BOLESTI ZAVISNOSTI

Upotreba i zloupotreba supstanci

•Ljudi svih kultura,u svim epohama,koristili su PAS da bi izmenili stanje svesti i

raspoloženje

•Odnos društva prema korišćenju supstanci i prema onima koji imaju

zloupotrebu droga varira,od prohibicije i osuđivanja,do tolerancije i lečenja

•Zloupotreba štetnih i adiktivnih supstanci podrazumeva korišćenje:

•-alkohola

•-ilegalnih ili uličnih droga

•-zloupotrebu lekova

•-zloupotrebu isparljivih rastvarača

Posledice zloupotrebe i zavisnosti

•Mentalne bolesti

•Fizičke bolesti

•Problemi u porodičnom okruženju

•Problemi u profesionalnom i socijalnom okruženju

•Problemi sa zakonom

•Osoba koristeći PAS prouzrokuje zanemarivanje ostalih životnih

aktivnosti,razvija psihičku i/ili fizičku zavisnost i oštećenje zdravlja na

psihičkom,somatskom i socijalnom nivou

•Štetne posledice,pre svega po zdravlje,proizilaze iz neumerenog uzimanja

PAS,pri čemu ona menja stanje svesti,raspoloženje,kogniciju i ponašanje

Sindrom zavisnosti

•Skup fizioloških,bihejvioralnih i kognitivnih kriterijuma,za postavljanje

dg.bar 3 od 6 kriterijuma moraju postojati najmanje godinu dana:

•1.jaka i uporna želja i osećanje prinude za uzimanjem PAS

•2.otežana kontrola nad početkom,količinom i prestankom uzimanja PAS,koja

se uzima u većim količinama i češće nego što osoba planira

•3.apstinencijalni sindrom nakon smanjenja ili prestanka

•4.porast tolerancije,potreba za značajnim povećanjem količine PAS da bi se

proizveo isti efekat,a u poodmaklim stadijumima suprotno

•5.progresivno zanemarivanje alternativnih zadovoljstava i interesovanja za

socijalne,profesionalne i rekreativne aktivnosti

•6.nastavak upotrebe,uprkos svesnosti o štetnim posledicama po fizičko i

mentalo zdravlje

Mentalni i bihejvioralni poremećaji nastali kao

posledica upotrebe PAS

(MKB-10)

•F 10 alkohol

•F 11 opijati

•F 12 kanabinoidi

•F 13 hipnotici

•F 14 kokain

•F 15 stimulansi

•F 16 halucinogeni

•F 17 nikotin

•F 18 ispravljivi rastvarači

•F 19 mešovite i druge PAS

•F1x.0 akutna intoksikacija

•F1x.1 štetna upotreba (abuzus)

•F1x.2 sy zavisnosti (adikcija)

•F1x.3 apstinencijalni sy

•F1x.4 apstinencijalni sy sa

delirijumom

•F1x.5 psihotični poremećaj

•F1x.6 sy amnezije

•F1x.7 rezidulani i odloženi psihotični

poremećaji

•F1x.8 drugi mentalni i bihejvioralni

poremećaj

•F1x.9 nespecifikovani mentalni

poremećaj

Osnovni pojmovi u adiktologiji-I

•Akutna intoksikacija:Skup reverzibilnih fizičkih i mentalnih abnormalnosti

nastalih nakon uzimanja određene supstance (specifičnih za određenu

supstancu)

•Rizično uzimanje:Obrazac korišćenja PAS kada je osoba u povećanom riziku

da naškodi fizičkom ili mentalnom zdravlju

•Štetno uzimanje:kontinuirano koriščenje PAS supstance,uprkos evidentnom

dokazu o oštećenom mentalnom zdravlju,ili socijlanom,radnom i porodičnom

funkcionisanju

•Zavisnost:fizička zavisnost (fizička adaptacija na hronično uzimanje PAS) i

psihološka zavisnost (bihejvioralna adaptacija)

•Apstinencijalni sindrom:stanje nakon prestanka uzimanja ili promene načina

uzimanja PAS,i dovodi do apstinencijalne krize (psiho-fizičke,kliničke

manifestacije)

•-može biti jednostavan i komplikovan (epi napadi,delirijum,psihotični

simptomi,panični napadi)

