Bojić Ljubiša - Fotografije za web

7/29/2019 Boji Ljubia - Fotografije za web

1/25


2/25

kola web novinarstva, Udruenje novinara SrbijeLjubia Boji

81

KAKO DA FOTOGAFIETE ZA WEB

Svakome moe posluiti bolje razumevanje osnova digitalnefotografije, bez obzira da li e slikati turistike atrakcije ili dogaajeza vesti.

Prednosti digitalnih kamera u odnosu na klasine su mnoge. Oneukljuuju:

Pravljenje velikog broja slika i mogunost da ih vidite odmah po

fotografisanju. Prebacivanje slika na raunar gde ih moete podeliti sa svetom,putem Mree. Ne morate da kupujete film, a samo slike koje elite da uradite,plaate.

U mnogim sferama ivota, digitalna fotografija se koristi svaki dan.Policajci, vatrogasci, agenti za nekretnine i osiguranje, naunici,doktori i zubari su samo neki od njih. Klju razumevanja digitalnefotografije je u pikselima. Piksel (Pixel) je skraenica za PICTureElement. On se esto rezonuje kao mali kvadrati uz pomo kogaraunar prikazuje sliku. Zamislite mozaik u kome je slikar nacrtao nahiljade malih kvadratia. To je piksel. Samo na ekranu.

Ako kupujete digitalnu kameru, broj megapiksela je prvakarakteristika koju ete gledati kako bi suzili svoj izbor. Megapikselpredstavlja milion piksela. Na primer, standardna digitalna kameraima 3.2 megapiksela, jer moe da napravi najveu fotografiju kojaje iroka 2,048 piksela i visoka 1,536 piksela tall, to znai 2,048 x1,536 = 3,145,728. Ako koristite sav potencijal koji ima slika od 3.2megapiksela, moete da tampate visoko kvalitetnu fotografiju

veliine 5 x 7 ina. Kamere snimaju fotografije na memorijskimkarticama za skladitenje informacija. Vie piksela u fotografiji, viebajtova e vam biti potrebno za skladitenje slike. Kameru moetepodesiti da koristi manji broj piksela kako bi sauvali prostor namemorijskoj kartici, ali poto su kartice velikog kapaciteta (512MB ili1GB) veoma jeftine to nije potrebno raditi.Kada su u pitanju elektronski podaci, rezolucija je mera piksela kojisu vidljivi ljudskom oku. Raunari imaju razliita podeavanja imogunosti. Neki mogu da prikau vie, a neki manje informacija naekranu. Najea rezolucija prikaza je 1024 x 768.

Kad kod moete, koristite digitalnu kameru. Znai, u pitanju jeaparat koji snima statine slike, a ne video kamera ili aparat sa ve

www.webnovinar.org 2/25


3/25


zastarelim filmom za razvijanje. Na taj nain, biete u mogunostida bre i lake prebacite sliku u format pogodan za web, a rezultate biti kvalitetniji. Kada imate priliku da birate, digitalna kamera jeodlina odluka, mada je nekada lake skidati sliice (frejmove) savideo snimaka ili koristiti svoj mobilni telefon.

Ako ne posedujte ovu vrstu kamere, naravno da je mogue, uztampane fotografije i skener, postii pristojan kvalitet za web.Samo, budite spremni da potroite neko vreme u izradi fotografija(npr. u nekoj foto radnji) i prebacivanju na raunar, uz pomoskenera.

Postoje tri naina da slikate neto: sa prirodnim (ambijentalnim) svetlom sa blicom kao primernim izvorom svetlosti

sa meavinom blica i ambijentalnog svetla

Kada imate nameru da objavite neku fotografiju na webu, imajte naumu sledee:

Slikajte aktivne fotografije. ak i akciju. Priite objektu interesovanja. Budite svesni okvira svog kadra. Nema potrebe da seete

ljude, njihove noge ili glave, na primer. Osoba sa kojom radite intervju e verovatno eleti da vam

pozira. Uradite nekoliko pozerskih, a zatim i spontanih slika. Obratite panju na pozadinu slike. Zidovi su veoma dosadni.

Previe arene pozadine smetaju. Uverite se da drvee, stubovi i ostali segmenti slike ne rastu

iz glave osobe koju slikates. Drite sunce iza sebe. Koristite stalak za slike u mraku, kada upotrebljavate opciju

long exposure. Slikajte iz razliitih uglova i sa razliitih lokacija. Ma gde je to mogue, koristite prirodno svetlo, umesto

reflektora ili unutranjeg osvetljenja.

Primenite pravilo treine: Podelite va kadar dvemajednakim vertikalnim i horizontalnim linijama. Onda postaviteobjekte i subjekte vae fotografije na linije i njihove preseke.

Koristite prirodne linije (kao to je put ili ivica zgrade), kako bikreirali red i perspektivu u vaim fotografijama.

Fotografiite dista. Neeljene slike ete lako obrisati.

Slike koje se pojave na Mrei, moraju biti dovoljno male. Smanjujuiveliinu fotografije, to isto radimo i sa veliinom fajla. Ovoomoguava lako skidanje tih sadraja sa Interneta i njihovo gledanjeu pregledau web stranica. Slike koje sadre dosta boja i sitnih

detalja loije izgledaju kada se kompresuju (smanje). S tim znanjem,neka pravila fotografisanja za web se menjaju:



4/25


iste pozadine, naroito iza lica, pomau da se fotografijasmanji, a da ne postane konfuzna.

Fokusiranje na detalje je veoma bitno, naroito za web, jer eslika biti prilino mala kada se prikae na web stranici.

