SADRŽAJ:

VODIČ ZA POČETNIKE U BIZNISU

- Radnje /osnovni pojmovi i procedura za osnivanje/.......................................-08-- Preduzeća -08-- Društvo lica -08-- Društvo kapitala -09-- Procedura za osnivanje i potrebna dokumentacija........................................-09-- Zadruge -10-- Osnovni pojmovi -10-- Procedura za osnivanje sa potrebnom dokumentacijom................................-10-- Poljoprivredno gazdinstvo.............................................................................-11-- Evidentiranje prometa preko fiskalnih kasa...................................................-13-- Porez na dodatnu vrednost............................................................................-13-- Porez na zarade -14-- Porez na prihode od samostalne delatnosti...................................................-15-- Poreski podsticaji -15-- Paušalno oporezivanje...................................................................................-15-- Doprinosi za socijalno osiguranje za preduzetnike........................................-15-- Vođenje poslovnih knjiga preduzetnika.........................................................-16-- Zaključivanje poslovnih knjiga.......................................................................-16-- Finansijski rezultat poslovanja.......................................................................-17-- Utvrđivanje i naplata poreza na dobit preduzeća..........................................-17-- Poreski podsticaji -17-- Zasnivanje radnog odnosa............................................................................-17-- Porezi i doprinosi za zaposlene......................................................................-18-- Kontrola utvrđivanja i naplate javnih prihoda................................................-18-- Predmet kontrole finansijske policije.............................................................-18-- Pravo inspektora u postupku kontrole...........................................................-19-- Žalba protiv rešenja inspektora.....................................................................-21-

PROJEKTI ZAPORODIČNE BIZNISE

Uzgoj lekovitog i aromatičnog bilja

- Beli slez......................................................................................................... -24-- Bosiljak.......................................................................................................... -26-- Duvan............................................................................................................ -29-- Kamilica......................................................................................................... -39-- Matičnjak....................................................................................................... -42-Ostalo bilje- Ruže.............................................................................................................. -44-- Krompir......................................................................................................... -47-- Šampinjoni.................................................................................................... -49-Gajenje voća- Orah.............................................................................................................. -54-- Leska............................................................................................................. -61-- Kupina........................................................................................................... -67-- Jagode........................................................................................................... -71-- Višnja............................................................................................................ -76-- Šljiva.............................................................................................................. -80-- Breskva......................................................................................................... -85-- Samnoniklo voće - džanarika.........................................................................-90-- PRILOG: Inegralna i biološka proizvodnja voća..............................................-94-Životinje- Puževi............................................................................................................ -95-- Kunić............................................................................................................. -97-- Činčila........................................................................................................... -99-- Japanska prepelica......................................................................................-101-- Nojevi.......................................................................................................... -103-Drvo- Suveniri od rogova i drveta.........................................................................-104-- Vanstandardna oblovina..............................................................................-109-- Zidne i podne obloge...................................................................................-111-Pčelarstvo- Izrada košnica za pčele...............................................................................-114-- Pčelarstvo.................................................................................................... -118-- Proizvodnja meda........................................................................................-121-

2

3

VODIČ ZAPOČETNIKE U BIZNISU

4

OBLICI LEGALNOG ORGANIZOVANJA BIZNISA

RADNJE -osnovni pojmovi i procedura za osnivanje-

Pod radnjom se podrazumeva: prodavnica, radionica, kancelarija, biro servis, agencija, pansion, apoteka, ordinacija isl.

Najčešće skraćenice koje se koriste su: SZR (samostalna zanatska radnja), STR (samostalna trgovinska radnja), SUR (samostalna ugostiteljska radnja) i sl.

Fizičko lice koje radi sticanja dobiti osniva radnju i samostalno obavlja delatnost naziva se osnivač ili privatni preduzetnik.

Fizička lica mogu osnovati i ortačku radnju, najviše njih deset. Medjusobni odnosi, prava i obaveze uredjuju se posebnim ugovorom.

Osnivač je neograničeno odgovoran celokupnom svojom imovinom za sve obaveze koje nastanu u obavljanju delatnosti radnje.

Osnivač može osnovati samo jednu radnju s tim što delatnost može obavljati i u više posebnih prostorija na teritoriji iste ili više opština.

Fizičko lice koje namerava da osnuje radnju, podnosi prijavu Agenciji za privredne registre ili opštinskoj jedinici lokalne samouprave koja je nadležna za poslove privrede u opštini gde će imati poslovno sedište.

Prijava mora sadržati:- Lično ime,- Broj lične karte i matični broj podnosioca prijave,- Prebivalište i adresu stanovanja,- Školsku spremu, ukoliko je ona uslov za obavljanje odredjene delatnosti,- Naznaku delatnosti radnje i firmu radnje, - Naznaku adrese prostora u kojoj će se delatnost obavljati.

PREDUZEĆA -osnovni pojmovi i način osnivanja-

Preduzeće je pravno lice koje osniva fizičko ili pravno lice (osnivač) radi sticanja dobiti i obavljanja delatnosti kao što su:Priozvodnja, promet robe i vršenje usluga na tržištu.

Fizička lica mogu osnovati:1. DRUŠTVO LICA (ortačko društvo i komanditno društvo)2. DRUŠTVO KAPITALA (akcionarsko društvo i društvo sa ograničenom odgovornošću)

DRUŠTVO LICA

Ortačko društvo je društvo koje se osniva ugovorom dva ili više lica koja se obavezuju da uz sopstvenu neograničenu, solidarnu odgovornost za obaveze društva, obavljaju odredjenu delatnost pod zajedničkom firmom. Pravni odnosi izmedju članova uredjuju se ugovorom o osnivanju društva. Ortačko društvo ima direktora. Funkciju direktora može vršiti jedan ili više članova, odnosno lice koje oni ovlaste za te poslove.

Komanditno društvo je društvo koje se osniva ugovorom dva ili više lica radi obavljanja delatnosti pod zajedničkom firmom, od kojih najmanje jedno lice odgovara neograničeno solidarno za obaveze društva / komplementar /, a rizik najmanje jednog lica ograničen je na

5

iznos ugovorenog uloga / komanditor /. Komplementar može biti samo fizičko lice, a komanditor fizičko i pravno lice.

DRUŠTVO KAPITALA

Akcionarsko društvo je društvo koje osnivaju pravna, odnosno fizička lica radi obavljanja delatnosti, čiji je osnovni kapital utvrdjen i podeljen na akcije odredjene nominalne vrednosti.

Društvo sa ograničenom odgovornošću je društvo koje, radi obavljanja delatnosti, osnivaju pravna ili fizička lica koja ne odgovaraju za obaveze društva, a snose rizik za poslovanje društva do visine svog uloga.

Preduzeće stiče svojstvo pravnog lica upisom u registar kod Agencije za privredne register.

Procedura za osnivanje i potrebna dokumentacija

1. Osnivački akt društva je ugovor o osnivanju, a ukoliko je jedan osnivač onda je to odluka o osnivanju i predstavlja osnovni opšti akt društva kojim se na opšti način uredjuju odredjena pitanja društva kao što su:

- Firma i sedište društva,- Delatnost,- Ukupan iznos osnivačkog kapitala,- Vrsta i visina uloga svakog člana i način upisa i uplate uloga,- Deoba dobiti i način snošenja rizika i pokriće gubitka,- Izbor i opoziv organa društva,- Zastupanje,- Rezerve,- Način promene oblika društva, - Prestanak društva i - Postupak izmene statuta i druga pitanja značajna za rad društva.

2. Potvrda o uplati osnovnog uloga -važi samo za društvo sa ograničenom odgovornošću-Novčani osnivački deo osnovnog kapitala za društva sa ograničenom odgovornošću ne može biti manji od 500,00 evra u dinarskoj protivvrednosti po kursu na dan uplate, s tim što se pre upisa u sudski registar uplaćuje na privremeni račun kod ovlašćene banke najmanje 50% novčanog dela, a ostatak se uplaćuje u roku od dve godine od dana registracije, saglasno aktu o osnivanju društva.

Za ortačko društvo ne postoji obaveza uplate osnivačkog kapitala, ali članovi ortačkog društva mogu uložiti u društvo novac, stvari, prava, rad ili usluge.Vrednost nenovčanog dela članovi društva sporazumno procenjuju i iskazuju u novčanom obliku.

Za obaveze ortačkog društva solidarno odgovara svaki član društva svojom imovinom, bez mogučnosti suprotnog ugovaranja.

Sva dokumernta vezana za osnivanje radnji i pravnih lica mogu se naći na internet prezentaciji agencije za privredne registre : www.apr.sr.gov.yu

6

ZADRUGE -osnovni pojam i način osnivanja-

Zadruga je oblik organizovanja fizičkih lica / zadrugara / u kojoj oni, poslovanjem na zadružnim principima dobrovoljnosti i solidarnosti, jednakog prava upravljanja ostvaruju svoje ekonomske, socijalne i kulturne interese.

Zadruge se mogu osnovati kao : zemljoradničke, /žitarske, voćarske, vinogradarske, stočarske, pčelarske i sl. /stambene, zanatske, omladinske, kao i druge vrste u skladu sa zakonom o zadrugama.

Zemljoradničke zadruge organizuju proizvodnju na gazdinstvima zadrugara, proizvode, preradjuju i prodaju poljoprivredno-prehrambene i druge proizvode zadruge i zadrugara, snabdevaju zadrugare reprodukcionim materijalom, energentima, sredstvima za proizvodnju, delovima za poljoprivrednu mehanizaciju i drugom robom, vrše promet roba zadrugara i za zadrugare.

Stambene zadruge, kao investitori i izvodjači radova, organizuju izgradnju i održavanje i grade i održavaju stanove stambene zgrade i poslovni prostor za zadrugare, angažovanjem sredstava i rada zadrugara i drugih fizičkih i pravnih lica.

Zanatske zadruge izradjuju i prodaju svoje zanatske proizvode i proizvode svojih zadrugara, obavljaju zanatske usluge i snabdevaju zadrugare reprodukcionim materijalom i sredstvima za priozvodnju.

Omladinske zadruge obezbedjuju zadrugarima da na organizovan način za potrebe poslodavca obavljaju povremene, privremene i slične poslove za koje se ne zasniva radni odnos, radi sticanja sredstava za školovanje i zadovoljavanje osnovnih, socijalnih, kulturnih i drugih potreba zadrugara.

Zadruga je pravno lice i u pravnom prometu odgovara za svoje obaveze svom svojom imovinom.

Procedura za osnivanje zadruge

Zemljoradničku zadrugu mogu osnovati najmanje deset zemljoradnika i drugih fizičkih lica koji imaju u svojini ili po drugom osnovu koriste zemljište, objekte ili sredstva za rad u poljoprivredi.

Stambenu zadrugu mogu osnovati najmanje trideset fizičkih lica.

Zanatsku zadrugu mogu osnovati najmanje deset fizičkih lica koja imaju stručnu spremu potrebnu za obavljanje poslova iz delatnosti zadruge.

Omladinsku zadrugu mogu osnovati najmanje deset fizičkih lica (studenti, učenici i nezaposlena lica).

Drugu vrstu zadruga mogu osnovati najmanje deset fizičkih lica.

Zadruga se smatra osnovanom i stiče svojstvo pravnog lica upisom u sudski registar.

Za upis je potrebna sledeća dokumentacija:

1. Zapisnik sa osnivačke skupštine, daje se predlog za osnivanje zadruge, potpisuje ga zapisničar.2. Ugovor o osnivanju, sačinjava se u pisanom obliku i potpisuju ga svi osnivači. On sadrži odredbe o nazivu i sedištu zadruge, imena, zanimanje i adresa osnivača, imena lica koja će obavljati poslove poslovodnog organa, delatnost zadruge, iznos i oblik udela pojedinog osnivača, odgovornost zadrugara za obaveze zadruge i druga pitanja koja su u vezi osnivanja zadruge.

7

3. Zadružna pravila, donose se na osnivačkoj skupštini većinom glasova osnivača i sadrže značajna pitanja o načinu poslovanja zadruge.4. Potvrda o plaćenoj taksi5. Popunjeni obrasci za upis kod APR6. Overeni potpisi lica ovlašćenih za zastupanje (obrazac OP koji se overava u sudu).7. Dokaz o osnovu korišćenja poslovnog prostora.

Zadruga je dužna da uredno vodi knjigu zadrugara u koju se upisuje : ime i prezime, adresa i zanimanje zadrugara, datum sticanja statusa zadrugara, oblik i iznos upisanih udela, datum i unos uplate udela ili članarine, datum i način prestanka statusa zadrugara kao i drugi podaci odredjeni zadružnim pravilima.

Organi zadruge su:1. Skupština, čine je svi zadrugari.2. Upravni odbor, bira i opoziva skupština a sastoji se od najmanje pet članova iz reda zadrugara.3. Nadzorni odbor, bira i opoziva skupština, a sastoji se od najmanje tri člana iz reda zadrugara.4. Direktor zadruge, bira ga i razrešava skupština i snosi materijalnu odgovornost za odluke koje je on doneo, ukoliko je zadruzi naneta materijalna šteta.

POLJOPRIVREDNA GAZDINSTVA

Upis poljoprivrednih gazdinstava je dobrovoljan, besplatan i nije vezan za rok. Samo registrovana poljoprivredna gazdinstva mogu koristiti sredstva namenjena za premije, subvencije i kreditiranje koja se isplaćuju iz budžeta Republike Srbije

Vlada Republike Srbije svojom uredbom ili drugim aktom određuje bliže uslove i način na koji se mogu koristiti sredstva. ( spisak navedenih sredstava je uzet iz 2007. godine )

Regresiranje repromaterijala za proizvodnju ratarskih i povrtarskih kultura.

Korišćenje podsticajnih sredstava za podršku razvoja sela kroz investiranje u poljoprivrednu opremu i mehanizaciju.

Korišćenje podsticajnih sredstava za podršku razvoju sela kroz investiranje u ruralni turizam.

Korišćenje podsticajnih sredstava za podršku nabavke osnovnog stada i tovnog materijala u govedarstvu.

Korišćenje podsticajnih sredstava za tov junadi.

Regres za kvalitetnu priplodnu stoku i selekcionisane pčelinje matice.

Premija za mleko.

Korišćenje podsticajnih sredstava za očuvanje i održivo korišćenje genetičkih resursa domaćih životinja.

Korišćenje podsticajnih sredstava za očuvanje i održivo korišćenje biljnih genetičkih resursa za hranu i poljoprivredu.

Korišćenje podsticajnih sredstava za podizanje višegodišnjih proizvodnih zasada voća, vinove loze i hmelja.

8

Korišćenju sredstava za podršku u sprovođenju poverenih i drugih stručno-savetodavnih poslova u poljoprivredi.

Program izvođenja radova na zaštiti, korišćenju i uređenju poljoprivrednog zemljišta.

Program izgradnje, rekonstrukcije i održavanja vodoprivrednih objekata.

Korišćenje sredstava za kreditiranje preduzeća koja obavljaju delatnost u oblasti prehrambene industrije.

Korišćenje sredstava za subvencije proizvođačima poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda.

Poljoprivrednim domaćinstvom smatra se gazdinstvo sa najmanje 0.5 hektara poljoprivrednog zemljišta na teritoriji Republike Srbije na kome se obavlja poljoprivredna delatnost. Poljoprivredno gazdinstvo može biti upisano u registar i kada raspolaže i sa manje od 0.5 hektara poljoprivrednog zemljišta, ali kada se na tom zemljištu obavlja stočarska, živinarska, voćarska ili vinogradarska proizvodnja odnosno uzgoj ribe, pečuraka, puževa, pčela i dr.

Poljoprivrednim zemljištem se smatraju: njive, vrtovi, voćnjaci, vinogradi, pašnjaci, livade, ribnjaci, trstici, močvare kao i drugo zemljište koje po svojim prirodnim i ekonomskim uslovima može da se koristi za poljoprivrednu proizvodnju

U registar poljoprivrednih gazdinstava mogu se upisati :

1. Fizička lica – poljoprivrednici zajedno sa članovima svog porodičng pioljoprivrednog gazdinstva;2. Preduzeća registrovana za obavljanje poljoprivredne proizvodnje;3. Zemljoradničke zadruge;4. Preduzetnici registrovani za obavljanje poljoprivredne proizvodnje;5. Naučnoistraživačke organizacije iz oblasti poljoprivrede.

U registar se upisuju nosioci poljoprivrednog gazdinstva odnosno fizilko lice koje je vlasnik poljoprivrednog zemljišta ili poljoprivredno zemljište koristi na osnovu zakupa ili na osnovu izjave o korišćenju zemljišta bez naknade. Članovima poljoprivrednog gazdinstva smatraju se punoletni članovi istog domaćinstva koji žive i rade na poljoprivrednom gazdinstvu.

Sedište poljoprivrednog gazdinstva je u mestu prebivališta nosioca poljoprivrednog gazdinstva bez obzira na mesto gde se nalazi poljoprivredno zemljište koje obrađuje ili koristi to poljoprivredno gazdinstvo.

Registracija se vrši na šalterima Uprave za javna plaćanja koja je sastavni deo Ministarstva finansija RS.

Poljoprivredna gazdinstva upisana u registar obavezna su da svake godine od 1. januara do 31.marta dostavljaju Upravi za javna plaćanja obnovu registracije i prijavu o promeni podataka. Takođe su dužna da u roku od 30 dana od dana nastanka promene prijave:1. promenu nosioca poljoprivrednog gazdinstva, odnosno promenu ovlašćenog lica u pravnom licu,2. promenu sedišta , odnosno prebivališta nosioca poljoprivrednog gazdinstva,3. promenu broja namenskog tekućeg računa,4. promenu delatnosti u registru delatnosti, odnosno sudskom registru za pravna lica.

Brisanje poljoprivrednog gazdinstva iz registra vrši se u sledećim slučajevima:1. na zahtev nosioca poljoprivrednog gazdinstva,2. kada se smanji obim poljoprivrednog zemljišta,3. kada prestane da postoji stočni,živinarski ili drugi fond u toj meri da se više ne može obavljati proizvodnja,4. prestankom bavljenja poljoprivrednom proizvodnjom,5. drugim slučajevima propisanim uredbom o registru poljoprivrednih gazdinstava.

9

Evidentiranje prometa preko fiskalnih kasa

Lica koja vrše promet proizvoda na malo, odnosno promet usluga fizičkim licima, dužna su da evidentiraju svaki pojedinačni promet preko registar kase sa fiskalnom memorijom,na osnovu čega kupcu, odnosno korisniku usluge izdaju fiskalni isečak.

Fiskalna kasa može se povezivati i sa računarom, korišćenjem softerske aplikacije koja ne dozvoljava promene podataka u fiskalnoj memoriji. Takodje, može imati i dodatnu opremu kao što su : bar-kod čitač, vaga, terminal za plaćanje itd.

Obaveza uvodjenja fiskalnih kasa ne odnosi se za sledeća lica:

Poljoprivrednei proizvodjače koji na pijačnim tezgama ili sličnim objektima prodaju poljoprivredne proizvode; Samostalne zanatske radnje koje na pijačnim tezgama ili sličnim objektima prodaju sopstvene proizvode;Kolporteri / ulični prodavci novina / ;Taksi vozila ;Advokati.

Ostala pitanja u vezi sa fiskalnom kasom dobićete kod ovlašćenog servisera sa kojim morate da sklopite ugovor o servisiranju i tehničkoj podršci.

POREZ NA DODATU VREDNOST

Porez na dodatnu vrednost ili PDV je opšti porez na potrošnju koji se obračunava i plaća na isporuku dobara i pružanje usluga, u svim fazama proizvodnje i prometa dobara i usluga, kao i na uvoz dobara. On će se primenjivati na teritoriji Srbije počev od 01.01.2005. godine.

Poreska obaveza nastaje danom kada se najranije izvrši jedna od sledećih radnji :- promet dobara i usluga,- naplata ako je naknada ili deo naknade naplaćen pre prometa dobara i usluga,- nastanak obaveze plaćanja carinskog duga, kod uvoza dobara, a ako te obaveze nema, danom u kojem bi nastala obaveza plaćanja tog duga.

Poreska osnovica

Poreska osnovica kod prometa dobara i usluga jeste iznos naknade / u novcu, stvarima ili uslugama / koju obveznik prima ili treba da primi za isporučena dobra ili pružene usluge.

Poreske stope

Opšta stopa PDV za oporezivi promet dobara i usluga ili uvoz dobara iznosi 18 %

Po posebnoj stopi PDV od 8 % oporezuje se promet i usluga ili uvoz dobara i to :- hleba, mleka, brašna, šećera, jestivog ulja,- svežeg i rashladjenog voća, povrća, mesa, ribe i jaja,- lekova koji su navedeni u listi lekova koji se propisuju i izdaju na teret sredstava za zdravstveno osiguranje,- ortotičkih i protetičkih sredstava kao i medicinskih sredstava- proizvoda koji se hirurški ugradjuju u organizam,- materijal za dijalizu,- djubriva, sredstava za zaštitu bilja, semena za reprodukciju, sadnog materijala i priplodne stoke,- udžbenika i nastavnih sredstava,- dnevnih novina,- monografskih i serijskih publikacija,- ogrevnog drveta,- usluga smeštaja u hotelima, motelima, odmaralištima, domovima i kampovima,- komunalnih usluga,- prirodnog gasa koji se isporučuje individualnim proizvodjačima preko gasne distributivne mreže.

10

Prethodni porez

je iznos PDV obračunat u prethodnoj fazi prometa dobara i usluga, odnosno plaćen pri uvozu dobara, a koji obveznik može da odbije od PDV-a koji duguje.

Mali poreski obveznici čiji promet dobara i usluga, osim prometa opreme i objekata za vršenje delatnosti, u prethodnih 12 meseci nije veći od 4.000.000 dinara, odnosno, ako pri otpočinjanju delatnosti procene da u narednih 12 meseci neće ostvarivati ukupan promet veći od 4.000.000. dinara ne obračunavaju PDV za izvršen promet dobara i usluga.

Mali obveznik nema pravo iskazivanja PDV u računima ili drugim dokumentima, nema pravo na odbitak prethodnog poreza i nije dužan da vodi evidenciju propisanu zakonom.

/ Za ove preduzetnike koji imaju promet veći od 2.000.000 dinara postoji pravo izbora da na svoj zahtev podnesu poresku prijavu i budu obveznici PDV /

Poreski period, podnošenje poreske prijave, obračun i plaćanje PDV

Poreski period za koji se obračunava PDV, predaje poreska prijava i plaća PDV je kalendarski mesec za obveznika koji je u predhodnih 12 meseci ostvario ukupan promet veći od 20.000.000.dinara ili procenjuje da će u narednih 12 meseci ostvariti pomenuti promet.

Poreski period za koji se obračunava PDV , predaje poreska prijava i plaća PDV je kalendarsko tromesečje za obveznika koji je u prethodnih 12 meseci ostvario ukupan promet manji od 20.000.000 dinara ili procenjuje da će u narednih 12 meseci ostvariti pomenuti prihod.

Obveznik podnosi poresku prijavu nadležnom poreskom organu na propisanom obrascu u roku od deset dana po isteku poreskog perioda.

Obveznik podnosi poresku prijavu nezavisno od toga da li u poreskom periodu ima obavezu plaćanja PDV-a.

Obveznik je dužan da plati PDV koji je jednak pozitivnoj razlici izmedju ukupnog iznosa poreske obaveze i iznosa prethodnog poreza u roku od deset dana po isteku poreskog perioda. Ako je iznos prethodnog poreza veći od iznosa poreske obaveze, obveznik ima pravo na povraćaj razlike ili da je koristi kao poreski kredit.

Kaznene odredbe PDV-a su vrlo rigorozne i zato ovaj naš komentar može poslužiti samo kao upoznavanje sa osnovnim pojmovima o PDV, dok njegovu primenu u praksi treba dobro proučiti.

PORESKI PROPISI

Porez na zarade

Pod zaradom se smatra zarada koja se ostvaruje na osnovu radnog odnosa, definisana zakonom kojim se uredjuje radni odnosi i druga primanja zaposlenog.

Osnovicu za oporezivanje čini isplaćena , odnosno ostvarena zarada.Stopa poreza na zarade iznosi 14 %

Porez na prihode od samostalne delatnosti

Obveznik poreza na prihode od samostalne delatnosti je fizičko lice koje ostvaruje prihode obavljanjem registrovane delatnosti.

11

Poreska osnovica je dobit iskazana u poreskom bilansu koja je u skladu sa zakonom kojim se uredjuje računovodstvo.Stopa poreza na prihode od samostalne delatnosti iznosi 14 %.

Poreski podsticaji

Preduzetniku koji izvrši ulaganje u osnovna sredstva u sopstvenoj registrovanoj delatnosti umanjuje se obračunati porez za 40 % od izvršenih ulaganja odnosno najviše do 70 % od obračunatog poreza u datoj godini, a ostatak se može preneti kao poreski kredit u narednih deset godina.Preduzetniku koji na neodredjeno vreme zaposli nove radnike, obračunati porez umanjuje se za iznos jednak iznosu koji čini 100 % bruto zarada, odnosno plata, isplaćenih tim zaposlenima.

Paušalno oporezivanje

Preduzetnik koji nije u stanju da vodi poslovne knjige, osim knjige o ostvarenom prometu ili mu vodjenje otežava delatnost, ima pravo da podnese zahtev da porez plaća na paušalno utvrđenu osnovicu.

Paušalci ne mogu biti: osnivači ortačke radnje iz oblasti trgovine, ugostiteljstva, finansijskog posredovanja, aktivnosti u vezi s nekretninama i oni čiji je ukupan promet veći od 4.000.000,00 dinara godišnje. Od ovoga se može izuzeti slučaj preduzetnika koji trgovinsku ili ugostiteljsku delatnost obavlja u kiosku ili sličnom montažnom ili pokretnom objektu i onda se na njegov zahtev može odobriti plaćanje poreza na paušalno utvrdjen prihod.

Paušalci plaćaju poreze i doprinose po istim stopama kao i drugi, s tim što osnovicu paušalno odredjuje nadležan opštinski organ i ona ne može biti niža od prosečne mesečne zarade po zaposlenom, ostvarene u Republici u predhodnoj godini, niti viša od četvorostrukog iznosa te zarade.

Paušalci su dužni da otvore žiro račun kod poslovne banke i da plaćanje vrše preko žiro računa. Po zakonu o platnom prometu samostalna radnja je dužna da novac primljen u gotovom po bilo kom osnovu, uplati na žiro- račun istog dana, odnosno najkasnije narednog dana. Uplata gotovog novca može da se vrši u roku od tri dana ako je radnja udaljena najmanje 15 kilometara od najbliže banke ili pošte.

Paušalac svoje poreske obaveze izmiruje po rešenju poreskog organa, pa ukoliko je ove obaveze na vreme izmirio, sredstvima na žiro- računu može slobodno da raspolaže, odnosno može da ih podiže bez ograničenja.

DOPRINOSI ZA SOCIJALNO OSIGURANJE ZA PREDUZETNIKE

OSNOVICA ZA OBRAČUN

Osnovica za oporezivanje je dobit utvrdjena na osnovu poreskog bilansa, odnosno paušalno utvrdjen prihod s tim da ta osnovica ne može biti niža od najniže osnovice osiguranja koju čini prosečna mesečna zarada po zaposlenim ostvarena u Republici u prethodnom polugodištu, niti viša od četvorostrukog iznosa prosečne osnovice.

STOPE DOPRINOSA

Stope doprinosa za preduzetnike : penzijsko invalidsko osiguranje 20.6%, zdravstveno osiguranje 14.40%, osiguranje od nezaposlenosti 1.10% što ukupno iznosi 36,10%

Vodjenje poslovnih knjiga preduzetnika12

Preduzetnici su dužni da vode poslovne knjige i da u njima iskazuju poslovne promene na način odredjen zakonom.

Preduzetnici vode poslovne knjige po sistemu prostog knjigovodstva u skladu sa Zakonom o porezu na dohodak gradjana ili po sistemu dvojnog knjigovodstva u skladu sa zakonom kojim se uredjuje računovodstvo.

Preduzetnici – osnivači ortačke radnje dužni su da vode poslovne knjige po sistemu dvojnog knjigovodstva.

Preduzetnici koji porez plaćaju na paušalno utvrdjen prihod dužni su da vode samo poslovnu knjigu o ostvarenom prometu. / obrazac KPO /

U poslovnim knjigama se obezbedjuju podaci o prihodima, rashodima, osnovnim sredstvima, alatu i inventaru sa kalkulativnim otpisom, kao i drugi podaci u skladu sa zakonom.

Preduzetnik je dužan da poslovne knjige vodi ažurno i uredno, tako da one obezbedjuju kontrolu ispravnosti knjiženja, čuvanja i korišćenja podataka, kao i uvid u hronologiju poslovnih promena.Knjiženje prihoda vrši se najkasnije narednog dana od dana kada je prihod ostvaren, knjiženje troškova u roku od sedam dana od dana njihovog nastanka, a ostala knjiženja u rokovoma i na način odredjen zakonom i propisima koji su doneti na osnovu njega, odnosno u skladu sa propisima koji uredjuju računovodstvo.

Knjiženje svake poslovne promene na sredstvima, prihodima i troškovima poslovanja vrši se na osnovu verodostojnih knjigovodstvenih isprava, koje moraju biti takve da pokazuju nastalu poslovnu promenu i sadrže odgovarajuće podatke za knjiženje.

Po završetku poslovne godine, posle knjiženja svih poslovnih promena, poslovne knjige se zaključuju.

Preduzetnik je dužan da poslovne knjige i druge knjigovodstvene isprave drži u poslovnoj prostoriji .Kad je vodjenje knjigovodstva povereno profesionalnoj računovodstvenoj firmi, knjige i druge isprave o finansijskom poslovanju mogu se čuvati u prostorijama te firme.

ZAKLJUČIVANJE POSLOVNIH KNJIGA

Po završetku poslovne godine i prilikom prestanka obavljanja delatnosti, posle knjiženja svih poslovnih promena i obračuna zaključuje se poslovna knjiga prihoda i rashoda PK-1.tako što se ispod poslednjeg knjiženja izvede zbir svih iznosa iz kolona u kojima su iskazane novčane vrednosti.

FINANSIJSKI REZULTAT POSLOVANJA

Na kraju poslovne godine radnja je u obavezi da iz svog knjigovodstva sačini bilans uspeha /obrazac BU/, poreski bilans /obrazac PB-2 / i poresku prijavu / obrazac PP-4 /u kojima će iskazati svoje poslovanje / prihode i rashode / i predati nadležnom poreskom organu na čijoj teritoriji obavlja delatnost najkasnije do 15 marta tekuće godine za prethodnu godinu.Novoosnovane radnje dužne su da podnesu poreskom organu poresku prijavu / obrazac PP-4 / najkasnije 15 dana od dana osnivanja u kojoj će dati procenu prihoda i rashoda do kraja poslovne godine.

13

Na osnovu podnetih poreskih prijava poreski organ rešenjem utvrdjuje konačnu i akontativnu obavezu poreza na dohodak gradjana na prihod od samostalne delatnosti.

UTVRDJIVANJE I NAPLATA POREZA NA DOBIT PREDUZEĆA

Poreski obveznik / pravno lice /, dužan je da podnese poreskom organu kod koga je prijavljen kao poreski obveznik, poresku prijavu-obrazac PDP i poreski bilans PB-1 sa tačnim podacima u roku od osam dana po isteku roka propisanog za podnošenje godišnjeg računa, a to znači najdocnije do 8. marta tekuće godine za prethodnu godinu.Novoosnovano preduzeće dužno je da podnese poresku prijavu najdocnije u roku od 15 dana od dana upisa u sudski registar, u kojoj će dati procenu prihoda i rashoda do kraja poslovne godine na obrascu PDP.

PORESKI PODSTICAJI

Pravno lice ima pravo na umanjenje obračunatog poreza i to:- Po osnovu ulaganja u osnovna sredstva i- Po osnovu zapošljavanja novih radnikaPo osnovu ulaganja u osnovna sredstva pravna lica imaju pravo da umanje obračunati porez za 40% od izvršenih ulaganja u sopstvenoj registrovanoj delatnosti, a najviše do 70% obračunatog poreza u tekućoj godini, dok ostatak prava na umanjenje mogu koristiti u narednih deset godina u vidu poreskog kredita.

Osnovnim sredstvima ne smatraju se :putnički automobili, nameštaj, tepisi, umetnička dela, alat i inventar sa kalkulativnim otpisom.

U slučaju otudjenja osnovnog sredstva pre isteka roka od tri godine od dana nabavke pravno lice gubi pravo na poreski podsticaj koji je koristio.

Po osnovu zapošljavanja novih radnika pravno lice ima pravo da umanji obračunati porez za iznos koji čini 40% bruto zarada isplaćenih zaposlenima, obračunati porez umanjuje se dve godine od dana zaposlenja, pod uslovom da se u tom periodu nije smanjio broj zaposlenih.Smanjenjem broja zaposlenih smatra se prestanak radnog odnosa po volji zaposlenog ili otkazom od strane poslodavca.

ZASNIVANJE RADNOG ODNOSA

Radni odnos može da se zasnuje sa licem koje ima opštu zdravstvenu sposobnost i ispunjava druge uslove za rad na odredjenim poslovima / lica mladja od 18 godina moraju imati saglasnost roditelja ili staratelja /. Za invalidna lica poslodavac je dužan da obezbedi uslove za obavljanje poslova prema preostaloj radnoj sposobnosti. Radni odnos zasniva se Ugovorom o radu koji zaključuju poslodavac i zaposleni.Ugovorom o radu može se ugovoriti probni rad, rad na odredjeno vreme, obavljanje poslova sa povećanim rizikom, rad sa nepunim radnim vremenom, obavljanje poslova van prostorija poslodavca i dr.Poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog, ako je utvrdjeno da zaposleni ne ostvaruje rezultate rada, nema potrebna znanja, učini povredu radne obaveze, ne poštuje radnu disciplinu, zloupotrebi bolovanje ili prestane potreba za obavljanjem odredjenog posla.

Potpisani ugovor o radu sa obrascima M1 i E3 podnose se Republičkom fondu penzijsko-invalidskog i zdravstvenog osiguranja, radi prijave radnika u cilju ostvarivanja prava iz radnog odnosa.

Zaposleni ima pravo na odgovarajuću zaradu, koja se utvrdjuje u skladu sa Zakonom, opštim aktom ili Ugovorom o radu.

14

POREZI I DOPRINOSI ZA ZAPOSLENE

STOPE NA TERET RADNIKAPorez na lična primanja 14%Doprinos za penzijsko invalidsko osiguranje 11%Doprinos za zdravstveno osiguranje 6,15%Doprinos za nezaposlene 0,75%

NA TERET POSLODAVCADoprinos za penzijsko invalidsko osiguranje 11%Doprinos za zdravstveno osiguranje 6,15%Doprinos za nezaposlene 0,75%

OSNOVICE ZA OBRAČUN POREZA I DOPRINOSA

Osnovica za obračun poreza je neto zarada.

Osnovica za obračun doprinosa je bruto zarada koja se utvrdjuje ugovorom o radu ili drugim aktom i ne može biti niža od najniže propisane osnovice koja iznosi 40% od bruto proseka u privredi Republike, niti veća od pet prosečnih zarada u Republici.

KONTROLA UTVRDJIVANJA I NAPLATE JAVNIH PRIHODA

Poslovi kontrole, utvrdjivanja i naplate javnih prihoda su zakonom utvrdjeni poslovi čijim obavljanjem nadležni republički organ obezbedjuje sprovodjenje zakona i na zakonu zasnovanih odluka u odnosu na izvršavanje obaveza na osnovu poreza, taksa i drugih zakonom predvidjenih dažbina.

PREDMET KONTROLE FINANSIJSKE POLICIJE

Poslove finansijske policije vrši inspektor javnih prihoda. Prilikom kontrole on mora imati službenu legitimaciju i biti odeven u propisanu uniformu sa službenom oznakom, a samo u izuzetnim slučajevima, koje odredi direktor republičke uprave, inspektor može vršiti kontrolu i bez propisane uniforme.

Finansijska policija, u ostvarivanju poslova kontrole, vrši otkrivanje krivičnih dela, prekršaja i drugih nezakonitih radnji u oblasti javnih prihoda, sprovodi propisane postupke i izriče mere za koje je ovlašćena zakonom.

Inspektor ima pravo u postupku kontrole da:

Vrši pregled poslovnih knjiga, dokumentacije o poslovanju i drugih propisanih evidencija;

Vrši pregled utroška i stanja zaliha inventara, materijala, sirovine, poluproizvoda, gotovih proizvoda i osnovnih sredstava;

Kontroliše isplate sa žiro- računa, tekućih računa i gotovinske isplate u odnosu na nastanak DPO, način plaćanja, plaćene poreze, takse i druge dažbine;

Vrši pregled poslovnih i drugih prostorija u kojima se obavlja delatnost ili čuva roba i drugi proizvodi.

15

Saslušava obveznike i svedoke, odnosno uzima pisane izjave o činjenicama od značaja za utvrdjivanje javnih prihoda;.

Vrši kontrolu stanja i vrednosti nepokretnosti, imovine i imovinskih prava podložnih oporezivanju;

Kontroliše prijavljivanje obavljenog prometa nepokretnosti i prava;

Privremeno oduzima robu, pojedine poslovne knjige, dokumenta i druga dokazna sredstva od značaja za utvrdjivanje javnih prihoda;.

Privremeno zabranjuje obavljanje delatnosti kada je to zakonom predvidjeno;

Zahteva pomoć radnika najbližeg organa unutrašnjih poslova, ako bez njegove pomoći ne može da izvrši kontrolu;

Utvrdjuje identitet poreskog obveznika i zaposlenih koji obavljaju delatnost;

Vrši i druge poslove neophodne za otkrivanje i sankcionisanje prikrivanja poreza, taksa i drugih dažbina.

Inspektor će oduzeti, odnosno zapleniti robu namenjenu prometu u sledećim slučajevima:

1. Kada je roba proizvedena ili na drugi način pribavljena bez dokaza da su plaćeni propisani porezi i druge dažbine.

2. Kada se roba stavlja u promet od strane lica koja za to nije registrovano, odnosno ovlašćeno. /Na primer: ukoliko su preduzeće ili samostalni preduzetni registrovani za proizvodnu delatnost, a vrše promet tudje robe u tom slučaju se za ovako izvršen promet smatra da je izvršen od strane neovlašćenog lica. Ili ako fizičko lice vrši prodaju robe bez odobrenja za rad, odnosno ovlašćenja za obavljanje trgovinske delatnosti, takodje se ovako izvršen promet smatra neovlašćenim prometom robe./

3. Kada se vrši proizvodnja robe i stavlja u promet, a nije propisno evidentirana u poslovnim knjigama i drugim propisanim evidencijama.

4. Kada se roba na koju se plaća porez na promet transportuje bez propisane dokumentacije.

5. Kada se prodaja robe vrši van poslovnog sedišta ili drugog mesta odredjenog od strane nadležnog organa.

U navedenim slučajevima inspektor će oduzeti, odnosno zapleniti prevozno sredstvo ili drugo sredstvo kojim se roba transportuje, odnosno stavlja u promet ako je vrednost robe veća od jedne trećine tog sredstva, kao i novčana sredstva od prodate robe, zatečene u momentu vršenja kontrole.

S obzirom na česte dileme u vezi s tim koja se dokumentacija smatra propisanom kada se roba nadje u transportu, ukazujemo na sledeće slučajeve :

-Za robu koja se transportuje na teritoriji Srbije / unutrašnji promet /, potrebna je otpremnica, dostavnica, račun ili drugi dokument prodavca-dobavljača kojim se može utvrditi identitet prodavca i kupca i roba koja se prevozi, uz isticanje toga da dokument mora biti overen od strane dobavljača, odnosno isporučioca robe.

-Za robu koja se uvozi u Srbiju / spoljno trgovinski promet / potrebna je uvozna carinska deklaracija i tovarni list.

-Za robu koja se izvozi potrebna je otpremnica, tovarni list, i faktura o prodaji iz koje se može utvrditi vrsta, količina i vrednost robe i naziv ino kupca.

16

-Za robu koja je u tranzitu, potrebna je prijava za prevoz preko teritorije Srbije iz koje se može utvrditi prijemna i izlazna carinarnica, kao i rok za prijavljivanje izlaznoj carinarnici ili TIR karton iz koga se vide svi elementi o tranzitu robe.

Pod pojmom roba namenjena prometu podrazumeva se roba koja se nalazi u skladištu obveznika, prodavnici, pokretnoj prodavnici, stambenoj i drugoj prostoriji gde se obavlja privredna i druga delatnost koja podleže oporezivanju, zatim roba izložena na sajmu, pijaci i drugim prodajnim mestima.

Po obavljenoj kontroli i utvrdjenom stanju, inspektor sastavlja zapisnik, pri čemu se jedan primarak zapisnika dostavlja pravnom, odnosno fizičkom licu, uz dokaze o izvršenom dostavljanju odnosno uz potpis lica kod koga je izvršena kontrola.Ako se u zapisniku konstatuje povreda Zakona, odnosno nepravilnosti u njegovoj primeni, inspektor je obavezan da u roku od tri dana donese rešenje kojim nalaže otklanjanje utvrdjenih nepravilnosti, odredi rok za njihovo odklanjanje ili preduzme druge zakonom propisane mere.

Prema Zakonu o opštem upravnom postupku, inspektor je u obavezi da pre uručenja zapisnika upozna odgovorno lice kontrolisanog pravnog lica ili fizičkog lica sa utvrdjenim činjeničnim stanjem.Odgovorno lice može na samom zapisniku da naznači da se slaže sa nalazom inspektora, ili da smatra da inspektor nije tačno utvrdio činjenično stanje, uz navodjenje činjenica koje inspektor nije imao u vidu prilikom vršenja kontrole ili činjenice koje je inspektor netačno utvrdio. Pravna i fizička lica su, prilikom vršenja kontrole, stranke, pa bi onemogućavanjem izjašnjavanja, u vezi sa činjeničnim stanjem utvrdjenim u postupku kontrole, bio povredjen postupak, odnosno stranke u postupku ne bi bile ravnopravne.

Prilikom vršenja kontrole kontrolisana lica su dužna sa inspektoru obezbede poslovni prostor za vršenje kontrole, daju na uvid sve poslovne knjige i druge dokaze koje su od značaja za utvrdjivanje javnih prihoda. Isto tako kontrolisano lice je dužno da na zahtev inspektora da izjavu o činjenicama vezanim za utvrdjivanje pravog stanja. Ukoliko je vodjenje poslovnih knjiga i sastavljanje računovodstvenih iskaza povereno drugom pravnom licu, kontrola poslovnih knjiga se vrši kod tog drugog pravnog lica i finansijska policija nema pravo da zahteva da se poslovne knjige donesu u poslovni prostor kontrolisanog lica.

U slučaju da kontrolisano lice ometa ili onemogućava inspektora u vršenju kontrole ili kada nije postupilo po rešenjima inspektora u datim rokovima, inspektor će podneti zahtev za pokretanje prekršajnog postupka. Inspektor je dužan da, kada utvrdi da postoji osnovana sumnja da je učinjeno krivično delo, privredni prestup ili prekršaj za koji je nadležan drugi organ, bez odlaganja podnese zahtev i prijavu nadležnom državnom organu.

ŽALBA PROTIV REŠENJA INSPEKTORA

Protiv rešenja inspektora se može izjaviti žalba u roku naznačenom u rešenju.

Žalba se podnosi glavnom inspektoru Republičke uprave javnih prihoda a preko nadležne područne jedinice.

Žalba ne zadržava izvršenje rešenja.

Pošto žalba ne zadržava izvršenje rešenja, obaveza je žalioca da postupi po rešenju bez obzira na to kakvo će rešenje prilikom rešavanja doneti glavni inspektor.

Medjutim, inspektor ima mogućnost da na osnovu iznetih činjenica u žalbi, ukoliko su opravdane i ukoliko pružaju dokaze koje inspektor nije imao prilikom utvrdjivanja činjeničnog stanja, prihvati žalbu u potpunosti ili delimično, na osnovu čega će doneti novo rešenje o

17

stavljanju van snage predhodnog rešenja. U tom slučaju se žalba ne predaje glavnom inspektoru.

PROJEKTI ZA18

PORODIČNE BIZNISE

- SAZNAJTE VIŠE O BIZNISU O KOME STE RAZMIŠLJALI

- PRONAĐITE POGODNU BIZNIS IDEJU

19

20

UZGOJ LEKOVITOG I AROMATIČNOG BILJA

BELI SLEZ

U našoj zemlji najviše mu odgovaraju uslovi na vlažnim livadama kao i pored reka i na rečnim ostrvima. Beli slez je biljka kontinentalne i izmenjeno kontinentalne klime. Naročito se uspešno razvija u umereno vlažnoj i toploj klimi. Nije osetljiv na niske temperature u toku zime. Bez oštećenja može da podnese i do +/-30oC. Najbolje uspeva u krajevima gde godišnje padne preko 600 mm vodenih taloga. Ne daje dobre prinose na velikim nadmorskim visinama. Za gajenje belog sleza pravilan izbor zemljišta je osnov uspeha. Najveće prinose daje na svežim aluvijalnim nanosima, lakim ritskim crnicama i svim ostalim tipovima zemljišta koja imaju povoljnu fizičku strukturu. Beli slez se ne sme gajiti na smonicama i ostalim tipovima teških zemljišta. Za gajenje belog sleza obično se biraju parcele koje su periodično plavljene. Beli slez može bez oštećenja da provede pod vodom 20-30 dana. Čim se voda povuče nastavlja normalno da se razvija.

Gajenje: Na jednom mestu beli slez ostaje godinu dana, a najviše dve. Monokulturu, odnosno uzastopno gajenje kroz duži vremenski period na jednom istom zemljištu, beli slez ne podnosi. Osim što se ovim načinom gajenja zemljište, jednostrano iscrpljuje, postoji i mogućnost za pojavu mnoštva biljnih bolesti i štetočina koje mogu da onemoguće dalje gajenje ove biljke. Plodored za beli slez treba tako podesiti da se na isto zemljište vrati tek posle 4-5 godina. Kao dobar predusev mogu biti okopavine ili strna žita. Ipak, potrebno je povesti računa o tome da prethodna kultura ostavi iza sebe čisto i rasteresito zemljište. Podizanje zasada belog sleza najbolje je posle đubrenih okopavina. Obradi zemljišta za beli slez valja posvetiti naročitu pažnju. S obzirom da on ima jak i razgranat koren, koji duboko prodire u zemlju, osnovni cilj pravilne obrade je stvoriti dubok i moćan oranični sloj u kojem će se biljke neometano razvijati. Obrađivanjem zemljišta se, pored stvaranja dubokog oraničnog sloja, uništavaju korovske biljke. Zemljište za beli slez treba obavezno orati u jesen i to što ranije. Dubina oranja zavisi od tipa zemljišta, ali ne bi trebalo da je manja od 30-40 cm. Ukoliko se beli slez sadi u jesen odmah posle oranja, parcela se kultivira i drlja. Ako se sadnja obavlja u proleće, onda se poorana parcela ostavlja da prezimi u otvorenim brazdama, a u rano proleće pristupa se površinskoj obradi zemljišta. Postoji više načina razmnožavanja belog sleza. Međutim, u praksi se najviše primenjuje setva semena na proizvodne parcele ili proizvodnja rasada u hladnim lejama, a zatim rasađivanje rasada na stalno mesto. Razmnožavanje direktnom setvom je najbolji i najekonomičniji način. Seje se krajem jeseni - novembra i početkom decembra, kada više ne postoji mogućnost da posejano seme isklija. Ako je taj rok ispušten onda se setva može obaviti i krajem februara. Bilo da se radi o jesenjoj ili prolećnoj setvi, parcela mora da je dobro pripremljena, a zemlja usitnjena. Seje se sejačicom na rastojanju 50 cm red od reda. Pre setve seme se pomeša sa dobro zgorelim i sitnim stajnjakom ili peskom radi ravnomernijeg i boljeg rasturanja. Seje se plitko, 1-2, cm jer je seme sitno, a i ranije će nići ako se plitko poseje. Za setvu jednog hektara potrebno je 6-8 kg semena, pod uslovom da ima dobru klijavost. Seme sporo klija. Za četiri nedelje niče tek 50-60% posejanog semena. Posle nicanja u početnoj fazi razvoja, beli slez se sporo razvija i zbog toga je potrebna velika pažnja da bi se u prvo vreme održao. Osim direktne setve beli slez se razmnožava i sadnjom rasada proizvedenog u hladnim lejama. Ovaj način raz-množavanja je u tome što se u hladnim lejama u maju i junu poseje seme belog sleza. Setva se obavlja omaške ili u redove na rastojanju 15-20 cm. Za setvu 1 m2 leja potrebno je 8-10 g semena. Ako se leje redovno zalivaju seme počinje da niče za 21 dan. U lejama rasad ostaje do rasađivanja, za koje vreme naraste 10-12 cm i dobija 4-6 listića. Sa 1 m 2 leja dobija se 300-350 komada rasada belog sleza. Ovako proizvedeni rasad sadi se na stalno mesto rano u jesen, obično posle prvih jačih kiša. Sadi se ručno na rastojanju 50 cm red od reda, a u redu 30-40 cm između biljaka. Ovim načinom sadnje za jedan hektar potrebno je 50-60 hiljada komada rasada. Prilikom sadnje treba nastojati da sklop biljaka bude što gušći. Ipak, pravilno je da na bogatijem zemljištu broj biljaka na hektaru bude veći, a na siromašnim manji.

21

Nega useva

Nega useva je plevljenje, okopavanje i prihranjivanje, a ako je kultura dobijena setvom semena i razmnožavanje useva. Zasad belog sleza koji je podignut iz semena počinje da se neguje čim se ukažu prvi redovi. Čim seme sporo niče, ne treba čekati da sve iznikne, nego pleviti čim se ukažu prvi redovi. Kad biljka dobije prva 3-4 lista, može da se obavi prvo međuredno okopavanje. Prilikom ovog okopavanja obavlja se i proređivanje. Drugo međuredno okopavanje je 3-4 nedelje kasnije, kada biljke dostignu visinu 20-30 cm. Posle drugog okopavanja beli slez brzo raste, grana se, pa se sam svojim sklopom bori protiv zakorovljavanja. Veoma je važno da se zemljište održava u rastresitom stanju, bez pokorice i korova, jer se na takvom zemljištu koren belog sleza najbolje razvija. Proređivanje se vrši tako što se biljke u redu ostavljaju na rastojanju 30-40 cm. Ovoj meri se mora pokloniti naročita pažnja, jer od proređivanja zavisi prinos i kvalitet dobivenog korena. Zato se proređivanje obavlja kada je zemljište umereno vlažno, a sama operacija mora da se izvede stručno, pažljivo i blagovremeno.

Sakupljanje (berba)

Od belog sleza se koristi koren, list i cvet. Koren se vadi prve ili druge godine gajenja i to u jesen ili sledeće godine u proleće. Treće godine koren sleza malo dobija u težini, a znatno gubi u kvalitetu, pa se zato preporučujue da se beli slez gaji samo kao dvogodišnja kultura. List se bere tokom godine 2-3 puta. Najbolje ga je brati pre i za vreme cvetanja. Bere se samo jedro i zdravo lišće koje štetočine nisu oštetile. U prvoj godini mora da se povede računa da se prilikom berbe ne obere više od jedne trećine svih listova. U drugoj godini broj berbi je veći nego u prvoj. Obrano lišće se suši u tankom sloju na promajnom i mračnom mestu. Od 6 kg svežeg dobija se 1 kg suvog lišća. Cvetovi se beru i prve i druge godine gajenja. Obrani cvetovi se suše na suncu. Od 7-8 kg svežih cvetova dobija se 1 kg suvih. Koren belog sleza se vadi u jesen, oktobra ili novembra, ili u proleće u martu. Vadi se po suvom vremenu, ali zemljište mora da je umereno vlažno. Najbolji način vađenja je plugom sa kojeg je skinuta plužna daska. Pri radu plug potkopava korenje ali ga ne izbacuje. Iza pluga ide radnik i rukom vadi potkopano korenje. Sa izvađenog korena belog sleza odmah se oštrim nožem odstranjuju glave sa svim drvenastim delovima, kako je oljušteni koren belog sleza jako lepljiv ovo je ujedno i najteži i najskuplji deo obrade, istovremeno se odbacuju slabe i povređene žile. Ovako pripremljen koren se pere u hladnoj tekućoj vodi. Oprani materijal se zatim prenosi u šupe ili radionice gde se oljušti. Oljušten koren seče se uzdužno, obično na 4 dela. Suši se u termičkim sušarama na temperaturi od 50-60oC. Može se osušiti i prirodnim putem, ali ovako osušen koren, obično nema lepu boju, a često se i uplesnivi. Dobro osušena droga ima belu ili svetlo žutu boju. Od 4 kg svežeg korena dobija se 1  kg suvog. Osušeni štapići belog sleza kasnije se seku u kockice. U trgovini na malo beli slez se naviše pojavljuje u ovakvom obliku.

