UVOD: TA JE "NOVI RATUJUI ENTITET" Optc definicije organizovanog kriminala su pretrpele obimne razvojne promcne, i te promene su jo uvck u toku. Prva definicija organizovanog kriminala poela se pominjati u SAD dvadesetih godina prolog veka, a tek devedesetih godina pojam organizovanog kriminala se uspeno preselio i u Evropu. Poetne definicije organizovanog kriminala su se uglavnom orijentisale pre svega u odnosu na poinioce onih krivinih dela koja se mogu opisati kao "organizovani kriminal". U toj perspektivi, da bi neka kriminalna aktivnost, niz krivinih dela, bila odreena kao organizovani kriminal, bilo bi potrebno da grupa poinilaca deluje zajedno inei krivina dela tokom relativno dugog perioda, na taj nain faktiki formirajui "kriminalnu organizaciju".2 Kasnije defininicije su nastojale da odrede ta se podrazumeva pod grupom prestupnika koji ine kriminalnu organizaciju, i u poetku su se autori definicija uglavnom oslanjali na kriterijume upotrebe sile ili pretnje nasiljem, na pitanje o postojanju meunarodne dimenzije poinjenih krivinih dela (na primer, elementi planiranja, izvrenja krivinih dela, ili posledica izvrenih krivinih dela u vie od jedne drave), ili pak na pitanje o motivima koji stoje iza takozvanih "tipinih aktivnosti organizovanog kriminala".3 Poslovino, organizovani kriminal se u javnosti najee poistoveivao sa fabulama televizijskih serija koje su prikazivale stereotipnog gojaznog, sre-dovenog, simpatinog "kuma" sa italijanskim naglaskom koji se bavi trgovinom narkoticima, istovremeno vodei idilian porodini ivot. Stereotipi poput pomenutog su uslovili i pretpostavku da je osnovna razlika izmeu organizovanog i konvencionalnog kriminala u injenici daje organizovani kriminal itava nelegitimna industrija koja je, kao i svaka druga industrija, motivisana profitom i poslovnom logikom. Drugim recima, "klasini kriminal" bi, prema ovom shvatanju, ukljuivao manje ili vie iracionalnu, a u svakom sluaju "neposlovnu", kriminalnu aktivnost, uglavnom tipa ulinog kriminala, dok bi organizovani kriminal podrazumevao sistemski organizovanu i profitom motivisanu aktivnost.4 Poznato je da se kriminalne organizacije ovog tipa u novije vreme angauju i u oblastima poput trgovine ljudima, nuklearnim materijalom, a verovatno i logistikoj podrci teroristikim grupama, stoje nova i jo nedovoljno istraena oblast aktivnosti organizovanog kriminala.5 Uopteno posmatrano, ne treba sumnjati da organizovani kriminal vodi poreklo od kriminala shvaenog kao alternativne industrije koja se pojavila u propalim dravama umesto nefunkcionalnih dravnih institucija, jer te institucije nisu mogle da reavaju ivotne probleme stanovnitva i nisu mogle da ispunjavaju ciljeve drutvene kontrole. Razvijajui stabilnije modele aktivnosti, alternativna kriminalna industrija, ili ak alternativni sistem institucija, postepeno su dobi jal i sopstveni ivot,

identitet, strategiju, ak politiku. Na primer, tokom procesa drutvenih i politikih promena u zemljama srednje Evrope tokom devedesetih godina prolog veka, takozvane "tranzicije", kriminalne grupe su prvo poele cla se bave naplatom dugova koje nije bilo mogue naplatiti preko legalnih institucija, usled kolapsa pravosudnih sistema. "Uterivai dugova" su tako doiveli procvat aktivnosti, sluei se redovno nasiljem ili pretnjom nasiljem. U isto to vreme, u velikom delu bive komunistike Evrope izvrena je obuhvatna denacionalizacija, to je brojne dotadanje pripadnike osiromaene srednje i nie klase uinilo pravim "kapitalistima", a time i metama za iznudu, takozvani "reket" ili "naplaivanje zatite". Nedugo potom sistematska iznuda je u veini srednjoevropskih i istonoevrpskih drava prerasla u isplativu kriminalnu industriju.6 Na taj nain je kriminalna organizacija preuzela ulogu drave U jednom vanom aspektu privrednog ivota, i to ulogu regulatora naplate. Kljuna promena u metodologiji rada organizovanog kriminala, a time i u njegovom tretmanu, nastupila je tokom 2003. godine, u Srbiji, kada je, 12. marta te godine, ubijen predsednik vlade Srbije, dr Zoran ini. Sa tim udarom na dravu od strane kriminalne organizacije, srasle sa delovima aparata dravne bezbednosti, ponovo je pokrenuto pitanje opasnosti od direktnog napada organizovanog kriminala na samu sr institucija, ne putem faktikog preuzimanja njihove uloge tamo gdeje one ne igraju dovoljno dobro, ve frontalnim, agresivnim, pa i ratnikim metodama. U pojedinim delovima sveta, poput Latinske Amerike, vladine snage ve decenijama vode uglavnom neuspene ratove niskog intenziteta protiv kriminalnih kartela koji kontroliu itave geografske oblasti i otvoreno se suprotstavljaju svim institucijama drave. U ratovima protiv narko kartela u Latinskoj Americi ak je i amerika vojska povremeno pomagala, recimo u direktnoj saradnji sa kolumbijskom vladom. Kada je ubijen srpski premijer, postavilo se pitanje da li se i na Balkanu postavlja ista vrsta problema i otvara ista perspektiva unutranjeg rata sa organizovanim kriminalom koji se obogatio tokom ratova i kriza na podruju bive Jugoslavije, kada su kontrolne slube bile rasute i koncentrisane na vojne i paravojne poslove, a prilike za profit bile bez presedana u skoranjoj istoriji ovih prostora. S jedne strane, kolumbijski scenario jednostavno nema istorijske i kulturne korene na Balkanu, jer Balkan nije polazina, ve tranzitna oblast za narkotike koji se sa Bliskog istoka prenose u Zapadnu Evropu. Na balkanskim prostorima nije bilo kriminalnih paravojski koje bi kontrolisale itave regione i otvoreno negirale vlast zvaninih institucija. S druge strane, na Balkanu klija jedna druga, prikrivenija, a ipak podjed-nake) opasna vrsta rata organizovanog kriminala protiv legitimne, demokratske vlasti, makar se takva vlast u ovom trenutku, ranih 2000-ih godina, pojavljivala samo kao projekcija tenji, kao hod ka budunosti kroz

politiki progres kome se stremi. Podzemlje na Balkanu ima dugu istoriju. Njegovi pripadnici su na razliite, danas jo uvek nedovoljno rasvetljene, naine uestvovali u razbijanju dravnih institucija u razliitim delovima bive Jugoslavije. U pojedinim periodima, podzemlje je delovalo u sprezi sa politikim elitama radi podrivanja same drave. Ubistva politikih protivnika, ministara u vladi, uglednih disidenata, otmice uglednih linosti i slini zloini u koje je bila umeana i sluba dravne bezbednosti u Srbiji i Crnoj Gori sainjavaju poznati repertoar zloupotrebe slubenih ovlaenja u kriminalne svrhe sa politikim motivima. Pri tome, ak i kada organizovani kriminal, naizgled i deklarativno, dcluje iz "patriotizma" i u korist nekih politikih elita protiv drugih elita, meajui se u obavetajni i kon-traobavetajni rad, napadajui emigrante, vrei diverzije i druge sline akcije u mostranstvu, ne treba zaboraviti daje on opasnost za iste te politike elite koje ga koriste. Organizovani kriminal se, kroz saradnju sa politikim elitama, utvruje i bolje povezuje sa dravnim strukturama, poboljavajui svoje strateke pozicije za budunost, preuzimajui kontrolu nad pojedinim delovima dravnog aparata, pre svega nad represivnim strukturama, i tako ulirui put svom trajnom politikom i taktikom drutvenom uticaju. To je nain na koji se uspostavlja osnauje ono to Robert Banker (Robert Bunker) i Don Saliven (John Sullivan) nazivaju "novim ratujuim kriminalnim entitetom". PROFIT I UPOTREBA NASILJA U ZVANINIM MEUNARODNIM DEFINICIJAMA ORGANIZOVANOG KRIMINALA Danas postoje dve glavne meunarodne definicije organizovanog kriminala, i obe sadre elemente koji stvaraju zabunu u pogledu toga koje konkretno krivino delo u konkretnim situacijama treba da bude kvalifikovano kao delo organizovanog kriminala, a koje ne. Re je o definicijama Evropske unije i Ujedinjenih nacija.s Obe definicije su takozvane enumerativne definicije, dakle njihova struktura se sastoji iz nabrajanja obaveznih i opcionih karakteristika koje neko krivino delo mora zadovoljiti da bi se moglo klasifikovati kao delo organizovanog kriminala. Po domenu su obe definicije ekspanzivne, radije nego restriktivne, jer oigledno polaze od pretpostavke da definicija organizovanog kriminala treba da obuhvata sva krivina dela koja bi mogla da potpadnu pod tu kategoriju, u nastojanju da maksimalno smanje mogunost da neka dela koja mogu sainjavati organizovani kriminal budu izostavljena i tretirana kao konvencionalni kriminal. Naravno, ovim pristupom, koji se kolokvijalno moe formulisali kao "ukljui sve to moe i ne mora biti organizovani kriminal, za svaki sluaj", se rizikuje da mnoga dela koja faktiki nisu organizovani kriminal, mada su na granici ili varljivo zadovoljavaju enumerativno navedene kriterijume, budu tretirana kao organizovani kriminal, dakle u principu na osnovu mnogo irih