Osnovni pojmovi u adiktologiji-II

•Supstancama prouzrokovani psihotični poremećaji:stanja koja karakterišu

halucinacije i/ ili iluzije koje su rezultat neurotoksičnog delovanja PAS

•Kognitivni poremećaji:reverzibilni kognitivni deficiti kod intoksikacija

•Perzistentni kognitivni poremećaji:mogu voditi ka demenciji i povezani su

sa teškim hroničnim oštećenjem PAS i zavisnošću

•Rezidualni poremećaji:nastaju usled posledica zloupotrebe PAS,kao što su

alkoholne halucinacije i flash-beck fenomeni i ostaju i posle uspostavljanja

apstinencije

•Egzacerbacije prethodnih poremećaja:psihijatrijska oboljenja koja su

nastala pre zloupotrebe PAS (anksioznost,panični poremećaj,poremećaji

raspoloženja,psihotični pormećaji);moguć je i komorbiditet

ALKOHOLIZAM

Istorijat upotrebe alkohola

•Alkohol je bio u upotrebi u svim društvima u zabeleženoj istoriji

•Postoje dokumentovani dokazi o pravljenju vina,još iz trećeg milenijuma pre

nove ere

•Intoksicirajući efekti alkohola nezavisno su otkriveni u mnogim kulturama

tokom razvoja agrikulture,posebno nakon što je otkrivena fermentacija voća

•Već u vreme starih Grka i Rimljana,zloupotreba alkohola smatrana je

društvenim problemom

•U srednjem veku alkohol je bio u upotrebi širom Evrope

•U XVIII veku upotreba alkohola se proširila i u Americi,međutim problem je

eskalirao u XIX veku i na snagu je stupila prohibicija koja ja trajala 11 godina

Definicija alkoholizma

•Alkoholizam je bolest kod koje se zbog prekomerne i dugotrajne

upotrebe alkoholnih pića pojavljuju psihička i fizička

zavisnost,zdravstveni problemi,porodični i društveni poremećaji

•Posledice konzumiranja alkohola se sreću kod pacijenata koji se leče u okviru

različitih medicinskih grana-interne

medicine,traumatologije,neurologije,hirurgije,psihijatrije

Epidemiologija-I

•Danas se na žalost u većini zapadnih društava široko toleriše i socijalno je

prihvaćena zloupotreba alkohola,iako se mnogo zna o štetnim posledicama

•Poremećaji povezani sa zloupotrebom alkohola pojavljuju se kod pripadnika

svih kultura i socijalnih klasa

•Zloupotreba alkohola dostiže svoj vrhunac kod odraslih osoba u dobi 20-30

god.,a komplikacije,čak i smrt javljaju se brzo

•Zbog visoke prevalence i pojave poremećajaj usled zloupotrebe alkohola

veoma važno je postavljanje dijagnoze u ranom stadijumu bolesti

Epidemiologija-II

•Alkohol je peti faktor rizika za oboljevanje i onesposobljenost u svetu

•15% odrasle populacije svakodnevno konzumira alkohol u hazarderski

opasnim količinama,što je oko 55 miliona Evropljana

•Oko 20 miliona Evropljana pije na štetan način

•Oko 118 miliona Evropljana opija se do `prekida filma`najmanje jednom

mesečno

•U našem regionu postoji visoka socijalna tolerancija na konzumiranje alkohola

•Socijalna štetnost alkohola ogleda se povezanosti između konzumacije

alkohola i nasilja,homicida,porodičnih svađa,zlostavljanja dece,povreda na

radnom mestu i u saobraćaju...

Etiološki faktori nastanka alkoholizma

•Faktor čovek (psihološki i genetički faktori)

-prvostepeni srodnici alkoholičara nose dvostruko veći rizik da i sami postanu

alkoholičari

-deca alkoholičara imaju povećan rizik za alkoholizam čak i kada ih usvoje

porodice u kojima nema alkoholičara

-značajna grupa PL su alkoholičari

-faktor imitacije,faktor kompenzacije,faktor kompulzije,faktor profesionalnog

rizika,faktor pasivne oralne zavisnosti,faktor autoakuzacije

•Faktor sredina

•Faktor alkohol

Alkohol kao droga

•Aktivni sastojak je etil-alkohol

•Ukus pića potiče od `kongenersa`-organske supstance od kje je određena

vrsta alkoholnog pića napravljena

•Dejstvo na CNS:povećanje GABA neurotransmisije i ihhibicija glutamatergičke

neurotransmisije

•Max.koncentracija u krvi:nakon 60 min.

