Branko Petranovic Istorija Jugoslavije II 7

8/2/2019 Branko Petranovic Istorija Jugoslavije II 7

1/41

JUGOSLOVENSKO RATITE 1943. GODINE

Stvaranje velike slobodne teritorije u centralnoj Jugoslavijiu leto i jesen 1942, i obrazovanje AVNOJ-a vremenski sepodudarilo s velikim bitkama sila antifaistike koalicije naobali Volge, kod Staljingrada, i na severu Afrike, gde suizvojevane prelomne pobede nad faizmom. Neprijateljima jedefinitivno oduzeta strategijska inicijativa. Crvena armija jenovembra te godine prela u protivofanzivu kod Staljingrada izatvorila obru oko nemake 6. armije feldmarala Fridriha fonPaulusa, koja je prinuena na predaju, dok su se trupefeldmarala Romela i Italijani borili za poslednja uporita naseveru Afrike. Saveznika avijacija neprekidno je bombardova-la Nemaku. Oivela je i aktivnost pokreta otpora u okupiranimdravama Evrope. Nemcisu znali da predstoji iskrcavanje savez-nika na jugu Evrope, alisu samo mogli da nagaaju koja je obalaizabrana za invaziju. Istovremeno, moralisu da jo urnijeuvruju atlantski bedem", proglaen za neprobojan zid okoji e se slomiti svaki pokuaj zapadnih saveznika da seiskrcaju na severu ili zapadu Evrope. Saveznika ratna proi-zvodnja ve je daleko nadmaivala proizvodnju sila Osovine. U

Veliku Britaniju pristizali su, s ratnim materijalom, kontingentisveih amerikih trupa, koje su u zimu 1943/1944. tolikoispunile Ostrvo da mu je po reima pesnika pretilaopasnost da pod silnim teretom potone.

Ruzvelt i eril su se, na konferenciji odranoj u Kazablan-ki od 14. do 21. januara 1943, izjasnili za skok na Siciliju im sezavri severnoafrika kampanja, s ciljem da saveznici stupe nakontinent i iz rata izbace glavnog nemakog partnera u Evropi.

Nemci su njihov naredni potez oekivali ispunjeni strahom toprotivnik moe da bira mesto invazije od Egejskog arhipelaga iobala Grke, preko Albanije, Jugoslavije i Italije, do juneFrancuske i panije;na drugoj strani, bili su uznemireni


2/41

1 *0

NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

razmahom narodnooslobodilake borbe u Jugoslaviji, Albaniji, 'Grkoj, i uopte pojaanom antifaistikom aktivnou u.,evropskoj tvravi". Budui pravac anglo-amerike invazijeuznemiravao je, pored Nemaca, i druge neprijateljske vojne i

politike snage u Jugoslaviji u zimu 1942/1943. i tokomnarednog prolea kao i NOV i POJ. Za sve njih razumljivo, iz razliitih razloga invazija je bila izvesna, jer suzapadni saveznici, nadmoni u brodovlju i avijaciji i povrae-nog samopouzdanja, iz severne Afrike mogli s najmanje naporada se otisnu preko Sredozemnog mora prema junim obalamaEvrope, koje su zbog uloge Solunskog fronta u prvom svetskomratu, smatrane u nekim saveznikim komandama mekimtrbuhom" Treeg rajha, pogodnim za prilaz njegovim grani-cama.

Hitler nije branio NDH zbog neke posebne naklonostiprema ustakom reimu, iako je Paveli smatran najprivreni- jim nemakim saveznikom, tim pre to se, za Hitlera, uporeenju s rastuim nacionalizmom junoslovenskih pansla-vista" Paveli mogao smatrati manjim zlom". Vezan za vlastitetvorce, pre svega Nemce, Paveli je morao pratiti sudbinusvojih gospodara, to je nemakom vodstvu bilo vie nego jasno.No, predstavnici Osovine su znali da je njegova mo u NDHuveliko bila stanjena, raspadanjem ranijih iluzija o nacional-nom osloboenju, opstrukcijom hrvatskih seljaka i HSS, neo-dreenim stavom dela katolike hijerarhije, a nadasve ustan-kom i ponovnim prodorom partizanske grupacije u leto 1942. natlo NDH, posle zagrebakog sporazuma Italijana i ustaa.Navode se Musolinijeve rei Geringu oktobra 1942. da Pavelinije jak i da podsea na bolesnika koji nikako ne umire, mada

stalno stoji na ivici groblja". Kriza NDH dosegla je u jesen1942, po vienju nemakih predstavnika, najvie razmere.Memorandum koji su general-pukovnik Aleksander Ler, gene-ral-potpukovnik Gleze fon Horstenau i Zigmund Kae uputiliHitleiu 1. oktobra 1942. polazi od toga da Nemaka nije imalanikakvih teritorijalnih zahteva prema NDH, nego je tek nasto- jala da je iznutra osposobi za ivot i odbranu, iskoriavajui jetokom rata kao liferanta boksita, uglja, drveta ipoljoprivrednihproizvoda. Kao i ranije, ustae su oznaavane zadravotvornipokret, ali bez iskustva u organizovanju drave. Prihvatajuiustae i njihovu dravu, najvii nemaki vojni i politikipredstavnici nisu mogli da ne navedu ustaku lepu ruilaku


