BRAK KAO FILOZOFSKI PROBLEM - suzofil.files.wordpress.com · • dok savremeni zapadnjački ideal braka uključuje ljubav, brak je u prošlosti funkcionisao pre svega kao ekonomska

BRAK KAO FILOZOFSKI BRAK KAO FILOZOFSKI PROBLEMPROBLEM

Jelena Ostojić

NEKA FILONEKA FILOZZOFSKA PITANJA O BRAKU:OFSKA PITANJA O BRAKU:

• Brak je tradicionalno vezan za filozofska pitanja dobra i mogućnosti ličnog izbora

• Etičari debatuju o tome da li brak ima poseban moralni status i odnos prema dobru

• Filozofi raspravljaju o osnovnim moralnim i legalnim principima strukture braka s implikacijama po pitanja kao što su sadržaj moralnih obaveza u braku i legalizacija istopolnih brakova

• Neki filozofi politike veruju da su pitanja organizacije seksa i reprodukcije od suštinske važnosti za zdravlje države

• Da li su u pravu oni koji smatraju da država ne treba da bazira zakon o braku na kontroverznim vrednosnim sudovima o seksu i ljubavi, već treba da ostane neutralna (stanovište nekih liberala)

• Filozofsko pitanje je takođe šta je brak• Da li brak treba da se definiše ugovorom između supružnika ili

treba da bude instutucionalno definisan preko svrhe (svrha braka može nužno da uključi rađanje ili da zaštiti bračnu ljubav)

Da li brak uopšte treba da bude zakonom priznat i zašto Da li brak treba da bude zamenjen civilnom zajednicom ili

porodičnim partnerstvom Ili treba da postoji kompromisno rešenje: brak za osobe različitog

pola, a civilna zajednica ili porodično partnerstvo za istopolne parove Da li brak, kako veruju neki feministički filozofi, igra ulogu u

ugnjetavanju žena 2Brak kao filozofski problem

DEFINICIJA BRAKADEFINICIJA BRAKA• Reč BRAK može da se odnosi na legalni ugovor, religiozni obred ili

društvenu praksu (kojom se reguliše seks, reprodukcija i porodični život) što varira s obzirom na pravnu jurisdikciju, religiozno učenje i kulturu.

• U prošlosti je bilo značajnih razlika u bračnoj praksi: poligamija je bila široko prihvaćena, neka društva odobravaju seks izvan braka, a neka priznaju istopolne brakove...

• dok savremeni zapadnjački ideal braka uključuje ljubav, brak je u prošlosti funkcionisao pre svega kao ekonomska i politička zajednica

• na etička i politička pitanja koja se tiču braka se ponekad može odgovoriti pozivanjem na definiciju braka.

– Međutim, istorijske i kulturne varijacije u bračnoj praksi uverile su neke da brak nema neka suštinska svojstva ili strukturu. Ako je to tako, onda se ne možemo pozivati na definiciju braka da bismo opravdali konkretne moralne ili zakonske obaveze. (Recimo, ako monogamija nije suštinsko svojstvo braka, onda se ne možemo pozvati na definiciu braka da bismo opravdali moralne ili pravne norme monogamije).

– Pravne definicije su ponekad neinformativne jer su cirkularne: brak se definiše pomoću termina supružnik, a supružnici se definišu pojmom braka.

– U debati o istopolnom braku pozivanje na postojeću definiciju braka je izbegavanje normativnog pitanja o tome da li ga treba legalizovati ili ne

– s druge strane, neki filozofi smatraju da raznolika praksa ne sprečava da tvrdimo da brak ima neka suštinska svojstva. Oni nude normativnu definiciju braka koja se poziva na fundamentalne etičke i političke principe (a ne na praksu).

3Brak kao filozofski problem

BRAK I MORALBRAK I MORAL

Ideja da brak ima poseban moralni status je širokoprihvaćena, ali i filozosfki problematična.

Filozofko pitanje vezano za shvatanje braka kao pravnog ugovora je u kojoj meri obaveze koje proističu iz braka treba da budu stvar ličnog izbora.

Prema KONTRAKTUALISTIČKOM stanovištu, supružnici mogu da izaberu obaveze koje odgovaraju njihovim interesima.

Prema INSTITUCIONALISTIČKOM stanovištu, svrha institucije, a ne želje supružnika, određuje obaveze (npr, svrha braka može biti rađanje dece, zaštita supružničke ljubavi...)


