Božo Ćorić - Neka Teorijsko-metodološka Pitanja u Vezi Sa Tvorbom Reči

7/23/2019 Božo Ćorić - Neka Teorijsko-metodološka Pitanja u Vezi Sa Tvorbom Reči

http://slidepdf.com/reader/full/bozo-coric-neka-teorijsko-metodoloska-pitanja-u-vezi-sa-tvorbom-reci 1/14

Књижевност и ј езмк , LV/3-4 , Београд, 2008. 2 6 5

8 1 1 .1 6 3 .4 Г 3 73 .6 11

БОЖО ЋОРИЋ (Београд)

НЕКА ТЕОРИЈСКО-М ЕТОДОЛОШ К А И ПРАК ТИЧНАП И Т А Њ А Т В О РБЕ РЕЧ И

*

У раду се, пре свега, расправља онек им спорним питањима у српско ј дериватологи ј и,посебно о различитом гледању на формалну страну по ј единих суфикса.

Кључне речи: суфикс, дериватологи ј а, творба речи/грађење речи, мотиваци ј а

1. Творба речи и/или грађење речи

Наша лингвистичка литетарура познавала ј е оба горе наведена синтагмат-ска назива: по ј ам (и термин) грађење речи припада српск о ј филолошко ј традици-

ј и (до половине прошлог века био ј е ј едини), а од шездесетих година у употребуулази и други назив - т ворба речи, к о ј и ће ток ом друге половине прошлог векаготово сасвим превладати. Оваквом разво ј у догађа ј а знатно ј е допринео Право-nuc српскохрват ск ог к њиж евног ј езика из 1960. године, односно његов део подназивом Правописна т ерминологи ј а, где ј е,из тежње ка терминолошко ј унифика-

ци ј и насрпскохрватском ј езичк ом простору,дата предност термину - т ворба ре-чи. Показало се да ј е избор, условно речено, био добар. Разво ј науке захтевао ј еразгранати ј и терминолошки систем, а у њему су, по правилу, доминирале ду же

верзи ј етермина, т ј . оне ко ј е су имале синтагматск у структуру. Први, детермина-' Рађепо у оквиру про ј екта 148021 ко ј и фннансира Мипистарство иауке Републик е Срби ј е.



2 6 6 Бо жо Ћорић

тивни члан таквих термина мора, начелно, бити мотивисан кључним термином,од

носно његовим пр

вим д

елом - гр

ађење

,од

носно т вор

ба. Тешкоће пр

и извође-

њу формално и семантичк и адек ватног придева од именице грађење, а лак оћатак вог извођења од именице т ворба, учврстила ј е позици ј у млађег термина и усрбистици. Так о ј е наша дериватологи ј а добила двочлане називе типа т ворбениначин, т ворбено средст во, т ворбена основа, т ворбена база, т ворбени наст а-

вак , т ворбени формант , т ворбена кат егори ј а, т ворбена веза, т ворбени т ип,т ворбени образац, т ворбено гнездо итд. Термин грађење речи ни ј е никада са-

свим напуштен, што показуј е не само стари ј а, него и нови ј а лингвистичк а лите-

ратура.1

2. Дефиници ј а основног по ј ма

Термини т ворба речи и грађење речи су - двозначни. На ј едно ј страни озна-

чава ј у сам чин стварања нових речи (нових лексичких ј единица), а на друго ј - деонауке о ј език у. У том смислу констатаци ј а да ј е нек о ј ак у т ворби/грађен>у речи једвосмислена: изван контекста се не види да ли реч о „ специ ј аписти" за „ правље-

ње" нових речи или о нек оме ко ј е врстан познавалац научне дисциплине.2

3. Врсте творбе речи

У науци о ј език у спомињу се семант ичк а, синт ак сичка,морфемска/морфо-

лошка т ворба, те т ранспозици ј а, конверзи ј а и сл. Граматике, по правилу, у првиплан истичу морфемск у/морфолошк у т ворбу и њо ј да ј у на ј више простора. Оваврста творбе од других се разлик уј е по специфично ј улози морфема (на ј мањихзначењских ј единица ј език а) у процесу настанка нових речи. Ск упни назив затакве морфеме ј есте т ворбени формант , односно афикс, а прецизни ј и називиодређу ј у се с обзиром на њихову позици ј и у односу на основу: префикс, инфиксили суфик с.

' Исп.: Белић Александар, Савремени српск охрват ски књи ж еаниЈезик , II. Наука о грађењу ре-

чи, Београд, 1949; Стевановић М/ихаило/, Савремени српскохрват ски ј език (Грамат ички сист еми ик њи ж евно ј езичка норма) I, Београд i 964 (Поглавње r pal jeibe речи401- 624); Ник олић, Св/етозар/, Ограђењу слож ених ск раћеницау нашем саврсменом књиж евном ј език у, Н ј V, св. 1- 2, 1953, 9- 17; Пе-

шикан Митар, Ограђењу имена ст ановникау односу на имена земаља имест а, Н ј IX, св. 5- 6, 1958,196- 205; Предић, Св. О грађењу и т ранск рибовању неких речи лат инског порекла, Н ј V, св. 1- 2,1953- 1954, 27- 34; Радић Првослав, Суфикс -ли ј а у грађењу имена ст ановника од гш ена мест а илиобласт и, ЈФ LV, 1999, 47- 66; Распор Зеница, Сист ем грађења слож ених именица и придевау ит апи-

јанском иу српскохрват ском, ЖЈ XVII, 1976, 19- 36; Смол1>скан Аделаида, Морфонолошк епроменеуграђењу речи (од Вуковог „Р ј ечника" до данашње лек сик ографи ј е), НССУВД 14/3, 1985, 55- 59.

- То ј е, уосталом, карактеристично и за друге лингвистичке термине.