3/41

JUGOSLOVENSKO RATITE 19432 4 3

voljuprotiv umiljenihi zbiljskih" protivnika, Srba. Dravu"su razarale pljaka i samovolja i, na drugoj strani, razlikovanjevojnih jedinica na domobrane i Ustaku vojnicu, dvostrukikolosek vlasti izmeu ustaa i organa uprave. Nemci su kritikireagovalina italijanske ambicije, koje su se vezivale za generalaVitorija Ambrozija, da dre Hrvatsku do demarkacione linijeradi zatite jadranske obale, a posebno na politiku nagodbigenerala Marija Roate sa Srbima, na raun NDH. Igrajui nakartu etnika i njihovih velikosrpskih ciljeva", Italijani su, ponemakimocenama, dvostrukotetili:na jednoj strani su slabiliNDH, a na drugoj jaali snage koje su se borile za Moskvu iLondon. Padom dinastije Kvaternik", mone ustake klike, u

jesen 1942, optuivane kao tetne za unutranji poredak i kriveza stanje u domobranstvu i antiitalijansko ponaanje, kojeHitler nije odobravao, Paveli se oslobaao suparnika, izlazio ususret nemakim eljama za italijanskom saradnjom uoi pred-stojeih dogaaja i rtvovao omrznutu porodicu, zbog dotada-njih neuspeha i radi spasavanja zloglasnog teroristikog rei-ma, ali to nije uvrstilo reim.

Brige nemakog vodstva proizilazile su iz straha od iskrca-vanja zapadnih saveznika, probijanja dela evropske tvrave",te formiranja solunskog fronta. Hitler je strepeo da se takavfront ne otvori 1940/1941. bilo u reiji Francuza (tzv. levantij-ska armija Maksima Vegana; meutim nerealno je bilo oekiva-ti da se to ostvari), bilo spajanjem snaga Jugoslovena, Grka iTuraka, odnosno Britanaca, Jugoslovena i Grka aprila 1941.godine. Strah je ponovo izbio posle iskrcavanja zapadnihsaveznika u Francuskoj Severnoj Africi. Eventualnim iskrcava-njem u Jugoslaviji ugroavao se Trei Rajh s juga, a nemaka

vlast na Kritu, Peloponezu i Dodekanezu bila bi smrtno ugroe-na. Zato je trebalo unititi partizane i razoruati etnike.Hitlerova strahovanja su bila neosnovana, jer su Sovjeti, uzpomo Amerikanaca, traili da se invazija izvede u ZapadnojEvropi. Ribentrop i ostali nemaki vrhovnici zaotravali su urazgovorima s Italijanima pitanje razoruanja tzv. italijanskihetnika, u sastavu 2. (Roatine) italijanske armije.

Hitler je 10. marta 1943. izdao uputstvo za konano

umirenje oblasti osloboenih od komunista", s tim to su one idalje ostajale nemako operaciono podruje. Rajhsfirer HajnrihHimler ovlaen je da na tom prostoru organizuje policiju podkomandom svog specijalnog opunomoenika. Na taj poloaj


4/41

1 * 0 NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

Himler je odredio SS brigadefirera Konstantina Kamerhof era,austrijskog porekla, koji je krajem marta 1943. s pratnjomstigao u Zagreb i drao se kao ,,mali kralj". Kamerhof er je zasvoje sedite izabrao Osijek, kao sredite folksdojera. Paveli

je nevoljno prihvatio obrazovanje andarmerije u NDH, iji suse pripadnici prvo zaklinjali na vernost Hitleru pa tek ondanjemu, smatrajui kako je to objektivno i bilo da se timekrnji ustaki suverenitet. Tako je Himler preko Kamerhoferapreuzeo celokupnu policijsku mreu u NDH, koja je bilaizdeljena na pet policijskih oblasti".

Usled nedostatka ljudstva za armiju Treeg rajha, od 1943.se ubrzano radilo na savlaivanju borakog deficita stvaranjemSS divizija, ime je i Hitler - u nudi morao da odstupi odranijeg principa da broj SS jedinica mora biti strogo ogranien.U nepovoljnoj vojnoj situaciji Himler je stvaranjem SS jedinicaistovremeno jaao svoj uticaj u hijerarhiji Treeg rajha. Musli-manska SS divizija (13. SS planinska, Handar divizija", kakose na kraju zvala) formirana je kao Himlerovo SS uporite uBosni. Mada je bilo reakcija ortodoksnih nacista na naputanjerasne istote" u SS jedinicama, objektivna situacija je nalaga-la da se u stvaranju novih vojnih formacija prelazi preko svihideoloko-doktrinarnih zamerki. Na drugoj strani, formiranjeove divizije se tumailo i kao uspostavljanje veze izmeu islamai nacionalsocijalizma. Propagandu za stvaranje ove divizijepomagao je i jerusalimski muftija, koji je u pratnji Mila Budakadoao u Sarajevo, dok su ustae nerado gledale na njenostvaranje, bojei se izdvajanja Bosne i Hercegovine.

