Borba Protiv Korova

Prof. dr Ilija Komljenović OPŠTE RATARSTVO

145

Borba protiv korova

Naziv korov potiče od Nemačkog naziva Unkraut preko Mađarske reči kòrò, a našem jeziku postoji niz sinonima: divalj, drač, trava, antraga, glota, haluga, lomina, čkalj, urodica, ogrizine, očinci, oredine, amelj, avrlje, prijevor, handračina, harbuda i badrljica. Korovi su u većoj meri autotrofne biljke, ali se u njih ubrajaju i biljke vodenih površina, a na kopnu još i biljke bez hlorofila (paraziti).

Korovi su antropofite kao i gajene biljke. Nastale su onda, kada se čovek počeo baviti zemljoradnjom, a

danas se u agrobiocenozi javljaju kao sporedni članovi u heterogenoj biološkoj grupi nazvanoj pratilački kompleks (korovi, insekti, glodari, ptice, mikroorganizmi itd).

Sve biljke koje rastu na proizvodnim površinama među gajenim biljkama mimo volje čoveka, označavaju se kao korovske biljke ili korovi. Sa stanovišta interesa čoveka, pod korovima se podrazumevaju sve one biljke koje se nalaze na istom staništu sa gajenim biljkama a nisu cilj gajenja, i to ne samo divlje već i gajene (npr., ako se biljka suncokreta pojavi u usevu soje).

Korovi u usevu kukuruza

Postoji različita podela korova. Pored podele korovskih biljaka prema taksonomskim jedinicama, sistematike biljaka, korovi se mogu podeliti na više načina u zavisnosti od kriterijuma koji se uzimaju za osnovu

podele. Tako, na primer, korovske biljke shvaćeno u širem smislu mogu se podeliti na dve osnovne grupe:

1. Korovske biljke u užem smislu. 2. Korovske biljke u širem smislu.

Korovske biljke u užem smislu predstavljaju ekološku grupu biljaka koje se javljaju, uglavnom, kao pratioci gajenih biljaka, a ova grupa korova se naziva još i segetalne biljke ili korovi. Segetalne biljke se nalaze

samo ili isključivo u usevima ili zasadima, često samo u pojedinim usevima, dakle, ne mogu se razvijati bez

antropogenog uticaja.

Korovske biljke u širem smislu su sve nekorisne i štetne biljne vrste koje se pojavljuju na antropogenim staništima i izvan oraničnih površina. U ovu kategoriju ulaze: ruderalne biljke, korovi na

prirodnim livadama u pašnjacima, kanalima, korovi u šumama, ribnjacima itd.

Ova podela izvršena je prema karakteristikama staništa koju korovi naseljavaju. Međutim, korovi u širem smislu mogu se javiti u usevima i zasadima, kao što se npr., segetalni korovi odnosno korovi u užem smislu mogu javiti na nekim ruderalnim i drugim staništima. Zbog toga je prihvatljivija sledeća podija korova: korovske, korovsko-ruderalne i ruderalne vrste.

a) Korovske biljke obuhvataju vrste koje se sreću uglavnom u usevima i zasadima, odnosno

obradivim površinama na kojim se vrši primena intenzivnih agrotehničkih mjera. Među ovim vrstama prevladavaju jednogodišnji korovi. b) Korovsko- ruderalne biljke su velika grupa vrsta koje se skoro podjednako mogu nalaziti u

usevim i zasadima kao i na ruderalnim staništima. Među ovim vrstama se sreću jednogodišnje i višegodišnje biljke, a obično se sreću na staništima sa slabijim intenzitetom agrotehničkih mera. c) Ruderalne biljke ili vaganti, predstavljaju vrste koje se uglavnom sreću na ruderalnim staništima (đubrišta, ekonomska dvorišta, prostori oko naselja, utrine, međe, pored puteva, kanala, železničkih pruga,


146

vodotokova itd.). Ruderalne biljke se retko sreću u njivskim usevima. Češće se sreću u voćnjacima i vinogradima i na livadama i pašnjacima. Među njima prevladavaju višegodišnje vrste. Postoji i šira podela korova sa stanovišta interesa u poljoprivrednoj proizvodnji, a to je: a) Apsolutni korov je svaka biljna vrsta na proizvodnoj površini koja nije cilj gajenja, a koja stoji u

kompentencijskom odnosu prema gajenim biljkama i koja nije od koristi a može biti štetna za sami usev, zdravlje ljudi i domaćih životinja

b) Relativni korov je svaka biljna vrsta na proizvodnoj površini koja nije cilj gajenja, a inače može biti gajena biljka ili biljna vrsta koja na neki način može biti korisna ali ne pripada u antropogene biljke. Često u relativni korov ulaze i gajene biljke ako se nađu u usevu drugih vrsta ili sorte pa čak i hibrida. Pored ovih podela, postoje podele na osnovu dužine vegetacije:

1. Jednogodišnji. 2. Dvogodišnji. .3. Višegodišnji.

Zatim prema načinu razmnožavanja, dakle vrste korova koje se razmnožavaju: 1. Semenom.

2. Vegetativno.

3. Vegetativno i semenom.

Prema botaničkoj pripadnosti:

a) Uskolisni (korovi iz razreda jednosupnica Monocotyledonae)

b) Širkolisni (korovi iz razreda dvospunica Dycotiledonae)

Isto tako, prema visini stabljike (niski, srednji i visoki), prema vremenu klijanja i nicanja (rani, srednji i

kasni), itd.

Korovi nisu slučajni pratioci, već su se kroz duže vremensko razdoblje živeći uz gajene biljke, a pod uticajem čoveka prilagođavali agrotehničkim merama koje je primenjivao čovek u procesu gajenja useva. Prilagođavanje na antropogeno zemljište i agrotehničke zahvate je išlo tako daleko da mnogi korovi izvan

agrosfere ne mogu uopšte opstati. Njima je potreban indirektan čovekov uticaj. Kao rezultat evolucije korova pod uticajem čoveka, prilagodili su se novim uslovima na antropogenom staništu. Imaju naglašenu jednogodišnjost, izgubili su zaštitne organe, leguminozni korovi nemaju "tvrda" zrna , imaju uvećanu ili smanjenu veličinu semena u poređenju sa izvornim vrstama i kozmopolitizam. Od navedenih prilagodbi, najvažnije su jednogodišnjost i kozmopolitizam. Zbog jednogodišnjosti, korov se dobro prilagođuje izmeni useva na obradivoj površini, a kroz kozmopolitizam osigurava ekološku adaptaciju na različite agrobiotope. Jednogodišnjost se karakteriše širenjem korova samo semenom, a u semenu mogu najbolje preživeti nepovoljne periode, bilo da se to odnosi na ekološke uslove ili na agrotehničke zahvate.

Biološke osobine korova Korovi imaju neke osobine koje su posledica njihovog prilagođavanja na život u agrobiocenozi. Biološke osobine korova su poliploidija, dormantnost semena, neotenija, stvaranje velikog broja semenki,

otpornost prema nepovoljnim abiotskim faktorima, otpornost prema bolestima i štetnicima, posedovanje

posebnih organa i materija koji ih štiti od uništenja, otpornost semenki prema vanjskim štetnim uticajima, sposobnost klijanja semena u mlečnom zrenju, stvaranje semenki razne dužine klijavosti.

Poliploidija

Povećani broj hromosoma kod nekih korova izaziva veću bujnost, veći habitus i varijabilnost što im osigurava bolju ekološku adaptaciju.


147

Dormantnost

U nepovoljnim uslovima za život korova, neki inhibitori u semenu sprečavaju klijanje iako je ono sposobno za klijanje. Na taj način dormantno seme osigurava sebi period mirovanja do momenta kada nastupe povoljni uslovi za život korova. Povećanjem stepena domestifikacije, dormantnost semena korova se smanjuje.

Neotenija Neotenija se sposobnost korova da u nepovoljnim uslovima rasta stvori generativne organe i seme. Ona

je potaknuta ekološkim faktorima, a ponekad i borba korova za vegetacijski prostor u gustom sklopu useva potiče neoteniju. Neotenija otežava borbu protiv korova, jer skraćivanjem vegetacije, korov osigurava potomstvo i ponovo naseljava proizvodnu površinu.

Stvaranje velikog broja semena Zbog veće proizvodnje semena, korovi imaju prednost pre gajenim biljkama, jer ostaju na proizvodnoj

površini i osiguravaju potomstvo u različitim uslovima rasta i pri većem propadanju semenki i smrtnosti biljaka.

Tab. Broj semena jedne biljke korova (Kojić i Šinžar, 1985).