Prinos

Prinos belog sleza u tesnoj je vezi sa agrotehnikom koju pružamo ovoj kulturi za vreme gajenja. Sa jednog hektara može se dobiti oko 1300 kg suvog korena, 500-600 kg lista i oko 150 kg cveta belog sleza.

Otkupne cene, okvirno, koren-180-200 din/kg a za list 40 din po kg što po hektaru može da da max 280.000 din (oko 3800 EUR) po našim saznanjima cvet belog Sleza se ne otkupljuje.

Ekonomičnost proizvodnje - relativno učešće troškova proizvodnje

Vrsta troškova €

1. Mašinska obrada 200

2. Reprodukcioni materijal 1000

3. Radna snaga 900

UKUPNI TROŠKOVI 2100

II Prihodi 3800

Dobit 1700

22

Napomena:Situacija se bitno menja ako se seme nabavi od plodova divljeg belog sleza ili od već postojećeg zasada. Takodje moguće odvojiti delove korena od postojećeg zasada i iskoristiti ih za sadnju. Dobit raste na 2700 EUR.

BOSILJAK

Morfološke i fiziološhe odlikeBosiljak je jednogodišnja zeljasta biljka, koja dostiže visinu do 50 cm. Koren mu je razgranat i prodire u zemlju i do 40 cm. Stabljika je uspravna, sa dosta bočnih grana i grančica, četvorougaona a na poprečnam preseku kvadratna. Listovi su prosti, naspramnog rasporeda, obično jajastog oblika, po obodu su ravni sa oštrim vrhom. Najkrupniji su donji listovi, dok su oni pri vrhu sitniji. Dužina donjih listova je 5-6 cm, a širina 2-3 cm. Lisna drška je dugačka 1-2 cm. Cvetovi su sakupljeni u gornjem delu stabljike, sitni su i obilno bele boje. Biljka počinje da cveta početkom jula, a cvetanje traje do kraja avgusta. Plod je sitno, sjajno, mrko zrno, okruglog oblika. Klijavost se kreće od 90-95 %.Pošto uspeva samo u toplim krajevima, bosiljak ne podnosi niske temperature. Strada od prvih jesenjih mrazeva. Zbog toga se druga žetva obavlja pre nego što ovi naiđu.Zemljište. - Utvrđeno je da bosiljak najbolje uspeva na rastresitim i dubokom zemljištu povoljne fizičke strukture. Od naših zemljišta najviše mu odgovaraju černozemi, bolje gajnjače i aluvijalna zemljišta. Sa uspehom se može gajiti i na peskovitim zemljištima, ali se za to mora obezbediti redovno zalivanje i obilno đubrenje mineralnim đubrivima. Zemljišta koja se zalivaju veoma su pogodna za gajenje bosiljka, jer on u tom slučaju redovno daje dve žetve godišnje. Zalivanje je najpotrebnije u drugoj polovini leta, kada u našim krajevima, po pravilu, ima najmanje vodenih taloga. Zaliva se 2-3 puta tokom avgusta i početkom septembra.

GajenjeBosiljak treba gajiti u plodoredu, ako se žele visoki prinosi. Duže uzastopno gajenje na istom mestu bosiljak ne podnosi, naročito zbog pojave mnogih biljnih bolesti i štetočina. Na isto mesto bosiljak može da se seje tek posle 4-5 godina.Predusev od višegodišnje trave treba izbegavati zbog mnoštva štetočina koje se u tim zemljištima javljaju, a i zbog pojave korovskih biljaka.Obrada zemljišta. - Zemljišta za gajenje bosiljka treba obavezno obraditi u jesen. Osnovna obrada obavlja se na dubinu 30-35 cm. Zemljište porano u jesen ostavlja se da prezimi u otvorenim brazdama. U proleće, čim se zemljište prosuši, obrađuje se površinski radi očuvanja vlage. Broj kultiviranja i drljanja zavisi od strukture i zakorovljenosti zemljišta.

Đubrenje. - Bosiljak najbolje uspeva na zemljištu koje je prethodne godine đubreno stajnjakom. Utvrđeno je da veoma dobro reaguje i na mineralna đubriva. Od ovih đubriva treba dodavati, naročito, fosforna i azotna, a donekle i kalijumova. Fosforno i kalijumovo đubrivo treba dodavati u jesen, pod duboko jesenje oranje, a azotno tokom vegetacijeu obliku prihranjivanja. Norme đubriva različite su i zavise od bogatstva zemljišta u pojedinim hranljivim elementima. Fosforna đubriva upotrebljavaju se po 300-400 kg/ha, a kalijumova100-150 kg/ha.

Razmmožavanje. - Bosiljak se razmnožava direktnom setvom semena i proizvodnjom rasada u toplim lejama. Razmnožavanje rasadom je sigurniji i bolji način, mada nešto skuplji. Međutim, bosiljak podignut iz rasada u našim klimatskim uslovima redovno donosi dve žetve godišnje. Rasad bosiljka se proizvodi u toplim lejama, koje se podižu na uobičajeni način, kao za povrtarske kulture. Setvu u tople leje treba obaviti krajem februara ili početkom marta, da bi rasad stigao za rasađivanje za period od 1. do 10. maja. Naročito je važno da se temperature toplih leja za vreme nicanja ne spuste ispod 15 oC. Pri optimalnim uslovima, kada je temperatura zemljišta 20oC, a temperatura vazduha 25oC, seme proklija za 5-6 dana. Na 1 m2 površine seje se 3-4 grama semena, pod uslovom da ovo ima dobru klijavost. Sa 1m2

posejane površine dobija se 1.000 do 1.200 komada rasada. Poslednjih 10-15 dana uoči rasađivanja tople leje se otkrivaju danju da bi se mlade biljke prilagodile spoljašnjim uslovima. Ako nema opasnosti od mraza, leje treba i preko noći ostaviti otvorene.

Sadnja. - Najpovoljnije doba za sadnju bosiljka je početak maja, odnosno vreme kada ne postoji opasnost od poznih prolećnih mrazeva i slana. U krajevima gde nema mrazeva, bosiljak se može saditi i krajem aprila. Rasađuje se kada rasad ima 3-4 para listića i dostigne visinu 10-12cm, jer se u tom stadijumu najbolje prima. U uslovima kontinentalne klime vegetacioni period bosiljka proizvedenog iz rasada je oko 90 dana, ako se računa od dana rasađivanja do punog cvetanja. Sadnja se obavlja tako što se na dobro pripremljenoj parceli markerom obeleže redovi na rastojanju 50cm. Sadi se ručno, sadiljkom, 30-40cm biljka od biljke. Važno je da se koren rasada dobro priljubi uz zemlju, a da se tom prilikom ne ozledi. Odmah posle sadnje obavezna mera je zalivanje posađenog rasada. Najbolje je da se rasađivanje izvrši po vlažnom i oblačnom vremenu. Ako je lepo vreme, onda treba rasadivati kasno popodne ili predveče

Nega

23

Usev se neguje okapavanjem, prihranjivanjem i navodnjavanjem.

Okopavanje je osnovna mera nege kojom se, osim održavanja površine u rastresitom stanju, uništava korovsko bilje.Kad nas, bosiljak se obično okopava 2-3 puta godišnje. Prvo okopavanje obavlja se 10-12 dana nakon rasađivanja. Mora se okopavati veoma pažljivo, jer su mlade biljčice nežne i krte. Osim toga, okopavanje treba da bude veoma plitko. Drugo okopavanje je 10-15 dana posle prvog, a naredno prema potrebi i zavisi od zakorovljenosti zemljišta.

Prihranjivanje je mera koja znatno utiče na prinos bosiljka. U toku vegetacije bosiljak se prihranjuje dva puta. Za prihranjivanje se upotrebljavaju azotna đubriva. Prvo prihranjivanje je najbolje obaviti neposredno pre prvog međurednog okopavanja. Tom prilikom se baca 150-80 kg/ha azotnih đubriva. Prihranjuje se po suvom i tihom vremenu, kad nema rose. Prvo prihranjivanje treba obaviti ručno - bacati ga rukom u redove. Treba paziti da dubrivo ne dođe na list biljke, jer azotna dubriva stvaraju ožegotine na listu.Drugo prihranjivanje je posle skidanja prve žetve.. Tada se đubrivo može rasturiti rasturačem za mineralna dubriva, jer su biljke posečene i nema opasnosti da im đubrivo ozledi list. Posle rasturanja parcelu treba okopati da bi se đtubrivo što bolje izmešalo sa zemljom.

Berba i prerada: Bosiljak se kosi kad je u punom cvetu, jer tada ima najveći procenat etarskog ulja i daje najveći prinos po jedinici površine. U našim klimatskim prilikama bosiljak stiže za kosidbu krajem jula ili početkom avgusta. Kosi se kosačicom. Veoma je važno da se prva kosidba obavi na 8-10cm od zemlje. Ovakav način žetve stimuliše izbijanje većeg broja bočnih grana, pa je kasnije - prilikom druge žetve - žbun bosiljka mnogo veći i razgranatiji.

Krajem septembra stiže i druga žetva. Ako je bosiljak tokom leta navodnjavan, druga žetva može da bude ista, nekad i bogatija od prve. Važno je da se druga žetva obavi na vreme, da nas ne iznenade jesenji mrazevi.

Bosiljak se kosi po suvom i sunčanom vremenu. Pokošeni materijal ostaje na njivi 4-6 časova, da provene, a onda se nosi na preradu. Destiliše se u aparatima u kojima se prerađuje i ostalo aromatično bilje. Destilacija traje 3-4 časa, pod prtiskom 2-4 atmosfere. Sadržaj etarskog ulja u polusuvoj masi je od 0,1 do 0,2 odsto.

Sa 1 ha može se dobiti 8.000-10.000kg sirove mase, ili 8-12kg etarskog ulja.

Bolesti i štetočine: Na ovoj biljnoj vrsti retko su zapaženi paraziti, a o nekoj većoj štetnosti nekog od njih do sada nije bilo podataka. Primećena je jedna vrsta pegavosti lišća, koja nanosi male štete, pa nema većeg značaja.

Ekonomska analiza

I Troškovi proizvodnje rasada u € II Troškovi pripreme i sadnje

Suma

Priprema zemljišta (tople leje) 50

Seme (182 gr.) 90

Setva semena 15

Nega rasada 75

Svega troškovi proizvodnje rasada 230

III Troškovi nege i berbe

Suma

Priprema zemljišta (1ha) 110

Rasad (50000 strukova) 250

Sadnja (ručna) 150

Svega troškovi pripreme i sadnje 510

Suma

Okopavanje (3 godišnje) 150

Prihranjivanje (2 god.) 50

Đubrivo i hemijska sredstva 50

Berba (košenje) 60

Troškovi distribucije 75

Svega troškovi nege i berbe 385

Suma

Ukupni troškovi (I+II+III) 1125

24

Prinos i prihod

Prinos po hektaru 10.000 kg od čega je Suva masa – 2.500 kg što po prosečnim cenama iznosu oko 2.500 EUR, troškovi su 1.125 EUR a bruto dobit iznosi 1.375 EUR.

25

PROIZVODNJA DUVANA

Proizvodnja duvana je složen i po mnogo čemu specifičan proces, uslovljen pre svega biološkim osobinama vrste. Njegov rast i razviće, prinos i kvalitet, menjaju se pod uticajem klimatskih i zemljišnih uslova i nivoa agrotehnike. U proizvodnim uslovima, životni ciklus duvana se deli na dva osnovna perioda: period proizvodnje rasada i period razvića u polju (od rasađivanja do sazrevanja čaura). Dužina vegetacionog perioda kreće se od 100-200 i više dana, od čega na period proizvodnje rasada otpada 45-60 dana a na razviće u polju 80-150 dana. Svaki od ova dva perioda može da se podeli na više ontogenetskih faza. Period proizvodnje rasada obuhvata sledeće faze: klijanje semena, nicanje, ukorenjivanje rasada i stasavanje rasada. Za klijanje semena potrebni su sledeći uslovi: toplota, prisustvo vlage i dobra aeracija. Optimalna temperatura za klijanje semena iznosi 25-28oC. Posle 4-6 dana od početka klijanja semena nastupa faza nicanja, a posle 6-8 dana javlja se prvi pravi list. U ovo vreme korenak dostiže od 8-12 mm i počinje da se grana. Optimalna temperatura za ovu fazu je 20 - 26oC.Ukorenjivanje mladih biljaka obuhvata period od pojave prvog pravog lista pa do kraja usporenog rasta nadzemnog dela biljke. Tri do pet dana od pojave prvog lista pojavljuje se drugi.Oba lista dostižu veličinu kotiledona, zauzimaju suprotan položaj od kotiledona, zauzimaju suprotan položaj od kotiledona (ukrštenost lišća). U ovo vreme koren dostiže dužinu od 6-8 cm. Tada nastupa razviće korenovog sistema. Pri povoljnim uslovima faza ukorenjivanja traje oko 15 dana. Pri kraju ovog perioda lišće se razrasta i podiže (usporavanje lišća - "podizanje ušiju"). Stasavanje ili formiranje rasada predstavlja period od podizanja ušiju do obrazovanja 5-6 listova i porasta stabla u visinu od 7-9 cm. Ovaj period traje 20-25 dana.Period razvića u polju posle rasađivanja obuhvata sledeće faze: ukorenjivanje, bujni porast biljaka, cvetanje, formiranje ploda i sazrevanje semena. Rast i razviće duvana posle rasađivanja počinje fazom ukorenjivanja. Posle rasađivanja nadzemni deo biljke slabije raste, dok se koren grana i ostvaruje intenzivan rast. Ova faza traje 10-15 dana. Faza bujnog porasta traje 40-50 dana i predstavlja period u kome se ostvaruje brzo formiranje nadzemnog dela biljke. Stablo i listovi intenzivno rastu. Uoči butonizacije (pojave cvetnih pupoljaka) rast stabla se usporava. U ovoj fazi potrebe duvana za vodom i hranljivim materijama su velike. Cvetanje nastupa posle 7-10 dana od pojave cvetnog pupoljka. Cvetanje ide od centra prema periferiji cvasti. Cvetanje traje od 15-35 dana a zavisi od sorte, temperature, vlažnosti i obezbeđenosti hranljivim materijama.Posle oplođenja nastupa formiranje ploda (čaura) sa semenom ofa faza traje od 15-35 dana. Optimalna temperatura za formiranje semena iznosi 22-28oC.Formiranje i sazrevanje listova ne može da se izdvoji kao posebna faza u razviću duvana, jer se ovo odvija u svim pomenutim fazama, a posebno u fazi bujnog porasta i cvetanja. Period rasta jednog lista traje 20-25 dana. Kada list dostigne svoj najveći rast i kada sadrži najviše organskih materija ulazi u tehničku zrelost.

TIPOVI I SORTE DUVANA

Berlej Prinosi suvog lišća kreću se od 1.300-1.800kg/ha. Burley DKH-28 Ima izražen potencijal za prinos koji se kreće od 2.500-3.000 kg/ha. Burlex DKH - 33Prinosi su približni prinosima Burley DKH-28 i kreću se od 2.500-3.000kg/ha.

Tip duvana - virxinija Srem 47 daje 2.100-2.500 kg/ha suvog lišća.

Tip duvana – orijentalni NS–72 Zavisno od uslov gajenja, na 1 ha može d se rasadi i preko 200.000 biljaka. Jaka MD–77 Prosečni prinosi kreću se od 1.300 do 1.700 kg/ha. Jaka MD - 80Ova sorta daje 1.250-1.650 kg/ha suvog lišća. Otlja MD 159–78 vU proseku prinosi ove sorte prelaze 2.000 kg/ha suvog lišća. U povoljnim uslovima gajenja iznosi 2.400-2.800kg/ha.

ODNOS DUVANA PREMA USLOVIMA SPOLjNE SREDINE

Odnos prema toploti - Minimalna temperatura za porast i razviće duvana je 10-12oC, optimalna 22-30oC, a maksimalna 35oC. Temperature preko 40o izazivaju podgorevanje lišća. Posmatrano u celini, temperature ispod 10oC nisu povoljene za porast i razvoj. Temperature od -1 do -2oC izazivaju uginjavanje biljaka. Sume temperatura za razviće duvana zavisno od tipa i sorte iznose od 1.850-3.500oC. Pri nižoj toplotnoj sumi vegetacioni period duvana u polju se produžava i obrnuto. Tako u periodu sazrevanja lišća povoljne su temperature preko 20oC.

Odnos prema svetlosti - Duvan ima veliku potrebu za svetlošću. Intenzivno osvetljenje obezbeđuje visoku fotosintetsku aktivnost, što se ogleda u brzom nakupljanju sume materije i dobijanju visokih prinosa. Ne podnosi zasenjavanje, pa mu odgovaraju prisojne strane. Duvan je u osnovi biljka dugog dana (cveta pri dužini dana koja traje preko 12 časova), mada ima

26

formi koje cvetaju u uslovima kratkog dana (dužina dana je ispod 12 časova) kao i formi koje su neutralne.

Odnos prema vlazi - Potrebe duvana za vodom su različite što zavisi od tipa i faze razvića duvana. One rastu od rasađivanja do prelaska u reproduktivnu fazu (ukorenjavanje, bujni porast), odnosno do butonizacije i početka cvetanja, pa zatim opadaju. Krupnolisni duvani traže veću količinu vode, dok sitnolisni dobro uspevaju i pri manjoj količini vodenog taloga. Optimum padavina u vegetacionom periodu za berlej iznosi 800-1000 mm, virxiniju 600-800 mm a orijentalne i dopunske duvane 120-200 mm. U fazi sazrevanja lišća duvan može podneti dugotrajnu sušu, što može biti povoljno za aromatične sitnolisne duvane. Međutim, negativne posledice suše mogu se ispoljiti i na prinos i kvalitet ako se ona javi u prvim fazama porasta i razvoja, posebno kod krupnolisnih duvana.

Odnos prema zemljištu - Tip zemljišta ima uticaja na prinos i kvalitet sirovine duvana. On se odražava preko hemijskog sastava - hranidbenog režima, mehaničkog sastava, strukture, vodno-vazdušnog režima itd. Pri izboru zemljišta treba voditi računa da ono prema svojim osobinama zadovoljava zahteve, kako tipa tako i sorte duvana. Duvanima tipa berlej odgovaraju plodnija zemljišta, snabdevena dovoljnom količinom hranljivih materija, posebno kalijumom i fosforom, kao što su aluvijumi i černozem. Virxinija najbolje uspeva na lakšim zemljištima, siromašnim u humusu (oko 1%) kao što su: peskovita ilovača, ilovasta peskuša, neutralne do slabo kisele reakcije (pH = 5,5 - 6,0). Sitnolisnim i dupunskim duvanima, odgovaraju zemljišta na brdskim i nagnutim položajima, slabije plodnosti, a posebno siromašna azotom. To su: crvenice, lakše gajnjače, skeletoidna i deluvijalna zemljišta. Bez obzira na tip zemljišta, najpovoljnija pH vrdnost za gajenje duvana treba da pokazuje slabo kiselu reakciju (pH = 6,0). Značaj reakcije zemljišta za biljke duvana ogleda se u sledećem:

alkalnost zemljišta pogoduje razvoju gljivičnih bolesti (korenova trulež),

kiselost zemljitša nepovoljno utiče na stepen iskorišćavanja fosfora koji je značajan za porast i razvoj biljaka posle rasađivanja. U odsustvu fosfora cvetanje i sazrevanje liša nastupa kasnije

PRIPREMA LEJA

Rasad duvana može se proizvoditi u hladnim, polutoplim i toplim lejama. Koje će se leje koristiti zavisi od klimatskih uslova i mogućnosti proizvođača. Iskustva ukazuju da su polutople leje pogodnije od ostalih. Izrada polutoplih leja je jednostavna, jeftina i omogućava dobijanje kvalitetnog rasada i na vreme.

Važniji momenti kod formiranja leja su:

Treba da su bliže domaćinstvu i izvoru vode,

Ne praviti leje na mestima gde se često javljaju rovci, krtice (blizina staja),

Površinu leja odrediti na osnovu potrebnog broja biljaka za sadnju, uključujući rezervu radi dosađivanja,

Zemljište u leji mora biti plodno, uzdignuto, zaštićeno od vetra, izloženo suncu,

Pripremu leja započeti u jesen, oranjem i unošenjem organskog đubriva (4-6 kg/m 2 na dubini 20-25 cm),

U proleće, (početkom marta), unosi se mineralno đubrivo u količini oko 1 kg na 10 m2

(kompleksno NPK đubrivo),

Polutople leje pokrivaju se polietilenskim platnom koje se prebacuje preko lukova od metala ili pruća.

Stajnjak sadrži dosta azota, fosfora i kalijuma i neke važnije mikroelemente. Za đubrenje leje se upotrebljava samo dobro zgoreo stajnjak, jer samo takav može pozitivno da utiče na porast i razviće mladih biljaka. Pošto je sve teže doći do kvalitetnog stajnjaka, proizvođačima rasada duvana to otežava posao. U nezgorelom i slabo pripremljenom stajnjaku aktiviraju se različiti mikrobiološki procesi koji mogu negativno da utiču na mlade biljke (mogu da obole od crne korenove truleži). Đubrenje leja tresetom, kao hranljivim supstratom, je agrotehnička mera, koja značajno popravlja kvalitet rasada.

27

DEZINFEKCIJA ZEMLjIŠTA U LEJI

Cilj dezinfekcije zemljišta u leji je u uništavanju parazita (ukoliko su prisutni u leji) prouzrokovača korenove truleži, poleganja rasada, nematoda i korova. Dezinfekcija se najčešće obavlja preparatom metil-bromid koji se u prometu javlja pod imenom terabol ili bromo-gas. Sredstvo je veoma otrovno, u obliku gasa, a primenjuje se isključivo pod kontrolom stručnjaka. Metil-bromid deluje kao fungicid, insekticid, nematocid, a ima dobro herbicidno dejstvo na većinu jednogodišnjih mono i dikolilelodnih korova u fazi klijanja i nicanja. Optimalno vreme za delovanje ovog preparata je između 48 i 72 sata. Da bi se postigla željena efikasnost, zemljište treba da se zagreje do najmanje +10oC. Uslov za ovo je usitnjeno i umereno vlažno zemljište, pokriveno polietilenskim platnom-folijom. Za dezinfekciju leje od 10 m2 koristi se jedna boca od 0,5 kg (50 g/m2). Pre aktiviranja boce treba obavezno pregledati i eventualno zakrpiti plastičnu foliju i ukopati oko leje (10-15 cm) kako bi se sprečio prodor gasa u spoljnu sredinu.Bocu sa otvaračem postaviti na sredinu leje, na čvrstu podlogu (cigla, daska). Pritiskom ruke na olabavljeni plastični pokrivač, otvarač-ključ, probija bocu, a pare preparata šire se po površini leje. Posle 48 sati otvara se jedno čelo leje (obaviti popodne, predveče), a sledećeg dana, odnosno jutra leja se potpuno otkriva (ostaje otkrivena najmanje 24 sata), a potom se pristupa setvi. Prazne boce preparata treba zakopati u zemlju. Zavisno od meteoroloških uslova dezinfekcije leja izvodi se na nekoliko dana pre setve.

SETVA SEMENA

Seme duvana je jako sitno, tako da jedan gram sadrži od 10.000 do 15.000 semenki.

Uticaj količine semena na porast i razviće biljaka u leji (virxinija)

Količina semena g/m2

Prosečna masa 1 biljke za sadnju g

Prosečan broj razvijenih listova

Prosečan broj razvijenih listova

Prosečan broj biljaka za sadnju

Prečnik stabla

mm

0,1 12,0 6,0 14,0 200 7,0

0,2 9,0 6,0 124,0 350 6,0

0,3 8,0 5,0 16,0 500 6,0

0,4 7,0 5,0 17,0 600 5,0

Količina semena u setvi utiče ne samo na broj biljaka u leji, nego i na trajanje pojedinih faza porasta i razvića mladih biljaka. Gusta setva utiče na pojavu bolesti, štetočina i ekonomičnost proizvodnje rasada. Pored toga, biljke se izdužuju (stablo je tanko i nežno), sporije se primaju, lakše oboljevaju i sporije se razvijaju. Suprotno, manje količine semena po 1 m2 daće biljke sa kraćim i debljim stablom koje je jače i otpornije. Proizvođači uglavnom seju više semena po 1 m2 u želji da na maloj površini proizvedu veći broj biljaka, umesto da rade obrnuto.Količine semena po 1 m2 su različite za pojedine tipove duvana. U proizvodnji krupnolisnih duvana potrebno je 50% manje semena u odnosu na domaće tipove duvana.Na osnovu podataka u tabelama 3 i 4 zaključuje se da treba sejati manje semena na većoj površini uz čupanje manjeg broja ali što ujednačenijih biljaka.Vreme setve semena treba usaglasiti vremenu proizvodnje rasada. To znači da treba voditi računa o toplotnim uslovima rejona, pošto sadnju treba obaviti u vreme kada nema opasnosti od poznih preletnjih mrazeva. Setva semena obavlja se tokom marta, što zavisi od rejona gajenja, vrste leja i meteoroloških uslova.

Količine semena i idealna veličina leja

Tip duvana Količina semena Veličina leja

g/m2 svegag za 1 ha m2 za 1 ha

Berlej 0,1-0,2 13-25 125

Virxinija 0,1-0,2 13-25 125

Orijentalni 0,3-0,4 110-150 370

Dopunski 0,3-0,4 70-90 230

28

Seme duvana može se sejati naklijalo ili nenaklijalo. Naklijalo (ono se ne preporučuje zbog oštećenja klice pri manipulaciji) i suvo seme mogu se sejati ručno, omaške sa inertnim nosačem (pesak, pepeo, koštano brašno). Veoma rasprostranjen način setve je i pomoću vode. Ovaj način sastoji se u tome što se određena količina semena doda u kante za zalivanje u kojoj se nalazi voda. Količina semena za jednu leju od 10 m2 podeli se na dva dela. Seme se meša sa vodom pa se leja zalije prvo s jedne strane po dužini, do sredine leje. Potom se to isto obavlja sa druge strane leje. Posle toga kanta se ispira iznad leje zalivenjam posejane površine. Na ovaj način seme se dosta ravnomerno raspodeli po površini leje. Uz to, setva se znatno brže obavi, a zaemljište u leji pod dejstvom zalivanja se sleže - sabija. Nakon setve i zalivanja seme se obavezno pokriva tresetom, prosejanim (pregorelim) stajnjakom, piljevinom ili slamom. Treba istaći da sredstvo za pokrivanje leje-semena mora biti dezinfekovano. Setva peletiranog semena - "peletiranje" je postupak gde se površina semena duvana oblaže internim materijalom (nosačem) kome se dodaju mineralna đubriva (obezbeđuje se hrana mladoj biljčici pri klijanju), fungicidi i insekticidi. Sitno seme duvana ovim postaje krupnije - veće mase čime se olakšava setva. Efekti kod setve peletiranim semenom su :

Ujednačenija setva, jer se može tačnije dozirati količina semena po jednici površine,

Ujednačen vegetacioni prostor a time i dobijanje ujednačenih biljaka.

Izbegava se proređivanje u leji,

Obezbeđuje se zaštita i hranivo za mladu biljku u prvim danima života,

Peletirano seme daje mogućnost proizvodnje rasada i na neki drugi način kao što je : proizvodnja u kontejnerima, različitim supstratima, korišćenje setvenih ploča za raspoređivanje semena po površini.

NEGA RASADA

Setva semena u lejama obavlja se tokom marta a rasađivanje tokom maja, tako da dužina perioda proizvodnje rasada iznosi 45-60 dana. U toku proizvodnje rasada primenjuju se sledeće mere nege: zalivanje, prihranjivanje, provetravanje, plevljenje i proređivanje, podrezivanje i kaljenje. Zalivanjem treba obezbediti održavanje umerene vlažnosti gornjeg sloja zemljišta u leji. Ono je posebno važno u periodu od setve do ukrštanja lišća. Tada se češće zaliva sa 2-3 litre vode po 1 m2. U kasnijim fazama (podizanje ušiju i bujni porast) rasad se zaliva ređe, svaki drugi ili treći dan, kako bi se korenov sistem jače razvijao i izbegla opasnost od pojave glivičnih oboljenja. Zalivanje treba izvoditi u jutarnjim satima. Ova mera nege može da se izvodi ručno (kantama za zalivanje) ili uređajima za navodnjavanje koji rade na principu veštačke kiše i ssistemom kap po kap, koji se sve više primenjuje za navodnjavanje u zatvorenom prostoru (staklenici, plastenici). Prihranjivanje je obavezna mera nege u proizvodnji rasada. To dolazi otuda što rasad usvaja značajnu količinu hraniva iz zemljišta, a po jedinici površine imamo veliki broj biljaka, i zbog toga što čestim zalivanjem dolazi do ispiranja hraniva iz površinskog sloja zemljišta. Za prihranjivanje koriste se mineralna đubriva čiji su hranjivi sastojci lako pristupačni mladoj biljci. Izvođenje: na dva dana pre prihranjivanja rasad ne treba zalivati, kako bi rastvor mineralnog đubriva brže dospeo do korenovog sistema. Prvo prihranjivanje se izvodi kada rasad ima razvijen prvi par pravih listića. Drugo prihranjivanje sledi za 7-10 dana. Za leju od 10 m2 treba rastopiti između 150-200 grama (15-20 g/m2) KAN-a. Obavezno, posle prihranjivanja rasad treba isprati zalivanjem, kako bi se oprali ostaci đubriva sa mladih biljaka i izbegla oštećenja. Održavanje potrebne toplote u lejama ubrzava stasavanje rasada. Zbog toga se leje pokrivaju polietilenskim platnom ispod kojeg se temperatura povećava za 5-10oC. Provetravanje leja, zavisno od spoljnih uslova i faze razvoja rasada, postiže se otvaranjem čeonih strana na leji, tako da vazduh slobodno cirkuliše. Kod pojave visokih temperatura može se otkriti cela leja. Plavljenjem se odstranjuju korovi, a proređivanjem suvišne biljke iz leje. Pre i posle plevljenja ili proređivanja rasad treba zaliti. U lejama gde je izvršena dezinfekcija zemljišta ova mera nege izostaje. Problem dobijanja ujednačenog i kvalitetnog rasada, stručnjaci pokušavaju da reše podrezivanjem - šišanjem. Ovo se izvodi tako što se podrezuju razvijeniji listovi ali iznad vegetacionog pupoljka, koji ne sme da se ošteti. Podrezane biljke su ujednačenije, jače stabljike, a time pogodnije za ručnu a posebnu mašinsku sadnju. Kaljenje rasada predstavlja skup mera čiji je cilj priprema mladih biljaka za period razvića na njivi. Priprema mladih biljaka obuhvata sledeće: na 10-14 dana pre stasavanja rasada za sadnju zalivanje se proređuje i potpuno prekida kako bi biljke bile izložene dnevnim i noćnim temperaturama

29

vazduha. Usled prestanka zalivanja intenzivira se razvoj korena, a stablo postaje dovoljno elastično i čvrsto. U slučaju nepovoljnih vremenskih prilika u periodu kaljenja, leja se mora pokriti. Rasad se čupa neposredno pred rasađivanje. Treba birati najjače biljke, približne veličine i pojedinčno. Pre i posle čupanja rasad treba dobro zaliti. Ostatak rasada u lejama treba negovati za dosađivanje ili neke druge nepredviđene potrebe. Kod krupnolisnih duvana (berlej i virxinija) rasad je stasao za sadnju kada ima 6 razvijenih listova, stablo dužine 13-15 cm i debljine 6-7 mm. Kod domaćih tipova duvana (orijentalni i dopunski) dužina stabla iznosi oko 12 cm sa 5-6 razvijenih listova.Broj biljaka koji se čupa sa jedinice površine (1 m2) prvenstveno zavisi od tipa duvana. Kod krupnolisnih duvana čupa se od 200-300, orijentalnih 450-550, a dopunskih 400-500 biljaka.

BOLESTI I ŠTETOČINE RASADA

Bez obzira što se vrši dezinfekcija zemljišta u leji, potrebno je sprovoditi i preventivnu zaštitu rasada. Od bolesti rasada treba navesti oboljenja koja izazivaju gljivice od kojih se ističu: crna korenova trulež (uzročnik: Thielaviopsis basicola), žućenje rasada (uzročnik: Olpidium brasicae), plamenjača (uzročnik: Peronospora tabacima Adam) i topljenje rasada (uzročnik: Rizoctonia solani). Zajedničko za gljivična oboljenje je da se javljaju u uslovima velike gustine rasada, prevelike vlažnosti, nedovoljnog provetravanja i nepovoljnih meteoroloških uslova (kiša, oblačnost). Od bakterioza javlja se divlja vatra - plamac (uzročnik: Pseudomonas tabaci) a od viroza velike štete nanosi bronzana nekroza (uzročnik: Lycopersicum virus 3 - označen kao: Tomato spotted Wilt virus: TSWV). Od štetočina duvana u rasadniku mogu se navesti: trips duvana (Trips tabaci) - kao najvažniji prenosilac virusa, rovac (Gryllotalpa gryllotalpa), krtica (Talpa europea) i puž golać (Limax sp.).

PROIZVODNjA U POLjU

PLODORED I MONOKULTURA

Duvan treba obavezno da se proizvodi u plodoredu. Gajenje u monokulturi značajno smanjuje prinos, prvenstveno zbog napada bolesti i štetočina. Međutim, u mnogim našim rejonima duvan se proizvodi u monokulturi. Ovakav način proizvodnje uvek daje slabije rezultate u odnosu na gajenje u plodoredu. Kada se gaje u plodoredu, na isto zemljište treba da se ponovo vrati kroz 4-5 godina. Kao najpogodniji predusev za duvan smatraju se ozima strana žita, zatim jednogodišnje mahunaste biljke.

Tamo gde je nužna proizvodnja duvana u monokulturi, izvodi se setva međusezonskih useva da bi se ublažilo štetno delovanje monokulture. Ovo se radi na sledeći način: rano u jesen, na površinama gde je gajen duvan, seju se smeše mahunastih vrsta (grahorica, grašak) i strnih žita (ovas, ječam). Ove smeše se gaje do pred rasađivanje kada mogu da se kose za potrebe ishrane stoke ili se zaoravaju ako su zemljišta slabije plodnosti. Ovo mora da se izvede najmanje 10-15 dana pre rasađivanja. Duvan je odličan preusev za većinu ratarskih kultura, jer posle njega zemljište ostaje nezakorovljeno i strukturno.

OBRADA ZEMLjIŠTA

Za duvan obrađivanje zemljišta ima poseban značaj. On spada u ratarske kulture sa velikim zahtevima u pogledu dubine, vremena izvođenja i kvaliteta osnovne obrade. Obrada zemljišta za duvan ima veliki značaj zato što on u toku vegetacionog perioda proizvodi veliku količinu organske - zelene mase. Vreme osnovne obrade zemljišta za duvan zavisi od preuseva. Ako on dolazi u plodoredu posle ozime pštenice ili drugih stranih useva, što je u nas najčešće slučaj, onda osnovna obrada treba da započne zaoravanje strništa - odmah posle žetve žita, na dubini 12-15 cm. Duboko oranje izvodi se ranije - početkom jeseni na 30-35 cm dubine. Prema mnogim ispitivanjima pokazano je, da je najveći efekat dalo oranje u septembru sa prethodnim zaoravanjem strništa ili bez zaoravanja strništa. Kasnija oranja dala su manji prinos, a najmanji kada je ono urađeno u proleće. Na dublje pooranom zemljištu, tokom jeseni i zime, nagomilava se više vlage, korenov sistem se bolje razvija, pa se dobija viši prinos, nego na plićem oranju. Da bi se obezbedila potrebna dubina pri oranju, posebno za krupnolisne duvane, preporučuje se izvođenje podrivanja zemljišta. Pored povećanja dubine obradivog sloja razvijanjem zbijenog - nepropustljivog sloja, ovom merom se popravljaju vazdušne i vodne osobine zemljišta. Pri podrivanju, sirovi sloj zemijšta ne izbacuju se na površinu. Ono može da se izvodi zajedno sa oranjem (plug sa podrivačem), ili posebno, pre oranja. Izvodi se tokom leta ili početkom jeseni, na 3-4 godine. Predsetvena priprema zemljišta ima značajnu ulogu pri gajenju duvana. Ovom obradom postiže se stvaranje ravnog, dovoljno rastresitog, vlažnog, toplog i aktivnog sloja zemljišta, čistog od korova. Pripremljeni sloj zemljišta treba da je u svom donjem delu optimalno zbijen a u gornjem (površinskom)

30

rastresit. U predsetvenoj pripremi zemljišta koristi se više oruđa, a najbolji kvalitet postiže se primenom setvospremača. Predsetvena priprema zemljišta vrši se na dubini od 8 - 10 cm.

Pored redovnih mera pripreme zemljišta, za virxinijske flue-cured duvane izvodi se izrada "gredica" na kojima će se obaviti rasađivanje. Izradi gredica se pristupa na 7-14 dana pre rasađivanja. Od oruđa se koristi gredičar koji može formirati dve ili četiri gredice. Sadnja na gredice utiče na brže i dublje ukorenjavanje biljaka, pospešuje obrazovanje adventivnih korenova, smanjuje mogućnost zabarivanja, hraniva su dostupnija biljkama a poboljšavaju se vodne i vazdušne osobine zemljišta. Ovo pozitivno utiče na prinos i kvalitet duvana. Pri rasađivanju ovako izgrađene gredice se manje ili više zaravne, pa merema nege treba popravljati i održavati gredice.

RASAĐIVANjE

Duvan se rasađuje kada se temperatura stabilizuje, odnosno, kada prođe opasnost od pojave poznih prolećnih mrazeva. Ovakvi temperaturni uslovi nastupaju u našoj zemlji obično krajem aprila i početkom maja, što zavisi od područja gajenja. Pored klimatskih uslova područja na vreme sadnje mogu uticati sorta, stasavanje i kvalitet rasada. Maj mesec je najpovoljniji za rasađivanje. Zavisno od rejona proizvodnje, (negde se obavi početkom, a negde krajem meseca) sadnja se izvodi tokom celog meseca maja. Svakako, da ranija sadnja u ovom periodu utiče da duvan manje strada od tripsa duvana i plamenjače.Rasađivanje se izvodi mašinama - sadilicama. Pri rasađivanju mašinama, produktivnost je vać za 4-5 puta u odnosu na ručnu sadnju. Mašinsko rasađivanje je moguće na različitim terenima. Najčešće se koriste dvoredne i četvororedne sadilice. One su snabdevene uređajima za automatsko doziranje vode tokom sadnje (zalivanje).Pod uslovom da je zemljište kvalitetno pripremljeno, rasad ujednačen, sa jednom dvorednom sadilicom, za jedan sat može da se rasadi 3.000 - 5.000 biljaka što zavisi od gustine sadnje. Pored veće ekonomičnosti i produktivnosti pri mašinskom rasađivanju, postiže se i bolji kvalitet sadnje. Biljke se zatrpavaju na istu dubinu, a konstantnost rastojanja između redova omogućava primenu mašina u kasnijim fazama rada. Proizvođači koji plantažno gaje duvan (Kanada, SAD) za rasađivanje koriste kombajne koji imaju sadilicu sa automatskim uređajem za zalivanje. Sadilica je dvo ili četvororedna. Ovi kombajni, pored sadilice, imaju više priključnih mašina, kao što su kultivatori, ogrtači. Pored toga kombajn koristi uređaje za poluautomatsku bezbu, zalamanje cvasti, tretiranje protiv zaperaka, tretiranje protiv bolesti i štetočina, depozitore za đubrenje i unošenje zaštitnih sredstava u zemljište. Gustina sadnje prvenstveno zavisi od tipa i sorte, a potom od kimatskih i zemljišnih uslova.

Gustina rasađivanja i broj biljaka po 1 ha

Tip duvana Razmak između redova i u redu

cm

Broj biljaka po l ha

Berlej 80 x 45-55 23.000- 27.000

Virxinija 80-110 x 50 18.000-25.000

Orijentalni 40-45 x 156 140.000-160.000

Dopunski 50-55 x 25-30 60.000-80.000

Prema podacima iz tabele konstatuje se povećanje prinosa s povećanjem broja biljaka po hektaru. Međutim, razlike u prinosu nisu velike, posebno ako se zna da veći broj biljaka po hektaru povećava troškove proizvodnje.

Uticaj gustine useva na prinos duvana

31

Tip duvana Broj biljaka po ha Ostvaren prinos kg/ha

I II I II

Berlej 23.000 26.300 3.070 3.300

Virxinija 18.200 22.100 2.290 2.400

Orijentalni 148.000 167.000 1.690 1.870

Dopunski 70.000 80.000 1.080 1.120

Prema nekim podacima iz USA za virxinijske flue-cured duvane preporučuje se razmak između redova od 107-122 cm a biljaka u redu od 46-61 cm, gde gustina useva iznosi od 15.000-20.000 biljaka po 1 ha. Prema američkim iskustvima gustina berleja od 25.000 biljaka po hektaru, će dati visoke prinose. Pored toga, smatra se da gustina od 30.000 biljaka po hektaru može dati visoke prinose u sezoni sa povoljnim vremenskim prilikama za gajenje duvana.

NEGA DUVANA

Nega rasađenog duvana obuhvata više agrotehničkih mera od kojih su neke zajedničke sa merama za druge okopavine (međuredna kultivacija, zaštita od korova, bolesti i štetočina, navodnjavanje) i specifične mere nege kao što su: zalamanje cvasti i zakidanje zaperaka.

KULTIVIRANjE

Međuredna kultivacija ili prašenje je osnovna mera nege kojom se površinski sloj zemljišta održava u rastresitom stanju a korovske vrste suzbijaju. Ova mera izvodi se više puta, (2-3 puta). Prva međuredna kultivacija vrši se posle ukorenjavanja mladih biljaka, odnosno 10-15 dana od sadnje. U proizvodnji krupnolisnih duvana (virxinija) pored međuredne kultivacije izvodi se i ogrtanje biljaka-ogrtačima.

SUZBIJANjE KOROVA

Međuredna kultivacija kao mera nege nije dovolja u borbi sa korovima pa je za uspešno gajenje potrebno koristi i herbicide. Ovo znači, da je uspešna borba protiv korova moguća samo u kombinaciji sa agrotehničkim merama, a tu dolaze osnovna obrada zemljišta i priprema zemljišta za sadnju. Suzbijanje korova u duvanu izvodi se pre rasađivanja i to: inkorporacijom i prskanjem zemljišta. Inkorporacija je postupak unošenja haerbicida u zemljišta do dubine 5-7 cm, izvodi se neposredno posle tretiranja površine zemljišta. Na ovaj način povećava se efikasnost herbicida. Primena herbicida putem inkorporacije jednako je efikasna kako u suvoj tako i u vlažnoj godini. Najčešće korovske vrste u duvanu su: poponac (Convolvulus arvensis), pomoćnica (Cirsium arvense), poljski rastavić (Eljuisetum arvense), muharika (Digitalis sp., Setaria sp.), pirevina (Agropirum repens) i druge. Za suzbijanje korova u duvanu postoji više selektivnih herbicida koji suzbijaju pojedine grupe korovskih vrsta. Od herbicida koji se mogu koristiti za suzbijanje korova mogu se istaći: Devrinol NjP-50, Devrinol 45-F, Galex/R 500-EC, Bonalan-EC, Patoran/R/50 i drugi.

NAVODNjAVANjE

Voda je bitna za razvoj biljaka, pa prema tome i za duvan, posebno virxiniju i berlej. Nedosatatak vlage, naročito u periodu od sadnje do početka cvetanja smanjuje prinos i kvalitet.

Koristi od navodnjavanja krupnolisnih duvana su:

- u toku proizvodnje u polju, duvan se bolje razvija (smanjuje se izbijanje zaperaka, podgorevanje, ubrzava zrenje, lakše se suši, bolje koriste hraniva itd.).

- utiče na broj i veličinu listova a time i na prinos koji se povećava (zavisno od drugih faktora) za 10-20%, poboljšanje fizičkih i hemijskih osobina osušenog lišća-kvalitet, povećanje prinosa i kvaliteet utice na vrednost proizvodnje koja se u proseku povećava za oko 30%.

Broj navodnjavanja, vreme i količina vode značajni su za ostvarivanje viših prinosa i kvaliteta. Naša a i inostrana iskustva ukazuju da se duvan uglavnom navodnjava do faze cvetanja i početka berbe. Tokom berbe ono se izvodi samo u slučaju velikih i dugotrajnih suša.

32

Praktično, nema jedinstvenog načina određivanja vremena i broja navodnjavanja. Međutim, postoje neki kriterijumi koji mogu uticati na broj, vreme i količinu unete vode.

Od sadnje do početka cvetanja u proseku prođe 60-65 dana. Smatra se da krupnolisnim duvanima treba nedeljno oko 25 mm vode, pa količina vode u jednom navodnjavanju treba da iznosi 25-35 mm. Ova vrednost odnosi se na prosečne uslove tokom proizvodnje. Veoma je značajno zalivanje neposredno posle sadnje (primanje, ukorenjavanje). Broj zalivanja i količina vode zavise pre svega od meteoroloških prilika u godini proizvodnje.Navodnjavanje ima veći učinak noću (danju je viša temperatura, isparavanje). Na lakšim zemljištima treba češće navodnjavati sa manjim količinama vode, a težim obratno. Brzina upijanja vode veća je na lakšim, nego na težim zemljištima, pa saglasno tome, treba prilagoditi trajanje zalivanja. Na brzinu upijanja pored tipa zemljišta utiče i količina vode u njemu. Naime, u proizvodnji duvana, najznačajnija je voda koja se ne može ocediti, a pristupačna je biljkama (naziva se pristupačna voda). Posebno je značajna do dubine 20-30 cm jer je u toj zoni najveći deo korenovog sistema biljaka.Duvan je kultura koja za razliku od drugih okopavina, još uvek zahteva znatno učešće ljudskog rada, pa je to jedan od razloga zbog kojeg se on gaji na manjim površinama. Zbog toga se u proizvodnji duvana, za potrebe navodnjavanja preporučuju dva načina i to: navodnjavanje veštačkom kišom i navodnjavanje kap po kap.Navodnjavanje veštačkom kišom - orošavanje, je takav način navodnjavanja koji je najbliži padanju kiše. Za razliku od prirodne kiše, ovde je moguće kontrolisati intenzitet, visinu i trajanje orošavanja. Navodnjavanje orošavanjem je pogodno kako za duvan, tako i za druge kulture. Sistemi za navodnjavanje veštačkom kišom mogu biti nepokretni (stacionirani), polupokretni i prenosni. Ovi sistemi se razlikuju među sobom kako u ekskloataciji tako i organizaciji rada.Sistem kap po kap spada među novije načine navodnjavanja.

Ovaj sistem navodnjavanja ima određene prednosti u odnosu na ostale sisteme i to:

ušteda energije zbog malih radnih pritisaka

mali utrošak vode i radne snage

zbog načina i količina dodavanja vode manje je isparvanje, što je značajno za duvan, jer povećanje relativne vlažnosti može uticati na pojavu bolesti

ovo je pogodan način navodnjavanja u zaštićenom prostoru (staklenik, plastenik)

pogodniji je za manje površine

U nedostatke ovog načina navodnjavanja spada:

- velika dužina cevi što otežava kretanje ljudi i mašina,

- visoka cena početnik ulaganja u opremu

Posmatrano u celini, ovaj sistem navodnjavanja je sve više u primeni.

IZNOŠENjE HRANIVA PRINOSOM

Količine hraniva koje se iznose iz zemljišta različite su i zavisne od više faktora (tip, sorta, klima, zemljište, agrotehnika). Zato nije neobično što su u nekim slučajevima vrednosti o iznošenju hranljivih elemenata različite. Ipak, zajedničko je to, da su odnosi NPK približni. Kod prinosa berleja od 3.000 kg/ha, potrošnja čistog azota kreće se oko 120 kg, fosfora 70 kg, a kalijuma oko 300 kg/ha.Za dobijanje 2.000 kg/ha lišća virxinije, biljke ukupno utroše oko 70 kg aktivne materije azota, oko 12 kg/ha fosfora i oko 140 kg/ha kalijuma. Približne količine azota, fosfora i kalijuma (68, 15 i 136 kg/ha) iznete su prinosom od 1.700 kg/ha, što je svakako rezultat delovanja drugih faktora.Kod iznošenja hraniva u orijentalnih i dopunskih duvana, dobijene vrednosti saglasne su biljnoj masi koju oni formiraju. Iznošenje azota kreće se od 20-50 kg/ha, fosfora 4-10 kg/ha i kalijuma 60-80 kg/ha.

Vrste đubriva i primena

Duvan se đubri mineralnim i organskim đubrivima. Pored toga primenjuje se đubrenje preko lista, a za popravku reakcije zemljišta (pH vrednost) upotrebljavaju se krečna đubriva - kalcifikacija.Od mineralnih đubriva koriste se kompleksna đubriva sa manje azota, a više fosfora i kalijuma, čiji sastav NPK treba da se kreće 3:11:10, 7:22:14, 6:10:20 u količinama od

33

400-900 kg/ha. Količina đubriva zavisi od plodnosti zemljišta, klimatskih uslova, agrotehničkih mera, tipa i sorte duvana.

BERBA

TEHNIČKA ZRELOST

Veoma je važno da proizvođači znaju kada je vreme za berbu lišća. Često se događa da se lišće obere pre ili posle "tehničke zrelosti". U prvom slučaju (česta pojava kod proizvođača virxinije) lišće se teže suši i uglavnom ostaje zeleno, a u drugom, dobija se gruba i neelastična sirovina. "Tehnička zrelost" je pojav koji označava određeni stadijum u razvoju lišća, a odnosi se na unutrašnje promene koje uticu na njegov spoljni izgled. Prepoznaje se po svetlozelenoj boji lišća (virxinija-žutozelena) kada po ivicama i vrhovima počne da žuti a glavno rebro postaje beličasto. Tada je list krtiji, pojačava se lučenje smole, što se odražava lepljivošću i izrazitijim mirisom. List se opušta i odvaja od stabljike. Berba u punoj tehničkoj zrelosti, pored kvaliteta, obezbeđuje brzo sušenje a time i očuvanje prinosa. U virxinijskih duvana, bolje je obrati jače zreo nego nepotpuno zreo list.

VREME I BROJ BERBI

Broj berbi može biti različit što uglavnom zavisi od tipa i sorte, a potom i niza drugih faktora. Duvani tipa berlej i virxinija beru se 4-5 puta, a orijentalni i dopunski više puta (5-7). U proseku, svaki put se sa jadne biljke ubere 3-5 listova. Treba znati da donje lišće brže sazreva od gornjeg, što utiče na vremenski razmak između pojedinih berbi donjeg i gornjeg lišća.Berbu treba vršiti u ranim jutarnjim časovima, jer je tada moguće lakše otkidanje listova sa stabla. Treba nastojati da se obere jednako zreo list. Listove ne treba brati ako su vlažni (rosa ili kiša).Berbom lišća u tehničkoj zrelosti, kao i berbom jednako zrelog lišća, olakšava se nizanje i sušenje.Zavisno od tipa i sorte duvana, berba lišća započinje za 50-70 dana od rasađivanja i traje 40-60 dana od početka berbe.Napomena: posle završene berbe lišća, njivu treba očistiti od stabala duvana. Ovo se izvodi sečenjem ili čupanjem, a potom iznošenjem s parcele i uništavanje. Uklanjanjem stabala duvana sa njive, sprečava se prenošenje bolesti i štetočina i pre svega ima preventivni karakter.

NAČIN BERBE

Sazrevanje lišća traje različito i zavisi od uslova gajenja, agromera i sorte. Prvo sazreva donje, zatim postupno srednje, i konačno gornje lišće. Tim redom se lišće i bere. Pri berbi lišće treba čuvati od lomljenja i ne izlagati ga suncu da se ne sparuši i naglo izgubi vodu.