Veliki jerusalimski muftija El Huseini radio je na ostvariva-nju saveza izmeu islamskih zemalja i Treeg rajha. Velikimuftija se s grupom mostarskih Muslimana prvi put susreo uRimu, oktobra 1942, dok se aprila naredne godine El Huseininaao u Bosni. Prema Enveru Rediu, muftija je nosio porukuda su Muslimani sa malog evropskog, bosanskog prostora,grana velikog islamskog svjetskog stabla i da su ovdje, naevropskom, kao i na drugim kontinentima, solidarni sa Hitlero-vim nastojanjem da stvori novi svjetski poredak". U El Huseini-

ju se sticao protagonist univerzalnog karaktera islama" i

apologet Hitlerove svjetske dominacije". Stvaranje SS divizijepodravali su autonomistiki krugovi antijugoslovenskog,antisrpskog i antihrvatskog raspoloenja nastojei da dobijuvojnu protivteu drugim nemuslimanskim vojskama na tlu


5/41

JUGOSLOVENSKO RATITE 1943 2 4 3

3osne i Hercegovine. Za bazu organizacije ove Himlerovedivizije posluila je Hadiefendieva legija kojoj su autonomi-stike ideje odranije bile bliske.

Nemcisu, predoseajui obrtratne sree nafrontovima,rano preduzelimere da unite snage otpora u Jugoslaviji, ukljuujuii etnike, nezavisno od njihove vojne neaktivnostii kolaboracije jer im Hitler, smatrajui ih snagama srpstva i britanskimtienicima, nije verovao. Razgovoreo namerama u vezi soperacijama uJugoslaviji nemaki vojni vrh je zapoeou Vinicinovembra 1942, a nastavio u Hitlerovom Glavnom stanu uRastenburgu(Istona Pruska) narednog meseca; operacije suusaglaavane s Italijanimau Opatiji i Rimu. Hitler je polovinom

februara 1943. pisao Musoliniju da je potrebno unititi ipartizane i etnike, kako bi se izbegla svaka mogunost da oninapadnu snage Osovine u kritinom trenutku saveznikog desan-ta. Nemako-italijanski razgovori otkrivali su visok stepenneslaganja u frontu Osovine oko uloge etnika u buduimoperacijama i njihove krajnje sudbine, jer su Nemci hteli da ihunite i razoruaju, a Italijanida ih iskoriste protiv NOV i POJ.Nemci su optuivali italijanske tabove za antifaitiko raspo-loenje, a na drugoj strani krivili ih zbog podravanja etnikakao nesigurnog saveznika i nesumnjivog protivnika NDH, koja je bila pouzdan nemaki oslonac. Plan operacije ,,Vajs I",utvren u Zagrebu 9. januara 1943, predviao je unitenjepartizanskih snaga na prostoru Karlovca, Ogulina, Gospia,Knina, Kljua, Sanskog Mosta, Kostajnice i Gline, uz uee714, 717, 718. i 369. divizije, 7. SS divizije Princ Eugen", kao idela 187. divizije i ustaa, pod komandom generala RudolfaLitersa, te italijanskih divizija Lombardija", ,,Re" i Suari".Druga operacija, nazvana Vajs II", imala je u vidu unitenjesnaga NOVJ Izmeu Bosanskog Petrovca, Bosanskog Grahova,Livna, Jajca i Kljua; general Liters je raunao da e one datiodsudnu botku na prostoru Grmea. Posle unitenja snagaNOVJ dolo bi do razoruanja i likvidacije etnika.

Ofanziva neprijatelja na Bihaku republiku" zapoela je20. januara 1943. Vrhovni tab je u drugoj polovini novembraprethodne godine oekivao ofanzivu neprijatelja na centralnuslobodnu teritoriju, pripremivi plan da u martu 1943. NOVJkrene u ofanzivu na istok Jugoslavije, ali je izvoenje tog planazapoelo ranije, i pod daleko nepovoljnijim okolnostima, na-metnutim neprijateljskom ofanzivom na slobodnu teritoriju.


6/41

^ ^ ^ NARO DNOO SLOB ODIL AKI RAT I REVOLUCIJA

Poetak ove ofanzive bio je uvod u najtee borbe glavnine NOVi POJ tokom celog narodnooslobodilakog rata. Neprijatelj jebio daleko nadmoniji u ljudstvu, materijalu i ratnoj tehnici,raspolaui avijacijom i tenkovima. Snage NOVJ koje sudoekale neprijateljski udar, 1. hrvatski i 1. bosanski korpus,brojale su neto preko 20.000 boraca. Izbeglice iz Banije iBosanske krajine i ealoni ranjenika oteavali su pokrete jedinica.

