BIZNIS PLANPODIZANJE ZASADA MALINE I KUPINEMesto i datum

1. OSNOVNI PODACI O PODNOSIOCU BIZNIS PLANAIme:sa Adresa:Telefon:BPG:Osnovna delatnost: poljoprivrednaUkupan broj lanova domainstva: 4Ukupan broj radno sposobnih l. domainstva: 3Domainstvo poseduje blizu 5 ha zemlje u vlasnitvu. Na zemlji se uzgajaju povrtarske kulture za potrebe domainstva. Najvee povrine su pod vonjacima. Uglavnom se radi o zasadima jabuke i ljive. Od pre nekoliko godina na delu zemljita zasaene su i maline, koje se daju na trite.Za potrebe planirane proizvodnje, planira se zakup 10 ha zemljita, koje se nalazi u neposrednoj blizini poseda.Od objekata, domainstvo raspolae sa porodinom kuom, pomonom kuom, stajom, svinjcem, kokoinjcem, magazama, upama, i drugim objektima manjih vrednosti.Od poljoprivredne mehanizacije, domainstvo poseduje motokultivator i razne alatke za obradu zemlje.Investitor ima nameru da se, ulaganjem u podizanje zasada malina i kupina, orjentie na poljoprivrednu proizvodnju kao glavnu delatnost domainstva i na taj nain obezbedi ekonomsku stabilnost za svoju porodicu.Za planirano investiranje postoje preduslovi u smislu imovinskih, tehnikih, kao i kadrovskih - domainstvo raspolae sa dovoljno znanja i iskustva u radu na zasadima kupine i maline. Ne postoji, meutim, finansijska sposobnost da se investicija realizuje sopstvenim sredstvima. To je razlog odluivanju na kreditno zaduivanje.Na osnovu dosadanjih rezultata u radu, mogunosti da se sve proizvedene koliine prodaju, potranje koja je uvek bila vea od ponude, realno je oekivati da e iz efekata planirane delatnosti uloena sredstva biti vraena ve nakon dve do tri godine i da e se stvoriti temelj za funkcionisanje domainstva na viem nivou i dalji razvoj iz sopstvenih resursa.2

2. REZIME BIZNIS PLANAU tabelama na narednoj strani dati su osnovni elementi investicionog ulaganja i efekata ulaganja: investicije u osnovna sredstva, izvori finansiranja i neki pokazatelji poslovnih rezultata.Na osnovu izvrene ocene biznis plana utvreno je da projekat ispunjava osnovne kriterijume za donoenje odluke o finansiranju, a to su: eliminacioni, funkcionalni i deskriptivni.U narednoj tabeli se daju pokazatelji proraunatih efekata investiranja po odgovarajuim kriterijumima dinamikih i statinih metoda.3. OPIS I SVRHA ULAGANJAInvesticiono ulaganje u podizanje zasada maline i kupine obuhvata:- zasade maline na povrini od 10 ha i - zasade kupine na povrini od 5 ha.Domainstvo poseduje povrinu od 5 ha, dok e 10 ha uzeti u zakup.U strukturi ulaganja su sadnice, rad mehanizacijom i rad radnika.Opredeljenje za ovu vrstu ulaganja proizlazi iz injenice da postoje vrlo dobri klimatski i ostali uslovi za ovu vrstu proizvodnje u ikom kraju, koji se, uz Kolubarski region, smatra podrujem sa najboljim uslovima za proizvodnju maline i kupine u Evropi. Dosadanja iskustva su pokazala da je ova proizvodnja vrlo rentabilna i da tranja prevazilazi ponudu. Organizacija otkupa je stabilna postoje otkupljivai koji ve dui niz godina organizuju prikupljanje i zamrzavanje ovog voa.Ulaganje u ovakvu vrstu proizvodnje predstavlja idealno ulaganje u brdsko planinskom podruju uikog regiona iz sledeih razloga:- idealni klimatski uslovi za gajenje maline i kupine, - jednostavna i lako savladiva tehnologija uzgoja i nege zasada, - poboljanje kvaliteta ivotne sredine sa stanovita ekologije, - ekonomina i