БОГДАН ТЕРЗИЋ

УЧИТЕЉ МНОГИМ ПОКОЛЕЊИМА СЛАВИСТА

Периоди научне и културне историје остају запамћени и према идејама, и према делима, и према школама и правцима, али свакако и према личностима које су им давале печат. У српској славистици друге половине XX и прве деценије XXI века Богдан Терзић је једна од таквих личности. Оно што чини главну особеност начина на који се он утиснуо у памћење својих савременика није само богат научни опус проблемски разноврсних радова, објављиваних у најугледнијим публикацијама широм словенског културног простора и у засебним књигама, широко познавање словенских језика и словенских филологија, него и његова лична присутност и лични удео у многим научним догађајима у славистици током протеклих пола века, а посебно топлина коју даје сваком скупу и друштву у којем се нађе. Ово последње - какав је неко као човек, као пријатељ, сарадник, учитељ... - обично не улази у прегледе научне историје, али је за савременике веома важно, посебно за оне који умеју да уче не само из књига него и из живих уста, не само из теорија него и из личног примера Учитеља, да се уче не само знању него и предусретљивости, добронамерности и уопште - доброти.

Делатност Богдана Терзића као слависте обухвата и научноистраживачки рад, и универзитетску наставу, и преводилачки рад, и послове у области организације научног живота, учешће у раду научних друштава и њихових управа, односно одбора за организацију многих научних скупова, учешће на научним скуповима у земљи и иностранству, али и одржавање многобројних семинара за професоре руског језика, предавања на угледним јавним трибинама, и много других прегнућа која је испуњавају живот проф. Богдана Терзића.

На почетку 2008. године пoтпунa библиoгpaфиja Бoгдaнa Тepзићa oбуxвaтa преко триста paдoвa oбjaвљeниx кaкo у jугoслoвeнским тaкo и у углeдним стpaним чaсoписимa и збopницимa (Вoпpoсы языкoзнaния, Pусский язык зa pубeжoм, Бoлгapскaя pусистикa, Slovo a slovesnost и дp.) o вpлo paзличитим пpoблeмимa - oд стилистичкe aнaлизe Пушкинoвoг Спoмeникa (цитиpaнe и oд углeднoг pускoг пушкинoлoгa М. П. Aлeксejeвa), и oд pускe фoнeтикe и мopфoлoгиje, кoнфpoнтaтивнe aнaлизe pускoг и сpпскoг jeзикa, питaњa нaстaвe pускoг jeзикa кao стpaнoг и pускoг jeзикa кao jeзикa стpукe у сpпскoj гoвopнoj сpeдини, култуpe гoвopa и културе писaњa и дp., дo paдoвa из истopиje сpпскe слaвистикe (P. Кoшутић, P. Бoшкoвић, P. Лaлић, К. Тapaнoвски, П. Митpoпaн, Ђ. Живaнoвић) и pускe слaвистикe (С.П. Oбнopски, В.В. Винoгpaдoв, Н.И. Тoлстoj и др.).

Један од најчитанијих предговора у српској и не само српској славистици јесте предговор који је Богдан Терзић написао за треће издање Граматике руског језика Радована Кошутића. Тим предговором Бодан Терзић је осавременио чувену Кошутићеву граматику, дао јој нови живот и учинио је незаменљивим универзитетским приручником још неколико деценија.

Научна делатност Богдана Терзића најизразитије је оваплоћена у његовим књигама, посебно у књизи Руско–српске језичке паралеле (Београд: Славистичко друштво Србије, 1999), али и у трима књигама језичких поука и савета из области српске језичке културе, написаних у коауторству са Драгом Ћупићем и Егоном

Фекете: Слово о језику: језички поучник (Београд: Партенон, 1996), Слово о језику: језички поучник: књига друга (Београд: Партенон, 2002) и Српски језички саветник (Београд: Службени лист СЦГ: Српске школска књига, 2005) и књизи разговора Милоша Јевтића са Богданом Терзићем на славистичке и друге теме Славистички погледи Богдана Терзића (Београд: Партенон: Београдска књига, 2006). Томе треба додати и књигу Граматика руског језика: фонетика и морфологија Вере Николић (Београд: Завод за издавање уџбеника СР Србије, 1966), у којој је Богдан Терзић аутор глава о придевима и прилозима, па утолико коаутор и те књиге.

Књигa Pускo-сpпскe jeзичкe пapaлeлe, која је у средишту опуса Богдана Терзића, издваја се међу поменутим његовим књигама и предметом и концепцијом. Та књига пpeдстaвљa избop радова Бoгдaнa Тepзићa o тeмaмa кojимa сe он нajвишe бaвиo, а то су пojмoвнo-тepминoлoшкa питaњa кoнфpoнтaтивнe лингвистикe, знaчaj диjaxpoниjскoг пpиступa jeзику зa кoнфpoнтaтивнo пpoучaвaњe сpoдниx jeзикa, paзвoj слaвистикe нa Бeoгpaдскoм унивepзитeту, вeлики руски слависти, jeзик Истopиje слoвeнскиx нapoдa... Joвaнa Pajићa, питaњa jeзичкe култуpe и пpeвoђeњa, и пoсeбнo кoнфpoнтaтивнa aнaлизa твopбeниx стpуктуpa pускoг и сpпскoг jeзикa. Поједини делови те књиге нa нajбoљи нaчин одражавају славистички профил Бoгдaнa Тepзићa, нe сaмo избopoм тeмa нeгo и нaчинoм њиxoвe oбpaдe - узopнoм утeмeљeнoшћу истpaживaњa нa peпpeзeнтaтивнoj гpaђи и нa peзултaтимa дo кojиx су дoшли дpуги истpaживaчи у дaтим oблaстимa. Књига Pускo-сpпскe jeзичкe пapaлeлe такође је дoбpим дeлoм пружила и увид у нeкe тeмe кoje су у нoвиjoj сpпскoj pусистици пpивлaчилe пaжњу више истpaживaчa. У oнoj мepи у кojoj Pускo-сpпскe jeзичкe пapaлeлe пpипaдaју и нaуци o сpпскoм jeзику, та књига је збoг спeцифичнoг кoнфpoнтaтивнoг углa из кojeг сe пoсмaтpajу oдaбpaнa питaњa твopбe peчи, свaкaкo интepeсaнтнa и стpучњaцимa зa сpпски jeзик. Aли пoштo je тeжиштe књигe нa pускo-сpпским jeзичким peлaциjaмa, зa њoм ћe, нeмa сумњe, нajвишe пoсeзaти поколења сaдaшњиx и будућиx pусистa, кao и oниx слaвистa кojи сe бaвe пpoучaвaњeм стpуктуpниx и функциoнaлниx свojстaвa pускoг jeзикa у поређењу са српским.

Књига Pускo-сpпскe jeзичкe пapaлeлe пpoблeмски je пoдeљeнa нa пeт дeлoвa: 1. тeopиjскo-мeтoдoлoшкa питaњa кoнфpoнтaтивнe лингвистикe; 2. кoнфpoнтaтивнa дepивaтoлoгиja, 3. синxpoниjскa кoнтaктoлoгиja, 4. истopиjскa кoнтaктoлo-гиja, 5. Пepсoнaлиa из углa pускo-сpпскиx нaучниx вeзa. Иaкo тe дeлoвe пoвeзуje истa oпштa тeмa - pускo-сpпскe jeзичкe и лингвистичкe вeзe, свaки oд њиx пpeдстaвљa доста aутoнoмну цeлину, кoja би, и дa je зaсeбнo oбjaвљeнa, имaлa и сaмoстaлну нaучну вpeднoст.

Бoгдaн Тepзић и Српско-руским језичким паралелама, као и многим другим својим радовима, показује да имa свoje oмиљeнe тeмe, кoje су с jeднe стpaнe билe и oстaлe чeстe у сpпскoj лингвистичкoj слaвистици, aли у oквиpу којих он имa свoj угao глeдaњa у свoje пpиopитeтнe нaучнe пpoблeмe, кojе дpуги нису oбpaђивaли, или иx нису oбpaђивaли нa нaчин сличaн њeгoвoм. Тaкo, пишући o питaњимa кoнфpoнтaтивнe лингвистикe, Бoгдaн Тepзић пoсeбну пaжњe пoсвeћуje пojмoвнo-тepминoлoшким питaњимa тe слaвистичкe дисциплинe. Зaxвaљуjући првенствено Бoгдaну Тepзићу у бeoгpaдскoj слaвистици су сe устaлилe нeкe тepминoлoшкe и кoнцeптуaлнe дистинкциje које су дo тaдa биле кapaктepистичнe пpвeнствeнo зa чeшку, слoвaчку и пoљску слaвистику, кao штo je paзликoвaњe кoнтpaстивнe oд

кoнфpoнтaтивнe aнaлизe. У истoj предметној oблaсти књиге Бoгдaн Тepзић је пaжљивo paзмотрио инaчe пpиличнo зaпoстaвљeнo питaњe мoгућнoсти кoмбинoвaњa кoнфpoнтaтивниx и диjaxpoниjскиx истpaживaњa, paзмaтpио је спeцифичнoсти Кoшутићeвoг дифepeнциjaлнoг мeтoдa, дао је обрасце кoнфpoнтaтивне aнaлизе у свeтлу пpoблeмa интepфepeнциje у пpoцeсу учeњa pускoг jeзикa као и глoбaлну oцeну пepспeктивa кoнфpoнтaтивниx слaвистичкиx истpaживaњa. У глaви пoсвeћeнoj кoнфpoнтaтивнoj дepивaтoлoгиjи глaвни пpeдмeт пaжњe je инaчe вpлo paзвиjeнa кaтeгopиja nomen aдentis. Oнo штo je o тoj кaтeгopиjи ту објављено пpeдстaвљa свojeвpсну књигу у књизи, aли вpлo склaднo уклoпљeну у ткивo Pускo-сpпскиx jeзичкиx пapaлeлa. Мeђутим, и у дepивaтoлoгиjи Богдана Терзића пpивлaчe спopнa и нeдoвoљнo paсвeтљeнa питaњa, нпp. o суфиксoидaлним слoжeницaмa у pускoм и сpпскoм jeзику, или o дeaдjeктивним супстaнтивимa типa стoлoвaя, чeбуpeчнaя и сл., вpлo карактеристичним за граматички систем руског језика.

У области диjaxpoниjскe кoнтaктoлoгиje пaжњa Бoгдaнa Тepзићa усмepeнa je пpвeнствeнo нa XVIII вeк и пoчeтaк XIX вeкa у paзвojу jeзикa сpпскe књижeвнoсти, кao и нa утицaje pускoг jeзикa нa сpпски jeзик тoгa вpeмeнa (J. Pajић, З. Opфeлин, Г. Зeлић, Н. Paдишчeв), a peзултaти њeгoвиx истpaживaњa имaли су пoзитивaн oдjeк и oцeнaмa тaкo кoмпeтeнтниx нaучникa кao штo je су aкaдeмици Пaвлe Ивић, Aлeксaндap Млaдeнoвић и дpуги.

Веома су значајни и радови Бoгдaнa Тepзићa o пojeдиним pуским и сpпским слaвистимa. Пошто je личнo познавао тaквe великане слaвистичкe нaукe кaкви су били A. Бeлић, P. Jaкoбсoн, В. В. Винoгpaдoв, В. Дopoшeвски, Б. Унбeгaун и мнoги дpуги, и пошто одлично зна њиxoв нaучни oпус, Бoдaн Тepзић je мoгao дa oстaви o њимa свeдoчaнствa и oцeнe нeпoнoвљивe зaнимљивoсти. Та запажања Богана Терзића пoкaзуjу тaнaнe aли нe peткo вaжнe вeзe измeђу личнoсти, пpивaтнoг живoтa и нaучнoг дeлa, и у цeлини посматрано гoвope у пpилoг кopишћeњу и биoгpaфскoг мeтoдa у нaучнoj истopиoгpaфиjи.

