Boca, Gas, Pistolj, Dizne, Zica, Zastita(MIG/MAG)

Gasna meavina sa manje od 18%CO2 podrava sprejni nanos metala ako va aparat ima to podeavanje.

Uz aparat mora imati i bocu CO2, masku, potrone dizne, obe...

Smrzavanje manometra: Sa CO2 su imali instant hlaenje gasom (tj. zakaljivanje) kroz samu glavu pitolja direktno iz boce sa CO2 koji je prilikom ekspanzije tj. izlaska iz boce ve ohlaen (na ventilima se esto pojavljuje led i rosa).

Svi aparati imaju ljebove za icu od 0,6 mmm i 0,8 mm na valjku za pogon ice i tu nema neke nauke.

Pitolj se kupuje zasebno i ide uz takozvani crevni paket gde su creva za gas i ostalo. Creva birate, oko 6 metara... ili zavisno, gde ete drati bocu. Manometar za gas takoe kupujete zasebno, s tim to sve to kupujute u prodavnici aparata kod jednog prodavca koji vam daje garanciju. Ako imate garantni papir to znai da vam je obezbeen servis, to pie u garanciji. Bocu za CO2 takoe kupujete zasebno a ima ih manjih, srednjih i veih..

Pogledajte kalem i prenosnike ice. Podesite zatezanje valjaka prenosnika ice, oistite lebove prenosnika ice tako da pri otputenom okidau pitolja prestaje kretanja valjaka i dopremanje ice. Popunjavajui materijal, ica dobija zavarivaku struju sa kontaktnog vrha, ako na tom mestu nije 100% gladak protok ice ne oekujte stabilan zavarivaki luk. Proverite da li debljina ice odgovara kontaktnom vrhu, ili da nije oteen ili istroen u kom sluaju ga treba zameniti. Oistite rupe izlaza gasa u dizni, takoe oistite zrnca, "kapljice" metala unutar dizne.

Jeftina ica ima slabu bakarnu zatitu, a ponekad se prodaje sa vidljivom korozijom na pojedinim mestima. To znai da prenik ice nije ravnomeran i rezultirae u nepravilnom dopremanju ice do izlaza pitolja, to moe dovesti do sagorevanja ice na kontaktnom vrhu i oteenja kontakta, to opet povlai za sobom zamenu kontaktnog vrha

Postoji nepisano pravilo, kojeg niko ne postuje naravno, a to je da se posle 45 kg zice promeni kontaktna vodjica tj dizna za zicu

ist inertni gas kao to je argon i helium, se koriste za ne-eline materijale(aluminijum npr.) Za elike ist argon nije podesan jer ne obezbedjuje adekvatno prodiranje varnog metala, ili uzrokuje nepravilan zavarivaki luk ili razbacivanje metala (sa heliumom). ist ugljen dioksid, s druge strane, omogucava duboko prodiranje varnog metala, ali dozvoljava deleimino formiranje oksida, koji slabi mehanika svojstva materijala na mestu varenja. Niska cena ugljen dioksida je privlaan izbor, ali zbog jakog luka razbacivanje materijala je neizbeno i varenje tankih materijala je oteano. Tako je najbolja kombinacija Argona i ugljendioksida u procentima 75% : 25% ili meavina do 90% : 10%. Uopte za strujno kolo je podesniji ugljendioksid jer pojaava varni luk i varnu toplotu

Brzina toka gasnog fluida zavisi primarno od varne geometrije, brzine varenja, struje, tipa gasa i topljenja metala koji se koristi. Varenje ravnih povrina zahteva bri tok gasa nego kod varenja ljebova, jer je disperzija gasa vea. Vea brzinna varenja znai da je potrebna veca koliina gasa u datom trenutku da omogui adekvatno pokrivanje prostora