Vrsta korova Broj semena Vrsta korova Broj semena

Bidens tripartitus 250 Daucus carota 4 000-10 000

Bifora radians 100-1 200 Anthemis arvensis 4 400-30 000

Lathyrus aphaca 400-1 300 Capsela bursa-pastoris 2 000-40 000

Veronica triphyllos 1 000-2 000 Chenopodium album 3 100-80 000

Heliotropium

europeum 2 100 Solanum nigrum 40 000

Cirsium arvense 4 000-6 000 Stellaria media 15 000-25 000

Rumex crispus 3 700-5 100 Artemisia vulgaris 50 000-700 000

Sonchus arvensis 6 400 Erigeron canadensis 100 000-200 000

Portulaca oleracea 9 200 Galinsoga parviflora 300 000

Otpornost prema abiotskim faktorima

Zahvaljujući svojoj biološkoj snazi (vigoru) i heterozigotnosti, korovi laške trpe od nepovoljnih abiotskih faktora (suša, vlaga, hladnoća, vrućina, vetar) od gajenih biljaka. Kada gajene biljke ugibaju, korovi u

većini slučajeva ostaju neoštećeni i tada obilno stvaraju veći broj semena.

Otpornost prema bolestima i štetnicima

Veći vigor čini korove otpornijim prema negativnim biotskim faktorima, a čini ih istodobno konkurentno sposobnijim u odnosu na gajene biljke.

Posedovanje posebnih organa i materija koji ih štiti od uništenja Posebni organi u korova su oštre dlake, bodlje i trnje (Urtica sp., Ononis spinosa, Cirsium arvense i dr).

Insekti i životinje zbog tih organa izbegavaju takve korove, pa takvi korovi lakše preživljavaju i obezbeđuju sebi potomstvo. U nekih korovskih vrsta, ćelije imaju gorke ili otrovne materije (alkaloide), zbog čega ih životinje ne jedu (Tanacetum vulgare, Conium maculatum, Cicuta virosa, Linaria vulgaris, Echium vulgare, Euphorbia

sp., Aristolochia clematitis, Datura stramonium , Hyoscianus niger, Solanum nigrum).


148

Ononis spinosa je obrasla dugim i oštrim bodljama Bodlje na listu palamide

Conium maculatum je jedna od naših najotrovnijih korova Hyosciamus niger (bunika)

Otpornost semena prema vanjskim uticajima Seme mnogih korova otporno je prema vlazi i temperaturnim kolebanjima zbog svoje građe i sastava. Vrlo čvrsta semena ljuska (kremična kiselina) i veći sadržaj ulja u semenu čini seme korova vrlo otpornim na štetne vanjske uticaje. Takvo se seme korova lako prenosi vodom na veliku udaljenost.

Sposobnost klijanja u mlečnom zrenju semena To je velika prednost semena korova nad gajenim biljkama, jer u određenom momentu kada za biljku korova nastupe povoljni momenti za rast i razvoj, seme klija već u mlečnom zrenju. Takvu sposobnost ima divlji

ovas (Avena fatua).

Divlji ovas (Avena fatua) može da klija u mlečnom zreju (foto:Anna-Lena Anderberg)


149

Stvaranje semena razne dužine klijavosti Mnogo korovskih vrsta stvara seme različite dužine klijavosti. Jedni mogu vrlo brzo klijati, drugi klijaju postepeno u etapama i treći imaju produženu klijavost do nekoliko desetljeća. Gajene biljke tu sposobnost nemaju, jer je brigu o njihovoj reprodukciji preuzeo čovek.

Način razmnožavanja korova

Korovi se razmnožavaju na dva glavna načina: semenom i vegetativnim organima (rizomi, lukovice, stoloni). Dok se jedne vrste korova razmnožavaju samo semenom, drugi semenom i vegetativno. Korovi koji se razmnožavaju samo semenom su jednogodišnji a nazivaju se semenski korovi. Nasuprot njih, vrste koje se razmnožavaju semenom i vegetativno su višegodišnji (pereni) a nazivaju se još i rizomni korovi, iako se neki šire i drugim vegetativnim organima. Zastupljenost jednogodišnjih i višegodišnjih korova ovisi o stepenu intenzivnosti poljoprivrede. Ekstenzivnu poljoprivredu prati veći broj višegodišnjih korova, a intenzivnu jednogodišnjih korova.

