144 XV РЕНЕСАНСА Ренесанса представља културно-историјски појам који означава доба од 1350. до XVI века као период у коме је дошло до процвата уметности услед поновног интересовања за антику. Она је сматрана за епоху врхунца човекових стваралачких снага, нагло прекинуту од стране варварских инвазија које су срушиле Римску империју. Током 1000 година мрака и непросвећености, сматрало се да је мало шта остварено али је сада то међудоба (Средњи век), смењено поновним оживљавањем уметности и науке, па се садашњост (Нови век) могла сасвим одговарајуће назвати препородом тј. ренесансом према италијанској речи rinascita или француској renaissance. Вера у човекове интелектуалне и креативне способности, његов капацитет за разумевање других и контролу над природом, заједно са осећајем индивидуализма, обележили су ренесансу широм Европе. Оваква уверења била су плод хуманизма, филозофско-научног покрета насталог у XV веку, који је тежио образовању личности по античким узорима a у ширем смислу речи представљао је покушај обнове класичне културе. Име хуманизам је кованица немачких историчара XIX века, која је описивала ренесансно схватање важности класичних студија , заснивајући се на италијанском изразу studia humanitatis. 1 Типичне одлике уметности коју је стварао ренесансни човек су индивидуализам (човек постаје свестрана и развијена личност, уметничка дела се потписују У хуманистичкој мисли, човек је центар универзума, обдарен личном слободом и интелигенцијом која му омогућава да разуме свет у коме живи и постигне шта год је себи поставио као циљ. Оваква веровања дала су повода идеји о универзалном човеку (итал. uomo universale), као некоме ко је врстан у свим областима знања по ренесансним схватањима, мајстор у уметности и слављен у друштву. Њен зачетник био је Леон Батиста Алберти, чији су списи доста допринели уобличавању ренесансне уметности, као и промени статуса уметника од обичног занатлије до цењеног интелектуалца. Сам Алберти је био првокласни пример универзалног човека пошто не само да је био цењени теоретичар, већ и остварени архитекта, сликар, песник, научник и математичар. ), хуманизам, класични узори, научна основа уметности (многи уметници су се бавили проучавањем анатомије, оптике, развојем технологије), реализам (враћање природи), националне одлике уметности, појава колекционара и мецена (богатих патрона и наручилаца уметничких дела). 1 Ове студије су се односиле на класичне науке: латински и грчки језик, граматику, поезију, реторику, историју и филозофију.