Za zavarivanje nisko-ugljeninih elika ica za zavarivanje prevuena je bakarnom zatitom da se sprei povrinska korozija. ak i sa tom zatitom nikad ne drite bilo koji tip ice za zavarivanje (ak i aluminijumske) u vlanom okruenju kao to su garae, barake ili radionice koje se ne zagrevaju. Nema potrebe da kaemo da i MIG aparati ne bi trebali biti uvani u ovakvim uslovima. Ne ostavljajte icu u aparatu ako ga neete koristiti dui period vremena. MIG ica nagriena korozijom ne samo da e dati nekvalitetan var ve moe kontaminirati ili otetiti plamenik, i voice ice. Prenik ice je takoe bitan jer mora da odgovara lebu valjaka koji vode icu. Krajnje je bitno da ica i valjci budu pravilno podeeni za nesmetano dopremanje ice do pitolja. Obino je prenik ice 1.0 mm, 0.8 mm ili 0.6 mm, a odabiraju se prema debljini materijala koji se vari. Tako se ica 0.6 mm. koristi za tanje materijale kao to je naprimer limarija automobila, dok se ica 0.8 mm. koristi za razna kuita i fabrike proizvode. ica prenika 1.0 mm. je kompatibilna samo sa visoko-profesionalnim mainama velike snage. U svakom sluaju pri kupovini ice proverite leb valjaka preko kojih ica prelazi u vaem aparatu. Na kraju ica se isporuuje u koturovima u razliitim teinama. Ne odgovaraju sve teine svim MIG aparatima, posebno ako kupite kotur ice od 15 kg, zato dvaput proverite da li ta teina odgovara vaem aparatu, pa ak i ako va aparat moe da podnese tu teinu nije preporuljivo koristiti kotur od 15 kg. ako ne varite esto.

Glavni problemi dovoda ice su u podeavanjima aparata i odravanju aparata. Uobiajena navika meu variocima je da podese prevelik izlaz ice iz pitolja to moe da dovede i do drugih problema, nestabilan luk, poroznost vara i nekvalitetan varni av. Proverite da li je kontaktni vrh pitolja u radnom stanju, i da li je izlaz ice odgovarajui za prenik ice koji koristite. Vizuelno proverite da li je radni deo, kontaktni vrh unutar dizne istroen (postao jajast), ako jeste zamenite ga. Voica pitolja kroz koju se ica doprema mora odgovarati preniku ice sa kojom se radi. Voica mora biti oiena ili ukoliko se ica ne doprema glatko treba biti zamenjena. ienje voice vri se jednostavno produvavanjem kompresorom pod niskim pritiskom. Istroen pitolj. Ako pitolj tokom rada postaje ekstremno vru na jednom odrednjenom mestu, to pokazuje na unutranje oteenje pitolja i mora se zameniti. Proverite da li je pitolj dovoljno veliki za zavarivaki posao koji radite. Varioci vole da koriste male pitolje jer su oni laki za dranje u ruci i rukovanje, ali ako je pitolj previe mali za debljine metala koje varite on e se pregrevati. Valjci prenosnici ice mogu biti istroeni i moraju se zameniti. Moe se vizuelno utvrditi da li su ljebovi na valjcima, prenosnici ice istroeni i da li je potrebna zamena. Proverite da li je pokretljivost valjaka pravilno podeena. Takoe proverite da su valjci i cev za dopremanje ice dovoljno blizu i da li ica nesmetano prolazi kroz cev. Na nekim aparatima kalem sa icom je podeljiv i treba ga podesiti da ica neometano prolazi kroz cev.

U industriji zavarivanja, izbor odgovarjueg zatitnog gasa je nauka za sebe. Karakteristike kao to su debljina, pozicija zavarivanja, prenik elektrode-ice, stanje povrinskog sloja baznog metala, izbor zavarivake procedure zanaajno utiu na rezultate i krajnji ishod zavarivanja. Za hobi zavarivanje i malu privredu uobiajene su sledee gasne meavine: CO2- 100% , niska cena, uopte najvei prodor varnog metala, visok nivo razbacivanja metala. Argon-75% CO2-25% , via cena, najee koriteno od hobista, mala fabrika proizvodnja, manji nivo razbacivanja, kvalitetniji var... Argon-85%, CO2- 5%, visoka cena, ovo je meavina za fabrike proizvode, malo razbacivanje metala, odlian prodor metala i za tee aplikacije kvalitetnih valjanih elika. Argon-90% CO-10% , najskuplja cena, koristi se u veim fabrikama, upotreba na povrinski zatienim elicima, dobar prodor metala, dobro nanoenje.