•Apsorpcija se usporava prisustvom hrane,a ubrzava uzimanjem penušavih

pića

•Metaboliše se 75-90%,a fiksira se 10-25% u organizmu (mozak,jetra,bubrezi)

•Eliminacija fiksiranih supstanci ide sporo,te kod alkoholičara dolazi do njihovog

nagomilavanja i oštećenja tkiva

Klasifikacija alkoholizma

•1.Pretoksikomanska faza

•-povišena tolerancija

•-osoba iz nekog psihološkog razloga koristi alkohol (ublažavanje

napetosti,straha,neizvesnosti)

•2.Toksikomanska faza

•-gubitak kontrole (pije do opijanja)

•-alkoholne amnezije

•-nemogućnost apstinencije:`fenomen prve čaše`,`fenomen dolivanja`

•-pad tolerancije-hronična faza

Klinički razvoj alkoholizma

1.Prealkoholičarska faza

-Postaje svestan veze između pijenja alkohola i olakšanja koje mu ono donosi;povećava se tolerancija na alkohol;traje od nekoliko meseci do dve godine

2.Prodromalna faza

-Alkoholičarske amnezije;izmene u ponašanju;konflikti sa okolinom;preokupacija alkoholom;pohlepno pijenje i pijenje krišom;uzimanje velikih količia alkohola;faza traje od 6 meseci do 5 godina

3.Kritična faza

-Gubitak kontrole (kritični znak alkoholizma);racionalizuje pijenje (alkohiličarski alibi);gubitak samopouzdanja i kao kompenzacija grandomanske ideje i ekstravagantno ponašanje;alkohol je centar njegovih interesovanja;zanemarivanje pravilne ishrane;alkoholna ljubomora

4.Hronična faza

-prolongirani periodi pijenstva;moralna degradacija;druženje samo sa alkoholičarima;pad tolerancije;poremećaji mišljenja;alkoholne psihoze

Poremećaj psihičkih funkcija i karakterne

izmene

•Oštećenja mnogih psihičkih funkcija-koncentracija pažnje slabi,popušta

pamćenje,ranija znanja i intelektualne sposobnosti se smanjuju,mišljenje je

otežano,smanjuju se motivacija i interesovanje,nagonski život se

redukuje,raspoloženja se upadljivo menjaju

•Karakterne izmene-etičko propadanje

Psihopatološke komplikacije alkoholizma

•Akutno napito stanje

•Dipsomanija

•Patološko napito stanje

•Delirijum tremens

•Alkoholna halucionoza

•Psihoza ljubomore

•Vernike-Korsakov Sy

•Korsakov psihoza

•Alkoholna demencija i depresivno stanje

•Alkoholna epilepsija

Akutno napito stanje

•Egzogeni faktori:vrsta,kvalitet i količina alkoholnog pića;atmosferske prilike i

spoljašnja temperatura

•Endogeni faktori:životno doba (osetljivija su deca i starije osobe),opšte stanje

zdravlja,psihofizička dispozicija (žene su osetljivije),psihički nestabilne

ličnosti,stanje zamora

•1.faza ekscitacije (psihomotorna,muskulomotorna i vazomotorna nadraženost)

•2.faza prvog pijanstva

•3.faza narkotičkog dejstva alkohola (muskulomotorna,psihomotorna i

vazomotorna inhibicija)

•4.faza kome

Alkoholemija

•Sagorevanje alkohola se vrši dosta pravilno i iznosi 0.1-0.2%,tj.5-10g na čas

•Na osnovu te činjenice uvek se može izračunati alkoholemija u trenutku nekog

incidenta,iako je krv uzeta na analizu nekoliko časova posle toga

•Da bi se postigla alkoholemija od 0.5‰ potrebno je da se popijeoko 30ccm

alkohola,ne računajući pri tom hranu i vršeći merenje oko 1 sat posle pijenja

•0.5‰-1.5 ‰faza lakog pijanstva-promena ponašanja

•1.5‰-2.5‰-stadijum pravog pijanstva-ataksija,nistagmus,proširenje

zenica,crvenilo lica,diplopije,povraćanje,miris na alkohol

•2.5‰-3.5‰ –faza narkotičkog dejstva alkohola

•Iznad 3.5‰-poremećaj svesti do kome,zatim i smrt zbog zastoja disanja

Patološko akutno napito stanje

•Može da nastane još dok osoba nije popila veću količinu alkohola

•Sasvim iznenada osoba upada u tešku psihotičnu reakciju-sumračno stanje

•Strah,dezorjentisanost,nepropoznavanje bilo koga,ilizuje,halucinacije,pogrešno tumačenje pojava,predmeta i zbivanja u okolini