Mali detalji, fotografisani sa neke razdaljine, nee izgledati dobro,sem ako iza njih nije jasna pozadina. Na primer, imamo sliku u kojojfudbaler utira loptu. Ona e slabije biti vidljiva u odnosu na publiku,ali ako u pozadini dominira trava ili nebo, detalj lopte e lepo bitipredstavljen.

Uvek budite svesni da mnogo vie slika moete da ukljuite u onlajnpriu, u odnosu na tekst u novinama ili vest na televiziji. Zato,fotografiite mnogo!

UPOZNAVANJE SA GRAFIKIM SADRAJEM

Samo dva formata za sliku GIF i JPEG, su sigurni za web. Ponekadase takoe koristi i PNG, ali ga ne podravaju svi web pregledai(brauzeri). Kada konvertujemo (prebacujemo) neki elektronskiformat za sliku u GIF ili JPEG, neki podaci se uvek izgube. Najeese smanji broj boja. Kada smanjite sliku, to je esto neophodno,dobijate manju veliinu fajla i bre prikazivanje na Internetu.

GIF je skraenica za Graphic Interchange Format. GIF ne moe dakoristi vie od 256 boja. Moete smanjivati veliinu GIF fajla tako tosmanjujete broj boja koje slika koristi. Zato to postoji samo 256dostupnih boja, kompresija ove vrste fajla je prikladnija za slike iilustracije koje sadre manje boja i velike jednobojne povrine.

JPEG ili Joint Photographic Experts Group koristi hiljade, nekada imilione boja. Ovaj format se vie upotrebljava za fotografije sa dostasenki gradiranih i pomeanih boja.

Sve web slike, bez obzira da li su fotografije, grafici ili ilustracije,moraju da budu snimljeni u jednom od dva formata (GIF ili JPEG).Moete da koristite bilo koji program za baratanje fotografijom, kakobi napravili takve fotografije. Neke od najeih aplikacija za tesvrhe su Adobe Photoshop, Adobe Photoshop Elements, AdobeIllustrator i Macromedia Fireworks. Mnogi drugi programi sudostupni, ali ova etri daju fleksibilnost i mogu da prave fajlovespremne za publikovanje na Mrei. U ovom tekstu bie prikazanaupotreba aplikacije Adobe Photoshop, za kreiranje i menjanje slika.

KVALITET

Rezolucija je merilo kvaliteta, ali samo delimino. Ona se meri upikselima, mallim takicama koje koriste monitori raunara za prikaz



5/25


slike. Verovatno ste primetili da web grafika ne izgleda tako lepokada je tampana na papiru. To je jer monitor raunara prikazujesamo 72 piksela (ili dpi) po inu, a uraena slika dobrog kvalitetaje 300 dpi (200 dpi se koristi za novine a 300 dpi za asopise). Elem,ako pronaete sliku na webu, i napravite je veom nego to jeste,

kvalitet e biti lo.

Postoje neki izuzeci. Jednostavni grafiki sadraj, kao to su sliicedelova navigacionog menija, neki simboli ili tekst, su najbolji uraeniu rezoluciji pogodnoj za web.

Ako upotrebljavate visoku rezoluciju, pogodnu za tampu, umestostandardne rezolucije od 72 dpi, za web grafiku, vaa slika e bitiveoma velika na ekranu. U stvri, izgledae mnogo vea nego kada jeuradite na papiru. Neophodno je, znai, da uvek budete svesnirezolucije slike kako ne bi kojim sluajem napravili prevelike slike zaobjavljivanje na Mrei.

Generalno je pravilo da prvo slikate fotografije visokog kvaliteta,kako bi onda smanjili veliinu i prilagodili ih upotrebi za web.Kreiranje slika u veoj rezoluciji nego to vam je stvarno potrebna jekorisno za budunost, jer e se ukazati prilika da neto tampate, asamim tim su vam potrebne i vee slike. Na primer, potrebna vam jevisoka rezolucija logotipa vae firme, jer e biti korien u vieveliina i za razliite svrhe.

Za fotografije, po prebacivanju materijala sa digitalne kamere naraunar, automatski ispravite boje pri visokoj razoluciji. Kada stezadovoljni izgledom, promenite veliinu slike, tj. smanjite rezoluciju,kako bi napravili sliku pogodnu za web.

Kako izabrati pravu veliinu slike?Ako objavljujete sliku na va blog,trebae vam fotografija male rezolucije. Ukoliko niste sigurni kolikoje to tano, saznajte koliko piksela ima neka referentna slika nawebu. Desnim klikom na tu fotografiju, dobijate meni iz koga birateProperties. Dodatni prozor e se otvoriti i u njemu piu dimenzije upikselima. Ispod su primeri nekih rezolucija. Sve, sem rezolucije u

prvom redu je dobro za prikazivanje na webu.

Dimenzije u pikselima Veliina fajla

1600 x 1200 (skoro 2megapiksela)

576 KB

600 x 450 81 KB

440 x 330 43 KB

320 x 240 23 KB



6/25


96 x 72 (sliica) 2 KB

http://technology.sympatico.msn.ca/Understanding+Resolution/Photography/TakingPictures/Articles/UnderstandingResol

ution.htm?isfa=1

PRIPREMA SLIKA I FOTOGRAFIJA ZA WEB

Evo nekih saveta za bre i kvalitetnije prikazivanje vaih fotografija.Da bi spremili sliku za prezentovanje na webu, pratite sledeekorake:

Ako je u pitanju fotografija ili umetnika slika, koristite rezoluciju od300 dpi. Ako pravite neto jednostavnije, samo za potrebe webstranice, podesite rezoluciju na 72. dpi.