Punjena zica:to se tie flux cored wire ili punjenih ica tie, tano je da tu ne treba zatitni gas jer ica u sebi sadri prah koji zamenjuje zatitnu atmosferu gasa.To su uglavnom aparati manjih struja, slue za zavarivanje tankih limova i navarivanje mainskih elemenata.Atmosfera koju stvaraju je prilino nezdrava i preporuuje se rad na otvorem ili u dobro provetrenoj prostorijiPostoje 2 vrste punjenih zica: samozastitne (kao za ovaj aparat) i one kojima je potrebna zastita gasa (nekad Ar+18%CO2, nekad cist CO2, nekad Ar+2%O2... zavisno od tipa zice).
Samozastitne se najcesce koriste za navarivanje pohabanih delova i to je jedan vrlo zanimljiv i korektan postupak ali samo za otvorene prostore. Te zice su precnika 1.6-3.2 mm, omogucavaju nabacivanje i do 15 kg cistog metala za 8 sati rada, zavarivaci ih ne vole ali su vrlo korisne na opremi za rudnikea, separacije itd.
Samozastitne zice za zavarivanje-spajanje, kao za ovaj aparat , su se dugo smatrale najgorim proizvodom u zavarivanju uopste i svoju primenu su uglavnom nalazile kod celicnih konstrukcija gradjevinskih objekata i slicno... Danas postoji veliki marketing da se ove zice u precnicima 0.8 mm i 1.0 mm ubace u hobi trziste, pre svega za limariju. Obicno ih prihvataju pocetnici, jer je zavarivanje obicnim punim zicama mnogo puta bolje i zdravije, ali to znaju oni koji vec sa punim zicama imaju iskustva, a oni koji ne znaju se povode time da nemaju troskove gasa... Ali, punjene zice koje rade u zastiti gasa se mogu smatrati najlepsim proizvodom u oblasti zavarivanja, ko je probao zna o cemu pricam. Ko nije probao a bavi se zavarivanjem, molio bih ga da proba, odusevice se uveram vas!!! U nasoj firmi sve ozbiljnije poslove radimo upravo ovim zicama, a pune ogranicavamo na limove do nekih 3 mm. Postoje i ovde dva tipa: savne i besavne. Savne su jeftinije ali su potrebni tzv nareckani tockici i to najcesce 4 komada, a besavne su recimo i do duplo skuplje i mogu se koristiti i na 2 tockica. Ovakvih zica danas ima u svim kvalitetima osim za aluminijum.Usled jakog marketinga postaju popularne tj traene i to pre svega kod onih koji ih nikad nisu koristili. Ali to to su popularne i traene od onih koji nemaju iskustva sa njima ne znai da su savrene. Naprotiv!Neko je rekao da je ovo najgori proizvod u svetu zavarivanja!!! injenice su neumoljive. Ove ice imaju nekih prednosti, ali i velike nedostatke i ogranienja pa su u principu prihvaene samo od hobi zavarivaa koji su kupili ultra jeftine aparate koji mogu da rade samo sa ovim icama, graevinaca koji rade napolju i ljudi koji odravaju opremu na terenu... Vrlo su retki sluajevi da su koriene za spojeve koji trae ispitivanje... Ko ih je koristio, nastavlja da ih koristi samo ako mora.