KONTRAKTUALISTIČKO STANOVIŠTEKONTRAKTUALISTIČKO STANOVIŠTE

• Po ovom gledištu, bračne obaveze se shvataju kao skup obećanja između supružnika.– Generalno, sadržaj obaveza je određen društvenom i pravnom praksom zajednice (npr. seksualna ekskluzivnost, obaveza ostanka u braku...)– o specifičnim uslovima je moguće pregovarati i osloboditi partnera bračnih obaveza (tako se, recimo, supružnici mogu dogovoriti da je seks izvan braka dopustiv)

• razlozi ZA ovo stanovište– sve obaveze su rezultat dobrovoljnog dogovora– postoje različita shvatanja braka. Ako je izbor između njih moralno arbitraran, nema moralnog razloga da supružnici usvoje neki određen skup obaveza – ostavljeno je supružnicima da izaberu uslove koji im odgovaraju Dakle, kontraktualističko stanovište zavisi od pretpostavke da nema odlučujućeg moralnog razloga za neku određenu strukturu braka


KONTRAKTUALISTIČKO STANOVIŠTEKONTRAKTUALISTIČKO STANOVIŠTE

Neki prigovori

◦ Ako nema pozivanja na svrhu institucije braka, onda se bilo koji skup obećanja može nazvati brakom◦ ovo stanovište ne može da objasni koja je

poenta braka◦ nisu sve moralne obaveze iscrpljene

skupom odabranih obaveza


INSTITUCIONALISTIČKO STANOVIŠTEINSTITUCIONALISTIČKO STANOVIŠTE

• Bračne obaveze su definisane svrhom institucije i supružnici ne mogu menjati institucionalne obaveze koje su dobrovoljno preuzeli stupanjem u brak.• (Problem za ovo stanovište je da objasni zašto

supružnici ne bi smeli menjati skup obaveza)

• Postoje dva glavna stanovišta o svrsi braka:

1.Brak kao zajednica radi rađanja dece2.Brak kao zaštita ljubavi


1. Brak kao zajednica radi rađanja dece1. Brak kao zajednica radi rađanja dece

• Brak je shvaćen kao institucija pogodna za odgajanje dece koja obezbeđuje učestvovanje oba roditelja. Postoje specifična dobra vezana za brak (to su rađanje i posvećenost) koja su ostvariva jedino u braku. Seks je dopušteno upražnjavati u braku radi bračnog dobra. Bračni seks ne mora rezultirati začećem da bi bio dopustiv, dovoljno je da je „otvoren prema rađanju i da izražava posvećenost”. Ovo gledište ne implicira da je loše osećati zadovoljstvo u seksu jer je to deo bračnog dobra.

• Međutim, seks izvan braka ne može biti deo bračnog dobra. Dalje, seksualna aktivnost koja nije orijentisana ka ovom dobru, uključujući istopolnu seksualnu aktivnost, masturbaciju, seks uz kontracepciju, seks bez bračne posvećenosti (čak i unutar braka) nije moralno dopustiva.



• Struktura braka se može u potpunosti objasniti njegovom svrhom. Brak je zajednica muškarca i žene zato što kao takva može da rezultira rađanjem dece bez pomoći nekog trećeg lica.

• Ukoliko brak nije zasnovan na ovoj svrsi, nema teorijske osnove da se ne dopusti poligamija, incest i bestijalnost.

• Država treba da podržava i ozvaniči brak između muškarca i žene

• I ne treba da prizna istopolni brak.



• Neki prigovori

– Fokusiranje na zabranu istopolnih brakova izgleda arbitrarno jer interes države je i da odvraća od kontracepcije, razvoda i izvanbračnog seksa, a ovo stanovište to ne zahteva

– Nije tačno da izvanbračni seks ne može da instancira osnovna ljudska dobra (zadovoljstvo, komunikaciju, ličnu stabilnost, emocionalni razvoj...)

– izgleda da se koriste dvostruki standardi kad se dopušta stupanje u brak neplodnim partnerima različitog pola



• Umerenija varijanta institucionalističkog stanovišta: osnovno dobro radi kojeg je stvoren brak je prijateljstvo i uključuje rađanje dece kao svoje glavno svojstvo. Institucija braka kompenzuje eventualni neuspeh zbog nemogućnosti rađanja.

• Ovakvo objašnjenje dopušta proširenje braka na istopolni brak, a da istovremeno ne dopušta proširenje na ostale oblike (kao što je poligamija)


2. Brak kao zaštita ljubavi2. Brak kao zaštita ljubavi

• Ovo stanovište se poziva na ideal bračne ljubavne veze da bi odredio strukturu braka

• Brak igra ulogu u obavezivanju radi zaštite seksualne ljubavne veze

• Postoji više varijanti ovog stanovišta:– neki smatraju da ljubavna veza zahteva ekskluzivitet – neki smatraju da ekskluzivitet ne treba zahtevati i da

izvanbračni seks čak može ojačati brak– a neki da je ljubavna veza sa izvanbračnim seksom

bolja jer u njoj ima više poštenja i otvorenosti nego u vezama u kojima se zahteva ekskluzivitet


2. Brak kao zaštita ljubavi2. Brak kao zaštita ljubavi

Neki prigovori: čak iako obavezivanje može da zaštiti

ljubav, zašto to mora biti kroz brak? da li nam je zaista potreban brak za

ljubav? da li obavezivanje, u braku ili van njega,

zaista štiti ljubav? (Veliki procenat razvoda sugeriše suprotno.)