Fotografiju prebacite sa vae digitalne kamere ili je skenirajte. Ovajproces zavisi od aparata koji koristite i njegovog softvera. Obinoete povezati kameru putem USB ulaza, za raunar ili ete koristitiita kartica na raunaru. Slika e verovatno zavriti u direktorijumu(folderu) za fotografije, sem ako ne izaberete drugu lokaciju.

Uz pomo alata za crtanje i oblikovanje, ubacivanjem teksta ikoristei ostale pomagala, napravite eljenu ilustraciju. Najvanije je

da fotografiji automatski izmenite boje i osvetljenje, kako bi postiglaoptimalan izgled.

Snimite fajl u poetnom formatu. Ovo je dobro ako elimo daunesemo jo izmena u budunosti. Znai, ako zaelite da vau slikumenjate kasnije, biete u mogunosti da to uradite na najboljimogui nain.

Zatim, ako je potrebno, smanjite rezoluciju, tj. irinu i visinu slike upikselima.

Snimite fajl u odgovarajuem formatu, najee JPEG, ili zailustracije, GIF. Neke aplikacije e vam kao preview, prikazatirezultat ovakvih izmena, pre nego to ih izvedete.

Da bi utvrdili koliko e biti potrebno vremena, da se jedna slikaprikae na Internetu moramo uzeti vie predpostavki. Na primer,zamislimo da vaa publika koristi 56K modem na raunaru srednjebrzine, ne optereuje vezu ka Internetu skidajui druge sadraje (i-mejl ili neke video zapise), i da ne postoji zakrenje izmeu njega iweb servera kome pristupa. Vidite, ovo je komplikovano pitanje.

http://technology.sympatico.msn.ca/Understanding+Resolution/Photography/TakingPictures/Articles/UnderstandingResolution.htm?isfa=1http://technology.sympatico.msn.ca/Understanding+Resolution/Photography/TakingPictures/Articles/UnderstandingResolution.htm?isfa=1http://technology.sympatico.msn.ca/Understanding+Resolution/Photography/TakingPictures/Articles/UnderstandingResolution.htm?isfa=1http://technology.sympatico.msn.ca/Understanding+Resolution/Photography/TakingPictures/Articles/UnderstandingResolution.htm?isfa=1http://technology.sympatico.msn.ca/Understanding+Resolution/Photography/TakingPictures/Articles/UnderstandingResolution.htm?isfa=1http://technology.sympatico.msn.ca/Understanding+Resolution/Photography/TakingPictures/Articles/UnderstandingResolution.htm?isfa=1


7/25


Klju pripreme slike za web je kompromis. Generalno, to boljeizgleda vaa slika, njen fajl e biti vei. To znai da e vie vremenabiti potrebno da ona bude prikazana. Va posao je da pronaetekompromis izmeu kvaliteta i veliine fajla.

Razmotrite sledee: Da li vaa slika prenosi krucijalnu informaciju? Ako je slika

bitna, pripremite kvalitetniji primerak za web. Da li e slika biti prikazana na stranici sa mnogo drugih

ilustracija? Ako hoe, snimite manji fajl Da li e posetilac vaeg sajta primetiti da kvalitet slike nije

zadovoljavajui? Ako je u pitanju portret, idite na vii kvalitet.

PROVERA I PROMENA REZOLUCIJE

1. Otvorite sliku u Fotoopu (Photoshop) iliACDsee-u, kako bi podesili rezoluciju.

Idite na Image > Image Size kako bi otvoriliImage Size prozor. Ovde moete menjati irinu ivisinu slike i rezoluciju.Ako koristite ACDsee, idite na Modify, resize.

3. Imate nekoliko naina da izvrite eljenuoperaciju. Izaberite Pixels. Za izmenurezolucije fotografije, unesite eljenu

vrednost u polja Width (irina) i Height(visina). Kliknite OK.4. Sada kliknite Estimate new file size, kako

bi videli da li odgovara veliina buduefotografije za web.

5. Ako je ovo OK, idite na Done i snimiteizmenu.

6. Aplikacija vas vraa na fotografiju koja jonije snimljena. Idite na File i save as, dane bi izgubili originalnu fotografiju.

SEENJE ILUSTRACIJA

esto je potrebno da iseetefotografiju, kako bi izolovali eljenjeelemente i otklonili nepotrebnimaterijal. Na primer, ako eliteprikazati samo Irenu Mikinu, jer o njojpravite reportau, a na jedinoj njenojfotografiji koju imate dominra velika

zgrada, a ne ona, bie neophodno daiseete sliku, da bi je fokusirali.



8/25


ACDsee ima alat za seenje (Crop). On je e vam biti dostupan, akoga izaberete u Modify paleti opcija.Pratite sledee korake kako bi isekli fotografiju:

1. Izaberite Crop alat.2. Smanjujte, poveavajte i vucite prozore, kako bi izabrali

finalni prikaz. Program zatamnjuje delove slike koji e bitiodstranjeni.

3. Prilagoavajte ivice iseene zone, sve dok ne budetezadovoljni ostatkom.

4. Kliknite dva puta unutar iseene zone. Softver e isei sliku,ostavljajui deo koji ste prethodno definisali.

Sada moete da snimite, menjate veliinu ili boju i drugo.

