Bolje se roditi bez one stvari nego bez sriće.pdf

8/21/2019 Bolje se roditi bez one stvari nego bez sriće.pdf

1/125

Arijana Čulina

Bolje se rodit bez one stvari nego bez sriće

Biblioteka: Femina Izdavač: Profil International d.o.o.Kaptol 2510000 Zagreb Za izdavača: Daniel Žderić Glavni urednik: Drago Glamuzina

Izvršni urednici: Berislav Cimerman i Ana Vraneša Lektura: Milovan Tatarin Grafičko oblikovanje: Renata Puki Oblikovanje ovitka: Ela Svilan Tisak: Profil3. izdanje, 2003.

Sva prava pridržana. Niti jedan dio ove knjige ne može biti objavljen ilipretisnut bez prethodne suglasnosti nakladnika i vlasnika autorskih prava.

Arijana Čulina

Bolje se rodit bez one stvari nego bez sriće

Na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu diplomirala je glumu 1989. godine, adanas je kao glumica stalno angažirana u Hrvatskom narodnom kazalištu u Splitu.Napisala je dvije knjige zaŽivotinjska posla 1997. i Put-ovanja, lud-ovanja 2001.. Njeina hil-knjigaŠta svaka žena triba znat o onin stvarima 2001. prodana je u 3o 000 primjeraka, aknjiga dramskih tekstova Dvi-tri teške drame za umrit od smija 2002. u 10000primjeraka. Za dramu Splitska kvatrologija 2002. godine dobila je nagradu MarinDržić. Već treću god i n u nastupa kao glumac kolumnist u em isi j i-Glamourcaffe.

13.C51 Srićaje ka i cesta na kojoj bi uvik tija vozit sam, bez automobila koji ti


2/125

prethode ili te slijede, nastojeći uvik preteć onog isprid sebe. Ali kadpretekneš jednog, uvik odnekud iskrsne drugi. Pretekneš osobni auto, naideš nakamion, pretekneš kamion, naideš na šleper, pretekneš Šleper, naideš na bager,pretekneš bager, naideš na prikolicu punu pijeska koji ti zasipa i muti staklo. Istalno očekuješ da voziš sam na cesti bez prepreka, a kad ti se to i dogodi, budeti nekako monotono, postoji opasnost da zaspiš, srušiš se s ceste i survaš uponor di više nema ničega. Ni prepreka, ni iluzija, ni života, ni sriče - ničega.Goge Bjondina

Dl ČUČI SRICA Plave princeze i crne vištice

Kaže plavuša svojoj prijateljici: - Razumin da roda donese dite, ali kako paukmože odnit auto, nije mi jasno.Govori jedna plavuša drugoj: - Znaš da sam kupila novu četku za WC? Odgovaradruga: - Ne znam, ali menije nekako bolji papir.Znate šta radi plavuša kad dobije blizance? Traži oca drugoga diteta.Zašto su vicevi o plavušama kratki? Da ih crnke mogu razumit.

Ha, ha, neka im ga!Predstavljam se onima koji me ne znaju, a svi me znaju u mom zavičaju, samoptice, cvijeće, prepoznat me neće. Dakle, zoven se Gabrijela, a nadimak mi jeGoge Plavuša, ilitiga Goge Bjondina, šta bi u prevodu značilo - Goge Glupača.Ali, nišan prirodno glupa zato šta nišan prirodno plava. Ako vi pak ustvrditesuprotno i kažete, na primjer, šta ona Goge Glupača Č u I OLJE SE ROD T BEZ ONE STVAR! NEGO BEZ SRIĆE

opet pizdi, neću se naljutit, ozbiljno. Previše je kod nas tipova koji se pravepametni, pa je red da se neko pravi i glup, čisto radi ravnoteže. Osim toga, kažuda je mudrost čovika u skrivanju pameti, šta oće reć da našim umovima i ne carujeneka mudrost, s obzirom da se većina pravi pametna. A staje čovik gluplji, mislidaje pametniji, to je poznato iz povijesti. Zato je onaj, zaboravila san mu ime,mislim Sokrat, na kraju života reka: Znam da ništa ne znam." E, ali taj se nijerodija na našim prostorima i bija je svjestan svoje pameti, jer je ka geni-jalackoristija 15 mozga, dok prosječni čovik koristi samo 10. Pa sad vi vidite. Ali

kad bi oni koji pametuju i vladaju našim sudbinama koristili bar tih 10, bilo biizvrsno, mada bi se mi zadovoljili i sa 5, sigurna sam. Moj stari kaže da suljudi najgluplje beštije jer im triba najviše vrimena za naučit govorit, hodat isnalazit se u džungli zvanoj život, dok druge beštije na noge stanu ili poletečim iz one stvari ispadnu.Nas plavuše proglašavaju najglupljim dijelom ionako glupe ljudske vrste. Malo nasko shvaća ozbiljno. Ali nema veze. Jedan je reka da je ozbiljnost paravan zabudale, i ja mu se ovim putem zahvaljujem šta je sta u našu obranu. Većinamuškaraca želi ostavit dojam duboke mudrosti i neshvaćeno-sti, na primjer,političari, pojedini kvaziintelektualci i si., a prednost žene je šta nikad nemože ispast dovoljno glupa. Jer, ženu ako neš slušat, moreš bar gledat. Zato jeza političara bolje da to budu žene, jer su muški uglavnom dosadni, teško ih jeslušat, a još teže gledat. Dosadni su, spori, ružni i ćelavi, a kad je zagovornicom neka žena, sve se to lakše podnosi. Recimo, kad naša ministrica obraneobuče minić, vojnici stanu u stav gledaj, puška na rame i po naredbi opali". Vrlouspješna je bila i ona rasna plavojka, članica talijanskoga parlamenta, Cićolina- nogica, dekolte, plava kosa valjani su


3/125

argumenti. Još u osnovnoj školi sam to naučila. Najposjećeniji satovi bili su oniiz zemljopisa zato šta je profesorica imala noge i guze za poludit.Zato ja mislim da bi se mogla prijavit na sljedeće izbore. Iman duge noge,napridna sam i nazadna, jezik mi je jača strana, a obećanja, naravno, nećuizvršit. Dakle, pružam ka jedna plavuša sve šta i ostali muški političari, osimšta sam ugodnija za uho, a pogotovo oko i zabavnija za dušu.Ali zabavne ljude, a pogotovo plavuše, ritko ko shvaća ozbiljno, a i mi žene više

padamo na maco, tajanstvene, šutljive tipove čije misli moramo dešifrirat i počijoj nutrini možemo šta dulje kopat. Žene se, zanimljivo, uvik zalipe i padnu natu mušku kontru - tajnovitost i neshvaćenu genijalnost. Privlači ih šutljivost,samozatajnost, mirnoća i ispitivački, blagoteleći pogled. Gubimo samopouzdanjevrteći se ka srdele na gradelama, plašeći se da ne ispadnemo glupe dok naspromatra i duboko fiksira neki takav začudni ljudski primjerak. Divimo senjegovim neotkrivenim dubinama i nepresušnoj pameti. Pitamo se koje li sve tajnekrije u sebi, želeći zaronit šta dublje, kako bi istražile njegova prostranstva.I tako nekim ženama čili život prođe u kopanju po njihovim dubinama, da bi nakraju opizdile glavom u plićak, a umisto tajne otkrile da u sebi obično krijuglupost, a najčešće samo govno.Istodobno, dok većina tvrdi da su plavuše fatalne lomiteljice muških srdaca, jer

djeluju nježno i nezaštićeno, sve titule lipote osvajaju crne vištice. Crnke paksvi shvaćaju ozbiljnije i pitam se zašto. Sigurno zato šta su sve plavuše bileprinceze, a crnke vištice. I ka takve plavuše su lipo po čili dan sidile na zrnugraška ili svome princu na onoj stvari, dok su za njih drugi radili i skrbili,štitili ih i udovoljavali njihovim zahtjevimaj hirovima, pa zbog toga nisutribale za svoju sriču Arija Čulin BOLJE SE RODIT BEZ ONE STVARI NEGO BEZ SRIĆE

i zadovoljstvo ni prstom maknit, nisu imale nikakvog poduzetničkog duha, a nipotribe za njim, pošto im je sve bilo ionako servirano. Tako ti je inače sa lipimljudima, često atrofiraju, jer misle da im priroda garantira doživotni uspjeh beztruda. Crne vištice su već rođenjem malo hendikepirane, pa je kod njih tajpoduzetnički duh dosta razvijen, jer su one stalno morale smišljat novezločestoće, kako kome podmetnit i koga zajebat, da bi privukle pažnju koju suplavuše rođenjem stekle. I kad su ih skoro svojim trikovima, čarima i barimapretekle, plavuše su se trgle i skužile igru, tako da su opet u prednosti.

Zadržale su onaj naivni umjetnički dojam koji izazivaju u žrtvama, a preuzelepoduzetnost crnki. I dok su prije samo crnke žarile i palile, okritale moćnike injihove novce, ka kraljica Elizabeta i Zaklina Kenedi, danas to rade i plavuše.Ivana Tramp, Seron Ston, Madona vrte muške i lovu oko malog prsta. Doduše, ovoprvo je malo lakše od ovog drugog za vrtit, pošto muških ima više i lakše je doćdo njih nego do love, ali ako si pametna i znaš, ništa nije nemoguće, i tozahvalivši samo jednoj tubi plave piture. Ta mala bezazlena tubica more tiprominit čili život. Na kraju krajeva, ni smedokosa, neprimjetna Norma Džejnnikad ne bi postala fatalna Merlin Monro da nije svratila do dućana i kupila tumagičnu pituru. Za malo novaca dobit ćete samopouzdanje, moć i na kraju krajevakapital. Mala investicija, velika dobit. Ozbiljno, provajte pa ćete vidit, a akose plašite da vas neće ozbiljno shvaćat, morete tome doskočit ka, na primjer,naša Hilari Klinton, bivša žena bivšeg predsjednika Bila koji je srušija mit oplavušama.I dok je predsjednik Kenedi pobiga od Zakline u zagrljaj plave Merlinke, Bil nijepoštiva tradiciju, već je učinija suprotno - od plavuše Hilari pobiga crnojMoniki. Taj nagli povijesni


4/125

obrat spizdija je čilu naciju, a i samu Hilari, koja više nije znala oće li seposvitlit ili potamnit. Oće li pisat ili kakit. Da je mene pitala, ja bi ostaviladoli crno, gori plavo, pa nek biraju i kombiniraju. Ali ona je postupila na svojnačin i opalila sasvim drugu kombinatoriku. Za vrime predizborne kampanje svogamuža kosu je potamnila da ne izgleda vulgarno, a kad je Bil posta predsjednik,mišju boju kose zaminila je izrazito plavom, da izgleda šta bezazlenije. Ali sezajebala, jer je Bil pomislija da je postala preplava, odnosno preglupa i

prenaivna, pa se bacija na crnokosu Moniku koju je bacija na kolina i dopustijada mu popuši. Nakon šta je njemu Monika popušila onu stvar, on je skoro popušijapoložaj i misto uz Hilari, koja je neposredno posli tog nemilog događaja kosupotamnila, ostavila dojam ozbiljne izigrane pičije i postala dijelom političkogestabliš-menta. Sad je sigurna u sebe, kosa joj je plava taman koliko triba, nimanje ni više, glupa je, odnosno pametna koliko triba, ni manje ni više, a uznovu pituru napisala je i nove memoare. U njima je svojom kombinatorikom malotračala, malo hvalila Bila, izigravajući nevinu žrtvu, odnosno preplašenu,izigranu, ostavljenu princezu i prodala tu priču za milijune dolara, ni manje niviše. Bil je isto napisa memoare i proda ih duplo više, šta oće reć da nikaddobrom pameti ne možeš zaradit toliko love koliko dobrim skandalom. Kad je tovidila Monika, unajmila je ekipu pisaca pa se i ona bacila na pisanje memoara. I

tako je ta sveta obitelj postala poznatija po pušenju nego vladanju. Monikapopušila predsjedniku i svi postali poznati i bogati. Monika napisala memoare,Hilari napisala memoare, Bil napisa memoare, pa evo odlučila i ja nešto napisat.Plava jesam, poznata jesam, glupa jesam taman koliko triba i pametna sam tamankoliko triba. Dakle, svi preduvjeti su tu, samo Šta još nisam popušilapredsjedniku. Arijana čulinaLakše je dilit savjete nego pamet - više ih imaPitaju me ljudi da im dam tu i tamo pokoji savjet. Ti si iskusna, govore. A znatešta je iskustvo? To je ono šta dobijete kad ne dobijete ono šta želite. Alizajebano je šta to iskustvo uvik dolazi nakon razočaranja. Nemaš ga kad si mlad ikad bi ti tribalo, a dođe u starosti kad ga više nemaš di primjenjivat. Coviklako drugima dili savjete, a istima teško može sebi pomoć. Lako je bit pametan zadrugoga. Ja sam ih dilila šakom i kapom dok nisam zagazila u govna života i dasam ih se držala, izbjegla bi i predvidila brojne pizdarije koje su mi se umeđuvremenu izdogadale. Covik kojem se osmjehne srića zaboravlja na savjete iumisto da sluša razum, prepušta se bezumnoj srići, a tek kad mu ona okrene leđa,vraća se savjetima, a i razumu, ako ga ima. Da sam ja pročitala sve svoje savjeteprije nego san krenila vatat sriću za bradu, ne bi se spotakla i tako dubokozagazila u govna života. Uvatila san ja malo brade, ali kozje, koza mi utekla, asamo dlaka njezine brade u šaci ostala. Sad pročitan pokoji put pokoji svojsavjet i mislin se: A pametne žene, jebate, kako sve zna." Onda pogledan sebe i