Нек а теори ј ск о-методолошк а и прак тична питања.. 2 6 7

4. Мотиваци ј а

По ј му мот иваци ј е посвећу ј е се у дериватологи ј и велика пажња. Посматра- ј ући речнички фонд српског ј езика са формалног становишта, може се уочити да

у њему посто ј е парови речи са ј едним за ј едничким и ј едним различитим делом;први их повезуј е, други диференцира. Тако се делови речи као што су т рава,риба, ст ид, рат , Балкан понавља ј у у речима какве су т равица, рибар, бест и-

дан, рат ни, балк ански, односно т равњак , р ибарница, бест идник , рат ник , бал-

к анизам итд. Ови за ј еднички сегменти, присутни у наведеним речима, ј асан супоказатељ њихове међусобне повезаности како на плану израза, так о и на планусадр жа ј а. Види се, так ође, да су неке од напред наведених речи и формално и

семантички усложњене, односно да ј едне формално и семантички проистичуиз других, другим речима - на плану израза и на плану садр жа ј а ј едне речи суузеле понешто од других речи. Парриба и рибар има за ј еднички деор иб-, а раз-

лик у ј у се финалним делом: наспрам релационе морфеме -а првог члана пара,сто ј и формант -ар другог члана (ова ј формант к умулативно представља дерива-

циону морфему -ар- и релациону морфему -о). Види се, дакле, да ј е ова друга

реч по форми сложени ј а: има целу морфему више (деривациону морфему -ар-).Значи ли то да формално сложени ј а формаци ј аима и на плану садр жа ј а већу сло-

женост? Другим речима: ј е ли формално усложњавање праћено истовремено исемантичким усло жњавањем? Одговор на ово питање доби ј а се одговара ј ућим

значењск им описом оба члана пара, а та ј опис гласи: р ибар = она ј ко ј илови рибе,а рибе* = *оно шт о лови рибар. Иак о овак ва семантичка интерпретаци ј а другеречи ни ј е немогућа, ипак се нигде не примењуј е: она се увек дефинише описно(т ј . не посто ј и могућност да се у дефиници ј у укључи и нек а „ исток орена"

реч4).

Међутим, понуђени семантички опис прве речи сасвим ј е очекиван, а происти-че из њене формално-семантичк е струк туре: и на формалном и на семантичкомплану она ј е сложени ј а од речирибе, с ко ј ом сто ј и у пару. Поред значења „рибесадр жаног у основи риб-, она има и додатно значење опа ј ко ј и лови, садр жано усегменту -ap-, Дакле, рибар = она ј к о ј и лови рибе. Оваква значењска парафраза

указуј е и на смер стварања формалне везе ових две ј у речи, а та ј смер ј е од речи

рибе ка речи рибар. У ово ј вези реч рибе ј е примарна, а реч рибар сек ундарна.Генетски протумачено - без прве речи не би било ни друге. Посто ј ање односамот иваци ј е међу речима имплицира посто ј ање групаци ј е мот ивисаних и немо-

т ивисаних речи. Тако гледано, речи (а) т рава, риба, ст ид, рат , Балк ан су немо-

тивисане, а (б) т равица, рибар, бест идан, рат ни, балк ански, односно т равњак ,рибарница, бест идник , рат ник , балк анизам, итд. су мотивисане. За прву групуречи обично се употребљава квалифик атив прост е (просте речи), али се у срби-

3Основинск у реч да ј емо у облик у номинатива множине, што је у ск ладу са лек сикографск омп ра к с о м .

4Исп. део лексикографске дефиници ј е у РМС: рибс, риба ж мн зоол.разред ниж их к ичмењакако ј и ж ивеу води, изду ж еног т ела, са шк ргама као органима за дисање и пера ј ам а за к рет ање.



2 6 8 Божо Ћорић

стици срећу и други називи: засебне, лексичк е, праве, основне, усамљене, немо-

т ивисане (р

ечи) (

Белић 1949: 16 — 17).5

Предмет т ворбе речи су само мот ивисане речи.6 Она друга групаци ј а речи{немот ивисаних, прост их) занимљива ј е ук олик о се ј авља у улози матери ј алнебазе мотивисаних речи. Међу овим двема групаци ј ама за ј едничког речничког

фонда мо же, дакле, посто ј ати однос мот иваци ј е (мот ивисаност и), при чемусе подразумева да немот ивисане речи у век мот ивишу речи друге групаци ј е, т ј .мотивишу изведене речи. Немотивисана реч улази у састав мотивисане тако шточини њену основу . У том смислу ваља разликовати основинск у/основну реч (мо-

т ивну реч) од т ворбене основе: у изведено ј речи немамо целу основинск у реч,већ њен део - т ворбену основу. Али у дериваци ј и се у функ ци ј и основинске

речи не ј авља само творбено немотивисана реч: ту улогу мо же имати и већ мо-

тивисана реч. То даље значи да све речи ј едног ј език а, к ако немотивисане такои мотивисане, ј есу потенци ј ал за стварање нових лексичких ј единица: за улогуо с н о в и нс к е р еч и ра в н о п р авно кон к у р и ш у и мотивисане и немоти ви сан е л ек си ч -

ке ј единице. Из овога се види велики знача ј по ј ма мот иваци ј е у творби речи:она у дериватологи ј и укључуј е како формални, тако и семантички моменат. Тозначи да однос основинска реч: сек ундарна (изведена) реч укључуј е оба ова мо-

мента истовремено. Не мо же се говорити о мотиваци ј и на творбеном плану ако

ј е, рецимо, ј асно уочљив само формални однос међу двема речима. У речималедина (необрађена земља) и кошава (врста ветра) почетни делови пок лапа ј у

се гласовно са речима лед и кош, али се само на основу таквих гласовних по-к лапања не могу доносити закључци о творбеним везама. Наиме, ледина и ко-

шава су немотивисане речи. Мотивисана реч, к ао што смо видели, истиче сеспецифичном морфемском структуром: разви ј ени ј а ј е, сложени ј а ј е него у осно-винско ј речи. Изведене речи садр же морфеме к о ј има се ј асно диференцира ј уод основинск их речи. Те морфеме уочавамо, рецимо, у препозици ј и (префикс)или у постпозици ј и (суфикс). То би онда могло значити да речи са оваквим фор-

мантима аутоматски иду међу мотивисане, односно изведене речи. У велик омбро ј у случа ј ева то ј есте тако, али се у неким примерима може запазити гласовноп о к л апање извесних д елова у читавом низу р еч и , а д а т ак во п о к л апање не мо р а

значити и творбену мотивисаност. Именице ј ечам и ј арам има ј у идентичан завр-шни слог, али он ни ј е творбени формант ј ер изоста ј е творбено-семантичка везаових две ј у речи са другим речима. Дак ле, само формално поклапање са некимсегментом ни ј е довољно да би се нека реч сврставала међу мотивисане. У речи

5 За изведене речи користио се нек ада и назив неправеречи (Белић 1949: 17).®3а творбу речи, као ј езичк у дисциплину, битне су само мотивисане лексичке ј единице, дак ле

оне ко ј е према себи има ј у одго вара ј ућу основинск у реч. Под основинском речи подразумевамо речко ј а се са дериватом напази у јасно ј формално-семантичко ј вези. Таква веза, на пример, посто ј и ме-

ђу именицама авант уриз/а/м и авантура, где ова друга врши функ ци ј у основинске речи. Да ј е речавантура у формално ј и семантичк о ј вези са дериватом на -из/а/м отк ривамо на ј лак ше путем т вор-

бене парафразе ко ј а, у овом случа ј у, гласи: ск лоност ка авантури, односно - прављење авант уре.Једнако тако утврђу ј емо да ј е именица ек ст ремиз/а/м мотивисана придевом ек ст реман, што се видисасвим ј асно и из лексикографск е дефиници ј е, ко ј а се поклапа са творбеном семантиком.