PODEAVANJE OSVETELJENJA I BOJE

Obavezni korak, pre nego to smanjite sliku, je optimizacija svetla iboje. Kada uitate fotografiju u ACDsee programu, klikniteModify, i odmah zatim, Edit mode. Dolazite do menija zaizmene. Ovde ima tri osnovne opcije koje emokonsultovati. Prvo kliknite na Exposure (ekspozicija).Program za obradu fotografija e preporuiti odgovarajueparametre. Dovoljno je da kliknete da dugme Done, da biprihvatili izmene. Isto ovo uradite sa Shadow/highlight.Ova opcija e osvetliti sliku. Kada uete u sekciju za podeavanjeboja (Color), sami birate kontrast, u delu Auto Color. Za najvei

intenzitet boja, izaberite maksimum, pomerajui plavu liniju skroz udesno.

OBJAVLJIVANJE FOTOGRAFIJA NA WEBUNa Mrei su prisutne mnoge opcije za postavljanje fotografija. Akoureujete sajt za vesti, vai foto materjali e sigurno biti postavljeniu bazi podataka vaeg servera. Pri tome, ova vrsta sadraja nekoristi samo za ilustrovanje tekstova, ve govori sama za sebe ugaleriji fotografija. Vizuelni sadraju mogu mnogo da doaraju vau



9/25


vest, a potpis za sliku, kljune rei i naslov ih upotpunjuju. Nekekompanije se odluuju da svoje materjale postave naspecijalizovanim sajtovima za drutveno umreavanje jer e na tajnain biti dostupni dodatnom saobraaju i komentarima uesnika udiskusiji. Ovde se povezuju profesionalci i amateri sa razliitim

usmerenjima i hobijima. Oni u velikom broju sluajeva, aktivno dajukljune rei materijalima i na taj nain pospeuju njihovudostupnost, putem pretrage. Bez obzira da li va mediji ima svojusopstvenu galeriju fotografija potrebno je da pudete prisutni i nanekom drutvenom servisu za fotografije. Zato emo u narednimredovima, predstaviti jedan od njih.

Flikr (Flickr) je jedan od prvih WEB 2.0 sajtova. Predstavlja platformuza onlajn drutvo blogera i profesionalnih fotografa. Na stranicamaFlikera ima vie od milijardu fotografija. Kanadska kompanijaLudikorp ga je napravila da podri svoju video igricu. U martu 2005.godine Flikr je kupio Jahu (Yahoo) i premestio servere u Ameriku, toznai da sve fotografije podleu ingerenciji njihovog zakona.

Flikr portal omoguava: da pronaete i koristite neiju fotografiju (ak i za va asopis,

ako je Creative Commons licenca primenjena) da skladitite sopstvene ili kompanijske materijale u vie

razliitih rezolucija, to omguava brzo uitavanje i opciju daistu sliku skinete u verziji visokog kvaliteta

pa pregledate slike koje vas zanimaju, ulanjujete se u grupe,komentariete i ocenjujete tue radove

Skladitenje velikog broja slika se naplauje kao dodatnausluga

Da bi koristili ovaj svojevrstan web servis, potrebno je ulaniti se.Pristupite mu na adresi www.flickr.com. Otvaranje naloga jejednostavno i brzo. Posle toga, moete kreirati tri seta fotografija. Zaprebacivanje slika na Flikr server(http://www.flickr.com/photos/upload/), dovoljno je da klikneteChoose photos (izaberite fotografije sa vaeg hard diska).

http://www.flickr.com/http://www.flickr.com/


10/25


Kada ste se odluili za jednu, ili vie fotografija, servis otvara prozoru kome prikazuje ime izabranog fajla, njegovu veliinu i malu kantu

za smee, u sluaju da ste se predomislili. Ispod je prikazana opcijapomou koje moete dodati jo fotografija i, pored nje, ukupnaveliina svih materijala stavljenih na listu za prebacivanje na server.

Ispod opisanih opcija nalai se prozori za podeavanje privatnosti.Ovde definiete ko e sliku moi da vidi. Ako se opredelite zaPublic, slika e biti javna, dok u okviru Private sekcije imatemogunost da sliku pokaete samo prijateljima ili porodici. Kada steopredelili svoj izbor, kliknite Upload Photos.

Pojavljuje se linija. Ona prikazuje napredak prebacivanja fajla naFlikerov server.

Poto je operacija uspeno izvrena, umesto korpe za otpatke, pored

imena fajla ukazuje se zeleni marker. Izaberite prelazak na sledeikorak, dodavanje opisa (add a description).



11/25


Ako ste prebacili vie fotografija moete, svima njima od jednom daprilepite iste kljune rei. Nema potrebe da budete krti. Nasuprottome, pustite mati na volju. Ako budete kreativni i ispiete sve tovam padne na pamet, a povezano je sa vaim materijalom, korisniciMree e vas lake probai.

Sa desne strane, imate mogunost da odaberete set, ili drugimreima kategoriju, u kojoj elite da bude ova fotografija. Setovepravite sami, besplatnim nalozima je dozvoljeno da imaju do 3 seta.

Kada ste dodelili set, potrebno je opisati sliku. Bitne su tri opcije,prvo davanje naslova fotografiji, pri emu koristite pravila zanaslovljavanje tekstova na webu. Dakle, poeljno je da naslovi slikabudu tu dui i deskriptivniji. U opisu, ispod nalova stavite sve onoto se ne vidi na slici, ponovo, dosta due od potpisa za sliku koji semogu videti u dnevnim novinama.



12/25


Kada ste popunili sva ponuena polja, izaberite opciju Save thisbatch.