•Osoba je u najvećem nemiru-lomi,lupa,kida,udara,besciljno trči,moguće je samopovređivanje i ubijanje nedužnih

•Karakteristično je odsustvo fizičkih znakova napitosti (očuvanost motorike,koordinacije i delimično celishodnih radnji)

•Stanje traje kratko,bolesnik zapada u dubok terminalni san od nekoliko sati

•Posle buđenja postoji potpuna amnezija,mamurnost,glavobolja

•Češće se javlja kod epileptoidnih Hy PL

•Predisponirajući faktori-moždane traume i egzogeni faktori koji potenciraju dejstvo alkohola

•Može se javiti više puta,ali najčešće samo jednom u životu (forenzički značaj)

Sindrom alkoholne apstinencije

•Kod zavisnika od alkohola u slučaju naglog prestanka unošenja alkohola ili

smanjenja uobičajene količine

•Jednostavna apstinencijalna kriza:nesanica,jutranja razražljivost-traje do prvog

unošenja alkohola

•Javlja se 4-12 h posle unošenja poslednjeg alkoholnog pića (grub

tremor,preznojavanje,tahikardija,insomnija,mučnina,povraćanje,anksioznost i

psihomotorni nemir)

•U težim slučajevima simptomi se pojačavaju tokom 48-72h i uključuju

anksioznost,tremor,preznojavanje,povišenu temperaturu i puls

•Rani tretman BZD može preduprediti pojavi epi napada

•Posle pojave prvog epi napada potrebno je isključiti organski uzrok

(lab.analize,test na narkotike,EEG,CT mozga)

•U najtežim slučajevima simptomi progrediraju do delirijum tremensa

Alkoholni delirijum tremens

•Najčešća psihijatrijska komplikacija alkoholizma

•Javlja se kod višegodišnjeg intenzivnog pijenja

•Češće se javlja kod onih koji piju žestoka pića;6-10 god. alkoholizma

•Hronična i dugotrajna alkoholna intoksikacija i nagli prestanak pijenja

•Javlja se do 5 dana nakon unošenja poslednjeg alkoholnog pića,vrhunac

dostiže posle 48 h

•Traje 3-10 dana

•Prodromalni znaci

•Izgled bolesnika

•Psihički poremećaji

•Somatski znaci

•Neurološki znaci

•Laboratorijski znaci

•Smrtnost je 5-10 %,kod nelečenih 15%

Patološka ljubomora alkoholičara

•Češće se javlja kod muškaraca u vidu sistematizovanih sumanutih ideja

ljubomore

•Žena obolelog je podvrgnuta najtežem maltretiranju,sumnjičenju za

neverstvo,praćenju i kontrolisanju

•Nastoji od žene da iznudi `priznanje` nekad sumnjajući i na rođenog sina

•Obećava da će ga samo priznanje smiriti,ali često je ono povod za pseudo-

altruističko ubistvo

•U osnovi patološke ljubomore alkoholičara je realno opadanje potencije usled

dugogodišnjeg alkoholizma

Alkoholna halucinoza

•Javlja se češće kod mlađih ljudi čiji alkoholni stadijum ne mora da bude tako

dug (3-4 god.)

•Premorbidna ličnost-shizoidne strukure

•Poremaćaji percepcije nastaju najpre u sumraku,zatim i danju

•U početku halucinacije elementarnog tipa-čuje šumove,kuckanje,zvonjenje

•Često prikriva ove doživljaje

•Posle nekoliko dana nastaje period sa jasnim slušnim halucinacijama

•Neprijatnog karaktera,preteće i praćene su strahom

•Moguće su i sumanute ideje proganjanja

•Češće dižu ruku na sebe nego na osobe za koje misle da ih ugrožavaju

Korsakovljeva psihoza

•Kod dugogodišnjih alkoholičara

•Počinje bolovima u DE (znaci polineuritisa)