Нек а теори ј ско-методолошк а и практична питања. 2 6 9

разговет ан препозна ј емо сегмент раз- (срећемо га у изведеницама типа разбу -

дит и, разбацат и и сл.) и сегмент-ан, ко ј и долази у бро ј ним примерима типаст раст ан, гласан итд., а ипак се та реч не може посматрати као изведена, будући

да средишњи део -говет - не упућу ј е ни на какво значење ко ј е би било преданопридеву разговет ан. М еђутим, ни само препознавање каквог значења у неко јнаок о изведено ј лексеми не гаранту ј е посто ј ање мотивационог односа. Тако, например, глагол ишчезнут и можемо рашчланити на делове иш- (< из-) и -чезнут и(први део срећемо у ишчупат и, а други део се поклапа са глаголом чезнут и), алисе реч ишчезнут и ипак не може уврстити међу изведенице ј ер то не дозвољавасинхрони семантички опис (значи - нест ат и, дакле - не посто ј и семантичкавеза са глаголом чезнут и), а реч ишчупат и мо же (значи — чупањем извући из

чега, где ј е очигледна веза са глаголом у основи). Јасно ј е, дакле, да поделу речина мотивисане и немотивисане ни ј е увек лако сачинити. Давно ј е к онстатованода ј е у творби речи мотивисаност комплексна по ј ава и да укључуј е и форму изначење: изведена реч ј е мотивисана и формом и значењем неке друге речи (До-

к улил 1962: 108). Ова ј формално-семантички однос између творбене основе иизведене речи обично ј е прозиран, што омогућава једноставно рашчлањивањеизведенице на саставне творбене елементе. О овоме сведоче бро ј ни примери ти-

на: лав-ица < — лав, т рав-ица < — т рава, глуп-ост < — глуп, прозор -чић < — прозор,официр -чина < — официр, брава-ар < — брава, врб-ак < — врба, балкан-ски < — Бал-кан итд. Начелно гледано, ј една изведенареч може имати само ј едну основинск уреч, односно само ј едну основу, па ј е смер мотиваци ј е ј асан и иде од основинскеречи ка деривату : гит ара — >гит арист (а) .1 С друге стране, реч северњак можемоп рот у мачити као извед ен и цу м от и ви сану и м е н иц ом север и пр ид евом север н и .

Овак ви примери указују на чињеницу да се мотивационе везе усложњава ј у услуча ј евима када ј е нек а изведеница мотивисана већ мотивисаном речи, што по-

к азују именице: т равњак , рибарница, безбриж ан, рат ник , балк анизам, ст олар-

ст во, к раљевст во, верништ во, расипништ во итд. Утврђивање стварних мотива-

ционих веза између изведеница и њихових основинских речи ископликовано ј ечињеницом да и сама творбена основа имасложену морфемск у структуру. Отудасе

утво

рбено

јанализи мог

у јавити дилеме и

упоглед

умитивационе везе и

упо-

гледу одређивања творбеног начина. Так о, на пример, именица бапавица можебити, са позици ј а мотивисаности, интерпретиранана три начина: да ј е мотивиса-на именицом бале, придевом балав, а и именицом балавац. С друге стране, твор-

бена анализа придева безбриж ан мо же га сместити у префиксално-суфиксалнедеривате (без-бриж -/а/н), али и у суфиксалне (безбриж -/а/н < — без брига). Очито

ј е да на путу прецизирања мотивационих односа, утврђивања основинск е речи,па и облика самог суфик са, сто ј е многе препреке.8 Зато се у многим дериватоло-

шким радовима расправља о разним типовима (врстама) мотиваци ј е, а у вези с

' Смер мотиваци ј е означаваћемо сгрелицом.

"Отуда не чуди што се истаизведеницау исто ј књизи ј авља као потврдаза различигетворбенетипове: именица т равњак припада творбеном типу придсвска основа+-( ј) ак (Кла ј н 2003: 32), али итипу именица+-њак (исто, 35).



2 7 0 Божо Ћорић

тим и о разним мотивационим смеровима. Као и другим словенским ј езицима, и

у српском претежу мотивисане речи,9 што да ј е повода да се каже нешто више отиповима творбене мотиваци ј е.

5.1. Типологи ј а мот иваци ј е

С обзиром на то да се корелаци ј а основинске речи (мотивне речи) и из-

веденице (деривата) може различито интерпретирати при одређивању њиховемотивационе везе, издва ј а ј у се, поред уобича ј ене ( једноструке, ј едносмерне) мо-

тиавци ј е и два сло жени ј а типа мотиваци ј е.А . Вишест рука мот иваци ј а означава по ј аву к ад ј едан дериват може ста ј ати

у релаци ј и према више основинских речи.Реч ловац мотивисана ј е глаголом ловит и, што се види из семантичк ог опи-

са- она ј к о ј и epuai радњу исказану основинским глаголом . Међутим, мотивисана

ј е и именицом лов, што произилази из парафразе- она ј ко ј и се бавиловом.10 Име-

ницерат ник и пут ник сто ј е у мотивационом односу према глаголимаpamoeamu

(она ј ко ј и рат уј е) и пут оват и (она ј ко ј и пут уј е), али и према именицама рат

(учесник рат а) и пут (она ј к о ј и иде на пут , к о ј и ј е на пут у). Овоме треба додатии трећу могућност, сасвим реалну, по к о ј о ј се ове речи мотивисане придевима

рат ни и пут ни (Стано ј чић/Поповић 2008:149).Б. Паралелна (двосмерна, уза ј амна) мот иваци ј а ј авља се у случа ј евима

када речи са истом основом ј една другу мотивишу. Примере за ова ј тип мотива-ци ј е представљамо паровима речи са истим кореном: ухода *-* уходит и, рад <->

радит и, ст олар <- >ст оларст во, опт имист (а) *-* опт имизам. Неки парови да ј уповода за дво ј ак у семантичк у интерпретаци ј у, из чега произилази и дво ј ак смермотиваци ј е: ст олар можемо описати као она ј ко ј и се бави ст оларст вом, а ст о-

лар с т во м ож ем о о п и с ат и к ао з ан им а њ е с т олар а .