Način širenja korova

Korovi se šire aktivno i pasivno. Aktivno širenje korova semenom (autohorija) nije tako često kao pasivno. Pri aktivnom širenju, korov odbacuje seme usled automatskih osobenosti zrelih plodova. Oni se naglo otvaraju ili se brzo uvijaju i na taj

način odbacuje seme na izvesnu daljinu. Udaljenost prilikom odbacivanja semena od majčinske biljke nije velika (od nekoliko desetaka centimetara do nekoliko metara). Autohorno se šire Linaria vulgaris, Delphinium consolida, Agrostemma githago, Erodium cicutarium, Ecbalium elaterium i neki drugi).

Aktivno širenje (Erodium cicutarium)

Pasivno širenje korova semenom (alohorija). To je glavni oblik širenja sjemena korova, a faktori pasivnog prenošenja semena su vetar, voda, životinje i čovek.

a) Širenje vjetrom ili anemohorija. Širenje vjetrom u prirodi je vrlo rašireno i važan način

zakorovljivanja proizvodnih površina, pogotovu u predelima gde duvaju jaki vetrovi. Što je vetar jači, a seme lakše i bolje osposobljeno za letenje to je anemohorija veća. Mnogima su korovima seme tako građene da mogu leteti ( dlačice -papus) ili izraštaji na plodu (krilca), pri čemu je bitno da je seme lagano. Anemohorni korovi su Tragopogon pratensis, Taraxacum officinale, Cirsium

arvense, Senecio vulgaris, Sonchus arvensis , Centaurea cyanus i drugi.


150

Seme prilagođeno širenju vetrom -Taraxacum officinale( papus), i Tragopogon pratensis (desno)

b) Širenje vodom ili hidrohorija. Uz anemohoriju to je najvažniji način širenja semena korova. Vode svojim kretanjem, počevši od jačih kiša, pljuskovi, bujice, manji i veći potoci, osobito poplave u

velikim količinama prenose semenke korova a katkada na velike daljine. Pri tome naravno, propada stanovit postotak semena korova, ali zbog otpornosti prema vodi ostaje velik broj njih na životu i doprinose zakorovljivanju. Seme i plodovi korova koji se šire vodom, imaju specifičnu masu manju od vode, a često i posebne dodatke kao mehure ili intercelulare ispunjene vazduhom što im omogućava lakše lebdenje u vodi. Da bi se plodovi i semena korova zaštitili od štetnog dejstva vode, oni se često odlikuju nekvašljivošću. Nekvašljivost se postiže voštanom prevlakom, jako razvijenom kutikulom ili naročitim tkivom, a u sitnijih plodova i semena postoje udubljenja u epidermisu, papilama i dlakama. Mala udubljenja i međuprostori između papila i dlaka ispunjeni su

vazduhom, koji sprečava kvašenje površine ploda i semena. Hidrohorno zakorovljivanje je jako izraženo kod proizvodnih površina sa sistemom za navodnjavanje.

c) Širenje životinjama ili zoohorija.. Korove naročito šire kukci, ptice i velike životinje površinom

svog tela ili probavnim traktom. Zato se zoohorija deli u epizoohoriju i endozoohoriju. Poseban je

oblik zoohorije skupljanje semena korova što ga čine neke životinje, a naziva se sinzoohorija

(hrčak). Kod epizoohorije seme korova se hvata za tela životinje (dlaka, runo i papci u životinja papkara). Korovi se zadržavaju raznim hvataljkama ili lepljivim materijama. Od životinjskih vrsta, ovca svojim runom vrlo mnogo širi semena korova. Za tela životinja lako se hvata seme Arctium lappa, Bidens tripartita, Agrostemma githago Galium aparine, Xanthium

strumarium, Caucalis platycarpos. Kod endozoohorije, semena korova s hranom prolaze kroz

probavne organe životinja i ostaju neoštećene. Padaju na zemljište s ekskrementima i dalje klijaju

u povoljnim prilikama. Endozoohorija može biti važan oblik širenja korova ako životinje jedu hranu bogatu njihovim semenima. Na velike daljine seme korova raznose ptice (omitohorija) ako

se hrane korovima. Poseban je oblik širenja semena korova što ga čine mravi (mirmekohorija).

Mravi u svojim nastambama pored ostalih materija sakupljaju seme korova, pa to može biti jedan iako ne tako važan način širenja korova.