•Razvijaju se postepeno i psihički poremećaji-pojačana nadražljivost i

agitacija,nemir,apatija

•Karakteristična je gruba vremenska i prostorna dezorjentacija,nesposobnost

upamćivanja i ispadi u pamćenju kompenzovani konfabulacijama,veoma su

sugestibilni

•Poremećaj pažnje-nemogućnost koncentracije i zapažanja

•Nedostatak vit.B1 i B12,što je i osnova terapije

Vernike encefalopatija

•Akutno konfuzno stanje

•Oftalmoplegija

•Nistagmus

•ataksija

Alkoholna demencija

•Nastaje usled promena u strukturi moždane kore zbog dugotrajne alkoholne

intoksikacije

•Atrofija mozga koja je najizraženija u kori čeonog režnja

•Manifestuje se poremećajem inteligencije i osiromašenjem fonda znanja kao i

oštećenjem pamćenja

•Poremećaj vremenske i prostorne orjentacije

•Labilnost afekta

•Izmena socijalnih i etičkih normi ponašanja

•U poodmakloj fazi-tremor i dizartrija

•Ako se lečenje započne ranije i prognoza je povoljnija

Alkoholna epilepsija

•Odnosi se na one slučajeve gde je učestala intoksikacija bila ključni faktor u

pojavi prvih epi napada

•U starijem dobu

•Najčešće grand-mal napadi

•Oko 3-5% alkoholičara

•Znalajno veći broj alkoholičara je među već registrovanim bolesnicima od

epilepsije

Telesne kompikacije alkoholizma

•Alkoholna bolest jetre (masna jetra,alkoholni hepatitis,ciroza jetre)

•GIt poremećaji-gastritis,gastrične erozije,hematemeze,glositis,gastro-

ezofageani refluks

•Metaplazija zadnje trećine jednjaka (Baretova ezofagija)