ovlaenja istranih i pravosudnih organa i po znatno otrijim odredbama krivinog zakonodavstva. Restriktivna definicija bi, nasuprot navedenom pristupu, polazila od pret-postavke da samo ona krivina dela koja bez sumnje poseduju odlike organizo-vanog kriminala treba da budu obuhvaena definicijom, uz istovremeno posveivanje posebne panje tome da dela koja ne pripadaju nuno domenu organizovanog kriminala sluajno ne potpadnu pod definiciju. Restriktivni prisl up u definisanju organizovanog kriminala proistie iz potrebe da se zatite ljudska i graanska prava optuenog, jer postupak u sluaju optube za organizovani kriminal je esto daleko nepovoljniji za okrivljenog, a kaznena politika je bitno stroija nego u sluaju konvencionalnog kriminala. Ekspanzivne definicije EU i UN odraavaju politiku dimenziju samog pojma organizovanog kriminala. To je jedna od novih "rei zujalica" u formulisanju savremene politike drutvene kontrole. Organizovani kriminal se doivljava kao jedna od bazinih pretnji drutvenoj bezbednosti. zajedno sa pret-njom od terorizma posle napada na SAD 11. septembra 2001. Definicija EU podrazumeva daje delo organizovanog kriminal ono krivino delo koje zadovoljava etiri obavezne i najmanje dve sa liste od sedam opcionih karakteristika. Obavezne odlike su: (1) krivino delo je rezultat aktivnosti vie od dva poinioca; (2) kriminalna aktivnost o kojoj je re se odvija u duem vremenskom periodu, to sugerie stabilnost kriminalne grupe; (3) re je o "tekim krivinim delima", pri emu se pod tekim krivinim delom podrazumeva svako krivino delo za koje je u nacionalnom zakonodavstvu drave na ijoj teritoriji je poinjeno predviena maksimalna zatvorska kazna od etiri godine ili vie; (4) osnovni motiv dela je nezakonito sticanje dobiti ili preuzimanje politike vlasti. Opcione karakteristike ukljuuju: 9 Europol & ihc European Commission, Towards a European Slrategy to Prevent Orga-nised Crime, Working Paper, Europol & the European Commission, Brussels, 2001. (1) postojanje specijalistike podele rada i zadataka izmeu uesnika u krim-inalnoj aktivnosti; (2) postojanje primetnih mehanizama disciplinovanja i kontrole LI okviru kriminalne grupe; (3) upotreba ili pretnja upotrebom nasilja pri injenju krivinih dela; (4) upotreba struktura komercijalnog ili poslovnog tipa pri injenju krivinih dela;

(5) aktivnost u operacijama pranja novca: (6) prekogranina ili meunarodna dimenzija kriminalne aktivnosti; (7) nastojanje da se vri uticaj na legitimne dravne institucije od strane kriminalne grupe.1' Ukoliko neko krivino cico zadovoljava bilo koja dva opciona kriteriju-ma i sva etiri obavezna kriterijuma, ono se mora tretirati kao organizovani kriminal i time se kvalifikuje za poseban tretman koji je za takva dela odreen nacionalnim i meunarodnim pravom. Takav tretman esto podrazumeva upotrebu specijalnih tehnika istrage, primenu posebnih i nekonvencionalnih ovlaenja tuioca i policije, suenja pred specijalnim sudovima ili specijalnim odeljenjima klasinih sudova, primenu stroijeg sistema sankcija, stroijih uslo-va za uslovno oslobaanje, mera konfiskovanja ili oduzimanja imovine, itd. Definicija UN je dala u lanu 2 Konvencije UN protiv transnacionalnog organizovanog kriminala, i sastoji se iz sledeih elemenata: (a) "Organizovana kriminalna grupa" je strukturisana grupa od tri ili vie lica koja postoji tokom odreenog perioda i deluje radi izvravanja jednog ili vie tekih krivinih dela utvrenih ovom Konvencijom, sa ciljem sticanja direktne ili indirektne finansijske ili druge materijalne koristi; (b) "Teko krivino delo" je ono krivino delo za koje je predviena maksimalna zatvorska kazna od najmanje etiri godine ili vie; (e) "Strukturisana grupa" je grupa koja nije nasumiee formirana radi injenja jednog krivinog dela, ve ima stabilnije ciljeve, ali da bi se neka grupa smatrala strukturisanom grupom nije neophodno da u njoj postoje formalno delinisane uloge za pojedine lanove, kontinuitet lanstva ili razvijena unutranja struktura. Definicija je propraena interpretativnom napomenom koja objanjava da znaenje termina "strukturisana grupa" treba u praksi shvatati fleksibilno, ako da se pod takvom grupom moe porazumevali kako hijerarhijski organizovana grupa, tako i grupa koja se odlikuje neformalnom strukturom i ne spada u organizacije kojima se rukovodi na osnovu utvrenih pravila i raspoelc uloga za lanove. lan 3 (2) Konvencije deiinie "transnacionalna krivina dela" na sledeci nain: (a) to su ili krivina dela poinjena u vie od jedne drave, ili (b) krivina dela poinjena u jednoj dravi, ali su se bitni aspekti pripreme, planiranja, upravljanja izvrenjem dela ili kontrole nad izvrenjem odvijali u drugoj dravi, ili (v) krivina dela poinjena u jednoj dravi, ali SLI U njihovo izvrenje

ukljuene kriminalne grupe koje inae uestvuju u injenju krivinih dela LI vie od jedne drave, ili (g) krivina dela poinjena u jednoj dravi, ali se njihove posledice oseeaju i u drugoj dravi. Svako krivino delo koje zadovoljava bilo koji od ova etiri kriterijuma automatski se ima smatrati delom transnacionalnog organizovanog kriminala." Obe navedene definicije odraavaju svest o injenici daje organizovani kriminal jedna od dominantnih savremenih pretnji bezbednosti drava, da se on po prirodi pretnje koju predstavlja pribliava terorizmu, pa se stoga i naglaava da su ciljevi organizovanog kriminala ili nezakonito sticanje profita ili pak isto tako nezakonito sticanje politike moi, pri emu je ovo drugo karakteristinije za terorizam nego za tradicionalno shvatanje kriminala. Takode se navodi daje jedan od moguih ciljeva organizovanog kriminala vrenje uticaja na legitimne drutvene institucije.12 Navoenje vrenja uticaja na drutvene institucije ili preuzimanja politike vlasti kao moguih ciljeva organizovanog kriminala je izuzetno vaan element opisane dve normativne definicije, pre svega imajui u vidu to da su obe ove definicije obavezujue za veliki broj zemalja lanica dve meunarodne organizacije, drugim recima imajui u vidu to da e ove odredbe morati da se primene i u nacionalnim definicijama organizovanog kriminala i merama za njegovu kontrolu u zemljama lanicama EU i UN. Nezakonit profit i politika vlast su, naravno, meusobno blisko povezani i moglo bi se rei da sve one kriminalne grupe koje tee da preuzmu kontrolu nad distribucijom politike moi u drutvu istovremeno trae pouzdano sredstvo za sticanje profita. Oigledno je da, ako je drava kriminalizovana, i kriminalna grupa koja je kontrolie moe vie da profitira. Takva drava e usvojiti zakone koji faktiki proiruju mogunost manevrisanja organizovanog kriminala i poveavaju vrednost kriminalne grupe koja takvom dravom dominira na globalnom kriminalnom tritu, a sve to dovodi do dra-matinog poveanja kriminalnog profita za grupu. U tom svetlu, jasno je kako se uzajamno uklapaju interesi organizovanog kriminala motivisanog profitom i interesi grupa koje su pre svega orijentisane ka sticanju nelegitimnog politikog Uticaja. Ipak, to nije eela pria o odnosu profita i terora. Postoje, naime, i kriminalne grupe koje prctenuju na sticanje politike moi ak i onda kada to znai rtvovanje dela kriminalnog profita, pa i dramatian bezbednosni rizik za kriminalnu organizaciju. Ta uznemiravajua injenica se prvi put pokazala na Balkanu sa ubistvom srpskog premijera u martu 2003. godine. POUKE IZ UF3ISTVA SRPSKOG PREMIJERA DR ZORANA INIA 2003. GODINE

