NASTAVCI

1. Gorke suzeJosipa Kopinia

2. Samo Rankoviznao istinu

3. Kosmet samosrpski okrug

4. ilas opet vodiglavnu re

5. iptari greniciiz rata

6. Otre reidruga Pere!

7. Velika urbaegzekutora!

iptari grenici iz rataVenceslav Glii | 30. jul 2014. 18:33 | Komentara: 0

oko Pajkovi je izjavio da je imao nekoliko sukoba sa Nekoviem oko ocenjivanja politike situacije na Kosovu i Metohiji

0

GREKE Blagoja Nekovia nabrajali su najblii partijski drugovi. oko Pajkovi je izjavio da je imao nekoliko sukoba sa Nekoviem okoocenjivanja politike situacije na Kosovu i Metohiji. Na oblasnoj partijskoj konferenciji u svom izlaganju, kao osnovni zadatak partijskeorganizacije postavio je podjelu nepodijeljene zemlje sirotinji i stvaranje sirotinjskih komiteta. Pokazalo se da je ova direktiva bila rezultatnepoznavanja prilika na Kosovu i Metohiji, da nikakve nepodijeljene zemlje nije postojalo, da sirotinjski komiteti nijesu imali nikakvog razlogada postoje. Utroeno je mnogo dragocenog vremena, dok Oblasni komitet nije uvideo da je osnovni problem na drugoj strani - da seiptarima vrati bespravno oduzeta zemlja, koja je bila dodeljena naseljenicima. Ja sam to ispred OK vie puta ukazivao Nekoviu, emu onnije pridavao nikakvu vanost.

Najzad smo odluili da sami pripremimo predlog jedne odluke za reenje ovog pitanja. Meutim on se i o to ogluio, odugovlaei reenjeovog pitanja, koje je, kako je ve praksa pokazala, bila prva ozbiljna mjera za povezivanje nae Partije sa irim masama iptara na Kosovu.

Ovde je oko Pajkovi namerno propustio da navede da je prethodno doneta odluka da se zabrani povratak kolonista na Kosovo i Metohiju, apotom je odlueno da se njihova zemlja podeli iptarima da bi se na taj nain pridobili da sarauju sa Partijom u sprovoenju njenih odluka.To je potvrdio i David Nimani na Osnivakom kongresu KP Srbije kada je rekao da se od tada popravila politika situacija na Kosovu iMetohiji im su iptari dobili zemlju.

Neposredno pred izbore 1945. godine, kada je Oblasni komitet na osnovu interesovanja koje je postojalo u masama, pitao BlagojaNekovia kako e se reiti pitanje Kosova i Metohije u novoj dravi, on je vjerovatno zbog svog stava prema iptarima rekao: da e bitiokrug u okviru republike, igoui nae miljenje o potrebi autonomije, ponavljajui i ovog puta da su iptari teki grenici iz rata, da im jezbog toga i to mnogo, kao i da svako izraeno nezadovoljstvo moe povlaiti njihovo iseljavanje.

Duan Petrovi ane se uglavnom osvrnuo na Nekovievo rukovoenje narodnooslobodilakim pokretom u Srbiji od 1941. do 1944. godine.

0

converted by Web2PDFConvert.com

8. Drugovi steuvrst obru

9. Broz traimanje porcije!

10. ef partije pretiSibirom!

SRODNE TEME

RekonstrukcijaVlade

Sabor SPC

Sluaj Artemije

Sve ene LotaraMateusa

KULAKIMOZGOVIPAKO Romac jeizmeu ostalognaveo da seNekovi nadmenoponaao premarukovodstvuVojvodine. Ne elimda bilo ta sruim nanjega, ali njegovodnos premalanovima PK bio jetoliko despotski inedrugarski da su gazapamtili svi lanoviPK. Nije bilo retko odnjega uti: Vi steoportunisti, imatekulake mozgoveitd. Bilo o emu dase govorilo saBlakom, uvek jepriivao epitete:oportunisti, kulakimozgovi,autonomai itd.SUMNjE U

KIDRIA ILESKOEKAVOJA Lekovi izmeuostalog navodi: Onje u vie navrata, uovom ili onomobliku, izraavaosumnju da drugoviKidri i Leskoekrade na tetuNarodne republikeSrbije, a u koristNarodne republikeSlovenije, psovao immater i nazivaobanditima. Jedanput,kada smo se udiskusiji sporili okoreorganizacijeindustrije otro mi jeprebacio kako samiao da ga tuim kodKidria. Iz tih i nizadrugih postupaka jasam zakljuio i mogusmelo rei da jeBlagoje Nekovizatrovani ovinista,koji u svomovinistikom slepiludolazi u sukob salinijom nae Partije irazorno deluje narazbijanju jedinstvanaih naroda...

Postavite na

Ime ili nadimak

Poznata je stvar da se Nekovi sve do druge polovine 1943. stalno nalazio u Beogradu, mada su postojali uslovi,a i potreba da bude u neposrednijem i direktnijem kontaktu sa partijskim organizacijama na terenu. Ja mogu datvrdim, da je Nekovi imao kukaviko dranje u toku oslobodilakog rata. Da njemu na srcu nisu leali interesiradnike klase, ve iskljuivo njegovi lini, sebini, sitni interesi.

Najmanje je ane imao moralnog prava da prigovori Nekoviu za ilegalni boravak u Beogradu, ako se zna da je naterenu bio duboko zakonspirisan u zemunici kod seljanke Darinke Radovi u selu Rajkovac kod Topole. Zajedno sadve kerke nju su zaklali etnici, a da ga nije odala. Nekovi mi je priao da je jedva saznao gde se nalazi da bisa njim uspostavio vezu.