Za elike ist argon nije podesan jer ne obezbedjuje adekvatno prodiranje varnog metala, ili uzrokuje nepravilan zavarivaki luk. ist ugljen dioksid, s druge strane, omoguava duboko prodiranje varnog metala, ali dozvoljava deleimino formiranje oksida, koji slabi mehanika svojstva materijala na mestu varenja. Niska cena ugljen dioksida je privlaan izbor, ali zbog jakog luka razbacivanje materijala je neizbeno i varenje tankih materijala je oteano. Tako je najbolja kombinacija Argona i ugljendioksida u procentima 75% : 25% ili meavina do 90% : 10%. Uopte za strujno kolo je podesniji ugljendioksid jer pojaava varni luk i varnu toplotu. Argon se obino mea sa ostalim gasovimaProdukti oksidacije su silicijumski staklasti oksidi na licu zavara. to je vei procenat CO2 (tj O2) to je vea oksidacija kako na licu ava tako i samog metala ava. Oksidacija metala ava dovodi do snienih mehanikih svojstava. A na licu ava, skidanje ovih oksida je troak, ali se moraju skidati u vieprolaznom zavarivanju da ne bi doveli do poveanog sadraja ukljuaka. Takoe, ako se radi farbanje posle zavarivanja treba ih skinuti. Posle zavarivanja oni su kao zalepljeni za metal, pa se farba (ne sve) hvata na njih. Meutim vremenom ta veza popusti i otpadne ovaj oksid ali i komad farbe preko njega to dovodi do korozije na tom mestu. Najbolje je imati 8%-18% Co2 u gasu, s obzirom na oksidacijuKraj: punjena zica

Ar+18%CO2 (tzv C18 gas; C=skraenica za CO2, 18=18%CO2 u Argonu)Ovo je najuniverzalniji gas za zavarivanje crnih obinih elika tj elika koji nisu skloni zakaljivanju. U zavisnosti od parametara zavarivanja dobija se velika produktivnost (u spreju), zavarivanje je bez prtanja. U jaem pulsu se zavaruju delovi gde postoji opasnost od deformacija zbog unete toplote, u slabom pulsu se zavaruju tanji delovi, a u kratkom spoju tanki delovi...
Jeste da je CO2 gas jeftiniji u nabavci, ali u ukupnom zbiru, zavarivanje u ovoj univerzalnoj meavini je jeftinije jer zbog produktivnosti manji su trokovi radne snage, manji trokovi naknadnog bruenja i ienja, manji trokovi gasa i aparata... kada se matematika svede na 1 kg depozita.
Sprejom se mogu raditi deblji materijali, bez opasnosti od nedovoljne penetracije.
Koliina dima je manja pri radu u ovoj meavini.
Mehanika svojstva metala zavara su bolja nego u istom CO2 gasu.
Sprej se u ovom gasu postie na nekih 220-230A sa icom 1.0 mm i oko 270 A sa icom 1.2 mm (u zavisnosti od aparata i drugih faktora).
Preporuka za protok gasa je 12-15 x preik ice, to e rei npr icom 1.0 mm pri zavarivanju kratkim spojem 12 l/min na niim amperaama i recimo 15 l/min za zavarivanje u spreju...
Ako niste preli na ovu meavinu preite. Vei je kvalitet zavarivanja i jeftinije je. CO2 ostavite za hobi zavarivanja, tj laku bravariju i tanke profile, i naravno za zavarivanje punjenim icama koje odlino rade u istom CO2 gasu.

Ar + 8%CO2 (C8 gas)Ovo je gas koji je malo zanemaren, ali je u stvari prvi izbor za zavarivanje u spreju i pulsu. Energija plazme, zbog manje koliine CO2 gasa i manjeg intenziteta disocijacije i rekombinacije i stvorene toplote je manja, tj gas je malo hladniji. Ali zbog manjeg udela nestabilnog CO2 gasa sprej se postie na niim strujnim parametrima, pa se u materijal unosi manje toplote to je dobro za smanjenje deformacija i mehanika svojstva. Dalje, kapljice su sitnije, pa je zavarivanje u pulsu stabilnije. Puls mu znai da se u jedinici vremena odvaja jedna kapljica. Kada je je ta kapljica vea deava se da luk die tj postaje krai kako kapljica raste i dui kada se kapljica odvoji. to je kapljica sitnija to je disanje pulsnog luka manje tj luk je stabilniji a to je ovde sluaj. Takoe kod zavarivanja srednje legiranih elika gde postoji opasnosto od neeljenog zakaljivanja usled i maleckog obogaivanja ugljenikom iz CO2 gasa ovaj gas je izbor. Ako puno radite u pulsu i spreju razmislite o ovom gasu.