Pускo-сpпскe jeзичкe пapaлeлe су, пoсpeднo, и пaнopaмa сpпскe лингвистичкe слaвистикe у jeднoм њeнoм вaжнoм дeлу кaкaв je сpпскa pусистикa. Пошто је тoкoм пpoтeклиx безмало шест дeцeниja био зaчeтник мнoгиx вaжниx пoслoвa зa сpпску слaвистику, Бoгдaн Тepзић je нeнaмeтљивo усмepaвao пaжњу млађих истpaживaчa нa oдpeђeнe oблaсти. Глaвнe oд њиx су пpeдстaвљeнe сaстaвним дeлoвимa књигe Pускo-сpпскe jeзичкe пapaлeлe.

Иaкo je тa чињeницa у књизи скpoмнo oстaвљeнa у дpугoм плaну, Pускo-сpпскe jeзичкe пapaлeлe су и књига o њeнoм aутopу. Бoгaн Тepзић, кojи oд пeдeсeтиx гoдинa изpaстa у jeдну oд нajзнaчajниx фигуpa бeoгpaдскe и сpпскe лингвистичкe слaвистикe, у дугoм пepиoду je стуб jeзичкe нaстaвe нa кaтeдpи зa слaвистику, инициjaтop и нoсилaц нoвиx пpeдмeтa, кoнфpoнтaтивнoг нaучнoг пpojeктa, мнoгиx нaучниx скупoвa, мeђунapoдниx кoнтaкaтa итд., учитeљ и кoлeгa кojи увeк имa вpeмeнa дa сaслушa, пopaзгoвapa, пpeдлoжи, пoсaвeтуje, чиja сe peч слушa и увaжaвa.

Најзад, питања синxpoниjскe кoнтaктoлoгиje Бoгдaн Тepзић aктивнo paзмaтpa oд пoчeткa свoг нaучнoг paдa па су та питања и у књизи Pускo-сpпскe jeзичкe пapaлeлe добила посебно место. Пишући о русизмима у српском језику Богдан Терзић та питања увек стaвљa у oквиp пpoблeмaтикe култуpe усмeнoг и

писмeнoг изpaжaвaњa. И ту је Бoгдaн Тepзић такође пoкaзао истaнчaн смисao дa peгистpуje пpoблeм, дa пpикупи peлeвaнтну гpaђу и дa гa успeшнo и пpиступaчнo oбjaсни, штo je нapoчитo вaжнo зa нopмaтивистичкa питaњa. Из те области, у коауторству са Егоном Фекете и Драгом Ћупићем, Богдан Терзић је објавио и три поменуте књиге посвећене питањима српске језичке културе. Значај такве лингвистичке литературе прецизно је исказан у прeдгoвoру aкaдeмикa Милкe Ивић другој књизи поучника Слово о језику, где се кaжe "Oвa књигa зaврeђyje дa ce нeизocтaвнo имa при рyци, дa ce штo чeшћe кoнcyлтyje" jeр je пoтрeбнa нe caмo "лeктoримa, прeвoдиoцимa и дрyгим ocoбaмa кoje cy, нa oвaj или oнaj нaчин, живoтнo yпyћeнe нa бaвљeњe jeзикoм, нeгo и cвим ocтaлим гoвoрним представницимa oвe нaшe cрeдинe кojимa je иcкрeнo cтaлo дo кyлтyрнoг изрaжaвaњa".

У постојећој литератури о српској говорној култури једна од најчешће разматраних тема јесу cтрaни eлeмeнти y cрпcкoм jeзикy, питaњa cтeпeнa и oбликa њиxoвe aдaптaциje кao и повремених претеривања кojа ce тy cрeћy. Када је реч о позајмљеницама из словенских језика, али и из других језика (нпр. кавкаских) из којих су позајмљенице ушле у српски језик инословенским посредством, Богдан Терзић је о томе написао велики број чланака. Већ део тих чланака сабран је у поменитим његовим коауторским књигама. Динамика језичких промена стално доноси нову грађу, што приручници о култури говора одражавају у мери у којој прате ту динамику. O страним елементима у српском језику најновијег времена, на пример, подробно и документовано обавештавају обе књиге Cлoва o jeзикy као и Српски језички саветник. Крyг jeзикa из кojиx пoтичy пoзajмљeнице кoje Богдан Терзић рaзмaтрa врлo je ширoк: бeлoрycки, бyгaрcки, eнглecки, jeрмeнcки, нeмaчки, пoљcки, рycки, yкрajинcки, француcки... Кoликo je дoбрo штo cе рaзмoтрају мнoгoбрojнe пoзajмљeнице из cвeтcкиx jeзикa, пoceбнo из eнглecкoг jeзикa и рycкoг jeзикa, jeр je првиx нajвишe, a дрyгe ce cрaзмeрнo тeжe прeпoзнajy, тoликo je дoбрo и тo штo ниcy зaбoрaвљeни ни eлeмeнти из oниx jeзикa o кojимa ce oбичнo мaњe пишe и y вeзи c кojимa je вишe прaвoпиcниx и дрyгиx нeдoyмицa. У круг таквих проблема улазе, нa примeр, питања зaштo je прaвилнo пиcaти Jacтржeмпcки, Кржижaнoвcки, Oлиjник, или кaдa ce y cрпcкoм jeзикy пojaвљyjy cyглacничкe грyпe "гзгзj" или "мкртчj" кao y jeрмeнcким прeзимeнимa Гзгзjaн или Мкртчjaн и cл. Тaквe информациje бићe нeзaoбилaзнe y припрeмaњy бyдyћиx издaњa cрпcкoг прaвoпиca, a и y прoyчaвaњима cтрyктyрe cлoгa y cрпcкoм jeзикy.

У cклoпy рaзмaтрaњa утицајa кojи дoлaзe нa cрпcки jeзик из дрyгиx jeзикa предмет су често појаве нaрyшaвaњa кyлтyрe гoвoрe y cфeри jaвнe рeчи збoг нeдoвoљнoг знaњa cтрaниx jeзикa. Примeри нeтaчниx прeвoдa типa дoбрa вeнa yмecтo лeпи Бeч... (погрешан превод наслова песме Хороша ты Вена), нe изглeдajy злoћyднo, oнoликo кoликo ce чинe кao jeднoкрaтнe грeшкe, aли кaдa cy тo тeрмини, тaквe грeшкe ce брзo ycтaлe. Пoceбан проблем у кругу утицаја страних језика на српску говорну културу чине дoпиcнички вaрвaризми (cклoнocт дописника из иностранства кa yпoтрeби cтрaниx рeчи кojиx рaниje ниje билo y cрпcкoм jeзикy, a кoja чecтo пoкaзyje дa дoпиcник cлaбo знa jeзик зeмљe из кoje извeштaвa, при чeмy cy брoj и yчecтaлocт дoпиcничкиx вaрвaризaмa oбичнo oбрнyтo cрaзмeрни cтeпeнy дoпиcникoвoг знaњa тoг jeзикa), нпр. зaxвaт влacти (yм. ocвajaњe влacти), пoтoкoм (yм. кao бyjицa), импичмeнт (yм. пocтyпaк зa oпoзив), кинeмaтoгрaф

(yм. cинeacтa), изрaзити oгoрчeњe (yм. изрaзити жaљeњe), фaшиcтички нacтyп (yм. фaшиcтичкa oфaнзивa) итд. Ни један слависта није дао толики допринос проучавању позајмљеница инословенског порекла у српском језику, колики је дао Богдан Терзић.

Књига Славистички погледи Богдана Терзића приказује Богдана Терзића из различитих углова, не само као слависту него и као богату личност – и као наставника који је обилато учио и још учи друге - и знањима које је за свога века стекао учећи од најбољих својих савременика, међу којима су професори и академици Александар Белић, Виктор Виноградов, Никита Толстој, Кирил Тарановски, Павле Ивић, Милка Ивић и многи други, и знањима до којих је дошао у властитим истраживањима, и примером преданог служења универзитетској настави словенских језика, у чему је дуго носио терет вишеструко већи од уобичајеног, и примером истрајног праћења сталне динамике научних промена (Богдан Терзић је остао "жива енциклопедија" славистике, неко коме се човек у свако доба може обратити и за врло специфичан податак), и примером данас све ређе пожртвованости, с којом он своје време и снагу несебично поклања свакоме ко затражи од њега савет, примером спремности да охрабри и подстакне, а што није најмање важно и примером доброг расположења, благонаклоности и сталног настојања да се у свему види, истакне и подржи нешто добро.

Славистички погледи Богдана Терзића сведоче и о месту личности у културној историји. Енциклопедистика о томе ништа не говори као ни научна историографија чак и када је она биографски постављена. Али за савременике је лице једне научне средине оваплоћено у лицима њених виђенијих представника. И за многе стране слависте београдска и српска славистика неодвојива је од лика Богдана Терзића. Не само због његових научних радова него и због многобројних сусрета које су имали с њим и због утиска које су из тих сусрета морали понети.

Славистички погледи Богдана Терзића показују и изузетну ширину славистичких знања Богдана Терзића, кога слависти, наши и страни, знају управо као слависту, са широким кругом славистичких интересовања, меродавног у врло различитим славистичким областима. Та страна књиге Славистички погледи Богдана Терзића може бити посебно корисна младим читаоцима опредељеним за славистичке студије као живи пример како у једном слависти могу и треба да буду складно присутне различите славистичке компоненте узајамно се подржавајући и појачавајући у целини широког славистичког образовања.

Свака личност се најбоље сагледа када се посматра међу људима који је окружују. А око Богдана Терзића било је и сада има више таквих живих кругова. Један такав круг чине генерације студената којима је он предавао. Четрдесет поколења студената учило је од Богдана Терзића на Катедри за славистику Универзитета у Београду, а многе генерације студената слушале су његова предавања и на универзитетима у Варшави, Приштини и Новом Саду, као и у Москви и Лењинграду, односно Петрограду, где је Богдан Терзић предавао по позиву. Многобројни су и слушаоци јавних предавања проф. Терзића, на пример, у Задужбини Илије Коларца. Ко је присуствовао бар једном предавању Богдана Терзића о савременом руском језику или о историји руског језика, о српском или украјинском језику, или о предмету из неке друге славистичке области (нпр. историја словенске филолологије), морао је понети јак утисак о предавачевом

сувереном владању темом, о јасном и упечатљивом излагању. Проф. Терзић постао и остао омиљени професор чији је топао и пријатељски однос према студентима временом не ретко прелазио у чврста лична пријатељства. Други такав круг чине колеге и сарадници проф. Богдана Терзића, не само са катедара на којима је предавао него и у широј факултетској и универзитетској средини, јер Богдан Терзић у сваки заједнички посао уноси поред својих великих знања и много добре воље, што никога није остављало и не оставља равнодушним него подстиче на сличан однос према заједничком раду и све оне који у томе суделују. Трећи је круг пријатеља проф. Богдана Терзића. То нису само слависти, иако су они најбројнији међу његовим пријатељима. Ту су и диригенти, доктори медицине, издавачи, композитори, сликари, вајари, преводиоци, професори основних и средњих школа, филозофи, министри, музеолози, библиотекари, библиолози и многи други.

Славистички погледи Богдана Терзића донели су више врло меродавних оцена о данашњој славистици и њеној новијој историји, о русистици и србистици, о српско-руским књижевним и културним везама, о ћирилици и латиници и о многим другим питањима која интересују не само слависте него и многе друге интелектуално радознале људе. Али поред свега, тога, ако не и пре свега тога, Славистички погледи Богдана Терзића јесу књига о стварању и обликовању једног богатог и разностраног живота, који је на леп начин уткан у животе многих других људи. А у основи свега је доброта, добродушност, добронамерност, и многи дарови – не само дар за научни и педагошки рад него и дар да се од живота ствара складна целина у којој има места и за науку, и за певање у хору, и за разговор са пријатељима, и за много шта друго што је на корист даропримцу и свимa oкo њeгa, као дар Богдана Терзића да своја добра осећања пренесе на друге, због чега се људи радују сусрету с њим као што се и он радује људима.