svoj život i ne mogu se načudit koliko san glupa.A znate šta čovika najviše zajebe u životu? Emocija. A šta bi ja bila pametna danišan emotivna, a emotivna san za popizdit, i pametna san za popizdit, i glupasan za popizdit. Pametna san zato šta znan da velike emocije donose velikorazočaranje, glupa san zato šta se usprkos pameti prepuštam emocijama, a emotivnasan zato šta san glupa. Dakle, kako vidite, očito je da sebi ne mogu dat nikakavsavjet, ali vama mogu ispričat kako je bolje imat sriće nego dobar savjet, mogu BOLJE SE RODIT BEZ ONE STVARI NEGO BEZ SRIĆEvan ispričat kako san vatala sriću za bradu i zaključila kako se bolje rodit bezone stvari nego bez sriće, mogu vam ispričat kako sam to još dublje zaglavila ugovna života i ponešto vam predložit kako i vi ne bi u njima zaplivali. A ako unjih ipak upadnete, morate bit svjesni da, ako sami sebe ne iščupate, drugi ćevas s radošću još dublje u njih gurnit. Možda ne iz zloće, već iz čistog sporta izadovoljstva koje čoviku pruža tuđe propadanje. Tuđa srića nije zabavna, eto,možda samo zato. Covik gledajuć tuđi pad raste u vlastitim očima.Pošto san lajava, ne mogu izdržat i sve ću vam ispričat, sve, a pogotovo zato šta


5/125

su se i muškarci počeli interesirat za moj život i savjete, i to, kako kažu, nezbog sebe, nego svojih žena. Ali ne laje pas zbog sela, znam ja to. Mačomeni kupeka fol ženi knjigu mojih savjeta za rođendan, pa je sami kradomice čitaju uzahodu. A onda mi profondo glasom kažu: - A šta je, Goge, jebate, oš ti menispizdit ženu i brak, jel, a? - A to spizdit znači osvijestit. A ja im svima kažemda nema straja i ponavljan da nikom ne mogu solit pamet niti dilit savjete kakonfete, ali možda nekim ženama mogu malo olakšat situaciju, dileme, pokazat dauglavnom dilimo iste probleme i da nam je namijenjena slična sudbina. Pitanje je

samo ko je svoju sudbinu i kako, kojom snagom vitra, uspija preusmjerit ka jarbolna brodu. I ma koliko mi sudbinu preusmjeravali, ona nas neće mimoić ka ni vitar,samo je pitanje s koje će strane puh-nit i kojom jačinom, da se na kraju brod neprivrne. Ja još nekako držim kormilo i održavam se na vodi zvanoj život,valovitoj, ali možda zato i interesantnoj. Jer, čuj, nije dobro da ti je životravna voda, ali nije dobro ni da su preveliki valovi, da se ne utopiš. Zato jedobro talasat malo tamo, malo vamo, dok brod ne uplovi u mirnu luku iz koje opetmora kad-tad povremeno isplovit, dane istrune, kaJ čovik. Zato ću svoja iskustva Arijana Č u I i n BOLJE SE RODIT

EZ ONE STVAR NEGO BEZ SRIČE

podilit sa vama da vidite da niste sami u kaseti brokava zvanoj pasji, oprostite,ženski život.Muški su lipši leševiNe branim ja toliko žene, nego samo govorim o slabijima. Jer, i Bog je bija muškoi kad je stvara svit, uredija je sve najbolje za muški rod. Normalno, ka sebi.Nije im da mje-sečnicu, ne moraju rađat, ne moraju se borit za emancipaciju,lakše dozive orgazam i ne moraju sidat kad pišaju, mogu ga izvadit bilo di. Isad, di je tu pravda? Oni su jači, čvršći, sve im je olakšano u životu, a žene suka krhke, nježne i moraju potegnit za muške, dicu i sebe same. Kažu muški: - Vižene stalno nešto pizdite i kukate, ali nova istraživanja pokazuju da mi prijeumiremo i da ste vi žene izdržljivije, vi ste nama to priuštile, vi ste nasuništile. - S jedne strane, statistike stvarno pokazuju da su žene postaleizdržljivije. Na primjer, nedavno su testirali MIG 21 i stavili onu našuministricu obrane s minicom na opterećenje od 6,5 G gravitacijskih sila i jednogmuškog novinara na 2,5 G. On povratija u masku, skoro se ugušija i totalnoonesposobija avion. Pišu novine da su majstori morali vaditi sve instrumente iz

kokpita, čistit ih od te bljuvotine i ponovo ih baždarit, a zbog čišćenjatapecirane unutrašnjosti izvađeno je i katapult-sjedalo, donja oplata i poaviona. To je stvarno bila rikavela. Kaže čovik, naškodili mu kumpirići na brziniod 1000 km na sat. A našoj ministrici ništa, moga si je ispalit u svemir, okretati obrtat sa svih strana koliko si tija. Viš šta ti je žensko, peri, deri!Mislim da muški umiru prije žena od linosti, atrofiraju. Aktivni su negdi dopedesete, a onda, kad ih prođu ti ultimi skoši, zadnji trzaji, ta ludavica, druga mladost, zalegnu i uline se. Malošetnjica, karte, janjetina, kauč i TV, dok žene, bogme, za čilo to vrime skačuoko njih, oko kuće, diče, unučadi. I sad, normalno da oni prije umiru, to jelogično. Jer da žene prve umru, oni bi odma za njima pocrkali, jer ih niko ne biima služit. Ali u jednoj stvari su u prednosti. Ženama od napora prije atrofiramuskulatura, a oni umru mlađi i budu puno lipši leševi.Bolje da imaju ljubavnicuŠta se tiče ljubavnica, ne znaš je li bolje da ih imaju ili nemaju. Bog je s testrane bija pametan. Nije ima ženu ni ljubavnicu i zato je moga bit objektivan,


6/125

jer je stvari gleda s odmakom i sa strane. Uvik priseban, vridan poštovanja,strahopoštovanja i svega onoga šta se ne može reć za ljudsku vrstu. Naporni su,jako su naporni. Za popizdit. Misle samo na sebe i kako sebi ugodit, ali kadosjete da ih je minula prva mladost, onda prestaju bit naporni i postajuprenaporni, više nego nesnosni. Dakle, u prošloj sam knjizi objasnila kako seponašaju kad imaju ljubavnicu. Postanu napadno Ijubazani, poslušni, fini, odnosnosve ono šta inače nisu, redovno se tuširaju, peru noge, zube, parfimiraju iminjaju mudante. Ako pak nemaju ljubavnicu, a boje se starosti, postupak je više-

-manje suprotan. Uglavnom sva njihova frustracija padne ženi na teret. Svako dviure se važu i izvještavaju koliko imaju kila, koliko su se digli, koliko pali. Idok im kile uglavnom skaču obrnuto proporcionalno, alat im, odnosno ona stvar,uglavnom pada. Izvještavaju o broju i kakvoći probave, analizirajući je do utančine. Toliko da ti dođe za povratit. Žale se Č u I OLJE SE RODIT EZ ONE STVARI NEGO BEZ SRIČE

na ovo i ono, motaju po kužini, kuvaju, kemijaju neke čudne čajeve i medikamenteza prostatu, probavu, protiv gripe, za jačanje organizma i imuniteta. Mišaju stovrsta egzotičnih i domaćih trava, bili kruv zamine crnim, glavna literaturapostaju im knjige i savjetnici za očuvanje mladosti i zdravlja, priručnici zabolji i zdraviji život, vitaminska biblija, liječenje prirodnim travama, knjigeza život bez stresa, savjetnici za bolji seksualni život u šezdesetim, knjige zazdravu prehranu i čišćenje organizma, knjige s uputstvima u kojima se govori onemiješanju bjelančevina i ugljikohidrata, nekonzumiranju voća posli jela radifermentacije, varenja i probave, te lijeganju nakon ručka na livi bok. Nakoniscrpnog svakodnevnog iščita-vanja uputstava pune kuću preventivnim sredstvima, ustrahu od bolesti ili, nedajbože, naprasne smrti, toplomjerima, tlakomjerima,reumatskim grijačima, vitaminima, mineralima, a kad počnu dodavat svemu tome iprirodni antibiotik -češnjak, znaj da im je ljubavnica odlepršala. Čila kućapočne smrdit od luka, kuvanog vina, rakije i ostalih domaćih mirisnihpreventivnih medikamenata. I sad, nakon svega toga, a pogotovo detaljne analizeprobave, kako će žena imat želju za seksom s njima? Nikako.Dakle, nakon šta smo se jedva riješili očeve ljubavnice, zahvatili su nasproblemi ove vrste muškog preživljavanja, preventivnog djelovanja u svrhuočuvanja vječne mladosti, snage i borbe protiv naprasnog i bilo kakvog umiranja.Dolaskom tih uglavnom dosadnih, a ponekad i smrdljivih problema, zaključujem danišan sigurna je li bilo bolje dok je dragi tata ima ljubavnicu ili sad kad je

osta bez nje. Jer, ljubavnice i ljubavnici ljude drže u životu. Pomlađuju ih,drže u fit formi, daju im volju da se urede, namirišu, da ne klonu duhom, vraćajuih u mladost, nose na krilima nade, tiraju ih čitati pametnije knjige od pukih priručnika za preživljavanje u srednjim godinama.Siromašni ljubavnici u poodmaklim godinama nečim moraju fascinirat mlađahnuljubavnicu, pa ako nemaju love, moraju se bacit na čitanje filozofskih knjiga osvemiru i postanku života, kratkih sadržaja svjetskih bestselera i klasika, poštoza integralne tekstove, uz to šta su komplicirani, nemaju vrimena ni živaca sobzirom na godine. A oni pak najambiciozniji, taman kad mukotrpno stignu dokraja, uglavnom zaborave na početak. Ljubavnici ljudima obnove dušu i tilo,iscide sve ono iz čovika šta možda nije ni sam zna da ima. Ta ljubav tira ga daproba ovo i ono, napada sa svih mogućih strana i puca iz sveg raspoloživogoružja, tako da čovik sam sebi postane glup, lud, zanimljiv, šašav i otkačen. Štaje u svakom slučaju bolje od dosade koja ga snađe kad ostane bez ljubavnice ikoja na kraju padne na teret njegovoj ženi. Ljubavnici, dakle, pripadne radost, aženi žalost. Nakon ljubavnice dolazi mirenje sa sudbinom i postojećim stanjem,


7/125

borba za starost, ako je neko bija u godinama u kojima je bija moj otac.- Goge, ne znan šta ću s njim - nedavno mi se požalilamater. - Valja se čili dan po kući. Ide iz sobe u kužinu i natrag.Da bar oće malo izać iz kuće. Ne mogu se naviknit da mi ječili dan uz guzicu. Dođe mi da nazovem onu njegovu bivšuljubavnicu i zamolim je da ga malo primi dok se ja odmorim.A ždere toliko tog češnjaka da mi čila posteljina i soba smrdi,a o seksu da ne govorim, moš mislit kako mije. Dođe mi da se

ugušim. Jedva sam ga navikla da se pere doli, sad tribam i gori.- A stvarno - govori jučer moj jedan prijatelj drugom -idemo lipo mi muški na ljetovanje, bez žena, pa ćemo pustitbrade i nećemo se prat deset dana. - Jebate, izgleda da se onis-amo zbog nas, Ako je tako, tribaju nam zahvalit da nisu

i plisnavi. - Jede taj češnjak ka kruv - nastavila je ?r, sve dok je otac, kojije nešto načuja, nije prikinija.- A to vama smeta! Staja mislin na sebe i svoje zdravlje! Sadvam smrdim. A nisam vam smeta ni smrdija dok sam zaradivaza vas. Onda sam vam mirisa ja i pare. Ali odsad će Stipe okre-

nit ploču i malo mislit na sebe. U grob bi vi mene otirale, ali akoneko u ovoj kući triba tamo otić, bolje vi, nego ja. Trpija sam iispunjava svaki vaš hir, a sad ćete vi malo trpit mene.- Stipe, šta se bojiš toliko za svoje zdravlje? Šta se treseš ikontroliraš? Pa ti si zdrav muškarac - smirivala ga je mater. - Razumila bi te da imaš neku bolest, recimo rak, aliovako...- Rak, jebate rak! - skočija je ka oparen stari. - To bi timeni tila, ni više ni manje nego odma smrtonosnu bolest.- Ma to san ja samo rekla za primjer, Stipe moj.- Za primjer, pa odma najgori, smrtonosni - nastavija sederat. - Sta sebe nisi navela za primjer, znan ja te vaše primjere, to bi ti tila sad kad san vam sve stvorija, da odem, a tida nađeš ljubavnika. Ali neće Stipe. Ne da se Stipe. Ne, ne.Tako je govorija moj otac, a ni muž nije bija bolji.Jedno jutro, u cik zore, dok sam duboko spavala, drma me svom forcom i budi.- Goge, Goge, diži se, šest je uri.- A di ću sad u ovu uru, jesi popizdija - pitala san ga, trljajući još krmeljave oči.- Idemo Goge kontrolirat krv.- Koju krv, šta ti je - pitala san ga.- Našu. Idemo prigledat krv - pizdija je i dalje.

