AKADEMIJA UMETNOSTI Departman muzike umetnosti Grupa za muzikologiju i etnomuzikologiju Podgrupa za muzikologiju Seminarski rad iz predmeta Istorija umetnosti 5 Klasa: prof. docent Tatjana Starodubcev

Emilija Pui MINIJATURNA UMETNOST MONAIKIH REDOVA U IRSKOJ, KNJIGA IZ KELSA

Novi Sad, 2011.

1

Uvod Hristijanizacija Irske zapoela je u V veku zahvaljujui engleskim misionarima koji su ovom izolovanom narodu pribiliili nain ivota kontinentalnih naroda i sredozemne civilizacije. Irci su hrianstvo prilagodili svojim keltskim obiajima, odnosno, nisu bili podreeni Svetom rimskom carstvu. Svoju duhovnost, irski hriani razvijali su po uzoru na egipatske svetitelje, odlazei u pustinju ili u manastir. Od tada, Irska je postala jedinstven primer u hrianskom svetu gde je vladala manastirska hijerarhija. Za osnivanje velikog broja manastira i irenja hrianstva u irskoj bio je zasluan sveti Patrik. Ovaj svetac je doao u Irsku kao zarobljenik kada je imao esnaest godina. Poto je ve posedovao osnovno teoloko obrazovanje, tokom godina zarobljenitva, jo vie se interesovao za hrianski ivot. Poto je uspeo je da pobegne iz Irske, vratio se u rodnu Brtaniju, te se kratko zadrao zbog vizije koju je doiveo. Smatra se da je boravio na mediteranskom ostrvu Leren do kojeg je sa srednjeg istoka dospeo primitivan oblik monatva. Sveti Patrik bio je autor najranijih dokumenata za koje se zna da su napisani na irskom ostrvu. Pisao je grubim i nedoteranim latinskim jezikom, ali bez obzira na nedostatke u obrazovanju, njegovi spisi predstavljaju savremeni opis preobraenja irskog naroda u hrianstvo. Monaki ivot bio je veoma znaajan za irsku crkvu. Svakodnevana dunost jednog monaha bila je: molitva, post, uenje i rad. Fiziki rad kojim su se monasi bavili bila je poljoprivreda. Mnogi monasi su pecali, poto je riba bila znaajni element ishrane, dok su se ostali monasi bavili izradom predmeta za domau upotrebu. Potreba za crkvenim posudama daje umetniki pristup obradi metala. Crkva je u VI veku bila mala i mrana, ali su u njenom oltarskom prostoru morale da blistaju korice za knjige, relikvijar i oltarske posude. Mnogi od ovih ukrasa napravljeni su od pozlaene bronze sa ornamentima od zlatne ice i intarzijama od emajla i dragog kamenja stvarajui povrinu izuzetno raznolike strukture. Svakodnevno uenje podrazumevalo je prouavanje svetih knjiga, naroito Svetog pisma. Takoe, predmet prouavanja bila su i pisana dela paganskih autora. Znaajan deo monake delatnosti bilo je prepisivanje rukopisa, stoga je svaki ueni monah morao da bude pisar. Tokom perioda ranog Srednjeg veka pisari su postali veoma znaajni, te se njihova delatnost razvija do nivoa umetnikog dela. Pisari su veliku panju poklanjali dekorativno ukraavanju teksta poto su im ilustrovani biblijski dogaaji bili manje zanimljivi. Svoja dela radili su sa preciznou zlatara. U odeljke geometrijskih okvira stavljali su preplet sa ivotinjama koji, iako je bio gust i sloen 2