6. Морфемска и творбена анализа

Морфемска/морфолошка и творбена анализа има ј у исти основни циљ: утвр-ђивање морфемске струк туре речи. Међутим, међу њимапосто ј и и разлика: мор-

фемск ом се утврђуј е свеук упност морфема ј едне речи, атворбеном се врши раш-

члањивање речи на морфеме са творбеном функ ци ј ом. Задатак творбене анализе

ј е- отк ривање творбене структуре речи. У основи овог поступк а лежи поређењедве ј у или више речи ко ј е сто ј е у одређеном формалном и семантичком односу.Таквом анализом издва ј а ј у се тзв. творбени форманти, морфеме се творбеном

функ ци ј ом у односу натворбену основу, ко ј а ј е носилац лексичк ог значења. Раш-

члањивање изведеница на морфеме начелно се заснива на творбеном односу из-

' Познато ј е дасловенски лек сички фонд к арактеришу у велико ј мери мотивисане ј единице (оовоме, као и о разним проблемима творбене мотиваци ј е исп. Док улил 1962: 103- 117).

10 Исп. лек сикографск у дефиници ј у: 1. човек к о ј и noeu; она ј ко ј и се радо бави ловом (РМС).



Нека теори ј ск о-методолошка и практична питан>а.. 2 7 1

међу изведенице и основинске речи. На први поглед, задатак творбене анализеврло ј е ј едноставан: треба одво ј ити формантски део од неформантск ог и творбе-

но ј анализи ј е к ра ј .Посто ј е, међутим, бро ј нетешкоћепри одрсђивању границе измеђудве мор-

феме - основинске (коренске) и формантске, што, поред осталог, мо же утицатина гласовни лик и формантског и неформантск ог дела деривата. Пок азаћемо тон а н ек и м п р и м ер и м а .

6.1. Да ј е реч копач изведена, ј асно произилази из њене формалне и семан-тичке веза са глаголом копат и. Као формантски део граматичка литература ћеиздво ј ити завршетак -ач и прогласити га суфиксом, а неформантск и део био битада к оп-. Међутим, морфолошка анализа глагола к опат и издва ј а као основусегмент к опа-

(ин

финитивна основа

),а у

право такав

део са

др жи и посмат

рана

изведеница. Наиме, поређењем основинске речи и изведенице формантск им де-лом сесматра она ј сегмент к о ј и их диференцира, а у конк ретном случа ј у то ј е -чане-ач,дакле к опа-ч:копа-т и. Овакву морфемск у апализу потврђује и семантич-

к а фраза: копач = она ј ко ј и копа. Све упућуј е на закључак да изведенице типак опач, свирач, пливач итд. као творбени формант има ј у -4(0) . Међутим, овакавсуфик с нећемо наћи ни у ј едно ј граматици, што ј е у супротности са спроведеномморфемск ом и семантичком анализом к о ј а ј е показала да изведеница и основаима ј у ј едан за ј еднички сегмент -а- за к о ј и се не зна коме припада: основи илисуфиксу. А то ј е у творби немогуће: не може неки сегмент бити у исто време

део оба конститутивна елемента изведенице. Посто ј и ли, онда, формант -ач усрпск ом ј език у? Одговор ј епотврдан: посто ј и. Али не у напред наведеним при-мериматипа- к опач, већ у примерима какви су лож ач, возач, т рубач и сл., што

ј асно произилази из поређења изведене са основинск ом речи: лож ач/лож ит и,возач/возит и, т рубач/трубит и. Види се, дакле, да наведени парови речи има ј у

ј едан за ј еднички део (лож -, воз-, труб-) и делове к о ј и их диференцира ј у (-ач и-ит и). Дак ле - ови деривати има ј у суфикс -ач. Јасно ј е да у творбено ј анализипроблем зада ј у деривати изведени од глагола на -ат и (типа копат и). Постављасепитање могу ли се ипак све овде наведене изведенице на-ач ок упити око за ј ед-

ничког форманта. Да бисмо одговорили на ово питање морамо се ок ренути одго-

вара ј ућем творбеном типу. Творбени тип ј е тзв. к омплексна ј единица творбеногсистема, а на ј к раћа дефиници ј а гласи: исти формант, иста врста речи у основии иста семантик а. Ако погледамо реч к опач и реч лож ач видећемо да оне има ј уисту врсту речи у основи (глагол), да има ј у исту семантик у (она ј к о ј и врши рад-њу исказану основинским глаголом) али делом гласовно различит формантск идео (судећи по нашо ј анализи). Из прак тичних разлога, међутим, занемару ј у серезултати показане творбене анализе изведеница типа к опач, па се узима да ј е иу њима у основи коренска морфема коп- а формантски део -ач, чиме се постижеуј едначеиост у формантском делу и тако доби ј а ј единствен творбени тип карак -теристичан по суфиксу -ач. И доиста, у научно ј и педагошко ј пракси ј ета унифи-

каци ј а доследно спроведена.



272 Божо Ћорић

6.2. Уобича ј ено ј е да се у речима к ао што су сепарат ист (а), унит арист (а) ,формалист (а) препозна ј е суфик с -ист (а) . М еђутим, кад се оне ставе наспрам

речи с ко ј има су у мотивно ј вези - сепарат изам, у нит аризам, формализам пасе издво ј е сегменти к о ј и их диференцира ј у, видеће се да су то -cnt и -з(а)м (се-

парати-згш : сепарати-ст ) што је очито у супротности са уобича ј еним рашчла-

њивањем ових речи по к о ј ем су у питању форманти -ист (а) и -из(а)м. Творбенаанализа пок азуј е да сегмент -и- припада основи а не суфиксу (суфик сима). Знасе, међутим, да граматике, и то не само српског ј езика, оперишу редовно суфик -

сом -ист (а) , ј еднако као и суфиксом -из(а)м, па се поставља питање - на основукакве анализе се долази до овакве гласовне струк туре суфик са. Да би се добио од-

говор на постављено питање мора ј у се размотрити сва образовања са суфиксом-ист (а) , а не само ова к о ј у к арактерише дво ј на мотиваци ј а. Творбеном анализомизведеница типа т рак т орист (а) , фи ј акерист (а) , слухист (а) и сл. ј асно излучу-

ј емо формант -ист (а) , а он се, онда, у том гласовном лик у из практичних разло-