NIZANjE

Zavisno od načina sušenja i tipa sušnice nizanje lišća može da se izivodi mašinama, a potom pomoću drvenih ili metalnih ramova. Nizanje mašinama je najpristupniji način i koristi se kod proizvodnje berleja, orijentalnih i dopunskih duvana.

SUŠENjE

Sušenje predstavlja niz vrlo složenih procesa i obuhvata dve kvalitativno različite faze: štavljenje (žućenje) gde dolazi do određenih promena u listu i isušivanje ili fiksacija izvršenih promena.

SREDJIVANjE, PAKOVANjE I ČUVANjE

Posle završenog sušenja (duvani sušeni u hladu i na suncu), nize se skidaju i grupišu u "petice". To treba obavljati ujutru, kada one sadrže dovoljno vlage koja sprečava oštećenje suvog lišća. Grupisanje lišća u petice treba da se obavi tako da vrhovi listova budu okrenuti na spoljnu stranu a osnova lista na unutrašnju stranu kako bi se izbegla oštećenja. Kod formiranja petica, treba ih formirati tako da u jednoj petici budu nize jedne berbe, veličine i boje. Pri kačenju-vešanju petica, reba izbegavati njihovo dodirivanje (oštećenja, provetravanje i vlaženje). Posle sušenja duvana toplim vazduhom u bulk sušnici, vlaženje duvana se obavlja u sušnom prostoru, ramovi iznose iz sušnice, lišće skida i pakuje u bale. Vlaženje duvana u peticama pre početka sređivanja, se može obavljati prirodnim i veštačkim putem. Prirodno vlaženje može se obavljati u prostorijama gde je prisutan vlažan dazduh-podrumi. U slučaju nedostatka dovoljne vlage u ovakve prostorije može se nasipati pesak (u sloju od 5-10 cm) koji se ovlaži vodom. Pri isparavanju se vlaži lišće duvana. Takođe, proizvođači mogu vlažiti podlogu ukoliko je ona od zemlje. Izrada bala se obavlja u sanduku koji ne bi trebalo da prelazi dimenzije 80 x 50 cm. U sanduk se postavlja sargija, a potom slaže lišće. U jednu balu treba slagati lišće iste insercije i ujednačene veličine. Izbegavati pakovanje suviše vlažnog lišća da se ne bi ubuđao ili suvog da se ne bi lomio. Preklapanje

34

lišća u bali iznosi jednu do dve trećine njegove dužine, s tim što su vrhovi okrenuti unutra. Ovako spremljene bale uvezuju se kanapom i odlažu na čuvanje do predaje komisiji za otkup. Težina bale treba da iznosi do 30 kg. Čuvanje bala treba izvoditi u prostoriji koja je sveža i suva. Bale se slažu na palete (koje su odignute od podloge), i povremeno se prevrću. U slučaju da se bale čuvaju u vlažnoj prostoriji dolazi do kvarenja duvana i pojave buđi.

EKONOMIČNOST PROIZVODNjE

Ekonomska kalkulacija proizvodnje u plantaži površine 1 ha

TROŠKOVI

Troškovi mašinske obrade zemljišta.....................................................300 €

Troškovi za manufakturne poslove.......................................................550 €

Troškovi za repromaterijal....................................................................450 €

Troškovi za negu i đubrenje..................................................................500 €

Ukupno...............................................................................................1.800 €

DOBIT

Ostvareni prinos u prvoj godini...................................................2.500 kg/ha

cena 1 kg...............................................................................................1€/kg

Ukupno.................................................................................................2500€

PROFITABILNOST = ukupna dobit - ukupni troškovi...............................700€

35

KAMILICA

Uslovi uspevanja

Podneblje. - lako se kamilica kao samonikla javlja na severu Evrope, pa gotovo do krajnjeg juga, ona za razvoj zahteva umereno vlažnu i toplu klimu. Ukoliko su klimatski uslovi povoljniji, utoliko je njen prinos veći. Na niske temperature je veoma otporna.

Zemljište. - U pogledu zemljišta kamilica ne postavlja neke određene uslove. Može da se gaji gotovo na svim zemljištima - kako na plodnim i bogatim, tako i na siromašnim. Kao samonikla u nas se javlja na zaslanjenim zemljištima Vojvodine. Zbog toga se do nedavno pogrešno smatralo da kamilica najbolje uspeva na zaslanjenim zemljištima. Kasnije je ogledima utvrđeno da kamilica najbolje prinose daje na normalnim zemljištima, ali da dobro uspeva i na zaslanjenim. Dobar uspeh kamilice na našim slatinama tumači se time što se ona relativno rano bere (krajem aprila i početkom maja), kada je vlažnost zemljišta još povoljna, pa koncentracija soli nije postala takva da štetno deluje na biljku. Zbog osobine da dobro uspeva na slatinama, kamilicu bi trebalo najviše gajiti baš na tim zemljištima.

Gajenje

Plodored. - Kamilica podnosi monokulturu, naime, može da se gaji dve do tri godine uzastopno na istom zemljištu. Gajenje kamilice nekoliko godina na istom mestu preporučuje se zato jer je setva pojedinih godina nesigurna, pa se sistem >>zalivađivanja<< smatra kao najpovoljniji način gajenja. Kamilica se zalivađuje tako što se posle berbe preostali cvetovi ostave da dozru. Posle zrenja cvetovi se ne beru, nego se parcela jednom ili dva puta podrlja teškom drljačom. Drljača omlati preostalo seme, rasturi ga po njivi i pomeša sa zemljom. Kada je ovo urađeno, ako u međuvremenu nije bilo kiše, parcelu treba jednom ili dva puta zaliti. Do jeseni na istom polju nići će nova kamilica. U proleće naredne godine donosi redovno cvet. Kamilica gajena kao monokultura obavezno se mora đubriti kombinovanim mineralnim đubrivima NPK.Obrada zemljišta. - Zemljište za kamilicu treba pripremiti tokom leta, a najkasnije do početka jeseni, tj. u septembru. Naročito je važno da se zemljište što ranije obradi u onim krajevima gde nema dovoljno atmosferskih taloga. Prema tome, obrađivanje zemljišta treba otpočeti odmah posle skidanja prethodnog useva. Dubina oranja za kamilicu, ako se gaji na slatinama, ne treba da pređe 10-15 cm. Oranjem na većoj dubini izvaljuju se velike buse i grudve, koje se kasnije površinskom obradom teško mogu da usitne. Osim toga, postoji i opasnost da se dubokim oranjem isprana natrijumova so vrati u gornje slojeve zemljišta, pa da se na taj način još više zaslani. Na normalnim zemljištima za kamilicu se ore do 30 cm duboko. Pri obrađivanju zemljišta za kamilicu najveću pažnju treba posvetiti uništavanju korovskih biljaka. Kamilica, koja se na istom mestu gaji više godina, obično je prilično zakorovljena. Naročito veliku štetu mogu da joj nanesu višegodišnji korovi, kao i oni sa širokom lisnom površinom (gorušica).

Đubrenje. Na normalnim i bogatim zemljištima kamilicu ne treba đubriti mineralnim đubrivima, jer je đubrena kamilica bujna, pa je berba znatno otežana.Na siromašnijim zemljištima, kao i na slatinama, dovoljno je da se sa setvom unese 150-200 kg/ha mineralnog đubriva NPK 15:15:15

Setva.- Kamilica se seje u jesen i u proleće. Za naše prilike jesenja setva je bolja i sigurnija od prolećne. Jesenja setva je početkom ili sredinom septembra. Nedostatak ove setve je što je septembar obično u nas mesec bez većih padavina, pa se dešava da posejano seme ne nikne zbog nedostatka vlage. Ukoliko seme dobije dovoljno vlage, za 8-10 dana počinje da klija. Ako jesen nije sasvim suva, mlade biljke do zime ojačaju i takve prezime. Rano s proleća, čim se sneg otopi, kamilica intenzivno počinje da se razvija. Ako nismo uspeli da kamilicu posejemo u jesen, onda se setva obavlja rano u proleće. Prolećna setva je krajem februara ili početkom marta, odnosno čim se može ući u njivu. Ako se taj vremenski termin propusti, onda treba odustati od setve.

Kamilica se seje uglavnom omaške i u redove. Bilo da je u pitanju jedan ili drugi način setve, pravilo je da seme mora da se nalazi na površini zemljišta, jer je seme kamilice sitno i klija isključivo na svetlu.

36

U redove (vrste) seje se sejalicom za žito. Rastojanje između redova treba da iznosi 30-35 cm. Izbegava se da se seje čisto seme kamilice, nego se prethodno pomeša sa sitnim peskom, kukuruznom prekrupom ili mineralnim dubrivom. Odnos semena kamilice prema materijalu sa kojim se meša je 1:3. Posle setve, posejana površina valja se lakim glatkim valjkom da bi se seme priljubilo uz zemlju, došlo u dodir sa zemljišnom vlagom i osiguralo da ga vetar ne odnese. Kako se valjanjem stvara pokorica koja negahtivno utiče na posejanu kulturu potrebno je, čim se pojave mlade biljke, da se pokorica razbije prašenjem ili okopavanjem.

Omašna setva se obavlja ručno. Nju može da obavi samo iskusni i vešt sejač. Seme se i ovde meša prethodno sa nekim materijalom da bi se što ravnomernije rasturilo. Seje se po tihom vremenu, jer i najslabiji vetar može da poremeti setvu. Posle setve zasejana površina se obavezno valja. Nedostatak ove setve, izmedu ostalog, je i u tome što je za održavanje parcele u čistom stanju potreban veći broj radnika, jer površina može samo da se plevi.Količina semena potrebna za setvu 1 ha zavisi od upotrebne vrednosti semena. Pri čistoći od 90 odsto i klijavosti od 80 odsto dovoljno je 4-5 kg semena za setvu 1 ha. Kako se ovakva čistoća semena retko postiže (u nas je obično čistoća semena oko 50 odsto), to je za setvu 1 ha potrebno 10-12 kg semena kamilice, pod uslovom da je klijavost semena oko 80 odsto.

Nega

Nega kamilice je okopavanje, plevljenje i prihranjivanje. Ako je sejana omaške, onda se nega sastoji samo u plevljenju i prihranjivanju.

Plevljenje. - Kamilica za berbu pristiže rano, dok korovi još nisu krenuli, tj. od početka do kraja maja, pa borba protiv korova ne iziskuje mnogo napora. Jedno prskanje protiv korova krajem marta i eventualno plevljenje krupnijih korova sredinom aprila bila bi cela nega ove kulture u toku godine.

Prihranjivanje. - Prihranjivanje kamilice treba da se obavi što ranije u proleće i to sa malom dozom azotnih đubriva. Preporučuje se da se na 1 ha baci 100-120 kg KAN-27. Prihranjuje se samo ona kamilica koja je posejana na slabo produktivnim zemljištima.

Bolesti i štetočine. - Od bolesti na kamilici je zapažena vrsta plamenjače (Pernospora leptosperma De By), koja je zabeležena i na drugim pripadnicima familije Compositae. U kulturi kamilice ovo oboljenje do sada nije zapaženo u većim razmerama, tako da se njegovo suzbijanje ne postavlja kao problem. Od štetočina treba spomenuti larve jednog sjajnika (Olibrus aeneus Fbr.) koji izgriza unutrašnjost cvetnih glavica, ali ni ova štetočina nije u nas zapažena u većim razmerama. Neke vrste puževa golaća (Limax sp.) koriste kamilicu za ishranu, nasuprot ranijim shvatanjima po kojima su biljke koje sadrže etarsko ulje, alkaloide i slične materije bile zaštićene od njih. Osušen cvet kamilice napadaju neke skladišne štetočine, od kojih je najzapaženija gusenica plamenca suvog voća (Plodia interpunctella Hb.). Razviću većine skladišnih štetočina pogoduje vlaga, a kako je osušen cvet kamilice higroskopan, drogu u magacinu treba češće kontrolisati i ćim se primeti da je kamilica primila vlagu odmah je treba dosušiti.Berba. - Kamilica se gaji radi dobijanja cvetnih glavica. Cvetanje kamilice počinje krajem aprila, a završava se znatno kasnije. Najveći procenat etarskog ulja u cvetnim glavicama nalazi se u fazi punog cvetanja. Kamilica ne cveta istovremeno, pa se žetva produžava za duži vremenski period. Još zatvorene ili napola otvorene cvetne glavice ne treba brati, jer im je sadržaj etarskog ulja manji nego kad su cvetovi potpuno otvoreni. Najbolje je ako se berba obavi kada bele latice zauzmu vodoravan položaj.Berba se obavlja ručno, pomoću naročito za to napravljenih češljeva. Berba kamilice obično počinje u zoru i bere se sve dok dan ne otopli. Kasnije ubrana kamilica se lako ugreje i dolazi do gubljenja kvaliteta.Pre sušenja kamilica se rešeta na sitima odgovarajućih dimenzija (12-15 mm), i na taj način se vrši klasifikacija droge.Osim ručne berbe, poslednjih godina, počinje da se uvodi u proizvodnju i kombajn (berač) za kamilicu. Međutim, on je za sada još uvek u fazi ispitivanja. Sušenje. - Obrana kamilica se suši u termičkim sušarama i sličnim promajnim mestima. Ako se kamilica suši po tavanima onda se ona rasprostire u što tanjem sloju i tako ostavlja dok se ne osuši. Za vreme sušenja kamilica se ne prevrće da se ne bi izdrobila. U termičkim sušarama suši se na temperaturi 30-35oC. Na većoj temperaturi droga se brže suši, ali znatno gubi boju i sadržaj etarskog ulja, pa na taj način i trgovačku vrednost. Vreme sušenja zavisi od temperature prostorije u kojoj se kamilica suši, kao i od debljine sloja. Prirodno sušenje može da traje 7-10 dana. U termičkim sušarama sušenje je mnogo

37

kraće. Odnos sušenja, tj. odnos sveže kamilice prema suvoj može biti različit i kreće se od 4:1 do 6:1. Kod nas su, kako proizvođači, tako i stručnjaci prihvatili da se od 6 kg svežih cvetnih glavica dobije 1 kg suvih. Dobro osušena kamilica pakuje se u sanduke koji su sa unutrašnje strane obloženi papirom. Ovako upakovana čuva se na suvom, hladnom i promajnom mestu. I pored toga što je pravilno upakovana i čuvana, kamilicu treba prodati još iste godine. Stara droga gubi prirodnu boju, karakterističan miris, drobi se, a i podleže kvarenju. Prinos.- U nas je kamilica počela da se gaji od nedavno,pa zbog toga nemamo neka velika iskustva sa njom. Istraživački rad na polju ispitivanja mogućnosti gajenja kamilice,kao i njenih prinosa,započet je nedavno.Ipak, utvrđeno je da se prinos gajene kamilice u nas kreće u sledećim granicama:

- prinos suvih cvetnih glavica............................................700-1200kg/ha

- prinos sirovih cvetnih glavica........................................5000-6500kg/ha

- prinos semena kamilice....................................................100- 120kg/ha

Uopšte,prinosi kamilice variraju i razlike od godine do godine su prilično velike.

Troškovi proizvodnje po 1 ha

Mašinska obrada...................................................................................153 €

Repromaterijal......................................................................................300 €

Radna snaga.........................................................................................200 €

Troškovi berbe (mašinsko)................................................................... 250 €

Sušenje sirovog cveta...........................................................................150 €

Svega troškovi................................................................................1053 EUR

Prihod: 1.000 kg suvog cveta 2.....................................................2000 €

Dobit:................................................................................................947 EUR

38

MATIČNJAK

Kod nas dobro uspeva u predelima sa godišnjom sumom padavina većom od 600 mm. Matičnjak raste u veoma različitim klimatskim uslovima. U našoj zemlji može se gajiti svida izuzev krajnjeg juga. Mesta sa nadmorskom visinom preko 1000 m nisu pogodna za njegovo gajenje. Matičnjak treba gajiti na najboljim zemljištima, kako u pogledu plodnosti, tako i u pogledu fizičkih osobina. Teška ili preterano vlažna zemljišta matičnjak ne podnosi, ali se zato uspešno razvija na umereno vlažnim i rastresitim zemljištima neutralne do slabo kisele reakcije. Najbolja zemljišta za matičnjak u nas su černozemi, gajnjače i aluvijalni nanosi. Ritske crnice, ukoliko se navodnjavaju, veoma su pogodne za gajenje ove kulture.

Gajenje Matičnjak se ne uključuje u plodored, jer kao višegodišnja biljka na istom zemljištu ostaje 6-8 godina. Smatra se da na isto zemljište matičnjak može doći tek posle 4-5 godina. Kao predusevi mogu mu biti strna žita, okopavine i industrijske biljke. Veoma je značajno dobro obraditi i pripremiti zemljište za gajenje matičnjaka. Jedna od važnih mera je uništavanje korovskih biljaka, pošto matičnjak ostaje više godina na istoj parceli. Posle skidanja prethodnog useva zemljište se u jesen dobro poore i ostavlja se takvo preko zime do proleća, kad se priprema za sadnju. Organsko đubrivo u količini od 2.5-3.0 t/ha unosi se u zemlju prilikom jesenje osnovne obrade. Primenjuje se i kombinovano mineralno đubrivo u količini 500-600 kg/ha, što zavisi od plodnosti zemljišta. U proseku potrebno je 50-60 kg/ha N u toku vegetacije. Na prinos povoljno utiče i folijarno prihranjivanje 2-3 nedelje pre žetve sa 4-6 l/ha vuksala ili folifertila. Matičnjak se može proizvoditi direktnom setvom semena, deljenjem starih bokora i proizvodnjim rasada u toplim i hladnim lejama i rasađivanjem na stalno mesto. Direktno se seje na stalnom mestu u jesen ili u proleće. Jesenja setva se obavlja krajem oktobra - početkom novembra. Razmak između redova je 60 cm, dubina setve 0,5-1 cm, a potrebno je 8-10 kg semena po hektaru. Seme niče tek u proleće. Nicanje je prilično razvučeno, a i razvoj biljaka je prilično spor, te se uništavanju korova mora posvetiti posebna pažnja. Ukoliko proizvodnja matičnjaka počinje u proleće direktnom setvom semena. Seje se na razmaku 40 cm red do reda, a potrebno je 10-12 kg semena po hektaru. Posle setve posejano zemljište se valja lakim valjkom. Seme proklija za oko 4 nedelje. U praksi se matičnjak uglavnom proizvodi iz rasada. Seme se pre setve drži 15-20 časova u vodi ili duboko zamrzava dva dana da bi se ubrzalo klijanje. Početkom marta seje se u zagrejane leje, a krajem marta - početkom aprila u hladne leje. Razmak redova u oba slučaja je 15-20 cm, a dubina setve 0,5 cm. Seme se pokriva slojem zemlje debelim 1-2 cm. Niče za 15-20 dana. Leje se moraju redovno zalivati. U lejama rasad ostaje 6-8 nedelja, a zatim se rasađuje na stalno mesto. Količina rasada potrebna za jedan hektar može se proizvesti upotrebom 0,5 kg semena sa 250-300 m2 leja. Rasad proizveden u toplim lejama sadi se krajem aprila ili početkom maja, a rasad iz hladnih leja krajem avgusta - početkom septembra na stalnom mestu. Matičnjak se sadi ujesen ili rano proleće, na rastojanju 50 cm između redova i 30 cm u redu. Za jedan hektar potrebno je oko 60.000 sadnica. Posle sadnje potrebno je zalivanje, naročito u proleće. Tokom vegetacije biljke se okopavaju, praše i prihranjuju mineralnim đubrivom. Pošto se matičnjak gaji širokoredno, neophodno je okopavanje, čiji broj zavisi od zakorovljenosti parcele. Prvi put se okopava kada se pojave prvi korovi ili jača pokorica. Drugo okopavanje je 15-20 dana posle prvog, a sledeće prema potrebi. Poslednje okopavanje treba obaviti pred berbu, jer se na taj način dobije čista droga, bez primesa korova. Međuredni prostor se praši samo dok se biljke ne razgranaju. Na većim površinama primenjuju se hemijske mere borbe protiv korova. Tretiranje se vrši u proleće sa 3-4 kg/ha prometrina S-50 ili 2,5-3,5 kg/ha patorana. Dvogodišnji i višegodišnji zasadi se tretiraju u proleće, pre kretanja vegetacije, sa 3-4 kg/ha prometrina S-50 ili 2,5-3,5 kg/ha patorana.Hemijsko suzbijanje korova može se ponoviti posle prve kosidbe sa 3 kg/ha prometrina S-50.

Matičnjak se prihranjuje azotnim đubrivima. Prvo prihranjivanje je rano u proleće sa oko 30 kg/ha azota, pre prvog okopavanja. Drugo prihranjivanje, takođe sa 30 kg/ha azota, obično je nakon prve žetve. Uobičajena mera u starijem zasadu je đubrenje u jesen ili proleće kombinovanim đubrivima u količini oko 400 kg/ha i dublje kultiviranje.

Od prouzrokovača bolesti u vlažnim godinama može se javiti na lišću gljiva Septoria melissae Desm., koja izaziva sivomrke ili crne pege, oivičene lisnim nervima. Biljke mogu oboleti i od rđe matičnjaka koju izaziva Puccinia melissae Pers. Protiv pegavosti primenjuje se tiozin (5 kg/ha) i brestan (3 kg/ha), a protiv rđe benomil 50 NjP (1 kg/ha). Štetočine koje se

39

mogu javiti na matičnjaku su buhači (Haliticiane), neke sitne cikade i lisne vaši. Mogu se javiti gusenice, koje napadaju i druge srodne vrste iz familije Lamiaceae. Protiv štetočina dobru zaštitu obezbeđuje preventivno tretiranje sa 0,1%-tnim Bi 58 EC ili 0,1-0,2%-tnim fosdrinom 10% NjSC. Poslednje tretiranje je 25 dana pre žetve.

Berba Matičnjak se može kositi u dva navrata u toku jedne godine, a u povoljnim uslovima i visokoj agrotehnici i više puta. Kosi se pre cvetanja, po suvom vremenu, nisko, na 3-4 cm od zemlje. Smatra se da ovakva kosidba pospešume povećanje broja izdanaka za sledeće košenje. Suši se u termičkim sušarama na 35-400C.

Prinos

U prvoj godini prinos suvog lista je nešto manji i kreće se od 800 do 1.000 kg/ha. U drugoj godini i kasnijim godinama prinos je veći i kreće se od 1.500 do 2.000 kg/ha suvog lista. Prinos suve herbe može biti i preko 4.000 kg/ha. Utvrđeno je da je prinos matičnjaka ujednačen tokom prvih pet godina gajenja, nakon čega opada.

Ekonomičnost proizvodnje

Relativno učešće troškova proizvodnje

Vrsta troškova €

1. Mašinska obrada 200

2. Reprodukcioni materijal 450

3. Radna snaga 500

UKUPNI TROŠKOVI 1150

II Prinos (kg/ha) 2000

III Prihod 2400

Dobit: 1250

40

OSTALO BILJE

RUŽE

UVOD

Zbog svojih dekorativnih osobina ruža zauzima visoko mesto među cvećem i hortikulturnim sadnim materijalom. Ruža se gajila još kod najstarijih civilizacija. Veliki izbor sorti, boja i veličina cveta svrstavaju je u sam vrh cvetnih vrsta (kraljica cveća) zastupljenih u hortikulturi. Osim dekorativnih poseduje i lekovita i hranljiva svojstva pa se neki delovi koriste za čajeve, marmelada, slatka ili kao aroma hrani.

OSOBINE VRSTE

Ruža je drvenasta žbunasta biljka koja u prirodi raste na vrlo širokom prostranstvu severne polulopte u različitim klimatskim uslovima. Kod nas od prirode raste nekoliko desetina formi.

U hortikulturi se najčešće koriste gajene ili hibridne ruže. One se dele na više grupa:

Čajno hibridne

Poliante hibridne (mesečarke, mnogocvetne)

Floribunda ruže (buketašice)

Minijaturne, patuljaste (bengalske)

Penjačice, puzavice

Za podlogu se koriste divlje ruže Rosa canina i Rosa multiflora.

Najvitalnije su pa prema tome i najbolje one podloge koje se mogu naći samonikle u samom regionu gde se proizvode ruže. Prirodni oblik ruže je žbun koji ne razvija posebno stablo. Izbojci rastu direktno iz vrata korena. Razvijaju samo grančice drugog i trećeg reda a posle izbojak prirodno odumire. Žbun se postepeno obnavlja novim izbojcima iz vrata korena koji vrlo bujno rastu. Vrsta je osetljiva na niske temperature i mora se tokom zime štititi zagrtanjem. Ruže su relativno osetljive biljke. Napadaju ih mnoge štetočine i boluju od raznih bolesti. Za zaštitu od bolesti i borbu od štetočina angažovati stručno lice (fitopatolog i entomolog).

PROIZVODNjA SADNICA

Ruže značajne za hortikulturnu praksu su hibridnog karaktera (osim nekih divljih kao što je Rosa rugosa) i kao takve se razmnožavaju isključivo vegetativnim putem. U praksi je kalemljenje najznačajniji i najrašireniji način razmnožavanja gde se presađuje pupoljak plemenite ruže pod koru divlje ruže. Jedino se patuljaste ruže i poliante proizvode iz reznica. Rosa multiflora koja se koristi kao podloga takođe se ožiljava iz reznica. Ipak ruže namenjene za podlogu (Rosa canina) najviše se proizvode iz semena.

PROIZVODNjA PODLOGE IZ SEMENA

Rosa Canina bere se u poluzrelom stanju, odmah čisti od mesnatih delova (drobilicom za muljanje grožđa), zatim se odgovarajućim sitom proseje čisto seme. Posle ispiranja čistom vodom, seme ruža se meša sa peskom, navlaži i u sloju debljine 20 cm položi, najbolje u drveni sanduk koji propušta vodu i ostavi da leži u hladnom natkrivenom prostoru. Setva se vrši u oktobru ili novembru u brazde širine 20 cm, sa razmakom između brazdi 40 cm. Dubina setve je 3 do 4 cm. Zemlja treba da je rastresita, plodna i dobro obrađena. Posejano, potpuno zrelo seme Rosa canina neće klijati sledeće godine, nego će jednu godinu preležati u zemljištu. Seme Rosa muliflora, klijaće odlično, bez obzira i ako se bere u zrelom stanju. Uspavljivanje klice semena dešava se pod uticajem specifičnih materija inhibitora, koje se stvaraju u sočnom delu ploda i zbog toga je prečišćeno seme dobro odmah oprati.

RAZMNOŽAVANjE RUŽA ROSA MULTIFLORA

Reznice se mogu pripremiti sredinom jula kao poluodrvenjene reznice ili krajem oktobra kao zrele reznice. Za reznice se biraju dobro razvijeni izbojci srednje debljine i koriste se samo delovi iz sredine izbojka (odbacuje se vršni deo kao i najdonji gde nema razvijenih okaca).

41

Reznice se seku tako da donji deo dobije kosi rez pod uglom od 450, a gornji horizontalni iznad okca oko 3 mm. Presek donjeg reza treba da bude u predelu uspavanog pupoljka, jer tu ima najviše ćelija sposobnih da se transformišu u tkivo korena.

KALEMLjENjE RUŽA

Najrasprostranjeniji način kalemljenja ruža je okuliranje. Na ovaj način se prenosi samo jedan pazušni pupoljak plemke pod koru podloge. Kako je prirodni oblik ruže žbun koji ne razvija posebno stablo nego donosi izbojke direktno iz korenovog vrata to je i mesto gde se ruže najžešće okuliraju

TEHNOLOŠKI PROCES PROIZVODNjE

Za dobar rast i obilno cvetanje ruže zahtevaju sunčana, otvorena i od jačih vetrova zaklonjena mesta. Dobro je da mesto za uzgoj ruža bude izloženo suncu u prepodnevnim časovima što se povoljno odražava na boju i trajnost cvetova. Prema navedenom, za uzgoj ruža najbolje odgovaraju južne ili jugozapadne ekspozicije, dok je severna ekspozicija krajnje nepovoljna. Ruže je najbolje gajiti na ravnom do blago nagnutom (do 15 stepeni) terenu. Ruže se najbolje razvijaju na ilovastom do glinovitom zemljištu (u leje se dodaje 2 dela stajnjaka i 1 deo glinovite zemlje). Zemljište za ruže treba da ima reakciju koja se kreće od vrlo slabo kisele do neutralne pH 6,5 do 7,0. Ono treba da je duboko i dobro obrađeno. Obradu zemljišta (rigolovanje na dubinu od 40 do 50 cm) za jesenju sadnju treba izvršiti minimum jedan mesec pre sadnje, a ѕa prolećnu sadnju u jesen predhodne godine. Paralelno sa obradom unosi se odgovarajuća količina đubriva i to 6 do 8 kg/m2 stajskog đubriva. Zemljište siromašno fosforom potrebno je nađubriti sa 30 do 40 g/m2 fosfornim brašnom koje se unosi u isto vreme kada i stajnjak odnosno sa bilo kojim drugim organskim đubrivom. Ako je zemljište kiselo ne treba ga đubriti sa superfosfatom već treba uneti koštano brašno. Na tako pripremljenom zemljištu treba izvršiti blagovremeno sadnju. Jednogodišnje sadnice Rosa canina posade se u martu ili oktobru u redove na razmaku od 80 cm i u samom redu 10 do 15 cm. Korenov vrat treba da je 2 do 4 cm iznad zemlje radi lakšeg kalemljenja. Posle sadnje podlogu obavezno zagrnuti u visini vrata korena. Nega podloge se sastoji u redovnom okopavanju. Sledeće godine dan pre kalemljenja pripremaju se plemke ruža. Važno je da su izbojci dobro razvijeni i zreli (da su cvetovi na njima već precvetali). Na preseku su takvi izbojci drvenasti, a bodlje su im suve i lako se odvajaju od korena. Izbojci se odmah čiste od lišća, ali tako da lisna peteljka ostaje na izbojku. Vršni, nedovoljno razvijeni deo se odseca kao i donji deo gde su okca slabije razvijena. Najbolja su okca sredine grančice. Do kalemljenja se tako pripremljene plemke čuvaju u vlažnoj krpi. Kalemljenje se vrši ili u maju (na budni pupoljak) ili od polovine jula do oktobra, a najbolje u avgustu (na spavajući pupoljak). Na otkrivenom gornjem delu korena, koji se predhodno dobro očisti od prašine, reže se kora najpre horizontalnim rezom dužine 1,5 cm, a potom vertikalnim dužine 2 cm. Zatim se drugom stranom kalemarskog noža malo odlubi kora. Sa pripremljene grančice plemke se odseca pazušni pupoljak (okce). Vrlo je važno da kalemarski nož bude idealno oštar i čist kako bi površina reza bila ravna i fina. Dužina skinutog okca je oko 1 cm ispod i isto toliko iznad okca. Važno je da sloj drveta koji se skida sa korom bude što tanji. Okce se uhvati za patrljak lisne drške i zavuče u odlubljeni zarez na podlozi. Odmah se zaveže vinogradarskom gumicom, rafijom ili specijalnom gumenom flekicom, koja se pričvršćuje šnalom od tanke žice. Pri okuliranju je najvažnije raditi čisto, brzo i precizno. U povoljnim klimatskim uslovima, nakon dve nedelje, presađeno okce treba da sraste za podlogu. Ukoliko pri dodiru patrljak lisne drške lako otpadne znači da se okce primilo i sraslo i tada nožem odsecamo gumicu sa druge strane kalema. U oktobru iste godine kalemljene ruže se zagrću (2 do 3 cm iznad kalemljenog pupoljka), a rano sledeće godine odseca se krošnja divlje podloge oko 4 cm iznad mesta kalemljenja. Kada mladi izbojci plemke dostignu 25 cm dužine treba ih prikratiti da bi se bokorili. Tokom leta ruže se okopavaju, štite od štetočina i bolesti, a divlji izbojci i precvetali cvetovi se redovno uklanjaju. U prvoj godin ružama netreba rezati cvet. Krajem oktobra ruže su spremne za vađenje i prodaju.

VAĐENjE, KLASIRANjE I TRAPLjENjE PROIZVEDENIH RUŽA

VAĐENjE RUŽA

Pre vađenja ruže se etiketiraju. Ruže se vade ručno ili plugovima za izoravanje ruža. Izvađene sadnice se klasiraju (sa tri i više izbojaka, sa dva i sa jednim izbojkom) i vezuju u snopove. Odstranjivanje lišća sa izvađenih sadnica vrši se mašinski ili orezivanjem ruža na visinu 30 do 40 cm pre vađenja.

VEZIVANjE RUŽA

42

Klasirane ruže se povezuju mekim kanapom ili plastičnom trakom, tako što se najpre vežu u vratu korena, a zatim na sredini izbojka. Svaki snop mora imati etiketu.

TRAPLjENjE RUŽA

Trapljenje se vrši u dobro pripremljenu zemlju koja bi trebala da bude peskovita. Iskopa se jarak dubine 40cm tako da se zemlja izbacuje samo u jednu stranu. Snopovi se ređaju u trap tako da im se žile ne savijaju unazad, pa se zemlja nabaca na njih sve do samih vrhova izbojaka. Time se dobija novi jarak ѕa sledeći red ruža. Posle završenog trapljenja, ako će ruže ostati duže u njemu, ili čak preko cele zime, trap se dobro zalije da zemlja potpuno prione uz koren ruža. Za trap birati severne ekspozicije i da bude zaštićen od juga kako nebi otopljavanje u rano proleće uticalo da ruže krenu u trapu..

PAKOVANjE RUŽA ZA TRANSPORT

Ruže sadrže relativno malo vode i brzo se isušuju. Kad sušenje pređe određenu kritičnu granicu nemogu se povratiti potapanjem u vodu. Zato se pri transportu koren ruža uvija u plastičnu foliju u koju je stavljeno malo vlažnog treseta, mahovine ili strugotine od drveta. Ovakve veze ruža sa zaštićenim korenom se slažu u plastične kutije i tako isporučuju. Pojedinačno pakovanje ruža i lepo opremljeni paketići sa kolor fotografijom i uputstvom za sadnju i negu je uslov za dobar plasman.

Proizvodnja ruža po jednom aru:

Ukupan prihod...........................................................1.460,00 €

Podloga 480.................................................................150,00 €

Plemke 480..................................................................100,00 €

Kalemljenje 3 KV radnika/dan......................................120,00 €

Nega tokom prve godine 6 PK radnika/dana................180,00 €

Nega tokom druge godine 10 PK radnika/dana............150,00 €

Vađenje i trapljenje 2 KV radnika/dana..........................80,00 €

Alat ................................................................................30,00 €

Hemikalije i đubrivo.......................................................80,00 €

Ukupni troškovi............................................................800,00 €

Bruto dobit...................................................................660,00 €

Kod proizvodnje sadnica ruža čista dobit na proizvodnoj površini od 1ara je oko 495,00 €.

PROIZVODNJA KROMPIRA

43

Krompir predstavlja veoma često gajenu i izuzetno strateški značajnu povrtlarsku kulturu u našim uslovima. Zbog toga se za porodične potrebe pre svega ali i za tržište, gaji na vrlo različitim staništima.

Prirodni uslovi

Krompir uspeva u vrlo širokoj amplitudi ekoloških uslova. Odgovaraju mu umereno vlažna područja do 1300 mnm. Pre svega mu odgovaraju srednje duboka, rastresita zemljišta (dublje i koluvijalne crnice, eutrična i slabo kisela distrična smeđa zemljišta lakšeg sastava) ali se uspešno može gajiti i na drugim zemljištima uz odgovarajuću agrotehniku.

Izbor sorte krompira

Imajući u vidu uslove gajenja i moguće prinose, najviše su zastupljeni, srednje kasna sorta - dezire, a zatim i kondor koje su najizdašnijih prinosa. U obzir dolaze i sorte jaerla, ostara, resy i kennebe, kao srednje rane sorte.

Tehnologija gajenja

Na prethodno pripremljenom (uzoranom i podrljanom) zemljištu formiraju se brazde 10-15 cm dubine na 0.5 do 0.6 m razmaka. Na dno brazde se ručno rastura mineralno đubrivo NPK 15:15:15 800-1200 kg/ha, a zatim na razmaku 30 cm stavlja semenski krompir i zatrpava (1500-2000 kg/ha). Krajnji rok setve u srednje brdskim predelima je 5.-10. maj. Okopavanje (ogrtanje) vrši se dva puta. Prvo mesec dana po sadnji uz jaču pojavu korova, drugi put u fazi cvetanja. Zaštita od krompirove zlatice podrazumeva višekratno tretiranje odgovarajućim hemijskim sretstvima. Krompir se vadi krajem avgusta - početkom septembra (25 nadnica po hektaru)

Prinosi

Prema podacima Instituta za krompir u Guči prosečan prinos krompira u Srbiji je 10 t/ha. Primenom agrotehnike uz povoljne klimatske uslove mogu se očekivati četvorostruoko veći prinosi.

Kalkulacija za proizvodnju merkantilnog krompira po 1 ha

Priprema zemljišta, sadnja, nega, vađenje i sakupljanje krompira

Frezovanje busena trave...............................................100€/ha

Oranje ...........................................................................75€ /ha

Freziranje oranje ..........................................................100€/ha

Sadnja ..........................................................................100€/ha

Prskanje protiv korova ...................................................50€/ha

Prskanje protiv plamenjače.............................................50€/ha

Prskanje protiv krompirove zlatice..................................50€/ha

Vađenje vadilicom ........................................................100€/ha

Sakupljanje, klasiranje i ................................................300€/ha

SVEGA ..........................................................................925€/ha

Materijal i sretstva za proizvodnju krompira

Seme klase prve reprodukcije......2.500 kg/ha * 03€ = 750€/ha

Veštačko đubrivo .....................1.000 kkg/ha * 0.2€ = 200€/ha

Veštačko đubrivo...........................300 kg/ha *0.15€ = 45€/ha

Sretstva protiv korova.................................................. 35€

Sredstva protiv plamenjače .............................................25€

Sredstva protiv krompirove zlatice ............................. 25€ /ha

SVEGA.........................................................................1080€/ha

Troškovi proizvodnje........................................................2005€

44

Ukupan prihod i dobit

Sa primenom svih neophodnih agrotehničkih mera ; prinos se kreće od 2-3 vagona po hektaru, ukupan prihod....................................................7500€

Bruto dobit ......................................................................5495€

Neto dobit .......................................................................4396€

45

ŠAMPINJONI

Poznato je da pečurke imaju vrednost u ljudskoj ishrani. Šampinjoni imaju prijatan ukus i osrednju hranljivu vrednost. Obično se kao merilo ocene kvaliteta neke životne namirnice uzima količina belančevina. U šampinjonima ima u manjim količinama i vitamina.

Znači, šampinjoni prestavljaju zdravu hranu, bogatu belančevinama a i drugim sastojcima, pa kao takvi zauzimaju sve značajnije mesto u jelovniku ljudi. Mogu se koristiti sirovi kao salata, kuvani, a najbolje uz druga lako svarljiva jela.

TEHNIČKO-TEHNOLOŠKI ASPEKT PROGRAMA

Danas kad se sve više ulaže u proizvodnju zdrave hrane, ukazala se mogućnost da se i drugi objekti, uz određena ulaganja, osposobe za rentabilnu proizvodnju pečuraka.

Uspešna proizvodnja šampinjona zavisi od spoljnih i unutrašnjih činilaca. U spoljašnje činioce spadaju uslovi sredine (temperatura, vlaga, svetlost, supstrat, vazduh i dr.), u kojima se gljiva uzgaja, a unutrašnje čine genetički i proizvodni potencijali vrste i sojeva šampinjona. Svi činioci su podjednako važni i poboljšavanjem jednog ne može se nadoknaditi nedostatak drugog ili ostalih. Ovde ćemo ukazati samo na najvažnije spoljašnje činioce u proizvodnim objektima.

Šampinjoni svoju životnu aktivnost obavljaju u dijapazonu temperature od 30 C do 350 C. Oni, međutim, imaju različite potrebe u pogledu temperature u raznim fazama razvoja. Optimalna temperatura u fazi razvoja micelija u hranljivom supstratu je oko 250 C. Ukoliko je niža ili viša temperatura, rast se usporava. U fazi prorastanja micelije kroz pokrovni sloj (pokrivku) i u vreme formiranja polodosnih tela optimalna temperatura se kreće od 15-170 C.

Sveži šampinjoni sadrže između 88-91% vode. Tako visoko učešće vode zahteva i obilje vlage tokom celog procesa proizvodnje (u hranljivom supstratu potrebno je obezbediti od 68-70%, a u pokrovnom sloju od 60-65%). Relativna vlažnost vazduha u porizvodnim objektima treba da se kreće između 85 i 95%.

U toku procesa gajenja šampinjona neophodno je prisustvo vazduha, odnosno kiseonika. Potrebe za kiseonikom su veoma velike, naročito za vreme aktivnijeg procesa razlaganja organskih materija, kojom prilikom se oslobađa veća količina ugljen-dioksida (CO2).

Ugljen-dioksid štetno deluje na normalan rast i razvoj šampinjona, a naročito ako je njegova koncentracija veća od 0,5%. U početnom periodu razvoja šampinjona nije potrebna velika izmena vazduha. Ali sa izraženijim razvojem micelija povećava se i potreba za većom izmenom vazduha, usled pojačane koncentracije CO2, a dostiže svoj maksimum u periodu formiranja plodišta.

Direktna svetlost ne smeta rastu šampinjona, ali u izvesnoj meri može izazvati povećano isušivanje proizvodnih površina, može uticati na izvesnu promenu toplotnog režima u gajilištu, zatim može izazvati promene boje plodišta i tako umanjiti kvalitet, a može uzbrzati i razvoj uzročnika nekih bolesti i štetočina. Imajući sve to u vidu, proizvodnju šampinjona treba organizovati u mračnim prostorijama, jer se tu postižu najbolji prinosi i kvalitet.

POSTUPCI PRI GAJENJU

Prorastanje (inkubacija)

Šampinjoni se gaje u kompostu, za koji postoji više načina pripreme. Dobro pripremljen kompost treba da je bez amonijaka, jednobrazan, rastresit, bez svetlih slamčica, u rukama se drobi, ne pucketa i ima vlažnost 60 – 65%. Čest je slučaj da se na tržištu prodaje već pripremljen i zasađen kompost. U protivnom, postoji nekoliko načina za sađenje micelije u pripremljen kompost.

Kada se u gajilište unese zasejana hranljiva podloga (u vrećama dimenzija 60-80 x 60 x 35 cm) preduzimaju se mere u cilju njenog prorastanja. Vlažnost vazduha u gajilištu treba da bude između 90 i 95%. Ukoliko instrumenti pokažu manju vlažnost moraju se preduzeti mere da se deficit što pre nadoknadi. To se može ostvariti:

- vlaženjem vazduha zamagljivanjem pomoću rasprskivača,

- povremenim vlaženjem poda prostorija.

46

Ako je vlažnost preko 95%, što se retko dešava, ona se lako može smanjivati na optimalnu povećanim provetravanjem.

Vlažnost supstrata (hranljive podloge) treba da se održava na 68-70% tokom celog inkubacionog perioda.

Ukoliko se primeti da se površina hranljive podloge počela sušiti, taj sloj treba nakvasiti. To se mora činiti jako obazrivo. Nikako jakim mlazom vode, već rasprašivačem vode u vidu izmaglice.

Veći broj proizvođača smatra da se površinski sloj hranljive podloge može zaštititi od gubitka vlage ako se pokrije vlažnim listovima novina koje se zadrže 12 do 16 dana do postavljanja pokrivača ("pokrivke") uz povremeno vlaženje. Napominjemo da za pokrivanje podloge nikako ne treba koristiti plastičnu foliju.

Temperatura u gajilištu, u vreme prorastanja hranljivog supstrata micelijom, treba da bude oko 250 C. Osciliranje temperature naviše ili naniže usporava razvoj micelije.

Prostoriju treba provetravati stalno, jer se u procesu razlaganja supstrata oslobađa velika količina ugljen-dioksida koja u povećanoj koncentraciji do 0,5% može štetno delovati na razvoj micelija.

Preventivne mere, protiv raznih mušica treba obaviti jednom ili dva puta nedeljno u toku letnjeg perioda.

Kada je hranljivi supstrat prorastao micelijom neophodno ga je pokriti organsko-mineralnom smešom, koju nazivamo pokrivkom, u sloju od 3 do 4 cm kako bi se iz micelija izazvalo stvaranje polodnice šampinjona.

Za pokrivku u gajilištima može se koristiti tzv. "kovinska zemlja" uz dodavanje kalcijum-karbonata kojim se dovodi pH vrednost na 7,8 - 8,0.

Ova pokrivka ima jaku poroznost i veliki vezdušni kapacitet. Redovno je dezinfikovana hemijskim sredstvima.

Međutim, najčešće se za pokrivku koriste treset, rečni mulj i kalcijum-karbonat. Tako na primer prosečan sastav pokrivača koji prave proizvođači u Holandiji, poznati po visokim prinosima, sastoji se od 50% crnog treseta, 30% belog treseta, 20% rečnog mulja. Tome dodaju 12 kg kalcijum-karbonata ili 18 kg lapora po m3 organske mešavine (uz neznatna odstupanja) i tako se podesi pH vrednost od 7,5 do 7,8%.

Proizvođači šampinjona obavljaju dezinfekciju pokrivke hemijskim putem. Masa pokrivke se dobro izmeša sa sredstvom za dezinfekciju (Basamid, Žuvapin, Vapam 2-3 kg/t) i pokrije folijom tako da oslobođeni gasovi pomažu masu. Posle dva do tri dana plastična folija se otvara, postepeno uklanja i pokrivka se rastrese (prekopa) i onda se može koristiti ili lagerovati. Ako se lageruje onda se mora zaštititi od mogućih infekcija (do momenta korišćenja).Nedostatak ovog načina dezinfekcije je u tome što se ne uništavaju i nematode, dok kod korišćenja vodene pare za ovu svrhu to nije slučaj.

Kada micelije šampinjona dobro prorastu hranljivu podlogu, a to je obično nakon 14 do 20 dana od setve, treba je pokriti pripremljenom masom pokrivača. Pre nanošenja pokrivke potrebno je ukloniti vlažne novine ako su bile postavljene, gornju ivicu vreće treba podaviti i formirati udubljenje od 3 do 4 cm u koje se stavlja masa pokrivke. Naneti sloj pokrivke ne treba nabijati, već samo pravnati, vodeći računa da debljina bude ista na celoj površini. Posle postavljanja pokrivke još jednom se izvodi dezinfekcija rastvorom formalina. Rastvor se priprema tako što se uzme 2 litra 40%-nog formaldehida i pomeša sa 2 litra vode i dobro izmeša. Ta količina je dovoljna za kubni metar pokrivke. Tretiranje pokrivke sa pripremljenim rastvorom treba da bude u vidu izmaglice. Glavne mere nege u fazi prorastanja pokrivke kao i za vreme plodonošenja su: povoljna vlažnost, toplota i provetravanje vazduha. Vlažnost sredine u zoni pokrivača treba da se kreće od 60 - 65%, a vlažnost vazduha 90-95%. Najbolji način da se to ostvari je da se topla voda dozira pomoću finih rasprskivača u vidu izmaglice. Ako se posle postavljanja pokrivke ona pravilno nakvasi onda se ne zaliva nekoliko dana. Nakon toga sledećih deset dana samo se ovlaš prska i tako održava potrebna vlažnost i to samo toliko koliko iznosi gubitak nastao isparavanjem (2-3 litra vode po m2). Kad god se primeti da je pokrivka jako sabijena i da slabije propušta vodu, izvrši se pažljivo rastresanje (ručno ili prikladnim grabljicama). Pre tog posla korisno je pokrivku poprskati rastvorom

47

nekog fungicida i insekticida. Za 100 m2 površine dovoljno je na primer 100 g fungicida (Benlejt) i dva decilitra insekticida (Malation).

Nakon dve nedelje, posle postavljanja pokrivke, tempratura u gajilištu se održava od 22 do 250 C. U toku osam do deset dana micelije šampinjona prorastu pokrivku skoro do samog vrha (oko 2 mm ispod površine). To se lako primećuje po pojavi plavkasto-beličastog odsjaja. Tada temperaturu treba smanjiti na 5 do 7 0 C, a vazdušnu vlažnost na 85-90%.

Prilikom provetravanja, odnosno jačeg proticanja spoljnjeg vazduha, mogla bi se smanjiti ne samo temperatura u objektu, nego i vlažnost, što bi usporilo razvoj plodišta, pa se mora o tome voditi računa. Ukoliko u prostoriju ulazi suv vazduh, onda treba obezbediti da on prelazi preko vlažnog zastirača kako bi se ovlažio i tako izbegle nepoželjne posledice.

Kada se na površini pokrivke pojave mali skupovi miocelija, znak je da se formiraju plodišta šampinjona (karpofor). Primordijum se zapaža golim okom u vidu sitnih, belih tačkica (kao krupa). Ova faza je dosta osetljiva pa se strujanje vazduha mora smanjiti, a izbegava se i zalivanje. Nakon sledećih osam dana plodnice dostignu veličinu zrna graška, 4 do 5 dana posle toga treba očekivati prvu berbu. U toj fazi potrebno je obilno zalivanje (2 - 2,5 l/m 2), jer tada nastaje njihov intenzivan porast, a i provertavanje prouzrokuje smanjenje vlažnosti pokrivci, odnosno celom gajilištu.

Svakodnevna briga radnika u gajilištu ne sastoji se samo u valjanom zalivanju i održavanju vlažnosti, nego i u održavanju temperature, provetravanju kao i redovnoj kontroli da u objekat ne prodru muve, mušice, šugavci i drugi insekti. Treba svakodnevno pregledati postavljene mreže na svim ulazima i izlazima. Ukoliko ima oštećenja treba ih odmah otkloniti.

Tokom svakodnevnog rada i pregleda u gajilištu, naročito treba obratiti pažnju na zdravstveno stanje šampinjona. Ukoliko se primete deformacije, odnosno oštećenja plodišta, treba ih odmah odstraniti iz objekta i dotično mesto dezinfikovati.

b) Berba šampinjona

U gajilištima šampinjoni se beru u 4 do 5 navrata. Vreme između berbi (talasa) je obično nedelju dana. Vreme berbe traje oko 45 dana. U tom periodu u gajilištu se obezbeđuju sledeći uslovi:

Temperatura. U supstratu za vreme trajanja berbe temperatura je obično od 15 do 170 C. Ukoliko je temperatura viša drške plodišta mogu da se izduže, a ako je niža od 150 C, produžava se vreme porasta, ali je kvalitet šampinjona bolji. Ovaj toplotni režim u gajilištima teško se održava u toku letnjih žega ukoliko objekti nisu najbolje izolovani.

Vlažnost. U pokrivci relativna vlažnost se najčešće kreće od 60 do 65%, a vlažnost vazduha oko 95%. Optimalna vlažnost pokrivke i u objektu gajilišta održava se zalivanjem.

Provetravanje. U periodu intenzivnog porasta šampinjona javljaju se velike količine CO2 koji, ako se blagovremeno ne odstrani, može da izazove potpunu blokadu razvoja šampinjona. Da bi se to izbeglo izmena vazduha u gajilištu izvodi se svakodnevno i u više navrata sa blagim strujanjem vazduha.

Ima mišljenja da bi količina vazduha trebala da bude 60 do 80 m3 po toni supstrata za 1 čas.

Plodišta šampinjona obično se beru kada šešir dostigne prečnik oko 3 cm i pre nego što se otvore sa donje strane. Preporučuje se berba ujutru i uveče, jer su tada pečurke najboljeg kvaliteta.

Berba plodišta šampinjona obavlja se ručno, a vrše je obučeni radnici tako što se šešir plodnice uhvati sa 3 prsta, malo se pokrene u desno pa u levo (kao kada se zavrće i odvrće šraf) i onda se lako odvoji od pokrivke. Drugom rukom se odseca drška sa delom micelije. Koliko će se od drške odrezati zavisi od navika potrošača, odnosno od zahteva kupca. Za neka tržišta se podrezuju odmah ispod šešira plodišta, a najčešće za domaće tržište na 10 mm ispod klobuka. Zatim se plodište stavlja u pripremljenu ambalažu. Iskusan radnik može jednim zahvatom da ubere 2-3 plodišta i da za 1 čas ubere, podseče i stavi u ambalažu 10-20 kg, a prosečno 15 kg šampinjona.