ISTOPOLNI BRAKOVIISTOPOLNI BRAKOVIZA I PROTIV

Brak kao filozofski problem 14

DOBROBITI BRAKADOBROBITI BRAKA

Neke dobrobiti koje obezbeđuje brak:

◦ pravo na zdravstveno osiguranje preko bračnog partnera◦ pravo na penziju◦ pravo na državljanstvo◦ pravo na bolničku posetu◦ pravo na nasleđivanje◦ socijalno priznanje i podrška društva


ISTOPOLNI BRAKOVIISTOPOLNI BRAKOVIargumenti argumenti zaza

Mnogi argumenti ZA istopolne brakove pozivaju se na liberalne principe kao što su:

◦ jednak tretman ◦ jednake šanse◦ neutralnost


ISTOPOLNI BRAKOVIISTOPOLNI BRAKOVIargument argument zaza

• Dobrobiti koje pruža brak su uskraćene istopolnim parovima na osnovu njihove orijentacije. Ako je funkcija braka legalno priznanje ljubavne veze, onda je isključivanje istopolnih parova arbitrarno, nepravedno i diskriminišuće. Postoji velika relevantna sličnost između istopolnih i heteroseksualnih veza, a država ipak istopolnim parovima poriče pravo na brak.

• Neki filozofi smatraju da uskraćivanje prava na brak predstavlja glavni oblik ugnjetavanja i diskriminisanja homoseksualnih osoba jer ih čini građanima drugog reda.

• Dakle, istopolni parovi nemaju jednak tretman.


ISTOPOLNI BRAKOVIISTOPOLNI BRAKOVI

Protivnici legalizacije istopolnih brakova kažu da ako je brak po svojoj suštini heteroseksualna institucija, onda uskraćivanje prava na brak istopolnim parovima nije nikakva diskriminacija – istopolne veze, jednostavno, nisu kvalifikovane da prerastu u brak.

Pristalice legalizacije istopolnih brakova smatraju da u ovakvoj argumentaciji postoji cirkularnost (pozivanje na postojeću definiciju braka da bi se došlo do toga kako brak treba zakonski definisati.)



Normativni argument u prilog toga da je brak suštinski heteroseksualna zajednica se poziva na njegovu svrhu: svrha braka je reprodukcija u prirodnoj jedinici za rađanje.

Međutim, parovi u braku usvajaju decu i koriste donatorske gamete što nije “prirodni” način dobijanja dece.

Za brak nije neophodno da su supružnici sposobni da imaju potomstvo ili da to uopšte nameravaju.

Bračnim parovima koji ne mogu dobiti potomstvo bez pomoći trećeg lica ili onima koji ne nameravaju da imaju decu se ne osporava pravo na brak iako ne ispunjavaju ono što je, po normativnom argumentu, svrha braka.

Postojanje brakova u kojima supružnici ne nameravaju da imaju potomstvo sugeriše da brak ima i druge svrhe osim rađanja i podizanja dece.



Neki argumenti protiv prava na istopolne brakove se pozivaju na na princip predostrožnosti i tvrde da bi promene koje bi mogle uticati na dobrobit dece trebalo sprovoditi sa velikom opreznošću.

Međutim, prema dostupnim podacima, deca koja žive sa dva roditelja istog pola ne trpe štetu zbog toga.



Argument protiv prava na istopolni brak: njegovi zastupnici nemaju principijelan razlog zašto ne bi onda dopustili i poligamiju.

Jedan odgovor na ovaj prigovor je da se istopolni brak i poligamija razlikuju po tome što poligamija može da ima štetne posledice po ženu, a istopolni brak nikome ne škodi.

Drugi odgovor (nekih liberala) je da država uopšte ne bi trebalo da određuje koji oblik zajednice treba da postoji i treba da prizna različite oblike bračnih veza uključujući i poligamiju.


Literatura:Elizabeth Brake, “Marriage and Domestic Partnership”, Stanford Encyclopedia of Philosophy, dostupno na http://plato.stanford.edu/entries/marriage/

Preuzeto 20. jan. 2013.


http://plato.stanford.edu/entries/marriage/








Documents

BRAK KAO FILOZOFSKI PROBLEM - suzofil.files.wordpress.com · • dok savremeni zapadnjački ideal braka uključuje ljubav, brak je u prošlosti funkcionisao pre svega kao ekonomska