imao je pun kontroslisani pokret. Temelje prepisivake umetnosti postavili su prva dva opata Ajone, sv. Kolumban i Bajtin. Vremenom, ova umetnost je postala ponos irskog monasticizma. Postoji nekoliko manuskripta sauvanih iz perioda pre VII veka. Cathach predstavlja fragmentiran prepis Psalama koje je sastavio lino sv. Kolumban. Ovaj manuskript pokazuje irski stil pisanja pre kontinentalnih uticaja koji su zahvatili ovu umetnost u VII veku. Danas se ovaj manuskript uva u biblioteci Kraljevske akademije u Dablinu. Drugi rukopis je primerak etvorojevanelja, koji se uva u biblioteci Triniti koleda u Dablinu. Dva rukopisa irskih monaha uvaju se u Ambrozijanskoj biblioteci u Milanu, a jedan rukopis, za koji se smatra da je pripadao lino sv. Kolumbanu, uva se u Torinu. Ovi manuskripti nisu bili sjajno ukraeni kao rukopisi koji e nastati u VII i VIII veku, ali predstavljaju vane relikvije iz prvih godina hrianstva u Irskoj. U toku VII i VIII veka spojili su se stari keltski obiaji i novi hriansko-latinski pogledi na svet. Paganski umetnici bili su majstori za vijugave i spiralne motive koje su vremenom u svojim delima preuzeli hrianski umentici. Pisari su ih upotrebljavali u svojim knjigama, kovai su ih stavljali na predmete od metala, dok su ih skulptori urezivali na krsteve. Kada je u kontinentalnom delu Evrope vladao period neprosveenosti (od VII do IX veka), irski monasi zapoeli su svoju misionarsku delatnost, irei hrianstvo i kulturu. Oni su gradili biblioteke, od kojih je najpoznatija Sen Galen u vajcarskoj, u koje su ostavljali knjige koje bi poneli sa sobom iz Irske. Takoe, pisali su naune radove i gradili temelje za procvat uenosti u Galiji u IX veku. Irski manastiri, kao verske institucije, postali su pravi kulturni centri epohe, odnosno, sredita nauke i umetnosti. Jedan od najboljih primera takve umetnosti, koja je spojila elemente minijaturne umetnosti svih predhodnih rukopisa bila je Knjiga iz Kelsa (The Book of Kells). Knjiga iz Kelsa Knjiga iz Kelsa (irski: Leabhar Cheanannais) je najbolji iluminirani rukopis koji sastavili monasi poetkom IX veka, iji je glavni zadatak bio da prikau sva etiri jevanelja Novog zaveta i istu poruku koju oni alju, ali kroz drugaije iskazane stavke. Ovo srednjevekovno umetniko delo se dugo smatralo misterijom, ali su istoriari umetnosti doli do zakljuka da Knjiga iz Kelsa predstavlja enciklopediju rane srednjevekovne umetnosti. Sadri kelteske, zapadnoevropske i

3

mediteransko sredozemne elemente hrianske umetnosti. Smatra se irskim nacionalnim blagom i uva se u biblioteci Triniti koleda u Dablinu (MS A. I. (58)).

Primer (folio 27v) prikazuje simbole etvorice jevanelista , posmatrano, s vrha leva u smeru kazaljke na satu, ovek je simbol jevaneliste Mateja, lav-Marka, orao-Jovana i bik-Luke.

Knjiga iz Kelsa je jedinstven iluminirani rukopis koji ini sintezu svih preanjih rukopisa. Na izradi ovog rukopisa radio je itav monaki red iz Ajone (ostrvo na severu Irske). Svaki monah je bio zaduen za odreeni segment pisanja i ukraavanja rukopisa. Jedna grupa monaha pisala je tekst bez odreenog ukraavanja, druga grupa pisala bi tekst, ali bi svaki nov pasus bio pisan drugom bojom. Trea grupa monaha je pisala tekst, ali je akcenat bio na ukraavanju slova u tekstu, dok je etvrta grupa monaha pisala tekst i pored teksta dodavala razne simbole hrianstva, prvenstveno su to bile ivotinje (rajska stvorenja, ptice, zemaljska stvvorenja, make i mievi i vodena svet, ribe). Poetna slova u tekstu su bila izraivana posebnim stilom. Poetno slovo je bilo vee nego sva ostala slova i obino se pored nalazila neka odreena ivotinja (zmija ili maka) ili ljudsko bie koje svojim isprepletanim telom obrazuje odreeno slovo. Znaaj ovog teksta takoe se ogleda u simbolima kojim obiluje ovaj rukopis. Na primer, zmija je u periodu ranog srednjevekovnog hrianstva oznaavala mudrost i simbol ponovnog roenja. Veliki broj isprepletanih zmija se esto moe pronai u tekstu rukopisa Knjige iz Kelsa.