Plod Arctium lappa prilagođen za zoohorno širenje Kukice kojom se čičak prihvata za dlaku životinja


151

Seme Xanthium strumarium Seme Galium aparine Seme Bidens

tripartita

sa kukicama

d) Širenje od strane čoveka ili antropohorija. Čovek nesvesno širi korove, pa antropohorija prati agrikulturu tako reći od njezina postanka. Može se reći da su razmeri i daljinski dometi antropohorije s vremenom bivali sve veći. Tome su u velikoj meri pridonosile seobe naroda, ratovi

i međunarodna trgovina. Naročito su dva svetska rata prebacivanjem vojski iz jedne zemlje u drugu te s kontinenta na kontinent izvršili antropohoriju u tako velikim dimenzijama koje do tada nisu bile poznate u istoriji poljoprivrede. Čovek prenosi seme korova obućom i odećom, ali najviše trgujući semenom i reprodukcijskim materijalom, u transportnim sredstvima, oruđu i mašinama, primenjujući nedovoljno prevreli đubrivo, nezreli kompost itd.

Višegodišnji korovi također sudeluju u zaraženosti pedosfere. Pod zemljom na jednom hektaru se može naći 10 t rizoma, što iznosi dužinu od 1 000 km sa 100 000 000 vegetativnih pupova korova (Klap, 1967)..

Tab. Dužina rizoma, broj vegetativnih pupova i masa rizoma korova po jedinici proizvodnje površine

Vrsta korova Dužina rizoma

(u km/ha)

Broj vegetativnih

pupova/ha Masa t/ha

Cirsium arvense 82 81 500 - 5 210 000 1,580

Tussilago farfara 1 500 1 700 000 - 25 960 000 15,240

Sonchus arvensis 760 760 000 -166 090 000 10,080

Polygonum amphibium - 600 000 – 9 100 000 11, 140

Stachys palustre - 5 280 000 - 70 000 000 10, 790

Agropyron repens 4 950 495 000 - 2 597 000 28, 900

Palamida (Cirsium arvense) ima duboke i razgranate rizome


152

Šteta od korova

Zajedno sa insektima, grinjama, nematodama, glodarima, pticama i prouzrokovačima biljnih bolesti, korovi spadaju u biološke agense koji prouzrokuju štetu. Prema jednoj analizi, šteta od korova u SAD iznose 3,7 milijardi dolara godišnje. Od ukupne štete u poljoprivredi te zemlje, 34 % otpada na štetu od korova (Kojić i Šinžar, 1985).

Tab. Svetski gubici prinosa pojedenih gajenih biljaka (u procentima od potencijalno mogućih prinosa)

Usevi

Gubici (u%)

Štetočine Prouzrokovači

bolesti

Korovi

Ukupno

Pšenica 6,0 9,1 9,8 23,8

Kukuruz 12,4 9,4 13,0 34,8

Pirinač 26,7 8,9 10,8 46,4

Krompir 6,5 21,8 4,0 32,3

Šećerna repa 8,3 10,4 5,8 24,5

Povrće 8,7 10,1 8,9 27,7

Voće 7,8 12,6 3,0 23,4

Vinova loza 3,2 23,4 10,1 36,7

Tab. Ukupni gubici prinosa u raznim geografskim oblastima (u procentima od potencijalno mogućih prinosa)

Usevi

Gubici (u%)

Štetočine Prouzrokovači

bolesti

Korovi

Ukupno

Sev. i Cent. Amerika 9,4 11,3 8,0 28,7

Južna Amerika 10,0 15,2 7,8 33,0

Evropa 13,0 12,9 15,7 41,6

Azija 20,7 11,3 11,3 43,3

Okeanija 7,0 12,6 8,3 27,9

Šteta od korova i poljoprivredi se najčešće može ispoljiti u sledećim oblicima: 1. Korovi u proseku troše više vode od gajenih biljaka.

2. Zasenjivanjem proizvodne površine snižavaju temperaturu zemljišta (i do 2,70C na 10 cm dubine

zemljišta). 3. Troše velike količine biljnih hranjiva, naročito kalijuma i azota.

Korovi su snažan konkurent za biljna hranjiva. Korovi zasenjuju vegetacioni prostor gajenih biljaka

Kukuruz pokazuje simptome nedostatka azota.