Prema policijskoj i tuilakoj verziji dogaaja (suenje je jo u toku), dr /orana Dinia su ubili lanovi kriminalne grupe "Zemunski klan", na ijem se elu nalazio bivi komandant Jedinice za specijalne operacije (.ISO), Fvlilora Lukovi, dok je ta jedinica bila organizaciono unutar tadanjeg Resora dravne bezbednosti (RDB). Prema istim izvorima, Zemunski klanje, po svemu sudei, spadao medu najvee organizacijetrgovce narkoticima u regionu. Za ispaljivanje fatalnog hica u premijera optuen je pukovnik Zvezdan Jovanovi, nekadanji zamenik komandanta JSO koji, kako se moe zakljuiti iz dosadanjeg toka suenja, nije bio lan Zcmunskog klana, niti je sam bio kriminalac. JSO je, navodno za raun drave, trgovala drogom zajedno sa Zemunskim klanom, a navodni voa Zcmunskog klana, Duan Spasojevi, je, bar prema sveoenju prvooptuenog Lukovica, ak uestvovao u hapenjima i policijskim operacijama u ime drave. Do sada iznesene informacije i svedoenja sugeriu daje postojala vrsta funkcionalna veza izmeu Zemunskog klana i nekadanjeg dravnog aparata, pri emu je ova banda saraivala sa represivnim strukturama drave, dok je drava tolerisala trgovinu drogom, pa ak i ubistva. Drugim recima, moglo bi se, na osnovu ovih svedoenja, zakljuiti da je u periodu izmeu 2001. i 2003. u Srbiji na sceni bio dravni organizovani kriminal, mada se to, naravno, ne odnosi na ukljuenost celokupne strukture tadanje vlasti LI kriminal. Ve pre svega na kljune kontakte kriminalaca sa politiarima koji su im obezbedivali praktini imunitet od ozbiljne istrage i gonjenja. Kada je Zvezdan Jovanovi sasluavan nakon hapenja, policijski istraitelji su se suoili sa prilino tekim zadatkom, jer je optueni bio izuzetno nekooperativan sagovornik. Policajac, obuavan u jednom od najzahlevnijih programa obuke u JSO, fiziki veoma dobro pripremljen za teka ispitivanja i dugotrajni pritvor, odbio je da govori. Policiji je ak bilo teko da ga ubei da zvanino kae svoje ime i imena svojih roditelja. Postepeno, inspektori su uspeli da "omekaju" Jovanovia tek kada su se pozvali na njegov "patriotizam" i politiku motivaciju za ovaj zloin. Inspektori koji su ga ispitivali su mu naglasili da oni cene injenicu da on nije obian kriminalac, ve policajac koji je postupao na osnovu "ubedenja", jer je verovatno smatrao daje pokojni premijer bio politiki kontroverzan. Obeali su mu blai tretman na osnovu starog saveznog krivinog zakona po kome se oni koji poine politiki motivisano krivino delo kanjavaju manje strogim zatvorskim kaznama nego oni koji su optueni za klasini kriminal. Inspektori su potom posetili Jovanovievu suprugu, razgovarali sa njom, obavestili je daje njen suprug "dobro" u zatvoru, organizovali su obezbeenje njenog stana i ulice u kojoj stanuje. Zatim su joj omoguili da poseti supruga u zatvoru i potvrdi da policija brine o njoj. Konano, ubedili su upravnika zatvora, koji je bio Jovanoviev poznanik, da ga posavetuje da saraduje sa policijom. Kao

rezultat, Jovanovi ne samo da je priznao da je pucao u premijera, ve je i odveo inspektore na mesto gde je zakopao puku i rekao im sve detalje neophodne za suenje. Postoji mnogo pitanja u vezi sa ubistvom Zorana Dmdia na koja jo uvek nije dat odgovor. Odmah nakon ubistva, policija ja dala izjavu za javnost u kojoj je navela daje "znala" ko su bili poinioci ovog dela i da je ve poela sa hapenjem pripadnika Zcmunskog klana, bez objanjenja o lome kada je uspela da zavri tako obimnu istragu i zato nije reagovala ranije kada je ve bila upoznata sa tim ko su poinioci i koje su im bile namere. Potom je formirana komisija za istragu detalja u vezi sa ubistvom koja je bila, najblae reeno, neubedljiva po svom sastavu, a na elu je imala potpredsednika vlade, psihologa arka Koraca, predsed-nika jedne od najmanjih stranaka na srpskoj politikoj sceni, koji nije imao nikakvog iskustva u istranim i policijskim poslovima. Naravno, ta komisija je zakljuila da "nije bilo propusta" u sistemu obezbeenja pokojnog premijera i da je iskljuivo Zemunski klan odgovoran za tragediju. Ni u jednom trenutku ova komisija nije otvorila diskusiju o pravim motivima za ubistvo premijera. Ipak, i pored svih ovih sumnjivih injenica, priznanje Zvezdana Jovanovia i dogaaji koji su usledili su jednostavne i nepobitne injenice, i samo te injenice emo ovde uzeti u obzir u raspravi o moguim motivima za ubistvo. Pre svega, moe se slobodno zakljuiti da Jovanovi nije pucao u premijera zbog novca ili prolila. Njegovo ponaanje tokom istrage pokazuje da je "poklekao" na pitanju potovanja njegovog patriotizma od strane istraitelja. S jedne sirane, bilo bi bizarno govorili o patriotizmu kod poinioca ubistva premijera. S druge strane, oigledno je daje Jovanovi svoje politike motive shvatao vrlo ozbiljno, i daje bio uveren daje postupio u "nacionalnom interesu". Sve ukazuje na zakljuak da on ni u jednom Irenutku nije bio motivisan profitom. Jovanovi ne predstavlja tipinog "organizovanog kriminalca", a ipak, on je bio svestan da ini teko krivino delo i morao je znati da postoji visoka verovatnoada bude uhvaen. Iako on nije tipian kriminalac, u ovom sluaju on jeste poinilac tekog krivinog dela. Takvi poinioci, dakle, mogu imati sopstvene politike motive koji se ne mogu uvek svesti na profit, bilo direktan, bilo indirektan. Usredsrcdimo se. polom, na zvaninu verziju dogaaja na osnovu kojih se tvrdi da iskljuiva odgovornost za ubislvo premijera lei na Zemunskom klanu. Navodno, pokojni premijer je, po razliitim osnovama, kontaktirao sa pojedincima koji su bili lanovi Zemunskog klana, a oni su odluili da ga ubiju jer je "postao pretnja". Navodno, klan je stekao visoke profite od trgovine narkoticima, sve uz preutnu podrku nekih 'Viih ealona establimenta" vlade iz perioda 2001-2003. Ukoliko je to istina, postavlja se pitanje o tome koji bi pripadnik organizovanog kriminala pucao u premijera u tako povoljnim politikim uslovima za delovanjc svoje grupe,