48

U toku berbe posebna pažnja se posvećuje zdravstenom stanju šampinjona. Prilikom podrezivanja treba videti da li je svako plodište zdravo ili je napadnuto larvom nekog insekta, što se naročito dešava u letnjim, odnosno toplim mesecima. Obolela plodišta se pažljivo odstranjuju a deo supstrata na kojem su rasla dobro dezinfikuje kako bi se zaustavilo širenje zaraze.

Odsečeni delovi drške i korena šampinjona, sakupljeni u posebnim posudama, moraju se izneti iz gajilišta i treba ih na prikladnom mestu zakopati i spaliti.

Broj berbi zavisi u prvom redu od sprovedenih tehnoloških mera i ostvarenih uslova u proizvodnji. najčešće se u gajilištima ostvare 4 berbe. Vremenski razmak između berbi je obično 7 do 10 dana. Prema tome, sezona ukupne berbe traje između 35 i 40 dana. Prve 3 berbe daju oko četvrtine ukupnog prinosa.

Prosečno stvaren prinios šampinjona iznosi oko 15,25 kg na 100 kg hranljive podloge.

Klasiranje šampinjona. Prilikom klasiranja mora se poći u prvom redu, od navika potrošača. većina potrošača traži da plodišta šampinjona budu zatvorena i podrezana odmah ispod šešira koji imaju prečnik do 3 cm.

Ambalaža i pakovanje. Ambalaža za pakovanje svežih šampinjona se sastoji od izduženih tanjirastih posuda od stiropora ili kartona pokrivenih providnim celofanom u težini od 0,5 do 1 kg, a za srednje pakovanje 2 do 5 kg, obično je u vidu prikladnih gajbica, sandučića i sl., sa odgovarajućim poklopcem. Za veće potrošače (restorani, hoteli, menze i sl.) koristi se veća plastična ambalaža (10 kg) a koristi se kao trajna (više puta). Ona je laka, čvrsta, pogodna za pranje i dezinfekciju.

Na ambalaži se postavlja certifikat sa podacima o proizvođaču, vrsti i klasi šampinjona, bruto i neto težini, vremenu berbe i pakovanja, kao i upoutstvo za čuvanje i sl. Tako pripremljeni šampinjoni se upućuju na tržište, ili se čuvaju na temperaturi od 20 C.

EKONOMSKA OPRAVDANOST: U gajilišta se unosi zasejana hranljiva podloga u vrećama dimenzija 60-80 x 60 x 35cm. Prosečno ostvaren prinos šampinjona je oko 15kg / 100kg hranljive podloge. Prosečna cena je 2 €. U tunelima gde nije potrebna montaža rashladnih uređaja pozitivni finansijski efekti na proizvodnoj površini od 2.000m2 mogu se očekivati u toku jedne godine . U podzemnim prostorijama gde je potrebno montirati uređaje za regulisanje temperature u toku jedne godine pokrivaju se investicije ( biološke i tehničko-tehnološke) sa povećanjem proizvodne površine povećava se profitabilnost proizvodnje uz pretpostavku obezbeđenja plasmana. Procena ekonomičnosti proizvodnje vršena je za zidane i tunelske objekte veličine 100m2 .

1. ZIDANI OBJEKAT

Troškovi

-sirovine (mat. troškovi)................................4.940 €

-ambalaža.........................................................135 €

-amortizacija.................................................1.007 €

-radna snaga.................................................7.045 €

svega ........................................................... 13.117 €

b)Prihod i dobit

(4 etaže x 4 turnusa)=24.000kgx2€..........48.000 €

DOBIT 48000€- 3.117€.................................34.883€

49

2. TUNELSKI OBJEKAT

a) Troškovi- sirovine(mat. troškovi)..................... 4.940 €- ambalaža............................................135 €- amortizacija ........................................348 €- radna snaga ................................... 11.670 €

svega.................................................... 17.163 €

b) Prihod i dobit (5 etaža x 4 turnusa )=30.000kg x2 €.........60.000 €

DOBIT 60.000 € - 17163 €..........................44.867 €

GAJENJE VOĆA - UVOD

Područje istočne Srbije po svojim agroekološkim karakteristikama predstavlja pogodan rejon za uzgoj voćaka i proizvodnju voća. Međutim to ne znači da na ovom području mogu uspešno, a pre svega ekonomski opravdano da se gaje sve voćne vrste. Polazeći od činjenice da je cilj svih nastojanja u voćarskoj proizvodnji proizvodnja plodova. i to stabilna, kvalitetna i visokovredna.

Imajući na umu karakteristike područja (istočna Srbija) i zahteve svake voćne vrste, a na osnovu dugogodišnjeg istraživačkog i stručnog rada proizvođačima preporučujemo voćne vrste koje obezbeđuju redovnu i nadasve stabilnu proizvodnju sa plodovima visokog kvaliteta, široke upotrebne vrednosti. Uz to proizvodnja je i ekonomski opravdana jer se ostvaruju povoljni finansijski efekti.

Među ovim voćnim vrstama u uslovima proizvodnje bez navodnjavanja prvenstveno bi predložili koštičave voćne vrste višnju, trešnju, šljivu, breskvu i kajsiju. Od jezgrastog voća orah i lesku, a od jagodičastog u uslovima sa navodnjavanjem kupinu i jagodu. Nesmemo da zaboravimo ni samoniklo i autohtono voće. Među njima značajno mesto zauzima džanarika, dren, oskoruša, borovnica, trnjina, gloginja, zova i mnoge druge. Solidne osnove u proizvodnji visokovredne hrane obezbeđuju autohtone sorte jabuke, kruške i šljive.

Predstavljeni materijal pruža osnovne karakteristike i specifičnosti svake voćne vrste. Posebno su istaknuti agroekološki uslovi uspevanja, specifičnosti gajenja u fazi podizanja, nege i eksplotacija. Posebo su istaknuti kriterijumi za uspešnu proizvodnju. Striktno poštovanje navedenih činilaca i dosledna primena predloženih agro i pomotehničkih mera su preduslov komercijalne proizvodnje. To je posebno važno jer se na naše područje odlikuje skromnim padavinama i čestim sušnim periodima. Svedoci smo posledica koje suša uzrokuje, smanjuje prinose i rodnost u narednim godina. Zato predložene voćne vrste, sortiment i tehnologiju gajenja treba striktno ispoštovati. To je jedini preduslov uspešne proizvodnje.

Uz to dati su finansijski efekti i predračuni troškova podizanja nege, eksplotacije i vrednosti proizvodnje. Nestabilno tržište, disproporcija i česte korekcije cena usluga i repromaterijala nas dovode u nedoumicu. Prikazani predračuni sa te strane su relativni i mogu da posluže samo kao orjentacija.

Voćke su dugovečne biljke, na jednom mestu ostaju više godina, odnosno decenija. Samim tim mnoge učinjene greške ne mogu da se vremenom isprave. Zato prezentirani materijal treba da bude polazna osnova i orjentacija u postupku podizanja, nege i eksplotacije. Za svaki konkretan slučaj na osnovu predloženih postavki pripremao bi se poseban plan i program. Autori su spremni da se direktno uključe u realizaciji programa u svim fazama. Biće nam izuzetno zadovoljstvo ako u ličnim kontaktima, razgovorima, predavanjima i demonstracijama doprinesemo da Vaša buduća proizvodnja opravda Vaša očekivanja, uloženi rad i sredstva.

Materijal može korisno da posluži svima koji nameravaju da se komercijalno bave voćarskom proizvodnjom, bez obzira na stepen obrazovanja i dosadašnja iskustva u ovoj oblasti. Međutim, da bi se program zasnivanja i eksplotacije realizovao na najbolji način iskoristite namere Agencije za mala i srednja preduzeća i Centra za poljoprivredna i tehnološka istraživanja u Zaječaru. Uz njihovu svestranu pomoć, edukaciju, izradom konkretnih planova za vaše domaćinstvo ispuniće se uslovi da i Vaša proizvodnja bude uspešna i nada sve profitabilna.

U Zaječaru Autori

Oktobar 2004. dr Rade Miletić

Mihajlo Žuikić, dipl.inž.

Ivan Đenić, ing.

50

ORAH

Na području Timočke krajine orah je široko rasprostanjen i zstupljen. Prema statističkim podacima na ovom području raste oko 230000 od čega je 185000 rodnih. U odnosu na površinu područja jedno stablo raste na svakih 3,93 ha ili na 2,02 ha poljoprivrednog zemljišta. Najveća je zastupljenost na području Opštine Knjaževac gde jedno stablo raste na svakih 1,8 ha ili na 1,04 ha poljoprivrednog zemljišta. Ovo je najbolji pokazatelj mogućnosi uspevanja ali i komercijalne proizvodnje. Pozato je da se u populaciji orah razmnožava semenom-generativno, te je potomstvo izraženo heterogeno, a proizvodnja nesigurna sa osrednjim kvalitetom plodova. U cilju inteziviranja proizvodnje neophode su korenite promene i menjanjem ustaljenih navika gajenja. Stvorene sorte i selekcije prvenstveno domaćeg porekla, iskustva u gajenju i tehnologiji proizvodnje su osnov da se ovoj kulturi posveti puna pažnja. To je jedini način da proizvodnja bude stabilna, a kvalitet jezgre na visokom nivou, konkurentan na svetskoj pijaci.

Privredni značaj

Praktično svi delovi oraha imaju višestruku upotrebnu vrednost (plod- jezgra ljuska, klapina, rese, pupolci, kora, drvo i koren). Jezgra je izvrsna, nairnica u ishrani zbog visoke količine energetsskih, gradivnih i zaštitnih materija. Sadžaj ulja, sirove proteine, mineralne materije, celulozu i kompleks provitamina B, A, C, p, E i dr. Pored upotrebe u svežem stanju jezgra se koristui u kulinarstvu za spravljanje vrhunskih poslastica. Orahovo drvo je veoma cenjena tehnička građa. Privredni značaj oraha ogleda se i u lakom čuvanju plodova i pogodnosti manipulacije i transporta. Sem toga orah ne zahteva vrhunsku agro i pomotehniku. Napada ga relativno mali broj parazita i štetočina te uspešno može da se gaji bez redovnih ili povremenih zaštitnih prskanja. U celini sobzirom na relativno povoljene agroekolške uslove i deficitarnost proizvodnje orah može biti jako unosna kultura. Na ovom mestu se mora napomenuti da je proizvodnja oraha dugogodišnja investicija jer se uložena srestva vraćaju relativno kasno. Visoki, ekonomski opravdani prinosi i pored rane početne rodnosti relizuju se tek posle 1o-15 godina.

EKOLOŠKI USLOVI ZA GAJENJE ORAHA

Svetlost-Orah je heliofitna biljka što potvrđuje retka krošnja i relativno slabo razgranjavanje. U nedostatku svetlosti dolazi do goljavanja ramenih grana, slabe rodnostii pogoršanja kvaliteta plodova. Ove činjenice treba imati na umu kod projektovanja novih zasada u intenzivnoj proizvodnji.

Temperature-Uspevanje oraha je ograničeno pojavom zimskih mrazeva i poznih prolećnih mrazeva. Dobro pripremljen orah za zimsko mirovanje može da izdrži niske temperature od -29 do -30 0C. Nasuprot, iznurena stabla podnose niske temperture od -20 do -250C. U vreme prinudnog ekološkog mirovanja temperature od -10 0C izazivaju oštećenja. Prolećni mrazevi intenziteta od -1,1 0C izazivaju oštećenja na mladarima, resama, cvetovima i tek zametnutim plodićima. Orah najbolje uspeva u umereno toplim područjima, odnosno u vinogradarskoj zoni sa više od 150 bezmraznih dana u vegetaciji. Orahu značajne štete mogu da nanesu i visoke temperature, posebno izbad 37 0C praćene niskom relativnom vlažnošću.

Voda i vlažnost-Orah ima relativno skromne zahteve za vodom te može da uspeva i u sušnijim područjima. U takvim uslovima rodnost i kvalitet ploda su nezadovoljavajući. Optimalne godišnje količine padavina za orah su oko 750-800 mm. Najveće potrebe za vodom su u fazi do formiranja ljuske. Rane suše smanjuju krupnoću i masu plodova, a u drugom delu vegetacije utiču na masu i kvalitet jezgre. Kiša i preterana vlažnost vazduha u fazi cvetanja uslovljavaju slabije oprašivanje i oplodnju kao i pojavu gljivičnih oboljenja. Optimalna vlažnost vazduha koja pogoduje orahu je 60 do 70%.

Vetar-Orah je anemofilna voćka, odnosno oprašivanje se obavlja vetrom. Sa te strane blagi povetrarci su povoljni. Uz to blagi povetarci utiču na mešanje vazduha, otresanjne vode sa lišća i posredno utiče na intenzitet pojave bolesti. Međutim, jaki vetovi imaju štetno delovanje, smanjuju sposobnost oplodnje, degenerišu krunu i povećavaju transpiraciju.

51

Zemljište-Orah ima dobro razvijen korenov sistem koji uspešno obavlja svoje funkcije na različitim zemljištima. Međutim, najbolja zemljišta su duboka, rastresita, umereno karbonatna i umereno vlažna. Teška, zbijena i vlažna zemljišta su nepodesna za uspevanje jer na njima orah ima slab vegetativni porast i slabu, neredovnu rodnost.

Orografija-Uspeva od morske obale pa do 1000 metara nadmosrke visine. Za plantažnu proizvodnju zasadi se zasnivaju na visinama do 600m, a utoplijim područjuima i do 800 m. U pogledu ekspozicije orah u vinogradarskoj zoni nema posebnih zahteva. U hladnijim rejonima i na većim nadmorskim visinama pogodniji su južni, jugoistočni i istočni položaji. U dubodolimana, kotlinama i zatvorenim terenima sa slabom vazdušnom drenažom sa čestim prolećnim mrazevima, orah daje jako slabe rezultate. Orah povoljno reaguje i na blizinu većih vodenih površina zbog regulisanja i uspostavljanja povoljnog mikroklimata za njegovo uspevanje.

SORTE I PODLOGE

Inzenzivna proizvodnja podrazumeva uzgoj kalemljenih sadnica oraha. Za podlogu se koristi sejanac domaćeg oraha.

Jedan od razloga zaostajanja proizvodnje oraha je višedecenijsko gajenje sejanaca. Ovako razmnožen, kasno prorodi, neredovno i slabo rađa, a kvalitet plodova je neujednačen i najčešće loš. Osvajanjem tehnologije kalemljenja i proizvodnjom sadnica sa inostranim, a posenbno domaćim sortama i selekcijama stvaraju se daleko povoljniji uslovi za intenzivnom proizvodnjom oraha.

Vodeće sorte i selekcije

Šampion, selekcija Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Vegetaciju započinje srednje rano, krajem aprila ali je i ranije završava. Odlikuje se kraćom vegetaciom i otpornošću na mraz. Plod je atraktivnog oblika sa masom od 13 do 16 g. i sadržajaem jezgre od 54-56%. Stablo je umerene bujnosti i veoma rodno. Sorta je protandrična.

Rasna, selekcija Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Ima kraću vegetaciju (početak i kraj kao kod sorte Šampion) i solidnu otpornost premna patogenima. Plodovi su krupni sa masom od 14 g. i sadržajaem jezgre od 52%. Stablo je manje bujno, rano prorodi još u rastilu. Cvetanje je skoro homogamno. Dobrioprašivači su Jupiter i Gajzenhajm 139.

Kasni rodni, selekcija Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Vegetaciju započinje početkom maja (prosečno 5.05) ali je i kasno završava. Otporna je na bolesti i štetočine. Plodovi su srednje krupni sa masom od 12 g, pomalo kupastog oblika. Sadržaj jezgre je 46% što mu je najveća mana. Drvo je manje bujnosti i izrazito rodno, rađa i na lateralnim pupoljcima.

Srem, selekcija Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Vegetaciju započinje nekoliko dana pre sorte Šampion, a završava je desetak dana ranije. Plodovi su krupni sa masom od 15 g atraktivnog izgleda, veoma tanke ljuske i sadržajem jezgre od 57%. Stablo je umerene bujnosti i veoma rodno. Cveta protandrično. Dobri oprašivači su Jupiter i G-139.

Tisa, selekcija Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Plodovi su krupni, okruglastog oblika, prosečne mase 15 g isadržaja jezgre od od 52%. Mana je nešto tamnija boja jezgre.Racemozna sorta (u cvetu ima 20 tučkova od kojih zameće 7 do 8 plodova). Stablo je srednje bujno i visokog rodnog potencijala. U proseku cveta homogamno.

Medveđa, selekcija stvorena u Čačku. Plodovi su prosečne mase 10 g i sadržaja jezgre od 53%. Stablo je umetrene bujnosti, izrazito rodno, sklono racemoznosti (u cvasti –grozdu može biti i do 15 plodva.

Šeinovo, starija, dobro poznata Bugarska sorta. Odlikiuje se srednjim vremenom početka i kasnim vremenom završetka vegetacije. Plodovi su srednje krupnoće sa masom od 12 g, atraktivnog izgleda, tanke ljuske i sadržaja jezgre od 52%. Drvo je umereno bujno i rodno pod uslovom da se gaji uz oprašivače jer je tipična protandrična sorta.

Ovčar, selekcija stvorena u Čačku. Plodovi su srednje krupni sa masom od 13 g, kupastog oblika i sadržaja jezgre od 49%. Jezgra je svetle boje i lako se vadi iz ljuske.

52

Sava, selekcija Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Vegetaciju započinje nekoliko dana pre sorte Šampion, a završava je desetak dana ranije. Veomma rodna sorta, plodonosi i na lateralnim cvetovima. Rađa i u godinama posle pojave poznih mrazeva. Plod je okruglastog oblika, mase 12 g i sadržaja jezgre od 53%. Ljuska je tanka, a jezgra svetle boje i lako se vadi. Stablo je srednje bujnosti. Cveta protandrično.

Sorte oprašivači

Geisenheim 139, nemačka sorta, izrazito protaginična sa vrlo kasnim resanjem. Pogodna je kao oprašivač za sorte sa kasnim cvetanjem. Stablo je male bujnosti. Plod je srednje krupan sa masom od 12 g i sadržajem jezgre od 48%.

Geisenheim 251, nemačka sorta, kasno započinje vegetaciju. Protaginična je sorta. Resanje počinje nekoliko dana pre sorte Jupiter, ali resanje traje dosta dugo. Ova sorta i sorta Jupiter praktično poklapaju cvetanje svih navedenih sorti oraha. Plodovi su nešto krupniji od predhodne sorte sa veoma niskim sadržajem jezgre od oko 45%.

Jupiter, sorta stvorena u Češkoj. Odlikuje se kraćom vegetacijom. Plodovi zu srednje krupnoće sa masom od 12 g i sadržajem jezgre od 50%. Najveća mana sorte je tamnija boja jezgre u odnosu na predhodne sorte. Stablo je umereno bujno i veoma rodno. Protandrična je sorta.

Od pratećih navodimo sortu Mire, Bačka, , Sibišel, Đoađu, Ibar, Elit, a od perspektivnih selekcije 41-9/82; 8/93Tiszacecsi 72, Fernor, Fernette, Lara, Milko, Kasni grozdasti, Banat, i dr.

SPECIFIČNOSTI TEHNOLOGIJE GAJENJA

Zasadi oraha mogu da se podižu na više načina. S obzirom da zagovaramo visoko intenzivnu proizvodnju oraha, insistiramo na uzgoj savremenih sorti i selekcija sa okalemljenim sadnicama.

Priprema zemljišta- Za sadnju oraha neophodno je rigolovanje zemljišta na dubinu od 60 do 80 cm. Kako se orah sadi na relativno većim rastojanjima to se rigolovanje može obavljati i parcijalno, odnosno da se duboko oranje obavi samo u zoni gde će se postaviti redovi. Ostali prostor se ore klasično u cilju boljeg održavanja zemljišta. Ukoliko se orah gaji u kombinacijn sa nekom drugom voćnom vrstom (kalsija, leska) rigolovanje se obavlja po celoj površini. Neposredno pre rigolovanja vrši se popravka zemljišta. Na osnovu analiza plodnosti zemljišta sprovodi se unošenje mineralnih i organskih đubriva u cilju obezbeđenja optimalne plodnosti. U principu to su kalijumova i fosforna đubriva. Orah povoljno reaguje i na organska đubriva te ih treba unositi u količini od 40 do 50 t/ha.

Rastojanja za sadnju-Najčešća rastojanja za sadnju kalemljenih sadnica oraha je od 10x8 ili čak 8x8 m.

Oblik krune-Orah spontano u prirodi obrazuje piramidalnu krunu. U intenzivnoj proizvodnji preporučuje se poboljšana piramidalna kruna. Orah može da se gaji i sa krunom u obliku vaze ili sa poboljšanom lideralnom krunom. Piramidalna kruna ima 3 do 5 skeletnih grana i deblo visine 60 do 70 cm. Deblo oraha zreba da bude u senci skeletnih grana. Nije poželjno previsoko i osunčano deblo. U procesu formiranja osnovnog oblika , ne sme se dozvoliti da donje grane nadrastaju gornje, jer se time remeti ravnoteža. U komercijalnoj proizvodnji treba težiti da se formira ovaj uzgojni oblik.

Gajenje oraha u mešovitim (združenim zasadima)-Orah se sadi na relativno velikim rastojanjima. Iz ovih razloga postoji mogućnost da se sadi i uzgaja sa nekim drugim voćnim vrstama. Najpovoljnija je kajsija, mada može da se sadi i leska, breskva i eventualno šljiva. Osnovno je da orah kao vodeća kultura ima optimalne uslove za nesmetan razvoj i kasnije plodonošenje. Ostale voćne vrste pre svega koštičavo ranije stupa na rod i kraće živi. Kada orah dostigne pun vegetativni razvoj i plodonošenje ostale voćke (kajsija, breskva) završavaju vek eksplotacije i mogu da se krče. Na ovaj način se racionalnije koristi zemljište i obezbeđuju dodatni prihodi. U ovakvim slučajevima treba za svaki konkretni slučaj da se uradi plan sadnje i odrede optimalna rastojanja, kako je dato u sledećoj skici.

53

Rezidba- Na ovom mestu prvenstveno treba da se razreši dilema dali se orah orezuje ili ne. U dugogodušnjoj praksi se smatralo da je rezidba suvišna, pogotovu što grane i grančice imaju veliku srž i da preseci sporo zarastaju. Međutim, u cilju formiranja uzgojnog oblika i pospešivanja veće i redovne rodnosti mere rezidbe su neophodne. Osnovno je da se rezidba obavlja na «patrlj» na rastojanju od nekoliko centimetara od osnovne grane ili stabla. Kod presecanja letorasta i slabijih grančica rezidba se obavlja na nekoliko santimetara od pupoljka. Preseci se obavezno premazuju kalem voskom ili sličnim materijalom u cilju bržeg zarastanja i sprečavanja prodora vlage i bolesti (patogena) kroz sržne otvore. U periodu uzgoja u vreme formiranja krune itervencije rezidbe su minimalne i svode se na proređivanje i odstranjivanje suvišnih grana. U periodu ekspotacije rezidba se obavlja u toku vegetacije (pinciranje, zakidanje) i tokom zimskog mirovanja. U principu rezidba nije intenzivna kao kod jabučastog i koštičavog voća. Rezidba se sastoji u odbacivanju vodopija, bolesnih i osušenih grana. Pored toga uklanjanju se grane koje se ukrštaju ili remete uzgojni oblik krune. Za orah je karakteristično slabije obrastanje grana. Da bi se to prevazišlo poželjno je zakidanje-pinciranje kraćih grančica posebno u mlađih stabala. Na ovaj način se povećava broj ženskih cvetova, a time i rodnost. Slični efekti mogu da se postignu i rezidbom letorasta u toku zimskog perioda ili na početku vegetacije. Kada dođe do rigoroznog smanjenja vegetativnog prirasta i prinosa pristupa se rigoroznoj rezidbi ili podmljađivanju. Tom prilikom se osnovne i deblje skeletne grane skraćuju za ¼ do 1/3 njihove dužine. Rigorozna rezidba se sprovodi i posle jačih zimskih i prolećnih mrazeva. Tom prilikom se uklanjaju sve oštećene i isušene grane i grančice do zdravog bočnog vegetativnog prirasta ili do vodopija koje u tom slučaju mogu da se iskoriste za formiranje novih grana. Ovu rezidbu treba obavljati tokom jula ili početkom avgusta.

54

Đubrenje-Đubrenje oraha je najpouzdanije na osnovu rezultata analize plodnosti zemljišta u uzgojnom periodu i analize lišća u eksplotaciji. U uzgojnom periodu povoljna su kompleksna đubriva kao što je 8:16:24 sa prihranom azotnim đubrivima na početku vegetacije. Orjentaciono u prvoj godini svakoj sadnici treba dodati po 100 grama mineralnih đubriva. Narednih godina ove količine se dupliraju. Tako u petoj godini iznose 1 kg, a u desetoj 3 do 4 kg. U redovnoj proizvodnji orjentaciono potrebne količine su 60 kg čistog azota, 30 kg fosfora i 100 kg kalijuma.

Održavanje zemljišta-U našim uslovima i u periodu uzgoja i tokom eksplotacije zemljište treba da se održava u vidu jalovog ugara. S obzirom na veća rastojanja mogu da se seju i zaoravaju biljke za zelenišno đubrivo. Na ovaj način popravlja se plodnost i struktura zemljišta. Zaledinjavanje zemljišta treba eliminisati.

Navodnjavanje-U zavisnosti od vremenskih uslova , zalivanje je neophodno prilikom sadnje i u prvim godinama. U kritičnim, sušnim periodima sadnice oraha se interventno zalivaju. Na ovaj način obezbeđuje se normalano ukptenjavanje i porast. Ovo je jako važan momenat jer se koren kalemljenog oraha praktično pre sadnje na stalnom mesti dva puta vadi iz zemlje. Usled jačih preseka i reducirane korenove mase zalivanjem se pospešuje brži porast. U periodu eksplotacije , zalivanje je poželjna mera. Posebno je važno da se sprovede u fazi porasta ploda i formieranja luske. Broj i vreme navodnjavanja zavise od konkretnih uslova u godinama eksplotacije.

Zaštita od bolesti i štetočina-U principu orah se u našim uslovima ne štiti. Proizvodnja je moguća i bez redovne zaštite. To ne znači da su ove mere zaštite suvišne. Orah napadaju i ekonomski značajne štete nanose paraziti Siva pegavost lišća, Crna (bakteriozna) pegavost oraha, i druge. Od insekata najveće štete nanosi Jabukin savijač, Moljac klapine, Dudovac, Orahova žuta lisna vaš, Žutomrka orahova lisna vaš, Orahova grinja i dr. Sve navedene bolesti i štetočine mogu u intenzivnoj proizvodnji da nanesu značajne ekonomske štete. Iz ovih razloga zdravstvenom stanju oraha treba posvetiti odgovarajuću pažnju. Preventivne mere zaštite u zavisnosti od svih uslova treba sprovoditi na početku vegetacije u fazi bubrenja pupoljaka, pre cvetanja, tokom juna, jula ili avgusta i u jesen po opadanju lišća.

Berba-Berba plodova se obavlja u fazi fiziološke zrelosti. To je vreme kad klapina počinje da puca i lod lako ispada iz nje. Berba se obavlj ručno ili trešenjem. Mlaćenje motkama je nepoželjno jer se oštećuju grane i grančice. Ubrani plodovi se odvajaju od klapine i suše. Sušenje se obavlja na promajnom, zaklonjenom mestu. Sušenje plodova na suncu je nepovoljno jer depresivno utiče na kvalitet jezgre. Osušeni plodovi se čuvaju u hladnoj, promajnoj i suvoj prostoriji. Jezgra oraha može uspešno i dugo da se čuva u hermetički zapakovanoj ambalaži na temperaturi od -40 0C.

Beljenje oraha-Ukoliko se orah plasira na tržištu u ljuski u cilju ostvarivanja većih cena pristupa se beljenju. Za ovu namenu plodovi se tretiraju rastvorom pod nazivom «Hloraks» . Ovaj rastvor se sastoji od hlornog kreča (1,5 kg) i sode (1 kg). Ova količina je dovoljna za 50 litara vode. Za ovu namenu koristilo se i sumporisanje. S obzirom da sumpordioksid prodire u unutrašnjosti ploda, ovaj način beljenja se napušta.

Prinos i rentabilnost proizvodnje

Iskustva sa prinosima i finansijskim pokazateljima u našem kraju su skromna. Iz ovih razloga

Prkazaćemo korigovane predračune koji su aktuelni u razvijenijim orašarskim područjima Srbije.

55

Orijentaciona dinamika troškova vrednosti proizvodnje po 1 ha oraha do stupanja u puno plodonošenje

Starost zasada

(god.)

Troškovi proizvodnje

(eura)

Vrednost proizvodnje

(jezgra+drvo)

Dobitak ‡ gubitak

Prinos jezgra po stablu

(kg)

1. 4200 ‡ -4200 ‡

2. 1687.5 ‡ -1687.5 ‡

3. 1350 ‡ -1350 ‡

4. 1504.8 ‡ -1504.8 ‡

5. 1749 787.5 -961.5 1

6. 2075 2325 2500 3

7. 2387.5 4575 2187.5 6

8. 2700 7537.5 4837.5 10

9. 3012.5 11175 8172.50 15

10. 3317.5 14875 11522.5 20

Posle 15. 5950 28112.50 23575 40

Cena jezgra je računata na nivou od 12.5 Eura za kilogram. Prema tabeli 1, zasad oraha bez međukulture u prvih pet godina ostvaruje gubitak, a prihodi iz devete godine mogu pokriti sva uložena sredstva. Iz navedenih razloga, u cilju povećanja ekonomičnosti proizvodnje u zasadima, odmah treba gajiti međukulture (leska, kajsija) i podkulture (povrće).

Orijentaciona dinamika troškova i vrednost proizvodnje po 1 ha u zasadu oraha sa međukulturom

Starost zasada

(god.)

Troškovi proizvodnje

(Eu.)

Vrednost proizvodnje

(jezgra+drvo)Dobitak ‡ gubitak

1. 5888 ‡ -5888

2. 2188 ‡ -2188

3. 1727 489 -1238

4. 2017 2075 -58

5. 2300 5600 2300

posle 15 5800 29000 23200

Iz navedene tabele se vidi da se sva uložena sredstva u osnivanje zasada oraha sa međukulturom pokrivaju u šestoj godini od osnivanja, odnosno godinu dana ranije u odnosu na zasad bez međukulture. Prosečni godišnji prihod je do 15-te godine značajno veći u odnosu na zasad bez međukulture. U 15-oj godini prihodi se izjednačuju, jer u to vreme prestaje korišćenje međukulture usled sklapanja krošnji oraha.

56

Bolesti i ŠtetoČine oraha

Najpoznatije bolesti i štetočine oraha su u sledećoj tabali:

Tabela 19: bolesti i štetočine domaćeg oraha

R.b. BOLESTI R.b. ŠTETOČINE

1. Gnomonia leptostyla

siva pegavost lišća 1. Carpocapsa pomonella

jabukin savijač

2. Xsanthomonas juglandis

crna pegavost lišća 2. Laspeyresia amplana

orahov savijač

3. Rhagoletis completta

moljac klapine

4. Hiphantria cunea dudovac

5. Chromaphis juglandicola

orahova žuta lisna vaš

6. Callipterus juglandis

žutomrka orahova lisna vaš

7. Eriophyes tristiatus

orahova grinja

Tabela 20: Program zaštite domaćeg oraha

R.b.Vreme tretiranja

SREDSTVO

Naziv bolesti ili štetočineNaziv

konc. (%)

1.

Prvo prolećno prskanje (stadijum bubrenja pupoljaka)

Preparati na bazi bakra

Siva pegavost lista oraha

Crna (bakteriozna) pegavost oraha

2.

Drugo prolećno prskanje (kad orah precveta)

Preparati na bazi bakraSiva pegavost lista oraha

Crna (bakterozna) pegavost oraha

- insekticid Preparati na bazi dimetoat- a Orahov savijač

3. Junsko prskanje

Benomil Siva i crna pegavost oraha, jabukov savijač, orahov savijač, orahove lesne vaši, dudovac, orahova grinja

Preparati na bazi dimetoat- a,

Akarocid

57

LESKA

Leska je nepravedno zanemarena voćna vrsta. Srbija godišnje obezbeđuje tek 10% potrebnih količina. Preostale potrebe se nadoknađuju uvozom. To je osnovni razlog što ova voćna vrsta zaslužuje bolji tretman. Na našem području Šumska i Mečja leska su široko zastupljene. To je indikator mogućnosti uspevanja. U povoljnim uslovima uz poštovanje svih principa agro i pomotehnike i izbora odgovarajućeg, proverenog sortimenta I kvalitetnih sadnica, gajenje leske može da bude unosna i visokorentabilna proizvodnja. To potvrđuju i naši eksperimentalni rezultati u oglednim zasadima podignutim u okolini Zaječara. Uvažavajući navedene činjenice, Centar za poljoprivredna i tehnološka istraživanja realizuje poseban Projekta za unapređenje proizvodnje leske na imanjima zemljoradnika. Projekat finansira Ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva Republike Srbije.

Na ovom mestu mora da se istakne da je leska zajedno sa orahom dugogodišnja investicija, s obzirom da se pozitivni finansijsku efekti obezbeđuju tek posle 7 do 10 godine gajenja. Bez obzira što rano prorodi već u drugoj ili trećoj godini posle sadnje, prinosi su simbolični. Sa druge strane leska u povoljnim uslovima dugo živi i plodonosi. Vek eksolotacije može da bude i preko 50 godina. Samim tim obezbeđuju se stabilni prinosi i značajni prihodi i budućim generacijama.

Privredni značaj

Sa privredne tačke gledišta, u povoljnim ekološkim uslovima i sa relativno skromnim ekonomskim ulaganjima u odnosu na druge vrste voćaka, leska daje dobre prinose, a time i veliku rentabilnost. Plod leske ima široku primenu, kako u prehrambenoj industriji i domaćinstvu, tako i u konditorskoj industriji, gde se jezgro lešnika koristi kao osnovna sirovina za izradu kremova a ima i izvanrednu aromu. Pored nabrojanih upotreba, plod leske se koristi i u preciznoj i avio industriji, slikarstvu, parfimeriji i dr. Plod leske ima veliku hranljivu vrednost i po toj osnovi zauzima najznačajnije mesto u odnosu na ostale vrste voćaka. U jezgru lešnika nalaze se visoki procenat kvalitetne i lako svarljive hranljive materije kao što su belančevine, masti, šećer, vitamini (A, B i E) i mineralne materije, kao i druge bioaktivne materije.

Kada govorimo o važnosti leske, treba istaći jedan vrlo bitan momenat za područja sa povoljnim ekološkim uslovima za njen razvoj a to je primena kultura na erozionim terenima, jer leska ima plitak korenov sistem koji odlično vezuje zemljište i na strmim napuštenim terenima može da odigra važnu ulogu u preorijentaciji površine zemljišta i zapošljavanje radne snage za negu i berbu plodova lešnika. Uz to jezgro leske zaštićeno dvostrukim omotačem ima sve preduslove da se deklariše kao biološki bezbedonosna i visokovredna namirnica. Razlog više je što se u našim uslovima još uvek može da gaji u intenzivnim uslovima bez redovne zaštite od bolesti i štetočina.

EKOLOŠKI USLOVI ZA GAJENJE LESKE

Svetlost-Leska je izraziti heliofit. U uslovima zasene slabije obrazuje cvetne pupoljke te je rodnost neredovna i minimalna. Pored toga cvetni pupoljci se obrazuju po periferiji krune te je prvenstveno treba gajiti na osunčanim položajima.

Temperature-U vreme zimskog mirovanja leska izmrzava na niskim temparaturama od -22 do -26 0C. Formirani ženski cvetovi izmrzavaju na -14 0C. Temperatute od -9 do -11 0C negativno deluju na cvetanje, oprašivanje i oplodnju, s obzirom da rano cveta. U fazi punog cvetanja ženskih cvetova temperature od -5 do -6 0C značajno umanjuju prinos. Formirane rese u zimskom periodu izmrzavaju na -22 do -24 0C. U vreme resanja temperature od -14 0C izazivaju značajnija oštećenja i ograničavaju uspešnu oplodnju. Polen može da izdrži niske temperature do -9 0C stim što se na -4 0C zaustavlja klijanje. Na ovom mestu treba ukratko objasniti biologiju leske. Naime leska cveta rano u našim uslovima i krajem januara, najčešće u februaru, a na višim terenima i u martu. Nakon oprašivanja, oplođena jajna ćelija ostaje u stanju mirovanja sve do sredime maja kada plodići započinju intenzivan porast. Iz ovih razloga, pozni prolećni mrazevi nisu ograničavajuči činilac gajenja leske. Problemi mogu da nastanu ako se u vreme punog cvetanja naglo promene temperaturni uslovi odnosno pojave niže temperature od optimalno potrebnih.

58

Voda i vlažnost-Optimalne godišnje potrebe leske za vodom u našim uslovima su od 700 do 800 mm pod uslovom da su pravilno raspoređene. Njaveće potrebe su u fazi inzenzivnog porasta mladara i plodova tokom maja i juna. U našim uslovima to su i najkišovitiji meseci. Tokom vegetacije leska zahteva visoku relativnu vlažnost od 70 do 80%. Iz ovih razloga treba je gajiti na većim nadmosrkim visinama i vlažnijim terenima.

Vetar-Jaki vetrovi su nepoželjni kao i za sve druge voćarske kulture. U fazi cvetanja blagi i vlažni povetarci su povoljni zbog raznošenja polena i bolje oplodnje.

Zemljište-Leska uspeva na različitim zemljhištima. Međutim, najolje rezultate daje na dubokim, strukturnim i propusnim zemljištima. Ovo iz razloga što se glavna korenova masa nalazi na dubini od 40 do 80 cm. Leska se najbolje razvija na peskovito-glinovitim i humusno-karbonatnim zemljištima. Ne podnosi plitka, siromašna , skeletna, suva i kisela zemljišta.

Orografija-U našim uslovima lesku treba prvenstveno gajiti na većim nadmosrskim visinama od 200 do 600 m. U toplijim krajevima lesku treba gajiti na severnim, severo-istočnim i severo-zaopadnim, a u hladnijim na severoistočnim, severozapadnim i zapadnim.

Sorte i podloge

Leska se uzgaja kao žbun i kao stablašica. Za gajenje u vidu žbuna koriste se izdanc leske. Izdanci uglavnom imaju plići korenov sistem te su osetljiviji na niske temperature i sušu. Odlikuje se i velikom produkcijom izdanaka što je u principu štetna i nepovoljna pojava.

Izdanci mogu da se koriste i za formu stabla s tim što je neophodno stalno uklanjanje suvišnih izdanaka. Za gajenje u vidu stabla pogodniji je sejanac Mečje leske na kojoj se leska kalemi. Poželjno je da visina kalemljenja bude 80-100 cm. U praksi ima i slučajeva da se kalemljenje obavlja nisko kao i kod drugih voćaka. Prednost kalemljenih sadnica je što je obrada i nega u takvim zasadima jednostavnija. Leska je bolje obezbeđena vodom i mineralnim materjama te je porast bujniji, a prinosi veći. Uz to ovo je daleko skuplja investicija, sobzirom na cenu sadnica koje su i deficitarne.

U svetu je poznato preko 300 različitih sorti leske. U našoj zemlji se uzgaja relativno mali broj. U našim uslovima ogledima je obuhvaćeno preko 20 sorti koje mogu da budu okosnica savremenog sortimenta. Za intenzivnu proizvodnju preporučuje se manji broj sorti i to:

Vodeće sorte

Enis, za naše uslove novija američka sorta. Odlikuje se poznijim početkom vegetacije. Cveta i resa pozno. Pogodnija je za umereno kontinentalna područja. Plod je krupan, prosečno 3,5 do 4,0 g . Sadržaj jezgre je od 45 do 50%. Umerene je bujnosti i veoma visoke rodnosti.

Tonda Gentile delle Langhe, sazreva rano u drugoj polovini avgusta. Plod je srednje krupan sa masom od 2,5 g , loptastog do loptasto spljoštenog oblika . Plodovi lako ispadaju iz klapine. Luska im je tanka ali dosta tvrda. Sadržaj jezgre je oko 46-48%. Jezgra je sitna, prosečno 1,2 g, loptasta, boje slonove kosti, čvrsta, arpmatična, vrlo kvalitetna te je veopma cenjena u konditorskoj industriji. Privrdno je najznačajnija sorta leske u našoj zemlji.

Tonda Gentile Romana (Okrugli lešnik od Rima), sazreva srednje rano u prvoj polovini septembra. Plodovi su okruglasti, srednje krupni sa masom 2,5-3,0 g i sadržajem jezgre od 45%. Jezgra je prosečne mase 1,2 g, okruglasta, čvrsta, kvalitetna, dobrih organoleptičkih svojstava. Plod je vrlo pogodan za konditorsku industriju. Biljka je srednje bujna i rodna.

Tonda di Gifoni, ima plod srednje krupnoće, sa masom od 2,5 g okruglastog oblika, tamno braon boje. Sadrđaj jezgre jo oko 45-47%. Jezgra je sitna sa masom od 1,2 g, okruglasta, bele boje. Veoma pogodna za konditorsku industriju.

Istarski dugi, sazreva srednje rano u u prvoj polovini septembra. Plodovi su izduženog oblika, krupni ili vrlo krupni, prosečno 2,8 do 3,5 g sa sadržajem jezgre od 44%. Jezgra je sitna, žućkasto-bela, aromatična i ukusna. Koristi se za stonu upotrebu i konditorsku industriju.Nedostatak je što zeleni omotač u potpunosti obavija plod te je otežano dvajanje. Biljka je bujna, redovno i obilno rađa svake godine.

59

Sorte oprašivači

Rimski, preporeučuje se kao oprašivač zbog obilne produkcije polena. Plodovi su širi nego duži, krupni, prosečne mase oko 3,0 g i sadržaja jezgre od oko 46%. Biljka je slabije bujnosti, redovno plodonosi.

Nocchtione, novija italijanska sorta. Sazreva srednje ksno u prvoj polovini septembre. Plod je srednje krupan, prosečno 2,6 g , loptastog oblika, a sadržaj jezgre oko 38%. Odličan je oprašivač za većinu gajenih sorti

Halški džin zajedno sa predhodnim sortama je najbolji oprašivač za vodeće sorte u našoj zemlji. Plodovi su krupni, prosečno 3,5 g, ali je sadržaj jezgre mali oko 35%. Biljka je bujna, rano stupa na rod , redovno i obilno plodonosi.

Pored navedenih na našem području mogu da se gaje i druge, navedene u Sortnoj listi. Među njima navodimao Avelino, Bohal, Celski, Kosford, Davijana, Gustafov, Imperijal, Trebizonde, Istarski okruglasti, Ludolfov, Multiflorum, Negret, Payrone, Crvenolisni lambert, Pijemontski, Tonda di Gifoni i dr.

SPECIFIČNOST TEHNOLOGIJE GAJENJA

Izbor mesta za sadnju:Uz poštovanje svih uslova gajenja, leska se sadi na terenima sa nagibom do 8%. Na strmijim terenima rigolovanje se obavlja po izohipsama, širine 2 m. Izuzetno je pogodna za terene podložne eroziji.

Priprema zemljišta-Sastoji se u rigolovanju i agromeliorativnih zahvata. Popravka plodnosti zemljišta se obavlja unošenjem organskih i mineralnih pre svih fosforno-kalijumovih đubriva. Optimalna dubina rigolovanja je 60 cm. U sušnijim uslovima poželjno je rigolovanje i na većim dubinama.

Izbor sorti-Treba voditi računa o biološko-privrednim osobinama i ekološkim činiocima. Posebno o nameni plodova (industrijska prerada, stona ili kombinovana upotreba), a posebno sa aspekta oplodnje. Sorte leske su uglavnom stranooplodne te se mora voditi računa o izboru glavne, dopunske i sorte oprašivača.

Raspored sorti u zasadu treba da bude tako postavljen da se glavna sorta i oprašivači u redu neizmenično smenjuju. Kao primer dajemo šemu iz koje se vidi kako se vrši raspored i sadnja glavne sorte i oprašivača.

Istarski (broj 1), Apolda (broj 2), Davijana (broj 3), Ludolf (broj 4), Avelino (broj 5)

1 1 1 2 3 1 1 1 2 3 1 1 1 2 3 1 1 1 2 3 1 1 1 2 4 5

1 1 1 4 5 1 1 1 4 5 1 1 1 4 5 1 1 1 4 5 1 1 1 2 4 1

1 1 2 4 1 1 1 2 4 1 1 1 2 4 1 1 1 2 4 1 1 1 3 5 1 1

1 3 5 1 1 1 3 5 1 1 1 2 5 1 1 1 3 5 1 1 1 2 5 1 1 1

2 5 1 1 1 2 5 1 1 1 2 5 1 1 1 2 3 4 1 1 1 3 4 1 1 1

3 4 1 1 1 3 4 1 1 1 2 3 4 5 1 1 1 3 4 1 1 1 2 3 1 1

1 2 3 1 1 1 2 3 1 1 1 2 3 1 1 1 2 4 5 1 1 1 4 5 1 1

1 4 5 1 1 1 4 5 1 1 1 4 5 1 1 1 2 4 1 1 1 2 4 1 1 1

2 4 1 1 1 2 4 1 1 1 3 5 1 1 1 3 5 1 1 1 3 5 1 1 1 3

5 1 1 1 2 5 1 1 1 2 5 1 1 1 2 5 1 1 1 2 3 4 1 1 1 3

4 1 1 1 3 4 1 1 1 3 4 1 1 1 . . . . . . . . . . .. .

Ukoliko se ne obezbedi navedene sorte u potpunosti, mogu se koristiti i druge sorte kao na primer. Pijemondski, Landberški, Gustavcelski, Tonda Gentile, Romana i dr. Najbolji oprašivači za sortu Tonda Gentile Romana su sorte Nocchione, Davijana, Cosford za Enis-Lambert crvenolisni, Purpurea maxima, Halški džin; Istarski dugi- Tonda Gentile Romana, Davijana; Cvenolisni lambert—Controta, Enis, Halški džin; Cosford- Crvenolisni lambert, Enis, Controta; Halški džin-Controta, Cosford, Lambert crvenolisni; Negret-Cosford, Halški džin; Davijana-Halški džin, Cosford,Tonda di Gifoni- Tonda di Bjanka, Barcelona; Tonda Gentile dela Langhe-Cosford, Halški džin; Trepezuntski-Tonda Gentile Romana.

60

Rastojanja za sadnju:-Leska u obliku žbuna sadi se u zavisnosti od svih uslova na rstojanju 4x4 m ili većim, a stablašice okalemljne na Mečjoj lesci na 5x3-4 m ili većim.

Vreme i način sadnje-Najpogodnije vreme i jedino koje obezbeđuje visok prje je jesen. I to što ranije odmah po opadanju lišća sa sadnica . To je jako važno, pošto korenov sistem leske ima značajnu aktivnost tokom zimskog perioda. Uz to leska rano započinje vegetaciju te se jesenjom sadnjom obezbeđuje dobar kontakt između korena i zemljišta. Uspostavljanjem ovog kontakta sadnica započinje vegetaciju koristeći vodu i hraniva iz zemljišta ,a ne samo svoje sopstvene rezerve. Posle pripreme zemljišta izvršiće se razmeravanje i obeležavanje mesta za sadnju. Posle toga se iskopa jamica dovoljno duboka i široka da se može u nju nesmetano smestiti korenov sistem. Treba voditi računa da sadnice od momenta vađenja iz trapa pa do sadnje ne provedu više od jednog sata nepokrivene kako se ne bi sušile korenove dlačice koje su vrlo osetljive. Pošto se sadnice stave u jamu na onu dubinu na kojoj je bila u rastilu, na žile se stavlja sloj sitne zemlje (10 do 15 cm). Ova zemlja se nagazi, a preko nje se opet stavi jedan sloj zemlje radi popuje jamice. Potom se u jamu dodaju organska i mineralna đubriva i blago pokriju . sadnja leske na zaledinjenom zemljištu bez predhodne pripreme se isključuje za intenzivnu proizvodnju. Može da se primeni na strmim terenima gde se leska sadi prvenstveno u cilju sprečavanja erozije.

Uzgojni oblik-Kod leske se formira žbun kod sadnje izdanaka i vaza pri sadnji okalemljenih sadnica. Žbun se sastoji od 3-6 posebnih, skeletnih grana koje izbijaju iznad same površine zemlje. Na žbunovima se jednogodišnje grančice ne prekraćuju, već se samo proređuju. Redovna rezidba se u principu svodi na zamenu iznurenih i izrođenih skeletnih grana. To se obavlja posle 10 do 12 godina eksplotacije. Umesto stare za rod se nekoliko godina ranije priprema mlad izdanak za zamenu koji je izrastao u blizini skeletne grane koja se zamenjuje. Kad bude u fazi rodnosti stari se uklanja do osnove. Postupak zamene skeletnih grana se sprovodi sukcesivno kako se ne bi drastično smanjila rodnost u zasadu. Vaza se sastoji od stabla visine 60-80 cm na kome se nalaze 3 do 5 skeletnih grana. U fazi formiranja oblika, rezidba se sastoji samo u uklanjanju letorasts koji rastu u unutrašnjosti krune i koji se međusobno knkurišu. U fazi pune rodnosti rezidbom se takođe uklanjaju grane iz unutrasšnjosti krune, radi boljeg osvetljenja i provetravanja. Rigorozne mere podmlađivanja se ne primenjuju.

Đubrenje-mladih voćaka se obavlja na osnovu analize plodnosti zemljišta. Na osnovu stanja plodnosti i primenjenih agomelorativnih mera projektuje se đubrenje mladi voćaka leske. Orjentaciono u ovoj fazi se dodaju mineralna đubriva kao što su NPK 8:16:24 ili 10:12:24 i slična u količini od 200 do 300 kg/ha. Vremenom se ove količine povećavaju. Organska i kompleksna đubriva se unose na početku zimskog perioda. S proleća se dodaju azotna, najpovoljniji je KAN u količini od 200 kg/ha. U redovnoj proizvodnji normiranje đubriva se bazira na rezultatima folijarne dijagnostike. Orjentacione količine čistih hraniva su 80 kg/ha azota, 40 kg/ha fosfora i 160 kg/ha kalijuma.

Održavanje zemljišta- Zemljište se kako u mladim tako i u rodnim zasadima obrađuje i održava po sistemu jalovog ugara. S obzirom da leska zahteva velike količine vlage i uz to ima plitak korenov sistem čista obrada je isključivi način. U mladim zasadima mogu da se uzgajaju korisne uzrodice. U starijim zasadima obavezna je mera uklanjanja suvišnih izdanaka iz žbunova na početku vegetacije, a po mogućstvu i tokom leta. Suvišni izdanci nepotrebno iscrpljuju žbunove. U ovim zasadima jalovi ugar može da se kombinuje sa herbicidima.

Navodnjavanje-U našim uslovima je neophodna mera. U mladim zasadima se zalivanja obavljaju odmah posle sadnje iu više navrata tokom vegetacije. To se posebno odnosi na sušne period kada se intervento pospešuje ukorenjavanje i vegetativni porast. U rodnim zasadima jeske voda je posebno neophodna u fazi intenzivnog vegetativnog porasta i porasta ploda, neposredno pre očvršćavanja ljuske kao i u vreme formiranja i porasta jezgre.

Zaštita od bolesti i štetočina-Već je naglašeno da se leska u nas gaji bez redovne zaštite. Međutim nju napadaju ekonomski začajne bolesti i štetočine. Od bolesti spomenućemo pepelnicu, smeđu pegavost, rupičavos lišća, trulež plodova i bakterioze leske. Među štetočinama posebno su značajne lisne vaši, leskin smotavac, lešnikovua grinja i drugi. Samim tim sa uvećanjem površina i zastupljenosti leske stvoriće se i uslovi za intenzivniji napad parazita i štetnih insekata. U takvim uslovima budući proizvođači treba da se pripreme da sprovode interventna ili čak redovna zaštitna prskanja.

61

Berba plodova lešnika-Berba treba da se vrši što kasnije, odnosno u fazi maksimalne fiziološke zrelosti. Za lesku je karakteristično da svi plodovi na jednom stablu ne sazrevaju istovremeno. Zato se čeka da plodovi sasvim dostignu svoju fiziološku zrelost a to je kada se kupula (omotač) lako odvaja od ploda i kada plodovi masovno počinju da padaju na zemlju. Tada se vrši trešenje stabala i berba plodova sa prethodno postavljenim platnom.