Ofanziva neprijatelja na slobodnu teritoriju januara 1943.oznaila je novo suoavanje partizanskog saniteta s nizomopasnosti po ranjenike. Po Gojku Nikoliu, ako bi se ranjeniciostavili u bolnicama, na planinama Grmeu, Klekovai, Osjee-

ni i Jadovniku, time bi se vojne jedinice svakako rasteretile istekle manevarsku sposobnost, ali bi sudbina ranjenika bilakrajnje neizvesna. Na kraju je doneta odluka da se stave upokret svi ranjenici i bolesnici koji ne boluju od zaraznihbolesti.

Pad Bihaa 27. januara 1943. uslovio je ubrzanu evakuacijuCentralne bolnice Vrhovnog taba iz bosanskopetrovakogbazena. Iskustvo s masakrom ranjenika na Zlatiboru, Izgoru iKozari jasno je upuivalo na to da Nemci i ustae nemajumilosti prema ranjenicima i bolesnicima. Za pokret je bilospremljeno oko 2.200 ranjenika i bolesnika iz svih bolnica. Lakibolesnici su ili peice prema Otrelju, a neki su transportovanii na konjima.

Pokret se izvodio pravcem nastupanja Glavne operativnegrupe, tj. u pravcu Hercegovine. Istovremeno je izvedenaevakuacija umskih bolnica iz predela Bosanskog Petrovca.Polovinom februara 1943. godine u Glamokom polju brojranjenika i bolesnika iznosio je 3.100. Meutim, na nosilima ih je bilo 700. Od ukupnog broja, 700 je otpadalo na bolesnike kojisu bolovali od zaraznih bolesti. Ranjenicima i bolesnicima izBosanske krajine prikljuile su se i grupe ranjenika iz Banije,Korduna i Like. Prva proleterska i 3. divizija, koje su u svojimbolnicama imale i po 200 ranjenika, morale su da ih se oslobodeda bi sauvale svoju manevarsku sposobnost. Ranjenici su uli usastav ealona Centralne bolnice. Transport ranjenika je obe-

zbeivalo i nekoliko stotina italijanskih zarobljenika.Vrhovni tab je odluio da NOV i POJ brane slobodnuteritoriju, ali ne po cenu prihvatanja krutih frontalnih bitaka,da se napredovanje neprijatelja usporava i glavne partizanske


7/41


snage uvaju, te preduzme protifovanziva, s Glavnom operativ-nom grupom, prema jugoistoku ukoliko se bude pokazalo daosloboena teritorija Korduna, Banije, Like i Bosanske krajinene moe da se odbrani. Na sastanku u Drvaru 27. januaraVrhovni tab je odluio da deo snaga zadrava napredovanjeneprijatelja,a da Glavna operativna grupa divizija (1, 2, 3. i 7.divizija) krene u protivofanzivu u pravcu Hercegovine. UDuvnu 8. februara vrhovni komandant je upoznao komandnikadar da pravac protivofanzive vodi preko Neretve, Drine iLima, to je znailo da jedinice NOVJ moraju da forsirajuvelike rene barijere. Nemci su polovinom februara zavrilioperaciju Vajs I", zauzeli Grme i zapoeli pregrupisavanje za

operaciju Vajs II". Generalu Litersu nije polo za rukom dapresee slobodnu teritoriju na dva dela, opkoli i munjevitouniti snage NOV i POJ, jer su 1. hrvatski i 1. bosanski korpusmesec dana uspenom odbranom ometali ostvarenje te zamisli.

Druga proleterska divizija je 15. februara izbila na Neretvu.Jedinice NOVJ zauzele su Prozor, Ostroac i Jablanicu i razbileitalijansku diviziju ,,Mure". Vrhovni komandant je 28. februa-ra naredio da jedinice NOVJ izvre protivudar na sever, kaGornjem Vakufu, radi razbijanja najopasnije nemake grupacije, uz istovremeno ruenje mostova na Neretvi, s ciljem da sespasu ranjenici i onemogui spajanje Nemaca i Italijana, a nadrugoj strani prelaz etnika s leve na desnu stranu reke i stvoriutisak da glavnina NOVJ menja pravac u smeru obratnom odsmera prodora. Pionirska eta Vrhovnog taba poruila je 4.marta 1943. pet mostova na Neretvi, a ve sutradan jedinicaVladimira Smirnova je poela gradnju pontonskog mosta kodJablanice. Na prevoju Makljena, izmeu Prozora i GornjegVakufa, snage NOVJ vodile su najtee borbe za spas Centralnebolnice s oko 3.500 ranjenika, ugroenih od neprijatelja, da bi uprotivudaru 3. marta devet brigada odbacilo Nemce, ustae idomobrane prema Gornjem Vakufu i Bugojnu.