га узима као обеле ж ј е свих изведеница са завршетк ом -ст (а) . Ипак , остаће идаље неколико спорних случа ј ева, какви су на пример изведенице т роцкист (а) ,т аксист (а) , рагбист (а) , лобист а (исп. мотивне речи т акси, рагби, лоби) где не-

ки претпоставља ј у „ стапање" финалног -и основинске речи и форманта -ист (а)

(Кла ј н 2003: 243). Други опет (Маро ј евић 2007: 532) ск рећу пажњу на то да има-

ница Троцк и има основу Троцк - (исп. ген. Троцк -ог/а/ ), а -м припада обличкомнаставк у, па се овде радо о суфик су -ucm(a) , а у друга два примера финално -и ј е

део основе па форманту припада сегмент-cm(a) . С

пор

на ј

е и стру

ктур

а извед

е-

нице cmamucm(a) : неки ј е сматра ј у немотивисаном речи (Кла ј н 2003: 244- 245),а други изведеницом мотивисаном глаголом cmamupamu, било да ј е у пигањусуфикс -ucm(a) (Ћорић 2008: 76- 77) или -cm(a) (Маро ј евић 2007: 533). Спорнису и примери као маоист (а) , обоист (а) , прозаист (а) , т ит оист (а) , егоист (а),индоевропеист (а) : анализа пок азује да маоист а, обоист а има ј у суфик с -ист (а) ,а остали има ј у суфиксне деривате -аист /а/ (проз-аист /а/) , -оист /а/ (т ит -оист /а/, ег-оист /а/) , -еист /а/ (индоевроп-еист /а/). Из практичних разлогапотребно ј еи примере у к о ј има анализаиздва ј а сегмент -ст /а/ у формантском делу груписа-

ти око форманта -ист /а/, сматра ј ући га тако аломорфом основног лика -ист /а/.

б.З.Несумњиво ј е да речи типа ж енидба, косидба, пловидба и сл. сто ј е ук орелаци ј и са глаголима ж енит и (се), к осит и, пловит и и сл. као сво ј им осно-

винским речима од к о ј их ј е формирана творбена основа. Рашчлањивање овихизведеница, међутим, пок азу ј е одређене тешкоће, будући да ни ј е ј асно шта уњима припада основи, а шта форманту, што се види већ и на основу граматичкеи стручне литературе у ко ј о ј налазимо суфиксе: -ба,11-дба и -идба.

а) У неким граматикама говори се о суфиксу -ба, што значи да неформант-

ск ом делу припада ж енид (< ж енит -) , а „ наставак се дода ј е на ок рњени инфи-

нитив, без наставка -м" (Стевановић 1975: 454). Овак во тумачење преузима ј у и

млађи граматичари, а творбену процедуру да ј у у виду шеме: ж енит -и+-ба (Ста-

" Исп. Стевановић 1975: 453 — 454,



Нек атеори ј ск о-методолошк а и практична питања.. 2 7 3

но ј чић/Поповић 2008: 158). У улози основинске речи, као шго видимо, налазесе глаголи Стевановићеве VI в

рсте

(Стевановић 1975: 335

). Ме

ђутим

,ти сеглаго-

ли ј авља ј у и у творбено ј основи деривата на -ба друкчи ј е формалне структуре:бор-ба, ж ур-ба, т у ж -ба, сео-ба (исп. борит и, ж урит и, т у ж ит и, селит и), где

ј е „творбена основа - ок рњена граматичка основа глагола, или њихов корен" (

Стано ј чић/Поповић 2008: 158).б) Има аутора к о ј и у овак вим образовањима виде сло жени ј у форму суфик -

са: основном суфиксу -ба придодат ј е елемент -д- из обличког наставка за инфи-

нитив (-т и>-т >д+ба), поступком званим перинт еграци ј а.'2

в) Још шире захватање дела основинск ог глагола и његово прикључењеосновном форманту -ба налазимо у суфик су -идба, к о ј и у примерима типа ж енид-

ба, косидба, пловидба види неколико граматичара (Бабић 1986: 115, Барић и др.1995: 323, Кла ј н 2003: 71, Лескин 1914: 283). Заиздва ј ањеовог суфикса налази сеаргумент у чињеници што творбена анализа деривате резидба, везидба, се ј идбап

(према основинским глаголимарезат и, везат и, се ј ат и, ко ј и припада ј у II Стевано-вићево ј врсти) ј асно рашчлањуј е на рез-идба, вез-идба, се ј -идба. Суфикс-дериват-идба „поник ао"

ј е у изведеницаматипа ж енидба ( ж енит и /се/) одакле се осамо-сталио и почео додавати и на основе друкчи ј е генетске струк туре.

г) Потврђен ј е и дериват удадба (< — удат и) , где неки аутори издва ј а ј у фор-мант -адба (Кла ј н 2003: 15), што су други оштро к ритик овали.14 Уз ову диск у-си ј у треба додати и следећи важан податак: удадба је индивидуална творевина

Јована Стери ј е Поповића и среће се ј едино као део наслова комада Женидба иудадба, ник ад изван тога. (Очито ј е реч о аналошко ј творби - уда-дба ј е створе-на преме ж ени-дба). А као индивидуализам - ова ј дериват се не може творбеноанализирати равноправно са примерима продуктивних творбених типова. Оста-

ј у, за расправу, три лика истог форманта: -ба, -дба и -идба. Чини се да их ј е, изпрактичних разлога, на ј боље свести на ј едан и то -ба. Примерирезидба, везидба,

|2Исп.Маро ј евић2007:520. Лескин ј еова ј суфикс издво ј ио ј ош почетк ом прошлог века, атума-чио га ј е резултатом мешања форманата-т ва и -ба у ново -т ба (>-дба), а у изведеницама од глаголана-и-т и формирано ј е-идба (Леск ин 1914: 283). Белић 1949: 64-65 ову иде ј у разлаже детаљни ј е паза именице типа просидбавели: „ Ове су именице добивене комбиновањем женба и женитва које су,првобитно, исто значиле; уношењем наставка -игва добивено ie итба>идба. Ово су нова образовањаи зато сва значе радњу и време как ве радње. док имен. на -ба има ј у и чешћу конк ретизаци ј у (сведон-ба. мобаи сл.). Само ј е молитва избегла од овога, ј ерј е врло рано к онк ретизовано значећи предмет, ане глаголск у радњу (

"оно што ј е мољењем исказано"), на бази к о ј е ј е и добивена ова к онтаминаци ј а

(спа ј ање два ј у засебних наставак а комбиновањем њихових делова). РЈАЗУ уз одредницу ж еиидбаима следеће: ,,od osnove glagola žen-i-ti / nast. -dba (ko j i j e postao kontaminaci j om nast. -tva i -ba), odčega j e nastalo ženitbba, pa j e, pošto j e b ispa/o. po f onetskom zakonu bezvučni konsonant pred zvučnimpr ešao и zvučni,...