uz korumpirane "vie slojeve establimenta". ta bi bio razlog za ubislvo premijera, radije nego prebacivanje operacije na drugo mesto, povlaenje sa lokalnog trita na neko vreme ili pak prebacivanje aktivnosti u drugi deo sveta uz pomo novca i steenih konlakata. Ubistvo premijera je dramatian in koji dovodi do mobilizacije dravnog aparata i snanog represivnog odgovora na delatnosi organizovanog kriminala u jednom periodu. Upravo to se desilo sa operacijom "Sablja", najveom operacijom u i sto ii j i srpske policije, koja je usledila posle ovog ubistva. Bilans te operacije bilo je hapenje i zatvaranje vie od 10 000 ljudi, kao i promene u krivino-procesnom zakonodavstvu kojima su proirena diskreciona prava policije i tuilatva. Konano, proglaeno je vanredno stanje u Srbiji, kojim su suspendovane uobiajene proceduralne garantije graanskih prava u sluaju krivinog progona za dela protiv drave. Formirano je specijalno odeljenje Okrunog suda u Beogradu za organizovani kriminal i uhapen veliki broj pripadnika i saradnika razliitih kriminalnih organizacija u Beogradu, Novom Sadu i drugim veim srpskim gradovima. Ukratko, sa take gledita kriminalne organizacije, usvajanje strategije tako visokog rizika kao to je ubistvo premijera, ak i ako je on u tom trenutku "poslao pretnja", bilo je iracionalan postupak. Neposredno nakon dobijanja prvih rezultata istrage i ispitivanja lanova Zemunskog klana tadanja vlada se sloila da je cilj klana bio da atentatom izazove zabunu i stvori kritini prostor za JSO da preduzme odlunu akciju i preuzme kontrolu nad dravnim institucijama; drugim recima, vlada je zakljuila daje cilj ubistva bio, u stvari, dravni udar. Sjedne strane posmatrano, ovo objanjenje se ini razumnim, s obzirom na politiku motivaciju neposrednog izvrioca ubistva, Zvezdana Jovanovia. S druge strane, ono se mora primiti sa izvesnim oprezom, pre svega imajui u vidu optu neodreenost zvaniene verzije dogaaja i brzinu sa kojom je biva vlast navodno "otkrila" strukturu koja je stajala iza ubistva premijera u roku od 24 asa od samog ubistva. Ipak, drimo se samo zvanino iznesenih zakljuaka. Prema tom objanjenju, kriminalna grupa koja se finansirala od trgovine drogom, saraivala sa delovima zvanine vlasti, veoma bogata, odluila je da udari na samo srce politikog sistema i preuzme kontrolu nad vladom. Re je o motivu preuzimanja politike moi za iju realizaciju finansijska sredstva mogu bili preduslov, ali kriminalni profit sam po sebi ne igra direktnu ulogu u motivacionoj strukturi za tako dramatino rizian i politian atak na najvieg nosioca izvrne vlasti u jednoj zemlji. Ubistvo Zorana Dinia, drugim recima, ilustruje opravdanost ukljuivanja tenje za osvajanjem politike moi u definiciju organizovanog kriminala, i to ne samo kao sredstva za sistematsko sticanje nezakonitih profila, kao to je sugerisano ranije u tekstu, ve i nezavisno od profita. Paljiv italac e, meutim, primetiti da, onoga trenutka kada se tenja

za osvajanjem politike moi predstavi kao jedna od etiniuih karakteristika organizovanog kriminala // smislu nezavisnom od potencijala politike moi tla doprinese sistematskom bogaenju grupe, dakle sticanju kriminalnog profita, nastaje konfuzija izmeu pojma organizovanog kriminala i pojma terorizma. Naime, politika motivacija nezavisno od profita se tradicionalno povezuje sa teroristikim akcijama, koje su ustrojene po drugaijem sistemu racionalnosti od racionalnosti koja karakterie organizovani kriminal kao kriminalnu industriju. Stoga ovde treba obratiti panju na odnos izmeu terorizma i organizovanog kriminala koji u treem milenijumu nije tako jasan i ne poiva na tako jasnoj motivacionoj razdvojenosti kao stoje to tradicionalno bilo sluaj.

RAZLIKOVANJE TERORIZMA OD ORGANIZOVANOG KRIMINALA Prilikom povlaenja paralele i istraivanja veze izmeu organizovanog kriminala i terorizma, oigledno je da prvo valja razmotriti dominantno shvatan-je u savremenoj "zvaninoj" raspravi o terorizmu i organizovanom kriminalu. Tradicionalno shvalanje u kriminologiji je da osnovna razlika izmeu organizovanog kriminala i terorizma lei upravo u razliitoj motivaciji poinilaca, jer se pretpostavlja da teroristi, u principu, deluju motivisani idealistikim ciljevima da se preuredi drutvena stvarnost, kako god konkretna teroristika grupa zamiljala to preureenje. S druge strane, pretpostavlja se da poinilac dela organizovanog R2kriminala deluje pre svega radi sticanja kriminalnog profita. Tako Mats Berdal (Mats Berdal) i Monika Serano (Monica Serrano) polaze od slava da "istorijski posmalrano, borba 'boraca za slobodu' (terorista - prim. autora) podrazumeva iste ruke. Prljave ruke dovode u pitanje bilo kakav program koji zahteva politiku ispravnost i moralnu superiornost". Ovakvo miljenje izgleda prilino jednostavno i, ako je istinito, ono bi dozvolilo saetu i jednostavnu sistematizaciju i razlikovanje dela organizovanog kriminala i terorizma. Berdal i Serano sumiraju taj jednostavni stav zasnovan na razlikovanju prema kriterijumu motivacije na sledei nain: "Sutina je u sledeem: u meri u kojoj terorizam i transnacionalni kriminal odgovaraju na razliite modele motivacije, razlika izmeu njih e postojati i trebalo bi da postoji. Odravanje takve razlike je znaajno ne samo za analitike svrhe, ve i za formulisanje kontrolne politike." Problemi sa motivacionim razlikovanjem Naalost, navedeni jednostavan, elegantan i prima facie visoko

intuitivan kriterijum ne odgovara stvarnosti. On odslikava jedno prilino naivno shvalanje terorizma i organizovanog kriminala koje ne odgovara iskustvenoj stvarnosti. Postoje tri glavna razloga za nedovoljnu valjanost predloenog razlikovanja. Pre svega, tvrdnja da savremeni teroristi vode brigu o tome da njihovo delovanje bude "isto" i "moralno superiorno" nije materijalno ispravna. Primcra radi, veina aktivnih teroristikih organizacija u Evropi tei da ostvari etniku teritorijalnu autonomiju u okviru priznatih drava, ili pak da iznudi od vlasti privilegije za razliite marginalizovane grupe, pri emu se praktino ni jedna od velikih teroristikih organizacija na kontinentu ne opredeljujc za pristup primene metoda "istih ruku" i "moralne superiornosti". Baskijska ETA, Kosovska OVK tokom rata na Kosovu, albanska ANA u Makedoniji i na jugu Srbije, ili pak irska IRA, pripadaju najaktivnijim teroristikim grupama tokom poslednjih nekolike) decenija. Ipak, ni jedna od njih se ne opredcljuje za pristup zasnovan na moralnoj superiornosti ili "istim rukama". Nijedna od ovih organizacija nije ozbiljno ustvrdila daje njeno finansiranje sasvim legalno i da nije povezano sa kriminalom, a u sluaju albanskih organizacija organska povezanost sa krijumarenjem droge i trgovinom ljudima je vie nego oigledna. Dakle, upravo suprotno navedenoj pretpostavci, savremeni teroristi, iskustveno posmatrano, aktivno uestvuju u mreama organizovanog kriminala. Glavne voe OVK rta Kosovu su neposredno nakon rata postali najbogatiji graani Kosova, na kome i dalje cveta praktino svaka vrsta trafikinga zabranjenih dobara i ljudi. Savremene teroristike organizacije ne govore o svojim finansijama, niti se posebno ograuju, ak ni na deklarativnom nivou, od kriminalnih izvora. Potom, valja imati u vidu da savremeni teroristi, u znaajnoj proporciji, deluju sa visokim budetima koje nije lako obezbediti na naine koji nemaju veze sa organizovanim kriminalom, posebno sa trgovinom drogom i orujem. Istina, to se ne odnosi na sve teroristike akcije, ukljuujui i neke od politiki i istorijski najznaajnijih. Istina je ono to istie ameriki pravni analitiar terorizma Riard Folk (Richard Falk) da su "transformativni dogaaji" u istori-ji terorizma, naime napadi na SAD II. septembra 2001. godine, u stvari bih teroristike operacije sa niskim budetom, no to je vie izuzetak nego pravilo. Ne postoji uoljivo opredeljenje terorista u paniji, Irskoj, na Kosovu ili bilo gde u svetu da koriste niske budete u svojim operacijama. Svi veliki teroristiki pokreti (a oni su veliki ih po obimu aktivnosti i broju uesnika, ili pak prema stabilnosti tokom vremena) moraju imati visoke budete da bi opstali; ve i sama organizacija podrazumeva stalne trokove. Berdal i Serano, istina, uoavaju da je OVK kao nesporno teroristiki pokret "bila duboko ukljuena u kriminal", ali oni ipak ne obraaju dovoljnu panju na tu injenicu kao stvar principa u teroristikim i