- Pregledavaj ti svoju, meni je moja dobra - odgovorilasam i okrenila se na drugu stranu. jli on se nije da odvratit, BOLJE SE RODIT BEZ ONE STVARI NEGO BEZ SRIĆEnavalija je i šija mi na glavu. A šta neki ljudi znaju bit uporni, za popizdit,da mi je samo pola te upornosti, bila bi predsjednica države. Ali eto, Bog se tupobrinija. Ko nema talenta, mora imat upornost. I tako, šta ću, radi mira u kućiučinila san i to. Digla se, istuširala, popisala u praznu teglu od pekmeza kojumi je uvalija, a kad smo sili u auto, u onu praznu ruku uvalija mi je svoju punuteglu.- Nemoj samo izmišat te pišote - upozorava me.- Neću izmišat, neću, nišan blentava. Na tvojoj pišoti sunacrtane marelice, a na mojoj šljive.I vozi on, vozi, a ona pišota se trese li ga trese, a ja se mislin: Pogle,jebate, šta ti je život, ljubav i romantika. Prije mi je poklanja dezodoranse, asad mu pišotu nosin. A na šta se ovi život svede. Dobro je reka oni Sekspir da jeljubav kratkog daha. Uvik je nešto spizdi, ili bolest, ili glupost, ili smrt, ili


8/125

pre-vara. Uglavnom, to šta je vodija mene sa sobom, nije me vodi-ja šta sebrinija za moje zdravlje, nego da vidi koliko san zdrava za njega trpit. Posli,kad je vidija da je moćan, otpuva je.Puca nj u praznoTili smo imat dicu, ali nismo mogli. Sami ćorci. Pucanj u prazno. I kad je stigauredan nalaz krvne slike, nagovorila sam ga da ode napravit i spermogram. Mislimse, kad se već oće pregle-davat, nek prigleda i onu stvar. Dosadilo mi je bitjedini krivac. Sla je on mene na pregled, ali kako se po medicini prvo mora

prigledat muško, nekako se, mada nerado, odlučija na taj korak. - Oš da poden stobom? - pitala sam ga, ne bi li ga odobrovoljila, jer muškima je puno lakšeprigledavat krv nego spermiće. Tu im direktnp u ego diraš. Jer kad je rič omuškim stvarima, oni e u OLJE SE RODIT BEZ ONE STVAR NEGO BEZ SRIĆE

vole ostavit dojam rasplodnog bika i vrhunskog jeba... Znate onaj vic kad je Mujosvršija u bolnici zbog probavnih smetnji? Nakon šta se grčija i presavija odbolova čilu noć, doktor gaje izvijestija da je problem vrlo ozbiljan, našta ga jeMujo zamolija: - Molim vas, doktore, ako umrem, recite svima da sam umra od side.-Zašto - pita je doktor. - A eto, ako već moran umrit, tija bi umrit ka jebač, ane ka seronja - odgovorija je uznemireni Mujo.- Oš da pođem s tobom - pitala sam bivšeg još jednom.- Zašto? - odbrusija mi je mrgodno.- Pa da moš lakše svršit - odgovorila sam.- Ajde, jebate, ostani doma, budeš li išla sa mnom, neće mi seni dignit - izdera se i otrgnija sliku gole ženske s kalendara, onušta kamiondžije višaju po autu da imaju bolji pogled na cestu.Malo san se ofendila, ali mislin se: ,,Aj, i onako ide u doktorice, pa nek drkana koga oče." Može na sliku, doktoricu ili medicinsku, svejedno mi je. Ove dvi muočito nisu tile dat, pa je ipak okačija sliku na kvaku i udri, napunija bočicu iveć nakon par dana doša po nalaze.- Šjor, spermogram vam se popravija - rekla je doktorica.- Kako popravija, jebate, ovo mi je prvi put da kod vasdrkam - odbrusija je bivši.- Skužajte, ali od jednog tipa spermatozoidi toliko sliče navaše da smo stvarno mislile...- Koze, glupe ženske, jebo vas ja, nemojte da vas dovatim,

pa ćete vidit čiji su koji - procidija je i zalupija vratima.A zdrav je, ljudi moji, moga bi s njim kamenje cipat! Ima je, eto, dobru krv,spermiće, sve, sve, a ni ja nišan bila za bacit, ali kažu da neki parovi zajednone daju ploda. Znan i osobno nekoliko takvih slučajeva. Budu ljudi skupa desetgodina i ne mogu imat dicu. Rastave se i dobiju ih sa drugim partnerima.Uglavnomi on i moj stari nastavili su dalje sa svojom samo- njegom i samokontrolom. Obojica su čak uvjereni da će se uskoro pronać lik zadugovječnost.- Vidit ćeš da će pronać lik s kojim ću se ja ponovo vratit u dvadesetu i živittristo godina - govorija je oni moj, a ja sam ga samo slušala, slušala i mislila:A, glupih muških, jebate." Pa šta ako, na primjer, i pronađu takav lijek, a njegaonda opiz-di auto?Sapunica počinje - nastavci su u modiNeosjetno sam vam, eto, već počela dilit savjete, a i prepričavat svoj život.Imam vam puno toga za reć, pa ne znan odakle počet, čemu dat prednost. Zato ću jagovorit, a vi dajte prednost onome čemu budete tili. Tako je najbolje. I nemojte


9/125

mi zamirit šta mi misli priskaču, jer je to kod nas u Dalmaciji normalno. Mi vamu jednom razgovoru obrađujemo pet tema, i to istodobno. Govorimo svi uglas i, zadivno čudo, svi se ra-zumimo, pa čak i kad se ne razumimo. Bitno je da priča ide.Stručnjaci kažu da su žene sposobne u isto vrime radit pet radnji, dok semuškarci mogu skoncentrirat samo na jednu, a to datira još iz kamenog doba, kadsu se morali usredočit na plijen, dok su žene morale izoštrit sva čula kako bičuvale špilju. Zbog toga smo mi sposobne radit tri radnje: gledat TV, kuvat ručaki pričat s prijom priko telefona. A oni, pošto su ograničeni, mogu radit samo

jednu stvar. To je razlog zašto pizde kad gledaju utakmicu, a žena i dica zujeuokolo, dok draga supruga redovno pita: Dragi, koji su naši?" Kad napuste radnjei prepuste se priči, muški se izjednačavaju sa ženama, pa čak postaju i veće babelajavice. Sudeći po tome, naši muški malcice odstupaju od tipičnih izdanakapračovjeka.

A r i j a n a Ću BOLJE SE RODIT

EZ ONE STVARI NEGO EZ S R I Ć E

Odlučila san napisat nastavak svojih dogodovština, jerbo svaka značajnija facadanas piše knjigu. Ko god kupi kompjutor, napiše neku knjižicu ili memoare, pa semislin: Nišan ni ja zadnja štraca, iman i ja štošta za reć, neka se čuje i mojglas i moje misli koje su sabrana djela i koje bi bilo šteta ne podilit s vama.U điru su, dakle, nastavci knjiga, filmova, serija pa pišem i ja nastavaksabranih djela o svom životu. Moja mater obožava nastavke, pogotovo ljubavnihsapunica, ali koliko god ih ona obožava, otac ih prezire iz dna duše. Moraterazumit žene koje to vole. Dok mišaju banalni ručak, gledaju uzvišenu romantiku.Osim toga, scenarij je takav da moš pogledat svaku desetu epizodu i neš ništapropustit, inače čovik ne bi moga povatat sve konce, pošto ne bi ima vrimenanacrtat se baš svaki dan u isti sat na istom mistu isprid televizora. A radnjateče lipo, polagano i dosadno. Moj otac, naravno, pizdi na te serije, pogotovozato šta se emitiraju za vrime ručka. Govori: - A jeba im pas mater, uvik daju teserije za vrime ručka, i uvik tamo svi plaču. A šta toliko plaču, jebate, pari daim je loše u životu. Sve sami bazeni oko njih, a kako bi tek plakali da morajuradit ka ja po čile dane i da su im ruke izgrižene od razredivača ka moje? Njima

je jedini posa gledat kako će ko kome napakostit i ko će koga iza kojeg grmapovalit. A, brate, izjebali su se svi međusobno! Ne tribaju mislit kako priživitod prvog do prvog ka ja. Imaju love ka govana i plaču, a šta bi onda triba ja?Ubit se? E, daje taj u seriji kopa čili dan u rudniku, ne bi on tu meni pizdija iplaka zbog neke pičkice, nego jedva čeka nešto poist i zavalit se. Pa kad setako, kume moj, umoriš, padneš ka pokošen, nema neuroze. Uglavnom ja i mater bi, čim bi zazvonija na vrata, stišale ton, a ostavile sliku,šta se u potpunosti slagalo s atmosfeom koja je vladala za stolom. Buljile smo uTV trpajući mahinalno hranu u usta, pošto je duhovna hrana bila jača od one kojusmo žvakali. Otac je i dalje pizdija, ali ništa nije pomoglo, jer nikakveprijetnje nisu mogle spriječit našu znatiželju koja nas održava u životu. I poštovirujen da ste i vi samo kurijožast svit, ispričat ću vam nešto o svom, Zdeninu,očevu, materinu, susidovu životu i životima svih onih koji su se u međuvremenunašli, utkali ili prisikli moj put. Ispričat ću vam neke pizdarije izdjetinjstva, jer o tome ionako svi pišu, neka ovo bude jedan roman toka svijestiili toka misli. Može sve to danas u vrimenu kad ne znaš ko je kome muž, a ko ćer,


10/125

ko je glup, a ko prodaje pamet, ko stručnjak, a ko foler. Uglavnom, eto,nastupila je jedna opća demokracija mišljenja i ponašanja, sve je dopušteno imoguće. Sve more bit, a i ne mora. Logika je postala jedan vrlo fleksibilanpojam. Danas je najlakše nekom, šta bi rekli, skužajte na izrazu, prodat muda zabubrige. Zato će i u ovom mom štivu bit raznorazne kombinatorike. Neka ovo budejedan demokratski roman u kojem ću ja lipo pisat kako oću i šta oću, a vi možeteglasat za njega ili protiv. Ispričat ću vam šta mi se u međuvremenu izdo-gađalo išta mi se nije izdogađalo, šta san tila da mi se dogodi, a nije, šta nišan tila,

a dogodilo mi se, di san sad, a di san mogla bit, di san bila, a bolje da nisam,šta san tila, a šta je Bog odluči-ja, šta je Bog tija, a ja ga nišan čula.Kome se ispovidit?Čovik se mora katkad nekome ispovidit i olakšat dušu. Ali, pitanje je kome.Prijateljice su lajavice i tračerice. Uglavnom ne govore o svojim, već samo otuđim problemima koje Č u BOLJE SE RODIT BEZ ONE STVARI NEGO BEZ SRIĆE