Sušenje plodova lešnika-Sušenje je mera koju treba obavezno primeniti jer u protivnom može doći pojave buđi i propadanja plodova. Još prilikom berbe jedan deo plodova pašće zajedno sa omotačem. Omotač sadrži znatno više vode pa ga zato treba skinuti. Plodovi koji su obrani zajedno sa omotačem a nemožemo ih ručno skinuti odmah, prvo se suše 6 do 8 dana na suncu uz često mešanje. Posle ovakvog sušenja 80% plodova biće odvojeno od omotača, a ostali plodovi se još malo moraju dopunski osušiti. Ukoliko I posle toga ostane omotač plodovi se stavljaju u magacinski prostor u sloju od oko 30 cm i tu ostanu 10 do 12 dana. Za to vreme stalno se mešaju da bi se sušenje ubrzalo, a samim tim i odvojio omotač. Sve ovo treba shvatiti kao problem, pa zato berbu treba izvršiti kada su plodovi u punoj fazi zrelosti. Očišćeni plodovi se šuše na suncu još dva do tri dana ili u specijalnoj sušnici sve dok njihova vlaga ne dostigne 8-10%. Smatra se da je temperatura od 32-34 0 C optimalna i dovoljna za sušenje. Dobro osušeni plodovi mogu se čuvati 2 do 3 godine. Međutim, bolje je da sae ne čuvaju više od godinu dana jer gube na težini i boji, a ponekad radi visokog sadržaja vlage mogu i da užegnu.

Čuvanje plodova lešnika-Čuvanje je neophodno ukoliko proizvođač posle sušenja nije u mogućnosti da odmah proda plodove lešnika. U tom slučaju lešnik se mora skladištiti u prostorijama koje treba da budu suve i osvetljene. U vlažnim prostirijama plodovi lešnika brzo propadaju, buđaju i zbog toga gube na težini i kvalitetu. U odgovarajućem skladišnom prostoru plodovi lešnika treba da budu u tankim slojevima razvučeni i da se povremeno mešaju, da nebi primili neprijatan miris. Preporučuje se povremeno da se u magacinskom prostoru pali sumpor radi uništavanja pojedinih gljivica, a takođe da se čuva i negašeni kreč koji smanjuje vlažnost. Pod magacinskog prostora treba da bude izradjen od betona, prethodno izoliran od vlage. Preko betona treba postaviti suve daske. Zidovi treba da su izmalterisani i sa spoljašnje i sa unutrašnje strane. Prostorija treba da ima električni ventilator koji će odstaranjivati suvišnu vlagu. Ventilator treba postaviti na 30 cm od ivice plafona. Radi uspešnog čuvanja treba ugraditi i električne kalorifere. Broj i veličina kalorifera će zavisiti od veličine protorije odnosno od količine lešnika koji se čuva. Kaloriferi treba da budu sa termostatom i služiće za održavanje temperature zagrevanje skladišta na 300C. Termostat se postavlja na visini od 1 metra od poda. Radi dobre manipulacije i kretanje radnika u magacinu treba magacinski prostor pregraditi u boksove. Jedan boks treba da ima 6 m 2, a između njih je prostor u širini od 1 m koji služi za kretanje ranika i izvođenje svih manipulativnih poslova.

Troškovi proizvodnje

Orjentacioni pregled troškova i prihoda u gajenju i eksplotaciji leske prikazana je u narednoj tabeli

Godina Troškovi proizvodnje€

Vrednost proizvodnje€

+ Dobitak

- Gubitak €

Kumulativno vreme povrata stredstava €

Prinos jezgra po stablu

0. Ograđivanje 1324 -1324 -1324

Podizanje 3344 -3344 -4668

1. Nega 870 -870 -5538

2. Nega 864 -864 -6402

3. Nega 1515 -1515 -7917

4. Nega 1892 -1892 -9809

5. Nega 2109 9600 +7491 -2318 1kg

6. Nega 2109 12480 +10371 8053 1.2 kg

Ukupna investiciona ulaganja iznose 11.900,00 € po hektaru zasada. U godini punog uroda očekivani prinos jezgra iznosi 3.5 kg po stablu ili 3000 kg po hektaru. Ovaj prinos obezbeđuje prihod od 15.650,00 €

62

Program zaštite zasada od bolesti i štetočina

Zasadi leske se mogu uspešno štititi sa relativno malim brojem prskanja. Nedovoljna zaštita, međutim, može permanentno iz godine u godinu dovesti do potpunog gubitka roda usled kombinovanog štetnog dejstva štetočina i u vezi sa njima pojačanom pojavom gljivičnih obolenja zbog nastalih povreda. Kao i kod voćnih vrsta, zbog mogućnosti infekcija grana, pojave rak rane, bakterijskih i gljivičnih obolenja lišća, mogućnost pojava i širenja truležnica korena, pored programa prskanja neophodna je i određena higijena zasada. Ona se najčešće sastoji u uklanjanju suvih grana, zaraženog lišća, sprečavanju preteranog vlaženja zemljišta, uništavanju korova itd.

Radi zaštite leske od bolesti i štetočina potrebno je izvršiti 5-7 prskanja godišnje.

I - prskanje obavlja se krajem zime uz primenu 0.4% Oleo metion100EC ili 0.5% Galpar u cilju zaštite od mrazovca i štitastih vaši.

II prskanje se obavlja u vremenu razvoja prvih listova i cvetova uz primenu jednog od sledećih fungicida: Preparati na bazi bakra, 0.3% Cineba ili 1% u cilju sprečavanja pojave monile, bakterioze, aktrantoze i gleosporijuma.

III prskanje se obavlja 10 do 12 dana posle drugog prskanja uz upotrebu istih fungicida, a protiv istih gljivičnih i bakterijskih bolesti.

IV prskanje se obavlje 10 do 12 dana posle trećeg prskanja sa istim fungicidima i protiv istih bolesti. Ovo prskanje se može izostaviti u sušnim godinama ali je neophodno da se obavi u vlažnim.

V prskanje se obavlja početkom ili sredinom maja uz primenu akaricida: 0.1% Ortusa 5-SC u cilju suzbijanja grinja leske.

VI prskanje se obavlja sredinom maja uz primenu 0.1.0% Tiocida E-35, kojima se može dodati akaricid (0.1% Ortus 5-SC) u cilju suzbijanja crvljivosti i grinja leske.

VII prskanje se obavlja 10 do 14 dana posle šestog prskanja uz primenu 0.1% Tiocida E-35 a u cilju suzbijanja crvljivosti plodova.

U prvoj i drugoj godini posle sadnje neophodna su prva tri prskanja a od treće godine pa nadalje moraju se obavljati sva predviđena prskanja.

63

KUPINA

Kupina bez bodlji na našem pa i u Srbiji uvedena u intenzivnu proizvodnju pre tridesetak godina. Najveće proizvodne površine nalazile su se na području Opština Knjaževac, Zaječar, Negotin i Bor. U ovom periodu iskristalisala su se proizvodna područja. To su prvenstveno lokaliteti na kojima se kupina može navodnjavati. Svi ostali zasadi su u kratkom periodu uništeni. Zahtevi za vodom, redovno navodnjavanje tokom vegetacije ograničili su njeno gajenje. Praktično sva razmatranja u vezi gajenja kupine vezani su za područja gde je obezbeđena voda za navodnjavanjem. Svako drugo rešenje ne obezbeđuje odgovarajuću proizvodnju i kvalitet plodova. Dosadašnja iskustva ukazuju da je ekonomski opravdana proizvodnja kupine vezana za navodnjavanje. To je prvi preduslov uspešnog gajenja i ujedno ograničavajući činilac. Iz ovih razloga predloženi program podrazumeva proizvodnju kupine u uslovima navodnjavanja.

Privredni značaj

Privredni značaj se ogleda u njenom jednostavnom gajenju i zaštiti od bolesti i štetočina. Rano prorodi, već u drugoj godini, redovno i obilno rađa. Plodovi imaju višestruku upotrebnu vrednost. Tržište je uglavnom organizovano, plasman obezbeđen te je i u budućnosti treba gajiti uz striktnio poštovanje agro i pomotehničkih zahteva.

EKOLOŠKI USLOVI ZA GAJENJE KUPINE

Svetlost-Najbolje rezultate uz obezbeđenje svih potrebnih uslova daje u pri dobroj-jakoj osvetljenosti. Sve ostale mogućnosti se nepovoljno odražavaju na rodnost i kvcalitet plodova.

Temperatura: Kupina najbolje uspeva u oblastima sa prohladnom i umereno vlažnim letima i blagim zimama. Tokom zimskog perioda, pod snegom i dobro pripremljena (sazreli izdanci) može da podnese niske temperature od -25 do -30 0C. Ukoliko je nespremna ušla u period zimskog miriovanja oštećenja izazivaju niske temperature odveć od -15 do -18 0C.

Voda i vlažnost-Za postizanje visokih, redovnih i kvalitetnih prinosa kupina zahteva umereno vlažna zemljišta sa 75-80% vlage i visoku relativnu vlažnost vazduha od 75-80%. Oblasti gde je tokom leta vazdušna vlaga ispod 65% su nepodesne za gajenje. Optimalne količine padavina za uspevanje kupine tokom godine su oko 800 mm, od čega je 500 mm pravilno raspoređenih u vegetaciji.

Zemljište-Najbolje uspeva na černozemu, lesiviranim zemljištima, gajnjačama. Lakšim smonicama, aluvijumima i šumskim zemljištima. Sva ostala su manje povoljna ili se isključuju.

Orografija-Najbolje uspeva na nadmorskim visinama od 200 do 500 m. Bolje rezultate daje na blago nagnutim terenima nego u ravničarskim. Ravničarska područja pored reka gde je obezbeđeno navodnjavanje su ipak povoljnija nego viši tereni gde je voda ograničavajući činilac.

Sorte kupine

Kultivisane sorte kupine su novijeg datuma u našoj voćarskoj praksi. Na osnovu dosadašnjih rezultata za komercijalnu proizvodnju preporučuju se

Sorte za proizvodne zasade

Vodeće sorte

Čačanska bestrna, domaća sorta, stvorena u čačku. Žbun je bujan, i daje 4-5 jakih izdanaka od sredine povijenih sa kratkim internodijama. Rodnost je obilna. Sazreva srednje rano i ima kraći period dozrevanja. Plodovi su vrlo krupni čak i do 9,4 g. Izduženog su cilindričnog oblika, sjajno crne, slatki sa izraženom aromom. Pogodna je za sve vidove upotrebe, a posebno za konzum u svežem stanju.

Tornfri, prva masovno raširena sorta na našem području. Početak sazrevanja plodova je krajem jula ili početkom avgusta. Period sazrevanja traje oko 40 dana. Bobice su privlačne, srednje krupne do krupne, zaobljeno konusne, crne sa izraženim sjajem, pogodne za konzum i preradu. Mezokarp je slatko nakiselo i malo trpko. Žbun je snažan i rodan, otporan na «didimelu», a osetljiva na temperature niže o d-18 0C. Delemično je osetljiva prema žutoj rđi.

Blec satin, sazreva u trećoj dekadi jula. Plodovi imaju izdzžen oblik, sa prosečnom masom od 7,5 g, a pojedini plodovi dostižu masu od 9 g i crnom, sjajnom pokožicom. Mezokarp je slatko nakiseo i manje je trpak od sorte Tornfri. Uz to ranije sazrevaod ove sorte za 5-10 danas. I period sazrevanja je kraći, pa se berba obavlja u kraćem periodu. Izdanci su bez bodlji,

64

prilično jaki, uspravni i bujni. U odnosu na druge sorte pokazala je veću ozpornost prema izmrzavanju izdanaka i bolesti žute rđelista i letorasta. Žbun je jako robustan, veoma rodan i otporan na bolesti.

Hal tornles, odlikuje se krupnim, kvalitetnim, čvrstim plodovima slatkog ukusa. Rađa obilno i redovno. Otporna je premas niskim zimskim temperaturama, Vrlo je bujna sorta sa izdancima bez trnja. Izdanci su snažni, skoro uspravni.

Prateće sorte

Smutsen, ima krupnije plodove od sorte Torfri. Boja pokožice je crna, sjajna.Mezokarp je slatko nakiselo i podesno za različite vidove upotrebe. Izdanci su bez bodlji sa karakterističnim peršunastim lišćem po čemu se lako raspoznaje. Veoma rodna sorta.

Lokalne sorte

Dirksen tornles, sazreva 15 do 20 dana pre sorte Tornfri. Bere se u 5-6 navrata. Berba se zadržava za manje od mesec dana.. Plod je srednje krupan, loptast do loptastoizdužen, čvrst, crn sa ljubičastom nijansom. Mezokarp je ljubičastocrvenoe boje, sočan, nakiselo aromatičan i kvalitetan.

SPECIFIČNOST TEHNOLOGIJE GAJENJA KUPINE

Podizanje zasada-Izbor lokacije, položaja, zemljišta i njegove pripreme za podizanje obavljaju se na osnovu bioloških osobina kupine i njenog odnosa prema svim agroekološkim činiocima. Uz to treba se imati na umu da je vek eksplotacije oko 15 godina. Za sadnju kupine zemljište se riguluje minimalno na 40 cm. Istovremeno se sprovode i meliorativne mere unošenjem organskih i mineralnih đubriva na osnovu rezultata plodnosti zemljišta.

Sistem gajenja-Za intenzivnu proizvodnju projektuje se sistem špalira sa naslonom od stubova i žice. To je najsavremeniji i najproduktivniji način gajenja i preduslov ekonomski opavdane proizvodnje.

Rastojanja za sadnju-U sistemu špalira kupina se najčešće sadi na rastojanju 3x1,5 m. Stubovi se postavljaju na međusobnom rastojanju od 5-7 m. Žica i to dupla postavlja se u tri nivoa. Ptvi par žica je na 70 cm visine od površine, drugi na 140 cm, a treći na 200 cm. Između paralelnih žica provlače se izdanci, što u znatnoj meri olakšava gajenje kupine.

Rezidba-Rezidba zasađenih sadnica se obavlja u proleće na visinu od 20 do 50 cm. Iz adventivnih pupoljaka tokom vegetacije razvije se veći broj izdanaka. Ovi izdanci u narednoj vegetaciji donose rod i izumiru. U fazi pune rodnosti rezidba je redovna mera. Nakon berbe dvogodišnji izdanci koji su doneli rod se suše te es uklanjaju do osnove i iznose iz zasada. U proleće naredne godine vrrš se rezidba jednogodišnjih izdanaka. Najpre se ukljanjau bolesni, oštećeni i kržljavi. Ostali se proređuju. U zavisnosti od vitalnosti žbuna za rod se ostavljaju od 4 do 6 izdanaka. Ovi izdanci se pri vrhu prekraćuju. Visina prekraćivanja je na 20 do 40 cm iznad poslednjeg reda žica ili na visinu od 2.2 do 2,4 m. Prevremeni bočni prirast se skraćuje na 5 do 8 pupoljaka. Ostavljeni izdanci za rod se privezuju za postavljene žice u tri nivoa.

Uklanjanje prvih izdanaka-U izuzetno povoljnim uslovima prva serija jednogodišnjih izdanaka se u više navrata uklanja sve do kraja maja. Naknadno izrasli izdanci se ostavljaju za rod u narednoj godini. Na ovaj način raspoloživa hraniva i voda usmerava se na rodne izdanke, čime se postiže bolja oplodnja, porast plodova i bolji i kvalitetniji rod. U izvesnim godinama bočni izbojci bujno rastu i ometaju sazrevanje plodova i rod u kupinjaru. Tokom vegetacije mogu da se skrate na oko 100 cm dužine. Jako skraćivanje na nekoliko pupoljaka se depresivno odražava na žbun, pojačava vegetativni porast i nepotrebno iznurivanje žbunove.

Održavanje zemljišta-Najbolji način održavanja zemljišta u mladim zasadima je jalovi ugar uz prašenje biljaka u redu. U fazi pune rodnosti sistem obrade je isti. Usled redovnog zalivanja intenzite korovske flore je izraženiji i mora redovno da se suzbija. U kupinjarima mogu da se koriste folije i drugi materijal za zastiranje sa obe strane reda. Korovi mogu da se suzbijaju i primenom herbicida, ali uz striktno poštovanje vremena primene i koncentracije preparata.

Đubrenje-Za đubrenje kupine koriste se organska i mineralna đubriva na osnovu hemijskih analiza plodnosti zemljišta i lišća. Orjentacione količine mineralnih đubriva su u granicama od 100 kg čistog azota, 70 kg fosfora i 150 kg kalijuma. S obzirom da se redovno navodnjava zasad kupine povremeno treba unositi i organska đubriva koja u ovom slučaju pored ostalih povoljnih efekata zaustavljaju ispiranje i popravljaju strukturu. Za istu svrhu mogu da se

65

koriste i bilke za zelenišno đubrenje. Najpovoljnije je da se seju s jeseni i zaoravaju u proleće pred cvetanje kada imaju najveću vegetativnu masu.

Navodnjavanje-Već je napomenuto da je visoko intenzivna proizvodnja kupine zavisna i uslovljena navodnjavanjem. Navodnjavanje je neophodno u godini sadnje kako bi sadnice imale zadovoljavajući prijem i porast tokom godine. U praksi se najviše primenjuje navodnjavanje iz brazde i sistemom kap po kap. Ostali načini navodnjavanja treba isključiti. Rokovi navodnjavanja zavise od konkretnih uslova u svakom području i u svakoj godini. Najćešće se sprovodi početkom juna u fazi cvetanja i početka intenzivnog porasta plodova. Drugo neposredno pred zrenje, sledeća tokom berbe i punog sazrevanja plodova. U izvesnim slučajevima navodnjavanje se sprovodi i početkom septembra u cilju boljeg diferenciranja cvetnih pupoljaka za narednu sezonu.

Zaštita od bolesti i štetočina-Ekomomski najznačajnije bolesti kupine su žuta rđa, pepelnica, pegavost lišća, svenulost, antraknoza , siva truležplodova i druge. Od štetočina posebno ističemo cvetojed, malininu bubu, staklokrilce, malinin prstenar, malininu muvu galicu, lisne vaši, gundelje, pregljeve i druge. Iz ovih razloga kupina se redovno preventivno štiti. Zaštitna prskanja se sprovode evenztualno u zimskom periodu i obavezno u fazi bubrenja pupoljka, kad lastari dostignu 15 do 25 cm, pre faze cvetanja, u fazi precvetavanja i posle berbe. U svim rokovima primenjuju se odgovarajući fungicidi i insekticidi uz striktno poštovanje karence.

Berba, pakovanje, transport, čuvanje

Plodovi kupine ne dozrevaju jednovremeno već u zavisnosti od sorte u razmaku od 30 do 45 dana. Samim tim berba se obavlja u više navrata, najčešće 5 do 10 puta. Većina aktuelnih sorti se bere svakih 5 do 6 dana. Kupina se bere neposredno pred punu zrelost jer njeni plodovi ne dozrevaju. U punoj zrelosti plodovi su čvrsti, najkvalitetniji, najaromatičniji i najbolje obojeni. Ubrani plodovi se u toku istog dana dopremaju na tržište ili u preradne kapacitete. Berba se obavlja po suvom i prohladnom vremenu. Ukoliko je vreme toplo sa visokim temperaturama berbu obavljati samo izjutra i predveče. Jedan radnik u toku dana može da ubere od 100 do 120 pa i 150 kg plodova. Kupina za potrošnju u svežem stanju se bere u male plastične posude zapremine 0,5 i 1,0 kg, a za preradu u pliće otvorene holandeze. Klasiranje se u zavisnosti od namene obavlja prilikom berbe. Kvaltetne kategorije su ekstra, I i II po kriterijumima Pravilnika o kvalitetu voća, povrća i gljiva.

Prinosi i rentabilnost gajenja

Prinosi kupine variraju u u dosta širokim granicama i zavise od svih agroekoloških i proizvodnih uslova. Prinosi mogu da budu od 5 do 35 t/h. U našim uslovima prinosi su od 10 do 15 pa i 20 t/ha.

Orjentaciona visina dohodka sa 1 ha zasada kupine daza je u narednoj zabeli.

Pokazatelj Iznos (EUR)

Troškovi podianja i gajenja zasada kupine (2 godine) 7.500,00

Amortizacija (1/15) 500

Prinos (kg/ha) 20.000 kg

Cena po kg 0,35

Godišnji bruto prihod (20.000 x 0,35 E) 7.000

Agodišnji troškovi proizvodnje 2.500

Ukupni godišnji troškovi (proizvodnja + amortizacija) 3.000

Neto dohodak po 1 ha kupine 4.000

Dohodak po 1 kg kupine 0.2

Dohodak po kilogramu plodova kupine iznosi oko 0.2 EURA ili 15,00 dinara

ZAŠTITA KUPINE OD BOLESTI I ŠTETOČINA Bolesti i štetočine kupine i njihovo suzbijanje

Vrsta intervencije Vreme tretiranja Naziv preparata Doza kg(l)/ha Napomena

66

Štitaste vaši,

Lisne vašiMirovanje vegetacije

Oleo metion 100EC 0.3%

Galpar 0.5%

Bolesti sušenja stabla

Grinje

Bubrenje pupoljaka

Bakrocid S-50

Bordovska čorba S20

Kupragrin

Blauvit

Ortus 5-SC

0.75%

1.5%

0.75%

0.4%

0.1%

Žuta rđa i dr

Bolesti lista i stabla

Štetočine lista i stabla

Bočni lastari dužine

15-20 cm

Tilt

Score 250EC

Ridomil

Dithane M-70

Fenitrotion

Talstar 10-Ec

0.013%

0.013%

0.3

0.25%

0.15%

0.025%

Bolesti lista i stabla

Žuta rđa

Štetočine cvetnih pupoljaka

Pred cvetanje

Dithane M-70

Tilt

Score 250EC

Tiocid E-35

Fenitrotion

0.25%

0.013%

0.013%

0.15%

0.15%

Žuta rđa

Bolesti lista i stabla

Trulež plodova* U toku cvetanja i 10-14 dana posle

Dithane M-70

Score 250EC

Ronilan FL*

Sumilex 50-FL

Switch62.5WG

Teldor

Mythos

0.25%

0.02%

0.15%

0.15%

0.6kg/ha

*dalja prskanja protiv botritisa, u kišovitom vremenu obaviti svakih 10-14 dana

Grinje

Štetni insekti

Bolesti lista i stabla

Posle berbe

Orthus

Fenitrotion

Tiocid E-35

Bakarni preparati

0.1%

0.15%

0.2%

Pepelnica izdanka kupine

Preventivno-sprečavanje zasenjenosti izdanaka, suzbijanje korova i pravilna rezidba

Svenulost

Vericillium spp.

Prethodna fumigacija zemljišta, odabir otpornih sorti

Viroze

Suzbijanje korova

Mirovanje vegetacije

U vegetaciji, korovi 10-15cm

Casoron G

Fusilade super

Gramoxone

20kg/ha

4

2

*stariji zasadi od 4 godine u zoni redova

JAGODA

67

Na našem području oseća se deficitarnost proizvodnje i ponude plodova jagode. Utisak je da ne postoji navika da se jagoda više gaji kako za sopstvene potrebe tako i za tržište. Biološke osobine jagode omogućavaju da se gaji kako na otvorenom polju tako i uzatvorenom prostoru i na okućnici, po dvorištima pa čak i na terasama u različitim sudovima. Iz ovih razloga jagodu preporučujemo proizvođačima uz poštovanje svih agro i pomotehničkih mera koji uslovljavaju uspešnu proizvodnju.

Privredni značaj

Jagoda je privredno najznačajnija voćna vrsta iz grupe jagodičastog voća. To je voćka brzo prorodi i obilno rađa već u narednoj godini posle sadnje. Rano sazreva, među prvim voćkama te se na tržištu postižu visoke cene, posebno za prve sazrele plodove. Uspeva na različitim nadmorskim visinama. Nije veliki probirač prema zemljištu i kliimatskim uslovima. Napada je mali broj bolesti i štetočina i otporna je na niske temperature. Plodovi su atraktivnog izgleda, velike hranljive i dijetetske i dijetoterapeutske vrednosti. Pogodni su za potrošnju u svežem stanju, zamrzavanje i preradu u različite prehrambene proizvode.

Međutim njen privredni zanačaj umanjuju u našim uslovima, relativno skromne padavine i potrebe za navodnjavanjem, neorganizovano tržište i preradni kapaciteti. Za berbu se angažuje veliki broj radnika. Uz to plodovi su slabe transportabilnosti te je realizacija vezana za uže područje proizvodnje. Sve su ovo činjenice koje budući komercijalni proizvođači treba da imaju na umu kod izbora voćnih vrsti za gajenje.

EKOLOŠKI USLOVI ZA GAJENJE JAGODE

Svetlost-Odnos prema svetlosti zavisi od porekla sorti. Za uspešno gajenje jagode pogodniji su rejoni sa letnjim dugim i sunčanim i toplim danima i prohladnim noćima. Sunčani i topli dani u oktobru i novembru povećavaju rodnost u narednoj godini. Iz ovih razloga se preporučuju sorte sa dnevnim osvetljenjem od 13 do 16 časova u vegetaciji.

Temperature-U našim uslovima bokor jagode izmrzava na -15 do -18 0C. Pri velikom snežnom pokrivaču može da izdrži kraće mrazeve od -35 do -40 0C. Međutim, pred kraj zimskog mirovanja, ako nema snežnog pokrivača može da izdrži -5 do -7 0C. Na -8 0C može da izmrzne i koren. Jagoda je zimzelena voćka koja tokom cele godine ima lišće. Starije lišće je neotporno prema mrazu, dok je mlado posebno koje se razvilo u jesen vrlo otporno i aktivno cele godine. Rastenje bokora počinje u proleće na temperaturi od 2 do 8 0C. Pozni prolećni mrazevi mogu naneti znatne štete prvim cvetovima. Cvet jagode izmrzava na temperaturi od -2 0C. Najintenzivniji porast bokora dešava se pri temperaturama od 20 do 26 0C.

Voda i vlažnost-Jagoda je zeljasta biljka sa velikom lisnom površinom i plitkim korenovim sistemom. Spada u grupu voćaka koje za normalan porast i plodonošenje troše velike količine vode u toku cele vegetacije, a naročito u vreme sazrevanja plodova u maju i junu. Jagoda najbolje uspeva na zemljištima u kojima vlaga zauzima 75 do 80% punog vodnog kapaciteta. Orjentacione godišnje potrebe su od 800 do 1000 mm, stim da je oko 600 mm pravilno raspoređenih u vegetaciji. To nas navodi na zaključak da je ekonomski opravdana proizvodnja jagode u našim uslovima uslovljena navodnjavanjem.

Vetar, grad, magle, sneg-Jaki vetrovi naročito u zimskom periodu su ograničavajući činilac proizvodnje. Nepovoljni su i jaki vetrovi u vreme sadnje i sproleća u vreme cvetanja. Blagi povetarci doprinose boljem oprašivanju i olodnju. Povoljno utiču na bolju cirkulaciju vazduha čime se eleminiše rosa i vlaga sa lišća, cvetova i plodova. U rejonima gde se grad često javlja (dva puta u 10 godina) su nepovoljni za gajenje jagode. Magle pospešuju širene biljnih bolesti. Sneg tokom zimskog odmora je izuzetno potreban jer štiti bokore od izmrzavanja.

Zemljište-Najbolji proizvodni rezultati se ostvaruju na dubokim i strukturnim zemljištima kao što su ilovasto-peskovita, rečni nanosi i nanosi nastali spiranjem zemljišta (aluvijumi i deluvijumi), černozemi, gajnjača i sl. Ne podnosi teška (glinocvita), vlažna, krečna, preterano peskovita, skeletna i plitka zemljišta. Pri izboru zemljišta pored analiza plodnosti zemljišta treba da se izvrše i analize mehaničkog satava.

Orografija-U našim uslovima optimalne nadmorske visine na kojima ostvaruje najbolje rezltate u hladnijim područjima su 600 m, a u toplijim 800 m. Odlično uspeva na nagnutim terenima između 2 i 500. Dobre rezultate daje i uravnicama koje su otvorene i dobro dernirane vazdušnim strujama.

SORTE

68

U sevtu postoji veliki broj sorti, oko 10000. Samim tim izbor sorti je težak i nezahvalan. Privredno najvažnije su jednorodne sorte jagode. Stalnorađajuće (remontantne) i puzavice se gaje pretežno u amaterskim zasadima i nemaju veći ekonomski značaj.

Jednorodne sorte

Privredno najznačajnije

Čačanska rana, domaća sorta koja sazreva vrlo rano, krajem prve dekade maja. Zrenje traje oko 20 dana. Pogodna je za gajenje na otvorenom polju i u zaštićenom prostoru. Bokor je umereno bujan i stvara veliki broj živića. Realtivno je otporana prema važnijim bolestima. Rodnost je vrlo dobra. Plod je srednje krupan oko 12 g, zarubljeno kupast, plamenocrvene boje. Mezokarp je čvrst, crvene boje, skoro bez šupljine, slatkonakiselog ukusa i vrlo aromatičan. Pogodna za stonu potrošnju, zamrzavanje i različite vidove prerade.

Favet, počinje da sazreva vrlo rano krajem prve dekade maja. Bokor je veoma bujan, dobre rodnosti. Plod je krupan, dosta čvrst i kvalitetan. Dobro podnosi transport. Veoma pogodan za svežu potrošnju. Gorela, počinje da sazreva oko 20 maja. Berba traje oko 25 dana. Pogodna je za gajenje na otvorenom polju i u zaštićenom prostoru. Srednje je bujnosti.

Gorela, srednje rana sorta. Počinje da sazreva oko 20 maja. Berba traje oko 25 dana. Pogodna za gajenje na otvoreno polje i u zaštićenom prostoru. Srednje bujna do bujna sorta. Plod je krupan sa masom od 15 g, zarubljenokupastog oblika, privlačne crvene boje. Mezokarp je čvrst, sočan, bez šupljine, svetlocrvene boje, slatko do slatkonakiselog ukusa, aromatično i kvalitetno. Dobro podnosi transport. Pogodna je za stonu upotrebu i zamrzavanje.

Pokahontas, srednje rana sorta. Sazreva u drugoj polovini maja. Berba traje 20 do 25 dana. Plod je srednje krupan sa masom od 10 do 13 g, loptast, izrazito crvene boje. Mezokarp je čvrst, svetlocrven, sočan, slatkonakiselog ukusa i veoma kvalitetno. Pogodna za gajenje na otvoreno polje i u zaštićenom prostoru.

Marmolada, srednje pozna sorta, sazreva posle sorte Gorela, krajem maja. Sklona je remontantnosti. Pogodna za gajenje na otvoreno polje i u zaštićenom prostoru. Plod je srednje krupan, kupast ili nepravilno kupast, plamenocrvene boje, glatka i sjajna sa uvučenim semenkama. Mezokarp je crvene boje, čvrst, slatkonakiselog ukusa, blago aromatičan sa umereno velikom šupljinom. Plod je pogodan za stonu upotrebu, zamrzavanje i industrijsku preradu.

Zenga zengana, dobro poznata i najraširenija sorta u proizvodnim zasadaima u nas. Srednje pozna sorta, sazreva sredinom treće dekade maja. Berba traje oko 25 dana. Plod je srednje krupan sa masom od 10 do 12 g, zarubljenokupast do srcast, tamnocrvene boje. Mezokarp je čvrst, elastičan, sočan, tamnocrvene boje, slatkonakiselog ukusa, aromatičan i dosta kvalitetan. Sok je tamnocrvene boje i može da se koristi kao bojadiser. Dobro podnosi transport. Veoma pogodna za zamrzavanje i industrijsku preradu ali i za stonu potrošnju.

Perspektivne jednorodne sorte

Kortina, sazreva rano. Plod je srednje krupan, srcastog oblika a pokožica intenzivno crvene boje, glatka i sjajna. Mezokarp je dosta čvrst, svetlocrven, nakiseo i dosta kvalitetan. Šupljina u mezokarpu je srednje veličine. Koristi se kao rana stona sorta.

Eris, sazreva srednje rano. Plod je srednje krupan, kupast. Pokožica je svetlocrvena, gladka i sjajna sa uvučenim semenkama. Mezokarp je narandžastocrvene boje, čvrst, sa malom šupljinim, slatkonakiselo ukusa, aromatičan i kvalitetan. Dobro podnosi transport. Koristi se za preradu i stonu potrošnju.

Selen, sazreva srednje rano. Plod je krupan,, pokožica je svetlocrvena, sjajna, i gladka sa uvučemim semenkama. Mezokarp je narandžasto crvene boje, čvrst, sa malom šupljinom slatkonakiselog ukusa. Pogodmna je za stonu upotrebu i smrzavanje.

Idea, sazreva pozno. Plod je krupan, čvrst, svetlocrene boje. Pogodna za stonu upotrebu, zamrzavanje i industrijsku preradu. Uspeva i na manje plodnim zemljištima

Pored ovih u ovu grupu spadaju i sorte Edi, Kareca, Elsanta i Pegaz.

Satlnorađajuće (remontantne ) sorte

69

Cvetaju tokom većeg dela vegetacije, a rod donose od maja do prvih jesenjih mrazeva. Ove sorte nemaju veću ekonomski značaj i gaje se pretežno u amaterskim zasadima. Među njima spomenućemo sortu Humio gento, Humi triskina, Rabunda, Elista, Ozark bjuti i Red čif.

Sorte jagode puzavice - Gaje se uz naslon najčešće na okućnicama i sličnim mestima. Većina sorti je i stalno rađajućeg karaktera. Među ovim sortama pre svih navodimo Humi bojmhen, Sonjana humi, i Mamut everest.

SPECIFIČNOSTI TEHNOLOGIJE GAJENJA

Priprema zemljišta-S obzirom da jagoda na jednom mestu ostaje 1-4 godine, izbor mesta predstavlja izuzetno važan momenat. Jagoda jedino u povoljnim zemljišnim uslovima daje dobre ekonomski opravdane rezultate. Priprema se obavlja najkasnije na tri meseca pre sadnje Oranje se obavlja na dubini od najmanje 30 do 40 cm. U isto vreme se sprovode i agromeliorativne mere u cilju uspostavlja najpovoljnijih fizičkih i hemijskih osbina zemljišta ukoliko ih ne poseduje što je u praksi čest slučaj. U vreme pripreme zemljišta unose se organska i mineralna đubriva.

Vreme sadnje-S obzirom na biološke osobine, jagoda se može saditi tokom čitave godine. Optimalni rod i dobar kvalitet plodova obezbeđuju se sadnjom krajem leta ili u ranu jesen (avgust, septembar). Zasađena u ovo vreme jagoda već naredne godine donosi optimalne prinose. Za intenzivnu i komercijalnu proizvodnju ovo je jedini rok sadnje.

Sistemi gajenja jagode-U principu jagoda se može gajiti na otvorenom polju i zatvorenom prostoru. Za komercijalnu proizvodnju i širu paksu daleko je značajnije gajenje na otvorenom polju. U praksi postoje više oblika njivskog gajenja.

Sadnja u proste redove-primenjuje se prilikom gajenja jagode Na velikim površinama i gde se obrada vrši prvensteno mašinama i ručno. Razmak sadnje kod ručne obrade je 60x30 cm a pri mehanizovanoj 90-100x30-45 cm.

Sadnja u pantljikama-Preporučuje se u uslovima navodnjavanja i primene herbicida za uništavanje korova. Sastoji se od dva ili tri prosta reda. Rastojanje između prostih redova je 30-40, a u redu 20-25 cm. Širina između pantljika je 90-100 cm. Sadnja u lejama preporučuje se na manjim površinama i u amaterskim zasadima. Leje su široke između 80 i 100 cm, a između njih su staze širine 50 cm. Na leji živići se sade na rstojanju 40x20-25 cm. Postoje još neki načini sadnje, ali su manje značajni za komercijalno gajenje.

Njivsko gajenje jagode na otvorenom polju može da se organizuje i zastiranjem zemljišta biljnim materijalom. Prostor između redova se zastire najčešće slamom. Zastiranje se obavlja po precvetavanju. Na ovaj način sprečava se prljanje i truljenje plodova, stvaranje zemljišne pokorice, pojava korova, prkomerna evapotranstiracija, olakšano kretanje radnika po zasadu posle kiša i navodnjavanja.

Gajenje jagode na polietilenskim folijama. Ima niz prednosti u odnosu na standardne načine. Postavljene folije sprečavaju nepotrebno gubljenje zemljišne vlage, pojavu korova, poboljšanju toplotnog i vodnog režima. Sve to doprinosi boljem razvoju bokora, ranijem zrenju i povećanju prinosa za najmanje 40%, poboljšanju kvaliteta i smanjenju opasnosti od truljenja plodova. Plodovi su stalno čisti, a berba je brža i lakša. Za ovaj vid gajenja korise se tamne folije, debljine od 0,1 -0,2 i više mm. Tanje folije imaju kraći vek upotrebe. Teren mora biti ravan, a zemljište odlično pripremljeno i obezbeđeno vlagom. Na ovakvo pripremljenom zemljištu postavljau se folije na rstojanju od 60-70 cm. Krajevi folija se dobro pričvršćuju ukopavanjem u zemlju. Na folijama živić se sade u pantljike u dva ili eventualno tri reda. Razmak sadnje u tom slučaju je 40x20-25 cm. Pri sadnji u proste redove razmak je 70x20 cm. Sadnja se obavlja kroz predhodno napravljene male krstaste otvore.

Gajenje jagode u zatvorenom prostoru Ovaj način gajenja je pogodan u blizini većih potrošačkih centarau južnijim i toplijim područjima i god mogu da se obezbede energenti. Ovaj način obezbeđuje proizvodnju plodova tokom cele godine ali je skopčan sa velikim investicionim ulaganjima u izgradnju plastenika i staklenika, obezbeđenju energenata za grejanje i odražavanje objekta. U našim uslovima ovo je veoma skupa invnsticija i u ovom trenutku nema ekonomskog opravdanja. Proizvedeni plodovi bi bili daleko skuplji od standardnih i teško bi se realizovali.

Ostali vidovi gajenja jagode. U amaterskim uslovima, na okućnici po dvorištima, terasama i stambenim prostorijama jagoda moše da se gaju u sudovima različitog oblika . Među ovim mogućnostima navešćemo takozvano «vertikalno» gajenje na perforiranim cevima. Može se

70

gajiti u žljebovima, plastičnim kutijama, specijalnim plastičnim koritaima. Gajenje je moguće i u saksijama, starim drvenim buradima, cevima i drugim posudama. Svi ovi načini mogu domaćinstvima da obezbede pristojne količine plodova, ali u principu nemaju veći ekonomski značaj.

Održavanje zemljišta-Osnovni zadatak obrade zemljišta je uništavanje korova, regulisanje vodno-vazdušnog režima, razbijanja pokorice i održavnje zemljišta u rastresitom stanju. Zemljište se najčešće održava u obliku jalovog ugara. U drugoj i ostalim proizvodnim godinama u zasdima se prporučuje kombinacija čiste obrade i mulčiranja. Korovi se mogu uništavati i herbicidima ali se mora strogo voditi računa o izboru, vremenu primene i koncentraciji. Zemljiše u zasadu jagode može da se održava takozvanim mulčiranjem. Sastoji se u zastiranju zemljišta razlićitim matereijalom, najčešće slamom, o čemu je već bilo reči..

Đubrenje-Ukoliko je pravilno izvedena popravka zemljišta, zasađeni živići se prihranjuju u količini od 100 do 200 kg. U faze pune rodnosti na osnovu sprovedenih hemijskih analiza određuju se količine i vrste đubriva. Orjentaciono u ovom periodu u zasad jagode unosi se u čistim hranivima 100 kg azota, 70 kg fosfora i 170 kg kalijuma. Organska, fosforna i kalijumova đubriva se unose u jesen, a azotna u martu i posle berbe. Ukoliko je instaliran sistem kap po kap moguće je hraniva unosti zajedno sa vodom za navodnjavanjem (fertigacija). U izvesnim slučajevimna može da se primenjuje i prihranjivanje preko lišća.

Navodnjavanje-Za redovne, visoke i kvalitetne prinose, jagoda zahteva velike količine vode posebno u sušnijim područjima kao što je istočna Srbija. U principu navodnjavanje treba uskladiti sa kritičnim periodima i potrebama jagode za vodom. To je faza cvetanja, zametanja plodova, rast, razvoj i sazrevanje plodova, obrazovanje cvetnih puoljaka i rast i razvoj živića. Optimalna količina je od 30 do 40 mm po m2. Najbolji rezultati se ostvaruju sistemom kap po kap, a zatim brazdama. U izvesnim slučajevima može da se primenjuje i orošavanje, ali je skopčano sa intenzivnijim razvojem bolesti i stvaranjem pokorice. Treba ga primenjivati u krajnjoj nuždi.

Zakidanje stolona i uništavanje živića-U fazi pune rodnosti bokori jagode su skloni obrazovanju stolona i živića. U proizvodnim zasadima njihovo prisustvo je višestruko štetno i treba ih uništavati. Stoloni i živići iscrpljuju matični bokor, pogoršavaju kvalitet plodova i smanjuju prinose čak i za 50%. Doprinose zaledinjavanju zemljišta i kraćem veku eksplotacije. U komercijalnim zasadima zakidanje stolona je obavezna mera. Zakidanje stolona treba obaljati čim se ukaže prilika. Ne dozvoliti njihov intenzivniji razvoj i formiranje eventualnih živića.

Zaštita od bolesti i štetočina-Jagodu napada veći broj bolesti i štetočina. Bolesti izazivaju virusi, bakterije i gljivice. I spektar štetnih insekata je poveći. Iz ovih razloga jagodu treba redovno, preventivno štititi. Preventivne mere su vezane za nabavku i sadnju zdravog bezvirusnog sadnog materijala. Suzbijanje bolesti i štetočina obavlja se u fazi pre kretanja vegetacije, listanja i pojave cvetnih pupoljaka, na početku cvetanja, u punom cvetanju i nakon berbe. Za zaštitu se koriste odgovarajući preparati uz striktno vođenje računa o koncentraciji i karenci.

Berba jagodnjaka

Najkvalitetniji plodovi jagode su oni ubrani u trenutku kada su zreli ili skoro potpuno zreli, čvrsti i zdravi. Oni se koriste za prodaju u svežem stanju ili za duboko smrzavanje. Najbolje se prodaje takozvana rolend roba- pojedinačno smrznuti plodovi. Berba se može sprovesti na dva načina: da se prvo oberu najbolji plodovi, a zatim prezreli plodovi. Moguće je oarcelu podeliti na dva dela prema čestini berbe. Jedan deo parcele se češće bere za tržište u svežem stanju, a druga se povremeno obere za potrebe prerade. Plodovi se redovno sakupljaju kako bi se izbeglo truljenje i dalja infekcija na ostale plodove koji su u fazi sazrevanja čme se smanjuje prinos i dobit. Pedantnost u branju je zato neophodna. Posao se može organizovati tako da najbolji berači probirno oberu najbkvalitetnije plodova, a za njima slabiji sakupe ostale zrele, manje kvalitetne.

Za berbu najkvalitetnijih plodova, neophodno je berba svakog drugog, najkasnije trećeg dana. Branje zelenih plodova neće biti od koristi jer jagoda u toku skladištenja ne dozreva. Istovremeno se branjem vrši se i klasiranje plodova u tri kategorije, od kojih se najviše ceni ekstra i prva klasa, koja se može prodavati za jelo i duboko zamrzavanje. Za berbu treba

71

obezbediti korpice teške do 1kg. Plodovi se ne smeju brati nakon kiše ili po vlažnim jutrima. Plod nakon branja ne sme ostati na suncu.

Radi efikasnog branja, treba obezbediti dovoljan broj berača. Za berbu 1 ha potrebno je 15-20 radnika dnevno tokom čitavog perioda berbe. Za 10 časova rada, vešt berač može obrati 80-100 kg plodova.

Prinosi i rentabilnost gajenja

Orjentaciona visina dohodka sa 1 ha zasada jagode

Pokazatelj Iznos (EUR)

Troškovi podizanja 1 ha zasada jagode (nafoliji sa sistemom kap po kap)

10.500

Amortizacija /1/3) 3.500

Prinos jagode (kg/ha) 20.000

Cena po 1 kg plodova 0.5

Godišnji bruto prihod po 1 ha 10.000

Godišnji troškovi proizvodnje 3.000

Ukupni godišnji troškovi (proizvodnja + amortizacija) 6.500

Dohodak po 1 ha zasada jagode godišnje 3.500

Dohodak po 1 kg proizvedene jagode 0.175

Na manjim površinama, na imanjima zemljoradnika mogu da se ostvare i povoljniji rezultati

Bolesti i štetočine

Od brojnih bolesti koje napadaju jagodu najčešće su : virusna oboljenja, siva i crvena pegavost lišća, siva trulež plodova i verticilijum (truljenje) jagode. Preventiva protiv virusnih oboljenja je unošenje potpuno zdravih i na viruse istestiranih živića za osnivanje zasada. Živiće jagode treba kupovati isključivo u registrovanim rasadnicima, jer se u tim ustanovama sprovodi stručna i zdravstvena kontrola proizvodnje živića.

Pre rasađivanja živića neophodno je tretiranje zemljišta Talstar 10EC 1.5l/ha , ukoliko se analizom zemljišta utvrdi potreba, odnosno prisustvo zemljišnih štetočina kao što su žičnjaci i gundelji, takođe po zaraženom zemljištu mogu se rasturiti zemljišni insekticidi.

U fazi pred cvetanje neophodno je suzbijanje lisnih vašiju, grinja, cvetojeda i pipa Sistemin 40 0.15%, Ortus 5SC 0.1%,Tiocid E-35 0.15%, Fenitrotion 0.15%. Neposredno pre cvetanja i pri kraju cvetanja neophodno je sprovesti zaštitu od prouzrokovača truleži plodova (Botrytis spp.). Po precvetavanju , takođe treba sprovesti zaštitu od prouzrokovača pegavosti lišća Venturin SC 0.025%ili Dithane M-70 0.25%, kao i lisnih vašiju, jagodinog rilaša i grinja

U slučajevima kada biljku napadne gljiva Verticilium spp. njeno lišće se ubzano suši i može doći do potpunog venjenja biljke. Direktnih mera borbe protiv ove bolesti nema, neophodno je sprovesti preventivne mere kao što su izbegavanje đubrenja zemljišta velikim količinama azotnog đubriva i izbegavanje korišćenja zemljišta na kojima su kao predkulture sađeni krompir, crveni patlidžan i paprika.

72

VIŠNJA

Zahvaljujući biološkim osobinama i privrednom značaju višnja je u našoj zemlji, a posebno u istočnoj Srbiji našla pogodno tle za uspešno gajenje. Samim tim široko je prihvaćena u neposrednoj proizvodnji sa tendencijom daljeg širenja. U plantažnoj proizvodnji na području Timočke krajine višnja se nalazi na prvom mestu, a po broju stabala na trećem odmah iza šljive i jabuke. U strukturi sortimenta dominira Oblačinska višnja. Iz ovih razloga predloženi program odnosiće se na Oblačinsku višnju.

Privredni značaj

Višnja je visoko rentabilna voćna vrsta zahvaljujući relation brzom stupanju na rod, dobroj realizaciji i plasmanu kao i ostvarenju povoljnih finansijskih rezultata. U periodu uzgoja i plodonošenja zadovoljava se skromnijom agrotehnikom u pogledu obrade i održavanja zemljišta, ishrane, rezidbe i zaštite od bolesti i štetočina. Proizvedeni plodovi višnje uglavnom se koriste za preradu i namenjeni su izvozu. Plodovi višnje su izrazito bogati suvom i rastvorljivim materijama, a posebno ukupnim šećerima, organskim kiselinama, taninskim i pektinskim materijama, askorbinskom kiselinom, antocijanima i mineralnim materijama. Potrošnja proizvoda od višnje je velika i stalno raste tako da se kompletna proizvodnja plasira na inostranom uglavnom zapadno-evrspskom tržištu.

EKOLOŠKI USLOVI ZA GAJENJE VIŠNJE

Svetlost-Najbolje rađa na osunčanim i svetlim terenima ali dobro podnosi i zasenu.

Temperature-Otporna je prema niskim zimskim temperaturama i poznim prolećnim mrazevima. U zavisnosti od svih uslova u fazi zimskog mirovanja Oblačinska višnja izmrzava na temperaturama nižim od -24 do -27 0C. Na početku vegetacije, cvetne pupoljke oštećuju niske temperature od -3,8 0C. Otvoreni cvetovi izmrzavaju na -2,8 0C, a tek zametnuti plodići na -0,5 do -1,1 0C.

Voda i vlažnost-Nema posebne zahteve preva vodi. U tom pogledu je najskromnija među kontinentalnim voćnim vrstama, što je i njena prednost na području Timočke krajine. Uspeva u sušnim uslovima gde godišnje padne pravilno rasporešenih 400 do 500 mm vodenog taloga.

Dobro podnosi nisku vazdušnu vlažnost. Preterana vlažnos joj ne smeta, jer pokožica ploda u takvim uslovima ne puca. Međutim u takvim uslovima se intenzivnije javljaju bolesti i štetočine.

Zemljište-Višnja uspeva na svim izuzev na previše vlažnim, teškim, zbijenim, zaslanjenim, kiselim, krečnim i kamenitim zemljištima. Najpogodniji tipovi zemljišta za višnju su gajnjače, aluvijalna zemljišta, černozemi, blago opodzoljena zemljišta, lake smonice i dr. Na našem području višnja se najčešće i uspešno gaji na smonicama.

Orografija-Višnja se sa uspehom gaji od morske obale pa sve do 700 pa čak i 1000 metara nadmorske visine, ali joj najviše odgovaraju tereni od 400 do 800 m. Uspeva na svim položajima, mada joj više odgovaraju otvoreni nego zatvoreni položaji i doline gde nema provetravanja. Najpovoljniji su obronci i blage padine, zaštićeni predplaninski položaji, blagog nagiba, južne, jugoistočne i istočne ekspozicije.

SPECIFIČNOST TEHNOLOGIJE GAJENJA

Plodovi višnje su prvenstveno namenjeni industrijskoj preradi. Da bi se obezbedili uslovi da zasađene sadnice u relativno kratkom (trogodišnjem) periodu razviju vegetativnu masu i generativni potencijal, odnosno početak rodnosti, posebna pažnja mora da se posveti izboru i pripremi zemljišta, uzgojnom obliku, rezidbi, obradi zemljišta, ishrani, i zaštiti od bolesti i štetočina.

Izbor sadnog materijala-Oblačinska višnja nije sorta već smeša klonova različitih pomološko-tehnoloških osobina. U principu to je otežavajuća okolnost jer se iz ovih razloga u proizvodnji javljaju određeni problemi. Oblačinska višnja se razmnožava izdancima. Izdanci se nakon odvajanja od matičnih voćaka, gaje u rastilo. Praktično za jednu vegetaciju mogu da se obezbede kvalitetne i ujednačene sadnice. Budućim proizvođačima se preporučuje da sadni material nabavljaju kod registrovanih proizvođača-rasadničara. U takvim ustanovama, izdanci se koriste od odabranih stabala, a postupak proizvodnje sadnog materijala podleže

73

inspekcijskoj i stručnoj i zdravstvenoj kontroli. To je preduslov da se obezbedi i kvalitetan sadni material i ostvare povoljni efekti u proizvodnji.