Borci 4. crnogorske i delovi 3. krajike brigade tukli su sePrsa u prsa s Nemcima na Vilia Guvnu da bi odbraniliranjenike. Umesto na sever, Glavna operativna grupa je,prekinuvi gonjenje neprijatelja, 5. marta krenula prema Nere-

tvi, koju su njene izmorene jedinice poele da prelaze u noiizmeu 6. i 7. marta preko improvizovanog mosta. Borci 9.dalmatinske divizije, koja je dotle uestvovala u borbama izpravca Mostara, i dela 7. divizije nosili su ranjenike. Pokazalo


8/41


9/41


kao operacija Vajs II", s ciljem da se Glavna operativna grupadivizija s Vrhovnim tabom uniti u dolini Rame i Neretve.Hitler je 16. februara 1943. traio veu pomo italijanskih trupau realizacijioperacije za unitenje etnikai partizana, jer ako

Nemcimai Italijanima ne poe za rukom da ih razoruaju,,izemlju do kraja ne umirimo", onda e, ,,u asu invazije izbitinemiri, sve veze sa Peloponezom biti odseene ili prekinute ..."Pre poetka operacije Vajs II" Ribentrop je s generalomVarlimontom,zamenikom naelnikaoperativnogodeljenja Vr-hovne komande Vermahta posetio Rim. Varlimont je u italijan-skoj Vrhovnoj komandi istakao da dosadanje borbe protivpartizana nisu dale oekivane rezultate, da u nastavku ofanziveoni moraju biti uniteni u etvorouglu GlamoLivnoJajce--Bugojno i da je neophodno razoruati etnike i raspustitinjihove formacije koje deluju pod vidom italijanske Antikomuni-tike dobrovoljake milicije (MVAC), iako su faktiki u slubi ipod komandom Mihailovia, ukoliko neemo da se u sluajuinvazije sjedine sa komunistima i stvore mostobran koji biprihvatio saveznike". Varlimont je zahtevao od Italijana daetnike povuku iz rejona Mostara, da ih Italijani prestanusnabdevati hranom i municijom i da se vojniki uniti etniko jezgro. U razgovorima Ribentropa i Musolinija ovaj drugi sesloio s demobilizacijom" etnika. Posle unitenja snaga NOVJseverno od Neretve trebalo je razbiti Mihailoviev pokret ipojaati snage na Egejskoj obali. General Ambrozio bio je,meutim, protivnik razoruanja etnika koji su se borili podkomandom 2. italijanske armije. Ambrozio je bio miljenja dapartizane treba razbiti snagom etnika, ime bi se jednimudarcem postigla dva cilja". Sam Musolini, iako je nasuprot

svojim generalima popustio zahtevu Hitlera, nije bio sasvimuveren u racionalnost razoruanja etnika, smatrajui da se jedna gerila" najbolje bije protiv druge. Italijani nisu biliubeeni ni da predstoji savezniko iskrcavanje na jadranskojobali, svesni koliko je komplikovana operacija prolaska brodo-vima kroz Otrantski kanal. Poznajui stvarnost etniko--partizanskih neprijateljstava, Italijani su smatrali da do sjedi-njavanja partizana i etnika ne moe ni doi, jer partizanismatraju etnike izdajnicima", a na drugoj strani ove dvesnage u Jugoslaviji stoje pod uticajem raznorodnih inostranihpokrovitelja Rusa" i Britanaca.


10/41

1 *0


Borba protiv okupatora uopte nije zanimala Mihailovia,mada se nalazio, po vlastitom kazivanju, pod pritiskom vladeda raspali gerilski rat" protiv Osovine. Kategorino je zastupaotezu da uee Srba u borbi moe da bude razmatrano samo

kada Eusi" budu u Budimpeti, a Englezi u Sofiji. Mobiliuisvoje pristalice protiv narodnooslobodilakog pokreta u zimu1942/3, etnici su razgorevali ovinistiku atmosferu, izjanja-vajui se da kreu na pohod za spasavanje srpskog naroda iosvetniko uzvraanje Hrvatima i Muslimanima. Pesmamaprotiv ustaa, Pavelia, islamskih verskih svetinja i ustanovaiskazivala se nacionalistika motivacija mobilizacije, kojoj je,meutim, primarni cilj bio unitenje NOVJ. Crna Gora je u zimu1942/1943. doivela jednu od najveih mobilizacija u svojojistoriji. Koristei politiko-psiholoki pritisak i nacionalsitikestrasti vezane za osvetu nad Hrvatima, sabirano je ljudstvo zaunitenje NDH i komunistike vladavine" u zapadnim delovi-ma Jugoslavije. Pored komunista, ovoj mobilizaciji opirale su sei separatistike (zelenake) snage, izraavajui otpor pesmom:Ova vojska to se kree, na Bosnu ga ii nee". Nastupajui sItalijanima protiv partizana, etnici su se obilato snabdevalihranom, sanitetskim materijalom, radio-stanicama i municijomiz italijanskih izvora. Transport je obavljan italijanskim kamio-nima, eleznicom, pa i brodovima.