Sto se tice gasa CO2-cist, nikad ga nisam koristio. Od pocetka koristim mesavine (mixeve). CO2 jeste puno jeftiniji ali mislim da se isplati koristiti skuplji gas (mnogo stabilniji luk, manje prstanje, bolje mehanicke osobine sava, mogucnost rada u svim transferima, mogucnost rada sa tanjim limovima bez progorevanja sto je jako bitno...).

Mi koristimo velike boce od 40 l, koje su punjene na 150 bar. Znaci 6000 litara u boci. Ako je potrosnja za zicu 1.0 mm od 13-16 l/min, recimo 15 l/min, moze se zavarivati non stop nesto ispod 400 min (nijednu bocu ne treba trositi do kraja jer tada postoji mogucnost uvlacenja vlage i ostalih stetnih materija, uvek treba ostaviti nekoliko bara). Mislim da jednu bocu mesavine 82Ar/18CO2 placamo 2300 din+ PDV (otprilike). To je oko 0.4 din/litri. Troskove prevoza nemamo jer nam gas dovoze do firme...
Pretpostavljam da imas reducir ventil sa manometrima. Ako nemas kupi, mislim da je cena 3500+PDV za inostrane a koliko ovaj domaci proizvodjac prodaje ne znam.
I kupi pravu bocu... Ne svidja mi se to PP boca. Mala boca od 10 litara na 150 bara ima 1500 litara. Ako za zicu 0.8 mm trosis 10-11 l/min to je oko 140 min non stop zavarivanja.

Zica za navarivanje je FLUXODUR 62. Uzimati samo "fino" motane zice (navoj do navoja) i ako se primeti da se bakar ljusti sa zice, nikad je vise ne uzimati. Proizvodjac u principu nije bitan ali treba uzimati one jeftinije ali ne bivseg domaceg proizvodjaca (bakar se ljusti, precnik nije konstantan itd).

Dizna za zicu treba da bude nova, cim se pojavi ovalnost ili ostecenje, menjaj.

Kako ne treba raditi: Reducir ventil sa manometrima je star i neispravan. Sigurnosni ventil takodje. Boca je od PP aparata...

Reducir ventil nov kosta otprilike 3500 din/kom. Mala boca od 10 l verovatno 60 EUR, ali cak i ne moras da je kupis, vec iznajmljivanje kosta npr 6 din/dan, ili npr 2200 din/godisnje.
Iznajmljivanje velike boce, 40 l, sa 6000 litara gasa, kosta 10 din/dan ili 3650 din/godisnje. Velika boca moze da se kupi 100 Eur.

Messer Tehnogas (upravo sam mislio na njihove reducir ventil sa manometrima da kosta 3500-4000 din/kom), Kryo Gas, Gile Gas! Kod njih mozes da iznajmis i bocu. Nadji ih preko neta.

A da kupis bocu, pogledaj halooglase. Ako je kupujes preko oglasa, glavno pitanje je: "je li boca u sistemu i kom"? "U sistemu" znaci da je boca pripadala jednoj od ove 3 firme i da je atestirana!
To znaci kada je kupis od nekoga, da li mozes da odes kod tog u cijem je sistemu boca i das im praznu i uzmes punu i platis samo cenu gasa. Na taj nacin uvek imas atestiranu bocu. Ako bi punio uvek onu prvu tj "svoju" posle par godina bi platio lepe pare da ti je atestiraju, inace ti je vise niko nece puniti. I obavezno neka ti prodavac boce pokaze zig zaddnjeg atestiranja i neka te uputi na kom stovaristu tj kod koga da menjas praznu bocu za punu.
Cene su orijentacione za malu bocu od 10 litara. Za 40 litara su upravo tolike: 10 din/dan! Toliko mi placamo pa znam.
Mislim i da Fadip iz Beceja takodje prodaje reducir ventile sa manometrima kao i jos neko ko zastupa "wika" program