prenose na druge, drugi na treće, tako dugo dok epidemija trača ne uvati čiligrad, okolicu, pa i šire. Psihijatri su skupi, a poneki ne mogu ni sami sebipomoći; svećenici su isto samo ljudi, pa ti na kraju ostaje samo Bog.Ja imam potribu koji put otić u crkvu, ali uglavnom sama, onako, ja, Bog, IsusKrist i Divica Marija, fejs tu fejs. Kleknem isprid Gospina oltara, osjetim nekimir u sebi, zastane mi dah, prestanem disat, ništa ne tražim, jer odavno samnavikla da nije dobro ništa ni od kog puno očekivat, pa ni od Boga. Pitat, ono,Daj mi, Bože, ovo ili ono". To nije dobro. Ona poslovica nije luda, koliko se godtakvom na prvi pogled činila. Coviče, čuvaj se svojih želja." Jer, fakat, kad godsan nešto jako zaželila, opizdila san glavom u zid. Bog sigurno ima sa mnom, ka isa svim nama, neke planove, zato i stavljam svoju sudbinu u njegove ruke, kojaje, tili mi to ili ne, od samog početka tamo i bila.Volim stare crkve. Odišu duhom vrimena. Svit uvik fascinira proteklo vrime, ljudikoji su njim protutnjili i tragovi koje su ostavili. Covik osjeća nekostrahopoštovanje prema tim tisućljetnim bovanima isprid kojih stojiš i pitaš se:Bože, di je sad svit koji je ovo gradija i isprid ovog oltara se molija?" A maloko od nas razmišlja da će im se uskoro pridružit.Draže su mi stare crkve, ka Sveti Duje, nego pregršt ovih novokomponiranihzdanja. I ne volim gužve, mase ljudi koji se guraju i mise svećenika koje redovnone razumin. Dosadne su, mislim, uglavnom su dosadne. Zabole me noge i leđa dokstojim i slušam ih, a ako sidnem, još je gore. Svaki čas se moraš dizat ispuštat, sidni, dignj se, sidni, digni se. Najdraže mi je kad sviraju orgulje, to

je lipo, ali mi nije drago kad svećenici počnu urlat i pritit se strašnim sudom.Ne razumin zašto uvik govore blago siromašnima", a žive bogato. Odjeća im neizgleda baš ka u Svetog Frane Asiškog ili Isusa Krista, koji je oda u japankama, zavijen u neke lancune. Kako je govorija, tako je i živija. Išapješice, propovijeda i živija pod vedrim nebom ka pravi svetac, a tako su biliobučeni i njegovi apostoli. A današnji popi odaju u robi optočenoj zlatom, žive uvilama, ne odaju u japankama i voze se luksuznim autima. Ne volin se ispovidatljudima. Ali tila sam učinit materi zadovoljstvo, pošto se ona stalno ispovida panagovara i mene. - Ajde, Goge, biće ti lakše - stalno me nagovarala. - Bog svečuje, zna i oprašta. - Bog da, ali šta pop ima s tim - pitala sam je pitanje nakoje mi nije tila ili nije znala odgovorit. Ali, kako bi je odobrovoljila, nakraju sam ipak otišla na tu ispovid. Stala san u red dok se upravo održavala misana francuskom i čekala, čekala, čekala. Po ure, pa uru, uru i po, dvi, a u redusve žene, nigdi muškog na vidiku. Sudeć po tome, mi smo puno veće grišnice odnjih. Oni, eto, uz to šta nemaju mana, izgleda da nemaju ni grija. I dok sugrišnice čekale red za oproštenje grija i prosvitljenje duše, oni su sidili i


11/125

čuvali ženske torbe nakon šta je svećenik priko mikrofona napomenija da okolo imalopova. Bože oslobodi, pa zar i na tako svetom mistu?" pomislila san, ne virujućiušima. I čekan ja tako, čekan, a uvik zadnja u redu. Svi skaču priko mene, ka ubanci; u samoposluzi više poštuju red. - Gospodo, šta ste došli na ispovid kadskačete priko reda? - odbrusila san jednoj kad mi je dopizdilo da me na takosvetom mistu prave pizdom. - To vam je već grij - rekla sam joj -niste tribalionda ni dolazit. - A ova me samo ošinila, prostri-lila pogledom i ladnoprošišala, za njom druga, pa treća, ka da ja tu nisam postojala ka neka

činjenica, nego ka neka mona. Došlo mi je da ih opizdin šakom. Ali, kako san finaza popizdit, nišan tila pravit skandal zbog onih Francuza, da bar prid strancimane pokazujemo kakvi smo. Čekala san, čekala, bila strpljiva, sve dok za dvi urenišan konačno zauzela misto pokraj debelog popa u tisnoj ispovjedaonici. Osjećalasam se ka Čuli BOLJE SE RODIT BEZ ONE STVARI NEGO EZ S R I Ć E

da sidin na zubarskoj stolici. Knedla mi zastala u grlu, dok su mi se rukeznojile, a prsti nervozno stiskali. Ma, mislim, nije ugodno. Nišan se volilanikad ispovidat. Samo kad san bila mala, pa me mater tirala. Onda bi rekla popuda san beštimala, pljucala po cesti, gađala u teatru orkestar bombonima, šaralapo zahodu u novoj školi, dala Joki da me uvati za cicu, poslala učiteljicu upizdu materinu, stavila joj žvaku na stolicu, guštericu u torbu, i tako. A sadsan, eto, osjetila istu tu frku i knedlu. Ali dobro, kad san već pritrpila dviure stajat u redu, odlučila san ić do kraja.Između mene i popa nije bilo ograde. Više bi volila da je. Bilo bi tajanstvenijei ne bi se morali gledat ni njuškat, s obzirom da je ovi bija star, debel, ćelavi mastan, a dok je go-vorija, iz usta mu se širija smrad mortadele i češnjaka.Frflja je i mljacka ka da su mu puna usta sendviča.- Jesi udata? - pita me gledajući u postole.- Nišan, odnosno bila sam - odgovorila san isto gledajućikomad njegove postole.- A sad? - pita dalje.- Sad živim s tipovima - šapnula sam.- Kako? - pita on.- Nako - odgovorila sam.- Kako nako?- Pa nako, znate, nako.

- Jel ko muškarac i žena? - pita on.- A nego kako! Ne valjda ko muškarac i muškarac, mislim,s obzirom da sam žena. - Vidim ja, on pomalo popizdija.Govori: - Prestani živit bludno. Možeš se ispovidit samo prid smrt i da ti nijepalo na pamet ić na svetu pričest.Izašla ja ka oparena. Mislim se: Jebate, koji krele, jebate, neugode! A šta akoumrem iznenada, pa se ne stignem ispovidit? Bolje da nišan slušala mater, bolje da nišan ni dolazila, bolje da sam slušalasvoj unutrašnji glas, bolje da...", pritumbavala sam dalje. Ovako sam ispalapizda nad pi... i grišnica nad grišnicama. Pa i Isus Krist je Mariji Magdalenisve oprostija, a meni ovi ovako! A to nije čudno - šta je čovik veći, spremnijije na opraštanje drugome. Mislin si, jebate, on će ić u paka, a ne ja. Bog jenaredija da se čoviku, kad se pokaje, tribaju oprostit griji, a onaj tamo glumiveću facu i od samog Boga. Ali nije to sve.Jedna prija, nisam vam ju spominjala, tila je da joj budem kuma ditetu nakrštenju, a pop zabranija. Kaže: - Ne može, ona je raspuštenica i ne može. - A


12/125

jebate, je li to za popizdit! Mislim, bivši je od mene napravija budalu. Srce mislomija, njegova me mater šutnila nogom na ulicu ka pasa i sad san ja grišnicakoja, eto, ne samo da se ne može ispovidit, nego ne može bit ni kuma. I sad, kakose ja mogu osjećat, pitam ja vas, i tu ekipu u crkvi. Nedavno je Papa optužijaneke popove da su pedofiličari. A onoga popa crnca, koji se nedavno oženijaKineskinjom pa rastavija, primili su natrag u Crkvu, i to ne da bude kum ditetu,već na staro radno misto, da drži mise. Znači, nakon rastave on opet more bitpop, a ja ni kuma. A di je tu logika, majke ti!

S obzirom koliko je svita danas rastavljeno, pola kugle zemaljske živi grišno. Ibez obzira ko je kriv, a ko prav, svi snosimo istu krivnju, jebeni i pošteni. Nijedni ni drugi ne mogu se ispovidit. I di je onda tu pravda, jebate?Nek on uzme moje prezimeGovore da je danas svaki drugi brak razveden i da kod Pape čeka puna hrpetinapapira onih koji traže razvod. Ne znam zašjto suse ženili kad se liše svitarastavlja nego sastavlja?

Čuli

BOLJE SE RODIT BEZ ONE STVARI NEGO EZ S R I Ć E

Dobro je rekla ona Ketrin Denev kad su je pitali zašto se nije udavala: A zaštobi se udavala ako postoje rastave koje dobiješ bez problema." A u Maleziji su sepočeli rastavljat putem SMS poruka. To mi je za popizdit! Ljudi se upoznaju prikoInterneta, vode ljubav ljubeći ili drkajući na nečiju sliku priko kompjutora, arastavljaju se putem SMS-a. Znači da se faktički ne moraju ni vidit. Takvi subrakovi danas izgleda najuspješniji. Najdulje će trajat. Šta se ljudi manje vide,manje je razloga za sukob, a ako se uopće ne vide, ka u ovom slučaju, svađa jeizbjegnuta i ljubav vječna. Zapravo, meni nije ni jasno zašto se danas ljudiuopće vjenčavaju kad se mogu opaljivat i živit skupa i izvan braka te tako lipoizbjeć svu onu blesavu papirologiju oko udaje, rastave, promjene prezimena dokojeg je muškima strašno stalo. Nije mi jasno zašto bi mi žene uopće minjaleprezime. Pola života imamo jedno ime, a onda nam muški hoće nametnut svoje, kakobi nas obilježili, žigo-sali ka svojinu i stoku koja pripada njihovom stadu. Kašta pas zapisa svoj teritorij. To je meni totalno blesavo.I one crtice koje razdvajaju dva prezimena su blesave. Ta crtica između dvaprezimena je već ženski bunt protiv gubitka identiteta i totalnog prisvajanja.

Uvođenjem crtice počela je borba za osobnost, identitet, počela je emancipacija.Ali opet žene nisu imale muda da odbace muževo prezime, nego, eto, da jadnikuudovolje, stavile su crticu. Opet su stavile na vagu, more bit, a i ne mora,tvoja sam, ali i svoja, jebena sam i poštena. Nekad ta crtica zbog diče možda inije imala smisla. Ono, nek se čila obitelj isto preziva. To je O. K., ali poštodanas više ljudi živi u izmišanim, kombiniranim obiteljima, crtica je sve više.Pošto, recimo, preudata žena ima jedno prezime, njezino dite iz prvog brakatatino prezime, dite iz drugog braka prezime svoga tate, a novi mamin frajer,naravno, svoje. I zar to nije živi pičvajz? I koja to crtica more riješit, pitam ja vas? Pošto su muškidanas puno zajebaniji, žene su prisiljene iz praktičnih razloga češće minjatmuževe pa, kako se vrimenom množe, postoji opasnost da sva prezimena ne stanu navrata ili da od čestih minjanja stari poznanici više ne znaju o kome se radi. Isad, kad bi se ja ponovo udala i umisto Goge Bjon-dina prozvala Goge Pumpeta, vine bi znali o kome se radi, jel tako, budite iskreni. A to bi bilo šteta zanaciju. A žene ne žele minjat muževe ni prezimena, ali su prisiljene. Jedna je


13/125

glumica tako rekla: Tila sam imat veliku obitelj, sedmoro diče i muža, ali,jebiga, ispalo je obratno." Ne znam kako se ta preživala, valjda nije imala sedamprezimena.Zato se ja više neću zajebavat s tim prezimenima. Ako se budem drugi put udavala,nek on lipo uzme moje! Zašto bi ja redala njihova prezimena i tako pokazivalasvitu koliko me budala zajebalo. Znam, doduše, jednoga koji je uzeo prezime odženina bivšeg muža zato šta je zvučalo aristokratskije od njegova seljačkog. Imai toga. Od starog muža žena je tako dobila staru titulu, a od novog mladi ku...,

a skoro mi je izleti-ja! Zapravo, sve se to može izbjeć ako se izbjegne brak.Najbolje se zato ni ne udavat. Brak ima smisla jedino ako je dobra trgovina upitanju ka, na primjer, među bogatima, među kojima su rastave i najčešće. Svatilisu da je to unosan posa i da tako priko noći svoje ionako veliko bogatstvo moguudvo-stručit. Svjetske zvižde nakon nekoliko dana braka-mraka traže svitlostživota, odnosno razvod i lovu, ka, recimo, ona Mari Prišli i Nikolas Kejdž iliDženifer Lopez i onaj njezin, Liza Mineli i mnogi drugi. Bogati i slavni razvodese da bi bili još bogatiji i slavniji. Jer, mnogi od njih su čuveni uglavnom poskandalima i mnogobrojnim brakovima i razvodima. A iz svakog brakažene izlazeteže za koji miljončić, i ,tQ se onda