Sada dolazite do osnovne strane na kojoj su prikazane sve vaefotografije, po dve u devet redova. Izgled naslovne straniceprikazane na adresi:http://www.flickr.com/photos/korisnickoime/. Forma moe da sepromeni, a potencijalne posetioce moete usmeriti ka Slideshowstranici. Ona automatski prikazuje vae slike.

Sa desne strane se nalazi meni u kome moete izabrati prikazjednog od setova. Kada klikne na sliicu pored naziva seta, posetilacvaih fotografija e biti u prilici da pogleda sve fotografije kojima stedodelili taj set. Svaka kategorija ove vrste ima vodeu fotografiju iopis, a sa desne strane su prikazane svi radovi u vidu naslaganihsliica. Kada kliknemo na jednu od njih, dobijamo uveani prikaz

fotografije, zajedno sa svim unetim informacijama (naslov, opis,

http://www.flickr.com/photos/korisnickoime/http://www.flickr.com/photos/korisnickoime/


13/25


kljune rei). Sa desne strane se nalazi navigacioni meni. Onprikazuje sliice kao ilustracije onoga to se nalazi ispred i iza.

U meniju iznad fotografije imate opciju da objavite sliku na nekomblogu (mada to moete uraditi i runo tako to ete iskopirati adresuslike). Elem, kada kliknete na Blog this, zapoeete procesjednokratni proces davanja dozvole vaem blogu da prihvati slike saFlikera. Na primer, ako iz padajueg menija izaberemo Blogger, ikliknemo Next, servis e nas uputiti da se ulogujemo u Gugl, ako tove nismo uinili kako bi obavili verifikaciju. Ovaj proces jejednostavan. Dovoljno je da kliknete Grant access. Zatim, izaberitesvoj blog i proverite sve podatke. Posle ovog koraka moete seopredeliti kako e Fliker da objavljuje fotografije na vaem blogu(veliina i raspored u odnosu na tekst). Kada ste obavilipodeavanje, vratite se do slike koju elite da postujete i ponovokliknite Blog this. Posle unoenja teksta koji ide uz vau fotografiju,ona e biti objavljena. Postoji jo nekoliko korisnih opcija u meniju

koji se nalazi iznad slike, prvenstveno All sizes, koja vamomoguava da vidite sve dostupne veliine neke fotografije.



14/25


Svaki bloger ali i organizacija eli da na svom sajtu ima integrisanFliker bed. Obino se sa desne strane nalazi fid (feed) sveih sliicakoje ste prebacili na foto servis.

Bed moete pronai na stranici http://www.flickr.com/badge.gne.Ovde su ponuene dve opcije koje se razlikuju u veliini i izgledu, uzavistnosti od toga da li se koristi HTML ili FLE tehnologija.

Posle izbora, kliknite Choose content. Tu dalje moete izabrati da lie samo va sadraj biti prikazan, ili fotografije iz neke Fliker grupeiji ste lan, ili moda javne fotografije oznaene sa nekim tagom.

Zatim, birate detalje izgleda i, na kraju boje likova, teksta, granica ipozadine vaeg beda. Kada ste to obavili, ostalo je samo daiskopirate dobijen kod u novi JAVA SCRIPT elemenat vaeg bloga.

http://www.flickr.com/badge.gnehttp://www.flickr.com/badge.gne


15/25


SAVETI ZA BOLJE FOTOGRAFISANJE

1. Pribliite se. Bolji rezultat dobijate ako ste na malom odstojanjuod predmeta panje. Moda se ak neete oseati prijatno jer svakaosoba ima svoj lini prostor. Ne plaite se dauete u tu zonu, kako binapravili bolju sliku. Rezultat e biti vredan trenutne nelagodnosti.

Jednostavno I srdano ponaanje, sa vae strane, pomoi eoputanju ljudi koje fotografiete. Koncentriite se na lica, sem akone postoji jai razlog da ukljuite i druge elove predmetne osobe.

Pobrinite se da objektiv vae digitalne kamere uvek budeist. Dobro je imati naviku da zatvarate objektiv, sem ako vaaparat to automatski ne radi. Sa vremena na vreme oistiteoobjektiv koristei, specijalno u te svrhe namenjenu, tankumaramicu.

Proitajte upustvo koje ste dobili uz kameru. Dae vam vredne

informacije koje vae samo za opremu koju koristite. Moete drati



16/25


ovu brouru pri ruci. Izvebajte se na svojoj digitalnoj kameri, prenego to slikate bilo ta vano.

Nauite da vidite ono to kamera vidi. Ljudi fokusiraju svojupanju selektivno. Ako pazite na svoju bebu koje sedi u visokoj

stolici, vi ete gledati smo nju. Kamera e, sa druge strane, videti Ineuredan kuhinjski sto, iza bebe. Ovo e skrenuti panju sa bebe ufotografiji. Otrite svoje vetine za kompoziciju: vebajte gledanjekroz okular. Pobrinite se da je ono to vidite, stvarno efekat kojielite da postignete.

Pokuajte da predmet vaeg interesovanja ne bude u centrufotografije. Koristite pravilo treine. Zamislite da je va okularmrea linija. Locirajte predmet fotografije izmeu graninih taaka ililinija, kako bi rezultat bio vizuelno interesantan.

by AmUnivers

Oekujte dobru fotografiju. Ako elite da napravite sliku make, aznate da ona oboava neko mesto na kauu, spremite stvari prenego to ona pone da se igra. Moete odmah da uradite nekeprobne slike. Kada se akcija dogodi, biete spremni I na mestudogaaja. Ostaje vam da pripremite podeavanja, na osnovuprobnog snimanja I nanianite, kako bi zabeleili akciju. Budite najednom mestu. Na taj nain dobijate bolje slike, nego da sepomerate sa akcijom.