Slinu izjavu o Nekoviu u oktobru dala je Cana Babovi: Kroz itav period rata nisam se mogla oteti misli, da jeNekovi smiljeno naao razloge da ostane u Beogradu. Verujem da je smatrao da je sigurnije sedeti u Beograduu dubokom ilegalstvu nego li izai na slobodnu teritoriju gde se vodila teka i otvorena borba sa nadmonijimneprijateljem i gde ishod borbe po njegovom miljenju nije bio jasan...

U jednom razgovoru, ja sam se radovala naim velikim rezultatima u ratu, a on je skeptiki reagovao, vrtei glavomja jo ne znam kakvi preokreti mogu da nastanu, jer je i u paniji poetak bio isti, a pod pritiskom sile se sverazbilo. Na kraju je usledio rezime: To se moe desiti i naima, moda e oni opet morati da se vrate uBeograd... Bilo je oigledno da je iz panije doao demoralisan.

Cana je ovo izjavila iako je Tito poetkom 1942. godine prihvatio da Nekovi ostane u Beogradu i hvalio je njegovupartijsku aktivnost. Tako je 8. febuara 1942. pisao: Iz izvetaja druga Mihaila vidi se da on dobro radi. Uspio je da

odri veze sa istonom Srbijom i jo nekim organizacijama. Beogradska organizacija je ouvana i ima uspjeha u radu. U pismu od 23. oktobra1942. godine izmeu ostalog navodi: U prvom redu, zbilja moram da te pohvalim to si uspio, uprkos svim tekoama, da nekako progurakroz sve to vrijeme to se nismo vieli.

Najopirnija je bila izjava Mitre Mitrovi takoe iz oktobra 1952. godine u kojoj pored ostalog pie: Svoje miljenje oBlagoju Nekoviu odredila sam jasno i precizno vrlo brzo posle ulaska u Politbiro CK KPS. Moje miljenje bilo je uosnovi vrlo negativno o njemu i kao oveku i kao rukovodiocu...

Sukobe u radu imali smo naroito po nacionalnom pitanju... Radila sam stalno, bilo u agitpropu, bilo u Vladi po pitanjima prosvete i kulture,tako da smo se u radu mnogo sretali s tim problemima. Bilo je prilino natezanja u poetku ak i o izrazima velikosrpska hegemonija iliburoazija, ime je, po shvatanju svih nas, trebalo odluno stati protiv pokuaja velikosrpstva u novim uslovima.

Mi komunisti iz Srbije, koji smo se za vreme rata sticajem ratnih prilika borili po svim krajevima Jugoslavije, osetili smo suvie jasno koliko jevelikosrpski predratni hegemonizam naneo nesrea porobljenim narodima Jugoslavije, pa smo bili izvanredno osetljivi na svaku pojavuovinizma ili neodlunog stava u pitanjima nacionalne ravnopravnosti, bratstva i jedinstva. Nekovi je, meutim, bio izvanredno osetljiv, po linijisrpstva da se to ne shvati i kao uvreda srpskom narodu i politikantski se postavljao kao nekakav zatitnik srpskog naroda.

Na komunistima Srbije, meutim, leala je istorijska odgovornost hoe li se svest srpskog naroda po nacionalnom pitanju dovesti nasocijalistike pozicije o ravnopravnosti svih naih naroda, osobito u odnosima sa Hrvatima i Makedoncima. Da su svi stavovi Nekovia unaizgled sitnijim pitanjima, poev od tekstova u prvim bukvarima posle osloboenja pa do drugih pitanja, sprovoeni, da na takva principijelnapitanja nije nailazio na odluan otpor, ko zna kakvim bismo se perjem ovinizma i uskosti u tim prvim danima okitili.

(Nastavie se)

Ocenite Dopada mi se 8 Ne dopada mi se 2

Budite prvi posetilac koji e ostaviti komentar:

Poaljite komentarUkoliko ne elite da popunjavate polja za ime, email i kod sa slike, prijavite se.

converted by Web2PDFConvert.com

E-mail

Komentar

Izraunajte

Uslovi objave

Preostalo karaktera: 500

=

Prihvatam uslove objave komentara

Komentari objavljeni na portalu Novosti.rs ne odraavaju stav vlasnika i urednitva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takoe nisu nunoni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za tetu nastalu drugom korisniku ili treoj osobi zbog krenja ovih Uslova i pravila komentarisanja.

Svaki prekraj pravila komentarisanja moe rezultirati upozorenjem ili zabranom korienja. Administratori i redakcija jedini su ovlaeni za interpretaciju pravila.

- Korisniki nalozi vlasnitvo su davaoca usluge i svaka zloupotreba istih je kanjiva

- Korisniku se pristup komentarisanju moe onemoguiti i bez prethodnog upozorenja.

- Administratori zadravaju pravo cenzurisanja postova to e biti naznaeno u tim postovima.

Strogo su zabranjeni: govor mrnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili lanovimaredakcije, postavljanje sadraja i linkova pornografskog, politiki ekstremnog, uvredljivog sadraja, oglaavanje i postavljanje linkova ija svrha nije davanje dodatanihinformacija vezanih za tekst .

Strogo je zabranjeno i lano predstavljanje, tj. ostavljanje lanih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima nee biti odobreni.

Redakcija Novosti.rs zadrava pravo da ne odobri komentare koji ne potuju gore navedene uslove.

Poaljite komentar

Autorska prava Kompanija Novosti, 2011. Sva prava su zadrana. Uslovi korienja

O nama

Akcije i nagrade

Marketing

Kupi knjigu

Dosije Novosti

converted by Web2PDFConvert.com