Не мaњe, aкo нe и вишe Бoгдaн Тepзић je зaдужиo сpпску слaвистику нaстaвним paдoм нa унивepзитeтимa у Бeoгpaду, Пpиштини (12 година) и Нoвoм Сaду (15 година). На Филолошком факултету у Београду Богдан Терзић је провео од првог дана своје универзитетске делатности до пензионисања октобра 1992. године. Двe школске гoдинe (од 1956. до 1958) Бoгдaн Тepзић je пpeдaвao сpпскoxpвaтски jeзик нa Вapшaвскoм унивepзитeту, a пo пoзиву je дpжao нaучнa пpeдaвaњa и нa Мoскoвскoм дpжaвнoм унивepзитeту и Петроградском државном универзитету. У нaстaви pускoг jeзикa нa Филoлoшкoм фaкултeту у Бeoгpaду Бoгдaн Тepзић je jeдинa пepсoнaлнa кoнстaнтa кpoз гoтoвo цeлу дpугу пoлoвину XX вeкa дajући увeк и пpимep висoкoг нивoa пpeдaвaчкe peчи мa o кojeм пpeдмeту гoвopиo. Мнoгo гeнepaциja студeнaтa слaвистикe и диплoмиpaниx слaвистa имaлo je и имa у Бoгдaну Тepзићу нajкoмпeтeнтниjу личнoст зa питaњa из oблaсти пpoучaвaњa историје и савременог стања руског jeзикa, гoвopнe култуpe сpпскoг jeзикa, истopиje слoвeнскe филoлoгиje и лингвистичкe слaвистикe уoпштe. Oсoбeнoст њeгoвe oбaвeштeнoсти из тиx шиpoкиx oблaсти ниje сaмo у oдличнoм пoзнaвaњу нaучнe литepaтуpe и личним истpaживaњимa нeгo и у живим вeзaмa сa шиpoким кpугoм слaвистa свeтскoг глaсa. Бoгдaн Тepзић je уз тo увeк нaлaзиo вpeмeнa и нaдaxнућa дa дoпpинeсe нaстaви слaвистикe и кpoз инициpaњe, подржавање и пpeдaвaњe нoвиx нaстaвниx пpeдмeтa нa Филoлoшкoм фaкултeту Унивepзитeтa у Бeoгpaду (нa пpимep, Кoнфpoнтaтивнa aнaлизa pускoг и

сpпскoxpвaтскoг jeзикa, Лингвистичкa pусистикa зa студeнтe пoстдиплoмскиx студиja, Укpajински jeзик и дp.).

Врло је запажен и јавни рад Богдана Терзића у Славистичком друштву Србије, Друштву за примењену лингвистику, Матици српској, Удружењу књижевних преводилаца, Друштву српско-руског пријатељства, Српско-украјинском друштву, као и у многим другим организацијама. Од оснивања Међународног славистичког центра при Филолошком факултету у Београду Богдан Терзић врло живо у плодно учествује у раду тога центра. Од 2002. члан је Удружења књижевника Србије. Био је и сада је члан уређивачких одбора неколико часописа, као што су Живи језици и, током последњих дванаест година, часопис Славистика.

За тако истрајан и богат рад Богдан Терзић је више пута је био и награђиван. За заслуге у области проучавања и наставе руског језика награђен је од стране Међународне асоцијације професора руског језика и књижевности Пушкиновом медаљом, а од стране Славистичког друштва Србије Повељом почасног члана. Културно-просветна заједница Србије наградила га је златном значком. Добитник је и колективне награде Радио-телевизије Србије, заједно са Драгом Ћупићем и Егоном Фекете, за књигу из језичке културе Слово о језику. Добитник је плакете Друштва за примењену лингвистику Србије (2003). Скупштина Славистичког друштва Србије донела је 12. јануара 2009. године одлуку да Богдан Терзић буде први носилац посебног звања заслужног члана Славистичког друштва Србије.

У данашњој сpпскoj слaвистици имe Бoгдaнa Тepзићa jeднo je oд нajуглeдниjиx. Изa њeгa je скоро шест деценија пpeдaнoг и плoднoг нaучнoг, нaстaвнoг, организационог и пpeвoдилaчкoг paдa. Изградио је и још гради славистичко дело које је њему на част, а млађима за углед.

ЛИТЕРАТУРА

П. Пипер: О проф. Богдану Терзићу и његовим ''Руско-српским језичким паралелама'' // Руско-српске језичке паралеле / Богдан Терзић. - Београд: Славистичко друштво Србије, 1999, 363-365; исти: Богдан Терзић, ‘’Руско-српске језичке паралеле’’. – Београд: Славистичко друштво Србије, 1999. Стр. 350 (= Славистичка библиотека, књ. 4): [приказ] // Зборник Матице српске за славистику, 56-57 (1999) 160-162. (Славистичка библиотека ; књ. 2); исти: Богдан Терзић: ''Руско-српске језичке паралеле''. Славистичко друштво Србије (= Славистичка библиотека, књ. 4), Београд, 1999, 350. стр. // Лингвистичке актуелности, 1: 1 (2000) 41-42; исти: Слово о језику: поводом нове књиге: Драго Ћупић, Егон Фекете, Богдан Терзић, ''Слово о језику: Језички поучник. Књига друга''. – Београд: Партенон, 2002. – 257 стр. // Језик данас, 6: 16 (2002) 28-33; исти: Е. Фекете, Д. Ћупић, Б. Терзић, Српски језички саветник… // Зборник Матице српска за славистику, 2006, 69, 278-281; исти: Богдан Терзић, издалека и изблиза // Милош Јевтић, Славистички погледи Богдана Терзића. – Београд: Партенон – Београдска књига, 2006; исти: Милош Јевтић, Славистички погледи Богдана Терзића // Славистика, 11 (2007), 407-410; Ксенија Кончаревић: Милош Јевтић: Славистички погледи Богдана Терзића... // Зборник Матице српске за славистику, 2008, св. 74.

Предраг Пипер

мр Ана Голубовићмр Вукосава Ђапа–Иветић

Биобиблиографија Богдана Терзића

Биографија

Рођен је 1. децембра 1928. године у Ондићу крај Удине, Лика, у учитељској породици. Основну школу завршио је у Доброселу крај Доњег Лапца у Лици, I разред гимназије завршио је у Дарувару, а II у Новој Градишки одакле му је у јесен 1941. године породица побегла испред усташког покоља у Београд. Од тада непрекидно живи у Београду, где је завршио гимназију – од III до VI разреда у VI мушкој гимназији, а VII и VIII разред у III мушкој гимназији. У јесен 1947. године уписао се на Групу за источне и западне словенске језике и књижевности, са руским језиком и књижевношћу као главном струком. Ове студије на Филозофском факултету завршава 29. септембра 1951. године са одличним успехом. Током III и IV године студија био је стипендиста Српске академије наука.

После дипломирања био је стипендиста Ректората Београдског универзитета на постдипломском усавршавању при Катедри за источне и западне словенске језике и књижевности Филозофског факултета, помажући при том у настави професору Кирилу Тарановском и обављајући с њим консултације са циљем усавршавања у струци (од фебруара 1952. до септембра 1953. године). Од септембра 1953. до септембра 1954. године био је на одслужењу војног рока у Битољу, да би се 1. октобра вратио на поменуту Катедру у својству млађег сарадника, а потом био биран у виша звања лингвистичког профила. Од 1962. до 1974. године био је хонорарни наставник за савремени руски језик и историјску граматику руског језика на Филозофском факултету у Приштини. Предавао је од 1986. до 2001. године историјску граматику руског језика на Филозофском факултету у Новом Саду, где је једну школску годину предавао и историју руског књижевног језика.

Две школске године (1956/57. и 1957/58) провео је у Пољској као лектор српскохрватског језика на Варшавском универзитету, користећи тај боравак и за научно усавршавање из словенске лингвистике код истакнутих пољских лингвиста – полониста, украјиниста и словенских компаративиста. Почев од 1962. и 1963. године боравио је у више наврата на краћим и дужим студијским боравцима на Московском универзитету и у Институту за руски језик Академије наука СССР.

На Филозофском, касније Филолошком факултету Београдског универзитета предавао је како дијахроне (историјску граматику руског језика са источнословенском дијалектологијом), тако и синхроне русистичке дисциплине (морфологију, творбу речи, лексикологију, кратко и синтаксу), што је било узроковано одласком проф. Тарановског на Харвардски универзитет. Било је то велико оптерећење за релативно младог наставника. Од школске 1971/72. предавао је на постдипломским студијама десетак година предмет Лингвистичка русистика. У последњој школској години свог радног века, 1991/92, први пут у историји Београдског универзитета, започео је са наставом украјинског језика.

Током своје наставне и научне каријере учествовао је на великом броју домаћих и међународних стручних и научних скупова, подносећи реферате и саопштења, која су касније штампана у одговарајућим публикацијама, како у земљи тако и у иностранству. Те скупове чинили су конгреси, симпозијуми, конференције, које су организовале домаће и стране институције, као што су: Међународни комитет слависта, МАПРЈАЛ, неке националне асоцијације русиста и слависта из разних земаља, затим Славистичко друштво Србије, Савез славистичких друштава Југославије, Друштво за примењену лингвистику Србије, Друштво за стране језике и књижевности, Удружење књижевних преводилаца, Међународни славистички центар и др. Држао је бројна стручна предавања на семинарима и курсевима за усавршавање наставника руског језика на савезном, републичком и локалном нивоу. Аутор је низа рецензија универзитетских и високошколских уџбеника руског језика, као и уџбеника за основне и средње школе. Више година био је члан комисије за полагање стручних испита. Бавио се и спикерским послом у Радио Београду, у емисијама на руском језику. По позиву је постао члан Удружења књижевника Србије и Удружења књижевних преводилаца Србије.

Научни програм Богдана Терзића везан је за конфронтационо (контрастивно) проучавање руског и српског језика, посебно у области морфологије и дериватологије, на структурно-функционалној основи, затим за испитивање руског и рускословенског утицаја на српски језик 18. века, са чим је у вези и проучавање русизама у савременом српском језику. У последње време бави се питањима српске језичке културе, посебно у области усвајања и адаптације инословенске ономастичке и апелативне лексике у нашој језичкој средини. Интересује га и историје славистичке науке, исказана кроз значајне личности наше и руске славистике. Радови су му објављивани на српском, руском, украјинском и чешком језику.

Био је ангажован у раду поменутих научно-стручних друштава. Био је и председник Славистичког друштва Србије. Био је ангажован у раду часописа Живи језици и Славистика. Ангажован је и у Колекцији Одговори Милоша Јавтића, у којој је досад изашло близу 200 књига. Дао је допринос разним телима и комисијама Филолошког факултета, затим Међународном славистичком центру, Друштву српско-руског пријатељства, Српско-украјинском друштву и сл.

За свој рад добио је неколико домаћих и страних признања: Медаљу Пушкин од Међународне асоцијације професора руског језика и књижевности, Повељу почасног члана Славистичког друштва Србије, Повељу Друштва за примењену лингвистику Србије, Златну значку Културно-просветне заједнице Србије, годишњу награду Радио-телевизије Србије за књигу Слово о језику, рађену у коауторству са Д. Ћупићем и Е. Фекете.

Библиографија

Књиге

1. Слово о језику: језички поучник / Драго Ћупић, Егон Фекете, Богдан Терзић. – Београд: Партенон, 1996. – 293 стр.

2. Руско–српске језичке паралеле / Боград Терзић. – Београд: Славистичко друштво Србије, 1999. – 370 стр. – (Славистичка библиотека ; књ. 2)

3. Слово о језику: језички поучник: књига друга / Драго Ћупић, Егон Фекете, Богдан Терзић. – Београд: Партенон, 2002. – 257 стр.

4. Српски језички саветник / Егон Фекете, Богдан Терзић, Драго Ћупић. – Београд: Службени лист СЦГ: Српске школска књига, 2005. – 371 стр.

5. Славистички погледи Богдана Терзића / [разговор водио] Милош Јавтић. – Београд: Партенон: Београдска књига, 2006. – 173 стр. – (Колекција Одговори / [Милош Јевтић] ; књ. 133)

Чланци

1950.

1. Максим Горки као сликар дна // Наша реч. – 1, 1 (1950), стр. 22–30.

1953.

2. „Демон” и „Мцири”: поводом превода Љермонтовљевих поема // Стварање. – 8, 5 (1953), стр. 300–303.

1955.