•Peptički ulkus

•Hronična dijareja

•Akutni i hronični pankreatitis

•Kancer-hepatocelularni,ezofagealni,abdominalni

•KVS bolesti-HTA,tahiaritmija,kardiomiopatija

•Bebi-beri-popuštanje srca sa edemima(vlažni beri-beri) ili neuropatija (suvi

beri-beri) povešan sa deficitom tiamina

•Respiratorna oboljenja-pneumonije,TBC pluća

•Neurološke komplikacije-periferna neuropatija,Vernike-Korsakov

Sy,cerebelarna degeneracija

Terapija alkoholizma

•Medikamentozna-disulfiram

•Individualna psihoterapija

•Grupna psihoterapija-klubovi lečenih alkoholičara

•Porodična psihoterapija

•Socioterapija-ORT

ORT kod alkoholičara

-Terapijski ciljevi-

•Pripremiti pacijenta za povratak u radnu sredinu i normalan život

•To su često usamljene,nezrele,emocionalno nestabilne ličnosti sa puno

problema u odnosim asa okolinom,tako da ih treba podsticati da se angažuju u

grupnom radu

•Poboljšanje radne sposobnosti motivisanjem pacijenta za rad,vežbanjem

pažnje i koncentracije,jačanjem samopouzdanja i upornosti i ponovnim

uspostavljanjem radnih navika

•Biranim aktivnostima pomoći pacijentu da se oslobodi anksioznosti i relaksira

Odnos radnog terapeuta prema pacijentu

•Nizak nivo samopoštovanja kod alkoholičara zahteva stalno ohrabrivanje od

strane terapeuta,kako u radu,tako i u ostvarivanju socijlanih kontakata

•Pacijenti često zauzimaju ambivalentan stav prema tretmanu u radnoj

terapiji,minimalizuju svoje probleme i racionalizuju svoje ponašanje

•Nisu retke ni depresivne reakcije kao posledica osećanja krivice

•Terapeut treba da razume da je otpor koji pacijenti ispoljavaju prema radu

posledica straha od neuspeha i mora da bude vrlo taktičan da bi ih pridobio za

saradnju

Tehnike i aktivnosti ORT

•U skladu sa terapijskim ciljevima,kod alkoholičara je moguće primeniti skoro

sve vrste tehnika radne terapije

•Sedativne tehnike su idealne u periodu kada su pacijenti visoko anksiozni

•Dirigovane tehnike se koriste u vežbanju pažnje i koncentracije pacijenata,kao

i u minimalizovanju greške u radu koja bi poljuljala samopozdanje pacijenta

•Mehaničkim tehnikama-angažujemo pacijenta u grupnom radu i izvlačimo ga

iz samoizolacije kojoj su alkoholičari skloni

•Stimulativne tehnike-kod pacijenta koji su bezvoljni,potišteni i bez motivacije

•Inventivne i slobodne tehnike (koje zahtevaju potpuniji angažman)-u završnom

stadijumu lečenja

Kontraindikacije

•U početku tretmana alkoholičara treba izbegavati aktivnosti koje dugo traju

•Aktivnosti koje izoluju pacijenta

•Aktivnosti koje prevazilaze njegove aktuelne sposobnosti da se skocentriše

ZAVISNOST OD

PSIHOAKTIVNIH SUPSTANCI

Definicija PAS

•Psihoaktivna supstanca (PAS) je ona materija koja pri unošenju u

organizam menja aktivno stanje svesti,percepcije,raspoloženja i

kognicije,što rezultira maladaptivnim obrascem ponašanja osobe koja

koristi PAS.

Epidemiologija

•Oko 48% odrasle populacije konzumira alkohol makar povremeno

•33% puši cigarete

•5% koristi ilegalne droge (300 miliona ljudi)

•Poslednjih godina dominira obrazac korišćenja više supstanci,često sa

različitim farmakološkim efektima

Podela PAS

•Opioidi (opijum,morfin,heroin,metadon)

•Amfetamini i slične materije sa simpatomimetskim dejstvom uključujući i

kokain

•Halucionogeni (LSD,psilocibin,meskalin)

•PCP i slične supstance uključujući i ketamin

•Depresori CNS-a (barbiturati,BZD,meprobamat)

•Kanabinoidi (hašiš,marihuana)

•Isparljivi rastvarači i derivati petroleuma (aceton,lepak,benzin,aerosoli) i drugi

nhalansi (azoz-monoksid)

•Alkaloidi beladone (atropin,seme maka)

•Alkohol

•Nikotin

•kofein

Zavisnost od PAS (adikcija)

•Neurobihejvioralni sindrom koji karakteriše ponavljana kompulsivna

potreba za uzimanjem PAS,uprkos neželjim psihološkim,fizičkim i

socijalnim konsekvencama

•Adikcija je često udružena sa:

•-fizičkom zavisnošću-fiziološko stanje adaptacije na supstancu,čije odsustvo

dovodi do apsinencijalnog sindroma

•-apstinencijalnim sindromom-grupa znakova i simptoma koji nastaju usled

naglog prekida unosa PAS,ili u slučaju značajnog smanjenja doze na koju je

organizam adaptiran;

•Karakteriše ga povišena aktivnost fizioloških funkcija koje su pod dejstvom

supstance bile suprimirane,ili depresijom funkcija koje su bile stimulisane

•-tolerancijom-stanje u kome droga ima smanjen biološki ili bihejvioralni

odgovor i potrebne su veće doze da bi se proizveo isti efekat

Etiologija

•Ličnost zavisnika-simptom je PL i bežanja iz neprihvatljive realnosti u svet

mašte

•Socijalni faktori

•Faktor droga:

•-od opijata se traži:ublažavanje straha,bola,napetosti,sanjarenje

•-od psihostimulansa:stimulisanje aktivnosti,erotizujući efekat

•-od LSD:stvaranje imaginarnog sveta

Obrasci korišćenja PAS

•Eksperimentalno korišćenje (kanabis,isparljie supstance)

•Situaciono korišćenje (stimulansi i halucionogeni)

•Rekreativno korišćenje (u odreženom periodu života),ali lako prelazi u

zavisničko korišćenje

•Politoksikomanija je korišćenje različitih vrsta droga pri čemu se neke koriste

da bi potencirale dejstvo drugih,ili da bi se izbegli negativni efekti posle

korišćenja nekih supstanci

•Dualne dijagnoze kod korisnika droga koji imaju pridružena psihička oboljenja

predstavljaju važnu kategoriju za terapijske intervencije

MKB-10 dijagnostički kriterijumi

•Prisustvo tri ili više manifestacija zajedno najmanje jedan mesec,ili su se

udruženo ponavljale tokom perioda od 12 meseci

•1.jaka želja ili prinuda da se uzme supstanca

•2.fiziološko stanje apstinencije prilikom smanjenja doze ili prekida

konzumiranja supstance

•3.prisustvo tolerancije

•4.otežano kontrolisanje konzumiranja supstance u odnosu na početak,dužinu

ili stepen uzimanja

•5.progresivno zanemarivanje interesovanja zbog upotrebe PAS i trošenje sve

više vremena za nabavku,konzumiranje ili oporavak od dejstva supstance

•6.nastavak uzimanja supstance,uprkos saznanju o njenom štetnom uticaju na

zdravlje

Opijati

•Prirodni (morfini kodein) derivati opijumskog maka

•Polusintetski (heroin)derivati opijumskog maka

•Sintetički derivati sa sličnim svojstvima (metadon)nazivaju se opioidima

•Aktivni sastojci opijuma su alkaloidi i imaju legitimnu upotrebu u farmaceutskoj

industriji

Heroin-I

•Deluje direktnim vezivanjem za opioidne receptore uzrokujući fiziološke efekte

endogenih opioida (endorfina i enkefalina)