pobunjenikim pokretima. Operativei OVK su sistematino dobijali sredstva od mree krijumara narkoticima kojima rukovode organizatori iz redova kosovskih Albanaca. Oni kontroliu balkansku rutu za transport droge sa Srednjeg istoka prema EU. Celu rutu, koja poinje u Avganistanu i zavrava se u glavnim gradovima Evrope, prvobitno si kontrolisali turski krijumari, a Albanci su bili odgovorni za dco puta koji je prolazio kroz Balkan, za ta su bili plaeni u naturi, naime u narkoticima, a ne u novcu. Ta greka je skupo kotala turske organizatore, jer su Albanci polom sami uli u krijumarenje da bi prodali heroin koji su dobili kao plalii za svoje usluge, a time su se nali u .sukobu sa Turcima. Konano, albanske bande su preuzele od turskih grupa kompletno narko trite u nekoliko glavnih distributivnih centara u Evropi, konkretno u vajcarskoj, Norvekoj, vedskoj i Italiji.Ix Moglo bi se ak zakljuiti daje trgovina narkoticima i razvijana pre svega sa ciljem da se profitima od trgovine drogom ojaaju albanski teroristi za organizaciju i sprovoenje akcija motivisanih pre svega politikim ciljevima, od kojih je glavni ostvarivanje nezavisnosti Kosova. Pri razmatranju ovog primera treba imati u vidu jo jednu zanimljivu in-jenicu, naime da su kosovski Albanci takoe medu dominantnim "etnikim" kriminalnim grupama u Evropi i u drugim oblastima organizovanog kriminala, osim verca narkotika, kao stoje pomenuta trgovina ljudima, posebno enama radi organizovanc prostitucije. Ipak, prvenstveno je trgovina drogom izvor iz koga su finansirali OVK, a ne trgovina enama, to sugerie namernu i racionalnu podelu rada u organizovanom kriminalu, pri emu je jedna delatnost u okviru aktivnosti koje spadaju u organizovani kriminal motivaciono usko povezana sa finansiranjem terorizma, a drugaje isto "profitno orijentisana". Ne radi se, ipak, ni o nekakvom izuzetku koji se odnosi samo na OVK ili na Albance na Kosovu. U razliitim merama, mada znatno manje oigledno, isto bi se verovatno moglo rei i za 1RA i ETA, iako je tu delatnost u ova dva sluaja teko procenjivati jer njihovi pripadnici nisu tako poznati u kriminalnom svetu kao albanski poinioci. Sutina je u tome da i njima, kao i albanskim teroristima, trebaju iste ili vee budetske stavke za razliite, u naelu ekvivalentne teroristike akcije po broju uesnika i stepenu organizacije. Nema razloga za pretpostavku da ta, znaajna sredstva, dolaze iz krugova koji se bave legalnim poslovanjem, a ne na isti nain kao to su prikupljana sredstva za OVK. Konano, navedeni primeri demantuju razliitu motivaciju u sluajevima organizovanog kriminala i terorizma ve time to se, kao u sluaju OVK, poinioci dela organizovanog kriminala esto podudaraju sa poiniocima teroristikih akcija. Glavne vode albanskog teroristikog pokreta na Kosovu krajem devedesetih godina prolog veka i poetkom dvehiljadite godine bili su ljudi prethodno poznati kao pripadnici

organizovanih kriminalnih grupa. Nezamislivo je da se u strogo kontrolisanom plemenskom drutvu kao to je drutvo kosovskih Albanaca mogla razviti organizovana trgovina heroinom i ljudima bez podrke i pomoi istih onih mrea koje su vodile operacije OVK, a koje danas sainjavaju najvei deo politike elite Kosova.14 U eeniji, deo kriminalnih fondova je popunjavan trgovinom ukradenim automobilima, u emu eeni dominiraju medu bandama aktivnim u Evropi, i teko je zamisliti da su voe ovih lanaca mogli ostati potpuno nepovezani sa krugovima eenskih terorista, u drutvu u kome takoe postoji snana obiajna povezanost i klanska struktura. 1l. Osim toga, iako je nesporno ispravan zakljuak da je organizovani kriminal tradicionalno motivisan nelegalnim profitom, sve je vei broj sluajeva podele rada u okviru delatnosti organizovanog kriminala, pri emu se odreene vrste kriminalne delatnosti sprovode sa naroitom namerom da se profitom koji se tim granama kriminala stie finansira terorizam. Ta injenica, sama po sebi, obezvreuje zakljuak da postoji jasna razlika izmeu organizovanog kriminala i terorizma koja je zasnovana na razliitim motivacijama. Smatramo da ovde ukratko razmotrene okolnosti pokazuju da se u savre-menim uslovima ne moe praviti razlika izmeu terorizma i organizovanog kriminala na osnovu motivacije. Meutim, treba takoe istai daje ovo stanovite for-mulisano sa izvesnim osnovom, samo je taj osnov suvie selektivan, pa je stoga i zakljuak neodgovarajui za pravljenje razlike u principu. Naime, ovo u izves-nom smislu intuitivno i elegantno kriminoloko stanovite je verovatno proisteklo iz iskljuivog razmatranja islamskog terorizma kao paraigmatinog za kompletnu teroristiku aktivnost, jer se ini da islamski terorizam u znaajnoj meri zadovoljava kriterijum "istih ruku", polo se islamski teroristi u velikom broju sluajeva klone svake saradnje sa kriminalcima, a iz verskih razloga se klone i trgovine drogom i ljudima, koji su najprolitabilnije forme organizovanog kriminala danas. Ipak, postoje mnoge teroristike organizacije koje ne spadaju u domen islamskog terorizma, to, kao to smo pokazali, iz metodolokih razloga i radi validnosti optih zakljuaka o terorizmu, treba imati u vidu. ULOGA DRAVE U TERORIZMU I ORGANIZOVANOM KRIMINALU U prethodnoj diskusiji je ukratko ilustrovana ograniena korisnost objanjenja motivacionog razlikovanja terorizma od organizovanog kriminala. Problemi sa kojima se taj pokuaj indirektnog definisanja terorizma suoava, meutim, ne impliciraju da nema prihvatljivih i korisnih formalnih definicija terorizma. Takve definicije postoje i praktino su upotrebljive, mada se u javnoj diskusiji, naroito u