visoko rentabilna proizvodnja, - radno intenzivna proizvodnja, to omoguuje zapoljavanje radne snage sa niim stepenomkvalifikacije, - izvozna orjentacija, ime se doprinosi poboljanju deviznog bilansa zemlje, - relativno mala investicionog ulaganja.Osnovni motiv kojim se investitor rukovodio prilikom donoenja odluke o podizanju ovih zasada je injenica da naa zemlja jo uvek ne raspolae zasadima maline i kupine sa adekvatnim asortimentom i odgovarajuim kvalitetom prema zahtevima savremene nauke i prakse u ovoj oblasti voarske proizvodnje.3

Realizacijom ovog programa investitor e biti u mogunosti da u potpunosti obezbedi visok nivo uzgoja i nege zasada, a samim tim i visok kvalitet proizvoda, i na taj nain obezbedi adekvatan tretman na tritu, odnosno kod otkupljivaa, to je garancija uspenog plasmana celokupne proizvodnje.4. ANALIZA TRITA4.1. ANALIZA TRITA NABAVEZa podizanje zasada maline i kupine neophodna je nabavka sadnica, mineralnih ubriva i sredstava zatite. Svi navedeni inputi nabavljaju se u zemlji, direktno kod proizvoaa ili trgovinskim organizacijama. Svi navedeni proizvodi dostupni su svima kome su neophodni, tako da problem snabdevanja repromaterijalom ne postoji.Nabavno trite nije ograniavajui faktor normalnog, nesmetanog funkcionisanja planirane proizvodnje.4.2. ANALIZA TRITA PRODAJEPlodovi jagodiAstog voa, pre svega maline i kupine predstavljaju veoma cenjenu sirovinu za preradu i sokove, vone koncentrate, elea, demove za potronju u sveem stanju i sl.S toga je potronja maline i kupine na domaem i inostranom tritu velika i iz godine raste, te je njihovo gajenje pre svega na individualnom sektoru vrlo rentabilno.Prema zvaninoj statistici proizvodnja maline i kupine na teritoriji Srbije u poslednjih 15 godina kree se izmeu 15 i 25 hiljada tona godinje.Podruje Uikog okruga se nalazi na samom vrhu proizvoaa i preraivaa ovih vonih vrsta. U poslednjih 5 godina proizvodnja maline i kupine u ovom Okrugu kretala se izmeu 10 i 15 hiljada tona. Ako se zna da je podruje Kolubarskog okruga u proizvodnji maline uz rame Uikog okruga s pravom moemo konstatovati da se na podruju Zapadne Srbije proizvodi vie od 90% ukupne proizvodnje ovog plemenitog voa u Srbiji.Imajui u vidu injenicu da se radi o proizvodnji ija tranja na svetskom tritu raste iz godine u godinu a da joj je i na domaem tritu potruonja znaajna, nema nikakvih opasnosti da se podizanjem novih zasada, doe u situaciju da plasman ovih proizvoda bude ugroen.Otkupne cene ploda i sadnica maline ikupine koje su trenutno vaee na tritu sa stalnom tendencijom njihovog rasta su sledee: Svea malina 70 din/kg Svea kupina 30 din/kg.4

5.TEHNIKO TEHNOLOKA ANALIZA5.1. Osnova motiva i koncepcija ulaganjaPoljoprivredno gazdinstvo Radoji Miroslava iz Gornja Kravarica-Gua, namerava da u okviru sopstvenog razvoja, razvije proizvodnju maline i kupine na brdskom planinskom podruju Optine Luani. Motiv za razvoj proizvodnje maline i kupine na sopstvenom gazdinstvu u selu Gornja Kravarica-Gua je da je tamo roen i da ivi vlasnik gazdinstva Radoji Miroslav. Ovo podruje je u mogunosti da obezbedi i dovojno radne snage za berbu. Postojea mehanizacija, uz malu dopunu moe opsluivati i ovu proizvodnju. Nema potrebe za investiranjem u ekonomskeobjekte i druge pratee objekte infrastrukture.Podruje je povezano asfaltnim putevima Gua-Luani, Gua-aak, Gua-Ivanjica, kao i mreom