" (XXII I, 1975- 1976: 321). Међутим, много рани ј е, други обрађивачи су друкчи ј е

поематрали овакве изведенице, што се види из примера кдсидба: „ Uprav kositba (or f kositi nastavka-om ba), ali se t ispr ed b mi j ena na d." (V, 1898- 1903: 358). A уз в ј еридба нешто друкчи ј е: „Nastavki semi j ena tv na db: v j eridba, Osnova u v j eriti" (XXI , 1973- 1974: 92).

" Исп. Лескин 19 14: 284; Ник олић 2000: 3.

14 Исп. Маро ј евић 2007:520, где сто ј и: „ глаголски корен је |да|; од суфикса -ба и обличк ог су-фикса за инфинитив (с гласовним променама-ти>-т>-д) перинтеграци ј ом ј е доби ј ен суфик с-дериват(...) -дба (а не * -адба!)

'\



2 74 Бо жо Ћорић

а поготово се ј идба ретк о се данас користе па их треба так о и ту мачити: као реткаобразовања ко ј а не нарушава ј у општу слик у. У оквиру суфикса -ба могу се, по

потреби, издво ј ити два творбена подтипа (модела): ј едан са к ореном у основи( ж ур-ба: ж ур-и-т и), а други са ок рњеном инфинитивном основом ( ж енид-ба:

ж ен-и-т и).

6.4. Суфикс -че спада међу продуктпвни ј е суфиксе за творбу именица су-

б ј ек тивне оцене, што показу ј у бро ј ни примери ко ј и се наводе у нашим грама-

тикама, од к о ј их ћемо овде навести само неке, подељене у две групе: а) паст ир — >паст ир че, дућан — >дућанче, коњ — >коњче, голуб — »голупче, слон — >слонче,чобан(ин) — >чобанче итд. б) дево ј к а — >дево ј че, сандук — >сандуче, унук — > уну че,

ђак — >ђаче, ј аст ук — > ј аст у че,лон(а) ц — >лонче, ј един(а) ц — > ј единче итд. Творбе-

на анализа прве групе пример

а ј асно

изд

ва ј а фор

мант -че

(на п

риме

р: паст и

р-че

: паст ир). Творбена анализа другегрупепримера, међутим, наилази на тешкоће,што произилази из поређења основинск е речи и изведеница: - ј асту ч-е : ј астук.Уочавамо завршетак -че, као и у паст ирче, што ни ј е спорно, али ј е спорна ње-

гова формантска функ ци ј а, што се види и из семантичк е парафразе: ј аст уче =

мали ј аст ук. Елемент к о ј и диференцира основинск у реч и дериват ни ј е -че, већ-е, будући да ј е сегмент -ч- део основе, а не суфикса. Тако гледано, суфик с упримерима под (б) може бити само -е. Како стари ј и граматичари пок азуј у, су-

фикс -че ј е само вари ј анта морфеме -е.15 Иако ова творбена анализа сасвим ј аснопоказуј е однос основе и суфикса у примерима типа ј аст у че, ипак у свим грама-

тик ама овакви примери се посматра ј у к ао изведенице помоћу суфикса -че. Каоразлог за овакав посту пак наводи се чињеница да би се тиме творбени формантоблички поклопио са флексивном морфемом -е (Кла ј н 2003: 203), што би иза-

зивало одређену врсту неспоразума (посебно у шк олско ј пракси). Ова ј би се,д а к л е, р азло г м ог ао п р и х ват и т и п од у сл о вом д а се на ист и н ачи н п о ст у п а сву гд е

у творбено ј анализи. Пок азуј е се, међутим, да се овако поступа само кад ј е ова јсуфикс -е у питању, а иначе не. Наиме, граматичка литература наводи десетинепримера изведеница разних творбених типова са суфиксом -а (дост ава, зарада,преграда; ж вака. дрека, вика; профа, попа, брка; к ума, унук а итд., Кла ј н 2003:17-20), али и за суфик с-о (ћоро, сељо, Васо), пачак и два суфикса -е (-e' :Раде,Ба-

не и сл. и -е2: Ст ипе, Јуре и сл.) (Кла ј н 2003: 73- 74), иако се и они пок лапа ј у саноминативним флексивним наставк ом. Ово ни ј е ј едина недоследност у вези саобликовањем творбених форманата. Наиме, завршетак -че у дево ј че (дево ј к +е — >

" Лескин ( 1914: 266- 267) у тачки 426. га доводи у везу са суфиксом - е (=?) к о ј им су се градиленекада именице са значењем младунчета животиња ( ј агње. ј уне, прасе, т еле, шт ене и сл.), а и дет е.так ође. Он претпоставља да се ова ј суфик с проширио и на друге називе животиња и лица типа биче,гушче, пт иче, те ђаче, уну че, влашче, еамоуче. У тачки 427. вели да-е (=£) долази и на речи са послед-

њим к онсонантом к или ц и да онда наста ј е суфик с -че, за шта наводи примере као што су дево ј че- дево ј ка. ђаволче - ђаволак , момак - момче, паст орак — паст орче, Биоградац- биоградче, ј единац- ј единче, вранац- вранче... Одатле се, по њему, издво ј ио самостални суфик с -че, што показују при-

мери арапче - арап, арапин, арнауче - арнаут ин. биволче — бивол, циганче — циганин, коњче - коњ,сироче- сирот а. Из свега произилази да ј е суфик с -че вари ј анта суфикса -е. На исти начин пореклосуфик са -че тумачи и Белић ( 1949: 70 и 142- 143).



Нека теори ј ско-методолошк а и практична питања.. 2 7 5

дево ј ч-е) садр жи део основе -ч- и - формант -е, ј еднако као и завршетак -чица удево ј чица (дево ј к +ица- +дево ј ч-ица),али ни ј една граматика у овак вимп

риме

ри-

ма не наводи суфик с -чица, већ само -ица. Једнак о так о ни ј е коректно у примеруђаче издва ј ати суфикс -че (то ни ј е мали *ђа већ мали ђак ), а у примеру истесемантик е ђачић издво ј ити суфикс -ић. Има научник а к о ј и, с разлогом, говоре осуфик су -е(т ) у примерима типа ђаче, унуче и сл., односно -че(т ) у примериматипа коњче, Циганче (исп. генитивне форме ђач-ет а, уну ч-ет а, к оњ-чет а, Ци-

ган-чет а), доказуј ући притом да су номинативно и ак узативно -е!-че аломорфисуфикса-ет /-чет . Ипак , да би се опис изведеница са завршетком -че по ј едноста-вио може се занемарити лик -ет /-чет , па узети к раће, аломорфне форму -е и -чекао основне суфиксе.