•Zavisnost se vrlo brzo razvija

•Karakterne devijacije,gubitak etičkih standarda,seksualne

dezinhibicije,kriminogeno ponašanje,brojni mentalni poremećaji (depresija i

suicidalnost naročito)

•Ubrizgavanje nesterilnog materijala nesterilnim priborom i.v.putem izaziva niz

inokulacionih bolesti

•Kratkotrajni efekti:intenzivna euforija u trajanju 7-8 s (`rush`)-i.v.

-Kada se ušmrkava ili puši efekat traje 10-15 min i znatno je slabijeg intenziteta

-Posle inicijalnog efekta,nastupa pospanost

Heroin-II

•Akutna intoksikacija:poremećaj stanja

svesti,kognicije,opažanja,osećanja,ponašanja

•Uporen misaoni tok,odloženo reagovanje,nereaktivne

zenice,hipotenzija,bradikardija,hipotermija,centralnacijanoza,depresija disanja

•Dugotrajna intoksikacija:adikcija je najznačajniji efekat i predstavlja hroničnu

bolest sa čestim relapsima

•Apstinencijalna kriza:8-10 sati po poslednjoj dozi;pojačana aktivnost

autonomnog nervnog sistema (suzenje očiju,kijanje,pojačana sekrecija iz

nosa,zevanje,preznojavanje,nemiran san,muka,povraćanje,grčevi u mišićima

(akutna faza može trajati 7-10 dana)

Tretman heroinske zavisnosti

•Tretman akutne intoksikacije

•Tretman apstinencijalne krize

•Tretman psihološke adikcije (rehabilitacija)

•Psihofarmaci sa afinitetom za opioidne receptore:

•-agonisti (metadon,sporo oslobađajući morfin)

•-parcijalni agonisti (buprenorfin)

•-opioidni antagonisti (naltrekson)

•-simptomatska (klonidin,tramadol)

Tretman heroinskog predoziranja

•Očuvana disjana funkcija-opservacija i praćenje stanja svesti

•Kompromitovana disajna funkcija-asistirana ventilacija i osigenacija 100%

kiseonikom

•Nalokson amp.

•24h monitoring u uslovima intenzivne nege

Terapija apstinencijalne krize

•Simptomatska (nadoknada tečnosti i elektrolita)

•Neopijatski lekovi u ublažavanju apstinecijalnih

•Ublažavanje dijareje

•Muka i povraćanje

•Glavobolja i bolovi u mišićima-ibuprofen

Supstituciona terapija

-Metadonski program

-Buprenorfinski program

Kokain

•Slična forma kao i amfetamin-sulfat,ali je značajno potentniji

•Oralni,intranazalni,intravenski,inhalacijom,utrljavanje u mukozna tkiva

•1-2g kokaina uzeto i.v. Izazova smrt zbog poremećaja srčanog ritma i depresije disanja

•Korisnici veruju da je socijalno prihvatljiva ili rekrativna droga

•Kratkotrajni efekti-nastaju odmah-euforija,opšta psihofizička ekscitacija,koji kratko