4

Jedan od stotinu inicijala u knjizi iz Kelsa

Vaan znaaj u rukopisu Knjige iz Kelsa, imaju poetni sadraj, naslovna poglavlja jevanelja i slike iz rukopisa. U poetni sadraj svakog jevanelja upisan je broj stihova radi lake orijentacije u toku itanja. Takoe je napravljena tabelarna podela kao uvid koji su to delovi ova etiri jevanelja identini. Iz ove podele, utvruje se da su keltsk monasi veoma dobro poznavali Sveto pismo. Naslovna poglavlja jevanelja su bogato ukraena keltskim vorovima i inicijalima koji na prvi pogled izgledaju da su bez ikakvog reda, oni obrazuju poetne stihove jevanelja. Slike koje se nalaze u ovom rukopisu predstavaljaju portrete jevanelista i delove ivota Isusa Hrista.

Poetna stranica jevanelja po Jovanu (folio 292r)

Portret jevaneliste Jovana (folio 291v)

Ove dva priloena primera iz stranica rukopisa Knjige iz Kelsa prikazuju sloenost u samom simbolikom isitavanju samog teksta, ali stroga pravila koja su se monasi pridravali pomogla su im da zavre ove umetnike stranice. Naime, pri izradi ovako sloenih stranica, monasi

5

su se pomagali matematikim sredstvima. Oni su lenjirima tano izraunavali redove gde e upisivati tekst, kako bi im slova bila jednaka, a ostale figure savreno precizne. Vrlo je vano napomenuti materijal od kojeg je nastala Knjiga iz Kelsa. Za izradu 680 stranica ovog rukopisa bila je potrebna koa 185 krava. Koa se na posebnim seivima tanjila kako bi se skinula sva dlaka i na taj nain omoguilo lake pisanje. Mastilo se pravilo od prirodnih materijala, a boju za oslikavanje koristili su kristale i kamenje (lapis lazuli, amestit, opal i druge). Dekoracija rukopisa iz Kelsa nikada nije zavrena. Kada su, 806. godine Vikinzi napali irsko ostrvo, prvo su pljakali manastire. Takvim napadima nije odoleo ni manastir u Ajoni, gde su Vikinzi opljakali imovinu i poubijali veliki broj monaha. Preiveli monasi sa opatom su uspeli da pobegnu nosei sa sobom rukopis. Preselili su se u Kels, po kome je rukopis dobio ime. Godine 1661. Henri Jones (Henry Jones) koji je postao biskup, predstavlja rukopis na Triniti koledu u Dablinz, gde se ovo delo uva i danas. Rukopis je izloen u stalnoj postavci muzeja u Stare biblioteke (The Old library) na Triniti koledu u Dablinu. Preko pola miliona ljudi godinje poseti ovaj muzej kako bi videli jedan od najlepih istorijskih dokumenata. Zakljuak Knjiga iz Kelsa predstavlja jedan od primera sinteze hrianskih i svetovnih motiva u umetnosti. Zbog naina izrade i boje koja je u ove svrhe koriena, ilustracije poseduju ivost, humor i snagu koju nijedan predhodni rukopis ne sadri. Slike iz rukopisa zasnovane su na razmeni elemenata iz drugih umetnosti, odnosno, povezane su sa zlatarstvom, kovanjem i skulpturom. Stoga se zakljuuje da Knjiga iz Kelsa iskazuje boansku mo koja svoju pisanu re spaja sa visoko ukraenim umetnikim elementima u cilju boljeg prenoenja biblijske poruke.

6

LITERATURA: MUDI, T.V i Martin F.Z.: Tok istorije Irske, Beograd, Filip Vinji, 2004. link: http://en.wikipedia.org/wiki/Book_of_Kells link: http://www.tcd.ie/Library/bookofkells/book-of-kells/ link: http://www.youtube.com/watch?v=rRGQPJIO5CM

7