e u i BOLJE SE RODIT BEZ ONE STVARI NEGO BEZ SRIĆE

isplati. Ali šta ćeš ti tražit od ovih naših, kad su goli ka crkveni miševi. Jošje dobro ako te ne pokradu. Osim toga, muški se danas plaše braka, pogotovo onisituirani. Po tome odmah znaš je li netko dobrostojeći ili nije.Siromašniji lakše pristaju na brak od bogatijih. Evo zašto. Ako su iza nekogbogatuna dva-tri braka, a dobrostojeći je, biži. Tu nema sriće. Taj se više nećevezat iz dva razloga: prvi je šta se istrošija kod prethodnih razvoda, a drugišta je zaključija da za tu lovu more minjat ženske kad oće. Vezat će seeventualno kad više ne bude upotrebljiv, na vratima staračkog doma. Tad mu jekapital manje potriban od žene i spreman ga je u nju uložit. Oni siromašniji punosu spremniji na brak, jer ih to ionako ništa ne košta, a možda još nešto iizvuku. Eto tako. Rekla sam vam, samo da se zna.Triba se na njih izderatDakle, većina je svita danas rastavljena, a i oni šta su u braku sanjajusamostalnost, sigurna sam. Sritni brakovi su ritka vrsta, tribalo bi ih zakonomzaštitit i pokazivat ka muzejski primjerak našeg tisućljeća. Danas ljudi sve čine

zbog love, a kad vidiš šta ona donosi, nije ni čudo, reka je onaj Oskar. Dakle,ta lova ženama omogućava samostalnost, a samo siromaštvu i strahu od samoće mogupripisat šta još žive u okovima zvanim brak - osim ritkih časnih izuzetaka kojihje manje od pola posto. Sigurna sam sto posto.Govori mi jedna prija: - Jebate, Goge, ovo mi je proliće nekako udarilo u glavu,udarilo mi u gornju, u donju, sve se u meni probudilo. Da mi je poslat kvragudicu, kuću, muža i otić u neku avanturu. Ludi avanturist čuči u meni, ,a ja mu ne dam da se iživi i realizira, trpim brak-zatvor i svjesno trunem.Žene, dakle, za to nalaze sto razloga, govoreći sebi:Moram ga trpit zbog diče."Ne mogu ja sama, nemam sredstava za život."Bolje ikakav, nego nikakav."Pa ko bi mene ovaku tija i trpija?"I da nađem drugoga, sve bi bilo isto. Oni su ka zahodi, ili zauzeti ili posrani."Nije lako živit sam."Ne triba prolivat šporku vodu dok ne nadeš čistu."


14/125

Svaki ima neku manu."Ko će sad tražit drugoga i navikavat se na tuđu guzicu i genitalije."Nije ni on loš."Ima i gorih."Pa bolje da hranim njega, nego kućnog ljubimca."Sigurna sam da je svaka žena u braku izrekla u sebi bar jednu od tih rečenica,sto posto, bar jednu. Koja kaže da nije - laže ka pas. A ima ih koje neće dagovore o svojim problemima i prikazuju život u ružičastom. Tako jedna godinama

govori da nema problema, osim šta ja znan da ne more spavat s mužem, jer mi jerekla njezina psihijatrica. Sve se to sazna. Kad-tad. Naše lokalne obavještajneslužbe, ilitiga radiomileve, rade non-stop.I dok jedni, eto, trpe sve da bi sačuvali pakao zvan brak, drugi se rastavljajuiz raznoraznih razloga. Zbog nedostatka živaca, strpljenja, tolerancije,samoživosti. Zbog neslaganja karaktera, seksa, ili mu se previše diže, pa nijedobro, ili mu se premalo diže, pa opet nije dobro, zbog kredita, dugova,prekomjernog znojenja i hrkanja, mljackanja, a jedna je, bogme, navela da serastavlja jer njezin piša po dasci. Jaje razumin, to ArijanaČultnaje i meni išlo na živce, za popizdit. Ne moš tim muškima nikako objasnit da dižu

dasku kad ga istresu. I koliko god sam na svog pizdila i upozoravala ga, isto mise vatalo, na kraju sam je opet ja morala uvatit prstima. I kad bi skupila svebakterije, bacile i ostalu gamad, bubnula bi s njom s visine svom forcom da seskroz-naskroz neinfetan.- Slušaj, daska služi da se vrati nakon velikog i malog sranja i pišanja na svoje misto - govorila san mu.- Slušaj, meni je logičnije vidit zahod dignute daske -odgovorija bi mi.- Slušaj, jebate, da je logičnije, onda ne bi dasku ni stavljali.Slušaj ovo... slušaj ono... Trajalo je unedogled nadjebavanje, jer te razlike uženskom i muškom mozgu nijedna daska neće moć nikad premostiti. Kad vidiš da nemapomoći od govorancije, najbolje je prić na djelo: ja je, dakle, spustin, on jedigne, ja spustin, on digne. Ja se popisan zadnja, spustin obje daske i tu sezaje... definitivno, jer se on mamuran digne po noći, učini mu se da je daskazbog one bjeline koja blješti u noći dignuta pa se ispisa na gornju i donju, napod, tapetić, poplavi pola zahoda, mirno ga istrese i vrati se spavat. I mislišda očisti tu svoju pisaniju? Je, roge! Pravi se blesav, a kad svane, naravno, japrva upadnem u njegovu pizdariju od pišote i, ka svaka budala, očistim je. Aznaš, baš mi više ne fali. Dosta mi je njega i njegove pišote po podu, u teglamai na gaćama. I zato razumin tu žensku koja se zbog toga rastavila. Ali ne tribaim ništa primučat, kako je znala govorit moja mater: Žena si, moraš mučat itrpit." A ne. Ona je mučala i najebala, a ja neću, nemojte ni vi. Ne triba kupit

jad u sebi, triba im sve sasut u facu. Jer, to ti je ka. bumerang - ako ga nebaciš dobro drugome u facu, vrati se i razbije tvoju glavu. A bolje da BOLJE SE RODIT BEZ ONE STVARI NEGO BEZ SRIĆEpukne njegova glava, nego moja. Moja je vridnija i lipša, uostalom, govoru dadica lakše podnose rastavu kad im se roditelji stalno deru, jer se naviknu na to,a ako su fini i sve kupe u sebi, rastava je za dicu šok. Zato se triba na njihizde-rat, a ako krene na vas, triba ga opizdit onom daskom po glavi i potegnitvodu. Nakon takvog poteza bar se čovik ima zašta ispovidit.Triba primijenit zakon linčaNedavno mi je onaj moj reka prid svekolikom javnošću da će me opizdit šakom rečemli još samo rič. Osjećala sam se osramoćena ka Violeta u Traviati dok ju jeAlfredo blatija prid uglednim svitom. Fini gospodin, da bi sačuva svoj ego,spreman je bija mene bacit na pod.Zato na te drastične slučajeve triba nasrnit drastičnijim sistemima i oruđima, aopravdanje za to naći ćete u sljedećem primjeru, nema, to je sva matematika. Kakoti meni, tako ja tebi. Danas više ne vridi ona Ko tebe kamenom, ti njega kru-


15/125

vom", to više niko ne razumi. Ko tebe bovanom, ti njega blo-ketom", puno jerazumljivija inačica suvremenoga svita i načina života. Dakle, jučer sampročitala u novinama da je jedan naš poznati, obrazovani, ugledni, načitaniambasador, koji je obiša čili svit, mlatija ženu ka stoku, dok nije svapomodrila. Kaže on: - Nišan ja nju mlatija, nego je pala niza skale i spizdilase. - Uvik ista priča. Ispada da svaka druga žena ima padavicu. I to sve padajuniz skale. To mi nikako nije jasno s obzirom da većina ljudi kod nas živi ustanovima, i to ne dvoetažnim. Osim toga, ako toliko padaju niz skale, neka idu

liftovima, to je moj savjet. Govori njezin muž: - Priznajem, ja

Č u I i nsam je samo jednom opizdija, i to vanjskom stranom dlana dok sam vozija pedesetna sat. - Nije mi jasno šta mu znači to pedeset". Valjda misli da je vozija stona sat da bi mu ubrzanje ruke bilo veće, a s tim i udarac žešći. Ovako je ostalabez pola glave, a onako bi joj odfikarija čilu. Bidna žena, nakon šta je godinamamužu služila ka vrića na kojoj se iživljava trenirajući boks, konačno zatražilarazvod. I sad ni ona nema pravo na ispovid, jer je grišnica, a daje ostala u

braku i dopustila da je ovi šaketa, bila bi svetica. I sad ti, aj, razumi tezakone!Dakle, kako sam napomenula, i na ovom se primjeru vidi da više ne vridi ona Kotebe kamenom, ti njega kruvom", nego se prelazi na čistu matematiku. Ti menešakom, ja tebe čekićem." Ako nakon višekratnih molbi niko ne bude ima milosti, netriba se prepustit slučaju, već sve uzet u svoje ruke. Ali umisto daske, pošto jeslučaj teži, triba uzet težu stvar, na primjer, uzet bat za meso, čekić ili malji opizdit ga po glavi svom forcom, pa čak i prozujat motornom pilom isprid nosa,o čemu ćemo posli. Ali prije toga zvir se mora onesposobit, pa je najbolje, dokspava, namazat mu onu stvar kaladontom, pa kad mu ujutro ispuca ka beton, kadpočne jaukat, postane nemoćan, onesposobljen i razoružan, onda ga triba dotuć tommacom po glavi. Da ga boli gornja i donja glava, da mu se onesposobe misli idjelovanje.Žene su shvatile suvremene sisteme, pa je jedna nedavno na sudu optuženikaunakazila tukući ga i grebući kopčom na torbi, tako da je na kraju odvezen nahitni kirurški ili, kako bi moja Zdene rekla, na hidrauliku. A jedna balerina,koju bi vitar moga otpuvat, pritukla je muža, debelog opernog pivača, koji seposli žalija da je bezobrazna i da, uz to šta ga je istuk-la, da mu je ukrala iWC papir. Dakle, žene su pomalo uzele stvar u svoje ruke, sve je više lipoticakoje se bave borilačkim BOLJE SE RODIT BEZ ONE STVARI NEGO BEZ SRIĆEsportovima. Moramo. To je borba za preživljavanje. Srvajvl. Ko jači - tlači. Veća

riba jede manju. Zato je napad najbolja obrana. Ako ne razumi zakon slabijega,zakon pokajanog, razumit će zakon linča. Takva su vrimena i triba se prilagodit.I za ispovid triba vezaDakle, nakon takvih djelovanja može se otić i na ispovid. Iako san mislila daviše nikad neću ni pokušavat, ipak san otišla materi za ljubav. Bila je čilarazočarana nakon onog neuspjelog pokušaja, pa sam se samo radi nje ponovoodlučila na taj korak. Lako me se na sve nagovori, jer iman dobro srce, zato mojotac kaže... posli ću van reć šta. Uglavnom, ovi put sam bila pametnija pa sannašla vezu. Je, je, dobro ste čuli. I za ispovid ti triba veza. Za sve danastriba veza, pa i za olakšat dušu. Fra Jure mije obeća da će me ispovidit akouspijem nekom uvalit njegovu negradevinsku" zemlju pod građevinsku. Ali, poštosam slab trgovac nekretninama, otišla sam kod jednog popa iz svoje bivše ekipe.Bija je lud, divlji, radija sve pizdarije ovog svita, a onda ga nešto puklo,okreni-lo mu se, pa se zaredija. A bija je zgodan za popizdit. Sve su ženeurlikale i obukle korotu kad su čule za to. Žene privlače ljudi u uniformama:piloti, generali, a popovi pogotovo, jer je to ka zabranjeno voće.Dogovorili smo se, došla san na njegovu misu i ušla prije početka u


16/125

ispovjedaonicu. Sitila san se odma one knjige Ptice umiru pjevajući. Ovi lipotanbija je sušta suprotnost fizičkoj i duhovnoj rugobi koja me nedavno izbacila izispovjedaonice. Bija je mlad, lip, fin, mirisan, a naše usne dijelile su rešetkekroz koje nije dopira smrad mortadele s češnjakom, već miris e u OLJE SE RODIT BEZ ONE STVAR