6.5. У изведеници пи ј андура граматике издва ј а ј у или суфикс-ура (Стевано

-вић 1975: 509), или пак -дура (Кла ј н 2003: 16), а основа ј е, при такво ј анализи,придевска: пи ј ан-. У првом слича ј у остао ј е необ ј ашњен елемен -д- (испада дане припада ни основи ни суфиксу), а семантичка парафраза би у оба случа ј а гла-сила: она ј ко ј и ј е пи ј ан. Може се, међутим, увести друкчи ј а и, вероватно, тачни ј асемантичк а интерпретаци ј а - она ј к о ј и (много/ст ално) пи ј е, што показуј е да ј еу питању девербатив, а не деад ј ектив, а онда и творбена анализа да ј е друкчи ј и

резултат: сад ј е суфикс -андура (пи ј -андура) (М аро ј евић 2007: 520).

7. Нови формантПа жљиви ј а и свеобухватни ј а творбена анализа може показати да у српском

ј език у посто ј е и такви творбени форманти ко ј е граматичк а литература уопштене спомиње. Посто ј и у српском ј език у доиста велика групаци ј а именица к о ј ук арактерише завршетак -изаци ј а, као нпр. аморт изаци ј а, аут омат изаци ј а, ме-

ханизаци ј а, цент рализаци ј а, а мотивисане су одговара ј ућим глаголима, односноглаголским основама страног порекла (аморт изоват и/аморт изират и, аут ома-т изоват и / аут омат изират и, механизоват и / механизират и, цент рализоват и/ централизират и итд.).Творбеном анализом наведених именица лако утврђуј е-мо основ

у (доби

јен

уодба

цивањем глаголског наставка -ов

ат и!-

ират и)и суфикс-аци ј а. Дакле, овде се не може издво ј ити суфикс -изаци ј а. И доиста, нема ни

ј едне граматике, ни синтетичке студи ј е о творби речи у к о ј о ј се спомиње ова јсуфикс. Да ли то значи и да га у нашем ј език у нема. Истраживања су показалада се у неким случа ј евима овак ав формант може одговара ј ућом творбеном ана-

лизом издво ј ити. Наиме, има у српск ом ј език у именица на -изаци ј а према к о ј иманема потврђеног глагола на -ират и/-оват и, што значи да би се таква реч моглатворбено анализирати на друкчи ј и начин. Давно ј е у српском ј език у потврђенаименица т ракт оризаци ј а, али никад глагол *т ракт оризират и/ *т ракт оризова-

т и, што ј е већ тада био ј асан сигнал да се ј авио нови суфикс и нови творбени

тип чи ј е су карактеристике именичк а основа + суфик с -изаци ј а, а изведеницазначи име радње (или процеса). Последњих децени ј а 20. и прве децени ј е 21.века творбени тип карактеристичан по суфик су -изаци ј а поста ј е веома продук -



2 76 Божо Ћорић

тиван у српском ј език у. У функ ци ј и мотиватора долазе пре свега именице, у ма-

њем бро ј у придеви, а ј ош ређе абреви ј атуре (исп. пример ооуризаци ј а). У нек имслуча ј евима могућа ј е дво ј на, именичк о-придевск а мотиваци ј а (апсурдизаци ј а

ј е, рецимо, мотивисана именицом апсурд, али и придевом апсурдан). Творбенозначење могло би се представити на следећи начин : опск рбљивање оним, доби-

ј ање онога uimo ј е означено основинск ом речи. Потврде су заисга бро ј не: а) на-

зиви градова, др жава, реги ј а: авганист анизаци ј а, боснизаци ј а, београдизаци ј а,,новосадизаци ј а, сара ј евизаци ј а, црногоризаци ј а; б) именаљуцго ^ мгш г/уит ит оизаци ј а, т уђманизаци ј а, шешељизаци ј а; в) имена удру жења, пок рета, стра-

нака, доктрина: масонизаци ј а, муслиманизаци ј а, фундамент ализаци ј а; г) имена

разиих по ј мова: ваучеризаци ј а, вашаризаци ј а, доларизаци ј а, ест радизаци ј а, к ре-

т енизаци ј а, от ит инизаци ј а, сат елит изаци ј а (сателизаци ј а) , се

маф

ор

изац

и ј

а,фолклоризаци ј а; д) абревиЈтуре: ЈУЈЈ-изаци ј а,ADSL-izaci j e, VIP-izaci j a, N VO-iza-

ci j a. Потврђени су и деад ј ективни деривати, са значењем ко ј е би се могло овакопредставити: чињењенечеганекаквим. Из свеук упног матери ј алаиздва ј амо: амо-

рализаци ј а, вирт уелизаци ј а, дебилизаци ј а, нуклеаризаци ј а, сак рализаци ј а, сексу-

ализаци ј а, фундамент ализаци ј а, хидрогенизаци ј а, целебрализаци ј а итд. Спрове-

дена анализа показуј е да суфикс -изаци ј а, за к о ј и посто ј е потврде од пре вишедецени ј а, доживљава последњих година ек спанзи ј у у српском ј език у, пре свега

у разговорном и публицистичк ом функ ционалном стилу, односно у друштвепо-

политичком амби ј енту савременог српског ј език а. Долази прете жно на творбене

основе страног порекла, али у нови ј е време, како смо видели, ни хибридне фор-маци ј е нису реткост, посебно онда к ад се у основи налазе антропоними и топо-

н и м и .