Drite kameru vrsto. Stalak moe da pomogne, ali definitivno, onnije dogovor u svim situacijama. Kada drite kameru, naslonite se nazid, drvo, ili drugi oslonac, kako bi bili mirni. Pre nego to slikate,opustite se polako i neno pritisnite odgovarajue dugme na vaemfoto aparatu. Ako pritisnete dugme za slikanje jako, rezultat e bitimutan. Vebajte nean stisak, sve dok ta aktivnost ne postane vaadruga priroda.

Eksperimentiite slikajui iz raznih uglova. Slikajte horizontalne ivertikalne fotografije, portrete i totale. Koristite razliitu kompoziciju,

osvetljenje, razdaljinu od subjekta kao i pozadinu.

http://www.flickr.com/photos/amunivers/http://www.flickr.com/photos/amunivers/


17/25


Imajte na umu gde se nalazi izvor svetlosti. Direktno svetloprouzrokuje neravnomerno osvetljenje I zatamljene delovefotografija. People and animals with light in their eyes also tend tosquint. Kad god je mogue koristie indirektno ili pozadinskoosvetljenje. Ako je sunce uvek iza vas, uspeete da poboljate

rezultat. Kada slikate napolju, trudite se da to radite rano ujutru ilikasno posle podne. Za slikanje su i bolji oblani dani. Za sunanedane ili nedostatak svetla, upotrebljavajte blic.

Izbegnite crvene oi, koje se dobijaju kada se svetlo blicaodbije od oiju ljudi koje fotografiete.Ako je mogue, postavite blic,malo dalje of foto aparata, ili slikajte malo iznad ili ispod nivoa oijuljudi. Pomae i kada oni malo pomere glavu na jednu stranu. Akonita od ovoga ne upali I imate crvene oi na vaim fotografijama,ostaje vam njihova laka obrada u nekom od za to namenjenihprograma

Obavezno slikajte spontano. Posle fotografisanja osobe kojapozira, napravite jo jednu sliku veoma brzo. Ovo e uhvatitiprirodnije crte lica u odnosu na portret za koji neka osoba pozira.

Vebajte, vebajte i vebajte. Iskustvo je va najbolji uitelj.Bolje je slikati neke fotografije, isto radi vebe, nego da propustite,neki za vas bitan i nazamenjiv prizor.

http://www.picture.com/infocus/hints.asp

NAJEE GREKE U FOTOGRAFISANJU

Ljudi prave mnoge greke. One unitavaju dorbu fotografiju ili moguspreiti sebe u nameri da je naprave.

SLIKE SU PREVIE RAZUENE (PRAVILO: MALO JE VIE)

U fotografiji, manje je ee vie. Pre nego to pritisnete dugme za

fotografisanje, zapitajte se ta ste prvo primetili u sceni zbog kojeste poeleli da imate neku sliku. Onda, pokuajte da izolujete onoto ste prvo primetili, a da ne ukljuite mnogo vie od toga u kadar.Ako ne postupite na taj nain, vaa publika moe da se zbunipitajui se ta ste hteli da pokaete I zato ste se uopte muili dafotografiete.

Uporedite ovu sliku iz centralne zone Filadelfije sa detaljom jednezgrade, ispod nje.

http://www.picture.com/infocus/hints.asphttp://www.picture.com/infocus/hints.asp


18/25


by Ljubisa Bojic

Slika prikazuje kako su gusto naslagane zgrade, jedna do druge.

by Ljubisa Bojic by stevecadman

Zamislimo da se druga slika nalazi u prvoj. Ali tek ta drugafotografija, pokazuje ono ta je autor eleo da kae kontrast starogi novog. Mnogi drugi zapisi bi ukljuili mnogo vie detalja ak i uodnosu na prvu sliku. Na taj nain, pravi objekat koji autor eli daistakne, postaje jo dalji.Ljudsko oko i um razliito vidi trodimenzionalnu scenu I automatskiodstranjuje stvari koje nisu vane. Kod fotografije, skroz je suprotanslzaj u pitanju. Stvari koje uopte niste primetili u prvom trenutku,ukazuju se odmah kada pogledate rezultat fotografisanja.

Prva fotografija je stvarno dobra ako elite da ilustrujete kakoizgleda prostor u velikim gradovima. Ona lepo moe da doara kakosu neboderi poreani jedan do drugog. Za tu svrhu, nije potrebno

izmeniti ugao slikanja, ka na primer, najvioj zgradi. Ovako sepoveava oseaj tesnoe.

http://www.flickr.com/photos/ljubisabojic/http://www.flickr.com/photos/ljubisabojic/http://www.flickr.com/photos/stevecadman/http://www.flickr.com/photos/ljubisabojic/http://www.flickr.com/photos/ljubisabojic/http://www.flickr.com/photos/stevecadman/


19/25


Iako slika stambene zgrade nije umetniko delo, ona pokazuje tanozato sam uopte pogledao u tom pravcu (isti prozori koji seponavljaju). Da je na ovoj slici bilo vie, ona bi bila mnogo manjeinteresantna.

