BORDOVSKA ČORBA

Nema vinogradara ni vinara kome nije poznato čuveno francusko vinogorje i vina iz

Bordoa. Upravo u tom kraju su francuski istraživači, profesor Milardet i Gayon, otkrili

bordovsku čorbu. Prve zvanične rezultate o fungicidnom delovanju bordovske čorbe

objavio je Milardet 1885. Od tada se bordovska čorba uspešno koristi bez značanijihž

štetnih posledica, a može se i ubuduće očekivati njeno uspešno korišćenje. Samo

dve godine od otkrića, bordovska čorba je postigla izvanredan uspeh u suzbijanju

plamenjače vinove loze. Danas se bordovska čorba koristi širom sveta za suzbijanje

preko 50 biljnih bolesti na oko 46 različitih biljnih vrsta. Istraživanjima je utvrđeno da

bordovska čorba u odnosu na druge bakarne preparate ima prednost, između

ostalog i zbog izražene postojanosti.

Fungicid i baktericid

Bodrovska čorba je izvanredan fungicid i baktericid koji se više od sto godina koristi

za suzbijanje nekih ekonomski značajnih bolesti voćaka, vinove loze, povrtarskih i

ukrasnih biljaka. Njena sposobnost da dobro prijanja za tretirani objekt, tj. da se

sporije spira, omogućuje da se primenjuje u jesen i rano proleće kada ima obilje

padavina i kada su drugi fungicidi manje efikasni. Posebno je značajno što se

bordovska čorba može koristiti u jesen posle opadanja lišća gajenih biljaka. Da bi se

sprečilo njeno fitotoksično delovanje bordovska čorba se u proleće, posle kretanja

vagetacije, može koristiti u nižoj koncentraciji nego u jesen. Primena bordovske

čorbe pri visokim temeperaturama može prouzrokovati žućenje i opadanje lišća. Do

ožegotina na listu tretiranih biljaka može doći ako padne kiša neposredno posle

tretiranja.

Takođe, fungicidi sa vezanim bakrom (trobazni bakar-sulfat, bakar oksihlorid, baker

oksisulfat, bakar hiroksid) koriste se za suzbijanje nekih bolesti koje se suzbijaju

bordovskom čorbom. I dok se fungicidi sa vezanim bakrom mnogo lakše pripremaju,

oni ne mogu da podnesu vremenske uslove (veće padavine) koje može bordovska

čorba. Fungicidi sa vezanim bakrom se više primenjuju u proleće, pošto se prekine

mirovanje biljaka, tj. kad krene vegetacija i pojave se prvi nežni listići. Da bi bili efi

ksni u suzbijanju nekih patogena kao što je prouzrokovač kovrdžavosti lista breskve

(Taphrina deformans), fungicidi sa vezanim bakrom moraju imati najmanje 50%

bakra u preparatu. Efikasnost bordovske čorbe i fungicida sa vezanim bakrom je

uslovljena dobrom pokrovnošću tretiranih biljaka (“kupanje”).

Prednosti i nedostaci

Korišćenje bordovske čorbe u zaštiti bilja ima svojih prednosti i nedostataka. Od

prednosti ističu se sledeće: dobra prijemčivost za biljku; nije skupa; širok spektar

delovanja i sigurnost pri rukovanju.

Kako se priprema bordovskačorba?

Za 100 litara 1% bordovske čorbe potrebno je:

1 kg bakar-sulfata (plavi kamen)

0,4 kg negašenog („živog“) kreča ili

1,2 kg gašenog kreča ili 1kg hidratisanog kreča

Od 100 l vode iz bureta se odvojii 20 l, od čega se u 10 l vode zagasi 0,4 kg

negašenog („živog“) kreča ili se doda 1,2 kg gašenog kreča (u vidu paste), ili 1 kg

hidratisanog kreča. U drugih 10 l se rastopi plavi kamen. Kada se kreč razmuti,

procedi se kroz ređe platno uz mešanje i sipa se u bure sa preostalom vodom da se

napravi krečno mleko. Kada se plavi kamen rastvori u drugih 10 l vode, sipa se u

bure sa krečnim mlekom. Uvek se rastopljeni plavi kamen sipa u bure sa krečnim

mlekom, a ne obrnuto (što je u praksi češći slučaj). Doduše, ništa posebno se neće

desiti ni ako se rastopljeni plavi kamen sipa u krečno mleko, jedino se takva čorba

brže taloži i nešto je slabijeg kvaliteta. Rastopljeni plavi kamen sipa se u krečno

mleko, uz mešanje. Kada se to završi, čorba je spremna za upotrebu.

Bordovska čorba se koristi sveže pripremljena, odmah posle prpipreme. Stajanjem

ona gubi fungicidno dejstvo. Međutim, čorba se može stabilizovati dodavanjem 250 g

šećera na 100 litara čorbe. Tako stabilizovana, pri normalnim uslovima, zadržava

svoju aktivnost nekoliko dana.