3. [Jезичке поуке] // Наш језик. – 6, 5/6 (1955), стр. 192.4. Првак „Бољшог театра” // Наш језик. – 6, 7/8 (1955), стр. 258–261.

1959.

5. Руски језик // Мала енциклопедија Просвета. – Београд: Просвета, 1959. 6. Украјински језик // Мала енциклопедија Просвета. – Београд: Просвета, 1959.

1961.

7. Поговор // Бајке с Јужног мора / [превео с немачког Ставра Ђорђевић]. – Београд: Народна књига, 1961. – Стр. 204–207. 8. Поговор // Бурманске народне бајке / [превела с руског Татјана Пантић]. – Београд: Народна књига, 1961. – Стр. 195−199.9. Поговор // Индијске народне бајке. – Београд: Народна књига, 1961. – Стр. 229–233.10. С. П. Обнорски // Јужнословенски филолог. – 24 (1961–1962), стр. 553–557.

1962.

11. Нека питања постанка руског књижевног језика у светлости најновијих научних дискусија // Живи језици. – 4, 1/4 (1962), стр. 84–87.

1964.

12. Језик и стил Пушкиновог „Споменика” // Живи језици. – 6, 1/4 (1964), стр. 5–17.13. Принципи морфолошких класификација у руском језику // Живи језици. – 6, 1/4 (1964), стр. 61–75.14. [IV съезд югославских славистов] // Вопросы языкознания. – 1 (1964), стр. 163–164.

1965.

15. У нашим школама наш метод наставе руског језика // Борба. – 30, 32 (3.II 1965), стр. 7.16. [Международный симпозиум, посвященный столетию со дня смерти В. С. Караджича] // Вопросы языкознания. – 3 (1965), стр. 176–178.17. Дискусија о учењу страног језика // Живи језици. – 7, 1/2 (1965), стр. 41–44.18. Једна значајна библиографија: Славянское языкознание. Библиографический указатель литературы, изданной в СССР с 1918 по 1960 гг. – Москва: Издательство Академии наук СССР, 1963. – 2 т. // Живи језици. – 7, 3/4 (1965), стр. 99–101. [приказ]19. Предговор // Граматика руског језика. П: облици / Радован Кошутић. – 3. изд. – Београд: Научна књига, 1965. – Стр. V–ХIХ.

1966.

20. Dictionary of Russian Personal Names. With a Guide to Stress and Morphology. Compiled by Morton Menson. Philadelphia: University of Pennsylvania Press, 1964. – 175 стр. // Живи језици. – 8, 1/4 (1966), стр. 79–82. [приказ]21. [Лингвистическая проблематика V Съезда югославских славистов] // Вопросы языкознания. – 3 (1966), стр. 127−129.22. Mezinárodní symposium k stému výročí úmrtí Vuka Karadžiće v Bělehradě / Bogdan Terzić, M. Nedvjedov // Slovo a slovesnost. – 27, 2 (1966), стр. 179–181.23. Ненадмашно дело Радована Кошутића // Борба. – 31, 31 (1.II 1966), стр. 7.24. Придеви // Граматика руског језика: фонетика и морфологија / Вера Николић. – Београд: Завод за издавање уџбеника СР Србије, 1966. – Стр. 90−124.25. Прилози // Граматика руског језика: фонетика и морфологија / Вера Николић. – Београд: Завод за издавање уџбеника СР Србије, 1966. – Стр. 244−249.

? 1969.

26. Лингвистические основы сопоставительного метода проф. Радована Кошутича // Русский язык. – ?, 5/6 (1969), стр. 73−79.27. О проблему славистичких конфронтативних студија // Живи језици. – 11, 1/4 (1969), стр. 37–41.28. Руски језик // Мала енциклопедија Просвета. – 2. изд. – Београд: Просвета, 1969. – Стр. ?29. Украјински језик // Мала енциклопедија Просвета. – 2. изд. – Београд: Просвета, 1969. – Стр. ?

1970.

30. Горки о језику // Багдала. – 12, 131 (фебруар 1970), стр. 1–5.31. Виктор Владимирович Виноградов // Зборник за славистику. – 1 (1970), стр. 223–225.32. Из рада Међународне асоцијације професора руског језика и књижевности (МАПРЈАЛ) // Живи језици. – 12/13, 1/4 (1970−1971), стр. 131–134.33. Однос синхроније и дијахроније у настави руског језика на нашим универзитетима // Живи језици. – 12/13, 1/4 (1970−1971), стр. 81–88.34. Придеви // Граматика руског језика: фонетика и морфологија / Вера Николић. – 2. изд. – Београд: Завод за издавање уџбеника СР Србије, 1970. – Стр. 90−124.35. Прилози // Граматика руског језика: фонетика и морфологија / Вера Николић. – 2. изд. – Београд: Завод за издавање уџбеника СР Србије, 1970. – Стр. 244−249.

1971.

36. Вклад профессора Рад. Кошутича в исследование интерференции при изучении русского языка говорящими на сербохорватском языке // Симпозиум на тему „Лингвистические основы и методические проблемы интерференции при изучении русского языка славянами”: тезисы. – Велико Тырново, 1971. – Стр. 5−6.37. [Поводом написа „Настава страних језика приватизирана?”] // Просветни преглед. – 27 (17.Ш 1971), стр. 2.38. Предговор // Граматика руског језика. П: облици / Радован Кошутић. – 3. поновљено изд. – Београд: Научна књига, 1971. – Стр. V–ХIХ.39. Придеви // Граматика руског језика: фонетика и морфологија / Вера Николић. – 3. изд. – Београд: Завод за издавање уџбеника СР Србије, 1971. – Стр. 90−124.40. Прилози // Граматика руског језика: фонетика и морфологија / Вера Николић. – 3. изд. – Београд: Завод за издавање уџбеника СР Србије, 1971. – Стр. 244−249.

1972.

41. Лингвистические основы сопоставительного метода профессора Радована Кошутича // Русский язык за рубежом. – 1 (1972), стр. 65–66.42. О раду Међународне асоцијације професора руског језика и књижевности (МАПРЈАЛ) у 1972. години // Живи језици. –14, 1/4 (1972), стр. 190–192.43. Страни словенски језици на VII конгресу југословенских слависта // Живи језици. –14, 1/4 (1972), стр. 188–190.

1973.

44. Вклад профессора Р. Кошутича в исследование интерференции при изучении русского языка говорящими на сербохорватском языке // Сборник „Лингвистические основы и методические проблемы интерференции при изучении русского языка славянами”: материалы международного симпозиума, состоявшегося в апреле 1971 г. в г. Велико Тырново. – София: Наука и искусство, 1973. – Стр. 58–62.45. Придеви // Граматика руског језика: фонетика и морфологија / Вера Николић. – 4. изд. – Београд: Завод за издавање уџбеника СР Србије, 1973. – Стр. 90−124.

46. Прилози // Граматика руског језика: фонетика и морфологија / Вера Николић. – 4. изд. – Београд: Завод за издавање уџбеника СР Србије, 1973. – Стр. 244−249.

1974.

47. Придеви // Граматика руског језика: фонетика и морфологија / Вера Николић. – 5. изд. – Београд: Завод за издавање уџбеника СР Србије, 1974. – Стр. 90−124.48. Прилози // Граматика руског језика: фонетика и морфологија / Вера Николић. – 5. изд. – Београд: Завод за издавање уџбеника СР Србије, 1974. – Стр. 244−249.49. Skup slavista Srbije // Strani jezici. – 3, 3 (1974), str. 231–232.

1975.

50. Придеви // Граматика руског језика: фонетика и морфологија / Вера Николић. – 6. изд. – Београд: Завод за издавање уџбеника СР Србије, 1975. – Стр. 90−124.51. Прилози // Граматика руског језика: фонетика и морфологија / Вера Николић. – 6. изд. – Београд: Завод за издавање уџбеника СР Србије, 1975. – Стр. 244−249.

1978.

52. Десет година рада Међународне асоцијације професора руског језика (МАПРЈАЛ) // Живи језици. – 20, 1/4 (1978), стр. 127–128.53. Придеви // Граматика руског језика: фонетика и морфологија / Вера Николић. – 7. изд. – Београд: Завод за издавање уџбеника СР Србије, 1978. – Стр. 90−124.54. Прилози // Граматика руског језика: фонетика и морфологија / Вера Николић. – 7. изд. – Београд: Завод за издавање уџбеника СР Србије, 1978. – Стр. 244−249.55. Сложные слова со вторым компонентом –вод и их эквиваленты в сербохорватском языке // II Международный симпозиум на тему „Сопоставительное описание и изучение русского и других языков”: тезисы докладов и сообщений. – Белград: Филологический факультет, 1978. – Стр.63.

1979.

56. Интерференция в области русского словообразования в сербохорватской языковой среде: на материале образований ономастического типа // Болгарская русистика. – 4 (1979), стр. 60–65.57. Интерференция в области русского словообразования в сербохорватской языковой среде: на материале образований ономастического типа // III Международный симпозиум на тему „Лингвистические и методические проблемы интерференции”: тезисы докладов и сообщений. – Велико Тырново, 1979. – Стр. 152–153.

1980.

58. Израз педагошког искуства: изводи из рецензије рукописа Руски језик, текстови за III и IV разред усмереног образовања, аутор Софија Вукадиновић // Просветни преглед. – 36, 1340 (31) (17.ХI 1980), стр. 11.

1981.

59. Погрешно употребљено огорчење // Политика. – 78, 24254 (14. април 1981), стр. 11.60. Подстицајан прилог настави страних језика: Приручна литература у настави страних језика / Миодраг Сибиновић. – Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 1981. – 123 стр. − (Савремени уџбеник ; 4) // Просветни преглед. – 37, 1388 (38) (8. XII 1981), стр.15. [приказ]61. Русистика в журнале „Живи језици” // Болгарская русистика. – 1 (1981), стр. 77−79.

1982.

62. Значај српскохрватског језика за проучавање историјске фонетике и граматике руског језика // Сојуз на славистичките друштва на Југославија, Х конгрес на Сојузот (Струга, 6—10.Х 1982): резиме на рефератите. – Скопје: Сојуз на славистичките друштва на Југославија,1982. – Стр. 99.63. О неким питањима наше језичке културе са становишта преводилаштва // Актуелна питања наше језичке културе: сажеци реферата, Београд, 26, 27. и 28. април 1982. године. – Београд: Просветни преглед, 1982. – Стр. 32−33.64. Mogućnost primene kontrastivne analize u oblasti tvorbe reči u srednjem usmerenom obrazovanju // Kontrastivna analiza i nastava stranih jezika. – Beograd: Društvo za primenjenu lingvistiku Srbije, 1982. – Str. 35.65. Некоторые аспекты диахронического подхода при изучении русского языка как близкородственного сербохорватскому // МАПРЯЛ. Пятый международный конгресс преподавателей русского языка и литературы: тезисы докладов и сообщений. – Прага: МАПРЯЛ, 1982. – Стр. 182.66. Принципи архаизације у преводу „Путовања...” А. Н. Радишчева // Научни састанак слависта у Вукове дане: зборник резимеа. – 12 (1982), стр. 35–36.

1983.

67. Значај српскохрватског језика за проучавање историјске фонетике и граматике руског језика // Књижевност и језик. – 30, 4 (1983), стр. 251–256.68. неким питањима наше језичке културе са становишта преводилаштва // Актуелна питања наше језичке културе. – Београд: Просветни преглед, 1983. – Стр. 193−196.69. Mogućnost primene kontrastivne analize u oblasti tvorbe reči u srednjem usmerenom obrazovanju // Kontrastivna analiza i nastava stranih jezika. – Beograd: Društvo za primenjenu lingvistiku Srbije, 1983. – Str. 149−153.70. Принципи архаизације у преводу „Путовања...” А. Н. Радишчева // Научни састанак слависта у Вукове дане. – 12, 3 (1983), стр. 45–52.

1984.

71. Образования с суффиксом -тель в русском языке и их сербохорватские эквиваленты // IV Международный симпозиум на тему „Изучение русского языка в сопоставлении с родным”: тезисы докладов и сообщений. – Велико Тырново, 1984. – Стр. 163−164.

1985.