Ispod je primer fotografije koja gubi svoju dra, jer je na njoj mnogotoga prikazano:

by e-chan

Ako neko uopte poeli da pogleda sliku, njegove oi e poeti dalutaju. Kada ugledate neki detalj, na primer u donjem desnom ugluove fotografije, va pogled ve izlazi van slike. Tada poinjete darazmiljate o stvarima koje ak nisu na slici. Znai, vie nerazmiljate o slici. Dobra fotografija bi meutim, trebala da privlaiposmatraa.

LOE VREME ZA FOTOGRAFISANJE

Definitivno je mit konstantacija mnogih da postiji loe vreme zaslikanje. U stvari, neke od najboljih fotografija su napravljene zavreme loih vremenskih uslova. Neka mesta izgledaju prelepo, akose pritom vide olujni oblaci, kao to je sluaj na slikama ispod.

by ~jjjohn~by JBAT

Kada pone da pada kia, mnogi odlaze, dok pametni fotografi

ostaju na licu mesta. Uz pomo kiobrana, prigodne odee za kiu, Ivae digitalne kamere, predivne slike moete napraviti. esto

http://www.flickr.com/photos/e-chan/http://www.flickr.com/photos/jjjohn/http://www.flickr.com/photos/jbat/http://www.flickr.com/photos/e-chan/http://www.flickr.com/photos/jjjohn/http://www.flickr.com/photos/jbat/


20/25


moete uti kako se ljudi ale, da nema istog plavog neba i da enjihove slike ispasti dosadne. Mnogi od se od njih ne trude dafotografiu u tim uslovima. To je velika greka.

NEMA STRPLJENJA

by Mathieu Struckby alan2onion

Strpljenje je nezamenjivo. Teki vremenski uslovi, naroito zimi,mogu stvarno da vas iskuse da ne ekate dobar prizor. Kada je ceodan kiovito I maglovito, treba saekati. Posle kie, uvek nastpasunce i prelepa duga. Ako ste dovoljno uporni i ekate rasvetljavanjesituacije, to e se stvarno dogoditi. Biete nagraeni prilikom dazabeleite kvalitetnu sliku. Istina je, stajanje na jednom mestu, ceodan je sigurno previe ekstremno.

Na primer, autor zna da e se duga pojaviti ako saeka prestanakkie. Potrebno je da saeka 90 minuta, a prizor e trajati manje odjednog minuta. Nije lep oseaj da stojite negde, u hladnom jarku,pitate se kada e se ukazati duga, a drugi fotografi prolaze poredvas. Neki e se zaustaviti pored vas I pitae se ta ekate, a ona enastaviti dalje. Oni koji ostanu, mogu da oekuju divan prizor.

DIGITALNI STAV

Digitalna fotografija je zasigurno blagoslov. Moete slikati koliko god

vam je volja, besplatno. Ona vam omoguava da snimljeni materijalpregledate, kako bi ga procenili.Meutim, ljudi esto koriste ovemogunosti pogreno. Kada pitate deset ljudi koji poseduju digitalnukameru, ta im se najvie svia u vezi sa njom, veliki procenat eodgovoriti da je najbolja karakteristika to to mogu da izbriu slikekoje im se ne sviaju. Od kada je brisanje fotografija dobrakarakteristika? O kvalitetu slike moete jedino suditi kada je viditena velikom ekranu. Sem ako se neto nepredvieno dogodi, naprimer nepoznata osoba ueta u kadar dok pritiskate dugme zaslikanje, ne bi trebali nikada da briete slike dok ste na terenu.

Pravilna ekspozivija jedino moe da se procenjuje putemhistograma, a mali monitor na veoj kameri moe da bude pogreno

http://www.flickr.com/photos/mathieustruck/http://www.flickr.com/photos/alan2/http://www.flickr.com/photos/mathieustruck/http://www.flickr.com/photos/alan2/


21/25


podeen ili da pri gledanju na suncu pogreno procenite da nekaslika nije dobra. Dakle, nikada ne sudite o slici na osnovu onoga tovidite na svojoj kameri. Kasnije uvek moete izbrisati nepoeljneslike kod kue. Najbolje je da sve drite u arhivi. Memorijske karticesu prilino jeftine. Koristei rezervni prostor za skladitenje, nikada

neete morati da briete sadraj.

FOTOOPOVSKI STAV

Zamislimo fotografa koji je slikao neku grupu I primetio da se njegovblic nije upalio. Onda je stavio kameru u svoj dep i rekao da e slikukasnije urediti u Fotoopu I na taj nain nadomestiti blic. Ovo je lostav. ak i kada bi mogao da popravi svoj propust, morao bi daprovede dosta vremena radei na toj fotografiji. Fotografisanje podrugi put, sa blicom e mu oduzeti samo nekoliko sekundi vie. Pa,ako mislite da vaa fotografija nije dobro ispala, uvek slikajteponovo, ako ste u mogunosti, ali nikada ne briite prethodnu.Fotoop je svakako neprocenjiv alat za fotografe, ali ne moe bitizamena za sve I ne moe da pretvori loe fotografije u dobre.

NEPOELJNI ELEMENTI U KADRU

by *vlad* by stuartmoulder

esto, razmiljate o svemu i mislite da ste napravili dobru

fotografiju. Kada kasnije pregledate sliku na raunaru, viditepozadinu koja zamuuje sliku, travu ili neto drugo to niste uoilidok ste slikali. Kao to je navedeno u prvom prmieru, mozak se igrasa nama. Pre nego to pritisnete dugme, saekajte trenutak iskenirajte celu scenu koju vidite kroz okular. Skenirajte je sve odgornje desne do donje leve strane i pokuajte da vidite stvari koje evam smetati da kaete ono ta ste hteli. esto, blaga promena uglaili korak desno ili levo moe da rei problem i naini fotografijumnogo boljom.