traju,a smenjuju ih depresija,umor,napetost;kod većih doza ilizije i

halucinacije;psihotične reakcije

•Fiziološki efekti-tahikardija,hipertenzija,hipertermija

•Dugotrajni efekti-iritabilnost,manična stanja,psihoze,medicinske komplikacije

•Apstinencijalni sindrom-depresivnost,suicidalnost

Amfetamini

•Jednokratna upotreba izaziva snažan efekat zadovoljstva i euforije,smanjene

zamorljivosti,izražene motorne sposobnosti i samopouzdanja

•Dugotrajna primena;iscrpljenost energetskih

kapaciteta,razdražljivost,nesanica,deliriujum,gubitak TT,amfetaminska psihoza

•prekid uzimanja-depresivno raspoloženje i suicidalnost

•Ekstazi je sintetički amfetamin

•Lečenje:prekid uzimanja i detoksikacija

Marihuana i hašiš

•Tradicija konzumiranja u religijskim ritualima unazad 5000 godina

•Marihuana 4-12% THC

•Hašiš 40-45% THC

•Efekti počinju za manje od jednog minuta,vrhunac 20-30 min,traju 2-4 h

•Motorni i kognitivni efekti mogu da traju 5-12h

•Ponekad i precipitacija psihoze

•1.Faza euforičnog uzbuđenja

•2.Faza senzorne egzaltacije

•3.Faza pasivne ekstaze

•4.Faza sna

•KBT i motivacioni tretmani uz antidepresive i anksiolitike

Halucionogeni

•Iluzije i halucinacije nisu uvek prijatne

•Moguća je izolovana averzivna reakcija sa neprijatnim

halucinacijama,panikom,konfuzijom,depresijom i suicidalnim tendencijama

•Mogući flash-beck fenomeni posle nekoliko dana

•Moguće toksično oštećenje mozga i psihotične reakcije

Tabletomanija u užem smislu

•Najčešće se zloupotrebljavaju BZD

•Apstinencijalni sindormi-u vidu epi napada

•Postepeno smanjivanje doze je terapeutski postupak

•Neki zavisnici koriste istovremeno supstance čija dejstva se potenciraju i često

je predoziranje

•Neke osobe zbog fizičkog ili psihičkog oboljenja uzimanju nekontrolisano i

zloupotrebljavaju analgetike i anksiolitike

ORT kod bolesti zavisnosti

•Terapijski ciljevi:

•Osnovni cilj je ostavljanje droge

•Pred ORT stavlja se težak zadatak da razvije ili ojača one osobine ličnosti koje

mogu pacijentu pomoći da se zrelije ponaša

•Neophodna je podrška,skretanje pažnje sa misli o drogi-stimulisanjem zdravih

interesovanja i podsticajem zdravih socijlanih kontakata

•Raditi na formiranju radnih navika narkomana i poboljšanju njihovog opšteg

fizičkog stanja

Odnos radnog terapeuta prema pacijentu

•Većina zavisnika uglavnom priča samo o drogi i kontaktira samo sa svetom

koji ima veze sa drogom

•Često prema terapeutu ispoljavaju neprijateljstvo,negativizam i

agresivnost,uposredo sa posesivnim i zavisnim,zahtevnim pristupom

•To su uglavnom nezrele ličnosti sa sniženim stepenom tolerancije na

frustraciju i neophodni su im stalna podrška i razuveravanje da bi stekli

samopouzdanje

Tehnike i aktivnosti ORT

•Tretman treba započeti aktivnostima koje su sedativnog karaktera i daju

odmah vidljive rezultate

•Pacijente odmah po prijemu uključiti u grupni rad,a ukoliko je na odeljenju više

zavisnika istovremeno,bolje je angažovati ih individualnim tehnikama ili ih

rasporediti u različite grupe

•Pošto su najčešće u lošem fizičkom stanju,neophodno je poboljšati im

motoriku i opštu kondiciju tehnikama koje su rekreativne,primeniti vežbe

disanja i relaksacije

•Sa poboljšanjem psihofizičkog stanja dati im slobodne i inventivne

tehnike,organizacija grupnog rada na odeljenju,kao i aktivnosti koje zahtevaju

izvesnu odgovornost

•Stepen saradnje i želja za njom kod zavisnika variraju-u jednom trenutku žele

da rade i traže aktivnosti,u drugom ih odbijaju;iskoristiti njihove kreativne

potencijale onda kada su u kooperativnom periodu

•Od početka do kraja tretmana insistirati na formiranju radnih navika

Kontraindikacije

•Aktivnosti koje ih izoluju

•Aktivnosti koje prevazilaze njihove fizičke mogućnosti

•Aktivnosti koje su monotone,smirujuće i dopuštaju emocijama da preplave

pacijenta

Literatura:

-Jovan Marić. Klinička psihijatrija.Naša knjiga.Beograd, 2005.

-Vučić R. i sar. Klinička radna terapija.Beograd, 2001.

-Slavica Đukić-Dejanović i saradnici.Psihijatrija. Medicinski fakultet Univerzeta

u Kragujevcu,2011.

-Dušan Kecmanović. Psihijatrija. Medicinska knjiga, Svjetlost, Beograd-Zagreb-

Sarajevo.1989