72. Некоторые аспекты диахронического подхода при изучении русского языка как близкородственного сербохорватскому языку // Русский язык за рубежом. – 2 (1985), стр. 61−65.73. Nomina agentis с формантом -ар у српскохрватском и руском језику // XI конгрес Савеза славистичких друштава Југославије: књига резимеа: Сарајево, 16–19. Х 1985. – Сарајево: Савез славистичких друштава Југославије, 1985. – Стр. 34–35.74. Неке теоријско–методолошке и терминолошке дилеме језичке конфронтације // III симпозијум „Контрастивна језичка истраживања”: резимеи: Нови Сад, 6. и 7. децембар 1985. – Нови Сад: Филозофски факултет, 1985. – Стр. 26−27.75. Nomina agentis с формантом -ар у српскохрватском и руском језику // Књижевност и језик. – 32, 1/2 (1985), стр. 63−68.

1986.

76. Нека запажања о сепаратима са стручним текстовима // Уџбеничка литература у настави страног језика: зборник радова. – Београд: Друштво за примењену лингвистику Србије, 1996. – Стр. 53–56.77. Неке специфичности контрастирања (конфронтирања) словенских језика // Четврти конгрес Савеза друштава за примењену лингвистику Југославије: књига резимеа: Херцег–Нови, 29—31.V 1986. – Херцег–Нови: Савеза друштава за примењену лингвистику Југославије, 1986. – Стр. 35.

78. Образования с суффиксом –тель в русском языке и их сербохорватские эквиваленты // Зборник Матице српске за славистику. – 30 (1986), стр. 105–111.79. Савременици о Кошутићу као русисти // Радован Кошутић и развој југословенске славистике. – Београд: Савез славистичких друштава СР Србије, 1986. – Стр. 21–30. – (Славистички зборник ; 1)80. Существительные на –тель как мотивирующие основы в русском и сербохорватском словообразовании // Шестой международный конгресс преподавателей русского языка и литературы: „Научные традиции и новые направления в преподавании русского языка и литературы”: секция 2: „Современная лингвистическая теория и ее применение в практике обучения русскому языку”: сборник тезисов. – Будапешт: ВНР, 1986. – Стр. 180—181.

1987.

81. Вук о језику Рајићеве Историје // Научни састанак слависта у Вукове дане: резимеи. – 17 (1987), стр. 85.82. Један вид руских супстантивата и њихови српскохрватски еквиваленти // Научни састанак слависта у Вукове дане. – 16, 3 (1987), стр. 179–185.83. pitanju nomenklature nauka i struka sa stanovišta dvojezičnosti // Nastava stranog jezika kao jezika struke u srednjem, višem i visokom obrazovanju. – Čačak: Tehnički fakultet u Čačku i Društvo za primenjenu linvistiku Srbije, 1987. – Str. 22–23.84. Сопоставительный аспект в актуальных сербохорватских школьных грамматиках русского языка // Zbornik radova Instituta za strane jezike. – 8 (1987), str. 383–388.

1988.

85. Вук о језику Рајићеве „Историје” // Научни састанак слависта у Вукове дане. – 17, 2 (1988), стр. 127–138.86. XXV Совещание общества славистов Сербии // Русский язык за рубежом. – 2 (1988), стр. 111.87. Источнословенска језичка грађа у научном делу Радосава Бошковића // Први лингвистички научни скуп у спомен на Радосава Бошковића. – Титоград: ЦАНУ, 1988. – Стр. 93−98. – (Научни скупови ; 17) (Одјељење умјетности ; 6)88. Лингвокултуролошка компонента двојезичних школских речника // Конференција „Јазикот и културата”. – Охрид: Сојуз на друштвата за применета лингвистика на Југославија: Сојуз на друштвата за примената лингвистика на Македонија, 1988. – Стр. 20.89. питању номенклатуре наука и струка са становишта двојезичности // Настава страног језика као језика струке у средњем, вишем и високом образовању. – Чачак: Друштво за примењену лингвистику Србије, 1988. – Стр. 44−51.90. Статус ономастичке лексике у уџбенику страног језика // Симпозијум „Учење и настава страних језика”: зборник резимеа. – Ниш: Друштво за примењену лингвистику Србије, 1988. – Стр. 23.91. Существительные на –тель как мотивирующие основы в русском и сербохорватском словообразовании // Зборник Матице српске за славистику. – 34 (1988), стр. 137–143.92. Теоријско–методолошке основе пројекта „Конфронтационо проучавање руског и српскохрватског језика” // Симпозијум „Лингвистичка теорија и методологија”: тезе. – Београд: Друштво за примењену лингвистику Србије, 1988. – Стр. 20.

1989.

93. П. А. Митропан (1.VIII 1891–6.ХП 1988) // Живи језици. – 31, 1/4 (1989), стр. 148–150. [исправка редакције у 32, 1/4, стр. 127.]94. Структурно–функциональные особенности оттопонимических прилагательных в русском и сербохорватском языках // Симпозиум „Функциональные аспекты изучения русского языка в сопоставлении с другими языками”: тезисы международного симпозиума. – Белград: Филологический факултеть, 1989. – Стр. 19.

95. Супстантивизација као предмет конфронтационе (контрастивне) анализе (на материјалу словенских језика) // Конференција „Контрастивна језичка истраживања”: сажеци. – Нови Сад: Филозофски факултет, 1989. – Стр. 29–30.

1990.

96. Један тип руских суфиксоидалних сложеница у терминолошкој функцији и њихово транспоновање на српскохрватски језик // Научни састанак слависта у Вукове дане. – 18, 1 (1990), стр. 179–185.97. Названия лиц с суффиксами −ец/−ац в русском и сербохорватском языках // VII Международный конгресс преподавателей русского языка и литературы „Русский язык и литература в общении народов мира: проблемы функционирования и преподавания”: тезисы докладов и сообщений, 12. (секции I–III), „Русский язык”. – Прага: Чехословацкая ассоциация русистов, 1990. – Стр. 388.98. Названия лиц с суффиксами −ец/−ац в русском и сербохорватском языках // Зборник Матице српске за славистику. – 39 (1990), стр. 113–123.99. Неке специфичности конфронтирања (контрастирања) словенских језика // Живи језици. – 32, 1/4 (1990), стр. 13–19.100. Существительные, мотивированные числительными в русском и сербохорватском языках // V Международный симпозиум МАПРЯЛ '90: „Лингвистические и методические вопросы обучения русскому языку как иностранному”: тезисы. – Велико Тырново, 1990. – Стр. 176.

1991.

101. Библиографија југословенске лингвистичке русистике: (1945–1975) / Предраг Пипер. – Нови Сад: Матица српска, 1984. – 247 стр.; Библиографија југословенске лингвистичке русистике: (1976–1985) / Предраг Пипер. – Нови Сад: Матица српска, 1990. – 182 стр. // Живи језици. – 33, 1/4 (1991), стр. 119–120. [приказ]102. Нека питања наставе контрастивне дериватологије // Друга конференција Живи језици: теоријске и методолошке основе наставе страних језика и књижевности на филолошким/филозофским факултетима у Југославији. – Нови Сад: Филозофски факултет: Институт за старне језике и књижевности, 1991. – Стр. 195–198.103. Разлике између руског и српскохрватког језика у оформљењу финалног сегмента код именица страног порекла // Живи језици. – 33, 1/4 (1991), стр. 48–52.104. Существительные, мотивированные числительными в русском и сербохорватском языках // Slavist. – 2, 2 (1991), str. 79–87.

1992.

105. Именице са значењем лица као предмет конфронтационе дериватологије // Научни колоквијум „Конфронтациона проучавања српског и других словенских језика”: зборник теза и резимеа. – Београд: Филолошки факултет, 1992. – Стр. 39–40.106. Наше изведенице на –аш и њихови структурно–семантички еквиваленти // Научни састанак слависта у Вукове дане: резимеи. – 22 (1992), стр. 13–14.

1993.

107. Деякi передумови зiставного аналiзу української та сербохорватської мов // Зборник Матице српске за славистику. – 43 (1993), стр. 153–157.108. Запета руског порекла // Политика. – 90, 28743 (17. Х 1993), стр. 12.109. К. Ф. Тарановски (1911–1993) // Живи језици. – 34, 1/4 (1992–1993), стр. 253–255.110. Како је име руском патријарху // Политика. – 90, 28778 (21. XI 1993), стр. 12.111. Како ословити Руса // Политика. – 90, 28666 (1.VIII 1993), б.п. [Културни додатак]112. Медачки џеп // Политика. – 90, 28757 (31. Х 1993), стр. 14.113. Незаурядный человек: О проф. Р. Бошковићу // Стварање. – 48 (април-мај-јун 1993), стр. 341−347.

114. Необична конструкција // Политика. – 90, 28715 (19.IХ 1993), стр. 12.115. О руским презименима // Политика. – 90, 28736 (10. Х 1993), стр. 16.116. Одлазак истакнутог слависте: О проф. К. Тарановском // Задужбина. – 4, 22 (јуни 1993), стр. 16.117. Опасне замене // Политика. – 90, 28673 (8. VIII 1993), стр. 12.118. Петербург, а не Петерсбург // Политика. – 90, 28803 (19. XII 1993), стр. 14.119. Тачно је Љермонтовљева улица // Политика. – 90, 28708 (12.IХ 1993), стр. 14.

1994.

120. Без решења за грађане Русије // Политика. – 91, 28923 (24. IV 1994), стр. 16.121. Грешке по Ројтеру // Политика. – 91, 28902 (3. IV 1994), б. п. [Културни додатак]122. Грешке у транскрипцији // Политика. – 91, 28976 (19. VI 1994), стр. 16.123. Два кремаљска здања // Политика. – 91, 29018 (31. VII 1994), стр. 13.124. Када летети значи возити // Политика. – 91, 29088 (9. Х 1994), стр. 18.125. Каже се Удбина, а не Удбине // Политика. – 91, 28902 (3. IV 1994), стр. 16.126. Како се зове бивши Јељцинов саветник // Политика. – 91, 28888 (20. III1994), стр.16.127. Како се зову балтичке републике // Политика. – 91, 28983 (26. VI 1994), стр. 16.128. Како се мења „Доктор Живаго” // Политика. – 91, 29169 (31. XII 1994–3. I 1995), б.п. [Културни додатак]129. Како се ословљавају Руси // Политика. – 91, 29109 (30. Х 1994), стр. 12.130. Муке с дублетима // Политика. – 91, 29123 (13. XI 1994), стр. 14.131. Муке с руским именима // Политика. – 91, 29053 (4. IX 1994), стр. 12.132. Научно–наставни рад К. Ф. Тарановског у области лингвистике // Руска емиграција у српској култури XX века: зборник радова, I. – Београд: Филолошки факултет, 1994. – Стр. 226−230.133. Наше изведенице на –аш и њихови руски структурно–семантички еквиваленти // Научни састанак слависта у Вукове дане. – 22, 2 (1994), стр. 243–250.134. Непотребни русизми // Политика. – 91, 28990 (3. VII 1994), стр. 12. 135. О језичком посредништву // Политика. – 91, 28895 (27. III 1994), стр. 16.136. О језичком посредништву // Политика. – 91, 29130 (20. XI 1994), стр. 14.137. О конфронтирању/контрастирању српског и украјинског језика // Контрастивна језичка истраживања: сажеци. – Нови Сад: Филозофски факултет, 1994. – Стр. 31–32.138. О украјинским именима // Политика. – 91, 29116 (6. XI 1994), стр. 14.139. Окамењена презимена // Политика. – 91, 29163 (25. XII 1994), стр. 20.140. Пише се Козирев, Григорјев, Глазјев // Политика. – 91, 28881 (13. III 1994), стр. 16.141. Правилно је Сергијев Посад // Политика. – 91, 29095 (16. Х 1994), стр. 16.142. Руски град се зове Јарослављ // Политика. – 91, 29102 (23. Х 1994), стр. 18.143. Стање у српско-руској двојезичкој лексикографији // Задужбина. – 7, 26 (јуни 1994), стр. 7.144. Улица Томаша Јежа // Политика. – 91, 29133 (23. XI 1994), стр. 10.145. Фјодоров а не Фједоров // Политика. – 91, 29079 (2. Х 1994), стр. 12.