diplomatskim krugovima, esto provlae komentari koji sugeriu ozbiljan nedostatak upoznatosti sa bilo kojom od ovih definicija. Kada se laj nedostatak upoznatosti sa pojmovima sagleda u svetlu druge tendencije, ato je izuzetno liberalno i ne sasvim odgovorno korienje termina "teror" i "terorizam" od strane vodeih politiara u razvijenim zemljama, nameu se zabrinjavajui zakljuci u pogledu pompezno najavljenog i kontroverznog "rata protiv terorizma" koji se danas vodi. U savremenom politikom reniku "terorizam" je doiveo svoju prvu popularnu upotrebu od poev od 1983. godine, kada je u Libanu, u eksploziji kamiona-bombe, poginuo 241 ameriki marinac. Reganova administracija je, zbog tog incidenta, naglo povukla svoje trupe iz Libana i okarakterisala je incident kao "teroristiki akt". Istorijski posmatrano, meutim, taj incident se ne bi mogao dosledno kvaliftkovan kao teroristiki akt, jer se terorizam u principu dovodi u vezu sa delima usmerenim protiv civilnog drutva ili civila, radi vrenja pritiska na dravu, a sa namerom da se postignu politiki ciljevi. Liberalni i autori generalno leviarske politike orijentacije mnogo puta su istakli da civilno stanovnitvo najee strada od terora koji ini drava. Istorijski posmatrano, upravo su drave bile najvei poinioci teroristikih akata usmerenih protiv svog sopstvenog i stanovnitva drugih drava, ali su one, vremenom, uspele da uzurpiraju termm "terorizam" i da same sebe kao dominantne poinioce izuzmu iz ove kvalifikacije, oznaavajui pre svega antidravno nasilje, ukljuujui i, kao to smo videli, nasilje nad vojnicima, a ne civilima, i to nad vojnicima okupacionih snaga, kao "terorizam". Drave nesumnjivo mogu biti teroristi, ali one takoe mogu biti i kriminalci. Ponekad su drave i dravni zvaninici umeani u operacije organizovanog kriminala u uverenju da ispunjavaju svoju patriotsku dunost. Sredinom 1)1)8. godine, za vreme Gonzalesove (Gonsales) vlade u paniji, politiari i visoki dravni zvaninici Civilne garde su. operacijama pranja kriminalnog novca, pokuali da tinansiraju ubistva pojedinaca za koje su verovali da pripadaju Baskijskom separatistikom pokretu ETA. Koristei svoj uticaj, oni su pomogli da se novac steen akcijama organizovanog kriminala opere kroz komercijalne banke, a provizije koje su dobili za te usluge su upotrebili za plaanje ubistava, jer "hon-orare" plaenih ubica oiglednu nisu mogli platiti iz dravnog budeta, koji podlee odreenim procedurama i kontroli. Poinioci su delovali u uverenju da, u osnovi, tite interese panske drave, i da kriminalom, u stvari, slue dravi, iako opisana dela ispunjavaju sve kriterijume definicije organizovanog kriminala.2' U saetom formulaciji, Majki Levi (Michael Levi) opisuje organizovani kriminal u SAD: "(...) organizovani kriminal u Americi je pre skup pokretljivih i promenljivih koalicija izmeu grupa gangstera, poslovnih ljudi, politiara i

voa sindikata, uglavnom u lokalnom i regionalnom okviru, nego nekakva grupa autsajdera, stranaca, koja dolazi sa strane i podriva drutvo. Mnogi od uesnika u mreama organizovanog kriminala imaju legitimne poslove i izvore prihoda". Organizovani kriminal je, u stvari, "oportunistiki poduhvat" i legitimni poslovni ljudi, kao ni dravni zvaninici, na njega nipoto nisu imuni. Jo je vanija dimenzija organizovanog kriminala koja je povezana sa faktikom pre-raspoelom moi u drutvu. Upravo u tom kontekstu shvatanje organizovanog kriminala kao posebnog trita postaje naroito jasno. Naime, gde god su dravne institucije suvie slabe ili neefikasne, pripadnici organizovanog kriminala popunjavaju tu funkcionalnu prazninu: oni obezbeuju zatitu, uterivanje dugova, Razvoj organizovanog kriminala zasnovan na zakonima trita je naroito izraen u zemljama u tranziciji koje karakterie visok stepen drutvene konfuzije (anomie), dezorijentacije i nefunkcionalnosti institucija. U isto vreme, u takvim dravama poslovni ljudi i dravni zvaninici su naklonjeniji formiranju koalicija sa organizovanim kriminalnim grupama jer im to dozvoljava efikasnije uestvovanje u raspoeli dravne moi. U razorenom i duboko viktimizo-vanom srpskom drutvu poetkom 2000-ih godina moglo se i oekivati da e prva "demokratski izabrana" vlada biti znaajno ukljuena u saradnju i pregovaranje sa faktikim predstavnicima podzemlja, ranga od razliitih polu-legalnih bivih paravojnih jedinica do trgovaca narkoticima. U svakom dravnom ambijentu u kome ne funkcioniu dravne institucije, poluge moi kontroliu oni koji poseduju novac i oruje, a oni esto pripadaju podzemlju. Pregovaranje sa njima donosi opipljive rezultate u kratkom roku, dok pridravanje "legalistikih" procedura glasaima i potencijalnim stranim politikim partnerima moe izgledati nejasno i neproduktivno, pa ak i kao opstrukcija procesa "tranzicije". arm saradnje sa kriminalcima u zemljama u "tranziciji" je ponekad neodoljiv za "demokratske" elite. Takva sumnjiva saradnja izmeu dravnih zvaninika i kriminalaca smanjuje poverenje javnosti u politiki sistem, ali ona ipak nije glavni problem u vezi sa dravnim organizovanim kriminalom. Dravno sponzorisani kriminal poinje opisanim prijateljstvima i pregovorima sa kriminalcima, ah on ide mnogo dalje i u njemu se, naposletku, drava pojavljuje kao glavni poinilac krivinih dela organizovanog kriminala. Da bi drava mogla biti glavni poinilac ovakvih dela, ona mora imati obuhvatnu kontrolu nad veinom drutva, stabilnu veinu u parlamentu, dobre meunarodne odnose i podrku, i lojalan represivni aparat. Neki od ovih uslova su u zemljama biveg istoka Evrope nasledeni iz komunistikih vremena, kada je drava bila i glavni terorista. U to vreme, policija i parapolicijske jedinice su esto vodile teroristike

operacije protiv politikih protivnika u inostranstvu i protiv graana u zemlji. Takve operacije balkanskih dravno-bezbednosnih agencija i konvencionalnih policijskih snaga su opisane u literaturi.2(1 Za njihov uspeh bila je potrebna lojalna represivna struktura, kao i odsustvo civilnog nadzora nad policijom, to su sve uslovi koji su postojali u balkanskim zemljama. Problemi koji nastaju kriminalizacijom drave uglavnom se pojavljuju u sredinama koje odlikuje slabost instiUicija i kriza morala koja obino prati slabe institucije. Primera radi, politika elita Crne Gore trpi brojne optube iz meunar-odne zajednice za sistematski verc tivana; politika elita Srbije u periodu 2001-4 trpela je optube za pruanje podrke trgovcima narkotika u zamenu za njihovu podrku "drutvenim reformama"; vlade Albanije je trpela optube za uestvovanje u trgovini heroinom, izbeglicama. enama, ili bar za njihovo tolerisanjc, itd. Sve navedene optube su detaljno opisane u literaturi. Navedeni primeri pokazuju da raspodela moi u kritinim regionima koji se odlikuju procesima drutvenih i politikih promena uslovljava sinergiju izmeu drave i organizovanog kriminala. Dok je u Crnoj Gori vlada premijera Mila ukanovia smatrala da mora da pribegne saradnji sa vercerima cigareta zbog deliminog finansiranja dravnog budeta u vreme dravne izolacije zbog ratova u bivoj Jugoslaviji, istovremeno je to bio nain za lojalnu partijsku elitu, koja je bila spremna da u tim operacijama preutno ili aktivno uestvuje, da zadri drutvenu mo uprkos siromaenju drutva. U Srbiji je organizovani kriminal bio vie "klasinog" oblika i podseao je na kriminalne grupe koje su delovale u SAD za vreme prohibicije, ili u Evropi tokom ezdesetih godina prolog veka. U Albaniji su opte siromatvo i pogodni kulturni stereotipi stvorili podlogu za razvoj trgovine ljudima i verca heroina sa Srednjeg istoka ka Zapadnoj Evropi preko Kosova. U svim ovim sluajevima, kriminalci su igrah kljune uloge u jaanju politikih lidera u zemljama koje su prolazile kroz munu, i u veini sluajevima delimino neuspenu, "tranziciju".24 Kada se ovaj tip saradnje izmeu politikih elita i kriminalnih organizacija dodatno konkretizu-je i razvije, onda sama ta sinergija postaje fenomen dravnog organizovanog kriminala, na isti nain na koji je opisani incident u vreme Gonzalcsova vlade u pani-ji bio delo dravnog organizovanog kriminala. njihove potencijalne kriminalizacije. NOVI RATUJUI ENTITET Socijalni ambijent pogodan za nastanak novog ratujueg entiteta Drave koje su umeane u domai i meunarodni terorizam, koalicije drava koje alju svoje trupe u daleke krizne oblasti, ubeene da postupaju u ime svetske pravde, proglaavaju sebe i svoju administraciju za