4. Neki korovi ispoljavaju negativnu alelopatiju prema gajenim biljkama.


153

Palamida i divlji sirak ispoljavaju negativnu alelopatiju prema gajenim biljkama

5. Rizomi višegodišnjih korova smetaju u obradi zemljišta. (Sorghum halepense, Cirsium arvense,

Agropyron repens, Pteridium aquilinum, Cynodon dactylon, Rubus ceasius).

6. Prenosioci su bolesti i štetnika gajenih biljaka. Anchusa officinalis prenosi rđu strnih žita. Za širenje virusnih obolenja krompira, duvana, paprike, opasni su korovi iz familije Solanaceae. Nematode

šećerne repe (Heterodera schachtii) šire se pomoću Raphanus raphanistrum, Sinapis arvensis, Atriplex

patule. Mnogi korovi su domaćini prvoj generaciji ličinki kupusnog belca (Pieris brassiceae).

Anchusa officinalis je prenosilac bolesti žitne rđe

7. Neki su korovi paraziti gajenih biljaka. Cuscuta europea parazitira mnoge gajene biljne vrste, kao i

specijalizovani parazit Orobanche sp.


154

Vilina kosica (Cuscuta sp). je najopasnija biljka parazit Vilina kosica parazitira biljku krastavca

8. Izazivaju poleganje gajenih biljaka nežnije građe, (Convolvulus arvensis i strnim žitima).

Slak (Convolvulus arvensis) izaziva poleganje nežnih gajenih biljaka

9. Alogamni korovi se mogu spontano ukrštati sa alogamnim gajenim vrstama. Rašireno je ukrštanje korova iz familije Brassicaceae sa gajenim biljkama iz iste familije. Divlji ovas se spontano ukršta sa gajenim ovsom.

10. Izazivaju trovanje ljudske i stočne hrane. Kukolj kvari kvalitet brašna, mleka i maslaca. Melampyrum arvense također kvari kvalitetu brašna a i štetna je za zdravlje ljudi. Divlji luk kvari ukus

i miris mleka. Lolium temulentum je toksičan za čoveka i domaće životinje. Conium maculatum može izazvati trovanje ljudi i stoke sa smrtnim ishodom. Pteridium aquilinum kod rogate stoke izaziva

hematuriju, odnosno krvarenje u mokraćnom sistemu što dovodi do uginuća stoke, Linaria vulgaris

kod konje izaziva latirizam.

Paprat (bujad- Pteridium aquilinum) izaziva krvarenje u mokraćnom sistemu goveda


155

Korist od korova

Kao pripadnici velike grupe viših biljaka, korovi mogu biti na određeni način korisni za čoveka. Neki od korova su dobra i kvalitetna hrana za ishranu stoke naročito za svinje (Amaranthus

retroflexus, Urtica dioica, Chenopodium sp. Atriplex patula, Galinsoga parviflora, Sonchus sp itd). Brojne

su korovske vrste koje imaju lekovite osobine, prvenstveno kamilica, metvice, stolisnik, koprive, a neke

mogu poslužiti i u ljudskoj ishrani kao mlada salata u vreme kada gajena salata nije dospela za upotrebu. Korovi su dobra pčelinja paša, naročito maslačak ako se ne nalazi u plantažama voća.

Stoka je vrlo rado jede (Galinsoga parviflora)

Međutim, od prisustva korova na proizvodnim površinama je veća šteta od koristi, pa je zato potrebna stalna borba protiv njih.

Suzbijanje korova

Savremena borba protiv korova obuhvata veoma brojne i raznovrsne mere suzbijanja. One imaju za cilj

da se smanji populacija korovskih biljaka do nivoa ispoljavanja minimalnih nepovoljnih efekata delovanja

korova u usevima i zasadima gajenih biljaka. S obzirom da je korove nemoguće u potpunosti uništiti, suzbijanje mora ići do praga ekonomičnosti, a sa tim u vezi do praga i štetnosti, odnosno, do onog broja i mase korova u usevu gde neće naneti gajenim biljkama znatniju štetu. Otuda se ekonomičnost u suzbijanju korova mora pronaći kako u racionalizaciji poljoprivredne proizvodnje i njenog pojeftinjenja, tako i provođenje integralnih mera borbe protiv njih.

Integralne mere borbe protiv korova, sastoje se od kompleksa različitih mera i načina suzbijanja korova koji se, u zavisnosti od useva, florističkog sastava i građe korovske zajednice i konkretnih agroekoloških uslova na datim površinama, međusobno na ovaj ili onaj način dopunjuju. Suzbijanje korova, prema tome, mora da bude stalna mera koja se provodi integralno u vremenu i prostoru.