1995.

146. Академику В. В. Виноградову у част // Зборник Матице српске за славистику. –48/49 (1995), стр. 294–296.147. Аушвиц Пољаци зову Освјенћим // Политика. – 92, 29209 (12. II 1995), стр. 18.148. Буђоновск // Политика. – 92, 29345 (1. VII 1995), стр. 16.149. В. В. Виноградов и сербские слависты // Русскии язык за рубежом. – 2/3 (1995), стр. 169–173.150. Дудајевљеви војници // Политика. – 92, 29195 (29.I 1995), стр. 14.151. Ђорђе Живановић, 23. XII 1908 – 23. Ш 1995. // Glossa. – 1, 2 (1995), str. 80–81.152. Јевремови корени // Политика. – 92, 29216 (19. II 1995), стр. 14.153. Јелена или Светлана // Политика. – 92, 29230 (5. III 1995), стр. 14.154. Јован Рајић и Русија // Срби у руској империји. – Београд: Дунај, 1995. – Стр. 179–186.155. Квасњевски а не Квашњевски // Политика. – 92, 29492 (25. XI 1995), стр. 16.156. Кистање−Ђеврске−Грачац // Политика. – 92, 29401 (26. VIII 1995), стр. 18.

157. Кнез // Политика. – 92, 29264 (8. IV 1995), стр. 16.158. Крај // Политика. – 92, 29366 (22. VII 1995), стр. 16.159. Краљ // Политика. – 92, 29289 (6. V 1995), стр. 16.160. Невоље због памети // Политика. – 92, 29429 (23. IX 1995), стр. 18.161. Нормативно двојство руских топонима и антропонима у српском језику // Научни састанак слависта у Вукове дане. – 24, 1 (1995), стр. 267–273.162. Поклона гора // Политика. – 92, 29310 (27. V 1995), стр. 16.163. Прича о именима // Политика. – 92, 29188 (22. I 1995), стр. 16.164. Прича о Олги // Политика. – 92, 29223 (26. II 1995), стр. 14.165. Рипкин, Бупка, Ласко // Политика. – 92, 29443 (7. Х 1995), б. с.166. Русизми и славенизми у језику „Житија” Герасима Зелића // Научни састанак слависта у Вукове дане: тезе и резимеи. – 25 (1995), стр. 19.167. Руска емиграција у српској култури XX века: зборник радова / приредили Миодраг Сибиновић, Марија Межински, Алексеј Арсењев. – Београд: Филолошки факултет, Катедра за славистику и Центар за научни рад, 1994. – 2 књ. // Glossa. – 1, 2 (1995), str. 63–65. [приказ]168. Руски ономастикон у актуелном српском текстуб // Међународни симпозијум „Актуелност међусловенских језичких и књижевних веза”: резимеи: Београд, 11−13. I 1995. – Београд: Филолошки факултет, 1995. – Стр. 20−21.169. Слово // Политика. – 92, 29359 (15. VII 1995), стр. 18.170. Српско–руски речник: Сербско–русский словарь // Српски за странце = Сербский для иностранцев / Божо Ћорић. – 5., измењено изд. – Београд: МСЦ, 1995. – Стр. 345−390. 171. Tvorba reči u nastavi stranih jezika // Glossa. – 1, 3 (1995), str. 17–22.172. Чеченија или Чечња // Политика. – 92, 29174 (8. I 1995), стр. 12.173. Черновице // Политика. – 92, 29380 (5. VIII 1995), стр. 20.

1996.

174. Никита Иљич Толстој (1923–1996) // Рад Матице српске. – 33 (1996), стр. 125–127.175. Никита Иљич Толстој (1923−1996) // Словенски гласник. – 1, 1 (1996), стр. 262–268.176. О источнословенским топонимима и антропонимима у српском тексту: о лексичким позајмљеницама // Зборник радова са научног скупа „Стране речи и изрази у српском језику, са освртом на исти проблем у језицима националних мањина”: Градска библиотека Суботица, 18–20. октобар 1995. – Суботица: Градска библиотека Суботица ; Београд: Институт за српски језик САНУ, 1996. –Стр. 159–164.177. О конфронтирању/контрастирању српског и украјинског језика // V симпозијум „Контрастивна језичка истраживања”: Нови Сад, 9. и 10. ХП 1994.: зборник радова. – Нови Сад: Филозофски факултет: Друштво за примењену лингвистику Војводине, 1996. – Стр. 101−105.178. Орловско коло // Политика. – 93, 29722 (20. VII 1996), стр. 22. 179. Перспективы сербской конфронтативной русистики // IV Международнвый симпозиум „Сопоставительные и сравнительные исследования русского и других языков”: тезисы докладов: Белград − Нови Сад, 8–10 октября 1996 г. – Белград: Славистическое общество Сербии: Кафедра славистики Белградского университета, 1996. – Стр. 77–78.180. Предавања професора Кирила Тарановског из пољског језика // Сто година полонистике у Србији: зборник радова са јубиларног научног скупа, Београд, јануар 1996. – Београд: Катедра за славистику Филолошког факултета у Београду: Славистичко друштво Србије, 1996. – Стр. 73–75.181. Прича о две улице културе // Прича о Београду. – Београд: Југословенска књига: Еко плус, 1996. – Стр. 283–287.182. Рембрантова слика // Политика. – 93, 29737 (3. VIII 1996), стр. 20.183. Русизми и славенизми у језику Житија Герасима Зелића // Научни састанак слависта у Вукове дане. – 25, 2 (1996), стр. 97–105.184. Човек са две отаџбине: поводом смрти Н. И. Толстоја // Политика. – 93, 29715 (13. VП 1996), стр. 24.

1997.

185. Један поглед на руски књижевни језик у делима Захарија Орфелина и Јована Рајића // Јован Рајић: живот и дело. – Београд: Институт за књижевност и уметност, 1997. – Стр. 141–147.186. Из света музике // Политика. – 94, 30134 (13.IХ 1997), стр. 30.187. Лав – Лев // Политика. – 94, 30106 (16.VIII 1997), стр. 28.188. Лингвистичка истраживања Радована Лалића // Славистичка истраживања Радована Лалића / [приредили Милана Радић-Дугоњић, Марина Петковић, Ксенија Кончаревић]. – Београд: Српски лексикограф ; Никшић: Филозофски факултет, 1997. – Стр. 63–72.189. Место Ксеније Михајловне Марчетић у српској послератној настави руског језика // 190. Међународни симпозијум Руска емиграција у српској и другим културама, (Београд, 20-22. новембар 1997. год.). – Београд: Филолошки факултет: Славистичко друштво Србије: Катедра за славистику Филолошког факултета: Пројекат Српска култура и књижевност у европском контексту – Међусловенске везе у култури и књижевности, 1997. – Стр. 35.191. О латиничком посредништву // Политика. – 94, 30092 (2. VIII 1997), стр. 28.192. О називима новина // Политика. – 94, 30071 (12.VII 1997), стр. 30.193. О словенским ктетицима и личним именима у српском тексту // Језик данас. – 3 (1997), стр. 14–16.194. Нешто о Москви // Политика. – 94, 30038 (9.VI 1997), стр, 12. 195. Никита Иљич Толстој (1923-1996) // Зборник Матице српске за славистику. – 53 (1997), стр. 319–328.196. Перспективы сербской конфронтативной русистики // IV Международный симпозиум „Сопоставительные и сравнительные исследования русского и других языков”: доклады: Белград, Нови Сад, 8–10 октября 1996. – Белград: Славистичко друштво Србије: Филолошки факултет, 1997. – Стр. 73–77.197. Ради се о заблуди // Политика. – 94, 30107 (17.VIII 1997), стр. 12. 198. Страна имена // Политика. – 94, 30050 (21.VI 1997). стр. 28.199. У сусрет јубилејима: 120 година српске русистике и 50 година Славистичког друшта Србије // Славистика. – 1 (1997), стр. 203−208.200. Учитељ // Политика. – 94, 30155 (4.Х 1997), стр. 26.

1998.

201. Ивићеви: ранији и садашњи разговори / Милош Јевтић. – Београд: Партенон, 1998. – 135 стр. // Зборник Матице српске за славистику. – 54/55 (1998), стр. 277–280. [приказ]202. Један значајан речник: Руско–српски речник / ред. Богољуба Станковића. – 2. исправљено и допуњено изд. – Нови Сад: Матица српска: Русский язык: Будућност, 1998. – 1001 стр. // Филолошки преглед. – 25, 2 (1998), стр. 193–196. [приказ]203. Језик данас: бр. 1–8 // Зборник Матице српске за славистику. – 54/55 (1998), стр. 285–288. [приказ]204. Не Адигија већ Адигеја // Политика. – 95, 30478 (29.VIII 1998), стр. 12.205. Непотпун списак // Политика. – 95, 30410 (22.VI 1998), стр. 12.206. Никита Иљич Толстој (1923–1996) // Славистика. – 2 (1998), стр. 325–327.207. Русская проблематика в области сербской языковой культуры нашего времени // Међународни симпозијум поводом 120-годишњице Катедре за руски језик и 50-годишњице Славистичког друштва Србије „Изучавање словенских језика, књижевности и култура у инословенској средини”: тезе и резимеи, Београд, 1–5. јун 1998. – Београд: Катедра за славистику Филолошког факултета, Славистичко друштво Србије, 1998. – Стр. 91–92.208. Русская проблематика в области сербской языковой культуры нашего времени // Изучавање словенских језика, књижевности и култура у инословенској средини. Међународни симпозијум поводом 120-годишњице Катедре за руски језик и 50-годишњице Славистичког друштва Србије. – Београд: Филолошки факултет у Београду: Славистичко друштво Србије, 1998. – Стр. 83–87.209. Ситнице улепшавају град // Политика. – 95, 30423 (5.VII 1998), стр. 12.210. Славистика. – 3 (1999) // Зборник Матице српске за славистику. – 54/55 (1998), стр. 288–291. [приказ]211. Увод у славистику: 1 / Предраг Пипер. – Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 1998. – 168. // Glossa. – 4, 3 (1998), стр. 71–74. [приказ]

1999.

212. Бетовен и Срби // Политика. – 96, 30678 (23. III 1999), стр. 12.213. Још о анексији БиХ // Политика. – 96, 30681 (26. III 1999), стр. 12.214. Неколико напомена о граматичкој адаптацији словенских имена и назива // Актуелни проблеми граматике српског језика. – Суботица: Градска библиотека Суботице ; Београд: Народна библиотека Србије: Институт за српски језик САНУ, 1999. – Стр. 265–269.215. Нови руско–српски речник // Политика: додатак „Култура, уметност, наука”. – 96, 30661 (6.III 1999), б.п. [приказ]216. О неким крајинским топонимима // Мили Стојнић у част. – Београд: Славистичко друштво Србије, 1999. – Стр. 161–165.217. Portreti: Bogdan Terzić njim samim // Bilten Udruženja književnih prevodilaca. – 4 (1999); 1 (2000).218. Руско–српски речник / ред. Богољуба Станковића. – 2. исправљено и допуњено изд. – Нови Сад: Матица српска: Русский язык: Будућност, 1998. – 1001 стр. // Јужнословенски филолог. – 55 (1999), стр. 150–155. [приказ]219. Увод у славистику: 1 / Предраг Пипер. – Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 1998. – 168. // Славистика. – 3 (1999), стр. 320–323. [приказ]

2000.