"zastupnike dobra" globalno shvaenog i vide sebe u veitom sukobu sa silama haosa i zla, kao i dravne strukture koje "u ime demokratije" ili "u ime tranzicije" odravaju odnose sa atentatorima i trgovcima narkoticima uvereni su da to ine u ime "ireg dobra". Dravnim strategijama ovog tipa stvara se klima straha i nesigurnosti, a javna rasprava se esto vodi o "bezbednosti". Re je, naravno, o bezbednosti koja opravdava diktatorske forme drutvene kontrole, masovne racije, hapenja, zastraivanje javnosti, uz istovremenu saradnju sa podzemljem. Takve kampanje se danas odvijaju irom Zapadne Evrope i Severne Amerike, a na Balkanu one sti uzele ireg maha od pada komunistikih reima, kada se ispostavilo da tajku-ni povezani sa "evropeizacijom" i "trinom liberalizacijom" ili sami imaju kriminalnu prolost, ili pak sarauju sa meunarodnim podzemljem. Da bi kriminalizovana drava mogla da zaivi, potrebno je da se prethodno zavri takozvana "prvobitna akumulacija kapitala", koja je na Balkanu omoguena sistematskim izlivanjem javnih fondova ti raune privatnih pre-uzea, iji su vlasnici esto bili pripadnici tada vlaajuih politikih struktura, direktori javnih preduzea, ili njima bliska lica. Donedavno, procedure povezane sa javnim nabavkama uopte nisu ni bile obavezne u veini zemalja regiona, a i kada su primenjivane, bile su daleko od standarda fer utakmice. Paralelno sa izlivanjem dravnih resursa ti privatni sektor, nezavisni "preduzetnici" su se preko noi obogatili. Veze izmeu organizovanog kriminala i politikog vrha "tranzicionih demokratija" su se mogle rangirati od "stalne pljake", kako to nazivaj ti neki komentatori, do potpune zarobljenosti drave od sirane organizovanog kriminala. Dovoljno je prisetiti se kriminalnih afera u Srbiji koje su se odvijale za vreme "proevropske", "reformske" vlade DOS-a u periodu od 2001. do 2004. godine, ili aktivnosti takozvanih "kriminalaca atleta" u Bugarskoj, kada su podzemljem ove zemlje dominirali nekada privilegovani bivi vrhunski sportisti i reprezentativci Bugarske. Treba se, zatim, prisetiti propasti fiktivnih piramidalnih banaka u Albaniji, kriminalne "tajkunske privatizacije" u Hrvatskoj, i drugih formi organizovanog kriminala koji su se odvijalipred oima, a moda i pod dirigentskom palicom, "reformskih", "demokratskih" i "proevropskih" vlada u proteklih nekoliko decenija. U atmosferi stvorenoj ovakvim skandalima, bilo je sasvim lako da zapone cvetanjc novog tipa strukture organizovanog kriminala. Kriminoloka formulacija i osobine novog ratitjiieg entiteta 1998. godine, Robert Banker (Robert Bunker) i Don Saliven (John Sulli-van) su objavili lanak u asopisu Transnational Organised Crime za koji veruje-mo daje programski za borbu protiv organizovanog kriminala u

budunosti u celi-ni. Banker i Saliven analiziraju razvoj kriminalnih organizacija na primeru narko kartela, ali nema razloga u principu da se njihova analiza ne primeni generalno na sve kriminalne organizacije. Prema njihovom shvatanju, najnaprednija laza u razvoju kriminalne organizacije se odlikuje sledeim definiuim osobinama: globalna umreenost sa drugim kriminalnim organizacijama; visoko razvijene meunarodne veze i saradnja sa kompanijama; selektivna primena nasilja protiv politikih i drugih potencijalnih pro-tivnika; duboko ukorenjena korupcija kojoj je dat privid legitimiteta; upotreba plaenika, paravojnih i parapolicijskih snaga; stalno nabavljanje i upotreba napredne tehnologije; globalni privredni doseg putem legitimnih ekonomskih institucija; aktivnosti koje omoguavaju i da masovna javnost bude na dobiti i ponuda irokog dijapazona proizvoda i usluga i prisustvo u mnogobrojnim razliitim delatnostima. Navedene karakteristike, prema Bankeru i Salivenu, sainjavaju osnovni korpus pretpostavki koje stvaraju atmosferu u kojoj je mogue cvetanjc ratujue forme organizovanog kriminala koja e se otvoreno suprotstaviti dravi i, ukoliko bude uspena, preuzeti njene funkcije. To je najradikalnija forma kriminalne organizacije u stratekom smislu. Neke od pomenutih karakteristika su ve prisutne na Balkanu, a posebno u Srbiji, poetkom dvadeset prvog veka. Primera radi, debata koja se vodi o tome kako je korupcija normalna pojava koju treba oekivati u sredinama u kojima je nizak standard ivljenja i LIkojima su niska javna primanja je tiha strategija stvaranja privida o legitimnosti korupcije kao pretpostavke za cvetanje kriminalnih struktura (karakteristika 4). Ta debata se ve izvesno vreme tiho tih uporno vodi u balkanskim zemljama. Peta karakteristika, kriminal izacija paravojnih i parapolicijskih snaga je izuzetno prisutna, pa je praktino redovna vest da su policajci u slubi sumnjivih Linosti iz podzemlja kao telohranitelji. Osim toga, poznato je da su najtea krivina dela pre 2000. godine u Srbiji inili upravo pripadnici policije i Resora dravne bezbednosti, dakle tajne slube, i ta dela su ukljuivala otmice, ubistva, verc velikih koliina tekih droga, i slina dela. Sedma karakteristika, kriminalne aktivnosti koje omoguavaju da masovna javnost profitira, ukljuuju sistematski verc stratekih sirovina, kao stoje benzin. Poznalo je daje, tisled meunarodne izolacije Srbije i Crne Gore, poslednje decenije prolog veka, ta vrsta verca bila jedna od glavnih delatnosti drave, a u Crnoj Gori i danas politiari strepe od meunarodnih krivinih optunica zbog masovnog uestvovanja ti vercu duvana. Iz svih ovih aktivnosti profitirali su iroki slojevi stanovnitva, a obogatile se uske klike bliske vlasti. vercom benzina je omogueno graanima da, koliko-

toliko, obavljaju svoje normalne aktivnosti, uz stvaranje ogromnih profita za organizatore koji su bili blisko privijeni uz dravu. U Crnoj Gori, vercom duvana je popunjavan dravni budet, pa bi se moglo rei da su od tih profita isplaivane i plate i penzije, uporedo sa brzim bogaenjem krugova bliskih vladajuim politikim strukturama. Dakle, re je o "demokratskoj" dimenziji organizovanog kriminala, od koje i stanovnitvo ima koristi, a to pomae da se organizovani kriminal na neko vreme prividno legitimizuje. Sve navedene karakteristike ambijenta potrebne za razvoj novog ratujtieg entiteta stigeriu uestvovanje irokog spektra razliitih kategorija uesnika, dakle ne samo lokalnih poinilaca krivinih dela, nezavisnih pojedinaca, ve i politiara. Osim toga. u novom ratujtiem entitetu uestvuju i meunarodni akteri, koji mogu biti neposredni izvrioei krivinih dela, ali mogu biti i korumpirani politiari i administratori. Uee meunarodnih poinilaca, bilo u direktnom, bilo u indirektnom smislu, je deo globalne kriminalne koalicije koje ponekad ni sami uesnici nisu svesni. Kao to poinioci dela terorizma ponekad tiople nisu svesni daje to to me terorizam, tako ni uesnici u koaliciji novog ratujueg entiteta u velikom broju sluajeva ne moraju uopte biti svesni da su faktiki deo kriminalizovane mree. Oni mogu biti potovanja dostojni lanovi politike elite, meunarodni predstavnici, ili pak voe politikih pokreta. Njihovi kontakti mogu biti na istom nivou, dakle oni ne moraju nikada dolaziti u dodir sa kriminalcima tradicionalnog profila, a ipak njihove odluke, akcije, vrednosti, mobilizacija energije u pogledu inicijativa koje podravaju, mogu biti sutinski deo novog ratujueg entiteta. Ta globalna kriminalizovana struktura, koja se odlikuje sopstvenom supkulturom, omoguava legalizaciju razliitih vrsta kriminala, ukljuujui, moda pre drugih, politiku korupciju koja je duboko ukorenjena u sam nain funkeionisanja Entiteta. U okviru Entiteta, procesi izgradnje klijentelistike zavisnosti izmeu tradicionalnog organiozovanog kriminala ("klan", "banda") i razliitih politikih elita e se saeti u sveobuhvatnu pojavu koja proima politiki sistem u toj meri da sam sistem postaje instrument u rukama milita-n/ovanih i politizovanih kriminalnih organizacija. Konano, kroz razvijanje obuhvatnih klijentelistikih odnosa, kriminalna mrea se legalizuje i time se, na odgovarajuem stepenu razvoja novog ratujueg entiteta, vie i ne smatra kriminalnom. Upravo to je osnovni cilj novog ratujueg entiteta. U izvesnom smislu, novi ratujui entitet je ve globalna stvarnost, a posebno je oigledan na Balkanu zahvaljujui lokalnim specifinostima ovog podruja. On se sastoji iz konglomerata kriminalnih grupa, kriminalizovanih drava, a naroito dravnih struktura u legitimnim dravama, kao i od korumpiranih meunarodnih birokrata u kriznim podrujima.