Priprema i popravka zemljišta-Osnovno je da se izabrana parcela očisti od eventualnog rastinja, šiblja i korova. Ukoliko se zasad podiže na krčevini neophodno je da se zemljište očisti od jačih skeletnih žila. Po krčenju i ravnanju terena krčevina treba da “odleži” najmanje godinu dana kako bi se izbegla pojava truležnice koja napada koren mladih voćaka. U tom periodu na parceli mogu da se uzgajaju ratarske i povrtarske kulture. Ukoliko je zemljište zakorovljeno, neophodna je intervencija totalnim herbicidima. Na taj način se za duži period zemljište oslobađa dugogodišnjih korovskih biljaka. Rigolovanje-duboko oranje obavlja se u godini koja predhodi sadnji. Poželjno je da se za jesenju sadnju zemljište rigoluje tokom proleća ili leta, a za zimsku i prolećnu tokom jeseni. Minimalna dubina rigolovanja za višnju je 40 cm. U sušnim uslovima poželjno je i dublje rigolovanje, jer se na taj način stvaraju povoljniji uslovi za rast korena i brži vegetativni i generativni razvoj. Poželjno je da se pre rigolovanja uzorkuje zemljište i utvrdi plodnost. Na osnovu rezultata plodnosti zemljišta projektuje se eventualna popravka plodnosti zemljišta u fazi pripreme i ishrane voćaka u uzgojnom periodu. Svaki drugi način popravke zemljišta i đubrenja mladih voćaka je nesiguran i u izvesnim slučajevima može da ima negativne efekte. U vreme rigolovanja u zemljište se najčešće unose mineralna (fosforna i kalijumova) đubriva i organska (dobro zgoreli stajnjak različitog porekla). Za svaki konkretni zasad na osnovu analiza plodnosti zemljišta projektovala bi se popravka zemljišta i đubrenje mladih voćaka.

Postavljanje redova-Po pravilu redovi u voćnjaku se postavljaju u pravcu sever-jug. Na nagnutim terenima pravac redova se postavlja upravno na pad terena.

Rastojanja za sadnju-U zavisnosti od svih uslova Oblačinska višnja se najčešće sadi na rastojanju od 4x3 m ili 4x2,5 m, što je 833 odnosno 1000 sadnica po hektaru.

Vreme i način sadnje-Sadnju treba obavljati u optimalnim uslovima, prvenstvenu u jesen po opadanju lišća. Ako vremenski uslovi ne dozvole sadnju obavljati tokom zime ili rano s proleća.

Uzgojni oblik-Oblik krune koji najviše odgovara savremenom gajenju višnje je poboljšana piramidalna kruna sa niskim deblom. Ovaj oblik se još naziva i kombinovana ili “američka” kruna. Visina debla treba da je oko 50 cm, za ručnu berbu i gušće zasade. Ovaj oblik sjedinjuje dobre strane i otklanja većinu nedostataka piramidalne i kotlaste krune. Formiranje krune obavlja se po principima koji važe za formiranje ovog oblika u svih koštičavih voćnih vrsta. Razlika je što su rastojanja između skeletnih grana manja, a njihov broj u kruni veći . Osnov ove krune su srednje razvijene i dobro rapoređene skeletne grane. Na taj način kruna ima rastresitu formu sa dobrim osvetljenjem Rodne grane i grančice su pravilno raspoređene na skeletnim granama čime se obezbeđuje veći potencijal rađanja, bolji kvalitet i veći prinos.

Nega višnje u uzgojnom periodu-Pravilno i dobro negovane voćke u uzgojnom periodu je preduslov za rano stupanje na rod, dugovečnost, visoki prinosi i kvalitet plodova.

Obrada zemljišta-Obrada i održavanje zemljišta u uzgojnom period treba da se sprovodi u vidu jalovog ugara. Satoji se od oraanja u zimskom periodu na dubini do 20 cm i većeg broja prašenja u vegetaciji. U vegetaciji se prašenjem suzbija korov, razbija pokorica i zatvaraju pukotine u zemljištu. Najpovoljnije je da se obrada zemljišza obavlja podrivačima-čizel plugovima. Korišćenje tanjrača, posebno rotofreza je manje povoljni način jer se zemljište nepotrebno sabija i pospešuje nepotrebno gubljenje zemljišne vlage. U uzgojnom periodu zemljište u redu se obrađuje mehanički, okopavanjem ili primenom prigodnih rotofreza. Primenu herbicida u uzgojnom periodu treba izbegavati. Prostor u redu može da se zastire. Zastiranje se sprovodi krajem maja ili juna, posle obilnih prolećnih kiša. Za zastiranje mogu da se koriste crne i bele plastične folije, ili biljni material (nartula slama, seno, pokošen korov i dr.). Na kraju vegetacije ovaj material se uklanja i iznosi iz zasada.

Gajenje uzrodica-U uzgojnom periodu u prostoru između redova mogu da se uzgajaju uzrodice. To se prvenstveno odnosi na skoro sve povrtarske kulture (pasulj, grašak, bob, luk), bostan. Ne preporučuje se gajenje krompira i lucerke.

Đubrenje-Na osnovu rezultata plodnosti zemljišta, sprovedene agromelioracije i đubrenja prilikom sadnje određuju se norme i vrste đubriva. U principu to su kompleksna mineralna NPK đubriva 8:4:24 ili 10:12:26, pa i 8:16:24 i slična. Korišćenje NPK 15:15:15 je nužno zlo i

74

najnepovoljnije rešenje. Orjentacione količine su od 100 do 150 g po voćki. Sa starošću voćaka količine se povećavaju.

Uzgojna rezidba-U uzgojnom periodu mere rezidbe su minimalne i svode se na proređivanje skeletnih grana. Odabrane skeletne grane treba da su dobro raspoređene i da rastu pod većim uglom (45-500) u odnosu na vođicu. U godini sadnje nakon prekraćivanja sadnica pre početka vegetacije merama zelene rezidbe se direktno utiče na oblik krune. Tokom maja kada se razviju lastarići, biraju se najbolji i najpovoljnije raspoređeni za skeletne grane. Po pravilu vršni letorasr se ostavlja za produžnicu vođice, a ispod se biraju 2 do 3 za skeletne grane. Najpovoljnije je da se naredna dva letorasta koja su izrasla ispod vršnog zelenom rezidbom odbace, a da se od preostalih izaberu najbolji za skeletne grane.

Zalivanje

U godini sadnje ukoliko se tokom letnjih meseci pojavi suša, poželjno je da se zasađene sadnice u više navrata zaliju. To posebno važi za lakša i peskovita zemljišta koja brzo gube zemljišnu vlagu. Na ovaj način pomoćiće se voćkama da nastave ukorenjavanje i vegetativni porast.

Zaštita od bolesti i štetočina

Tokom uzgojnog perioda energično se sprovodi zaštita kako bi se sačuvala lisna masa. Zdravo lišće je osnov produkcije organske materije i uslov bržeg vegetativnog porasta i stupanja na rod. Suzbijanje bolesti i štetočina sprovoditi po orjentacionom programu koji se koriguje u zavisnosti od vremenskih uslova, pojave bolesti i štetočina i raspoloživih pesticida, a po upustvu prognozno izveštajne službe za zaštitu bilja. U periodu uzgoja, tokom vegetacije sprovode se 4 do 5 zaštitna prskanja.

Agro i pomotehnika u periodu eksplotacije

Obrada i održavane zemljišta-U periodu eksplotacije zemljiše se održava slično kao i u uzgojnom periodu. Tokom zime i to što ranije pre prvih snegova obavlja se zimsko oranje. Tokom vegetacije u više navrata obavljaju se plitka prašenja-kultiviranja. U godinama sa obilnim padavinama nakon berbe zemljište u višnjarima može da se zakorovi. Zaoravanje korova mora da se obavi pre početka cvetanja i osemenjavanja kada imaju najveću vegetativnu masu. Za suzbijanje korova, posebno u prostoru u redu mogu da se koriste herbicidi. Najčešće su to kontaktni herbicidi-defolijanti. Ukoliko se primenjuju totalni herbicidi predhodno se unište izdanci. U protivnom preko izdanaka, herbicidi izazivaju sušenje odraslih voćaka.

Đubrenje višnje

U periodu eksplotacije višnja se redovno đubri. Đubrenje treba projektovati na osnovu analiza plodnosti zemljiđta (amnalize se vrše povremeno) ili što je pouzdanije na osnovu folijarne-lisne analize. Svaki drugi način je nepouzadan i može da ima suprotne efekte. Za dubrenje se koriste kompleksna mineralna đubriva kao što su 8:4:24 ili 10:12:26, pa i 8:16:24 i slična. Korišćenje NPK 15:15:15 je nužno zlo i najnepovoljnije rešenje. Orjentaciono, za visoke prinose višnja godišnje potražuje (čista hraniva-aktivna materija) 110 kg azota, 50 kg fosfora i 140 kg kalijuma Đubriva se rasturaju u prostoru između redova neposredno pred zimsku obradu zemljišta. S proleća neposredno pred kretanje vegetacije u zasad se unose azotna đubriva. i azotna đubriva se obavezno unose u zemljište kultiviranjem, tanjiranjem ili freziranjem.

Rezidba rodnih voćaka-Obavlja se tokom mirovanja vegetacije. S obzirom da Oblačinska višnja donosi plodove na jednogodišnjim dugim i kratkim granama i majskim buketićima. Rezidbom treba održavati sve vrste grana u zadovoljavajućem stanju. Drugim rečima rezidba se sastiji u uklanjanju starijeg rodnog drveta, proređivanju gustih delova krune i skraćivanju skeletnih grana. Oblačinska višnja uspešno podnosi i letnju rezidbu (avgust). Principi rezidbe su isti kao i kod zimske rezidbe.

Navodnjavanje-S obzirom da rano sazreva u periodu koji u našim uslovima obiluje padavinama, Oblačinska višna se u praksi ne navodnjava. Razlog su i skromne padavine koje zahteva za redovnu i visoku rodnost. Međutim, zalivanjem može da se poveća prinos za 30-50%. Period zalivanje je kratak i treba da se obavi u fazi intenzivnog porasta plodova od formiranja koštice do faze šarka. Kasnija zalivanja mogu da izazovu pucanjie plodova.

75

Zalivanja nakon berbe tokom jula mogu da pospeše intenzivnije obrazovanje cvetnih pupoljaka koji u narednoj godini treba da donesu rod.

Zaštita od bolesti i štetočina-N najznačajnija agrotehnička mera u cilju obezbeđenja visokih i kvalitetnih prinosa. Višnju napada nekoliko ekonomski veoma značajnih bolesti i štetočina protiv kojih se mora obavezno sprovoditi zaštita. Od bolesti spomenućemo moniliju cveta i plodova, ljubičastu pegavost lišća i rupičavost lišća, a od štetočina lisne vaši, rilaše, i trešnjinu muvu. Rokovi preventivnih prskanja su vezani za fenofaze razvoja višnje. Pored zimskog, prskanja treba obaviti na početku vegetacije u fazi bubrenja pupoljaka i belih balona, cvetanja, zametanja plodića i u još dva navrata do berbe. Nakon berbe neophodna su prskanja u cilju suzbijanja rupičavosti ljišća. Najčešće se tokom jedne proizvodne godine sprovede 5 do 6 prskanja.

Suzbijanje izdanaka-Za Oblačinsku višnju je karakteristično da razvija izdanke. U periodu eksplotacije izdanci predstavljaju veliki problem jer je neophodno njihovo uništavanje. Uništavanje izdanaka se obavlja indirektno, mehanički prilikom obrade zemljišta. Nasuprot u prostoru oko voćaka mehanički, krčenjem ili primenom kontaktnih herbicida u prvom delu vegetacije.

Vreme sazrevanja, berba, prinosi-Oblačiska višnja u zavisnosti od svih uslova pristiže za berbu u drugoj ili trećoj dekadi juna. Period berbe traje oko 20 dana. Nakon ovog perioda plod počinje da dehidrira, suši se i propada. Berba plodova u našim uslovima obavlja se isključivo ručno. U toku jednog dana na početku kampanje berbe jedan radnik prosečno nabere oko 80 kg. U fazi pune zrelosti dnevni učinak je veći i iznosi 150 pa čak i 220 kg. Berba višanja može da se obavlja i mehanizovano, primenom specijalizovanih tresača ili predhodnim tretiranjem plodova fitohormonskim preparatima (Etrel). Na osnovu višegodišnjih podataka prinosi Oblačinske višnje su različiti. U vreme pune rodnosti sa jednog hektara ubere se od 8 do 10 t. Nisu retki slučajevi da prinos bude i od 15 do 20 t/ha.

Finansijski pokazatelji

Rekapitulacija potrebnih sredstava

Vrsta radova i materijala Troškovi

radnika

Troškovi

mašina

Troškovi

materijala

Ukupno

Priprema zemljišta i sadnja 25.480,00 24.600,00 112.500,00

162.580,00

Nega u I godini 11.900,00 17.000,00 5.518,00 34.418,00

Nega u II godini 13.200,00 25.250,00 8.618,00 47.068,00

Nega u III godini 11.500,00 25.750,00 19.156,00 56.406,00

Nega u IV godini 14.200,00 26.750,00 20.556,00 61.506,00

SVEGA 76.280,00 119.350,00 166.348,00

361.978,00

Redovna proizvodnja 72.190,00 49.500,00 21.950,00 143.640,00

Za podizanje i negu jednog hektara voćnjaka-višnjara potrebno je 361.978,00 dinara ili 4.826,00 EURA

Prihodi:

Vrednost plodova u IV godini – 4.000 kg x 20,00 = 80.000,00 ili 1.066,00 EURA

Vrednost plodova u redovnoj proizvodnji -10.000 do 15.000 kg x 20,00 = 200.000,00 do 300.000,00 ili 2.666,60 do 4.000,00 EURA.

Ostatak dohodka je 751 do 2.085 EURA.

76

ŠLJIVA

Stanje šljivarstva na području Timočke krajine

Šljiva je sinonim voćarske proizvodnje u Republici Srbiji. Međutim na području Timočke krajine i pored velike zastupljenosti šljivarstvo vidno zaostaje. Razlozi su i objektivna ali i subjektivne prirode. Neosporno da agroekološki uslovi, posebno česti sušni periodi ograničavaju intenzivnu proizvodnju. Pored toga Timočka krajna je izuzetno zaražena šarkom šljive što se sve odražava na krajnje efekte u proizvodnji. Uz to aktuelni sortimen u kome dominiraju autohtone sorte, a među njima Crvena ranka ne obezbeđuju stabilnu proizvodnju. To su sorte koje su prvenstveno namenjene za preradu u rakiju. Razlog zaostajanja proizvodnje je i ekstenzivni uzgoj. Neprimerna agro i pomotehnika direktno utiču na loše proizvodne rezultate. Uvođenjem sorte Stenli šljivarstvo Timočke krajine je kvaliteno unapređeno. Ova sorta pored visoke i redovne rodnosti ne obezbeđuje i odgovarajući kvalitet plodova. Pogodna je za gajenje u sušnim uslovima I tolerantna na šarku šljive. Istovremeno to je sorta koja pospešuje širenje šarke na kvalitetnije ali i osetljivije sorte šljive. Danas se spravom postavljaju pitanja daljeg širenja ove sorte. Izmenom sortimenta, uvođenjem novih savremenih i kvalitetnih sorti, različitog vremena sazrevanja i kvalitetnim izmenama u tehnologiji gajenja stvaraju se uslovi da se šljivarstvo intenzivira i unapredi. Značajan doprinos unapređenju proizvodnje su mere Vlade RS koja podsticajnim sredstvima (nepovratna sredstva) stimuliše obnovu i povećanje proizvodnje šljive. Samim tim stvaraju se povoljniji uslovi koje treba iskoristiti na najbolji način.

Privredni značaj

Plodovi šljive imaju veliku upotrebnu vrednost. Koriste se za razne namene jer su izvrsnog hemijskog satava. Upotrebljavaju se za konzum u svežom stanju, daleko više u preradi. Prerađuju se u pekmez, džem, marmeladu, sok, slatko, kompot i najčešće u rakiju. Značajne količine se upotrebljavaju za sušenje. Nažalost ovaj vid prerade nije zaživeo na našem području. Lepeza proizvoda od šljive u svetu je daleko veća iako se koriste sorte lošijeg kvaliteta. Prema različitim izvorima u svetu se od ploda šljive priredi oko 42 različita proizvoda. Sve ove mogućnosti i relativno povoljni agroekološki uslovi su preduslov da se i na našem području šljivarstvo unapredi jer obezbeđuje solidne finansijske rezultate.

EKOLOŠKI USLOVI ZA GAJENJE ŠLJIVE

Svetlost-Šljiva je svetoljubiva voćka i u zaseni daje slabe rezultate. U našim uslovima svetlost nije ograničavajući činilac uspevanja.

Temperature-Sorte domaće šljive su prilagođene temperaturnim uslovima umereno-kontinentalne klime sa srednje godišnjim temparaturama od 9 do 11 0C i srednje dnevnim temperaturama u toku leta od 18 do 20 0C. Srednja vegetaciona temperatura je bitan činilac za određivanje pogodnosti područja za gajenje šljive. U našim uslovima ona se kreće od 16 do 18 0C. Ukoliko je niža od 16 0C, plodovi kasnije zru, a ako je viša od 20 0C, šljivi je neophodna voda za navodnjavanjanje. Područja u kojima se tokom zime temperatura spušta do -30 0C je nepovoljno za gajenje šljive. U toku zimskog perioda šljiva izdrži niske temperature od -19 do 34 0C, a pri kraju zime mogu da izdrže mraz od -6 do -10 0C. Zatvoreni cvetni pupoljci na početku vegetacije mogu da izdrže niske temperature od -4 do -6 0C a u fazi belih balona -2 do -4 0C. Otvoreni cvet može da izdrži niske temperature od -1 do -2 0C. Tek zametnuti plodići izmravaju na minimalnim temperaturama od -0,5 do -1,0 0C. Područja gde se u aprilu temperature često spuštaju do -3,0 0C su nepdesna za gajenje šljive.

Voda i vlažnost-Šljiva je zahtevnija u potrebama za vodom. U zavisnosti od svih uslova godišnje potrebe šljive za vodom su od 700 do 800 mm. U područjima gde godišnje padne oko 500 mm neophodno je zalivanje. Ukoliko to nije moguće intenzivnim agrotehničkim merama uticati da se zemljišna vlaga racionalno čuva i koristi. Optimalna relativna vlažnost vazduha za gajenje šljive je u granicama od 75 do 85%. Prevelika vlažnost podstiče razvoj bolesti, a kiša pred berbu pucanje pokožice ploda. Niže vrednosti depresivno deluju na sve životne funkcije i direktno utiču na prinose i kvalitet plodova.

Vetar-Vetroviti položaji su nepovoljni za gajenje šljive. Izrazito su štetni suvi vetrovi u vreme cvetanja i zametanja plodića. Blagi povetarci su poželjni jer povoljno utiču na provetravanje jer pospešuju mešanje vazduha i sprečavaju pojavu gljivičnih bolesti i podižu ugljen dioksid u zonu krune, odmosno lišća.

77

Zemljište-Šljiva zahteva duboka, rastresita, plodna , strukturna i za vodu propustljiva zemljišta, blago kisele reakcije. Peskovita, suva, plitka, kamenita, krečna, teška i vlažna zemljišta sa visokim nivom podzemne vode nisu pogodna. Najbolje rezultate šljiva daje na černozemu, kultivisanim smonicama, aluvijumu, gajnjačama, i drugim slični zemljštima.

Orografija-Najbolji položaji za šljivu su talasasto brdsko-planinski tereni na nadmorskim visinama od 200 do 600 m. Koji su zaklonjeni od prodora prvenstveno hladnih vetrova, ali ne zatvoreni i vazdušno slabo drenirani. Uspeva na svim ekspozicijama, ali najbolje na severnim, severozapadnim, zapadnim i severoistočnim. Sa povećanjem nadmorske visine južne ekspozicije su povoljnije. Nagib terena je važan činilac kod podizanja zasada. Najpovoljniji su tereni sa nagibom do 400 ili 8,8%, a nagibi iznad 22% ili 1000 su apsolutno nepovoljni za podizanje šljivika.

SORTE I PODLOGE

Najmasovnija podloga za šljivu je sejanac džanarike. Ova podloga ima niz prednosti ali i nedostatke. Do boljih rešenja džanarika ostaje vodeća podloga u proizvodnji sadnica šljive.

Prema literaturnim podacima u svetu postoji preko 2500 sorti šljive. Karakteristično je da skoro svaka zemlja rspolaže sopstvenim sortimentom različitih osobina i kvaliteta. Slično je i u našoj zemlji jer su zadnjih decenija stvorene nove sorte. Sorte različitog vremena sazrevanja i upotrebne vrednosti pružaju daleko bolje uslove u proizvodnji. Među njima mogu da se odaberu sorte koje u našim uslovima (istočna Srbija) mogu da obezbede visoku, stabilnu proizvodnju i zavidan kvalitet plodova. Iz grupe vodećih sorti za komercijalnu proizvodnju predlažemo:

Čačanska lepotica, umerene bujnosti, tolerantna na šarku, samooplodna. Plod je srednje krupnoće, tamnoplave boje. Koštica je relativno sitna, odlično se odvaja od mezokarpa. Pogodna za stonu potrošnju, sušenje i proizvodnju rakije. Sazreva krajem jula i početkom avgusta.

Stenli, je američkog porekla koja je kod nas uvedena zbog tolerantnosti na šarku i koja se odomaćila zbog niza pozitivnih osobina (samooplodnost, visoka i redovna rodnost, tolerantnost na šarku, relativna otpornost prema suši, krupnoća plodova). Nedostaci ove sorte su slabiji kvalitet plodova, osetljivost prema moniliji-truljenju plodova. Sazreva sredinom avgusta.

Iz ove grupe u izvesnim uslovima može da se gaji i Čačanska rodna. Stablo je srednje bujnosti. Kruna je dosta gusta sa elastičnim granama. Plod je jajastog oblika, plave boje. Mezokarp je žute boje, sočan, odličnog kvaliteta. Samooplodna je sorta, visoke rodnosti. Zahteva oštru rezidbu. Plod je pogodan za stonu potrošnju, sušenje proizvodnju rakije i druge vidove prerade. Relativno je osetljiva na šarku šljive.

Sorte šljive lokalnog značaja

Iz ove grupe za gajenje na našem području ali na ograničenim površinama mogu da se gaje Čačanska rana, Kalifornijska plava, Rutgešteter, Valerija i Čačanska najbolja.

Među perspektivnim sortama posebno bi naveli novostvorene sorte Boranka i Timočanka.

Rakijske sorte

Na našem području među autohtonim sortama dominira Crvena ranka. I ako je njena proizvodnja ekstenzivnog karatera, povremeno donosi visoke prinose. To je svakako jedna od najkvalitetnijih sorti za proizvodnju rakije. Uz sve nedostatke u intenzivnim uslovima gajenja sa odgovarajućom pomotehnikom ova sorta može da obezbedi visoke, redovne prinose i povoljne finansijske rezultate. Pored Crvene ranke na našem području u manjoj meri zastupljene su i druge autohtone sorte. Među njima izdvajamo Debeljaču, Crnicu, Trgonj, Papračanku, Muljac i još neke. Sve ove sorte mogu dobro da se iskoriste, organizovanjem intenzivnih zasada u cilju proizvodnje biološki visokovredne hrane. Tu svakako dolazi i džanarika o kojoj će reči biti u posebnom poglavlju.

78

SPECIFIČNOST TEHNOLOGIJE GAJENJA

Priprema zemljišta-Uz sve predhodne mere, rigolovane zemljišta treba obaviti na dubini od najmanje 60 cm, a na lošijim i teškim do 100 cm. Kopanje jama za sadnju treba eleminisati u komercijalnoj proizvodnji. Ovaj način pripreme zemljita može da se primenjuje na strmim terenima gde je otežan rad mehanizacije.

Pravac redova i rastojanja za sadnju-Prilikom projektovanja zasada treba ispoštovati princip i težiti da se redovi postavljaju u pravcu sever jug. Na ovaj način obezbeđuje se najbolje osunčavanje. Rastojanja za sadnju šljive zavise od mnogih činilaca. Na našem području optimalna rastojanja su 6x5, 5x5 ili 5x4 m. Najpovoljnija su rastojanja koja obezbeđuju od 400 do 500 voćaka po hektaru. Razvijena si rešenja guste sadnje šljive sa 1000 sadnica po hektaru. Gusta sadnja šljive u našim uslovima je izvodljiva isključivo u uslovima navodnjavanja.

Uzgojni oblik-Predstavlja veoma važan momenat u proizvodnji. U našim plantažnim zasadima, šljiva se gaju u obliku poboljšane piramidalne krune, kombinovane (američke krune), vaze i palmete sa kosim granama. Piramidalna kruna je uzgojni oblik sa 5-7 skeletnih grana i vođicom i ima niz prednosti u odnosu na klasičnu piramidalnu krunu. Kombinovana (američka) kruna sastoji se od 5-7 skeletnih grana bez vođice. U izvesnim slučajevima u kruni se nalaze 4-5 skeletne grane. Ovaj oblik sjedinjuje dobre osobine poboljšane piramide i kotlaste krune. Preporučuje se za većinu ekonomski značajnih sorti. Kotlasta kruna nema vođicu već tri, eventualno četiri osnovne skeletne grane iste starosti. Palmeta kosih grana predstavlja uzgojni oblik koji se ređe koristi za gajenje šljive jer je formiranje dugotrajno, nerentabilno i teško se održava osnovni oblik.

Rezidba-Shvatanje da šljivu ne treba rezati je prošlost i odlika ekstenzivnog načina gajenja. U periodu nege i formiranja uzgojnog oblika mere rezidbe su minimalne. Svode se na obrazovanje pravilnog, čvrstog i elastičnog skeleta koji će u kasnijim etapama rasta i razvitka lako podnositi teret obrstajućeg drveta, išća i plodova. Načim i intenzitet rezidbe rodnih voćaka šljive zvisi od od količine i tipa rodnih grančica na kojima pretežno rađa. Šljive rađaju na mešovitim grančicama, kratkim rodnim grančicama, kopljastim izraštajima i majskim buketićima. Tehnika rezidbe se sastoji u odsecanju starih, izrođenih i iznurenih kao i bujnih grančica koje zagušuju krunu. Rezidbom se uklanjaju vodopije kao i bolesne i suve grane. Jako je važna i sortna rezidba. Tako sorte Stenli, Italijanka. Rutgešteter i neke domaće šljive obrazuju retke krune sa dobro osvetljenim i dugovečnim rodnim drvetom. Rod pretežno donose na kratkim rodnim grančicama. Rezidba ovih sorti sastoji se od u skraćivanju, odnosno prevođenju skeletnih i poluskeletnih grana na slabije bujne letoraste kao i skraćivanje i proređivanje obrastajućeg drveta.

Đubrenje-U periodu do stupanja u punu rodnost, šljiva ima određene zahteve prema hranivima. Najveće potrebe su u kalijumu i azotu, a najmanje prema fosforu i drugim elementima. Azotna đubriva se unose pred početak vegetacije, a fosforna i kalijumova u jese ili zimu. Orjentacije radi u godini sadnje svakoj sadnici treba dodati 25-30 g/stablu čistog azota, 5-6 g fosfora i 30-40 g kalijuma. Druge godine ove količine su 100-120 g (N), 20-25 g (P) i 120-160 g (K). Treće godine ove količine iznose 150-180; 25-30; 180-22. U pogledu ishrane u fazi pune rodnosti, šljiva se značajno razlikuje od ostalih vrsta voćaka, jer sem azota, zahteva velike količine kalijuma u zemljištu. Đubrenje je najbolje obavljati na osnovu hemijdskih analiza zemljišta i lišća i predviđenog prinosa. Pomenutim analizama se utvrđuju minimalne i maksimalne količine važnijih hraniva pri kojima se javljaju simptomi nedostatka, odnosno viška s tim što su optimalni uslovi za rađanje, između ekstremnih. Na osnovu iskustvenih i analizama utvrđenih potreba šljive za pojedinim elementima, orjentacione norme najznačajnijih hraniva su sledeće; 90 kg čistog azota, 50 kg fosfora i 140 kg kalijuma.

Održavanje zemljišta-U mladom zasdu šljive zemljište se održava u vidu jalovog ugara. Poželjno je i zastiranje različitim materijalom u prostoru oko reda, širine do 1 metra. U ovom periodu primenu herbicida treba eleminisati. U zasadima sa većim rastojanjima mogu sa se koriste korisne uzrodice. U redovnoj proizvodnji u savremenim zasadima obrada i održavanje zemljišta se sprovodi u vidu jalovog ugara. Prostor u redu može da sa obrađuje mehanički odgovarajućim rotofrezama, da se zastire ili tretira herbicidima. Održavanje zemljišta u vidu ledine u našim uslovima se isključuje. Deficit padavina uslovljava redovnu obradu kako bi se tokom zime akumulirale raspoložive padavine. Racionalnim merama obrade u vegetaciji

79

zemljišnu vlagu treba čuvati na najbolji način, nedozvoliti nepotrebna gubljenja i racionalnu potrošnju od strane voćaka u vreme kada se pojave sušni periodi i kad im najviše treba.

Navodnjavanje-U periodu uzgoja u izuzetno sušnim godinama, zalivanje je neophodna mera. Vreme i broj zalivanja zavise od vremenskih prilika, stanja padavina i temperatura vazduha. U periodu eksplotacije, za postizanje redovnih, visokih i kvalitetnih prinosa, šljiva zahteva velike količine vode. Količine vode za navodnjavanjem su nejednake i promenljive. Zavisne su od sorte, podloge, starosti voćaka, fenofaze razvoja, intenziteta agrotehničkih mera i ekoloških činilaca. Vreme zalivanja zavisi od svih navedenih faktora. Navodnjavanje se sprovodi u vreme kritičnih fenofaza razvoja. Šljivi je voda posebno neophodna u fazi zametanja plodova, dve nedelje nakon precvetavanja, u fazi obrazovanja i porasta koštice, u fazi početka diferenciranja cvetnih pupoljaka i neposredno pred sazrevanja u botaničkoj zrelosti plodova. Iz ovih razloga na području istočne Srbije komercijalno treba gajiti sorte šljive ranijeg vremena sazrevanja jer one zahtevaju manje količine vode od poznijih. Sa te strane najpovoljnija je sorta Čačanska lepotica.

Zaštita od bolesti i štetočona-Sorte šljive koje se gaje u našim uslovima su jako osetljive na nbapad bolesti i štetočina. Komercijalna proizvodnja se ne može zamisliti bez njihovog suzbijanja. Šljivu napadaju patogeni virusi, bakterije i bolesti izazvane napadom gljiva i mnogi štetni insekti. Najveći problem u savremenom šljivarstvu su virusi. Viroze se ne mogu direktno suzbijati, već se izlaz nalazi u preventivnim merama i gajenju tolerantnih i otpornih sorti prema šarci šljive. Među preventivnim mera spomenućemo krčenje zaraženih stabala, nabavku proverenog sadnog materijala i energično suzbijanje lisnih vaši. Iz ovih razloga proizvođači sadni materijal trebada da nabavljaju od registrovanih i proverenih rasadničara. Tokom vegetacije treba da sprovode mere zaštite kako bi se zuzbijale lišne vaši koje prenose virus šarke na nezaražena stabla. Od bakterioza za šljivu su najopasniji rak korena i grana i bakteriozna pegavost lišća. Od gljivičnih oboljenja, sortama šljive najviše štete nanose plamenjača ili narandžasta pegavost, uvelost liđća i grana, monilija-trulež cvetova i plodova, rogač, truležnica korena i dr. Među štetočinama spomenućemo šljivinu štitastu vaš, lisne vaši, šljivine ose, šljivin smotavac, pregljeve, rutavu bubu i dr. Iz ovih razloga šljivu treba redovbo štitit. Rokovi zaštite zavise od fnofaze razvoja, vremenskih uslova i intenziteta pojave bolesti i štetočina. Zaštitu započeti u fazi zimskog mirovanja, zimskim prskanjem, a u vegetaciji u fazi belih balona, nakon precvetavanja i zametanja plodića i u još nekoliko navrata. Uspešna zaštita može da se ostvari poštovanjem upustva i preporuka regionalne prognozno-izveštajne službe za zaštitu bilja.

Berba, klsiranje, pakovanje i čuvanje plodova-S obzirom na sortu i namenu, plodovi se beru u botaničkoj i tehnološkoj zrelosti, a određuju se na osnovu veličine, boje, ukusa, sdržaja suve materije, šećera, kiselina, pektina i sile kojom se plod drži za peteljku. U botaničkoj zrelosti beru se plodovi za konzum u svežem stanju i za preradu u kompot i slatko. U ovoj fazi plodovi su pogodni za transport, pokožica je karakteristične boje za sortu, prekrivena pepeljkom, a mezokarp počinje da dobija karakterističan ukus i aromu. Za bliža tržišta, plodovi se mogu brati zreliji, a za dalja zeleniji. Za preradu u rakiju, džem, pekmez, marmeladu, sok i slične prerađevine kao i za sušenje, plodovi se beru u tehnološkoj zrelosti, a to je kad u kruni ima 5 do 10% omekšalih plodova. Berba se obavlja ručno i trešenjem. Ručno se beru plodovi namenjeni upotrebi u svežem stanju , što je najkvalitetniji ali i najskuplji vid berbe. Trešenjem se beru plodovi za preradu i sušenje. Trešenje se obvlja mehanički ručno ili specijalnim mašinama tresačima. Ne preporučuje se mlaćenje motkama (najprimitivniji vid berbe) jer se na ovaj način oštećuju plodovi, pupoljci, grane i grančice. Po berbi pristupa se klasiranju na osnovu evropskog protokola o standardizaciji voća (ekstra klasa, I i II klasa). Preostali plodovi se koriste za preradu, najčešće u rakiju. Sveži plodovi šljive nisu podesni za duže čuvanje. U zavisnosti od namene plodova i svih drugih faktora, radnik u toku dana može da nabere od 200 do 500 kg.

Sušenje šljive-Sušenje je jedanod najboljih načina realizacije proizvodnje šljive. Nažalost, proizvođači na našem području nemaju navike da suše plodove šljive. U narednom periodu sušenje treba da se maksimalno razvije te je neophodan poseban rad sa proizvođačima da ovaj vid prerade sprovedu kvalitetno i uspešno. U komercijalnoj proizvodnji za sušenje se koriste savremene sušare različitih tipova i kapaciteta. U seoskim domaćinstvima koriste se relativno primitivne, ali efikasne sušare koje kao izvor energije koriste drvo. Sušenjem se sadržaj vlage svodi na nekih 18%. Za kilogram suvih šljiva potrebno je oko 3 kg svežih plodova.

80

Prinosi i rentabilnost gajenja

Prinosi šljive zavise od mnogih faktora i mogu da budu od 1 do 50 t/h. U našim uslovima prosečni prozvodni prinosi su oko 10 t/ha, a nisu retki slučajevi da prinos bude i 20 do 30 t/h. Ovo su realno ostvarljivi prinosi u intenzivnoj proizvodnji, ukoliko se ispoštuju svi zahtevi i mere od faze priprema za sadnju i sadnju, negu i eksplotaciju zasada. Troškovi podizanja šljivika i nege mladog zasada do početka rdonosti iznose od 300.000,00 do 350.000,00 ili 4.000,00 do 4700,00 EURA. Šljiva je manje rentabilna nego druge voćne vrste. Da bi se ostvarili što bolji finansijski efekti potrebno je da izbor sorta i podloga odgovara prirodnim uslovima i sposobnostima tržišta i da načim gajenja bude primeran intenzivnoj proizvodnji.

U zavisnosti od namene i realizacije plodova orjentacioni finansijski efeki prikazani su u narednoj tabeli

Dohodak pri raznim načinima korišćenja plodova sorti šljiva (dinara)

Pokazatelj Rana stona

šljiva

Pozne sorte

Stona Za sušemje Za rakiju

Prinos (kg/h) 16.000 20.000 20.000 20.000

Cena (din/kg) 20 15 8 4

Bruto prihod (din/ha) 320.000 300.000 160.000 80.000

Troškovi proizvodnje (din/kg)

10 10 6 3

Ukupni troškovi proizvodnje (din/ha)

160.000 200.000 120.000 60.000

Dohodak (din/ha) 160.000 100.000 40.000 20.000

Dhodak (EUR/ha) 2.133 1.333 533 266

81

BRESKVA

Proizvodnja breskva na našem području nije značajnije razvijena. Osnovni razlog je tržište i preradni kapacitet. Agroekološki uslovi za gajenjem breskve su relativno povoljni. Nažalost lokalno i okolna bliža tržišta, konkurentnost i nedostatak preradnih kapaciteta ograničavaju veću proizvodnju. Razrešavanjem ovih problema, organizovnjm tržišta, plasmana i prerade, sekli bi se svi uslovi za intenzivnijom i masovnijom proizvodnjom breskve.

Privredni značaj

Prema mnogim autorima, breskva je voćka budućnosti. Danas u strukturi voćarstva Srbije nalazi se na petom mestu, a u strukturi koštičavog voća na trećem mestu odmah iza šljive i višnje. Breskva rano prorodi, veću drugoj godini nakon sadnje. Obezbeđuje visoke prinose (15-20 t/h). Nije sklona alternativnom rađanju, ne napada je veliki broj bolesti i štetočina i relativno dobro podnosi sušu. Značaj se ogleda i u dugom periodu zrenja plodova različitih sorti od početka juna pa do oktobra. Plodovi imaju široku upotrebnu vrednost. Najbolji finansijski rezultati se ostvaruju plasiranjem plodova kao stono voće. Pored toga od ploda breskve mogu da se prirede i mnogi visokovredni prehrambeni proizvodi, sokovi i rakije.

EKOLOŠKI USLOVI ZA GAJENJE BRESKVE

Svetlost-Breskva je izrazito heliofitna voćka te u zaseni daje slabe rezultate, ali u našim uslovima nije ograničavajući činilac uspevanja. Međutim, pri pogrešnom izboru položaja, pravca redova, gustine sadnje i negovanja krune, svetlost može da bude ograničavajući činilac proizvodnje.

Temperatura-Zahteva toplija područja najčešće vinogradarska. U ovim lokalitetima se često u zimskom periodu pojavljuju mrazevi koji mogu da oštete pupoljke i grančice. Regeneracija oštećenih organa u vegetaciji iznuruje voćke te je proizvodnja sa te strane otežana. U toku vegetacije breskvi je potrebno dosta toplote, a višak joj ne nanosi štetu do određene granice.

Da bi se pravilno izbralo područje za gajenje breskve, neophodno je da se poznaju temperaturni limiti-minimumi koje pojedini organi mogu da izdrže, odnosno ispod kojih izmrzavaju. Tako nadzemni delovi voćke (deblo, skeletne grane, grančice) izmrzavaju na -23 do -29 0C; koren na -11 do -13 0C; cvetni pupoljci do -25 0C ; cvetovi u fazi balona do -3,8 0C; otvoreni cvetovi do -2,7 0C, zametnuti plodići do -1,1 0C . Ovo su orjentacione vrednost, s obzirom da otpornost voćke prema niskim temperaturama zavisi od sorte, podloge, kao i od nivoa primenjene agro i pomotehnike, rodnosti i dr.

Voda i vlažnost-Breskva bolje podnosi sušu nego preteranu zemljišnu i vazdušnu vlagu. Najveći zahtevi za vodom su u proleće u vreme inzenzivnog vegetativnog i generativnog porasta. U letnjem periodu zahtevi za vodom su manji. Minimalne godišnje količine padavina za uspevanje su od 550-600 a za sorte poznijeg vremena sazrevanja i 800 mm, a u vegetaciji od 400 do 450 mm. Navedene količine padavina, ravnomerno raspoređene, dovoljne su za uspevanje breskve. Veće potrebe za vodom imaju sorte poznijeg vremena sazrevanja što treba imati na umu pri projekciji zasada i izbora sortimenta. Prolećna vlažnost vazduha otežava oprašivanje i oplodnju. U takvim uslovima javlja se i povećan napad bolesti i štetočina.

Vetar-Blagi povetarci u tok vegetacije su poželjni iz više razloga. Zimski vetrovi koji nose hladan vazduh sa temperaturama nižim od -17 0C mogu da izazovu oštećenja cvetnih pupoljaka, posebno u februaru.

Zemljište-Najpovoljnija su su rastresita, duboka i topla zemljišta. Na teškim i preterano vlažnim pate od smolotočine i gušenja korena. Uspevaju i na peskovitim zemljištima ali bogatim humusom kao što su peskuše na rečnim nanosima sa glinovitom zdravicom. Najbolja zemljišta za breskvu su peskovita, černozemi, erodirani černozemi, gajnjače, aluvijumi, šumska zemljišta i sl. U našim uslovima breskva uspeva i na smonicama.

Orografija-Optimalna zona za gajenje breskve su vinogradarska područja. U tom pogledu breskva prati vinovu lozu i to je najbolji pokazatelj mogućnost uspevanja.

Ekspozicija-Dobri položaji za uspevanje breskve su severozapadni, severoistočni i severni. Južne ekspozicije su pogodnije za gajenje sorti ranijeg vremena sazrevanja. Zatvorene kotline u kojima se često javljaju pozni prolećni mrazevi nisu povoljni za gajenje breskve. Nagibi veći od 800 su nepodesni za zasnivanje zasada breskve. Najpovoljniji su tereni sa nagibom od 3-500.

82

SORTE I PODLOGE

U našoj zemlji pa i u svetu najmasovnija podloga za breskvu je sejanac vinogradarske breskve. Za ovu namenu postoje i mnoga druga rešenja, ali je još uvek vinogradarska breskva vodeća. U svetu postoji između 8000 i 10000 sorti. Ovaj broj se stalno uvećava jer je proces oplemenjivanja i selekcije dinamičan u mnogim naprednim voćarskim zemljama. Za naše uslove poželjan je jedan manji broj proverenih sorti. U zavisnosti od privrednog značaja, vremena sazrevanja i namene preporučuju se sledeće sorte koje se nalaze na zvaničnoj sortnoj listi za gajenje u Srbiji.

Sorte breskve za svežu potrošnju

Sorte za proizvodne zasade

A) Vodeće sorte

Sprinkrest, azreva 24 dana pre sorte Redheven. Plodovi su srednje krupnoće, prosečno 120 g, loptastog obilka. Osnovna boja narandžasto žuta, prekrivena dopunskim rumenilom. Mezokarp je žute boje, sočno, nakiseo. Polukalanka-koštica se delemično odvaja od mezokarpa. Drvo je bujno, rodno. Samoplodna sorta.

Julija, (domaća sorta), sazreva 15 dana pre sorte Redheven. Srednje krupnoće, loptastog oblika., žute boje, prekrivena dopunskim rumenilom. Mezokarp je žute boje, čvrst, sočan, slatko nakiselog ukusa, polukalanka. Stablo je bujno, rodno. Samoplodna sorta.

Diksired, sazreva 13 dana pre sorte Redhevena. Plodovi srednje krupnoće. Osnovna boja je narandžasto žuta, prekrivena rumenilom. Mezokarp žute boje, prošaran crvenim žilicama. Glođuša-mezokar se odvaja od koštice.

Erli redheven, sazreva istovrenemo sa sortom Diksired. Plodovi srednje krupni, prosečno 135 g, izduženo–loptastog oblika. Pokožica je žuta, prekrivena privlačnim rumenilom. Mezokarp je žute boje, srednje čvrst i sočan. Delemično se odvaja od koštice.

Redheven, sazreva oko 25 jula pa sve do početka avgusta. Plodovi sreednje krupnoće, prosečno 160 g. Plodovi ovalnog oblika. Osnovna boja pokožice je narandžasto žuta, prekrivena rumenilom. Mezokarp žute boje, čvrst, sočan, slatkonakiselog ukusa i odličnog kvaliteta. U punoj zrelosti se odvaja od koštice. Jedna je od najboljih sorti breskve u svetu. Kod nas je vodeća i referentna sorta.

Redtop, sazreva 4 dana nakon sorte Redheven. Plodovi srednje krupni, prosečno 155 g, loptasti, intenzivno žute boje koja je dobrim delom prekrivena rumenilom. Mezokarp je žute boje sa crvenilom oko koštice. Kalanka je. Stablo umerene bujnosti, smoooplodna.

Maja, (domaća sorta), sazreva 6 dana nakon sorte Redheven. Plodovi su jako krupni, prosečno 190 g, loptastog oblika, žute boje, prekrivena rumenilom. Mezokarp je žute boje, s diskretnim rumenilom oko koštice. Stablo je veoma bujno i izrazito rodno.

Vesna, (domaća sorta), satreva 2 dana nakon sorte maja. Plodovi su krupni, prosečno 188 g, loptasti, žute boje, prekrivene crvenilom. Mezokarp je žute boje, sa diskretnim crvenilom oko koštice.

Gloheven, sazreva 13 dana posle sorte Redheven. Plodovi veoma krupni sa prosečnom masom od 250 g, loptastog oblika, žute boje, prekivena rumenilom. Mezokarp narandžsto žute boje, čvrst, sočan, veoma dobrog kvaliteta. Kalanka je. Drvo bujno, umereno rodno.

Sankrest, sazreva 17 dana posle sorte Redheven. Plodovi krupni sa masom od 220 g, kolačastog oblika, žute boje, prekrivena intenzivnim cvenilom. Mezokarp žute boje, sočan, dobrog kvaliteta sa crvenilom oko koštice. Kalanka je. Stablo srednje bujnosti i visoke rodnosti. Samooplodna je.

Krestheven, sazreva 27 dana posle sorte Redhevem. Plodovi krupni, prosečno 245 g, loptastog oblika, žute boje sa dopunskim rumenilom. Mezokarp je žute boje sa crvenilom oko koštice. Kalanka je. Drvo bujno, redovno rađa svake godine.

Fajeta, sazreva 31 dan posle sorte Redheven. Plodovi srednje krupnoće, prosečno 180 g, okruglastog oblika, žute boje sa rumenilom. Mezokarp je žute boje sa crvenilom oko koštice, čvrst i sočan. Kalanka je. Stablo umerene bujnosti, rodno.

83

Samerkrest, sazreva 60 dana posle sorte Redheven. Plodovi su krupni, prosečno 200 g, ovalnog oblika, žute boje, sa rumenilom. Mezokarp je žute boje, sočan, ukusan, sa crvenilom oko koštice. Drvo srednje bujno, umerene i redovne rodnosti.

b) Sorte lokalnog značaja

Springold, Flejvorkrest, Dora, Ređina, Fajerheven, Sanhaj, Veteran, Blek, Elberta, Haleova pozna, Radmilovčanka I dr.

Nektarine

Sorte nektarine za proizvodne zasade

Vodeće sorte

Krimson gold, sazreva 13 dana posle sorte Reheven. Plodovi su srednje krupnoće, prosečno 115 g, loptastog oblika, narandžasto žute boje, prekrivena rumenilom. Mezokarp je žute boje, srednje čvrst, sočan. Glođuša je. Srednje bujnosti i rodnosti.

Indipendes, sazreva 5 dana posle sorte Redheven. Plodovi srednje kjrupni, prosečno 140 g, izduženo ovalnog oblika. Osnovna boja pokožice je žuto narandžasta, prekrivena rumenilom. Mezokarp žute boje, srednje čvrst, sočan. Glođuša je. Stablo srednje bujnosti i dobre rodnosti

Stark sanglo, sazreva 12 dana posle sorte Redheven. Plodovi srednje krupnoće, prosečno 140 g, izduženo loptastog oblika, žuto narandžaste boje, prekrivene rumenilom i diskretnom rđastom prevlakom. Mezokarp je žuto-narandžaste boje, srednje sočan. Drvo srednje bujnosti i dobre rodnosti.

Flejevorton, sazreva 15 dana posle sorte Redheven. Plodovi srednje krupnoće, prosečno 150 g, izduženo okruglastog oblika, žuto narandžaste pokožice sa izraženim rumenilom. Mezokarp je žuto narandžaste boje, crveno oko koštice, sladunjavo. Kalanka je. Drvo je izrazito bujno, dobre rodnosti.

Stark redgold, sazreva 20 dana posle sorte Redheven. Plodovi srednje krupnoće, prosečno 115 g, izduženo loptastog oblika, žuto narandžaste boje sa rumenilom. Mezokarp je žuto narandžaste boje, sa crvenilom oko koštice, čvrsto, sočno, slatko. Kalanka je. Drvo je srednje bujno i veoma rodno.

Fantazija, sazreva 25 dana nakon sorte Redheven. Srednje krupnoće, prosečno 145 g, žuto narandžste pokožice sa rumenilom. Mezokarp je žuto narandžaste boje sa crvenilom oko koštice, slatko nakiselo. Kalanka je. Stablo je veoma bujno, vlo dobre rodnosti.

Flejmekist, sazreva 42 nakon sorte Redheven. Plodovi prosečne mase 130 g, izduženo ovalnog oblika, žute boje sa delemičnim rumenilom. Mezokarp je žute boje sa crvenilom oko koštice, čvrst, sočan i prijatne arome. Glođuša je. Drvo je izrazito bujno, umerene rodnosti.

Sorte nektarina lokalnog značaja

Armking, Red džun, Nektared 4, Stark delišes

Sorte breskve za industrijsku preradu-pavije

U industriji prerade, koriste se sve više sorte koje po svojim privrednim osobinama predstavljaju posebnu grupu–industrijske ili sorte za preradu. U našoj zemlji ove sorte su skromno zastupljene. Da bi zadovoljile kriterijume industrijske prerade ove sorte moraju da ispunjavaju određene kriterijume: žuta boja mezokarpa bez cvenila oko koštice; okrugao-pravilan oblik; postojanost plodova i konačnih proizvoda; okrugla i sitna koštica; ujednačeno sazrevanje i otpornost prema menhaničkim povredama; veći sadržaj suvih materija, kalcijuma, fermenata i drugih u odnosu na standardne sorte koje se prvenstveno koriste za stonu potrošnju. Među ovim sortama spomenućemo grupu perspektivnih i to Marija serena, Adriatika, Loadel, Vila adriana, Vila ada, Vivija, Bebigold 6, Jagerman, Andros, Bebigold 8, Bebigold 9,

SPECIFIČNOSTI TEHNOLOGIJE GAJENJA

Priprema zemljišta-Breskva se relativno kratko eksplotiše, prosečno 15 do 20 godina. Međutim pripremi zemljišta treba posvetiti odgovarajuću pažnju. Rigolovanje treba obaviti na dubinu od 60 do 80 cm. U vreme rigolovanja sprovesti i popravku plodnosti na osnovu hemijskih analiza zemljišta. Na krčevinama zasad se zasniva posle 2-3 godine odmaranja. U tom periodu mogu da se gaje leguminoze.

84

Podizanje zasada-Za sadnju koristit sadnice nabavljene od proverenih proizvođača, atestirane i zdravstveno ispravne.

Rastojanja za sadnju-U zavisnosti od svih faktora , breskva se najčešće sadi na rastojanjima od 5x4 ili 4x3 m.

Uzgojni oblici-U tehnologiji gajenja breskve uzojni oblik je jako važan momenat. Pogrešnim izborom uzgojnog oblika u konkretnim uslovima dobijaju se niski i nekvalitetni prinosi. U proizvodnoj praksi u zasadima sa većim rastojanjem između stabala koristi se: vaza-kotlasta kruna, palmeta sa kosim granama, Y palmeta i piramida. Za sisteme guste sadnje formira se kombinovana kruna (u osnovi palmeta i vretena), uski vretenasti žbun, pilar i dr.

Rezidba-U fazi formiranja uzgojnog oblika rezidba je duga u prvoj godini, nešto kraća u drugoj i najkraća u trećoj. Poželjno je ostavljanje što većeg broja sekundarnih grana u cilju bržeg formiranja osnovnog oblika i brže stuipanje na rod. Osim rezidbe na zrelo treba koristiti i zelenu kojom se pospešuje razvitak grančica u osnovi skeletnih grana. Sa pojačanom ishranom, koriguju se greške učinjene zimskom rezidbom, čime se pospešuje i formiranje cvetnih pupoljaka i brže stupanje na rod. Rezidba rodnih voćaka. Za bresku je karakteristično da donosi rod na jednogodišnjim mešovitim rodnim grančicama te se rezidba tako i usmerava. Rezidbom se najpre odaberu produžnice osnovnih grana. Izabrani letorasti se retko prekraćuju, jedino u slučaju kada se sprečava izduživanje osnovnih grana u visinu. Na isti način se orezuju i sekundarne grane. Po orezivanju primarnih i sekundarnih grana pristupa se pravoj rezidbi na rod koja se sastoji u odabiranju mešovitih rodnih grančica koje se po pravilu ne prekraćuju. Rodne grančice treba da budu normalno razvijene, pravilno raspoređene po principu “riblje kosti” na svakih 20 do 30 cm. ostale grančice se uklanjaju do osnove. Grančice koje su u predhodnoj godini donele rod, a u osnovi imaju zamenu uklanjaju se do osnove. Ukoliko nemaju zamenu režu se na nekoliko pupoljaka.