Na gornjoj slici, vidi se cvee, iz blizine. Fotograf je shvatio da sepozadina nadmee glavnim cvetom. Ovo se deava, zahvaljujuiinjenici da se trodimenzionalna scena prikazuje u

http://www.flickr.com/photos/306/http://www.flickr.com/photos/stuartmoulder/http://www.flickr.com/photos/306/http://www.flickr.com/photos/stuartmoulder/


22/25


dvodimenzionalnoj fotografiji. Pozadina skree panju sa predmetaslike. Pomeranje dva koraka u levo i korienje fokusa, omoguavafotografu da izoluje cvet na slici.

UVEK SLIKATE STOJEI

esto e scena biti mnogo interesantnija, ako je uhvaena uei.Moete i na stomaku da leite, bitno je da slika ne bude tipina iuvek uraena iz perspektive oka stojeeg oveka.

By outlan2000

Primera radi, ova slika je napravljena kada se njen autor spustio tonie, blizu same zemlje. Samo na taj nain, uspela je njegova idejada mali ogoljeno drvee dominira slikom. Na njoj su jasnopredstavljene konture cvea.

Ako elite suprotan efekat, razmislite da se popenjete na najviudostupnu taku.

by amdhappy

Meutim, esto neete imati ansu da se popnete mnogo visoko,

sem moda na drvo, ako ste u umi ili na va automobil. Ne buditelenji da prepeaite nekoliko koraka I eventualno se popnete na

http://www.flickr.com/photos/outlan/http://www.flickr.com/photos/amdhappy/http://www.flickr.com/photos/outlan/http://www.flickr.com/photos/amdhappy/


23/25


brdo, kako bi dobili to bolji ugao za fotografisanje. Va trud se nemoe ba uvek isplatiti, ali tako ete nauiti da cenite sam procestraganja za razliitim uglovima, ili takama posmatranja. Sve ovo jepotrebno kako bi pravili interesantnije i manje statke slike.

PREVIE SLIKATE LJUDE

Mnogi ne prave ni jednu fotografiju bez poziranja na nekomzanimljivom mestu. Nemojte da shvatite pogreno, lepo je videti daje neko bio negde, ali koliko takvih je potrebno da dosadeposmatrau. Slike su ekstremno statine I ljudi uvek poziraju na istinain. U redu je imati nekoliko slika sa odmora, ali mnogo bolje jezabeleiti momenat. Spontane slike, ljudi koji se smeju tokom nekeaktivnostu, mnogo su zanimljivije od njhivog poziranja ispredkamere.

NE UKLJUUJETE LJUDE NA SLICI

Ovo je suprotna najea greka u fotografisanju u odnosu na veobraeno preterivanje u poziranju. Ima mnogo dobrih razloga daukljuite ljude u fotografije. Poto su spontani snimci bolji, saekajteda se opuste i misle da nee biti fotografisani. Onda opalite.

Postoji nekoliko razloga da ukljuite ljude u vau fotografiju:

by SiFu Renka

Prvo, ako je ta osoba predstavlja neku vest ili dogaaj. Drugo, ako je interesantno da imamo posmatraa, u tom

sluaju publika se moe poistovetiti sa osobom na slici. Ako je potrebno da pokaete smisao veliine, tj. Koliko ste

udaljeni od ljudi. Ako je osoba sastavni deo scene, na primer sportista u tenisu

ili glumac u predstavi. Ako je u pitanju dokumentovanje ivota neke osobe.

http://www.flickr.com/photos/sifu_renka/http://www.flickr.com/photos/sifu_renka/


24/25


by TeeRish by somebody_ by dominikgolenia

POGRENA PERSPEKTIVA

Vaa kamera ima zum funkciju. Koristite je! Ako razmatramoturistike fotografije, moemo lako uoiti da veina ljudi poziraispred prelepih scena, na primer planine. Na slici e, meutim prikazplanine biti potisnut osobom koja pozira ispred nje. Ako seodmaknete to vie mogue i zumirate tu osobu, njena veliina naslici e biti ista, ali planina e biti mnogo vea. Va finalni proizvodsada izgleda dosta dramtinije, jer ste izabrali pravu perspektivu.Isto vai i za fotografije bez ljudi. Ako imate prednji I zadnji objekat,pomaknite se nazad od prednjeg objekta i zumirajte. Ova akcija e

istai pozadinu, inei rezultat balansiranim.

byjimfrazier by GreenNetizen

http://www.flickr.com/photos/sabriirmak/http://www.flickr.com/photos/trishabrunner/http://www.flickr.com/photos/sabriirmak/http://www.flickr.com/photos/dominikgolenia/http://www.flickr.com/photos/jimfrazier/http://www.flickr.com/photos/martie/http://www.flickr.com/photos/trishabrunner/http://www.flickr.com/photos/sabriirmak/http://www.flickr.com/photos/dominikgolenia/http://www.flickr.com/photos/jimfrazier/http://www.flickr.com/photos/martie/


25/25


http://www.aguntherphotography.com/the-ten-most-common-photographic-

mistakes.html84
http://www.aguntherphotography.com/the-ten-most-common-photographic-mistakes.htmlhttp://www.aguntherphotography.com/the-ten-most-common-photographic-mistakes.htmlhttp://www.aguntherphotography.com/the-ten-most-common-photographic-mistakes.htmlhttp://www.aguntherphotography.com/the-ten-most-common-photographic-mistakes.html

Documents

Bojić Ljubiša - Fotografije za web