Na levoj strani Neretve Glavna operativna grupa divizija donogu je porazila Mihailovieve etnike jedinice, ija se jainarazliito navodi u izvorima od 11.000 do 20.000, pa ak i25.000 (veinom mobilisanih u Crnoj Gori i Hercegovini) ubitkama kod Jablanice, i ieva, na Prenju i Treskavici,nastavljajui nadiranje prema Drini, Kalinoviku, Nevesinju i

Gackom. Vrhovni tab je odluio da forsira Drinu i nastaviprodor u Crnu Goru i Sandak radi unitavanja etnika.etniki odredi razbijeni su kod Glavatieva, Kalinovika iNevesinja. Poetkom juna 1943. Mihailovi je preao u Srbiju.

Neuspeh operacije Vajs II" stavio je do znanja koliko jevojna vrednost etnika mala. Nemaki komandanti bili su vienego kritiki raspoloeni prema etnicima, nalazei da jeMihailovi zatajio", da on snosi glavnu krivicu" za neuspehe,

da Mihailovieve snage nisu poloile svoj prvi ozbiljni ispit".Hitler je zabranio da se o iduoj operaciji, varc", bilo tagovori Italijanima, jer e se oni suprotstaviti razoruanjuetnika.


11/41


U borbama na Neretvi NOVJ je potvrdila svoju ofanzivnusnagu, pokretljivost i probojnost, visok stepen izdrljivosti,sposobnost da se nosi s daleko nadmonijim protivnicima, daim zadaje udarce i nanosi materijalne tete. Tokom prve faze

bitke, NOVJ je unitila neprijateljska uporita u dolini Rame iNeretve razbijajui diviziju Mure"; druga faza bitke protekla je u defanzivi NOVJ do 3. marta, dok je u treoj fazi usledioprotivudar na sever i proboj iz obrua prelaenjem reke.

Divizijama Glavne operativne grupe na Neretvi (1. i 2.proleterske, 3. udarne, 7. banijske i 9. dalmatinske divizije)komandovali su Koa Popovi, Peko Dapevi, Pero etkovi,Pavle Jaki i Vicko Krstulovi, s politikim komesarimaFilipom Kljajiem, Mitrom Bakiem, Radomirom Babiem,urom Kladarinom i Ivanom Kukoom.

NOV i POJ su se tukle oslonjene na vlastite snage, jer imsaveznici nisu upuivali nikakvu pomo. U vreme bitke naNeretvi Josip Broz Tito je preko Kominterne uzaludno traiomaterijalnu podrku. Jedinice NOVJ, mada premorene stalnimborbama, poev od 20. januara 1943, ratovale su s nevienomupornou na planinskim goletima i stenjene u kanjonuNeretve, branei se i titei ranjenike. Italijanski protivnik osetio je udarnu snagu proleterskih brigada u bitkama zaProzor i Jablanicu. etnici, pak, koji su raunali da e pomouNemaca s jedne strane, i Italijana s druge, od Neretve napravitipartizansku grobnicu, doiveli su sumrak svoje vojne moi.

Prvi kontakti izmeu Nemaca i partizana uspostavljeni su uleto i jesen 1942. u Livnu preko nemakog ininjera Hansa Ota,pripadnika slube Abver, oko razmene zarobljenika. Vrhovnitab mu je omoguio da ode u Mostar i pokrene razgovore o

razmeni za pripadnike narodnooslobodilakog pokreta u usta-kim zatvorima. Vrhovni tab je traio da za pripadnikenarodnooslobodilakog pokreta razmeni zarobljene Nemce ipreko sto domobrana. Spisak je poslat u Zagreb da bi sepripadnici narodnooslobodilakog pokreta pronali u ustakimzatvorima. Pregovore u Zagrebu s generalom Glezeom fonHorstenau krajem avgusta 1942. godine vodio je MarijanStilinovi. Razmena je obavljena u blizini Posuja u Hercegovi-ni, polovinom septembra 1942. godine. Nemci su tom prilikompredali oko 20 pripadnika narodnooslobodilakog pokreta.Razgovori o novoj razmeni zarobljenika novembra 1942. posle


12/41


osloboenja Bihaa i Jajca vodio je Vladimir Velebit, ali nijedolo do sporazuma, zbog poetka Operacije Vajs I".