NEGO BEZ SRIĆE

njegova daha koji je vonja na najfinije ruže. Jebate, šta sam poetična! Dođe mikoji put, šta mogu. Dakle, prvo me nježno pita da mu kažem šta mi je na srcu. Ti,mislila san se, ali mu nišan tila reć. Ovi puta bila sam opreznija. Nišanispalila pokajničku priču nego san ga pustila da postavlja pitanja ka na kvizu, aja sam odgovarala ono šta mi se činilo prihvatljivim za crkvene zakone, a kanajveće grije navela sam gatanje i bešti-manje. A kad me pita radim li bludneradnje, stala sam, razmislila i odgovorila sve u superlativu. Nišan tila dopustit

sebi blamažu da me i on izbaci. Uskoro je počeja nešto šaptat, dok je do mojihnozdrva dopira svježi miris njegova kaladon-ta. Šapat je posta sve jebozovniji, aja sve uzbuđenija, toliko sam se napalila da bi najradije razbila šakom onurešetku i zalipila mu žvaku, odnosno poljubac. Kad to već nisam mogla učinit nasvetom mistu, počela sam se iz neugode glupavo kikotat smijom koji je uskoro injega zarazija. Toliko nam je bilo lipo na tom kvadratnom metru da je čovikzaboravija na početak propovijedi. Znala san da se i on opustija, da je uživa ida mu je bilo lipo. Pa i on je samo čovik, nije stina. Triba mu malo zabave. Kadje skužija da će zakasnit i da je crkva puna svita koji ga čeka, izjurija je kaispaljen iz katapulta, čili zajapuren. A ja za njim. Sila sam i više gledala negoslušala njegovu pridiku. Nakon mise povukla sam se inkognito, pošto sam fina zapopizdit. Ali već nakon par koraka zaustavija me njegov smušeni glas: - Goge,Goge, vrati se, zaboravija san ti dat pokoru - vika je. Aha, smješkala sam se usebi, znači, nije mu bilo svejedno. Moš mislit koliko san ga bidnog smantala daje zaboravija i na pokoru. U sebi sam se radosno, osvajački smješkala i nije mibilo mrsko, nisam osjećala nikakvo kajanje. Ne znam zašto, ali žene se strašnopale na zgodne popove. To im je egzotično za popizdit. Nedavno san srela triprije koje su se vraćale sa večernje mise. Žene je puno lakše utirat u crkvu ako je svećenikzgodan. I otkad su ubrale jednog takvog, klečale su prid oltarom dan i noć,totalno popizdile, napalile se i izoduševljavale totalmente. Svaku večer počeleodlazit u crkvu najprije njih tri, pa pet, sedam, devet, dok skoro nisu povukle

čilu regimentu žena za sobom. Ajme, šta je pametan, ajme, kako govori, ajme nikadtakav govor nismo čule, jebate, koji mudrac i mislilac, ma da ti vidiš kakve onknjige vrti i kupuje, ma to je za popizdit. Sve sama filozofija. I sve mu stane uglavu. Znamo mi to, mi ga tajno i po knjižarama pratimo.- Dođi, Goge, i ti s nama na misu - pozvale su me.- A koliko godina ima - pitala san.- Tridesetak - graknile su zajapureno i uspaljeno.- Znaš li koju bi želju volila da mi Bog usliši? - uskliknilaje jedna.- Koju? - graknuše preostale dvi.- Da negdi nasamo, intimno, uz prigušenu svitlost s njimpopričam, toliko je pametan, pa me more produbit.- Ajme, i ja bi to volila, i ja, i ja - kriknile su ushićeno prijateljice.A to je prirodno. Sve je to ljudski. Sve počne s duhovnošću, a završi tjelesno,ritko kad je obrnuto. Međutim, ove nisu došle do svog cilja, jer je pop očitobija neosvojiva tvrđava, pa su bile prisiljene samo ga gledat na misama, a pošto


17/125

su za sobom povukle čilu četu žena, mislin da je čovik mora umnožit termineširenja duhovnosti. Ali jedna je moja prija, bogme, uspi-la taj odnos sa svojimvisokim, crnomanjastim, zgodnim popom produbit, ne samo na duhovnom, nego ifizičkom planu. Je da je on bija u celibatu, ali nije ni celibat šta je bija. Ačuj, potribe su potribe, a ljudi su ljudi, triba to razumit. A r i i a n a Č u I i n aJa nikog ne sudim, sve i svakoga pokušavam razumit, a ispala san grišnica. Dakle,

ljudi, ja san grišnica, grišnica, grišnica i ka takva ću ostat sve do prid smrt.I sad ti, eto, živi. Ja san grišnica šta san se rastavila, a ona koja je u brakui prca se svaki dan s ljubavnikom, ona je svetica. Ja san grišnica, a ovi koji suu braku i zatuku ženu letvom, oni su u redu. Ja san grišnica, a oni koji vodesvete ratove i kolju se za naftu, lovu, prestiž u ime uzvišenih ciljeva, ka u imepravde, oni su u redu.Dakle, nakon šta me prvi pop ispalija, drugom sam rekla samo prihvatljivedetalje, a vama ću ispričat ostatak, pa nek mi sudi ko oće.Bolje je bit sritan nego pametanO meni ćemo još razgovarat nakon šta van kažem staje bilo sa Zdenom, jer nevirujem da vas ne zanima. Zdene ka Zdene. Uvatila onog intelektualca očalinka, nasedmom nebu je. Kihoće se, izvija, uvija, koketira sve u šesnaest. Dobila je ono

šta se zove Nešto. Mogu slobodno reć da se zaljubila ka slapa, toliko da jepomalo postala štraca. Jednostavno nije vidila subjektivnu sliku objektivnestvarnosti, šta nije bilo ni bitno u odnosu na njezinu zaljubljenost. Zaljubljenežene ionako ne žive u stvarnosti, koja je sigurno gora od njihova ružičastogživota. I svaka žena između stvarnosti i zaljubljenosti izabrala bi ovo drugo,jer zaljubljenost ne pripada ovozemaljskom životu. Kad smo zaljubljeni, selimo seu neke više sfere, samo tribamo nastojat da te sfere ipak ne budu previsoko, dane bubnemo svom forcom u zemlju kad zaljubljenost prođe, nego da jednom nogomuvik odamo po njoj, da bi pad bija blaži i BOLJE SE RODIT BEZ ONE STVARI NEGO BEZ SRIĆEateriranje bezbolnije. U ljubavi, mladosti, vlasti i moći moramo imat jedno naumu, šta ću vam sad ispričat.Kad je sin kineskoga cara doša na prijestolje, otac mu je po-klonija prsten ireka da ga svako malo okrene i pročita šta ispod njega piše. I kad mu je predavakrunu, reka je da ga po prvi put okrene i pročita. Ispod je pisalo: I to ćeproći." Surovo, ali istinito. S druge strane, imala san tipa koji je reka da ćemoživit dok traje, traje".- Kako to misliš? - pitala san ga.- Lipo. Dok traje, traje - odgovorija je.Očito nije bija neki romantik. To mi je bilo glupo za popizdit. Znala san i ja daje trajanje naše veze ograničeno, ka šta je i mladost ograničena, ka šta je iživot ograničen. I uvik kad kažemo zauvik", svjesno lažemo. Ali to zauvik" u

ljubavi mora se izgovorit, iako svi znamo da je lažno, čoviku daje nadu. Zdena otim teorijama nije vodila baš računa i bila je zadovoljna. Pa ako je bila iglupasta, bar je bila sritna. Zapravo, ritko šta pametno čovika veseli. Srića jeobično glupasta. Pamet nije ekvivalent zadovoljstvu. Obično je to obratno.Budalast čovik i budalaste stvari veselije su od pametnih, dubokoumnih iproračunatih. Čim ti o nečem moraš mozgat, kalkulirat, izgubiš spontanost istrast. Kaže oni crni čudak šta je pobilija, Majki Džekson, da uvik vidi kodnekog plesača kad broji korake. Govori: Onaj koji broji korake ne može se stopits glazbom. Njegovo tilo i glazba ne mogu postat jedno." Tako je i s onima kojikalkuliraju u ljubavi. Kalkulacije su obično ulaganje u sretnu i sigurnubudućnost do koje ne mora doć, a nauštrb sritne i spontane stvarnosti koja jeopipljiva. To se, eto, Zdeni teško može dogodit, jer nije taj tip, ne razmišljapuno o posljedicama, živi za ono danas. U jednu ruku je u pravu, ljubav ionakonije prijateljica zdrave pameti. Zapravo, Arija


18/125

Č uBOLJE SE RODIT BEZ ONE STVAR NEGO BEZ SRIĆE

jebeš i tu pamet. Radi ovo pametno, radi ono pametno, sve pametno, a kad sve na

kraju zbrojiš, suma sumarum, život ispadne glup. Pa nije pamet garancija zasriću. Najbolji đaci iz moje škole najgore su prošli. Dovoljna je jedna budala daženi sjebe život i znanje. Pa pogledaj mene, sve sam tila pametno, pametno slušajoca, mater, pametno uči, udaj se... I, di san sad? Nigdi. Bolje su prošle oneglupe koze koje su se prepuštale zdravom instinktu i išle na nogometne ivaterpolo utakmice. Družile se sa svim i svakim, probale ovo i ono, i na krajubar znale izabrat. I sad, kad su se sritno uvalile, ko ih šta pita. Pametne žene.A ko je taj ko bi moga reć šta je to pametno, a šta glupo? Ko je to na svitu koti može garantirat ako sve budeš radija po pravilima, i ka fol pametno, da ćešotkrit formulu za sritan život, ma je! Danas najbolje žive oni koji radenepametne stvari. I sad čila protrnen kad se sitin koliko bi prodrhtala u školikad bi dobila asa, koliko san se bojala oca, učiteljice, muža, svekrve i njezinih

kalkulacija oko peglanja na jeftinu ili skupu struju. Uvik san se nekog bojala.Boj se ovog, boj se onog, uvik ti neko nameće neka pravila. Ma ko su svi ti,jebate, i ko to kome ima nametat koja pravila?! Koja je to jedinica za pametanživot? Najpametnije ženske najgore su prošle. Pa pogle ove ratove, jebate! Uče teda ne podriguješ u društvu, a tamo bacaju trista kila bombi na nedužne ljude.Poubijaju sve živo, starčad, matere, dicu, a onda im bace sendviče iz aviona daprežive. Morbidno. I sad je to jako pametno. Vode ratove da bi vladali i u tojtuči i borbi, koju uglavnom izgube, provedu čili život. I di je tu pamet? Sad, danije sve to skupa glupo. Zato moja Zdene, jebe joj se, živi od danas do sutra. Paako i nije najpametnija i najsritnija, neka bar misli da je jedna od sjitnijih.Mislim, ja imam neko svoje mišljenje o toj njezinoj vezi, ali oni koji su u igri obično zadnji progledaju, kad je utakmica većizgubljena i zadnji im gol zatrese mrižu.Brak - mrakUkratko, Zdene je teškom mukom završila tečaj za kompjutore i zaposlila se koddragog očalinka u firmi. Ono, normalno, ka šta to ide kod nas, najprije zaposlišljubavnicu, pa ostalu rodbinu. Lakirala noktiće, mahala nožicom koja je virila izšlica i vrtila se na stoličici. Primala stranke, cerekala se, pila kavice ičekala dragana svoga, usput dijeleći osmijehe pridošlim frajerima. Dragi,naravno, nikad nije ima vrimena i ka svaki poslovni čovik oblijeta je s jednestrane na drugu ka bumbar, sa sastanka na sastanak, s ručka na večeru, a ponekadbi se pred kraj radnog vrimena sitija i Zdene, s kojom bi otiša u njezin stančić

na partiju strasne ljubavi, nakon koje bi redovno ponovo mora odjurit na nekihitni poslovni sastanak ili neizbježnu poslovnu večericu, ostavljajućizaljubljenu Zdenu u iščekivanju do sljedećeg seksi mitinga. Ponekad bi banija iusrid noći, ponekad u zoru, ali kad god doša da doša, moja ga je Zdene dočekivalaširom otvorena srca, naručja i, da ne kažem, nogu. Prihvaćala ga punarazumijevanja, suosjećanja, poštovanja prema njegovu ispunjenom dnevnomrasporedu. Toliko se divila njegovoj unezvjerenoj trci i potpunoj predaji radnimobavezama da je bila spremna i na brzog gonzalesa", seks s nogu, da i u tomeuštedi dragome vrime. I tako iz dana u dan. Čekala Zdene, ispraćala Zdene, paopet čekala Zdene, ispraćala Zdene. Sve se manje družila s prijateljicama, svemanje izlazila, potpuno se njemu i njegovim željama podredila. A dragi je obećavai obećava. Ono šta ie ženama najvažnije, maa neće priznat. Brak. Č u I i n BOLJE SE RODIT