makadamskih puteva izmeu okolnih sela.Imajui u vidu potranju plodova maline i kupine na inostgranom tritu, klimatske, zemljine i druge uslove kojima podruje raspolae, steene navike za robnom proizvodnjom, odnose sa zemljoradnicima i sopstveni razvoj opravdana je namera Poljoprivrednog gazdinstva za investiranje u proizvodnju maline i kupine i matinih zasada maline, kao sastavni deo Programa razvoja ne samo Poljoprivrednog gazdinstva Radoji Miroslava nego i znatno ire, jer e putem proizvodnje sadnica maline znatno doprineti proirenju zasada mailne, odnosno podmalaivanju ve dosta starih postojeih zasada.5.2. Lokacija zasada maline, kupine i matinih zasada malinePredmetni zasadi maline zasnovae se na podruju Optine Luani. Kao brdsko planinsko podruje nalazi se na 400-500 m nadmorske visine. Sve parcele nalaze se u neposrednoj blizini lokacije gde je planirana izgradnja mini hladnjae povezane asfaltnim i makadamskim putevima. Lokacija zasada, magacina za repromaterijal i budue hladnjae obezbeuje povoljan transport repromaterijala, ambalae i plodova maline i kupine bez umanjenja kvaliteta.5.3. Prirodni uslovi5.3.1. Klimatske karakteristikeParcele predviene za podizanje malinjaka i kupinjaka, nalaze se na nadmorskoj visini 400-500 m. Pripadaju brdskoplaninskom podruju zapadno od Luana. Klimatski uslovi su veoma povoljni jer kao planinarsko podruje ima neto vie padavina ime su obezbeeni zahtevi maline i kupine za dosta vlage u zemljitu i u vazduhu. Nema potrebe posebno prikazivati klimatsku karakteristiku podacima5

meteoroloke slube poto se na ovom podruju ve nekoliko decenija na velikom broju poljoprivrednih gazdinstava malina i kupina uspeno proizvodi. Ostvaruju se visoki prinosi i kvalitet plodova. Novim zasadima malina i kupina proiruju se ovi zasadi u brdsko planinskom podruju Optine Luani, velikog proizvoaa maline i kupine u naoj zemlji.5.3.2. Zemljine karakteristikeZemljite na tretiranom podruju pripadaju tipu podzola i perapodzola. Viegodinjom obradom traktorskim plugovima oranini sloj je produbljen a primenom mineralnih ubriva i stajnjaka obogaeno je osnovnim makro elementima i humusom.Prema podacima padoloske laboratorije Zavoda za poljoprivredu u Valjevu , koji je vrio kontrolu plodnosti zemljita na tom podruju, prosean sadraj humusa je 2.5-3 P2O5 na 100 grama suvog zemljita < 10, K2O >15, pH u kC1 3.5-5.5.Prema tome, zemljine karakteristike su takve da obezbeuju uspeno gajenje maline i kupine. Prirodni indikatori su ve postojei malinjaci i kupinjaci koji se uspeno gaje na ovom podruju zatim tehnologija gajenja maline i kupine koja e biti data u ovom Programu daje nadu da e malina i kupina veoma uspeno moi da se gaje.5.4. Tehnoloki deo5.4.1. Izbor mesta i poloaj za gajenje malineKao biljka sa plitkim korenovim sistemom i gustim sklopom koja ostaje na istoj povrini 8 do 10 godina, malina zahteva besprekornu i blagovremenu pripremu zemljita. Priprema zemljita se sastoji od niza mera.Oiavanje parcele od drvenastog korova i kamena i izrade ive ograde oko parcele. Vaenje zaostalih panjeva i ila kao ostatka drvenastih biljaka, viegodinjih korova, ravnjanje manjih depresija.Ako je parcela vie godina bila zaledinjena ili se kao korov javlja bagrem i drugi viegodinji korovi, problem korova se najefikasnije moe reiti primenom nekih od totalnih translokacionih herbicida na bazi glifosata u dozi 7-8 l/ha. Tretiranje