8. Зак ључне напомене

Овде ј е анализом неколико практичних примера, узетих из наше граматичкелитерату ре, у к азано н а нека спорна, нереш ена питања у раш члањи вањ у изведе-

них речи на саставне компоненте - т ворбене основе и т ворбене формант е. Раз-

матран ј е само суфик сални творбени начин и то с разлогом: зна се да су суфик си

непосредни суседи флекси ј е, да између суфикса и обличког наставка посто ј ичврста повезаност до те мере да они, заправо, ск упно представља ј у ј единственотворбено средство. (У србистици се, стога,традиционално, творбена и флексив-

наморфема представља ј у ск упно). С друге стране, на морфемском шаву, измеђудве ј у компонената - творбене основе и творбеног форманта дешавале су се упрошлости одређене гласовне промене к о ј е отежава ј у синхрону анализу изве-

дене речи. Да би се у неким случа ј евима реч прецизно рашчланила потребна ј екомплексна анализа ко ј а укључуј е не само формални однос две ј у к омпонената

у структури изведенице, већ и релаци ј у према основинеко ј речи (речи од ко ј е ј есачињена тво

рбена основа

),посебно он

да ка

да ј

е и она сама извед

ена. Притом

ј е важно утврдити ко ј о ј граматичко ј к атегори ј и она припада: именицама, глаго-



Нека теори ј ско-методолошка и практична питања... 2 77

лима или придевима. К атк ада, међутим, само утврђивање мотивационих односани

је у

век довољно за у

тврђ

ивање ф

ормалне ст

рукт

уре изведенице. По

ред

фор

-малне, потребно ј е обратити пажњу и на семантичк у страну мотивационе везе,што се чини семантичком парафразом. За успешно творбено рашчлањивање из-

веденице потребно ј е понекад размотрити к омплетан творбени тип коме дериватприпада, па и моделе унутар типа. А ако ни таква анализа не да задовољава ј ући

резултат, биће потребно у анализу укључити читаве низове творбених типова.

К О РИ Ш Ћ ЕН А Л И Т Е РА Т У РА

Бабић 1986: St j epan Babić, Tvor ba r i j eči u hr vatskom kn j iževnom j eziku, Nacr tza gramatiku, Zagreb: RJAZU

Барић и др. 1995: Eugeni j a Bar ić i dr . Hr vatska gramatika, Zagreb, 1995: Hr -

v atsk o f i l ol ošk o d r uštv o .

Белић 1949: Александар Белић, Савремени српск охрват ск и к њиж евни ј е-

зик. II . Наука о грађењу речи. Београд.Белић 1958: Александар Белић, О ј езичко ј природи и ј езичк ом развит к у ,

књ. I , Београд: Универзитет у Београду.

Док улил 1962: Miloš Dokuli l, Tvoreni slov v češtine, Teorie odvozovani slov,Pr aha: ČAV.

Драгићевић 2001: Ра ј на Драгићевић, Придеви са значењем људских особи-

нау савремном српск ом ј език у (Творбенаи семантичк а анализа), Београд: Инсти-

тут за српски ј език.К ла ј н 2002: Иван Кла ј н, Творба речи у савременом српском ј език у , Први

део, Слагање и префиксаци ј а (Прилози граматици српскога ј език а I), Београд: За-

вод за уцбеник е у наставна средства/Институт за српски ј език /Матица српск а.К ла ј и 2003: Иван Кла ј н, Творба речи у савременом српск ом ј език у, Други

део, Суфик саци ј а и конверзи ј а (Прилози граматици српск ога ј език а II), Београд:Завод за уцбенике у наставна средства/Институт за српски ј език/Матица српска.

Лескии 1914: August Leskien, Gr ammatik der ser bo-kr oatischen Spr ache, He-

idelber g.М аретић 1963: Tomo Maretić, Gramatika hrvatskoga ili sr pskoga j ezika, Za-

greb: Matica hrvatska.М аро ј евић 2005: Радмило Маро ј евић, „Творба речи у савременом српском

ј език у Ивана Кла ј на (1)", Српск и ј език 10/ 1- 2, Београд, 687- 779.

М аро ј евић 2007: Радмило Маро ј евић, „Творба речи у савременом српск ом

ј език у Ивана Кла ј на (2)", Ср пск и ј език 12/ 1- 2, Београд, 501- 600.

Ник

олић 2000: Мирослав Ник олић, Обрат ни речник српскога ј езика, Бе-

о г р ад .



2 78 Бо жо Ћорић

РЈАЗУ 1880/1882 - 1975/1976.: R j ečnik hrvatskoga il i sr pskoga j ezika, Zagreb.PMC 1967-1976: Речник српскохрват ск ога књи ж евног ј езика, I- VI (Нови

Сад/Загреб, 1967, I — II ; Нови Сад - Загреб, 1969, III ; Нови Сад, 1971, IV; НовиСад, 1973, V; Нови Сад, 1976, V I).

РСЈ 2007: Речник српскога ј езика, Нови Сад: Матица српскаСилић 1987: Јосип Силић, „Творбена структура интернационалних ри ј ечи

у хрватском или српском ј език у", Научни саст анак славист ау Вукове дане 16/ 1,

59- 6 8 .

Ск ок 1971-1974: Petar Skok, Etimologi j ski r j ečnik hr vatskoga il i sr pskoga j e-

zika, Zagr eb.Стано ј чић/Поповић 2008: Живо ј ин Стано ј чић/ Љубомир Поповић,Грама-

т ика ср

пск ог језика за гимнази

је и с

редње шк оле

,Беог

рад

: Завод за у

џбенике.Стевановић 1975: Михаило Стевановић, Савремени српскохрват ск и ј език

(Грамат ички сист еми и књиж евно ј езичк а норма) I , Београд: Научна књига.Ћорић 2008: Божо Ћорић, Творба именица у српск ом ј език у , Београд: Д ру-

штво за српск и ј език и к њижевност Срби ј е.

Božo Ćorić

SOM E TH EORET ICAL/METHODOLOGICA L AN D PRA GMATIC Q UEST10 N S

O F T H E W O RD - F O R M A T I O N

Summar y

Af ter the analysis of sever al pr agmatic examples, taken from our gr ammatical literatur e,the paper is pointing out some ar guable, unsolved questions in dismantling of derived words tothe components they ar e consisting of - to word-f or mational stems and и'or d-f ormational en-

dings. To ana!yze precisely aword in some cases, a complex analysis isneeded. Such analysisincludes not only the definit ion of formal relation between two components in the structur e of the deri ved word, but also the def i nition of r elation to the word used to f orm the wor d-for ma-

tional stem, particularly when that word is derived itself. Besides, it is important to decide towhich gr ammatical class the wor d in question belongs: to nouns, to ver bs or to ad j ectives. For asuccessful analysis of a derived word, sometimes it isnecessar y to examine the complete word-

f ormational type to which the derived word belongs, to examine even the models in limits of thetyp

e. Mor eover ,if even this anal

ysis doesnot

produce a satisf

yin

gresult

,it will be necessar

yto

intr oduce whole series of word-f ormational types.

Documents

Božo Ćorić - Neka Teorijsko-metodološka Pitanja u Vezi Sa Tvorbom Reči