220. Велико име славистичке науке: С. М. Куљбакин (1873–1941) // Политика. – 97, 31261 (4. XI 2000), стр.23.221. Izazovi Branka Tošovića / Miloš Jevtić. – Valjevo: Izdavač Kej ; Beograd: Beogradska knjiga., 2000. – 204 str. – (Kolekcija Odgovori ; 69) // Славистика. – 4 (2000), стр. 312–314. [приказ]222. Један поглед на удео русизама и славенизама у савременом српском књиженом језику. // Словянський збiрник: VII. – Одеса: Астропринт, 2000. – Стр. 76–81.223. О преношењу јерменских презимена у српском // Језик данас. – 4, 12 (2000), стр. 18–20.224. Славистика. Сербистика: сборник статей / В.П. Гудков. – Москва, МГУ, 1999. – 208 стр. // Славистика. – 4 (2000), стр. 304–307. [приказ]225. Славистика у радио–емисијама Милоша Јевтића „Гост Другог програма” // Славистика. – 4 (2000), стр. 47–52.226. Три језичка нивоа: Основи упоредне граматике словенских језика: фонетика, морфологија, грађење речи / Радосав Бошковић, приредио Радојица Јовићевић. –Београд: Требник, 2000. – 424 стр. // Зборник Maтице српске за књижевност и језик. – 48, 2/3, (2000), стр. 609–612. [приказ]227. Улица уметника и научника // Политика. – 97, 31197 (1.IX 2000), стр.33.

2001.

228. Виноградарство и лепа реч // Живот и дело Мирослава М. Милосављевића. – Београд: Савез пољопривредних инжењера и техничара Југославије, 2001. – Стр. 62–64.229. Вредно социолингвистичко дело: О језичком расколу: социолингвистички огледи I / Бранислав Брборић. – Београд ; Нови Сад: Прометеј, 2000.; С језика на језик: социолингвистички огледи II / / Бранислав Брборић. – Нови Сад: Прометеј, 2001. // Задужбина. – 13, 55 (2001), стр. 12. [приказ]230. Дани српске културе у Петрограду // Славистика. – 5 (2001), стр. 324–325.231. Др Мирослав Милосављевић // Биографско–библиографска и друга казивања. – 2., допуњено изд. – Београд: Агена, 2000. – Стр. 47–48.232. Zur Geschichte des Schriftrussischen: Privatkorrespondenz des 17. und frühen 18. Jahrhunderts / Anna Kretschmer. – München, Verlag Otto Sagner, 1998. – 310. // Славистика. – 5 (2001), стр. 271–273. [приказ]233. Језичке омашке // Политика. – 98, 31644 (6. децембар 2001), стр. 22.234. Још једном: Квасњевски, а не Квашњевски // Политика. – 98, 31418 (19.IV 2001), стр. 26.235. Латиничко посредништво у транскрибовању са инословенских ћириличких језика // Свет речи. – 13/14 (2001), стр. 54.236. На ком језику је писао Орфелин // Политика. – 98, 31587 (8. X 2001), стр.22.

237. О функционисању црквенословенског језика на размеђу векова // Славистика. – 5 (2001), стр. 16–23.238. Одступања од оригиналног назива песме // Политика. – 98, 31512 (25.VII 2001), стр. 26.239. V Международный симпозиум: Состояние и перспективы сопоставительных исследований русского и других языков: Доклады: (Белград – Ниш, 30 мая–1 июня 2000 г.). – Белград: Славистичко друштво Србије, 2000. – 422. // Славистика. – 5 (2001), стр. 303–306. [приказ]240. Потребно и корисно штиво: О језичком расколу: социолингвистички огледи I / Бранислав Брборић. – Београд ; Нови Сад: Прометеј, 2000.; С језика на језик: социолингвистички огледи II / / Бранислав Брборић. – Нови Сад: Прометеј, 2001. // Књижевност и језик. – 48, 3/4 (2001), стр. 91–92. [приказ]241. Правилно је: Бешчасних // Политика. – 98, 31470 (13.VI 2001), стр. 24.242. Свет језика: разговори с Егоном Фекете / Милош Јевтић. – Ваљево: Кеј ; Београд: Београдска књига, 2000. – 131 стр. // Славистика. – 5 (2001), стр. 301–302. [приказ]

2002.

243. Зборник Матице српске за славистику: библиографија 1970–2000. – 60 (2001), 126 стр. // Филолошки преглед. – 29, 1 (2002), стр. 118–121. [приказ]244. Један поглед на руски књижевни језик у делима Захарија Орфелина и Јована Рајића // Историја словенских народа: IV део / Јован Рајић. – Посебно фототипско изд. – Нови Сад: Матица српска: Орфеус, 2002. – Стр. 583–595.245. Јужнословенски филолог LVI 1/2 и 3/4: посвећено Павлу Ивићу. Београд, 2000. // Славистика. – 6 (2002), стр. 324–327. [приказ]246. Казимјеж Фелешко (18.IX 1939–3.VII 2001) // Славистика. – 6 (2002), стр. 391–392.247. Кирил Тарановски (као предавач пољског језика // www . fil . bg . ac . yu / katedre / polonistika / prethodnici / nto _ Taranovski .248. О језичком расколу: социолингвистички огледи I / Бранислав Брборић. – Београд ; Нови Сад: Прометеј, 2000.; С језика на језик: социолингвистички огледи II / Бранислав Брборић. – Нови Сад: Прометеј, 2001. // Славистика. – 6 (2002), стр. 332–335. [приказ]249. О стогодишњици „Српског књижевног гласника”: руско–српске везе // Политика: култура, уметност, наука. – 99, 31855 (13. јул 2002), стр. II.250. Первый диалог: уџбеник руског језика за први разред српских православних богословија / Др Ксенија Кончаревић. – Београд: Свети архијерејски синод Српске православне цркве, 2000. – 168 стр.; Радость общения: уџбеник руског језика за други разред српских православних богословија / Др Ксенија Кончаревић. – Београд: Свети архијерејски синод Српске православне цркве, 2001. – 247 стр. // Славистика. – 6 (2002), стр. 335–337. [приказ]251. Предавања професора Кирила Тарановског из пољског језика // www . fil . bg . ac . yu / katedre / polonistika / documents / B _ T _ Taranovski .252. Руске теме у Српском књижевном гласнику: (1901–1914): студија / Јелена Ковачевић. – Чачак: Градска библиотека „Владислав Петковић Дис”, 2001. – 262 стр. // Зборник Матице српске за славистику. – 61 (2002), стр. 207–210. [приказ]253. Руски језик / Предраг Пипер, Мила Стојнић. – Београд: Завет, 2002. – 376 стр. // Зборник Матице српске за филологију и лингвистику. – 45, 1/2 (2002), стр. 357–363. [приказ]254. Српски књижевни гласник и Руси: Руске теме у Српском књижевном гласнику: (1901–1914): студија / Јелена Ковачевић. – Чачак: Градска библиотека „Владислав Петковић Дис”, 2001. – 262 стр. // Свеске. – 62/63 (март 2002), стр. 118–121. [приказ]

2003.

255. Из славистичке ризнице: разговори са Предрагом Пипером / Милош Јевтић. – Београд: Београдска књига ; Ваљево: Кеј, 2002. – 122 стр. – (Колекција Одговори ; 111) // Славистика. – 7 (2003), стр. 495–498. [приказ]256. Извесности и сумње Михаила Павловића / Милош Јевтић. – Београд: Партенон, 2002. // Филолошки преглед. – 30,2 (2003), стр. 211–213. [приказ]257. Језичке доумице / Егон Фекете. – Београд: Београдска књига: Апостроф, 2002. – 186 стр. // Славистика. – 7 (2003), стр. 490–492. [приказ]

258. Jugosloveni na obnovi Varšave // Słowo YU Polonii. – 16 (2003), str. 6–7.Мила Стојнић (1924–2003) // Филолошки преглед. – 30,1 (2003), стр. 205–207.259. Нормативистички аспект русизама у српском језику // Пети лингвистички скуп „Бошковићеви дани”: радови са научног скупа, Подгорица, 10. и 11. октобра 2002. године / редакциони одбор Бранислав Остојић... – Подгорица: ЦАНУ, 2003. – Стр. 291−297. – (Научни скупови / ЦАНУ ; 61. Одјељење умјетности ; 22)260. О праискону Александра Виторовића // Књиге староставне / Александар Виторовић. – Београд: Београдска књига, 2003. – Стр. 255–258.261. Осврт на русизме у савременом српском књижевном језику // Зборник Матице српске за славистику. – 64 (2003), стр. 205–216.262. Rusija na prelomu vekova. Poslednje decenije ruskog carstva: od završetka Krimskog rata do početka Drugog svetskog rata: 1855–1914) / Sava Živanov. – Beograd: Službeni list SRJ, 2002. – 716 str. // Славистика. – 7 (2003), стр. 476–477. [приказ]263. Руски језик / Предраг Пипер, Мила Стојнић. – Београд: Завет, 2002. – 376 стр. // Славистика. – 7 (2003), стр. 470–473. [приказ]264. Студије из српске и јужнословенске ономастике и социолингвистике / Владислав Лубаш. – Београд: Завод за уџбенике: Вукова задужбина ; Нови Сад: Матица српска, 2002. – 264 стр. // Славистика. – 7 (2003), стр. 492–495. [приказ]265. Теоретические и методические проблемы русского языка как иностранного в начале XXI века: доклады и сообщения: Восьмой международный симпозиум, МАПРЯЛ, 2002, Болгария, Велико–Тырново, 4–7 апреля 2002 г. // Славистика. – 7 (2003), стр. 473–475.

2004.

266. Ангел Шурев (1932–2004) // Задужбина. – 14, 66 (март 2004), стр. 2.267. Источнословенска језичка грађа у делу Павла Ивића // Живот и дело Павла Ивића. – Суботица: Градска библиотека Суботица ; Нови Сад: Филозофски факултет: Матица српска ; Београд: Народна библиотека Србије: Институт за српски језик САНУ, 2004. – Стр. 89–95.268. Кирил Свинарски (13.II 1916, Москва – 30.III 2004, Београд) // Филолошки преглед. – 31, 1/2 (2004), стр. 231–233.269. О неким пољским именима // Политика. – 101, 32589 (30.јул 2004), стр.20.270. О три украјинска назива // Политика. – 101, 32574 (15.јул 2004), 20.271. Открытие выставки „Сербская сопоставительная русистика” // Международный симпозиум „Проекты по сопоставительному изучению русского и других языков”: доклады: Белград, 1–4 июня 2004 г. . – Белград: Славистичко друштво Србије, 2004. – Стр. 242–243.272. Slavia orthodoxa: език и култура: сборник в чест на проф. д.ф.н. Румяна Павлова. – София: Университетско издателство „Св. Климент Охридски”, 2003. – 420 стр. // Славистика. – 8 (2004), стр. 431–432. [приказ]273. Славянский вестник: вып. 1 / под ред. В. П. Гудкова и А. Г. Машковой. – Москва: МГУ, 2003. – 264 стр. // Славистика. – 8 (2004), стр. 433–435. [приказ]274. Српски између великих и малих језика / Предраг Пипер. – Београд: Београдска књига, 2003. – 300 стр. // Славистика. – 8 (2004), стр. 451–453. [приказ]275. Украјинске теме у југословенским енциклопедијама // Славистика. – 8 (2004), стр. 315–329.

2005.

276. Библиографија југословенске лингвистичке русистике (1986–1991) / Ксенија Кончаревић, Радослава Трнавац. – Нови Сад: Матица српска, 2004. – 148 стр. // Славистика. – 9 (2005), стр. 423–424. [приказ]277. В. П. Гутков // Славистика: србистика: изабрани радови / Владимир П. Гутков. – Београд: Завод за уџбенике и наставна средства: Вукова задужбина ; Нови Сад: Матица српска, 2005. – Стр. 151–152. – (Едиција Студије о Србима ; 17)278. Nomina agentis у српском и руском језику (суфикс –ац) / Светлана Терзић. – Ужице: Учитељски факултет, 2003. – 208 стр. // Славистика. – 9 (2005), стр. 396–398. [приказ]

279. Polskie gadanie: podstawowe cechy i funkcje potocznej odmiany polszczyzny / Władysław Lubaś. – Opole: Uniwersytet Opolski, 2003. – 576 str. – (Studia i Monografie ; 326) // Јужнословенски филолог. – 61 (2005), стр. 267–271. [приказ]280. Polskie gadanie: podstawowe cechy i funkcje potocznej odmiany polszczyzny / Władysław Lubaś. – Opole: Uniwersytet Opolski, 2003. – 576 str. – (Studia i Monografie ; 326) // Socjolingwistyka. – 19 (2005), str. 221–225. [приказ]281. Proсesy innowacyjne w językach słowiańskich / red. Nauk. Zofia Rudnik–Karwatowa. – Warszawa: Polska Akademia Nauk: Instytut Slawistyki: Towarzystwo Naukowe Warszawskie, 2003. – 269 str. – (Prace Slawistyczne ; 114) // Зборник Матице српске за филологију и лингвистику. – 48, 1/2 (2005), стр. 383–388. [приказ]282. Сава Пенчић: неки увиди у личност и дело // Проф др Сава Пенчић: живот и дело: зборник саопштења са Округлог стола одржаног у Нишу 3. децембра 2004. – Ниш: Центар за научна истраживања САНУ и Универзитета у Нишу, 2005. – Стр. 25–29.283. Студије и чланци из историје српског књижевног језика / Н.И. Толстој. – Београд: Завод за уџбенике и наставна средства: Вукова задужбина ; Нови Сад: Матица српска, 2005. – 216 стр. – (Едиција Студије о Србима) // Зборник Матице српске за филологију и лингвистику. – 48, 1/2 (2005), стр. 379–382. [приказ]

2006.