Đubrenje-Breskva spada u grupu voćaka sa izrazito rodnim potencijalom. Za dobijanje kvalitetnih, visokih i redovnih prinosa neophodna je redovna ishrana. Najpovoljnije da se ona bazira na proverenim metodama hemijskom analizom zemljišta i lišća. U periodu uzgoja orjentacione norme za đubrenje su 100 g čistog azota, 20 g fosfora i 50 g kalijuma. U drugoj, ovaj odnos je 200 ;40 ;100 g, a u trećoj 300; 60; 150 g. U eksplotaciji ove količine su znatno veće i znose 110 kg čistog azota po hektaru, 50 kg fosfora i 110 kg kalijuma. Ima i drugih podataka ali su sve to orjentacione i nepouzdane količine. Ovi podaci mogu proizvođačima da posluže samo kao informacija o kojim količinama đubriva se radi kada je u pitanju ishrana breskve.

Održavanje zemljišta-Sistem obrade je jalovi ugar i ne razlikuje se od obrade kod drugih voćnih vrsta stim što dubina prilikom zimskog oranja treba da bude 10 do 15 cm.

Navodnjavanje-Ova mera se retko primenjuje u našoj proizvodnoj praksi. U uzgojnom periodu navodnjavanje je interventna mera u izrazito sušnim godinama. U redovnoj proizvodnji u cilju postizanja visokih prinosa navodnjavanje je poželjna mera. Vreme navodnjavanja je neposredno posle zametanja, okoštavanja koštice i 20 dana pre sazrevanja.

Proređivanje plodova-Da bi plodovi imali optimalnu krupnoću i kvalitet neophodno je uspostaviti pravilan odnos između broja plodova i lisne površine što se čini proređivanjem. Proređivanje se obavlja jer se rezidbom najčešće ostavlja veći broj rodnih grančica nego što je to potrebno. Proređivanjem su prvenstveno odbacuju blzanci, bolesni i ako ih ima više na istom jmestu. Proređivanjem se na rodnoj grančici ostavljaju podovi na svakih 6-8 cm ili jedan plod na svakih 25 listova.

Zaštita od bolesti i štetočina-Breskvu ne napada veliki broj bolesti i štetočina kao neke druge voćne vrste. Međutim i one ako se zaštita ne obavlja blagovremeno i redovno, mogu naneti velike štete i značajno pogoršavati prinos i kvalitet plodova. Značajnje bolesti breskve su kovrdžavost lišća, rupičavost lišća, siva trulež plodova,, uvenuće cvetova i letorasta, rak korena i dr. Od štetočina pomenućemo breskvin smotavac, breskvin moljac, lisne vaši, crveni pauk i dr. Rokovi suzbijana su vezani za fenofazu razvoja i svih drugih faktora. Tokom godine sprovedu se 5 do 6 zaštitnih prskanaja.

Berba-Berba plodova je specifična zbog osetljive pokožice. Za konzum plodovi se isključivo beru ručno, a za industrijsku preadu i mehanički-tresačima. Vreme berbe-zrenja određuje se na osnovu promene boje pokožice, omekšavanja vrjha ploda, pojačanje mirisa i broja dana od cvetanja do zrenja (karakterističan za svaku sortu i iznosi od 70 do 140 dana). Za duži

85

transport beru se zeleniji plodovi. Učinak berača je relativno veliki i iznosi od 400 do 6oo kg. Posle berbe plodovi se klasiraju (ekstra, I i II klasa), i pakuju u propisnu ambalažu.

Prinosi i finansijski pokazatelji:

Breskva redovno i obilno rađa. Prosečni prinosi su najčešće od 10 do 15 pa čak i 20 t/ha.

Strukura i vrednost ulaganja (EUR)

Priprema zemljišta i sadnja 2.980

Nega u I, II i III godini 1.010

Godišnji obim proizvodnje 15 t/h

Godišnji troškovi proizvodnje 2.400

Godišnja vrednost proizvodnje 6.000

Ostatak dohodka 3.600

86

Ne možemo čekati milost od prirode, uzeti od nje –naš je zadatakI. V. Mičurin

SAMONIKLO VOĆERASPROSTRANJENOST, ZASTUPLJENOST

MOGUĆNOSTI EKSPOTACIJE, KOLEKCIONISANJA I PLANTAŽNOG GAJENJAEKONOMSKI ZNAČAJ

U raspavama o mogućnostima eksplotacije samoniklog voća sa područja istočne Srbije moglo bi mnogo da se govori. Ovom prilikom istaknjućemo najvažnije vrste, upotrebnu vrednost i mogućnost ekonomične eksplotacije. Činjenica je da u ovom tretnutku samoniklo voće predstavlja samo veliki potencijal u proizvodnji biološki visokovredne hrane, a samim tim i značajne prihode stanovništvu. Ima mnogo razloga za ovakve konstatacije.

Prvi razlog je raznovrsnost, rasprostranjenost i zastupljenost. Prema literaturnim podacima u prirodnim ekosistemima na području Republike Srbije evidentirano je 100 divljih vrsta voćaka. Na Staroj Planini registrovane su 40, na Suvoj planini 38, a na Miroču 18. Nasuprot na Maljenu u voćarki narazvijenijem delu Ssrbije samo 8 vrsta. Činjenica je da je naše područe, a posebno Stara Planina vodeće po raznovrsnosti, rasprostranjenosti i zastupljenosti. Savaki drugi komentar i obrazloženje je suvišno.

Drugu razlog je hranljiva vrednost. Poznato je da su plodovi smoniklog voća neiscrpni izvor gradivnih, energetskih i zaštitnih materija koje su neophodne u ishrani ljudi. Mnoge od njih su visoko kvalitetne sirovine u prehrambenoj i farmacuetskoj industriji.

Treći razlog je mogućnost uzgoja ovog voća (uz predhodnu selekciju) po principima inegralnog i bološkog voćarenja. Pldovi i proizvodi od njih postižu znatno veće cene te je proizvodnja visoko rentabilna i kurentna na tržištu, posebno svetskom.

Ostali razlozi. Koriste se kao biomeliorativne vrste u suzbijanju erozia. Mnoge od njih su prva i kasnije produktivna pčelinja paša. Biodiverzite pruža neiscrpne mogućnosti u selekciji, oplemenivanju i stvaranju novih kultivara voća. Masovno se koriste u rasadničkoj proizvodnji kao generativne podloge za mnoge gajene voćne vrste.

Poseban razlog je ekonomski značaj smoniklog voća. I baš ovi pokazatelji treba da budu odrednica u raspravama o mogućnosti sakupljana, eksplotacije, plantažiranja i industrijske prerade.

U ovom trenutku izvesno je sakupljanje plodova, stona upotreba, prerada u domaćinstvima i skromni plasman na tržištu. U ovoj godini jedino je organizovan otkup plodova džanarike. JP «Srbija šume» u svom pogonu u Boljevcu otkupljuje šumske plodove (divlja jabuka, divlja kruška, šipurak i dr) dorađuje ih (sušenjem) i plasira na tržište. Šumski plodovi (divlja kupina, dren, oskoruša, šipurak, mušmula) se u skromnom obimu mogu naći na pijacama. Izvesno je da i lokalno stanovništvo koristi deo ovog bogastva u svojim domaćinstvima. Biljne apoteke i mnogi ljubitelji lekovitog bilja kroz svoje proizvode plasiraju i plodove pojedinih voćaka u osušenom stanju ili u vidu različitih melema.

Ovim sve mogućnosti nisu iscrpljene. Plodovi mnogi samoniklih voćaka mogu da se konzumiraju u svežem stanju. Mnogo je veći broj vrsta čiji se plodovi prerađuju u različite prehrambene, farmacuetske i druge proizvode. U mnogim razvijenim zemljama prave se vitaminski koncentrati (pekmezi). Posebno su cenjeni vitaminski koncentrati od plodova crvene, naranžaste i žute boje (šipurak, divlja kruška, šumska jabuka, divlja kupina i malina, borovnica, drenjine, trnjine, brekinja, oskoruša, jarebika, divlja jabuka i druge). Ovi proizvodi predstavljaju pravi arsenal različitih vitamina, provitamina, (multivitamini), oporih materija (tanina), biljnih kiselina, mineralnih materija i drugih lekovitih sastojaka. Od ovog voća spravlja se «voćno vino» ili «vitaminski voćni sokovi» ili «tečno voće». Može se preraditi u kompote, voćne salate, želee, džemove, marmelade, slatka, bebi kaše i dr. Mnogi plodovi su pogodni za sušenje. Koriste se za spravljanje voćnih čajeva ili osvežavajućih napitaka.

Šumsko voće ima i lekovita svojstva. Koristi se ne samo u narodnoj medecini već sve više i kao sirovina za farmacutsku industriju. Pored plodova u farmaciji se koriste i drugi delovi voćaka (pupoljci ruža, listovi kupine, šumskih jagoda, borovnice, ogrozda, ribizle, oraha,

87

pitomog kestena, i dr), cvetovi od zove i ruža, kora od kestena, krušina i pasdrena, peteljke od plodova višanja i trešanja.

Na kraju i drvo mnogih smoniklih voćaka je izvaredna visoko kvalitetna tehnička građa. Koristi se u drvnoj industriji za izradu nameštaja, unikatnih predmeta i suvernira u rezbarstvu, zanatsvu i vojnoj industriji.

Svedoci smo stalnog smanjivanja i napuštanja obradivog poljoprivrednog zemljišta.

Na ovim površinama koje se vremenom pretvaraju u parlog i šikare, spontano se razvijaju mnoge vrste samoniklog voća (šiprak, glog, crni trn, kupina i dr.). Napušteneo poljoprivredno zemljište može i te kako da se iskoristi za plantažno gajenje samoniklog voća i da se trajnije sačuva.

Intenzivan rad u ovoj oblasti omogućiće i veće zapošljavanje, ekonomski prospieritet stanovništva i revitalizaciju sela.

Generalno ove voćne vrste pružaju široke mogućnosti rada. Proizvodnja ima sve uslove da bude ekonomski opravdana, visoko profitabilna. To se posebno odnosi na plantažno gajenje pojedinih voćnih vrsta samoniklog voća u poluintenzivnim pa čak i u saremenim intenzivnim zasadima.

Ozbiljniji rad na eksplotaciji samoniklog voća je kompleksna problematika i zahteva sihrono učešće istraživačkih i stručnih ustanova, skupljača i proizvođača plodova, preađivačkih kapaciteta i trgovimskih kuća. Ispred svih treba da stoje organizatori celogupnog procesa, finasijeri i markentiške službe.

Nakraju uvodnog dela nije na odmet da taksativno navedemo važnije samonikle voćke koje u svakom pogledu mogu da budu predmet uspešne i ekonomski opravdane proizvodnje. U prvom redu to je: Džanarika (Prunus cerasifera); Šipurak (Rosa canina); Oskoruša (Sorbus domestica); Dren (Cornus mas); Orah (Juglans regia); Leska (Šumska-Corylus avellana i Mečja leska-Corylus colurna); Šumska jabuka (Malus silvestris); Divlja kruška (Pirus communis); Trešnja vrapčara (Prunus avium); Dud (Mori fructus); Mušmula (Mespilus germanika); Divlji kesten (Hippocastani semen); Glog (crveni-Categus oxyacantha, crni-Crategus nigra); Crni trn (Prunus spinosa); Pasje grožđe (crno-Lonicera nigra, crveno-Lonicera xylosteum); Pasdern (Rhamnus catharicus); Šumska jagoda (Fragarija veska); Planinska ribizla (Ribesalpinum); Ogrozd (Ribes grossularia); Divlja ruža (Rosa agrestis); Divlja kupina (Rubus caesius); Divlja malina (Rubus idaeus); Crna zova (Sambucus nigra); Mukinja (Sorbus aria); Jarebika (Sorbus aucuparia); Brekinja (Sorbus torminalis); Borovnica (Vaccinium myrtillus); Kleka (Juniperus communis) i druge.

Sve navedene vrste imaju vrednost i mogu da se masovno eksplotišu. Njihovo organizovano-plantašno gajenje nije poznato. Jenostavno ne postoje praktična iskustva iz neposrednje proizvodnje. To ne znači da je gajenje neizvodljivo. Uz prikaz najvažnijih osobina pojedinih vrsta pokušaćemo da izvedemo i projekciju plantažnog gajenja.

88

Džanarika (Prunus cerasifera)

Džanarika je jedna od najrsprostranjenijih voćaka u spontanoj populaciji. Uspeva na različitim staništima. Redovno i obilno plodonosi bez ikakve nege i obrade. Spontano se razmnožava generativno iz semena. Ima osbenost da razvija izdanke te se delom razmnožava i vegetativno. Cveta relativno rano. Na nižim terenima je povremeno ugražavaju pozni prolećni mrazevi. Masovno szreva u drugoj polovini jula. Pojedine forme sazrevaju i kasnije u avgustu, a na većim nadmorskim visinama i u septembru. Posebna karakteristika i vrednost džanarike što je ne napadju biljne bolesti i štetočine te se može gajiti bez zaštize.

Džanarika ima višestruku upotrebnu vrednost. Plodovi se najčešće koriste za proizvodnju rakije. U zadnje vreme se sve više koristi za proizvodnju marmelada, džemova, bebi kaša, posebno voćnih sokova. Naime, sok džanarike je inertan bez ukusa i nirisa te je u prehrambenoj tehnologiji jako zahvalan kao baza u proizvodnji različiti proizvoda. Svi proizvodi od džanarike imaju predispoziciju da se deklarišu kao biološki visokovredna, bezbedonosna hrana.

Smatramo da je ovo izuzetno perspektivna voćka i da može brzo da se uvede u kulturu i plantažno gaju. Iz ovih razloga u Centru za poljoprivredna i tehnološka istraživanja izdvojene su perspektivne selekcije i zasnovan kolekcioni zasada. Selekcija se odvijala u pravcu izbora vitalnih, bujnih, rodnih i formi sa kvalitetnim plodovima. Njihova posebna vrednost je kvalitetan hemijski sastav mezokarpa sa povećanim sadržajem ukupnih kiselina i sadržajem suvih materija (više od 8%) koje su i najvrednije u tehnologiji prerade. U narednoj tabeli prikazane su važnije osbine selekcionisanih formi džanarike iz populacije istočne Srbije.

Važnije pomološke osobine selekcija Džanarike (Miletić i sar. 2004)

Sel.br.

Plod (mm) Koštica (mm) Masa ploda

(g)

Masakoštice

(g)

Udeomezokarpa

(%)Duž. Šir. Deb. Duž. Šir. Deb.

6 28.1 25.1 26.5 18.2 9.6 6.3 18.2 0.8 92.7 7 29.3 30.0 31.6 14.3 17.0 7.4 14.3 1.7 90.8 8 25.8 26.6 27.6 14.6 9.8 6.8 14.6 0.4 96.3 9 27.9 27.6 27.8 15.6 10.6 8.0 15.6 0.7 94.011 20.4 20.5 20.5 11.6 8.4 6.0 11.6 1.5 91.412 21.6 25.6 25.6 16.4 16.3 8.2 16.4 0.9 91.313 23.1 21.8 22.3 13.3 9.5 5.0 13.3 1.4 93.014 24.6 22.7 23.7 15.4 10.2 7.1 15.4 0.7 90.815 32.0 29.5 30.7 15.2 10.2 6.5 15.2 0.8 95.516 22.5 20,1 20.6 14.8 9.3 6.2 14.8 0,4 92.717 25.0 24.3 25.0 13.6 9.6 6.9 13.6 0.6 92.818 26.1 26.6 25.8 14.8 11.0 6.6 14.8 0.8 93.919 20.9 20.0 20.1 14.6 8.5 5.9 14.6 0.3 93.720 28.3 27.4 28.7 14.7 10.4 6.8 14.7 0.8 94.421 21.6 20.9 20.9 13.8 8.5 6.7 13.8 0.4 92.522 27.1 26.5 27.7 13.0 9.6 6.4 13.0 0.7 94.723 23.1 23.2 23.5 12.7 8.1 5.7 12.7 0,3 95.824 24.1 22.1 22.6 14.0 9.1 6.2 14.0 2.2 91.025 23.6 23.3 23.4 15.2 10.4 7.1 15.2 0.7 90.3X 25.0 24.4 25.0 14.5 10.3 6.6 14.5 0.85 93.0

89

Hemijski sastav plodova sekekcionisanih formi džanarika (Miletić i sar. 2004)

Sel.br.

Ukupne suvematerije

(%)

Ukupno rastvorljivesuve materije

(%)

Ukupni šećeri(%)

Ukupne kiseline

(%)

pH

6 14,4 13,5 4,53 3,12 3,51 7 16,2 15,0 3,91 3,44 3,61 8 12,7 11,5 5,65 2,93 3,42 9 11,5 10,5 8,84 3,00 3,3711 14,3 13,5 6,10 3,04 3,7312 11,7 10,0 7,82 3,22 3,6213 10,3 9,5 11,45 2,60 3,0614 13,8 12,0 5,41 3,24 3,4515 13,0 11,5 3,14 3,32 3,5816 13,6 12,0 6,16 3,02 3,3817 13,6 13,0 4,27 3,02 3,3418 15,9 14,5 4,70 3,19 3,2019 15,3 14,0 5,05 3,20 3,4520 10,8 14,5 5,74 2,95 3,6521 14,1 12,5 4,04 3,32 3,7322 14,7 13,5 4,58 3,14 3,2923 15,0 12,5 6,61 3,25 3,5424 10,8 10,0 9,53 2,69 3,3025 14,9 14,0 6,49 3,08 3,35X 13.5 12.5 6.00 3.09 3.45

Na našem području u skromnom obimu se uzgajaju i selekcionisane džanarike poreklom iz Rusije. Krupnije su od naših, ali sa slabijim hemijskim sastavom i varijabilnom rodnošću.

Džanarika se lako se razmnožava kalemljenjem. U Centru za poljoprivredna i tehnološka istraživanja u Zajčaru osvojena je i tehnologija razmnožavanja metodom mikropropagacije. U zavisnosti od interesovanja u relativno kratkom vremenu može da se proizvede homogeni sadni materijal i zasnuje proizvodnja.

Principi podizanja, nege i eksplotacije su isti kao i kod plemenitih koštičavih voćaka. Razlika je što se isključuje zaštita od bolesti i štetočina. U cilju obezbeđenja visokih i redovnih prinosa sve ostale mere treba da budu na zavidnom nivou. U uslovima poluintenzivne proizvodnje troškovi su minimalni ali se i prinosi drastično smanjuju. Proizvodnja po principima integralne i biološke proizvodnje obezbeđuje veće cene plodovima i još bolje finansijske rezultate.

U ovoj godini otkupna cena džanarike je bila 5,0 dinara za kilogra i jako blizu ceni plodova gajenih sorti šljive. Sa druge strane podizanje nega i eksplotacija zasada džanarike je daleko jeftinija od proizvodnje šljive. Projektovani troškovi podizanja, uzgoja i proizvodnje plodova džanarike za industrijsku preradu prikazani su u narednoj tabeli.

Projektovani dohodak u plantažnoj proizvodnji džanarike

Pokazatelj Iznos

Prinos (kg/h) 30.000,00

Cena (din/kg) 5,00

Bruto prihod (din/ha) 150.000,00

Ukupni troškovi proizvodnje (din/ha)

70.000

Dohodak (din/ha) 80.000

Dhodak (EUR/ha) 1.000,00

90

Prilog:

INEGRALNA I BIOLOŠKA PROIZVODNJA VOĆA

Sve više se govori i zagovara organska proizvodnja hrane. Ne ulazeću u pogodnost i mogućnost organizovanja ove proizvodnje u drugim oblastima, mnoge samonikle voćne vrste su potencijalno pogodne i predodređene za ovakav vid proizvodnje. U prilogu iznosimo principe integralnog i biološkog voćarenja (Miletić i Petrović, Ekološka istina, Zaječar,1999)

U osnovi integralna proizvodnja voća zasniva se na genetičkim, agrotehničkim, biološkim i hemijskim metodama koje omogućavaju ekonomičnu proizvodnju visokokvslitetnog voća uz očuvanje životne sredine i zdravlja ljudi. Posebno se insistira na fiziološkim minimalno opravdanim količinama đubriva i primeni pesticida, koji se brzo razlažu i ne ostavljaju štetne ostatke.

U integralnoj proizvodnji prilikom podizanja, nege i eksplotacije voćnjaka kao i skladištenja i čuvanja plodova primenjuju se sledeće mere. Prilikom podizanja zasada pomološkim i agrohemijskim analizama detaljno se utvrđuje struktura i plodnost zemljiđšta. Prilikom pripreme zemljišta primat treba da ima podrivanje, a rigolovanje samo u izuzetnim slučajevima. Popravka plodnosti zemljišta se obavlja isključivo organskim đubrivima, u izvesnim slučajevima i mineralnim. To isto važi za period nege i eksplotacije voćnjaka. Suzbijanje korova obavlja se mehanički ili zastiranjem zemljišta. Herbicidi se primenjuju samo u izuzetnim slučajevima. Zaštita od bolesti i štetočina obavlja se samo pesticidima koji ne ostavljaju štetne rezuidena plodovima. Permanentnim praćenjem biologije parazita i štetočina i odrđivanja praga štetnosti sa manjim brojem prskanja racionalizuje se zaštita voćaka. Istovremeno se prati i biologija i zastupljenost predatora kako bi se prilikom tretiranja sačuvale njihove populacije. Navodnjavanje se uglavnom obavlja u zavisnosti od vremenskih uslova, strukture i vodnog kapaciteta zemljišta i fizioloških zahteva za vodom svake voćne vrste. Rezidba se svodi na minimum ili se isključuje. Prednost ima povijanje grana u cilju ranijeg i redovnijeg plodonošenja. Berba se obavlja u vreme fiziološke zrelosti plodova, bez obzira na zahteve tržišta. Prilikom skladištenja plodovi se ne tretiraju fungicidima. Ovako organizovana, integralna proizvodnja nosi značajne rizike uz smanjenje prinosa, kvaliteta plodova i dužine čuvanja u skladištima.

Biološka, organska ili ekološka proizvodnja voća u suštini je tradicionalni, ekstenzivni način gajenja. I ovaj način koristi saznanja iz genetike, selekcije, zaštite, ishrane i čuvanja plodova u cilju proizvodnje voća bez primene sintetičkih pesticida i mineralnih đubriva. Ovaj vid proizvodnje dozvoljava korišćenje organskih đubriva (stajnjak, glisnjak, osoka, treset,, kompost, organski odpadci iz prehrambene industrije, alge i proizvodi od algi, piljevina, pepeo od drveta i sl.). Za ovu namenu mogu da se koriste i sirovi fosfati, kalcijum-amonijum fosfat, bazna šljaka, sirova soda, soli sulfata, krečnjak, kreda, gips, magnezijumova ruda, sumpor, glina i sl. Zaštita od bolesti i štetočina se ne obavlja ili se sprovodi sa ekstraktima iz pojedinih biljaka. Dozvoljeni su preparati na bazi piretrina estrahovani iz Chrysanthenum cinerariaefolium kao i preparati iz Derris elliptica, Quassia amara, Ryania speciosa i preparatai na bazi virusa granuloze i Bacillus thuringensis. Pored ovih mogu da se koriste i propolis, dijatomejska zemlja, brašno krečnjaka, sumpor, bordovska čorba, natrijum silikat, natrijum karbonat, kalijev sapun, feromoni, parafinska i ulja biljnog i životinskog porekla i dr. Biološka proizvodnja voća skopčana je sa velikim rizicima redovne i visoke rodnosti i kvaliteta plodova.

Samoniklo voće uglavnom uspeva na višim terenima u područjima ge je došlo do izražene migracije stanovništva. U cilju revitalizacije područja Stare Planine u prilogu donosimo predlog mera za izradu Elaborata.

91

ŽIVOTINJE

PUŽEVI

Puževi koji se sakupljaju ili gaje u Evropi pripadaju vrsti Helix, a najvažniji je vinogradarski puž (Helix promatia) Puževi su mekušci sa 1% masti, mnogo proteina i mineralnih soli. Koriste se u ishrani (zdrava hrana), lečenju, u farmaceutske svrhe... Sluz puža ima antibaktericidna svojstva, pa se prave kreme za negu kože lica i tela, reagensi za pojedine krvne grupe, a neke firme proizvode i sirupe protiv kašlja.

Puževi su hermafroditni organizmi i pare se u maju mesecu. Nakon 15 dana puž polaže jaja (oko 60 jaja) Drugo parenje je u avgustu. Period inkubacije jaja se meri brojem sunčan ) i iz jaja izlaze već formirani puževi sa tankom ljušturom. U oktobru prestaje sa aktivnostima i zatvara se u ljušturu. Podnosi temperaturu do 6OC dok na 0OC umire. Zimski san obično traje do marta.

FARMA:

Puževi se mogu gajiti intenzivno (u zatvorenom prostoru, francuski metod) što nije karakteristično za naše krajeve, i ekstenzivno (italijanski metod, farma u prirodnim uslovima) što je češći način.

Osim klimatskih faktora koji moraju zadovoljiti životne potrebe puža (vlažnost vazduha i temperatura) osnovni kriterijum kod izbora lokacije za farmu je struktura i sastav zemljišta) Tlo treba da je rastresito i ocedno, da se posle padavina voda ne zadržava u većim količinama, da bi puževi lako mogli da kopaju rupe za zimski san. Kalcijumkarbonat u zemljištu je potreban zbog jake ljušture. Mesto ne sme da bude vetrovito, jer puževima škodi pošto dolazi do gubitka vlage. Iz istih razloga je potrebna i hladovina, da ne budu izloženi jakom suncu. Farma može biti različite velicine i oblika, najčešće u obliku dugačkog pravougaonika, da bi se poslovi obavljali sa spoljne strane ograde i da se što manje ulazi u zatvoreni preostor.

Glavni elementi farme su:

Ekstenzivno rastilište (kohlear) – prostor za uzgajanje puževa posle 2 meseca starosti i za završni uzgoj puževa sakupljenih u prirodi. Odvojen je od ostalih delova farme plastičnom mrežom visokom 75cm. Zemljište je plodno i rastresito, izdeljeno u leje sa bezbiljnim prostorom između leja od 50cm. U lejama se gaji bilje za ishranu puževa. Nad svakom lejom je rasprskivač vode kao i više malih, niskih nadstrešnica čija je uloga da štite puževe od jakih kiša i ispod njih se ostavljaju gomilice specijalnih koncentrata za puževe. Prskanje leja se obavlja svakodnevno, u periodu između 10-16h u 30-tominutnim intervalima, sa istim tolikim pauzama. U kišnim danima, prskanje se izbegava ili se skraćuje vreme. Da bi se sprečilo da puževi beže, prostor se ograđuje žicom (pocinkovanom mrežom) sa okcima 5-15mm. Mreža je razapeta preko stubova, koji ostaju napolju da puževi ne bi bežali preko njih. Donji deo mreže se ukopava 20cm u zemlju, a gornji savija pod uglom od 90O.

Uzgajalište – podeljeno je na zone reprodukcije i u njima je matično leglokoje se razmnožava i polaže jaja. Veličina tog prostora je 20% veličine kohleara. Broj puževa u ovoj zoni bne treba da pređe 20-30 po m2.

Ostali elementi ekstenzivne farme su:

Sabiralište – prostor u koji dolaze puževi raznih veličina, sakupljeni u prirodi ili nabavljeni. Peru se mlazevima vode da se odstrani nečistoća i povrati vlaga.

Sortirnica – nakon sabirališta ili ekstenzivnog rastilišta, sortiraju se po veličini i odbacuju se uginuli puževi i prazne ljušture.

92

Karantin – drže se 4 dana nakon sortirnice, a zadnja 2 se ne hrane, da bi se oslobodili crevnog sadržaja. Ponovo se peru i odnose u pakirnicu.

Pakirnica – zatvorena prostorija sa zidovima i krovom i betonskim podom. Tu se puževi pakuju u gajbe.

Skladište

Kontrola uzgajališta treba da se vrši svakog dana da bi se sakupili i razdvojili puževi koji su se nagomilali uz ili na ogradi. Važno je kontrolisati i zdravstveno stanje puževa i otklanjati uginule primerke. Bolesti puževa su nedovoljno istraženo područje i potiču od prenaseljenosti ili loše higijene u uzgajalištu.

HRANA:

Hrana biljnog porekla je osnovna hrana. Pažljivim praćenjem može da se ustanovi koju vrstu hrane puževi vole i korigovati zasade u lejama. Osim svežih biljki, na udaljenosti od 20cm postavljaju se gomilice koncentrovane hrane, čije količine će odrediti praksa. Najčešće se u leje sadi trava, repica, kupus, cvekla, maslačak, suncokret, artičoke, a ponekad i aromatične biljke, poput nane, origana, ruzmarina, žalfije, koje doprinose ukusu puževa. Takođe vole voće pa mogu da se dodaju jabuke, kruške, šljive... kao i povrće, krastavac i tikve. Sva hrana koja se dodaje mora biti čista i sitno iseckana, jer puževi ne bi mogli da je uzimaju. Preporučuje se vođenje evidencije o klimatskim uslovima i hranjenju.

SAKUPLJANJE I ISPORUKA:

Sakupljanje se u evropi obavlja u jesen i proleće. Težište je na jesenjem sakupljanju, jer je tada puž ukusniji i teži. Najčešće je to u oktobru i početkom novembra. Pripreme za isporuku počinju već u sortirnici gde se puževi klasiraju o veličini. Oni manji od 35mm se vraćaju u kohlear. Razlika između klasa puževa je 5mm u dužini.

TRŽIŠTE:

Postoje dve mogućnosti: ugovorna proizvodnja sa preduzećima koja vrše otkup puževa i postoje u našoj zemlji ili samostalni izlazak na tržište. Otkupne stanice koje postoje u našoj zemlji su u Leskovcu, Smederevu, Šabcu, Novom sadu, Beogradu, dok su u svetu najveći otkupnici Italija, Francuska, Švajcarska, Belgija i Nemačka, a van EU to je Amerika.

93

KUNIĆ

OSOBINE:

Odgajivači dele kuniće na rase za meso, krzno, finu dlaku i na hibridne kuniće. Najčešće čuvane rase kod nas su:

Dlaka normalne dužine:

Orijaš – 10kg, boja: siva ili crna

Velika činčila – 4kg, boja: plavkasto-siv

Novozelandski beli – 4-5kg, boja: albino kunići, mada postoje i u drugim bojama

Francuski srebrnjak – 4-5kg, boja: svetla i tamna srebrna

Kalifornijski – 4-5kg, boja: beo sa crnim mrljama

Ovnoliki – 6kg, boja: jednobojni

Bečki beli/plavi – 4-4,5kg, boja: beli, ređe siv ili crn

Japanski – 4kg, boja: trobojni – riđe, žuto i crno

Holandski – 2,5kg, boja: napred beo a na leđima ima veću šaru

Kratkodlaki:

Dabrov reks, Beli reks, Činčila reks, Satenski kunić

Dugodlaki:

Angorski kunić (šiša se 3-4 puta godišnje i proizvede 1kg angorske vune)

Patuljasti:

Beli hermelin – 1,5kg težak i veoma cenjenog krzna

SMEŠTAJ:

Idealno je da kavez bude od niklovane žice. Drvo se ne preporučuje, jer ga kunići izgrickaju (u kaveze se uvek stavlja sveža vrba za grickanje) Velicina kaveza zavisi od veličine kunića.

Veliki – 100x80x70cm

Srednji – 80x80x70cm

Patuljasti – 70x80x60cm

Najvažniji delovi kaveza su pod, vrata i fioka za đubre (kosnik). Pod je od letvica, rešetkast, sa razmakom 15mm ili od žičane mreže sa okcima 15x15mm debljine 2mm.

Odgajivači često sami prave kavezepa tipski kavez ne postoje, a sve će zavisiti i od vrste kunića. Na vrata kaveza se stavlja hranilica (za seno itravu) i pojilica, a dodaje se i hranilica za semensku hranu. Fioka na kavezu se koristi ako se oni nalaze u zatvorenom prostoru, dok se kosnik postavlja na kaveze koji su napolju i olakšavaju čišćenje i održavanje kaveza.

Kavezi se drže u prostoriji bez promaje sa dobrom ventilacijom. U slucaju da su napolju, to mora biti ispod nadstrešnice radi zaštite od padavina i od jake sunčeve svetlosti, koja kunićima smeta i izaziva bol u očima. S druge strane nisu osetljivi na niske temperature.

Kunići mogu da se gaje i bez kaveza. Negde ih drža u štalama i svinjcima ili drugim prostorijama sa čvrstim podom da bi se izbeglo ukopavanje. Donose se hranilice i pojilice i kunići ostaju tu do 4-5 meseci uzrasta, dok polno ne sazru. Nakon toga počinju borbe među mužjacima, koje su kod mužjaka kunića, koliko god da deluju pitomo, nemilosrdne, najčešće sa smrtnim ishodom.

ISHRANA:

Kunići su izraziti biljojedi. Jedu travu, seno i zrnaste proizvode. Nisu previše izbirljivi i najviše jedu zelenu hranu, ali od nje ne dobijaju na težini, pa im se u tovu daje semenje žitarica i uljarica. Jedino je potreban oprez pri prelasku sa sena na zelenu hranu, jer može da se javi nadutost, često sa smrtnim ishodom. Takođe, treba voditi računa da se ne kosi prskano rastinje i rastinje pored puta.

94

Odrasli kunići jedu oko 220-300g sena devno, skotne ženke 250g, a dojne ženke 350g. Mladuncima se u prvih 4-5 meseci daje oko 200g.

Korenasta i krtolasta hrana je dobra za njih (šargarepa, kupus, krompir, paškanat, cvekla, peršun, celer, repa...) Sve nabrojano se daje u sirovom stanju, dok se jedino krompir kuva, gnječi i meša sa mekinjama ili prekrupom.

Zrnevlje (pšenica, kukuruz, raž, ovas, ječam, soja, pasulj, grašak, konoplja...) se daje tokom cele godine. Jedino kukuruz se daje u obliku nakvašenog prekrupa, jer je tvrd.

Dnevno, u zavisnosti od uzrasta i vrste, jedu 50-100g zrnastih hraniva.

Mogu se hraniti i industrijskom hranom, koja daje optimalne rezultate, ali je skuplja. Preporuka: posavetovati se oko optimalne ishrane za svaku vrstu kunića sa stručnjakom (s obzirom na rasu, uzrast i letnju i zimsku sezonu)

RAZMNOŽAVANJE:

Osobine mužjaka se više prenose na potomstvo od osobina ženki, pa ih treba veoma pažljivo birati. Jedinke odabrane za razmnožavanje treba da odgovaraju propisanim standardima, koji postoje za svaku vrstu kunića (kunići su takođe i takmičarske izlođbene životinje).

Izbor ženke se vrši po broju mlačnih bradavica. On je obicno 4-8, ređe 10, dok se ženke sa neparnim brojem ne uzimaju za priplod. Za priplod se uzimaju samo ženke sa 8-10 mlačnih bradavica i mužjaci koje j eokotila ženka sa 10. Drugi kriterijum pri odabiru je boja krzna, propisana standardima, i gustina dlake. Takođe se proverava da kunić nije hermafroditan, pošto se i to dešava.

Odvajanje za priplod počinje u 2-3 mesecu i kunići se stavljaju u poseban kavez. Hrane se pretežno travom da se ne bi ugojili. Polno sazrevaju od 4. do 8. meseca, u zavisnosti od rase.

Mlade ženke se od 5-8 meseca kontrolisano hrane i pušta se da se spare kada to budu tražile. Nakon 1. okota se duže odmaraju. Ženka nosi 29-32 dana i okoti 1-12 mladunaca 3-7 puta godišnje. Nagon za parenjem se kod ženki javlja na 18 dana – 4 dana nakon okota. Posle 15 dana od okota ženka može opet da se pari. Preporuka je ipak da ženak čuva mladunce do 5-6 nedelja i da se tek onda pripremi za novo leglo. Ipak, neki odgajivači prebacuju mladunce jedne ženke u kavez druge nakon 4 dana, pa tako postižu i do 10 okota godišnje.

Ženka se uvek stavlja u kavez mužjaka i nikako obrnuto.

EKONOMSKA ISPLATIVOST:

Koristi od kunića su:meso, krzno i đubrivo.

Đubrivo kunića je 3 puta vrednije od stajskog i cenjeno je u provrtarstvu i gajenju saksijskog cveća.

Ako se gaje zbog krzna, mora se voditi računa o trenutku klanja, zbog letnjih i zimskih linjanja. Te faze kod kunića istog uzrasta ne moraju da budu u identično vreme. Zato se svaka jedinka posebno pregleda. Kunići koji se gaje zbog krzna moraju da prođu prvo linjanje koje se javlja nakon 130 dana života i traje 2,5 meseca. Za kvalitetno krzno se čeka 7,5 meseci uzrasta i kraj drugog linjanja, što je i veći izdatak, jer počinje borba među mužjacima i potrebni su posebni kavezi.

95

ČINČLA

Kvalitetna krzna činčila, koja se lako plasiraju na tržište, su biznis sa malo početnog ulaganja koji traži malo vremena i novca i donosi solidnu zaradu. Na farmama se uzgaja Chinchilla velligera (dugorepa činčila), životninja veličine veverice, svetlog do tamnosivog krzna (sivo je najcenjenije u krznarskoj industriji i predstavlja standard)

OSOBINE:

Činčile polno sazrevaju nakon 4 meseca, a pare se sa 7-8. Najbolje je držati 1 mužjaka sa 5-6 ženki (porodica, poligani način odgajanja). 111 dana nakon oplođenja ženka okoti 1-5 maldunaca i može odmah da bude oplođena ponovo (dakle, može da izlegne 3 legla godišnje, ali se preporučuje kontrola da ta cifra bude 2). Mladunci se odvajaju od majke sa 8 nedelja – 3 meseca. Najkvalitetnije životinje se ostavljaju za rasplod i koriste se u te svrhe do 10 godina.

PROSTOR:

U prostoru od 10 m2 može se uzgajati oko 60 priplodnih životinja. Idealna temperatura je 15-23oC u prostoriji za rasplod, dok je nešto manja u prostoriji za mladunce. Osetljive su na promene okruženja i teško se privikavaju na nove ljude koji se brinu o njima, pa ih ne treba premeštati, ako to nije neophodno i navikavati na nove osobe.

KAVEZI:

Kavezi rasplodnih činčila treba da su odmaknuti od zida. Svaka ženka ima svoj kavez 60x60x50cm i složeni su u redove i imaju hodnik. Mužjak nema svoj kavez, vec se kroz hodnik šeta kroz kaveze ženki. Sve ženke imaju ogrlice oko vrata i ne mogu da napuste svoj kavez, pošto u nastupu ''ljubomore''mogu da unište krzno druge ženke. Za životinje koje se gaje zbog krzna kavezi su 40x40x40cm, od punktovane ili 3 puta pocinkovane žice 1,44-1,55mm sa okcima 19x19mm. Pregradni zidovi su od pocinkovanog lima 0,55 mm. U svakom kavezu je ''kupatilo'' sa peskom za odmašćivanje krzna, jasle za seno, hranilica i pojilica (ponekad i kutija koja je sklonište za mladunce)

HRANA:

Činčile su biljojedi i striktni vegetarijanci, pa je ishrana jednostavna i jeftina i sastoji se od briketa (mešavina raznog mlevenog zrnevlja), kvalitetnog sena i vode. Životinje se hrane jednom dnevno, uveče, uvk u isto vreme. Svaka dobija 1 supenu kašiku (20g) briketa i šaku (30g) sena. Mladuncima do 5 meseci se daje ½ od toga, dok ženke koje doje dobijaju veće količine.

1-2 puta nedeljno mogu da dobiju ''dezert'' – komadić jabuke ili par zrna suvog grožđa. Činčile su veoma osetljive životinje i treba biti oprezan pri načinu hranjenja i izboru hrane, pa čak i vode.

HIGIJENA:

Pesak za ''kupanje'' je u posudama od pocinkovanog lima debljine 0,55mm i imaju dimenzije 25x11x8cm. Posude su punjene usitnjenim mermerom, rečnim, morskim ili (najčesće) vulkanskim peskom izmešanim sa talkom. Menja se svake nedelje, proseje se i steriliše u pećnici na 15oC.

PARENJE:

Najbolje je spajati jednike istog uzrasta. Pri privikavanjau na nove partnere preporučljivo je da se životinjama poremeti čulo mirisa (parfemom, pastom za zube) Plodnim ženkama se zatvara prolaz za kavez. Obično se kote ujutru za šta im je potrebno oko 2 sata. Nedelju dana pre i posle koćenje, posuda sa peskom se uklanja iz kaveza.

KRZNO:

Uzgajivači životinje najčešće isporučuju žive pa se usmrćivanje i i obrada životinja ostavlja profesionalcima, pošto činčlilama od stresa mogu da otpadnu čitavi pramenovi dlaka (a zamena traje 4 meseca) U slučaju da to rade sami, odgajivači ubacuju činčile u staklene posude u koje se ubaci vata ili gaza natopljena hloroformom i poklopi se. Životinja umire za par minuta. Krzno sme da se skida tek nakon 2 sata kada nastupi ukočenost i dlaka se učvrsti u folikulu.

ULAGANJA:

96

Za početak je potrebno nabaviti zdrave životinje poznatog odgaivača (sa veterinarskim uverenjem); odgovarajuće kaveze i adekvatnu hranu.

Cene na tržištu su sledeće:

Jedna porodica (1 mužjak i 6 ženki) 850 €

Linija kaveza 150 €

Džak hrane od 25 kg 15 €

Vulkanski pesak 10 €

Prodajna cena jedne životinje za krznarenje u uzrastu od 8 meseci 30 €

DODATNE INFORMACIJE:

KKB d.o.o Maribor (Slovenija) sa preko 100 predstavnika i 500 otkupnih stanica u raznim delovima Evrope. Uz uzgoj i prodaju činčila proizvode svu opremu za uzgoj i potrošni materijal. www.cincila-kkb.co.yu

Preduzeće iz Valjeva koje se bavi uzgojem, prodajom i otkupom činčila. Takođe, svu dodatnu opremu koja Vam je potrebna za odgoj ovih životinja možete nabaviti kod njih. www.chinchila-jovo.co.yu

97

JAPANSKA PREPELICA

Japanske prepelice, koje se kod nas još uvek odgajaju iz hobija, u Francuskoj, Italiji, Japanu, Kini, Rusiji i SAD se gaje po industrijskim principima. Meso prepelica je lako svarljivo, tako da se preporucuje deci u razvoju, starim osobama i rekonvalescentima. Prepelicija jaja su kao pomocno lekovito sredstvo uvedena u tretman u bolnicama Rusije, Poljske, Italije, Madjarske. Kroz vekove se, u istocnjackoj literaturi, proteze prca o korisnosti jaja japanske prepelice. Narocito su lekovita za krvotok, srce, jetru, bubrege, zeludac i mozak. Mesa prepelice je u proslosti bilo samo na kraljevskim trpezama. Danas gotovo da nema porodice u Japanu na cijem dnevnom jelovniku se ne nalaze ova jaja. Ona su veoma bogata vitaminima A, B, C, D i E, gvozdjem, fosforom, cinkom i vaznim aminokiselinama. Po svojoj hranljivosti, prepelicje jaje zamenjuje pet kokosijih.

NAČIN DRŽANJA:

Kavezni sistem – najčešći način. Višespratne kavezne baterije koje mogu biti poluautomatske, ali i napravljene ručno od drveta i žice.

Podni sistem – koristi se za podmladak prepelica uzrasta do 3 nedelje.

Volijerski sistem – prirodan način držanja prepelica na travnatoj, ogradjenoj površini u vreme povoljnih klimatskih uslova (u Francuskoj više cene ovako gajene prepelice u kulinarstvu, a takođe je to način uzgajanja prepelica za lov)

OPREMA I OBJEKTI:

Prostorija u kojoj se gaje prepelice treba da ima visinu od 3-3,5m. Za jato od 1200 prepelica, dovoljno je 25m2 prostora, koji ima uvedenu struju i vodu. Temperatura u prostoriji ne sme da padne ispod 18OC dok visoke temperature i do 36OC prepelice odlično podnose. Uz jedan zid najčešće idu kavezi za tov a uz drugi odgajalište i tople baterije. U sredini prostorije su redovi baterija sa jednikama za razmnožavanje. U dodatne dve prostorije mogu da budu smešteni:

- Magacin za hranu, ambalažu i drugi mateijal

- Inkubator i aparat za prosvetljavanje jaja za nasad

Idealno je da ulaz u prepeličarnik bude iz magacina, jer se tako izbegava promaja, na koju su prepelice osetljive.

Baterije u koje su smeštene prepelice mogu da budu dvene za manja jata, ali se za veće odgajivače ipak preporučuju metalni kavezi industrijske izrade.

Za držanje u kaveznim baterijama potrebna je sledeća oprema:

Inkubator

Topla horizontalna odgajalica

Vertikalna baterija sa grejanjem (ili topla baterija)

Vertikalan baterija bez grejanja (ili hladna baterija)

RAZMNOŽAVANJE:

Japanska prepelica je najmanja kokoš na svetu, ali godišnje snese preko 300 jaja, koja zbog hranjive vrednosti imaju tretman ''biološki vrednije hrane'', i ne traži veliki prostor i utrošak hrane. Polno stasaju za 3 nedelje koliko im je potreno da udesetostruče svoju masu.

Razmnožavanje je najbitnija proizvodna faza i treba obratiti pažnju na sledeće:

Odabir ženki i mužjaka, gde se pravi razlika u proizvodnji jaja za reprodukciju i potrošnju ili se razmnožavaju radi proizvodnje mesa

Parenje i inkubiranje – ženke nose jaja posle 40 dana života i godišnje snesu 250-300 jaja (neke i do 400) – dakle, od 100 ženki dnevno 80-90 jaja. Jedan mužjak se čuva sa 3 ženke ili 2 mužjaka sa 5 ženki (najčešće) U praksi se pare ženke od 60-90 dana starosti i mužjaci od 4 meseca života.

Izbor jaja za nasad – izbegavaju se jaja sa belom ljuskom i biraju se ona od reprezetnataivnih roditelja, ni previše krupna ni previše sitna.

INKUBACIJA:

98

Jaja se do inkubiranja čuvaju leti 7-8 a zimI 10-12 dan u odgovarajućim kutijama, okrenuta na dole, na temperaturi od 15-18OC. Za inkubaciju se preporučuju savremeni inkubatori (na primer tip AIM 1151, kapaciteta 2010 jaja) jer je ovo elikatan posao, iako neki odgajivači sami izrađuju inkubatore. Inkubiranje traje 16 dana na 39,2-39,5OC. Od 3-15 dana jaja se okreču svaki dan (u savremenim inkubatorima to se radi automatski) 5. dana se prosvetljavaju da se vidi da li su oplođena, a drudi put se prosveljavaju 11. dana. Inkubator se otvara 21-30 sati po izleganju pilića i prenose se u deo za uzgoj mladih (tada su teški 7-9g)

UZGOJ MLADIH:

Prva 3 meseca traže izuzetnu pažnju. Prvih 7 dana su u toploj odgajalici i nakon toga se prenose u tople baterije. Drugi način je držanje na dubokoj piljevini od neinpregniranog drveta. Nakon 30 dana se prebacuju u hladne baterije radi razmnožavanja.

Od prvog dana se hrane industrijkom hranom – smešama za prepelčiće, više puta dnevno. Razlikuje se hrana za podmladak do 3 nedelje (rast, razvoj), podmladak od 4-5 nedelja (rast, tov) i za odrasle jedinke (jaja). Hraniva su energetska, proteinska i vitaminska.

ZAŠTITA:

Otporne su na mnoge bolesti i one se retko javljaju. Opšte higijenske mere su dezinfekcija i deratizacija. Čuvane golubova ili živine se ne preporučuje u blizini prepelica. Pre useljavanja svake generacije, čiste se i dezinfikuju odgajalice.

TOV I KLANJE:

Najcenjenije su utovljene prepelice mase oko 110g i više. Prepelice se tove u starosti 21-30 dana i hrana im se daje po volji. U 6. nedelji dostižu masu preko 110g. Pošto su za vreme tova hiperaktivne, kretanje im se ograničava gustim naseljavanjem kaveza (150 prepelica na 1m2, tj. 66,66cm2 na 1 jedinku) Utovljene prepelice se kolju kada imaju 42 dana. Ubijaju se udarcem u glavu. Ubijene prepelice se očerupaju (vrat i glava se ne čerupaju) Za 1 sat može da se očupa 6-12 prepelica. Zimii se unutrašnji organi ne vade, ali je leti, posebno kod dužeg transporta, to neophodno.

TRANSPORT:

Jaja - u specijalnim kutijama, izolovana piljevinom ili vatom, zbog osetljivosti.

Prepelice – prepelčići se isporučuju noću u kutijama sa puno pleve. Teško podnnose prevoz pa se prevozi veći broj mladih. Već posle 25. dana transport ne predstavlja problem. Mlade prepelice su skupe pa se retko prodaju, više se prodaju odrasle jedinke.

Meso – transportuje se u plastičnim kutijama sa providnim poklopcem (2, 4, 6 ili 12 komada u kutiji) najkasnije 1 dan po klanju.

EKONOMSKA OPRAVDANOST:

Gajenje prepelica je veoma rentabilno, posebno u velikim jatima od 1200 prepelica, ali će to zavisiti kako od tržišta (npr. velike samoposluge) tako i od troškova koji su individualni.

Prepelica od 110g u 5. nedelji života traži 400g hrane, a u 6. nedelji 535g hrane. Prosečan broj jaja po prepelici 234 komada.

Malo je poslova u kojima se na ulozenih 2.000 din za mesec dana moze zaraditi 15.000, a upravo ovoliko novca donosi uzgoj japanskih prepelica. Isplativost uzgoja prepelica ogleda se u malom utrosku hrane, jer prepelica pojede 1,6 kilogram koncentrata da bi snela oko 90 jaja.

Jaje na trzistu vredi od 5-6 din. Primera radi, od jaja koja snese sto prepelica za mesec dana moze se zaraditi i 15.000 din, dok se za njihovu ishranu utrosi oko 2.000. Zarada se ostvaruje posto se prvo ulozi u opremu i maticno jato japanskih prepelica. a celokupan ulog se moze vratiti za nekoliko meseci.

Trenutna cena jedne uredjene prepelice, tezine oko 150 gr je oko 60 din. dok je cena prepelice pred nosenje jaja iznosi oko 150 din. Cena kaveza za 10 prepelica je oko 10-20 EUR. Na 1 m2 u zatvorenom objektu, moze se drzati oko 100 komada prepelica cija je dnevna potrosnja koncentrata hrane oko 30 gr po glavi.

Ovaj posao se isplati za oko 6 meseci, sto, naravno, zavisi i od broja ptica.

99

NOJEVI

OSOBINE:

Gajenje nojeva dobija sve veći ekonomski značaj, jer se kod ove ptice koristi sve: perje, koža, meso i jaja.

U ishrani se koriste od 12. do 16. meseca kada pilići dostignu težinu od 75kg. Noj živi od 60-70 godina, a u divljini 20-30. Mužjaci polnu zrelost dostižu sa 3 godine, s aženke sa 2, i žive u poligamnim zajednicama.

Mužjak kopa gnezdo za 12-15 jaja (nekad i do 25) a leži na jajima i brine se o gnezdu samo jedne od svojih ženki (ljubimice). Inkubacija jaja traje 42 dana i nakon izleganja pilići se drže na toplom i zatvorenom 2-3 nedelje. Pilići su pod stalnim nadzorom roditelja 1 godinu nakon izleganja (i mužjak i ženka brinu o pilićima)

HRANA:

Noj dnevno pojede 3kg hrane (1,5kg čine žitarice, a ostalo lucerka i detelina) i popiju 12-15l vode. (U SAD se gaje nojevi koji dostižu težine i do 245kg)

PROIZVODNE KARAKTERISTIKE I EKONOMSKA OPRAVDANOST:

Od odraslog noja se dobija:

- 30-94kg čistog crvenog mesa, koje ima niži nivo holesterola čak i od ćurećeg mesa i izuzetno je meko

- 2-2,5kg perja

- ulje se koristi u kozmetičkoj industriji (kozmetička kuća ''Ashanti'' koristi isključivo nojevo ulje za svoje proizvode)

- 1,2-2m2 kože (izrada tašni, obuće i odeće)

- Jaja koja su teška 1,5-2kg (odgovaraju sadržaju 12 kokošijih), a ženka snese 30-40 jaja godišnje. Prodaju se oplođena jaja za izvođenje mladih, a ljuska jaja se koristi u slikarstvu.

