ministarunutra{njih poslova FNRJ.Obavljao je za Partiju, dr`avu iTita prljave politi~ke poslove.Uklanjao je politi~ke protivnikei neprijatelje Jugoslavije i JosipaBroza. Znao je sve Titove tajne.

Od sredine pedesetihRankovi} postaje ~lan CK SKJ,potpredsednik SIV-a, pot-predsednik dr`ave. Tako senekada{nji abad`ija iz Dra`evca

kod Obrenovca, rodjen 1909.godine, uzdigao do drugog~oveka u Jugoslaviji. Mar{alu jeovaj general policije u jednomtrenutku po~eo da smeta.

– Kako je Tito stario,sve je manje verovao u ljudeoko sebe. Od jednih je zaziraoda }e ugroziti njegovu vlast, a udrugima je video opasnost posvoj `ivot – utvrdio je istori~arVjenceslav Gli{i}.

U toj politi~koj parano-ji Josipa Broza u~estvovali su iJovanka Broz i Edvard Kardelj,

koji su se Titu `alili naAleksandra Rankovi}a. Jovankaje, naime, kao gimnazijalka sadiplomom ve~ernje {kole, ali ikao kuma, bila ljubomorna naLekinu suprugu Slavku, doktoranauka i svoju ven~anu kumu, aKardelj na Rankovi}a jer jedr`ao mesto u politi~koj hijer-arhiji, za koje je smatrao danjemu pripada. Sli~no je kaoKardelj razmi{ljao i PetarStamboli}

– Dodvorice kakav jebio, na primer, CvijetinMijatovi}, izmislile su daRankovi} ho}e da bude Titovnaslednik. I to je dojavio Brozu{to je poja~alo njegovu paranoju– smatrao je Gli{i}.

– Tito se jo{ po~etkom{ezdesetih `alio generalu JoviKapi~i}u, a potom i partizan-skom komesaru Dobrici }osi}u.

– Zna{, Jova, meniRankovi} sprema dr`avni udar,ho}e da me skine s vlasti! –rekao je u poverenju Tito gener-alu Kapi~i}u po~etkom 1966.godine.

Tada je Kapi~i}upokazao telefonske `ica istrgnuteiz zida u spava}oj sobi Tita iJovanke, kao navodne tajneLekine prislu{ne aparate.

Jovo Kapi~i} je posave-tovao Broza:

– Savetovao sam mu daumesto javnog optu`ivanjaRankovi}a da je nekakav zav-erenik sazove plenum na kojembi to pitanje bilo razmotreno.Tito je to prihvatio i taj plenumje sazvan – pri~ao je svojevre-meno Jovo Kapi~i}.

Tito je odmah izvestiopoliti~ki i vojni vrh da je pris-lu{kivan i da je za to kriva Udbai njen prvi ~ovek AleksandarRankovi}. Napravljena je odmahkomisija koja }e ispitati slu~aj.Predsednik Komisije Izvr{nogkomiteta CK SKJ KrsteCrvenkovski je saop{tio da jezaista prislu{kivanja mar{alovogkabineta bilo.

– Broz je zakazaoplenum na Brionima, daleko odBeograda i mogu}nihRankovi}evih simpatizera.~lanovi CK doputovali su naBrione 30. juna, da bi se plenumposve}en slu~aju Rankovi}odr`ao sutradan. OkrivljeniAleksandar Rankovi} se pojaviona Brionima. Tito ga nije nijed-nom pogledao u o~i. Nosio jetamne nao~are. Do njega jesedeo Petar Stamboli}. Podvelikim pritiskom Rankovi}u jenaglo pozlilo, a lekar jeustanovio blagi infarkt. SednicaIV brionskog plenuma od 1. jula1966. u hotelu “Istra“ naBrionima zavr{ena je smenomAleksandra Rankovi}a. On jegovorio vrlo malo. Delovao jekonfuzno, zbunjeno i nije sebranio – posvedo~io je generalMarko Strunje.

Ne{to kasnije, na sed-nici CK SKS na predlogSpasenije Cane Babovi} drugi~ovek partije AleksandarRankovi} je po~etkom oktobra

TITO KAZNIO LEKU JER NIJE UBIO KARDELJA

Rankovi}e su mrzeli i Tito, zbog odbijanja da ubije Edvarda Kardelja, i sam Kardelj zbog toga {to ga je Leka u jednom sukobu ranio u petu.Zato su ga obojica politi~ki ubili – tvrdio je najmladji Brozov general Marko Strunje

Za{to je Josip Broz 1966. godine proterao iz politi~kog `ivota svog Srbina, potpredsednika Aleksandra Rankovi}a

VERAN DO GROBARankovi} je najzna~ajniji

srpski komunista Titove epohe– pisao je Dobrica }osi}. – Lekaje znao sve Titove tajne. Onjima je }utao ~itavog `ivota.Bio je istinski odanKomunisti~koj partiji i Titu.Spreman na li~no `rtvovanjeza svoju veru, iz ubedjenja je`rtvovao i druge.