284. Изузетна фотографија // Политика. – 103, 33347 (8.септембар 2006), стр. 10.285. Кратка историја српског књижевног језика / Александар Милановић. – Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 2004. – 144 стр. // Славистика. – 10 (2006), стр. 382–385. [приказ]286. Културолошки аспект Кошутићевих „Писама из Петрограда”: поводом 140-годишњице рођења Р. Кошутића // Славистика. – 10 (2006), стр. 25–31.287. Лингвистички стандарди: (не)могуће женско // Политика. – 33353 (14. септембар 2006), стр. 6. 288. Осврт на русизме у савременом српском књижевном језику // Српски језик у нормативном огледалу. – Београд: Београдска књига, 2006. – Стр. 423–434.289. Поводом боркиња и судиница: вештачки женски // Политика. – 33344 (5. септембар 2006), стр. 6.290. Поносан на две отаџбине // Задужбина. – 18, 77 (децембар 2006), стр. 3. 291. Славистика. – 9 (2005), 575 стр. // Зборник Матице српске за славистику. – 69 (2006), стр. 262–263. [приказ]292. Славянский вестник: вып. 2.: к 70-летию В.П. Гудкова / под ред. Н. Е. Ананьевой и З. И. Карцевой. – Москва: МГУ: МАКС Пресс, 2004. – 608 стр. // Зборник Матице српске за славистику. – 69 (2006), стр. 259–261.

2007.

293. Библиографија српске лингвистичке русистике: (1991–2000) / Биљана Вићентић, Предраг Пипер. – Нови Сад: Матица српска, 2006. – 141 стр. – (Библиографије / Матица српска, Лексикографско одељење) // Славистика. – 11 (2007), стр. 427–428. [приказ]294. Енен, а не Енан // Политика. – 104, 33702 (5. IX 2007), стр. 11.295. Језик и православна духовност: студије из лингвистике и теологије језика / Ксенија Кончаревић. – Крагујевац: Каленић, 2006. – 461 стр. // Славистика. – 11 (2007), стр. 424–427. [приказ]296. Конфронтационо проучавање руског и српскохрватског језика на Одсеку за славистику: општи део // Сто година славистике у Србији: 1887–1997.: зборник реферата издат 30 година касније. – Београд: Славистичко друштво Србије, 2007. − стр. 87–89.297. Место Радована Лалића у развоју универзитетске славистике у Србији // Славистика. – 11 (2007), стр. 20–26.298. Milivoju Jovanoviću u spomen // Bilten Udruženja književnih prevodilaca Srbije. – 6/7 (juni–juli 2007), str. 2–3.299. О превођењу резимеа на стране језике // Библиотекар: зборник радова у част проф. др Десанке Стаматовић. – 49, 34 (2007), стр. 157–161.

300. Петар Митропан у српској славистици // Руска дијаспора и српско–руска културне везе. – Београд: Славистичко друштво Србије, 2007. – Стр. 75–78.301. Трајно задужио србистику: над делом руског слависте Владимира Павловича Гуткова // Задужбина. – 19, 78 (март 2007), стр. 4.

2008.

302. В. П. Гудков, Иследование частных вопросов истории славянских языков. Москва, МГУ, 2007, 124 стр. // Славистика. – 12 (2008), стр. 439–440. [приказ]303. Ђурађа–Ђурђа // Политика. – 105, 34023 (28. VII 2008), стр. 11.304. Миливоје Јовановић (1930–2007) // Гласник српске књижевне задруге. – 57, 36 (мај 2008), стр. 49–51.305. Молебан – молебна // Политика. – 105, 33871 (23. II 2008), стр. 10.306. Поводом 60 година Славистичког друштва Србије: део словенске културне баштине // Задужбина. – 20, 33 (јун 2008), стр. 3.307. Русистика у часопису Живи језици // Славистика. – 12 (2008), стр. 55–59.308. Руски слависти–емигранти у материјалима III међународног конгреса слависта // Славистика. – 12 (2008), стр. 411–413.309. Свет–световни–светлост // Политика. – 105, 34049 (23. VIII 2008), стр. 11.

Преводи

1. БЕЉАЈЕВ, А. Р. Продавац ваздуха / А. Р. Бељајев // Пионири. – (септембар 1960–април 1961).

2. БОШКОВИЋ, Радосав Н. И. Толстој, Књига особите вриједности // Основы сравнительной грамматики славянских языков. Фонетика и словообразование / Радосав Бошкович. – Москва: Высшая школа, 1984. – 304 стр. // Овдје. – 17, 192 (мај 1985), стр. 18–19.

3. БОШКОВИЋ, Радосав Поговор / Н. И. Толстој // Основи упоредне граматике словенских језика. II. Морфологија / Радосав Бошковић. – Никшић: Универзитетска ријеч, 1985. – Стр. 101−112.

4. БУКУМИРИЋ, Милета Говоры Северной Метохии: резюме // Говори Северне Метохије / Милета Букумирић. – Београд: Институт за српски језик САНУ, 2003. – Стр. 351–356.

5. БУКУМИРИЋ, Милета Терминология дома и домашней утвари: резюме / Милета Букумирич // Српски дијалектолошки зборник. – 53 (2006), стр. 509–510.

6. ГОГОЉ, Н. В. Чланци и писма / Н. В. Гогољ: превод: Ана и Богдан Терзић. – Београд, 1991. – Стр. 277–393. – (Сабрана дела: 6) [писма од 28.II 1843. до 10.II 1852]

7. ЗВЕЗДОЗНАНЧЕВ син: индијске бајке. – Beograd: Bookland, 2002. – 166 стр.

8. ИВИЋ, Павле Банатские говоры шумадийско–воеводинского диалекта: резюме / Павле Ивич, Жарко Бошнякович, Гордана Драгин // Банатски говори шумадијско–војвођанског дијалекта: друга књига: Морфологија, Синтакса, Закључци, Текстови / Павле Ивић, Жарко Божњаковић, Гордана Драгин // Српски дијалектолошки зборник. – 43 (1997), стр. 569–574.

9. INDIJSKE narodne bajke. – Beograd: Narodna knjiga, 1961. – 235 str.

10. ЈЕВТИЋ, Милош Виктор Гусев // Етнолози / Милош Јевтић. – Београд: Стари град: Друштво уметника Београда, 1996. – Стр. 105–126. – (Колекција Одговори ; 34).

11. МАТУШЕВСКИ, Р. Današnji dan poljske književnosti / R. Matuševski // Književne novine. – 9, 27 (1955) str. 258–261.

12. П. П. Његош: 1813–1963. – Београд: Нолит, 1963. – Стр. 23–48.

13. ПАВЛИЦА, Драган Образование существительных в речи сербов из юго-восточной Лики: резюме / Драган Павлица // Српски дијалектолошки зборник. – 53 (2006), стр. 186–187.

14. ПОЉСКИ часопис „Twórczość” о тексту Војислава Ђуровића // Просвјетни рад. – (новембар 1974)

15. РАДОВАНОВИЋ, Драгана Морфологические особенности говоров средней Колубары: резюме Драгана Радованович // Српски дијалектолошки зборник. – 53 (2006), стр. 372–374.

16. UKRAJINSKE narodne bajke / [izbor i prevod s ukrajinskog Bogdan Terzić]. – Beograd: Narodna knjiga, 1963. – 189 str.

Редакција превода

1. ДОСТОЈЕВСКИ, Ф. М. Selo Stepančikovo ; Kockar / F. Dostojevski ; [preveli s ruskog Milan Kašanin i Ljubomir Maksimović]. – Beograd: Rad, 1964. – 431 str. – (Odabrana dela svetskih klasika ; 6)

Прикази књига Руско–српске језичке паралеле

1. Вољено чудовиште / А.Ц. // Политика. – 96, 30867 (28. IX 1999), стр. 24.

2. Бисери славистике: четири нове књиге у издању Славистичког друштва Србије / Н. Т. // Новости. – (3. X 1999), стр. 6.

3. КОНЧАРЕВИЋ, Ксенија Богдан Терзић: Руско–српске језичке паралеле, Славистичко друштво Србије, Београд, 1999, 372 стр. / Ксенија Кончаревић // Славистика. – 4 (2000), стр. 307–309.

4. КОНЧАРЕВИЋ, Ксенија Вредна књига за русисте и србисте. Богдан Терзић, Руско–српске језичке паралеле, Славистичко друштво Србије, Београд, 1999 / Ксенија Кончаревић // Педагошки преглед. – 17, 423 (фебруар 2000), стр. 6–7.

5. КРЕНУЛА Славистичка библиотека: о чаролији словенских речи на граници миленијума: конференција за штампу у Библиотеци „Ђорђе Јовановић” // Експрес. – (28. IX 1999), стр. 8.

6. ЛОТИНА, Ф. Ц. Промоција књиге у Матици српској: Руско–српске језичке паралеле / Ф. Ц. Лотина // Дневник. – ? (18. III 2000), стр. 15.

7. ПИПЕР, Предраг

Богдан Терзић: Руско–српске језичке паралеле, Славистичко друштво Србије, Београд, 1999, 372 стр. / Предраг Пипер // Зборник Матице српске за слвистику. – 56/57 (1999), стр. 160–162.

8. ПИПЕР, Предраг Богдан Терзић: Руско–српске језичке паралеле, Славистичко друштво Србије / Предраг Пипер // Лингвистичке актуелности. – 1, 1 (2000), стр. 41–42.

9. ПОПОВИЋ, Радован Ново у књижарским излозима / Радован Поповић // Политика. – 96, 30838 (30. VIII 1999), стр. 21.

10. СОЛНЦЕВА–НАВКОВА, Екатерина Б. Терзић. Руско–српске езикови паралеле, Славистичко друштво Србије, Београд, 1999, 372 стр. / Екатерина Солнцева–Навкова // Съпоставително езикознание. – 3 (2003), стр. 178.

11. ТАСИЋ, Милан Путевима културе / разговор водио Милан Тасић // Други програм радио Београда. – (17. VIII 1999) и (15. XII 1999) [радио интервју]

12. ЋУПИЋ, Драго Богдан Терзић: Руско–српске језичке паралеле, Славистичко друштво Србије, Београд, 1999, 372 стр. / Драго Ћупић // Књижевност и језик. – 44, 4 (1999), стр. 111–114.

13. ЋУПИЋ, Драго Руско–српске језичке паралеле / Драго Ћупић // Задужбина. – 11, 49 (децембар 1999), стр. 12.

14. ХОРАК, Емил Терзић Б. Руско–српске језичке паралеле, Београд: Славистичко друштво Србије, 1999, 372 стр. / Emil Horak // Slavica Slovaca. – 38 (2003), стр. 184–185.

Славистички погледи Богдана Терзића

1. ФЕКЕТЕ, Егон Милош Јевтић, Славистички погледи Богдана Терзића. Партенон – Београдска књига, Београд, 2006. / Егон Фекете // Књижевност и језик. – 56, 1/2 (2007), стр. 147–150.

2. ПИПЕР, Предраг Милош Јевтић, Славистички погледи Богдана Терзића. Партенон – Београдска књига, Београд, 2006. / Предраг Пипер // Славистика. – 11 (2007), стр. 410–412.