izvriti u periodu avgust-septembar. Posle 15 do 230 dana, nakon tretiranja parcelu treba poorati na dubini 30-35 cm. Pored ovih mogu se koristiti i drugi preparati na bazi dalapona u koliini 15-25 kg/ha. Ako je tretirano zemljite ovim preparatima oranje izvriti posle 60 dana a za unitavanje viegodinjih irokolisnih korova mogu se uspeno koristiti monosan, deherban, hosemin i dr. u koliini 3-6 l/ha. Pre oranja parcelu treba naubriti sa dobro zgorelim stajnjakom 40-50 t/ha. Uporedo sa rasturanjem stajnjaka rasuti meana mineralna ubriva i to kombinacije sa veim sadrajem kalijuma (NPK=8:12:26+3mg, 8:16:24, 4:8:20 ili 8:15:20) u koliini 600-800kg/ha. U sluaju da se ne mogu obezbediti navedene kombinacije koristie se kombinacija 15:15:15 koje ima na tritu ali je t omanje racionalno. Mineralno ubrivo dodati 12 pre oranja a 12 pre dopunske obrade. Oranje treba obaviti na dubini 30-35 cm zavisno od karakteristika zemljita. Na lakim zeljitima na manjoj dubini 25-30 cm a na teim ilovastim na veoj dubini 30-40 cm. Za sadnju u jesen oranje obaviti u toku leta, odmah nakon skidanje predhodne kulture, a za prolenu sadnju tokom jeseni i zime. Kako u uslovima ovog podruja esto u toku druge polovine februara ima dosta toplih i suvih dana, kada je mogue sadnja maline. Oranje treba izvriti blagovremeno (novembar-decembar). Povrinsku obradu treba izvriti neposredno pred sadnju vodei6

rauna da se ona izvede po relativno suvom vremenu jer se u protivnom moe pokvariti njegova struktura.5.4.2 Izbor sorteNa celom podruju malinogorja Podorine gaji se iskljuivo sorta Vilamet sa neto, ekonomskim beznaajnim povrinama zasaenim sortom Gradina.Vilamet je sorta koja je u naim klimatskim i zemljinim uslovima nala optimalne uslove. Uz primenu specifinog naina gajenja ispoljava veliku rodnost, dobar kvalitet plodova kao i otpornost ili rezistentnost prema bolestima i tetoinama, pa je iz tih razloga vodea sorta a to e i ostati u narednom duem periodu.5.4.3. Sadni materijalDa bi se mogla ostvariti visoka kvalitetna i standardna proizvodnja maline, neophodno je obezbediti kvalitetan sadni materijal, koji je proizveden u registrovanim matinjacima i pod strunom kontrolom. U tom cilju pojoprivredno gazdinstvo Radoji Miroslava organizovalo je proizvodnju sadnog materijala u sopstvenim matinjacima na povrini od 1.00 ha.Ovim programom razvoja proizvodnje maline, predvia se podizanje novih 3.00 ha matinog zasada maline. Izvorni sadni materijal za zasnivanje matinjaka obezbedie se uvozom elitnog sadnog materijala.5.4.4. Podizanje malinjakaa) Vreme sadnjeNajboje je da se sadnja vri u jesen, jer je tada obezbeen najbolji prijem i u toku naredne vegetacije imaju bujniji porast. Ukoliko vremenske prilike dozvole, sadnja se moe vriti i u toku zime, u drugoj polovini februara i poetkom marta. Pri zimskoj sadnji treba voditi rauna da sadnice ne budu izloene niskim temperaturama. Proleno saenje daje znatno slabije rezultate koji se manifestuju kroz znatno slabiji prijem i usporen porast u toku navedene vegetacije.b) Izbor i priprema sadnica za sadnjuZa podizanje malinjaka, iskljuivo e se koristiti sadnice iz matinog zasada poznatog porekla, identiteta sorte i zdravstvenog stanja. Sadnice e biti odabrane od strane strunog lica. Koristiti iskljuivo sadnice I klase sa dobro razvijenim korenovim sistemom, sa masom sitnih ila, zrelim stablom, neoteenih pupoljaka, bez simptoma bolesti i oteenja od tetoina ili grada i bez mehanikih oteenja.Strogo voditi rauna da sadnice od momenta vaenja u matinjaku ne budu izloene isuivanju i uticaju mrazeva. Ako se sade odmah posle vaenja, voditi rauna da ne doe do isuivanja, kvaenjem i pokrivanjem. Ako se sadnja odlae do prolea, sadnice se moraju obavezno utapati (razvezanih7