Novi razgovori o razmeni zarobljenika poeli su poslezarobljavanja majora Artura trekera, komandanta bataljona u

puku 718. peadijske divizije. Ideja o razmeni je potekla odVrhovnog taba, a predlog je major treker podneo komandan-tu divizije Dipoldu. Pregovori su voeni u Gornjem Vakufu 11.marta 1943. godine. Milovan ilas se predstavljao kao M.Markovi", a Vladimir Velebit kao V. Petrovi". U delegacijise nalazio i Koa Popovi. Pregovarali su na osnovu ovlaenjakoja je potpisao pomonik naelnica Vrhovnog taba VelimirTerzi. U zabeleci o razgovorima u C^miem Vakufu od 11.marta 1943. stoji da je delegacija na osnovu jjnomoi raspra-vljala o razmeni zarobljenika, primeni internacionalnog ratnogprava i o drugim pitanjima koja su jo novembra 1942. godinebila predmet razgovora s nemakim oficirima i ininjeromHansom Otom. Delegacija je upozorila, kao tose vidi iznemakog izvora, da Narodnooslobodilaka vojska predstavljaorganizovanu armiju sa vojnom disciplinom a ne bandu. Oni sebore kao patrioti i sinovi svoje zemlje da bi je oslobodili. Oni suuvek tretirali zarobljenike prema meunarodnom pravu

Pregovore su ilas i Velebit nastavili u Sarajevu. Imali supreliminarni karakter jer odluke nisu mogle biti prihvaene dok ih ne bi odobrio Vrhovni tab NOV i POJ.

Iz nemakih izvora proizilazi da su se partizanski pregova-rai zalagali za obustavljanje neprijateljstava, iako je re bila oprekidu vatre radi prelaska Neretve i razbijanja etnika nadrugoj strani reke. Milovan ilas i Vladimir Velebit su podlanim imenima (Markovi" i Petrovi") potpisali zapisnik o

razmeni zarobljenika, statusu partizanskih snaga i ponudiobustave vatre, ali general Rudolf Liters nije hteo da se mea uove pregovore, s obzirom na njihove politike implikacije. Izanalize rekonstrukcije Vase Kazimirovia proizilazi da je Glezefon Horstenau preko svojih pouzdanika u Berlinu informisaoValtera elenberga, a ovaj Ribentropa. Hitler je reagovao protivpregovora s buntovnicima". Horstenau je u Zagrebu preporu-io Velebitu da partizani prestanu s napadima na pruguZagrebBeograd u predelu Slavonije, pre svega, da bi overazgovore uinio stvarnijim sa stanovita nemakih interesa, alido sporazuma ipak nije dolo, iako su snage NOVJ privremenoobustavile napade na pomenutu komunikaciju. Nemaki interes


13/41


preutno se naao u preputanju sukoba suparnikim pokreti-ma, ali se nemako nepoverenje, naroito u najviim krugovimaTreeg rajha, prema NOVJ nije moglo prevazii. KombinacijeHorstenauai Kaea u sutinisu bile onemoguene, nezavisno od

stepena njihove realnosti. Za NOVJ Nemci su bili neprijateljiprotiv kojih je od prvog dana voen nepomirljiv rat. Stenjeno ukanjonu Neretve partizansko vodstvo je uspostavilo kontakt,epizodinogi taktikog karaktera, koji se esto zloupotrebljavakao vid identifikacije s trajnom etnikom kolaboracijom kaostrategijom pokreta od jeseni 1941. godine. Kada je ve pristalona te pregovore, partizansko rukovodstvo je raunalo da e sespasti iz gvozdenog zagrljaja, dobiti u vremenu, ostvaritipredah, dok se ne uniti najopasniji protivnik etnici, koji sus nestrpljenjem ekali englesku invaziju, nastojei do tada dapomou Italijana unite glavnog protivnika. Klasna procena jo jednom je izbila kao bitna. U ovim pregovorima nijedna strananije dokraja postigla ono to je oekivala: Nemci, da se umeusobnom sukobu partizani i etnici do tog stepena iskrvareda plan unitenja obe strane, kao potencijalno neprijateljske unjihovom vienju, bude realizovan a NOVJda se trajnijeodlepe" od Nemaca i dobiju dugo oekivani predah posle

skoro dva meseca najteih bojeva od Grmea do Neretve, jer suNemci u meuvremenu pripremili novi tajni plan unitenjaNOVJ.

Marta i aprila 1943. general Horstenau je vodio u Zagreburazgovore s Vladimirom Velebitom, u prisustvu svog autantamajora Mecgera. Horstenau ove razgovore pominje navodeiVelebita pod lanim imenom Petrovi", iako je znao o kome jere. Vrhovni komandant NOV i POJ Tito obavestio je tab

Prvog bosanskog NOU korpusa o partizansko-nemakim raz-govorima: Iskoristivi kontakt za razmjenu zarobljenika saNijemcima, mi smo uspjeli neutralizirati Nijemce od etnika iTalijana. O tome morate voditi i vi rauna i svu vau borbuupotrebiti protiv etnika u centralnoj Bosni i Krajini, aodbrambenu borbu voditi protiv ustaa, ako vas napadnu ilipomau etnike. To je privremeno do dalje naredbe ..."