U borbi protiv korova, primenjuju se mere koje se mogu podeliti u dvije kategorije: indirektne (preventivne) i

direktne mere.

Indirektne mere suzbijanja korova

To su mere koje obuhvataju sve one načine suzbijanja korova koje se izvode van obradivih površina pre nego što seme korova dospe na proizvodne površine, a to su: a) Čišćenje semena -Iz semena gajene biljke odstranjuju žive i nežive primese, a naročito seme korova. Setva čistog semena predstavlja vrlo efikasan način suzbijanja korova i od toga u mnogome zavisi

buduća zakorovljenost useva. Čišćenje semena se vrši u ustanovama za doradu semena. Ono je toliko važno da je u pogledu nekih korovskih vrsta i regulisano zakonom.


156

Trifolin mašina sa magnetnim valjcima za čišćenje semena detelina od viline kosice

Tako je po Zakonu o prometu semenskom robom bivše SFR Jugoslavije, među ostalim pisalo da seme detelina, trava, detelinsko–travnih smesa ne sme sadržavati ni jedno klijavo seme viline kosice (Cuscuta sp.),

maka (Papaver sp) ni bunike (Hyosciamus niger), a u semenu lana ne sme biti više od 10 semena korova Lolium

linicolum, 60 semena Lolium temeulentum i 20 semena korova Camelina sativa. Naročito je opasna prisutnost viline kosice u semenu detelina, zato u promet ide samo plombirano seme. Seme detelina se čisti u ustanovama za doradu semena pomoću “trifolin” mašina. Neočišćeno seme detelina se pomeša sa finom metalnom pilovinom. Pilovina se nahvata na hrapavu površinu semena viline kosice i prolazeći pored elektromagneta

odvaja se od glatkog semena detelina.

b) Ispravan postupak sa raznim otpacima u poljoprivredi – Jedan od načina širenja korova je da se otpaci vršidbe daju stoci kao hrana. Otporna semena korova prolaze neoštećena kroz probavni trakt životinja i tako se vrši zaraza proizvodnih površina, (endozoohorija). Vrlo je važno da se žetveni ostaci koji se najčešće sastoje od semena i plodova korova, ako se iskorišćavaju kao stočna hrana (tzv. urodica), izlože visokim temperaturama, a seme korova koje se nalazi u plevi samelje, pa tek tada upotrebi za ishranu stoke.

c) Pravilno negovanje stajnjaka i komposta -U stajnjaku i kompostu ima mnogo semena korova

koje je prošlo kroz probavni sistem stoke. Seme korova ima visoko izraženu životnu sposobnost tako da može očuvati klijavost pri vrlo nepovoljnim uslovima života. Osim toga u prostirki slame ima takođe veliki broj semena korova. Stoga je potrebno da se koristi dobro zgoreo stajnjak gde se usled uticaja termogenih bakterija

prilikom razgradnje organske materije u stajnjaku i kompostu. Ovo se postiže pravilnom manipulacijom stajnjaka prilikom zgorevanja gde se postiže temperatura u stajnjaku iznad 80 °C, pri čemu se znatan procenat semena korova unište.

d) Održavanje čistoće poljoprivrednih zgrada, dvorišta i mašina –Ekonomska dvorišta, silosi, farme, skladišta stočne hrane i hangari moraju se čistiti jer mogu biti veliki rasadnik korova, a isto tako se moraju održavati i čistiti poljoprivredne mašine jer se u njima može naći znatan broj semena korova. Ekonomska

dvorišta se moraju često kositi pogotovo prije obrazovanja semena a koji se nalaze u ekonomskom dvorištu.

e) Uništavanje korovskih biljaka na neproizvodnim površinama –Površine pored puteva, železničkih pruga, vodotokova, neuređene površine kraj naselja, deponije đubrišta, utrine, međe, zaparložene površine itd., su staništa posebne ruderalne vegetacije, u čijem sastavu se, pored ruderalnih nalaze i korovsko-

ruderalne biljke. Ova staništa predstavljaju stalan izvor zaraze proizvodnih površina. Korovi na ovim staništima se uništavaju košenjem i sprečavanjem plodonošenja, razoravanjem, plamenom, kao i primjenom totalnih herbicida.


157

Uništavanje krova na neproizvodnim površina plamenom

Documents

Borba Protiv Korova