Potrebna ulaganja:

- Nabavka noja od 3 meseca starosti – 1.500€

- Nabavka noja od 12 meseca starosti – 3.700€

- Noj ženka nakon prvog reproduktivnog ciklusa uzrasta 18-24 meseci – 4.400€

- Noj uzrasta preko 3 godine sa potvrđenim reproduktivnim sposobnostima – 6.000€

- Pored nabavke ptica, potrebno je izgraditi inkubatorske stanice, solidne građevinske objekte za podmladak i nabaviti prateću opremu.

Prodaja: potražnja za nojevim mesom se svakodnevno povećava.Cena jednog kilograma nojevog mesa u Francuskoj je oko 28$, u Italiji 17-19$, Švajcarska je veliki uvoznik (uveze oko 1.000t nojevog mesa godišnje)...

GAJENJE NOJEVA:

Nojevi se čuvaju u porodicam akoje čine 2 ženke i 1 mužjak. Jaja se sakupljaju svaki dan i ne treba da se skladište duže od 7-10 dana (na 15-20OC), ali se pre toga dezinfikuju. Jaja se nakon priprema stavljaju u inkubator, na 36OC koja mora da bude stabilna, jer male varijacije prouyrokuju smtrnost embriona od oko 50%. Savetuje se da se tek izleženi pilići u toku prvih 8 dana ne hrane i ne napajaju. Stavljaju se u bokseve od čelične žice i pilići u njima mogu da se iznose i napolje kada je lepo vreme, ali u hladovinu. U prostoru u kome borave, temperatura je oko 18OC. Već sa 3 meseca pilići mogu da budu teški 13,5kg.

Odrasli nojevi, po porodici traže 1-3 jutra zemlje, ograđenog prostora sa minimalnom visinom od 150cm. Ispusti za različite porodice su razdvojeni dvostrukom ograom, da bi radnici mogli da prolaze i da ne bi dolazilo do sukoba mužjaka.

Dodatne informacije možete da pronađete na sajtovima:

www.nojevi.hr , www.nojevi.com , http://ostrich-farming.tripod.com/nojeva.htm , www.farmanoj.cjb.net , www.novamedia.hr/users/farmanoj/noj.htm - u Hrvatskoj

100

OBRADA DRVETA

IZRADA SUVENIRA OD ROGOVA DIVLjAČI I DRVETA

KONCEPCIJA PROGRAMA

Koncepcija programa je proizvodnja suvenira i drugih ukrasnih predmeta od rogova divljači u kombinaciji sa fino oblikovanim i dizajniranim delovima od drveta. Sa aspekta sirovina od kojih se izradjuju ovi proizvodi (rogovi divljači) isti predstavljaju veliku retkost na tržištu, a sa druge strane postoji veliko interesovanje za ove proizvode i to posebno kod lovaca, turista i drugih gradjana, kao i preduzeća. Нesumnjive mogućnosti obezbedjenja raznih vrsta drveta (hrast, crvena vrba, crni orah i dr.) je u mogućnosti urednog snabdevanja specijalizovanih radionica kao kooperanata i sa odbačenim rogovima divljači. Ilustracije radi napominjemo da je u lovištima JP "Srbijašume" registrovano preko 18.000 krupne divljači: 4.000 jelena, 6.000 srna, 1.000 jelena lopatara, 5.000 divljih svinja i 2.500 ostale krupne divljači.

PROIZVODNI PROGRAM I MOGUĆNOSTI PLASMANA

Proizvodni program specijalizovanih radionica za izradu sirovina obuhvata sledeći asortiman:

lusteri raznih vrsta

zidne i stone lampe

razne vrste vešalica

razne vrste stalaka za cveće

pepeljare

privesci

dugmad i drugi proizvodi

Realizacija ovih proizvoda će se vršiti na inostranom i domaćem tržištu. Ocenjuje se da će strani turisti i lovci kupovati 60% planirane proizvodnje, a ostatak od 40% će se plasirati domaćim fizičkim i pravnim licima.

TEHNIČKO-TEHNOLOŠKI ASPEKTI

SIROVINE I MATERIJALI

Program koristi sledeće sirovine i pomoćne materijale:

odbačeni rogovi divljači

razne vrste drveta (hrast, crvena vrba, crni orah)

elektromaterijal,

vijci i okov,

materijal za premazivanje i lakiranje proizvoda.

TEHNOLOGIJA IZRADE

Iz gornjeg pregleda može se uočiti da su rogovi divljači i drvo dve osnovne komponente za ostvarivanje planiranog programa dok ostali materijali i energenti ne predstavljaju problematične inpute sa aspekta nabavke.

Tehnološki proces proizvodnje ukrasnih predmeta se odvija kroz sledeće tehnološke faze:

dopremanje suve rezane gradje

sakupljanje i dopremanje odbačenih rogova divljači, njihovo sortiranje po vrstama, veličini i težini

obrada drveta u cilju izrade završnog oblika drvenih komponenti

rezanje i obrada rogova

fiksiranje rogova na drvenu podlogu putem vijaka ili lepila

101

ugrađivanje elektromaterijala u zavisnosti od vrste proizvoda (stone i zidne lampe, lusteri i slično)

zaštitno premazivanje i lakiranje bezbojnim lakom

skladištenje u magacinu odakle se vrši odpremanje i distribucija na tržište i

proizvodnja dugmadi se vrši na specijalizovanoj mašini kao posebna tehnološka faza.

IZBOR PROCESNE OPREME I POGONSKOG INVENTARA

Tehnološka oprema

- mala tračna testera kom. 1

- abrihter kom. 1

- strug za drvo kom. 1

- mašina za izradu dugmadi kom. 1

Pogonski inventar

- stolarska tezga 2,5 x 0,8 x 0,8 m kom. 1

- bušilica KD-745 RE, 700 Nj kom. 1

- tračna brusilica K-75, 600 Nj kom. 1

- glodalica MD-96, 750 Nj kom. 1

- ubodna testera KS-631, 400 Nj kom. 1

- kružna testera (cirkular) MN-265, 1.500 Nj kom. 1

- ručni alat

OBJEKTI

Građevinski objekti koji se odnose na magacinske prostore za odlaganje suve rezane građe, rogova i drugih materijala, te gotovih proizvoda kao i proizvodni prostor mogu da predstavljaju jednu celinu sa odgovarajućim unutrašnjim pregradama ili su u pitanju zasebni objekti.

Skica rasporeda korisnih površina za ovu namenu data je u prilogu kao jedna od mogućih varijanti sa definisanim gabaritima i pripadajućim površinama.

RADNA SNAGA

Radionica za proizvodnju ukrasnih predmeta a za obavljanje tehnoloških operacija i definisani obim proizvodnog programa upošljava sledeći broj i kvalifikacionu strukturu radnika:

R.b. Opis radnog mesta Kvalifikacija Broj izvršilaca

1. Rukovodilac radionice

VSS 1

2. Stolar KV 1

3. Drvo strugar KV 1

4. Elektro monter KV 1

5. Pomoćni radnik NK 2

Svega: 6

STRUKTURA I VREDNOST PROIZVODNOG PROGRAMA

Radionica za proizvodnju ukrasnih predmeta i suvenira, na bazi projektovane tehhnološke opreme i raspoloživih sirovinskih i drugih resursa može na godišnjem nivou da plasira sledeću strukturu i vrednost gotovih proizvoda.Tabela 1. Vrednost proizvodnog programa na godišnjem nivou

R.b. OPIS Jed.mere JeEuične prodajne Količin Vrednos102

kom. cene (Eu)

a t

(Eu)

1. Pepeljara kom. 7 150 1050

2. Stalak za cveće-veliki kom. 125 10 1250

3. Stalak za cveće tip A " 90 10 900

4. Stalak za cveće tip B " 125 10 1250

5. Zidni stalak za cveće " 19 50 950

6. Stojeći stalak za pepeljaru " 24 10 240

7. Zidna lampa-luster " 47 20 940

8. Luser od 6 rogova " 295 10 2950

9. Luster od 3 roga " 143 20 2860

10. Stona lampa " 48 40 1920

11. Vešalica od parožaka " 38 50 1900

12. Vešalica obična " 47 50 2350

13. Privezak tip A " 7.3 1.000 7300

14. Privezak tip B " 47 100 4700

15. Dugmad od rogova divljači " 0.5 40.000 20000

UKUPNO: 50560

EKONOMSKO FINANSIJSKA ANALIZA

Investiciona ulaganja

a) Tehnološka oprema

- tračna testera..........................................................................................................2000

- abrihter....................................................................................................................3000

- strug za drvo............................................................................................................3000

- mašina za izradu dugmadi od rogova.....................................................................2500

UKUPNO:............................................................................................................ 10500 Eu

b) Pogonski inventar

- Stolarska tezga................................................................................................300,00 Eu

- Ostali pogonski inventar ...............................................................................2300,00 Eu

U k u p n o :......................................................................................................2600,00 Eu

c) Ostala ulaganja

- Izrada projektno tehničke dokumentacije......................................................1500,00 Eu

- Vršenje usluga stručnog nadzora.....................................................................700,00 Eu

- Takse, saglasnosti, tehnički prijem i dr..........................................................1000,00 Eu

- Obuka radnika...............................................................................................4500,00 Eu

U k u p n o:.......................................................................................................7700,00 Eu

d) Obrtna sredstva...........................................................................................8000,00 Eu

S V E U K U P N O:..........................................................................................28800,00 Eu

ANALIZA TROŠKOVA

103

Za ostvarenje planiranog fizičkog obima proizvodnje planira se sledeća struktura i vrednost troškova :

R.b. NAZIV TROŠKA VREDNOST Eu

1. Materijalni troškovi 20700,30

2. Energija i voda 14110,00

3. Investiciono održavanje 2898,50

4. Transportne i ostale proizvodne usluge 291,8

5. Otpis sitnog inventara 600,00

6. HTZ oprema 600,00

7. Kancelarijski materijal 500,00

8. Ostali materijalni troškovi 800,00

II NEMATERIJALNI TROŠKOVI 5564,50

III ZARADE I NAKNADE RADNIKA (BRUTO) 14332,00

1. Neto zarade 11400,00

2. Porezi i doprinosi na zarade 1948,00

3. Socijalno osiguranje 984,00

IV RASHODI FINANSIRANjA 3325,00

1. Kamata na dugoročne kredite 2825,00

2. Kamata na kratkoročne kredite 500,00

V A M O R T I Z A C I J A 2670,00

UKUPNI RASHODI 46597,00

UKUPNI PRIHOD

Ukupan prihod definisan je vrednošću proizvodnog programa i iznosi :

UP = 50560,00 Euara

FINANSIJSKI REZULTAT

Bruto dobit kao razlika između ukupnog prihoda i ukupnih rashoda iznosi

BD = UP –UR = 3962,00 Eu

104

PRERADA VANSTANDARDNE OBLOVINE U ELEMENTE I FRIZE

Nepovoljna struktura šuma u Srbiji, kako po vrstama drveća kao i po kvalittu i količini šumskih sortimena, s jedne strane, a sve veća potražnja stranog i domaćeg tržišta za kvalitetnom rezanom građom i grubim obratcima (elementima), s druge strane, već duži niz goEua nameću pilanskoj preradi drveta u Srbiji da svoje ustaljene, nasleđene i mahom zastarele i neekonomične tehnike i tehnologije prerade oblovine menja, modifikuje i osavremeenjuje, odnosno da ih prilagođava sirovinskoj osnovi.

U tom smislu, velike mogućnosti postoje u preradi vanstandardne oblovine (tanki trupci, teničke oblice, ogrevno oblo drvi i sl.), koja se može mnogo bolje valorizovati nego što se to do sada činilo. Svakako, ovo nije moguće ostvariti korišćenjem klasičnih tehnika i tehnologija već uvođenjem spcijalizovanih načina prerade takve sirovine. Ovakvi specijalizovani načini i tehnologije su u svetu već u maksimalnoj meri usavršeni i uspešno se primenjuju.

Većina tih tehnologija je bazirana na korišćenju horizontalnih i vertikalnih tračnih testera sa vrlo tankom pilom (d 1 mm), mada postoje i thenoligije prerade tanke oblovine na bazi

NAZIV TROŠKOVA V R E D N O S T

Fiksni troškovi FT Varijabilni troš. VT Dobit

Osnovni materijalni troškovi 19808,00

Nematerijalni troškovi 5564,00

Zarade i naknade radnika 7160,00 7166,00

Rashodi finansiranja 3325,00

Amortizacija 2675,00

Usluge održavanja 891,00

Porez na dobit 990,00

U K U P N O : 15048,00 (30%) 32539,00 (64%) 2972,00 (60%)

105

korišćenja kružnih testera. Mi ćemo pažnju koncentrisati na tehnologije koje koriste tračne testere kao osnovu. Takve tehnologije u odnosu na klasične imaju sledeće prednosti :

- smanjenje količine piljevine za 60-70%, odnosno povećanje kvaltitativnog iskorišćenja oblovine do 25%,

- različiti kapacitet i vosoka produktivnost, koji se mogu izabirati u zavisnosti od poreba proizvođača odnosno tržišta, budući da se u većini slučajeva radi o modularnim sistemima koji imaju osnovnu jeEuicu sa jeEuičnim kapacitetomkoja se može po želji multiplicirati čime se podešava produktivnost i kapacitet.

- tačnost obrade je bolja nego kod klasičnih tehnologija jer su sistemi za prihvatanje i pomeranje obradaka rešeni na drugačiiji kvalitetniji način,

- mala zastupljenost ljudkog rada i mali broj radnika koji opslužuju proces (od 1 do 10 za proizvodnosti od 9 do 70 m3 tanke oblovine po danu ),

- fleksibilnost u smislu vrste obrade (4-strana, 3-strana, paralelna, dijagonalna) i dimenzija i vrste ulaznog matrijala (ograničenja postoje samo po širini i debljini, odnosno prečniku materijala, dok dužine mogu biti bilo koje pošto se pomer obradaka ostvaruje konvejerski),

- brzina zamene alata (testera se menja za menje od 1 minuta) i podešavanja mašine,

- jednostavna konstrukcija i rukovanje i brza obuka kadrova, tako da nisu potrebni kvalifikovani radnici,

- brza isplativost investicije (za menje od 6 meseci).

EKONOMSKI POKAZATELjI INVESTICIJE

Vrednost sirovine :

Pretpostavka je da će pogon raditi 260 dana u goEui u jednoj smeni sa dnevnim učinkom od 10 m3 tanke oblovine, tj. da će godišnje prerađivati 2600 m3 oblovine. Približna nabavna vrednost sirovine je prema tome : 2600 h 150 Eu =390000. Euara.

Vrednost proizvodnje :

Približna vrednost proizvodnje je sledeća :

- 1 m3 elemenata i friza (prosek za različite vrste drveta, različite dimenzije, različite kvalitete itd) uzećemo da ima prosenu cenu od 10.800 Eu fco fabrika.

- količina proizvedenih elemenata i friza u datim uslovima se ceni na 1040 m3

- vrednost proizvodnje bi prema tome bila : 1040 x 1080Euara = 1123300Euara

- vrednost proizvodnje tako je oko 3 puta veća od vrednosti sirovine

Vrednost investicionih ulaganja :

- u tehnološku opremu: oko 30.000€

- u građevinske i druge objekte: oko 1.500.000 Euara

- u transportnu opremu : oko 450.000 Euara

- Ukupan broj zaposlenih : 6

- 3 NK radnika

- 1 KV vozač

- 1 rukovodilac (SSS)

- 1 knjigovođa (SSS)

T r o š k o v i :

- elektro energija : 186.000kNjh/god

- ličnih dohodaka : 666.000Eu/god

- toplotne energije: 30.000 Eu/god

- alata : 30.000 Eu/god

106

107

PROIZVODNJA ZIDNIH I PODNIH OBLOGA

KONCEPCIJA PROGRAMA

Koncepcijski program se uklapa u opšte strateško opredeljenje razvoja malih programa.

Repromaterijal je suva rezana građa tvrdih i mekih lišćara:

- hrasta

- jasena

- jele/smrče

- bora

- topole i dr.

Repromatterijal se doprema do kooperanta, gde se vrši obrada u gotove finalne proizvode.

TEHNIČKO-TEHNOLOŠKO REŠENjE

Tehnologija izrade

Suva rezana gradja se uvitlana doprema i odlaže pod nadstrešnicu sa konačnim sadržajem vlage maksimalno do 18%. Kako dobijena rezana gradja definiše širinu gotovih proizvoda relevantne su sledeće dimenzije rezane gradje:

- debljine 24 mm, 48 mm i 76 mm

- dužine 2-4 m

- širine 10 cm pa naviše

Prvom operacijom obrade na kružnoj testeri za podužno parenje izradjuju se rezani elementi sa definisanom debljinom gotovih proizvoda. Ova mašina može da bude locirana pod nadstrešnicom, gde se vrše prijem i skladištenje rezane gradje ili neposredno u proizvodnoj hali. Nakon ove operacije, iskrojeni poluproizvodi se završno obradjuju na osnovnoj mašini - četvorostranoj blanjalici. Na kraju procesa, gotovi proizvodi se klasiraju, pakuju i odlažu u magacin, odakle se vrši njihova otprema

Izbor opreme

Kružna testera za podužno parenje

- prečnik lista pile 300-400 mm

- maksimalna visina reza 100 mm

- instalisana snaga 3 KNj

- gabariti mašine 1.2 * 0.8 m

- kapacitet 5 m3 rezane gradje u smeni

- proizvođač "Arsenije Spasić" Zaječar i drugi

Četvorostrana blanjalica - profilerka

- broj glava 5 + 1

- instalisana snaga 6 * 4.5 KNj

- širina obrade 200-225 mm

- maksimalna visina obrade 100 mm

- gabarit mašine 3.5 * 1.2 m

- kapacitet 150 m2/smeni

- proizvodjač "Arsenije Spasić" Zaječar, NjEINING i dr.

108

Objekti

Program proizvodnje zidnih i podnih obloga zahteva

- nadstrešnicu za prijem i skladištenje suve rezane građe kao osnovnog materijala

- proizvodna hala

- magacin gotovih proizvoda

- Dimenzije proizvodne hale 15*4*4 m (površina 60 m2)

- Dimenzije magacina 15*4*3 m (površina 40 m2)

- Površina nadstrešnice 40 m2

RADNA SNAGA

Radionica za proizvodnju zidnih i podnih podloga zapošljava 5 radnika sledeće kvalifikacione strukture

KV radnika 2

NK radnika 3

Ukupno 5 radnika

PROIZVODNI PROGRAM

- zidne obloge (lamperija) u različitim dimenzijama i klasama i to :

- debljine 6 - 18 mm

- širine 50-90 mm

- dužina 1,5 - 4 m

- kvalitet I i II klasa

- podne obloge

- debljine 20, 22 i 30 mm

- širine 70 - 100 mm

- dužine 1,5 - 4 m

- kvalitet I i II klasa

VREDNOST PROGRAMA

Vrednost programa definisana je na osnovu bilansa korišćenja osnovnog repromaterijala i cena gotovih proizvoda. Na ovom mestu dat je primer prerade čamove rezane građe sa sledećim relevantnim podacima :

Mesečni obim prerade

5 m3*22 dana * 110 m3 rezane građe/ mesec iz 1 m3 čamove građe I/III klase dobija se 35 m3

zidnih obloga, odnosno 28 m2 podnih obloga

Tabela 1. Vrednost programa na mesečnom nivou

SORTIMENT Klasa Količina Cena u € Vrednost €

čam.rez.gradja I/III 110 m3 350,00 38.500

zidne obloge I/II 1900 m2 10,00 19.000

podne obloge I/II 1650 m2 18,00 29.700

UKUPNO : I/II 3550 m2 13,72 48.700

109

EKONOMSKO FINANSIJSKA ANALIZA

Investiciona ulaganja

- Objekti :......................................................................140 m2*200 € ± 28.000€

- Procesna oprema :

- kružna testera.......................................................................2.500 € (reparirana)

- četvorostrana blanjalica......................................................12.500 € (reparirana)

U k u p n o :.................................................................................................. 15.000 €

- Ukupna ulaganja u objekte i opremu........................................................43000 €

Troškovi na mesečnom nivou :

- osnovni repromaterijal 110 m3*300 €.....................................................38.500 €

- električna energija.....................................................................................1.200 €

- troškovi bruto zarada i naknada............................................................... 2.000 €

- €- troškovi usluga održavanja......................................................................500 €

- amortizacija ..................................................................................................250€

- transportni troškovi....................................................................................1500 €

- ostali troškovi...............................................................................................300 €

Ukupni rashodi :............................................................................................ 44.750 €

Ukupni prihodi:

Ukupni prihod, definisan je vrednošću proizvodnog programa i iznosi 48.700€mesečno.

Finansijski rezultat

UP: 48.700 € UT: 44.750€

Razlika: 3.950 € mesečno kao bruto dobit.

Ukalkulisavanjem poreza na dobit od 14% bruto dobit ili 553 € dobija se neto dobit od 3.397 € mesečno.

110

PČELARSTVO

IZRADA KOŠNICA ZA PČELE

Raznolikost ekosistema Srbije, ćije bogatstvo florom i faunom ilustruje pristutvo 3.600 različitih biljnih vrsta, od kojih su mnoge lekovite i aromatične, ukazuje, pored ostalog, na proizvodnju velikih količina nektara kao osnovnog preduslova za razvoj pčelarstva i proizvodnju prirodnog meda u šumskim područjima Srbije. Na žalost, i pored ovoga, pčelarstvo u Srbiji još uvek nije postiglo takav stepen razvijenosti koji bi odgovarao objektivnim mogućnostima pčelarenja kod nas, već zaostaje i u odnosu na druge poljoprivredne grane.

Nesumnjivo je, dakle, da Srbija sa veoma povoljnim klimatsko-florističkim područjima, autohtonom rasom pčele - Apis melliphera carnica L., te izborom dobrih košnica i savremenom tehnologijom pčelarenja može vrlo brzo postići značajnu proizvodnju prirodnog meda.

Program izrade košnica za pčele osmišljen je praktično kao prateći program programima razvoja pčelarstva i prozvodnje meda. Naime, smatra se da 30 košnica predstavlja minimalni broj po priozvođaču. Nadalje, finansijsko-ekonomska analiza računa se na prosečnom nivou od 50 i 100 pčelinjih društava, odnosno 50 i 100 komada košnica po kooperantu, s obzirom da se kroz dve do tri godine pčelinjak u vlastitoj produkciji može povećati i do 200 pčelinjih društava, a što podrazumeva nabavku dodatnog broja košnica.

Opis proizvoda

Košnica predstavlja pčelinji stan, adaptiran od strane čoveka za lakše korišćenje pčelinjih proizvoda. Dugi niz godina, sve do 1750, usavršavale su se košnice sa nepokretnim saćem, kada je pronađena košnica sa pokretnim saćem koja predstavlja revolucionarni pronalazak savremenog pčelarstva. I ove košnice, čiju osnovnu jedinicu predstavlja ram ili okvir, su se vremenom menjale i usavršavale, tako da se do danas razvio i zadržao niz različitih tipova košnica. Sve njih karakterišu određene prednosti i nedostaci, ali još uvek ne postoji jedinstvena standardna košnica.

Od poznatijih tipova, kao što su: pološka, Alberti-Žnideršičeva (AŽ), Dadant-Blatova (DB), Langstrot-Rutova (LR) i u novije vreme Fararova košnica, najraširenija je Langstrot-Rutova ili LR košnica i kao takva se smatra najprihvatljivijom za savremeno pčelarenje. U skladu sa navedenim, ovim programom je predviđena izrada upravo te košnice.

Tehnologija izrade

U skladu sa konstrukcijom košnica, izrada ovih proizvoda sastoji se od izrade pojedinih delova i njihovog sklapanja u uobičajeni završni oblik i formu. Isto tako, izrada pojedinih delova sastoji se od izrade konstruktivnih elemenata koji se nakon obrade sastavljaju u sklopove ‡ delove košnica.

Svaki od pomenutih delova košnica izrađuje se izvođenjem niza različitih tehnoloških operacija. Generalno posmatrano, pri izradi košnica glavne operacije su sledeće:

‡ priprema proizvodnje,

‡ krojenje elemenata ili formatizovanje šperploče i lesonita,

‡ bazno blanjanje (ravnanje ‡ abrihtovanje) i po potrebi izrada sljubnice (figovanje) za širinsko slepljivanje,

‡ spajanje,

‡ blanjanje na konačnu debljinu elemenata (dihtovanje),

111

‡ fino kraćenje na tačnu meru, odnosno formatizovanje,

‡ izrada elemenata veza,

‡ bušenje rupa,

‡ sastavljanje delova,

‡ završno figovanje sastavljenih delova,

‡ brušenje,

‡ zaštita delova parafinom ili lazurnim lakom,

‡ opšivanje limom (kod krova).

Izbor opreme

Za značajniju proizvodnju košnica potrebno je predvideti posebne mašine za izvođenje pojedinih operacija, odnosno izradu pojedinačnih kon-struktivnih elemenata košnice koji bi se montirali u sklopove, a ovi u gotove košnice. Na ovaj način je praktično omogućena serijska proizvodnja košnica.

Međutim, ovim programom se u početku rada predviđa manji obim proizvodnje, odnosno manja investiciona ulaganja u opremu, potrebne objekte i broj zaposlenih. Nakon određenog vremena za uhodavanje rada radionice, jasno je da se može ići u pravcu dokupljivanja potrebne opreme, dodatnog zapošljavanja potrebnih izvršilaca ili generalno u pravcu razvoja programa proizvodnje košnica.

Za početni rad radionice predviđena je sledeća oprema:

‡ kombinovana stolarska mašina 1 kom.

‡ stona glodalica 1 kom.

‡ ručna brusilica, stega i uobičajeni sitni stolarski alat.

Kombinovana stolarska mašina treba da je opremljena sa:

stolom sa kružnom testerom,

blanjalicom za bazno ravnanje (abrihter) radne širine 500 mm,

debljačom ili dihtom, takođe radne širine 500 mm

suportom sa futerom za brušenje.

Kod stone glodalice (frezera) ističe se samo zahtev za dužinom radne osovine od 270 mm, dok prema ostalim karakteristikama može da se predvidi obična glodalica. Obe mašine, takođe, mogu da se nabave kao nove ili kao repa-rirane, koje u potpunosti zadovoljavaju, a u investicionom pogledu su jeftinije.

Objekti

U pogledu objekata za proizvodnju košnica u manjim serijama potrebno je predvideti:

proizvodni prostor (radionicu) površine oko 50 m2,

nadstrešnicu za prijem rezane građe i odlaganje gotovih proizvoda površine oko 30 m2.

Magacin pomoćnog materijala se ne predviđa kao poseban objekat, jer se isti može organizovati u sklopu radionice.

U početku radionica zapošljava ukupno tri radnika ili:

KV stolara 1 radnik

NK radnika (pomoćni) 2 radnika

UKUPNO: 3 radnika

112

Razvojem radionice predviđa se nabavka procesne opreme za izvođenje pojedinačnih operacija (umesto kombinovane stolarske mašine), a što bi se odrazilo i na dodatno zapošljavanje potrebne radne snage.

Iskustveni podaci koji se odnose na normative vremena izrade košnice ukazuju da jedan radnik za 8 sati rada može da izradi 1/2 košnice. Polazeći od navedenog, predviđena 3 radnika dnevno mogu da izrade 1,5 košnicu, odnosno 33 košnice mesečno, računajući sa 22 radna dana u proseku.

Kako je tržišna cena gotove košnice 50 €. po košnici, proizilazi da je vrednost proizvodnje na mesečnom nivou:

33 kom. x 50 €. = 1650 €

Ekonomsko-finansijska analiza

Objekti

U slučaju da u sklopu porodične kuće ne postoji već izgrađen prostor koji bi se mogao izdvojiti kao proizvodni prostor, programom se predviđa izgradnja potrebnih objekata najjednostavnije konstrukcije, bez specijalnih zahteva kod izbora materijala. Cena kvadratnog metra ovakvih objekata je oko 100 €/m2, tako da se predviđaju investiciona ulaganja u objekte:

80 m2 x 100 € = 8000 €.

Procesna oprema

Programom je predviđena nabavka reparirane opreme sa sledećim cenama i ukupnom vrednošću:

- kombinovana stolarska mašina (1 kom)...........................3500 €

- stona glodalica (1 kom)....................................................1500 €

- brusilica i stega za sastavljanje......................................... 500 €

- alati...................................................................................1000 €

UKUPNO.................................................................................7.500 €

Ukupna ulaganja u objekte i opremu iznose:

8000 + 7500 = 15500 €.

Troškovi proizvodnje

Osnovni materijal

Utrošak osnovnog materijala (čamova i lipova rezana građa) određen je na osnovu iskustveno ustanovljenih normativa potrošnje prema kojima se iz 1 m3 ove građe može izraditi 10 komada košnica, a učešće čamove građe u odnovu na lipovu iznosi 70% : 30%. Sa nabavnom cenom čamove građe od 300 €/m3 i lipove građe od 200€./m3, proizilazi da je mesečni trošak na ime osnovnog materijala:

- čamovina 0,07 m3 x 33 kom. x 300 = 350 €./ mesec

- lipa 0,03 m3 x 33 kom. x 200 = 50 €./ mesec

UKUPNO: 400 €./mesec, ili približno 450 €./mesec.

Pomoćni materijal

S obzirom na iskustvene podatke potrošnje pomoćnog materijala po košnici te nabavne cene istog, predviđa se ukupni mesečni utrošak pomoćnog materijala u vrednosti od:

3.5 €. x 33 košnice = 116 €. mesečno.

113

Finansijski rezultat

Planira se realizacija mesečnog obima proizvodnje tako da je:

UP = 1650 € mesečno.

Kako su ukupni rashodi prikazani u tabeli 4 predviđeni sa:

UR = 1240 € . mesečno, proizilazi da je razlika:

UP - UR = 1650 € - 1240 = 410 €. mesečno pozitivna

i predstavlja mesečnu bruto dobit. Računajući sa stopom poreza na dobit od 25%, dobija se neto dobit u iznosu od:

820 x 0,75 = 307 €. mesečno.

114

PČELARSTVO

Život pčela je oduvek bio predmet interesovanja ljudi. Od postanka civilizacije pčela je uglavnom zadržala svoj prvobitni oblik i način života.

Koristi od pčela su direktne i indirektne. Iskorišćavanje pčelinjih proizvoda: med, vosak, propolis, mleč, pčelinji otrov i polenov prah, je direktna korist za vlasnika. Indirektna korist je glavna koris ove privredne grane, a proističe is iskorišćavanja pčela kao oprašivači biljaka. Ovaj podatak postaje jasniji ako se kaže da je vrednost povećanje proizvodnje i poboljšanje kvaliteta plodova poljoprivrednih kultura veća za više od 20 puta od vrednosti svih pčelinjih proizvoda koje te iste pčele proizvedu. Največu ulogu u oprašivanju biljaka ima medonosna pčela. Naučnici Švajcarske i Nemačke tvrde da je učešće pčela u oprašivanju biljaka 75% do 80%, a ostatak otpada na ostale insekte i druge faktore.

Pčelinji proizvodi

Med je slatka, viskozna tečnost koju proizvode pčele iz nektara sakupljenog od cvetova medonosnih biljaka, koje one skladište u saću. Svojim izuzetnim osobinama je uživa jedinstveno poštovanje na svim kontinentima Zemljine kugle kao retko koji artikal. Poznato je da se medu dodaje i naziv medonosne biljke od koje su pčele većinom sakupljale sok – nektar i prerađivale ga u med. Kod nas su poznati visokokvalitetni medovi od bagrema, lipe, livadski, šumski, suncokretov i mnogi drugi. Po kvalitetu naš i grčki med spadaju među najbilje u svetu. Po pravilu, med se vadi iz medišta košnice kada ramovi sa saćem budu napunjeni, a ćelija sa medom pokopljene voštanim poklopčićima na oko dve trećine površine medom napunjenog saća. Ovako izvađen med ima oko 18 procenata vlage, što u potpunosti odgovara propisima o proizvodnji i prometu meda.

Prirodno svojstvo meda da je da ranije ili kasnije kristališe. Kod nas je ta pojava u narodu nazvana šećerenje pa se sa nepoverenjem gleda na takve mesove. Međutim, u nekim razvijenijim zemljama evrope tržište radije prihvata kristalisane medove, jer je sigurno da procenat vode ne iznosi više od 18%, a sve ostale prirodne osobine su istovetne sa još jednom prednošću, biljim mešanjem sa drugim preparatima za pravljenje lekova. Kod tečnih medova pravljenje mešavine za narodne lekove nije moguće dobro izvesti zbog razlike u specifičnim težinama i izdvajanja sastojka u slojevima. U to se možete uveriti i mešanjem dve vrste meda, na primer svetlog bagremovog i tamnog od četinara (specifična težina tamnog meda je veća i on će biti izdvojen na dnu staklene posude, a bagremov med sa manjom specifičnom težinom biće iznad borovog meda).

Pčelinji vosak je prirodni proizvod pčela radilica koji izlučuju iz svojih osam voštanih žlezda koje se nalaze na trbušnoj strani. Pri izlučivanju, vosak koji nastaje je tečan, a zatim se brzo stvrdnjava u glatku masu koju druge radilice dobro sažvaću zajedno sa sekretom i odmah sa njima grade saće. U današnje vreme, jedan od najvećih potrošač pčelinjeg voska je kozmetička industrija. Koristi se za pravljenje emulzija koje ulaze u sastav raznih pasta radi poboljšanja zaštitnog sloja i ravnomernog sjaja. U vojnoj industrije koristi se za zaštitu materijala od korozije, a ima ga u upotrebi i u prehrambrenoj industriji. Zbog relativno visoke cene voska, pčelinji vosak se kombinuje sa parafinom i nekim jeftinijim voskom. Do sada ima preko 2200 primena pćelinjeg voska za koji se nije našla zamena. Treba znati i to da za jedan kilogram voska pčele utroše osam kilograma meda.

Matični mleč je sekret mlečnih žlezda pčela negovateljica, kojim one hrane lare pčela radilica i trutova prva tri dana njihovog života, dok maticu hrane tokom celog perioda razvića i kasnije. Mleč se sakuplja iz matičnjaka sveže zaleženih najranije od dva dana, a najkasnije do tri dana starosti. Vađenje mleča se lako izvodi pomoću vakuum pumpice ili kašičicom iz ćelija matičnjaka iz koje se prethodno izvadi larva.

Pribor i ambalaža za vađenje i čuvanje mleča moraju biti besprekorno čisti i propisano upotrebljeni. Zbog svojih sastojaka, koji su izuzetno hranljivi mleč sve više proizvodi i koristi u raznim oblicima. Kada se koristi za ljudsku upotrebu, matični mleč se meša sa medom (20g na jedan kg meda).

Ako se uzima u odgovarajućim kombinacijama za postizanje široke preventive i loekovitog dejstva, med, cvetni prah i i mleč su od velikog značaja za čovečji organizam u svim dobima njegovog života.Mleč se takođe koristi i u kozmetici za izradu pomada visokog kvaliteta.

115

Propolis je proizvod koji sakupljaju pčele radilice, od različitih bioloških materija koje se nalaze u pupoljima i mladim granama drveća i stabljika. Do sada je dokazano da se propolis sastoji od više od 80 različitih supstanci. On ima poseban značaj za opstanak pčelinjeg društva jer osigurava čistoću i higijemu košnice. Pčele sakupljaju propolis u dane kada je tempšeratura viša od 20°C a, dodajuči mu vosak i sekret svojih pljuvačnih žlezda u potpunosti ga oplemenjuju i formiraju. Propolis je poznat po svom antibiotičkom dejstvu. Efekat ovog dejstva se potvrđuje u praksi, a pčele to praktično dokazuju kada neko strano telo ili živi organizam kao što su poljski miševi, dospe u košnicu, ubodima ga ubiju a zatim oblažu propolisom. Tako balsamovano telo neće se raspasti za nekoliko godina. Propolis nalazi sve veću primenu u medicini i kozmetici. Primenjuje se za ubrzano zarašćivanje rana i opekotina kao i raznih bolesti kože, pa se često u narodu naziva melem za rane. Zbog svojih izvanrednih lekovitih svojstava propolis nalazi sve veću primenu, a na domaćem i svetskom težištu se može naći u velikom bfoju proizvoda i to u vidu različitih sprejeva, ekstrakta, tableta krema i pomada.

Crveni prah – polen sakupljaju pčele radilice sa cvetova pomoću ''četkica'' prednjih nogu, dodajući mu malo pljuvačkog sekreta i tako ga lepe na korpice zadnjih nogu. Tako formirane tovare polena grudvastogg ili ovalnog oblika, pčela prenosi u košnicu i stavlja u ćeliju saća. Tu priskaču i druge pčele iz košnice da što pre rasterete radilicu. Nešto slično kao i kod skidanja propolisa.sve vrste polena sadrže svih 20 minokiselina koje ulaze u sastav čovečjeg organizma. Prema tome, njegov značaj i upotreba u ishrani čoveka je od velike koristi.

Polen se u našoj zemlji koristi najčešće pomešan sa medom u vidu različitih preparata ili čist. Sadrži dosta proteina i bogat je vitaminima A i B.

Najlakše se pčelama oduzima pomoću sakupljača cvetnog praha koji se postavi na telo košnice. Pčele se provlače kroz odgovarajuče kalibrirane rupice i tom prilikom stresaju prah kroz sito u fijoci sakupljača. Sušenje i čuvanje od kvarenja je specifično i to treba proučiti u pčelarskoj literaturi ili cvetni prah predati otkupnim centrima. Ovaj proizvod se sve više upotrebljava i njegova primena i potražnja rastu, tako da mu se predviđa dobra budućnost. On je neophodan sastojak u ishrani pčalinjeg legla.

Pčelinji otrov je proizvod koji pčele koriste za svoju odbranu upotrebom svog složenog aparata žalca u čijem sastavu je i acidna (kisela) žlezda koja taj sekret i stvara. To je bezbojna supstanca gorkog ukusa, a miris podseća na med, ali znatno oštriji i jači. Pčelinji otrov ima veliku vrednost u medicinskoj praksi. Ranije je sakupljan na primitivan način – ubijanjem pčela, a u novije vreme se odvaj električnim putem pri čemu pčele ostaju da žive i koriste čoveku. Uspešno se primenjuje kod bolesnika za lečenje raznih vrsta reumatizma, hroničnog oboljenja zglobova, sniženja krvnog pritiska, smanjenje holesterola u krvi i niza drugih oboljenja. Pčelinji otrov ima visoku cenu, a da bi se sakupio 1kg treba da izluči otrov oko 5.000.000 pčela.

Posebno treba da vode računa oni koji su alergični na ubode pčela. Na pčelinjaku treba imati neki lek, za slučaj pomoći alergičnoj osobi, kao što su tablete SYNOPEN ili ANTISTIN.

Radovi na pčelinjaku

Neophodno je izvršiti četriri opšta pregleda pčelinjih društava u toku godine. Na osnovu tog uvida pčelar će znati kakvo je stanje u društvima, kako po pitanju eventualne bolesti pčela i legla, tako i po pitanju jačine društva, zalihama hrane i prinosima, kvalitetu matice, količine legla, voska za zamenu, prisustvu moljaca ili drugih štetočina u košnici i još nekih zapažanja važnih za život i razvoj pčela. To je obuhvaćeno u sledeća četiri pregleda:

Glavni prolećni pregled

Pregled pred skupljanja meda (glavne paše),

Pregled posle paše,

jesenji pregled pred zazimjlavanja pčelinjih društava.

Delimični pregledi se vrše povremeno u intervalima između opštih pregleda i imaju za cilj da se ukaže pomoć pčelinjun društvima i da se blagovremeno uoče eventualni propusti.

116

Prolećni pregled pčelar obavlja koristeći toplije dane krajem februara ili u toku marta.

Ovim pregledom pčelar registruje opšte stanje pčelinjih društava i izvrši čišćenje unutrašnjosti košnice, a posebno podnjače na koju su a toku zime napadale izumrle pčele, otpaci voska i polena i po koji parazit. Prema nađenom stanju, pčelar će proceniti da li je u redu sa maticom, zdravstvenim stanjem društva i zalihama hrane pa će preduzeti odgovarajuće mere u slučajevima gde tneba intervenisati.

Prolećni pregled pčelari očekuju sa nestrpljenjem. Njime se obraduju ili razočaraju a u oba slučaja to im je po jedno iskustvo i pouka za narednu godinu. Većinom se pčelari raduju dobrom razvoju društva u proleće, ali ponekad se desi da nađu pčele uvučene u ćelijama saća i u grupicama, izumrle bez hrane ili sa nepravilnim rasporedom hrane u košnici.

Ovo je velika neprijatnost za pčelara jer je on isključivi krivac što je dozvolio da mu pčelinje društvo izumre od gladi. Ukoliko, se pri ovom pregledu pčele nađu a životu ali sa poslednjim zalihama hrane, oada se interveniše pdhranjivanjem medom iz rezerve, medno-šećernim pogačama ili sirupom, zavisno od vremenskih prilika i mogućnosti pčelara.

Pčelar prilikom ovog pregleda veliku pažnju posvećuje stanju i kvalitetu matice i legia i, na osnovu toga, odlučuje da li će to drušlvo moći dalje da se uspešno razvija ili će ga spojiti sa nekim jačim društvom na neki od poznatih načina.

Pregledom pred glavnu pašu pčelar vidi stanje svojih društava i, po potrebi, izvrši spajanje slabijih sa jačima radi dobijanja visokih prinosa meda. Na našem području glavni prinosi meda su u bagremovoj paši.

Posle pčelinjih paša takode je važno imati evidenciju o stanju i kvalitetu pčela, eventualnom negovanju rojeva i zamenjenih matica kako u novim tako i u starim društvima.

Jesenji pregled pred za zimljavanje društava je poslednja i najvažnija pre ventiva za uspešno pčelarenje a narednoj godini. Praksa pokazuje da su u poslednjih 100 godina napredni pčelari došli do zaključaka koje treba da znaju i primenjuju ostali pčelari a to je:

- pripreme za narednu pčelarsku sezonu treba početi a avgustu, posle cedenja meda u tekućoj godini

- preporučljivo vreme kada počinje priprema društava zo dobro prezimljenje i spremnost za ostvarivanje visokih prinosa.pčelinja društva moraju imati mlade matice visokih kvaliteta,

- svako društvo mora imati odgovarajuću rezervu meda i polena,

- društva moraju biti oslobođena od bolesti i parazita,

- poželjna je i zaštita košnica od jakih hladnih vetrova i moguće vlage.

Kada se ovi uslovi ispune, pčelinje društvo će uspešno prezimiti i biti visoko produktivno sledeće sezone.

117

PROIZVODNJA MEDA

Šumski ekosistemi su veoma raznoliki (od nizijskih do visoko planinskih) i bogati florom i faunom. Bogatstvo flore ilistruje prisstvo 3.600 biljnih vrsta na ovim prostorima što predstavlja 55% od biljnih vrsta koje su ustanovljene na Balkanskom poluostrvu (6.500)vrsta. Mnoge od njih su lekovite i aromatične.

Srbija sa veoma povoljnim klimatsko – florističkim područjima i autohtonom rasom pčele – Apis mellifera carnica L., izborom dobrih košnica i savremenom tehnologijom pčelarenja može brzo postići veliku i značajnu proizvodnju prirodnog meda. Savremena tehnologija maksimalno se podređuje biološkim zakonima pčelinje zajednice u cilju racionalnog iskorišćenja pčela i izvora pčelinje paše. Raznovrsna medonosna flora uslovljava povoljno fitoklimom počev od submediteransih do pustinjskih flornih elemenata i raznovrsnim terenima sa različitom nadmorskim visinama i ekspozicijama predstavljaju značajne i bitne činioce uspešne pčelarske proizvodnje.

Uslovi proizvodnje i tehnologija

Kada je reč o proizvodnji meda i drugim pčelinjim proizvodima i preparatima u šumskim područjima i brdsko-planinskim predelima, na prostorima gde se ne koriste hemikalije i gde je raspoloživa pčelinja paša i lekovito bilje, takav proizvod se može deklarisati kao prirodni med sa statusom prirodne i lekovite hrane.

Nove tehnologije proizvodnje kvalitetnijih i većih količina meda zasnivaju se na više pretpostavki: kvalitetnije košnice, jača i zdrava društva, obimna i kvalitetna paša. Česta promena staništa, česta promena saća, stručni rad i dobra zdravstvena zaštita.

Kapaciteti proizvodnje meda određeni su tipom i brojem košnica, jačinom i zdravstvenim stanjem drutva, tehnologijom i načinom pčelarenja, obimom i kvalitetom paše u kalendarskoj godini, stručnim i kvalitetnim radom. Prinosi meda variraju iz godine u godinu što zavisi od brojnoh činolaca. Najveći limitirajućei faktoe u uslovima ekstra pčelarenja su izvori pčelinje paše, klimatski faktori i promena staništa. Za pčelarstvo i dobre pčelare je “godina kada dobro zamedi isto kao glavna premija na lutriji”. Godišnji prinosi meda po košnici variraju pa se za izvođenje ekonomskih efekata pčelarenja uzimaju procesi za period od 5 godina.

U uslovima ekstra pčelarenja sa “Langstroth-root” košnicom postiže se prosečni prinos od 70-80 kg. meda. U ostalim usovima prosečan prinos po košnici se kreće u granicama od 20-30 kg. za uslove šumskih i brdsko – planinskih područna sa obimnom i kvalitetnom pašom prosečan prinos po košnici bi se mogao kretati između 30-50 kg. po košnici.

Polazeći od klimatskih, zemljišnih, orografskih i florističkih uslova orijentacija kod izbora rase treba biti usmerena samo na jednu vrstu medonosne pčele koja se kod nas gaji i koja je pokazala najbolje rezultate. To je naša, domaća, kranjska medonosna pčela – Apis mellifera carnica L. ona se posebno odlikuje po svojoj vrednoći i pitomosti. Skromna je kod zimskog prihranjivanja, jer je nešto slabija od pčela ostalih rasa, ali se ova slabost nadoknađuje burnim prolećnim razvojem, što pčelinja društva može dovesti u rojevo stanje ako pčelar nije dovoljno pažljiv.

Sa sremskim, sjeničkim, kopaoničkim i homoljskim sojem, pčelar može raditi bez zaštite, što im daje posebnu prednost u odnosu na druge rojeve i rase pčela. Sremski soj ima razvijen instikt za orjentaciju i jako izražen nagon u potrazi za hranom. Ovaj soj ima i najveću dižinu jezika (od 6,8 do 8,2mm), što je važno u odnosu na druge sojeve. Ova tipična kranjska matica ima nešto žuće prstenove, težinu od 0,2g i dužinu od 20-25mm. Krila joj dosežu do polovine trbuha, a radilica se razlikuje po nešto otvorenijoj boji i sjajnom toraksu. Matica je veoma plodna i u sezoni u toku jednog dana može da zaleže od 2.500 do 3.000 jaja. Zbog toga može da razvije gigant zajednicu od 60.000 do 70.000 pčela.

Kod kupovine pčelinjih društava najboje je da se nona kupuju iz istog rejona za stvaranje novih pčelinjaka. Pčelinja društva se kupuju od ranog proleća do kasne jeseni, a najbilje je da se to uradi u rano proleće. Pčelinja društva su prezimila i predstoji njihov prolećni razvoj, što je veoma važno za kupca. Tada jeu košnici manje pčela, lakše se pregledaju i jeftinija su.

Bez obzira u kojoj se sezoni kupuju društva treba detaljno i pažljivo pregledati. Najbolje je da to urade stručnjaci iz oblasti pčelarstva ili iskusni pčelari. U rejonu odakle se kupuju pčele ne sme biti bolesti a pogotovu na pčelinjaku prodavca. To se dokazuje uverenjem od odgovarajuće službe da su pčelinja društva zdrava i da rejon nije pod karantinom.

118

Pčelinja društva koja se kupuju treba pregledati svako posebno. Pregleda se svaki ram da bi se videlo leglo na njemu i utvrdili zdravstveno stanje. Matica se treba nači da bi se ocenio njen kvalitet i starost. Pčele radilice treba da budu vitalne, zdrave i bez parazita. Pri kupovini se mora obratiti pažnja na kvalitet saćnih osnova. Bolje je da budu svetlo mrki ili novoizgrađeni. Prilikom pregledatreba da se obrati pažnja na to da li po njima ima dijarejični pega i ako ih ima da se utvrdi od čega su.

Za ovaj program posebno je važno izabrati najbilji tip košnica, ne samo zato što je skuplji inventar u zasnivanju pčelinjaka, već i zbog toga što košnica mora da bude onog sisteme koji se koristi u zemljama sa visokom tehnologijom sa koji se postižu makdimalni prinosi i da se mogu upotrebljavati i odviri iz serijske proizvodnje sa standardnim satnim osnovama. Košnica treba biti urađena po standardima koje propisuje JUS i prilagođena za transport.

U cilju boljeg iskorišćavanja nekoliko glavnih pašan neophodnog oprašivanja voćnjaka i poljoprivrednih kultura i rentabilnog pčelarenja, potrebno je pčelinjake seliti 2-3 puta godišnje. Da bi rad sveli na minimum potrbno je prilagoditi košnice za transport ili pak specijalizovane i atestirane prikolice za transpot pčela.

Alati I pčelarski pribor morajubiti savremeniji kako bi se povećala prosuktivnost rada. Kod nabavke alata treba imati u vidu da se kroz 2-3 godine pčelinjak u vlastitoj produkciji može povećati na 200 pčelinjih društava (uz kupovinu samo košnica I satnih osnova). Za rad na ovakvom pčelinjaku potrebno je imati sledeći pčelarski pribor:

1. Pčelarska kapa ..........................................................................................2kom.

2. Pčelarski nož.............................................................................................2 kom.

3. Dimilica.....................................................................................................1 kom.

4. pčelarske rukavice.....................................................................................2 para

5. Komplet razno alata..................................................................................1 kom.

6. Sanduk za pčelarski pribor .......................................................................1 kom.

7. Vrcaljka sa 4 rama....................................................................................1 kom.

8. Kante za med..........................................................................................30 kom.

9. Postolje za košnice..................................................................................60 kom.

10. Električni zvrk..........................................................................................1 kom.

11. Sanduk za prenošenje okvira...................................................................1.kom

12. Stege za seobu....................................................................................120 kom.

13. Četke za odstranjivanje pčela.................................................................2 kom.

14. Vaga za merenje košnica........................................................................1 kom.

15. Topionik za vosak....................1 kom. i ostali razni alati i pomagala.

ЕКОНОМСКА ОПРАВДАНОСТ

Visina ulaganja za 60 pčelinjih društava.

1. Košnice "Longstrot-Rut" sa pčelama (60 kom. 132 €)...........................7920 €

2. Alat, pčelarski pribor i ambalaža...............................................................5055 €

3. Osnovna sredstva (zgrade, sporedne prostorije, skladište, zemljište) ...12960 €

UKUPNO......................................................................................................25935 €

Prihod od pčelinjaka sa 60 pčelinjih društava.

119

U punoj proizvodnji prihod od 60 pčelinjih društava kod prosečnog prinosa iznosio bi:

1. Med (60 kom. 40 kg. 3 €) 7200 €

2. Vosak (60 kom. 1,5 kg. 7.2 €.) 648 €

3. Rojevi (60 kom. 0,2 kom. 30 €) 360 €

4. Matice (60 kom. 1,0 kom. 6 €) 360 €

5. Propolis (60 kom. 0,7 kg. 6 €) 252 €

6. Polenov prah (60 kom. 1,5 kg. 48 €) 4320 €

7. Jabuke (oprašivanje) 1080 €

Ukupno 14220 €

Rashodi na pčelinjaku

1.

Radna snaga:

stalna

povremena

stručna pomoć

6180 €

4680 €

1000 €

500 €

2.

Materijali i troškovi:

gorivo i mazivo

satne osnove (500 kom.)

šećer

fumagilin

matisan ad. us. vet

upotreba kola

1790 €

500 €

300 €

250 €

80 €

110 €

550 €

Ukupno 7970 €

Dobit

Prihod Rashodi Dobit

14220 € 7970 € 6250 €

Ostvarena dobit u prvoj godini iznosi 6250 € pri prosečnom prinosu meda od 40 kg. po košnici. Međutim, u tehnologiji visokoproduktivnog pčelarenja najbolji pčelari su postizali I veće prosečne prinose.

120