Ljudi da li se vama desava da se manometar "zaledi" dok varite? -To je normalno kada je u pitanju cist CO2 gas. Zato se tada na reducir ventil postavljaju grejaci. ja oduvek radim sa mesavinom 82%Ar+18%CO2. Duplo skuplji gas ali vredi.

Sa bocama je problem. Jer to su sudovi pod pritiskom i podlezu atestaciji svakih 10 god (ili 5 god, zaboravio sam). Tako da, ako kupis bocu, posle 5 ili 10 god moras da je odneses negde i platis atest. Ako ne prodje, baci je. Cena boce, velike od 40 l, "iz sistema" je 100 EUR za kes. Mozes da je kupis na svakom stovaristu jedne velike firme koja prodaje gasove a ciji se sefovi stovarista bave ovim biznisom. Kolika je cena atesta ne znam ali verovatno par stotina EUR.Zato muljanje izgleda ovako. Kupis bocu i prodavac ti kaze da je boca "u sistemu". Pa kada ispraznis bocu, odes na stovariste i das im tvoju praznu i oni tebi daju drugu punu-i platis samo cenu gasa. Naizgled je sve u redu ako vodis racuna da ti boca koju si kupio ima zig da je atestirana u od recimo zadnje 4 godine. Kada vracas tvoju bocu i uzmes drugu, opet mora da vodis racuna da ti daju takodje sa zigom koji je manji od recimo 4 godine. Sve ovo vazi ako ti je boca "iz sistema" jedne velike firme koja ima monopol u Srbiji na tehnicke gasove. Pitanje je dana dokle ce to moci tako.Mi npr uzimamo od drugog dobavljaca po sistemu rentiranja. Cena je bila 10din/dan za bocu + cena gasa. Mislim da smo to uspeli da spustimo na 6 din/danu ali koristimo dosta gasa. To izadje 3650 din/boci na godinu dana, ali boce nam se dovoze na adresu koju im kazemo, nemamo problem sa atestima, sigurni smo da su boce prethodno ociscene i vakuumirane, sigurni smo da ima gasa koliko placamo, da je gas prvoklasan, a posto koristimo mesavine, da je mesavina homogena a ne da je argon u gornjem delu boce a CO2 dole itd. Ne znam da li ovo vazi i za male korisnike koji bi trosili 1 bocu nekoliko meseci.

Koliki mora biti pritisak na manometru boce kod varenja sa co2. Dal se to moe odredjivat po sluhu: Pritisak na manometru zavisi od toga koliko je boca napunjena. Npr 40l boca za mesavinu 82%Ar+18%CO2 se puni na 150 bara. Kada je puna, temperatura okoline npr 20C, manometar je na oko 150 bara, kako se prazni, tako pada pritisak. Kada ispraznis bocu bude 0. Inace korektno je prema isporuciocu boce nikad je ne prazniti do kraja, jer ce uvuci vlagu i necistoce, pa mora da se rasklapa, cisti, vakuumira itd... Treba ostaviti 2, 3 ili 5 bara...