Novi ratujui entitet ne samo da relativizme meunarodno pravo, ve i tradicionalne etike norme. On je istovremeno generator i rezultat drutvenog rasula i konfuzije, u kojima se gube granice izmeu morala i nemorala, dobrog i loeg, a svi akteri igraju virtuelno sve uloge: organizovani kriminal tako postaje refleksija dravnog autoriteta i u nekim situacijama igra ulogu drave (u Srbiji, to su bili, na primer, lanovi Zemunskog klana koji su sa politiarima, u umi i u policijskim stanicama, "ispitivali" osumnjiene za krivina dela). U njemu, drave uestvuju u organizovanom kriminalu i teroru. Organizovani kriminal u svojoj "tradicionalnoj" formi je trenutna i delimina manifestacija procesa konstituisanja novog ratujueg entiteta. U tom procesu, Balkan igra samo ulogu "podruja za testiranje".'7 Meutim, bitno je imati u vidu da bilo koja oblast koja slui za testiranje modela razvoja novog ratujueg entiteta mora ispuniti odreene strukturne preduslove, ukratko, to mora biti podruje u kome se uglavnom nalaze takozvane "propale drave". U propalim dravama postoje znaci takmienja izmeu stabilizujuih i modernizujuiih pokreta, kolektivno oznaenih kao "razvoj" ili "progresivistike snage", i destruktivnih, kriminalizujuih tendencija. esto se, meutim, zaboravlja da obe vrste tendencija imaju unutranje, sutinske interese koji ih uzajamno usmeravaju ka saradnji. Najmanje kontroverzna i najjednostavnija taka kontakta izmeu ove dvrste naizgled suprotstavljenih dmtvenih tendencija je ismerena na mogunost da konkretno postiu ciljeve koje su izneli u javnost kao svoja opredeljenja. Primera radi. progresivne politike snage moraju dokazati da postiu odreene ciljeve, da "isporuuju rezultate", kako zbog svojih meunarodnih partnera, tako i zbog lokalne podrke meu stanovnitvom. U tom nastojanju, one se suoavaju sa mnogim preprekama. Naime, one nailaze na drutvene, pa i dravne strukture, u kojima taktiko znanje i sredstva za postizanje rezultata koje su one proklamovalc kao svoje lee u rukama ljudi koji nisu pripadnici samih tih progresivnih snaga. Na primer, u policiji i slubama dravne bezbednosti struno znanje i sredstva za njegovu upotrebu su esto ti rukama ljudi koji nisu u istoj politikoj "koari" kao demokratizujue i "progresivne" snage u drutvu. Slina je situacija i u drugim oblastima u kojima postoje legitimni drutveni ciljevi. Uopteno posmatrano, samo oni koji imaju novac, faktiki, a ne samo formalni ili institucionalni uticaj, oruje, faktiku mo, samo ti akteri mogu da "isporuuju rezultate", a u propalim dravama takvi akteri su u velikoj meri kriminalizovani ili su veoma bliski kriminalu. Da bi isporuile obeane rezultate (u naelu, reforme u raznim oblastima), modernizujue snage ponekad postaju rtve zablude da se mogu nositi sa kriminalizujuim uticajima koji dolaze iz redova onih koji imaju novac, uticaj i oruje, i zapoinju saradnju sa takvim akterima. Upravo to

se desilo ti Srbiji poetkom ovoga veka, i to je oznailo tragediju i velikim delom gubitak istorijske anse koja je stvorena prevratom od 5. oktobra 2000. godine. Postoji nekoliko primera koji ilustruju ovu tendenciju delimine krimi-nalizacije institucionalnog sistema i politikih elita u neposrednim postautori-tarnim drutvenim periodima: Veina voa demokratskih snaga u postautokratskom periodu u propalim balkanskim dravama, kada je dola na vlast, angaovala je bive telohran-itelje, pojedince iz sumnjivih drutvenih krugova i sumnjivog krivino-pravnog statusa, a ponekad otvoreno i poznate kriminalce, kao svoje zvanino obezbedenje. Primera radi. ti Srbiji, obezbeenje pokojnog premijera Dinia nije bilo iz redova profesionalne policije, ve su to bih kadrovi preuzeti iz bivih, u velikoj meri "neformalnih" politikih vremena, kada su brutalna snaga i politika lojalnost bili jedini kriterijumi koje su voe opozicije traile i oekivale od svog obezbedenja. U veini propalih balkanskih drava, dominantna mantra, koja se stalno ponavlja, je "Evropa" i "evropeizacija", a pri tome je moralni sadraj "Evrope" i "evropeizacije" uglavnom potisnut u drugi plan, nerazgovctno prisutan, ili pak potpuno izgubljen. Pojedini evropski zvaninici koji ohrabruju taj nedefinisani diskurs o politikoj, instimcionalnoj, kao i daitvenoj "evropcizaciji" nisu preterano gadljivi u pogledu izbora lokalnih partnera, sve dok se oni verbalno pridravaju pomenutih mantn. Sve prethodno reeno sadrano je u injenici meunarodne podrke koja se daje "politikim pragmatiarima" koji se protive "rigidnim legalistima" irom Balkana. Sama ova formulacija orijentacije politikih favorita dovoljno govori o tome koliko se vodi rauna o vladavini zakona u dravama na evropskoj polu-periferiji. U procesima politike i drutvene transformacije drutva pragmatizam je opasna stvar, a oigledna tendencija kljunih politikih aktera da se u svojoj dnev-nopolitikoj praksi rukovode "govorom Evrope" bez uzimanja u obzir njegovog dubljeg sadraja, uz istovremeno shvatanje balkanskih institucija kao pitanja daleke budunosti, znae da se drutvena mo u drutvu raspodeljuje izmeu onih koji njome faktiki raspolau, dakle onih koji imaju novac i naine da ga zatite, i onih koji su u stanju da svoje politike interese, bar na verbalnom planu, uverlji-vo artikuliu u "evropskim" terminima. Drugim recima, dok god se deluje u ime "evropeizacije" i "demokratizacije", sve je mogue. Tu tendenciju odlino saima engleska fraza "Anvthing goes!". Opisani pristup je u suprotnosti sa "legalizmom", koji institucije posmatra kao sr svih politikih projekata, i koji ne upotrebljava termin "Evropa" tako banal-no, kao izgovor za krenje zakona i principa

legitimacije vladavine. Organizovani kriminal je igrao aktivnu ulogu u autokratskim periodima vladavine u Evropi, i on je sastavni deo revolucionarnih, verbalno "proevropskih" vlada, koje su se pojavile odmah nakon poetka drutvenih i politikih transformacija zemalja Balkana. Jedini politiki krugovi u kojima organizovani kriminal nije prisutan su oni koje javnost karakterie kao "konzervativne" i "previe legalistike". To je, samo po sebi. problem koji zahteva dalju kritiku refleksiju o tome ta zapravo znai "Evropa" kao skup moralno paradigmatinih vrednosti, i kako shvatiti trenutnu tendenciju "Evrope" da podrava svoje tienike na Balkanu bez prethodne pro-vere njihovog integriteta i kredibiliteta sa navedene take gledita. Taj pristup je sasvim u skladu sa logikom pojave i razvoja novog ratujueg entiteta. Neiskriminativnost u formiranju konglomerata aktera ije strategije nisu "iste", a koji se samo generalno uklapaju u velikim delom verbalno odreene standarde 'integracija", "tranzicija" i "evropeizacije" je opasna, i jedna je od metoda ruenja principa drutvenog integriteta koji je osnovna prepreka nastupanju novog ratujueg entiteta, kao forme organizovanog kriminala koja je "usisala" dravu.