19/125

EZ ONE STVARI NEGO BEZ SRIĆE

Kaže jedna: - Kad se žena stavi potpuno na raspolaganje muškarcu, mijenjajućisvoj raspored da bi udovoljila njegovu, mijenjajući svoje potribe da biudovoljila njegovim, mijenjajući svoje prioritete da bi udovoljila njegovim, onato obično opravdava govoreći da je niko na to nije prisilija, da je to njezin

izbor i upravo ono šta želi. - Zna daje to glupo, a ipak to čini. Ja sad znam dasvaki muškarac ipak više voli ženu koja čuva svoje granice, ali, kad sam bilazaljubljena, vrimenom više nisam znala šta radim zbog njega, a šta zbog sebe, štazapravo želim ja, a šta on od mene očekuje. Čini mi se da žene često zanemarujusvoje želje, radeći ono šta misle da muškarac od njih očekuje. Recimo, moj nijevolija da putujem i ja nisam putovala, ali ne znam je li moja odluka bilaposljedica njegovih ili mojih želja. Je, je, može te u nekoj fazi života tolikospizdit da više ne znaš koja si, a kamoli šta želiš.A žene su često mazohisti prema sebi i sam Bog zna koliki im je pragpodnošljivosti. Najčešće s vrimenom same sebe uvjere da su sritne u vlastitomgovnu u kojem plivaju. Tako je bilo i s mojom Zdenom koja nije bila časnaiznimka. Sve joj je postalo normalno, čak je i uživala čekajući ga, ispraćajući

ga, svjesno trpeći njegove laži i obećanja. Sve je to podnosila zbog onoga bezčega se, ako ne ostvare, žene osjećaju manje vrijedne, a to je želja da ostvarisvoj cilj zvan - brak. I najgo-vorljivije zagovornice protiv braka kad-tad poželeuplovit u njegove vode, čisto da se bućnu ili samo probaju jel voda mlaka, vrućaili ledena. Ja bi im mogla reć da je u početku vruća, posli mlaka, pa ledena, dokse na kraju obično pritvara u santu leda. To je moje iskustvo, ali svak ipak moraprovat tu vodu sam, pazeći da ne opizdi u santu.I mada čovika u životu opameti više jedno loše iskustvo nego sto izreka, ne binam bilo loše koji put razmotrit neke od njih. Muškarci ulaze u brak jer su se umorili, žene jer su radoznale. Ubrzo obojepostanu - razočarani... Ima tu istine.Najveća draž braka je šta bračne partnere prisiljava na preljub." O. Wilde Adobro on kaže, moraš s vrimena na vrime probat i nešto drugo, ka spizu.Brak sjedinjuje za čitav život dva bića koja se uopće ne poznaju." H. de Balzac Adobro i on kaže, jedva da poznam samu sebe.Brak je preporučeno pismo, obično pogrešno adresirano, koje je interesantno samodok je zatvoreno." B. Nušić Nije ni ovi lud.Brak je lutrija u kojoj muškarac na kocku stavlja svoju slobodu, a žena svojusreću." F. Sagan On ostaje slobodan, ali žena postaje nesritna, rekla bi ja.Tako govore ti mislioci, a moj vam je savjet da, ako se baš odlučite na tajkorak, žena ne srni volit svog muža, nikako. Jer, gledajte, zaljubljena žena samopati i tako troši živce i energiju živcirajući se. Prati ga, razmišlja danima i

noćima di je i s kim je, šta je za popizdit naporno. Za ljubav svog muža spremnaje po čile dane trčat i udovoljavat svim njegovim hirovima, a i potriba za seksomnakon duže apstinencije je pojačana pa se i u tom slučaju žena troši iiscrpljuje. Duga čekanja, noćna bdijenja, podnošenje uvreda, zanemarivanje, sveje to teže podnit ako si zaljubljen, a kad skužiš da si umoran, onda je većkasno. Zato je osnovni preduvjet za brak da žena ne voli svoga muža. Sve njegovepizdarije primit će bezbolnije, kroz jedno će joj uho uć, kroz drugo izać, jer jeneće bit briga ni za šta. Moći će normalno živit, šetat, družit se, pa čak i okobacit na nekog drugog i tako dobit ono šta se zove Nešto, a samim timzainteresirat i muža, koji će najvjerojatnije tek onda oko nje počet trčkarat i,ka zaljubljen, nema toga šta neće za nju učinit i život joj olakšat. Eto. A r i j Q n a Ču BOLJE SE RODIT BEZ ONE STVARI NEGO BEZ SRIĆE


20/125

Dakle, triba se volit ni manje ni više, i nemojte samo dopustit da vasiskompleksiraju oni u filmovima i da osjećate grižnju savjesti šta oni tamo umirujedno za drugim, a vi, eto, toliko ne volite. Oni pretjeruju. Velika ljubav jeionako velika izmišljotina, bar šta se tiče normalnog, svakodnevnog života.Pogledajte oko sebe suside, rodbinu, sami sebe, pa recite jesam li u pravu. Kojoš od te ekipe za kim izgara? Češće od svih njih čujete pogrdne riči kojeupućuju jedni drugima, nego izjave ljubavi. Lako je u filmovima glumit strast.

Glumica glumca vidi samo na snimanju, dok mu žena doma pere, kuva, čisti imirisnog ga baci u zagrljaj kolegice glumice. Tribalo bi njega po kući snimat pabi onda vidila njegovu strast i zaljubljenost. Sigurno ga ne bi zatekli ustrasnom ženinu zagrljaju, već izva-ljenog isprid televizora dok čeka da mu sedonese i prinese. Zato većina filmskih ljubavnih priča završava hepi endom, avećina životnih ljubavnih priča tragično.Uglavnom smo svega toga mi svjesne. Znam da ni do moga mišljenja nećete držat kani do pišljiva boba. Uostalom, i ne čudi me, opraštam vam. Pa niste lude! Viditekako sam ja prošla. Zato razumim da ta želja za brakom, ka krunom vašeg ženskogživota, neće nikad minut. Donekle čak i razumin želju da se svaka žena okuša utoj borilačkoj vještini, ali ne razumin da, kad izgubi meč i živu glavu izvuče,želi ponovo uć u ring. To mi već nije nikako jasno.

Napad je najbolja obranaAli Zdenu triba u neku ruku razumit. Ona se za razliku od mene nije nikad našla utom ringu, i logično da je tila okušat snage. Ovi njezin stalno joj je obećavameč, a onda se kukavički povlačija, dok je Zdena čilo vrime bila napeta ka puška, spremna opalit nanajmanji trzaj. Za čilo to vrime drža ju je podalje od očiju javnosti, uglednikaiz njegovih krugova, objasnivši joj da je ona njegov trežr, blago čija svitlostnije za svačije oči. Naravno, ka svaka zaljubljena tuka, uz sve ostale njegovepizdarije, popila je i ovu, šta je i normalno, s obzirom da zaljubljena žena usve viruje i ne razlikuje jaje od kokoši. Prihvati uvik ono šta odgovara njezinutrenutačnom emotivnom stanju, promatrajući svit kroz ružičaste očale. A kadčarolija prestane, mrak im padne na oči, a ružičaste očale redovno zamine crnim.U početku mu je čak na neki način i imponirala. Tija se s njom pokazat, podičit,skupit bodove, pa bi ju koji put i izveo u društvo u kojem su svi shvatili onošta je on i tija da shvate, da je ona njemu ono šta sekretarice šefovima zapravoi jesu u slobodno vrime. Tu i tamo je izvede na sladoled, šetnjicu, koju poslovnuvečericu, tek toliko da ispuni pisma, ali samo vikendom ili radnim danom u sitnesate, kad nema puno svita. Cisto da joj da malo na važnosti, njoj priliku da seuredi, a sebi da se pokaže. I tako je taj rilejšnšip donekle i funkcionira. Zdeneje pomno i mudro u društvu pratila tijek intelektualnih razgovora, a onda bi, kapo pravilu, nešto bubnila, nešto od čega bi se njezinu dragom uglavnom okrenijaželudac, a svim prisutnim razjapila usta. U početku mu je to bilo čak i

šarmantno, ali nije prošlo mnogo vrimena kad mu je postalo degutantno. Najgorešta se moglo dogodit je dopustit Zdeni da preuzme glavnu rič. Počela bi lupetatka Martin po diviziji, usput mazeći dragog po glavi, ruci, nozi. Da ste vidili tunjegovu kiselu, iskrivljenu facu koja se skupljala dok mu je draga pružala užitkete vrste! Izgleda je ka da je pojeo pet tegli kiselih krastavaca. Sav bi sezazelenija, a na uši samo šta mu nije prosikljala vatra, ka u pravog sedmoglavogzmaja. Nekoliko puta bila sam živi svjedok tih milih

A r i j c n a Ču BOLJE SE RODIT EZ ONE STVAR


21/125

NEGO EZ S R I Ć E

događaja, ali najžešći pičvajz nasta je nedavno, na jednoj poluposlovnoj večerikoja je postala razlog zahlađenja naših bilateralnih odnosa na višoj i nižoj

razini.- Pogodite koja stvar mi je najdraža kod muškog - zainteresirano je zapitala Zdena prisutno društvo. - Može senalazit u gaćama, ruci, a i škafetinu.- Ha, ha, ne bi volija da mi se nađe u škafetinu - smijuljećisu konstatirali hrabri pojedinci.- Ha, ha, a ja najradije bi - pobjedonosno je izjavila Zdene.- Najdraža stvar kod muškog mi je ugovor ili ček - izjavila je,glupasto se cerekajući zajedno sa nekolicinom pojedinaca. -Doduše, moj dragi nema debelu čekovnu knjižicu ni dug račun,ali ima debelu i dugu onu stvar - pobjedonosno je zaključila.- Meni je važnije da je tako nego suprotno, ka šta je si

gurno kod vas - izjavila je Zdene, upirući prstom u debelogmasnog biznismena koji je izgledom podsjeća na Don VitaKorleonea, koji je za ovoga ipak bija veća faca.- Vidite, vi imate veliku drobusinu i sigurno malu onustvar, pa zato morate imat debel takuin, da nešto možeteubost sa strane, a mome dragom to ne triba, je li tako, ćićimoj mići, ha, ha, ha - smijuljila se i dalje Zdene, uživajućiu svom duhovitom šou nastupu, usput štipkajući i pipkajućizabezeknutog i ukočenog očalinka.I dok su se i ostali podrugljivo smijuljili, dragom se zaledi-ja smiješak i jedvaje kroz stisnuta ukočena usta kratko uspija istisnit:- Idemo doma.- Neću doma, neću doma! - vikala je Zdene. - Pa vidiš dase baš dobro zabavljamo.- Vidim - ponovija je - ali ipak idemo doma.- Ma ajde, di ćeš sad doma - vidno su ga zajebavali ostali. To je kod nas inače specijalitet kuće. Uvatit jednoga u đir, dok ga većinazajebava. I šta je žrtva bespomoćnija, zajebancija je veća.- Oprostite, ali moramo poć - reka je očalinko kojem očitonije bilo do zajebancije, nastojeći bezuspješno iz sebe izvućledeni smiješak koji bi ga opravda i vratija mu ugled.- Zašto - vikala je Zdene - baš sad kad je najlipše, zašto?

- Kad je najlipše, dušo, triba se dignit i otić, jel tako? - pro-cidija je bisno odvukavši je prema izlazu.Nismo ni zatvorili vrata, a on je počeja tiradu. Sve ono šta je dotad zadržava,ispalija je u dahu, jebate, mislila san da je potres, koliko se dera. Finiočalinko pritvorija se u deraču sirovinu. Zato ja kažen: Iz Mire sto vraga vire."Zato muškog triba provat na svim terenima, da vidiš kako reagira. Nije nitenisačima isto igrat na travi, gumi ili zemljanom terenu, jer muški imaju stolica. Jedno na poslu, drugo doma sa ženom, treće sa ljubavnicama, četvrto smuškom ekipom, peto s poslovnim partnerima. Sve to triba provjerit i razmotritprije nego se o nekoj personi donese opći karakterni zaključak. Dakle, finiočalinko, uz dernjavu, počeja je još i davit moju bidnu priju, i da nišan uletilai onesposobila ga opizdivši ga štiklom po glavi, čili slučaj završija bi u crnojkronici. Štikla mu se zabila malo u glavu i protresla mu pamet, pa se naizgledprimirija. Tjelesna povrijeđenost prevladala je onu duševnu. Poznato je da suosjetljivi na svoj ego. Reci im sve u četiri zida, ali nemoj prid ekipom. Najgorisu kad im se ego i ugled pred drugima poljulja. Grizu. Zato ti muški i drže ženedoma, a ljubavnice vode po mraku, dok na javne večere uglavnom idu sami s ekipom.