snopova) u rastresito, ocedivo zemljite i da ne budu izoene jakim mrazevima. Za zatitu od mieva, u kanal u zoni korenovog sistema rasturiti cinkfosfid ili fadiran mamce.Neposredno pred sadnju sadnice treba pregledati i pripremiti za sadnju, rezidbom ukloniti polomljene ile i druge ile bez ilica. Posle toga, svaku sandicu potpoiti u meavinu svee govee balege i ilovae (1:1) sa vodom i dodatak nekog od bakarnih preparata radi dezinfekcije.c) Tehnika sadnjeNa pripremljenom zemljitu najpre izvriti razmeravanje i odrediti pravce redova.Najboje je da pravac redova bude sever-jug, jer su tada najdue osunane u toku dana. Po obeleenim pravcima napraviti kanale jednoobraznim plugom ili raonikom zaprene kopaice sa daskama, dubine 18 do 20 cm. Prilikom sadnje obavezno koristiti kanap, da redovi budu pravi. Na parcelu iznositi samo onoliko sadnica koliko se za dva sata moe zasaditi kako bi se izbeglo isuivanje. Saditi na dubini 12-15 cm. Najpre korenov sistem pokriti sa malo rastresite zemlje i zemlju blago sabiti s tim da sve sadnice budu uvrene vertikalno.U cilju zatite od tetoina u kanale rasturiti neki od granulovanih insekticida (timet, geolin, galation ili neki dr.) u koliini 20-25 kg/ha. Posle toga u kanale dodati dobro zgoreo stajnjak do 10 t/ha. Ukoliko se saenje vri u prolee a nema dovoljno vlage, obavezno ih zaliti pre konanog zagrtanja. Konano zagrtanje obavlja se posle dodavanja stajnjaka, mineralnih ubriva i eventualnog zalivanja. Posle sadnje sadnice skratiti na 15-20 cm od povrine zemlje kako bi se izbegao rod u prvoj godini obezbedio bolji prijem i nicanje novih broja izdanaka.d) Sistem uzgojaPredlae se palirni sistem uzgoja. Gustina sadnje mora obzbediti optimalni ivasti prostor za biljke. Zbog toga, meuredno rastojanje treba da bude 3 m, a odstojanje posaenih sadnica u redu 25-30 cm. Redove prvenstveno postaviti u pravcu sever-jug. Time se postie maksimalna osunanost biljaka i smanjuju uslovi za razvoj bolesti i tetoina. Na krajevima redova ostaviti odgovarajui prostor za okretanje maina (3-4m). Predvideti i jedan prostor za praznu i punu ambalau, repromaterijal i sl. (sabirno-distributivno mesto).e) Postavljanje armatureArmatura e se sastojati od bagremovih stubova i pocinkovane ice. Bagremovi subovi treba da budu duine do 2.20-2.50 m a najmanji prenik na tanjem kraju 5-8 cm. ica mora biti pocinkovana, dovoljno elastina 2-2.5 mm. Stubovi se pripremaju tako to se kora skine za deo koji ide u zemlju i 10 cm iznad toga a ostatak se naparava. Naparavanje se moe zameniti hemijskom dezinfekcijom, jaim rastvorom nekih od bakarnih preparata. Ako se donji deo naprava onda preostalu duinu treba premazati preraenim uljem.Stubove postaviti na svakih 6 m u pravcu redova. Predhodno napraviti rpe 50-70 cm dubine (najbolje traktorskom builicom). Visina stubova iznad zelje treba da je 1.70-1.80 m. Stubove postaviti strogo8