Kada neko ima rasturene manometre, a sebe smatra najvecim pametnjakovicem na svetu u oblasti zavarivanja, on uzme i podesava po sluhu ali moze i po tome kako mu mlaz gasa udara u nadlanicu ili obraz (i stvarno ne grese puno)... Zaboga nov novcat nemacki reducir ventil sa manometrom i meracem protoka kosta 35 EUR+PDV. A ako se samo kupuje manometar mnogo je jeftinije. Sto bi se oslanjali na pametnjakovice kada mozemo na nov reducir ventil za 35 EUR koji ce trajati npr 5 godina.

kad pribliim pitolj zaljepi mi se ica za diznu. Dizna je inae od bakra. Kupio sam sprej protiv ljepljenja. Sprej mi je puno pomogao

Za merenje protoka gasa trebas imati protokomer na reducir ventilu

Dizna mora da odgovara zici jer ako je veca ili ako je bila taman pa se pohabala, stvara se mikro luk izmedju dizne i zice koji dovodi do svakojakih problema. nova dizna za 3 EUR.

Ako aparat ima 4 tockica (unutar aparata, za prenos zice), onda moze i punjenu zicu da gura i koristi

Puna zica je ona sa kojom ti sada radis. Punjena zica je cevcica punjena prahom. Jedan broj zica punjen prahom ima super brzo stezucu sljaku koja dozvoljava da se radi u spreju u svim polozzajima jer sljaka ne dozvoljava rastopljenom metalu da se slije dole.

Takodje ispostavilo se da iznajmljivanje boce ipak nije bilo resenje, jer kad se iznajmi boca ne dobija se ventil.

Kupuj zicu po standardu ER 70S-6, izbegavaj proizvodjaca PIVA jer im se bakarna prevlaka ljusti, a zice nisu bas konstantnog poprecnog preseka. Ostali su manje vise svi OK. Izbegavaj one koji tvrde da im zica ima ovakvu ili onakvu "super" prevlaku. Hoce da uzmu pare nizasta. Prednost daj zici koja je motana "navoj do navoja" i koja je najjeftinija.

Gas CO2 gas je jeftin ali nikada neces moci lepo da nastelujes. Mnogo prsti, los je za tanke materijale jer trazi veci napon, pa je unos toplote velik... Dobar je jedino zbog cene i pri radu sa vrlo zardjalim delovima kao i kod vrlo debelih limova.
Preporucujem upravo 82%CO2/18%Ar. Protok gasa 10-12 l/ min za 0.8 mm zicu, 13-15 l/min za zicu 1.0 mm, 15-18 l/ min za zicu 1.2 mm.

Zica za navarivanje je FLUXODUR 62 i veoma je dobra

Kada kazes kotur 5 kg, moras da budes mnogo precizniji. Koturi se ne zovu "15 kg" ili '5 kg" vec D 300 i D 200.

Kod mix gasa lepsi je var,manje prsti,var je koncretisaniji,manji je unos toplote,bolje uvarivanje,ali Argon je dosta skup i zahteva cist zleb.

Kada kupujes gas, gledaj da kupis od LINDE-a iz Beceja jer je jeftiniji od Messera a za klasu je cistiji sto je bitno.

Kod zavarivanja oblozenom elektrodom nema nekih strogih pravila, a vestina zavarivaca dolazi do izrazaja mnogo vise nego kod MIG zavarivanja. Ipak neke preporuke za debljinu materijala i precnik elektrode postoje...

Predlazem i da koristite vodjice za zicu izradjenu od Cu/Be legure (berilijumska bronza) ili Cu/CrZr legure. Kosta ali traju-daleko su otpornije na toplotu nego bakarne ili mesingane i tako izbegavate da se pojavi luk izmedju razlokane dizne i zice. na svakih 10-15 min poprskaje sobu sprejom protiv lepljenja pucni i odstranite ih npr spicanglama.

Prvo treba proveriti brzinu dodavanja zice preko potenciometra sa oznakama 1-10. To uradis ovako:
- Stavis potenciometar na 1, pa uzmes stopericu i pritisnes dugme na pistolju da zica pocne da izlazi. Posle 5 sekundi otpustis dugme na pistolju i izmeris koliko je zice izaslo. Npr ako je izaslo 0.12 m, sledi 0.12 m x 60 s /5 s=1.44 m/min,
- To isto uradis i za 2. obicno je brzina dodavanja linearna pa ce brzina biti oko 2.9 m/s.
- proveriti i za druge brojeve na skali.