22/125

Srićom, dvi-tri kapi krvi, s kojima je izgleda ka da je izgubija nevinost glave,ubile su tu sujetu. Šta sam tila, postigla sam, pošto sam ga cipelom po glavjopizdijji sa znanstvene strane. L ČuliTo vam je, zapravo, smirivanje psihe po Frojdu. Razbiješ mu glavu, a umiriš dušu,predmet pažnje samo primistiš. - Ajme, ajme, krv, krv - urlika je. - Ajme,upomoć. - E sad je već lakše bilo djelovat. Od divlje zviri pritvorija se u žrtvu

koju je tribalo umirit. Izvadila san iz torbe higijenski uložak, koji je uviktamo bija, zlu ne tribalo, i zalipila mu ga na glavu. Drugo nisam imala. Žrtvaje, dakle, bila savladana. A Zdena i dalje teško dolazila k sebi, ne shvaćajućistaje krivo napravila. Zapravo, kad malo bolje pogledam, neka ih je ogadila, sadmi je ža šta nisam i ja. Muka mi je bilo od tih glupih faca koje se samopreseravaju i primišta-ju debele guzice iz ugodnog u ugodnije, iz mekog u mekše.Ti su tzv. poduzetnici, trgovci, kvaziintelektualci i novopečeni biznismeni, asvi na nekom ego tripu. Hvalisavi i puni sebe, ka govno vitamina. Nekad je bilonepristojno govorit o svojoj plaći i imutku, šta sve imaš, u šta ćeš uložit. A tenovokomponirane face samo se hvale i kočopere svojim sumnjivo stečenim kapitalomi znanjem, da imaju ovo i ono, da će kupit ovo i ono. Jahte, mer-cedese,kućetine, viletine, pa pusti miljoni. Jebate, oni o miljo-nima pričaju ka mi o

lipama, a kad triba platit račun, jedan obični pišljivi račun, nigdi nikog. SviTurci mukom zamukoše. Govore: - A mi ćemo platit svak za sebe. - A jadnika,jebate. Jesan ja rekla: - Od svih tih lovaša, ne bi moga nać jednog da ti platikavu. Možda da te povali, onda bi ti i platija koju, ali ni u to nisam sasvimsigurna.Kad se očalinko primirija i malo doša sebi, nastavija je častit Zdenu i meneraznim epitetima. Da je glupa ko kurac, da ga samo sramoti u društvu, da jeseljančura bez manira, bez dva grama mozga, da di mu je bila pamet kad se s njomsprtlja i tako. S nje je priša na mene. - Koji kurac ti ne nadeš tipa, nego morašić svugdi s nama ka pas. Pun mi te kurac - vika je dok mu se jedna strana uloškaodlipila i krilcima vijorila na vitru. Mi to BOLJE SE RODIT BEZ ONE STVARI NEGO BEZ SRIĆEinače zovemo picina krilca. I umisto da se naljutim, uvatija me smij i baš bi sedobro zabavljala da Zdena nije počela cmizdrit. Suza suzu goni. Mislim, nijenajpametnija, ali je ka i ja, emotivna, za popizdit. - Jebati pas mater, debiludebilni, ne vridiš jedne njezine suze - izderala san se i okrenila nalivo krug.Pokušala san Zdenu povuć za sobom, ali se nije dala.- Ja ću ostat, ostaću Goge - cmizdrila je i dalje.- Oće ti bit dobro? - pitala sam.- Oće, oće, Goge. - Pu, jebati pas mater! - izderala sam se na njega i po

domaći pljunila na pod.- Ako joj bude falila dlaka s glave, vidićeš, jebate, da tejeba, dovešću ekipu i skiniću ti čili skalp. Za jednu njezinu,makar i picinu dlaku ode ti skalp - ispalila san i otišla, tako dase očalinko nije uspija snać pod naletom mog bisa. Tako totriba, ne smiš se pripast prid napadačem. Zvir tribaš ravnopravno gledat u oči i na napad odgovorit napadom, pa davidiš. I u ovom slučaju pokazala se točna moja teorija napada.Ne kažu uzalud: Napad je najbolja obrana."Zde ne se naljutilaVidiš šta je glupo žensko. Covik je gazi, a ona neće da se izvuče ispod njegovihcipela. Nedavno mi je jedna rekla: -Dosad sam bila principijelna i zato sam sama.A sad se oću udat, mrzim samoću i principe, dosadili su mi. Za muški pa iprosječni zagrljaj zgaziću sve svoje principe, svoje ja, sve, sve.A triba i to razumit. Ja znan da je Zdena bila u toj fazi, ali ja sam bila utotalno suprotnoj, jer sam već takva sranja prošla 1 radije ću zgazit drugog,nego trpit njegovu .čizmu na svojoj


23/125

Ć u OLJE SE RODIT EZ ONE STVAR NEGO BEZ SRIĆE

glavi. Zato neću da čujem za njezina očalinka. A Zdene me zove, moli, neugodnojoj, pa se ispričava u svoje i njegovo ime, pa ovo, pa ono, pa nije on tako loš,samo je malo nagal, mnogo razmišlja, mozak mu je prenapregnut, teško sekontrolira, pa aj pliz, Goge, shvati ga, meni za ljubav, shvati mene, pa ti si minajbolja prija, preklinjala je Zdena. Ali ja ni čut, ni čut, njanci per ideja. Iumisto daje primirim, dolila san još ulje na vatru, rekavši joj da bi mu bilobolje da mu je ona stvar pre-napregnutija od mozga. Inače, pun mi je kufer tih kafol intelektualaca. Čula sam nedavno da imaju tri puta više problema u krevetu odsvita bez diplome. Onda, ako već tribam birat, radije bi ove druge. Bolje da nema

diplomu, ali da ima onu stvar.- Aj, pozvaću te kad bude doma, da izgladite stvari -molila je i dalje.- Bolje bi bilo, Zdene, da vi izgladite stvari - odgovorilasan joj, na šta se ona defnitivno ofendila i zaglumila karakter.- Mi nemamo problema - odgovorila je odlučno.- O. K. - uzvratila san i otad smo malo zahladile odnose.Nije se jednostavno isplatilo dalje joj objašnjavat bilo šta. Onai tako ne bi progledala, ka šta nišan ni ja kad su mi govorili,kad sam bila u sličnoj kaseti brokava. Uvik ti muški unesupomutnju među poštene prijateljice. Muško između dvi ženejednako je razdor. Tek kad se s njima svadiš, možeš se ponovonormalno počet družit sa ženskim svitom, jer zaljubljena ženauzavrela srca nikako ne more razumit onu ladnog mozga isrca. Mislim, čim se neka prija uda ili ozbiljno veže za nekogfrajera, zaboravi ženski rilejšnšip. Zato san se ja uvik najboljerazumila i slagala sa ženama bivših frajera. Je, je, ozbiljno,dobro ste čuli. Ako malo bolje razmislite, to nije ni čudo, imamo pregršt zajedničkih tema, a to su naši zajednički muškarci koje tračamo i razgolitimo do kosti. Nije se loše upoznat s bivšom, pogotovo akoste u vezi. Saznate kakav vam je dragi prije bija i ako se mane u oba slučajapoklapaju, bacate ga bez razmišljanja. Jedan moj bivši bija je pametan i uočija

opasnost približavanja bivšoj. Jer, kad bivša otkrije sve mane sadašnjoj, u kojesadašnja samo sumnja, gotovo je. Kad se mane podudare i tako znanstveno potvrde,maco gard koji je propa kod prve, garant propada i kod druge. S jednom takoprijom, inače bivšom curom mog bivšeg dečka, bila sam toliko bliska da smo sveslike i ljubavna pisma koja je piša njoj i meni izminjale. Tako da danas imanviše njezinih slika u njegovu zagrljaju nego onih s njegovim usnama na mojim, iviše slika nas dvi zajedno nego nas pojedinačno s njim. Ali, na vinčanje mi nijetila doć i nije mi tila bit kuma, jer je znala da me gubi i da će njezino mistozauzet onaj debil od bivšeg mi muža. Ja to tad nisam kužila, ka šta danas meneZdena ne kuži, pa san se, ka i ona na mene, tada naljutila na tu moju priju.Nisam mogla shvatit da ne želi podilit sa mnom sriću. Uzalud sam je nagovarala,ali ona ni čut. Jednostavno mu je uzela miru, šacnila ga iz prve, i to je biloto. To su oni koji mogu sa strane vidit situaciju, jer nisu direktno uvučeni ugovna. To su oni koji slučaj promatraju ladnog mozga i srca. Znala je, slutila danije moj broj, da će me upropastit, a u drugu ruku, znala je ono čega san ja tekposli postala svjesna - da me je izgubila. Isto ka šta san ja sad, nadan se samona izvjesno vrime, izgubila Zdenu. Prestala san je zvat, čekajući da se otrizni,


24/125

i okrenila se uglavnom sebi i svom životu. A bilo bi mi drago da san moglautjecat na njezinu odluku, ali nije ni moja prija mogla na moju, pa nisam ni jamogla na njezinu, jer, izgleda, dok čovik sam ne opizdi glavom u zid, nema mupomoći. A u zid će tuć toliko dugo dok mu se dinja, odnosno glavuša ne razbistriili ne raspukne. Č uSamoća nije dobra - nemaš se na koga derat

A moj život trenutačno i nije bija neki spektakl. Bit ću otvorena. Još sam uvikbila u nekoj potrazi. Mislim, sve je to u redu, ta emancipacija i samački život.To je ono čega se najviše zažele udate žene s čoporčićem diče. Nakon šta imdopizdi minjanje pelena, kuvanje, pranje, sranje, trčanje i maltretiranje, zaželese malo samačkog života. Govori moja mater: - Žena triba malo samoće, triba semalo posvetit sebi. Ali, dok je to govorila, niko je nije shvaća ozbiljno, nitise obazira na njezine molbe, pa je žena lipo digla sidro, otpuvala, otišla kadsmo joj se svi popeli na glavu i definitivno joj dopizdili. Iz dana u dan jegrintala: -Ja ovo više ne mogu izdržat, sve je palo na moja leda, ja san žrtvaove kuće, da sutra crknem, niko ne bi suzu za mnom pustija, nikog ne bi bilobriga, otac bi drugi dan opet naša ljubavnicu i zbogom Magdalena, ne bi me se nisitija, ne bi mi cvit na grob donija, kad bi pogodija di me je zakopa, to bi već

bilo nešto - jadikovala je mater. - Ljubavnica će se valjat po mojim trudima,znan ja to. Naravno, drugoj ženi muž je uvik bolji. Iskali se i ispeče zanat naprvoj, pa ne ponavlja iste pogreške. Idem, idem, ne mogu više, neka vam malo budeka u onom filmu Kramer protiv Kramera. Još ćete vi plakat za mnom, vidićete.Možda i ja budem te sriće da nekom budem druga žena - izgovorila je tiradu idemonstrativno, ka u svakom patetičnom filmu, zalupila vratima i nestala. Mislilasam da je to samo jedna od njezinih uobičajenih tirada kojima kupuje našu pažnju,ali, bogme, ovaj put ozbiljno sam se privarila. Žena stvarno otpuvala s vihorom,nestala. Nije se vratila do večeri, ni do sutrašnjeg jutra ni večeri, a onda jestari popizdi-ja. - Di se ta drolja skita, neće meni žena spavat van kuće, jeben BOLJE SE RODIT BEZ ONE STVARI NEGO BEZ SRIĆEjoj mater! - vrišta je. - O. K., otišla je, niko je nije tira, kako je zamisilakašu, tako će je i kusat. Ja nju mogu ostavit, ali ona mene nikad, jebeš muškogkojeg je ostavila žena. Sad kad je prišla ovi prag naprid, neće ga više prićnazad, ne zva se ja Stipe, evo, pljunite mi ovdi u usta ako tako ne bude. - Alidosta je bilo dva dana da Stipe vidi kako je peć sam jaja, budit se sam ukrevetu, nemat se na koga derat. Kako je to kad ručak izgori, roba se usmrdi ibrzo je prominija mišljenje. Kad je stara nakon nekoliko dana osvanila navratima, glumija je ponosnu facu, dok se u njemu istodobno taj ponos topija kasladoled. Cvita je ka jorgovan u proliće. Čili se zajapurija od sriće. Ona jepriko-račila prag, njega na žalost nije niko pljunija, samo je mater ponovila onuiz Sume Striborove: Falila mije moja nevolja."

I nekako, ka da je stvarno bila sritnija. Ništa se u biti nije prominilo, osimšta su svi stvarno bili malo pažljiviji prema njoj, njezinu trčanju ipožrtvovanju dali na važnosti. Ali, viruj-te mi, nekako mi se čini da je svo totrčanje smislenije od samoće. Samoća sama po sebi nije prirodna, nije zdrava. Paevo, vidite beštije, uglavnom se kote u ekipi, tako i love, spavaju, živestisnute jedne uz druge. Samci se češće samoubijaju, zato šta je prirodno dačovik ima nekog pokraj sebe, pa makar i da se dere na njega. Jer, svi se mimoramo ispuvat. Zato je bolje imat nekog pokraj sebe ako se poželiš izderat nanjega ili ga pridavit. Mislim, bolje njega nego sebe, zdravije je.Sve velike ljubavi su tužneNeda, Neda nije više bila tako ohola. Neda, Neda puno lakše danas kaže da." Sadpuno bolje razumin tu pismu. Čuj, sve smo mi maštale i tile idealnog tipaprivezat za sebe i svoje OLJE SE RODIT BEZ ONE STVAR EZ S R I Ć E


25/125

skute, dok nas smrt ne rastavi. Ali od sto ponuđenih ne možeš sastavit jednognormalnog. I ako ga sastaviš, taj sigurno neće bit tvoj. Zato moramo probat ovogi onog, da vidimo kome su mane podnošljivije. Znam da idealnog na tržištu nema,ali kad bi se našlo nešto koliko-toliko podnošljivo, kupila bi ga. Ali danas je ipodnošljivo luksuz. Zavisi o potribama i prioritetima. Nešto uvik moraš podnosit.

Ili njegovu obitelj, ili naglu nara

Documents

Bolje se roditi bez one stvari nego bez sriće.pdf