Preko 50 godina bordovska čorba je bila jedini fungicid za zaštitu sve dok nisu

otkriveni prvi organski fungicidi. Stoga se u svetu i kod nas bordovska čorba

masovno koristila u zaštiti vinove loze od plamenjače. Pređašnja velika državna

imanja su svojevremeno pravila velike bazene u kojima se pripremala bordovska

čorba. Bio je to težak i naporan posao koji je iziskivao mnogo radne snage. I danas

tih velikih betonskih bazena ima u nekim vinogradima. Da bi se izbegao navedeni

način pripreme bordovske čorbe, hemijska industrija je formulisala borovsku čorbu

kao gotov preparat i poznata je kao: Bordovska čorba S-20, Bordovska čorba WP-20

i dr. Nedostatak ovih industrijskih formulacija je što isprskani vinograd ne zadržava

plavu boju (ne plavi se), što je slučaj sa ručno pripremljenom bordovskom čorbom

zbog čega je naročito stari vinogradari izuzetno cene.

Stari način pripreme

Priprema bordovske čorbe je, za današnje poimanje dugotrajna, složena i traži

iskustvo. Da bi se to olakšalo, može se unapred, za celu godinu, pripremiti “osnovni

rastvor” plavog kamena i “osnovna suspenzija” krečnog mleka.

Stari način pripreme bordovske čorbe se sastoji u tome što se prethodno priprema

“osnovna suspenzija” krečnog mleka i “osnovni rastvor” bakarsulfata (plavog

kamena) koji se mešaju sa vodom neposredno pre preskanja. Ovo je dobar način

pripreme kada se prave male količine bordovske čorbe, za male posede. Glavni

razlog za slabije korišćenje ručno pripremane bordovske čorbe je upravo poteškća

oko njene pripreme. Kada bi se osnovni rastvori ranije pripremili, recimo tokom zime,

kada ima manje posla, bordovska čorba bi se mnogo više koristila u zaštiti bilja.

Pripremanje osnovnog rastvora bakar-sulfata (plavog kamena): u plastičnoj posudi

rastvoriti1 kg plavog kamena u 10 l vode (količina plavog kamena i vode može biti

proporcionalno povećana, zavisno od potrebe). Osnovni rastvor plavog kamena se

može čuvati neograničeno u zatvorenom plastičnom ili staklenom balonu. Osnovna

suspenzija krečnog mleka: u drugoj plastičnoj posudi, u 10 l suspenduje se

(“rastvori”) se 0,4 kg negašenog “živog” kreča (nabavlja se na pijacama), ili 1,2 kg

gašenog kreča (paste), ili 1 kg gašenog (hidratisanog kreča, nabavlja se na

stovarištu građevinskog materijala). I ova mešavina može biti prethodno pripremljena

i neograničeno čuvana u zatvorenom plastičnom balonu. Unapred pripremljeni

“osnovni rastsvori” plavog kamena i krečnog mleka u velikoj meri olakašavaju i

ubrzavaju pripremu bordovske čorbe za prskanje. Oba pripremljena “osnovna

rastvora” obeleže se etiketom, dobro zatvore i čuvaju van domašaja dece.

Kada se ukaže potreba za tretiranjem, 10 litara “osnovne suspenzije” krečnog mleka

sipa se u posudu sa 80 l vode i intezivno meša. Potom se mešavini (80+10) dodaje

10 l “osnovnog rastvora” plavog kamena tj. bakar-sulfata (80+10+10 =100) i dobro

meša. Time je dobijeno 100 l 1% bordovske čorbe koja se može koristiti. Ako se želi

pripremiti jača bordovska čorba, na primer 1,5% onda se sve napred pomenute

količine plavog kamena i hidratisanog, “živog” ili gašenog kreča povećavaju za 50%.

Tokom tretiranja, prskalicu treba povremeno promućkati da se čorba ne bi taložila.

i 

Koje bolesti/patogene suzbija bordovska čorba?

Bordovska čorba se koristi za suzbijanje uzročnika mnogih bolesti, kako voćaka tako

I vinove loze. Ona se može koristiti za suzbijanje uzročnika monilioze koštičavih

voćaka (šljiva, breskva, kajsija, višnja i trešnja), pagavosti lišća i krastavost plodova

kruške (Venturiapirina), antraknoza, kestenjaste pegavosti maline (Didymella

applanata) šupljikavosti lišća i krastavosti plodova kajsije i drugih koštičavih voćaka

(Stigminacarpohpilla), korvdžavosti lišća breskve (Taphrina deformas), rogača šljive

(Taphrina pruni), bakteriozne plamenjače jabuke i kruške (Erwinia amylovora), drugih

bakterioza voćaka (Pseudomonas spp., Xanthomonasspp.), ekskorioze vinove loze

(Phomopsis viticola) eutipoze vinove loze (Eutypa lata) i drugih bolesti.

Bordovska čorba u organskoj proizvodnji

Bordovska čorba se dugo i veoma uspešno koristiti bez štetnih posledica za spoljnu

sredinu, i stoga se smatra pogodnom za korišćenje u organskoj proizvodnji gajenih

biljaka. Njena upotreba je dozvoljena od strane mnogih organizacija koje vrše

sertifikaciju proizvodnje organske hrane. Obzirom da je protekli period prošao baz

štetenih posledica na životnu sredinu, veruje se da će još dugo ostati u primeni, bez

obzira na pojavu novih savramenih fungicida.