vertikalno, u istoj liniji po pravcu i visini i dobro ih uvrstiti. Na krajnjim stubovima, sa unutranje strane redova ostaviti stubove podupirae (kosnike) a u duim reodovima kosnici se postavljaju i na stubu u sredini ili na dva stuba u redu, zavisno od duine reda. Pocinkovana ica se postavlja u dva reda, jednostruko i to na 70-80 cm od zemlje prvi red, a drugi, na 140-150 cm. Prilikom postavljanja ice, najpre kraj ice privrstiti (obavijanjem oko pvog stuba) a zatim je na drugom kraju dobro zategnuti aparatom za zatezanje ili autodizalicom. icu na svakom stubu privrstiti ''U'' ekserima.PREDRAUN TROKOVA PODIZANJA MALINJAKARed. brojVrsta trokova j.m.kol. 1 hazacena/din Iznosa) Materijal 1. sadnice maline kom 12.000 15 180.000 2. stajnjak t 40 1.000 40.000 3. meana mineralna ubriva kg 700 18 12.600 4. KAN kg 200 10.50 2.100 5. bakarni krec s-50 kg 2 260 520 6. Timet G-5 kg 20 120 2.400 7. Bagremovi stubovi kom 580 300 170.400 8. Poc. ica 2.2-2.5 mm kg 240 150 36.000 9. ''U'' ekseri kg 10 120 1.200 10. Prera. ulje (bak.prep.) lit 120 100 12.000 Svega materijal: 457.220b) Mainski radovi 1. Prevoz stajnjaka rad.dan 3 6.000 18.000 2. Prevoz miner. ubriva rad.dan 0.5 6.000 3.000 3. Oranje rad.dan 1 6.000 6.000 4. Taniranje rad.dan 1 6.000 6.000 5. Drljanje rad.dan 0.5 6.000 3.000 6. Otvaranje kanala rad.dan 0.25 6.000 1.500 7. Prevoz stubova rad.dan 2 6.000 12.000 8. Buenje rupa rad.dan 1 6.000 6.000 9. Ostali radovi rad.dan 1 6.000 6.000 Svega mainski radovi: 61.500Red. brojVrsta trokova j.m.kol. 1 hazacena/din Iznosc) Rad radnika 1. Pripremanje-kreenjena parcelirad.dan 3 500 1.5002. Utovar stajnjaka rad.dan 8 500 4.000 3. Rastur. stajnjaka rad.dan 4 500 2.000 4. Priprema min. ubriva rad.dan 1 500 500 5. Razmeravanje rad.dan 2 600 1.200 6. Otvaranje kanala brazdi rad.dan 2 500 1.0009

7. Priprema sadnica rad.dan 5 600 3.000 8. Sadnja rad.dan 18 600 10.800 9. Rezidba rad.dan 1 600 600 10. Priprema insekticida rad.dan 0.50 500 250 11. Zalivanje rad.dan 2 500 1.000 12. Zagrtanje rad.dan 4 600 2.400 13. Buenje rupa rad.dan 1 600 600 14. Manip.stubovima rad.dan 4 600 2.400 15. Postavka stubova rad.dan 12 600 7.200 16. Postavka ice rad.dan 3 600 1.000 17. Ostali radovi rad.dan 5 500 2.500 Svega rad radnika: 75.5 42.750d) Ostali trokovi 1. Strune usluge rad.dan 2 1.500 3.000R E KA P I T U L A C I J Aa) Materijal 457.220 b) Mainski radovi 61.500 c) Runi radovi 42.750 d) Ostali trokovi 3.000 Ukupno: 564.470f) Nega maline u uzgojnom perioduMalina raa ve u prvoj godini. Meutim, ovaj rod treba spreiti rezidbom kako bi se obezbedio bolji prijem nicanja i porast veeg broja izdanaka. u drugoj godini ukoliko se dobro obavi sadnja i nega u prvoj godini dobij ase rod koji moe, pri povoljnim uslovima na tritu, pokriti tekuie trokove. Punu vrednost malina postie u treoj godini.Iz navedenih razloga period nege-uzgoja (investicioni period) traje jednu ili dve godine u zavisnosti od uslova (prirodnih i ekonomskih) i primenjene tehnologije.ZalivanjeU prolee prve godine, pogotovu ako je prolena sadnja, u sluaju sue neophodno je malinu zaliti jedanput ili dvaput, zavisno od potrebe. Zalivanje bi dobro dolo i u drugoj godini ukoliko nedostaje vlage u zemljitu.ubrenjePoto se pripremom parcele i prilikom sadnje upotrebe dovoljne koliine organskog i mineralnog ubriva, u prole prve godine ne treba ubriti. Pratiti razvoj novih izdanaka i aako treba izvriti prihranjivanje nitromonkolom u maju. U jesen prve godine, pre oranja u redove i pored redova rasturiti10