Na ove pregovore Vrhovni tab NOVJ je bio prinuen kakozbog kritine situacije operativnih jedinica u kamenom tesnacuplaninske reke, tako i zbog moralnog bremena odgovornosti zamasovnu bolnicu ija je sudbina zavisila od ishoda odsudnebitke. Tito je mnogo godina kasnije naglaavao taj humani


14/41


moment kao jedan od glavnih uzroka za uspostavljanje kontak-ta s neprijatelj em. Bitka na Neretvi nazivana je decenijama uistorijskoj publicistici Jugoslavije bitkom za ranjenike", ali unjoj nije bilo ni rei do pre nekoliko godina o pregovorima

partizanske delegacije s Nemcima, iako se o toj epizodi ranopisalo na stranicama britanskih, nemakih i amerikih istori-ara. Privremeni kontakt uspostavljen je u golemoj nudi, iprevashodno je imao klasnu dimenziju, da se posredstvom miro-vanja Nemaca unite etnici pre nego se iskrcaju Anglo-Ameri-kanci koji bi ih prihvatili kao saveznike; etnici su to istonameravali da urade s partizanima uz pomo Italijana iNemaca. Pomenuta epizoda pod prikazanim uslovima izjedna-avana je sa kolaboracijom etnika kao strategijom. Na drugojstrani, pobednika strana, proizila iz narodnooslobodilakeborbe nije, mnogo godina posle rata, raspravljala o slinimsenkama", tako da je ova tema tek poslednjih godina otvorenau jugoslovenskoj istoriografiji.

S prelaskom Drine i probojem Glavne operativne grupeprema Hercegovini, Crnoj Gori i Sandaku poetkom aprila1943. nemaka zamisao o njenom unitavanju je propala.Glavna operativna grupa nameravala je da nastavi premaSrbiji, preko Kosova i Metohije, u Toplicu i Jablanicu, ali jeiscrpljenoj vojsci i ranjenicima bio neophodan odmor. Nemakakomanda, koja nije smela da dozvoli NOVJ da upadne upozadinu mogunog fronta, u sluaju saveznike invazije uGrku, odluila je tog meseca da preduzme novu ofanzivu, koja

je pripremana tajno i bez obavetavanja Italijana. Dovedene sui nove nemake snage: 1. brdska divizija, s istonog fronta, i373. divizija. Operacija varc" (ranije Vajs III") pomenuta je

u nemakoj Vrhovnoj komandi prvi put marta te godine, kaopohod na etnike, ali je njihov katastrofalni poraz na Neretvidoveo Nemce do saznanja da oni ne predstavljaju ozbiljnijuvpjnu snagu, pa je reeno da se operacija izvede protiv tek odlepljenog" protivnika: Glavne operativne grupe. Nemci suprethodno, ne obazirui se mnogo na italijansko protivljenje,razoruali nekoliko hiljada hercegovakih i crnogorskih etnikas Pavlom Buriiem na elu, odvodei jedne u zarobljenitvo, adruge i dalje iskoriavajui kao pomonu snagu protiv NOVJ.

Odnos snaga i pred ovu ofanzivu bio je vie nego neravno-pravan. U opkoljavanju Glavne operativne grupe divizija ue-stvovale su nemake jedinice: Princ Eugen", 118. lovaka


15/41

JUGO SLOV ENSK O RATITE 3 943 2 5 3

divizija, 1. brdska divizija, glavnina 369. divizije, ojaani 724.puk 104. lovake divizije, kao i ojaani puk Brandenburg"(ukupno 67.000 vojnika); italijanske snage: divizije Taurinen-ze", Venecija", Ferara", kao i delovi drugih vojnih jedinica(ukupno 43.000 vojnika); snage NDH: 4. domobranska lovakabrigada, a u prvoj polovini juna 1943. jo i 9, 14. i 15.domobranski puk, 1. ustaka brigada i delovi drugih manjih jedinica (oko 11.000 vojnika); 3.000 bugarskih vojnika i etni-ke jedinice s teritorije Crne Gore (4.000 vojnika). Jedinicebugarskog 63. peadijskog puka bile su rasporeene za zaprea-vanje prostora na liniji ViegradPriboj. Bugarske jedinice (1. i2. bataljon i tab 61. peadijskog puka) nalazile su se u sastavu

nemake borbene grupe Ludviger". Prilikom suavanja obruaradi unitenja partizanskih snaga u meureju Pive i Sutjeske,61. peadijski puk je doao pod komandu 1. brdske nemakedivizije. U borbama protiv Glavne operativne grupe uestvova-lo je oko 129.000 neprijateljskih vojnika prema 19.000 NOVJ,ukljuujui ranjenike iz Centralne i divizijskih bolnica. Okupa-tore je na Sutjesci podravalo 150 aviona.

Izvodei pripreme za ovu operaciju u najveoj tajnosti,Nemci su uspeli da iznenade Vrhovni tab. Cilj neprijatelja jebio da uniti operativnu glavninu NOVJ na masivima Durmito-ra i strmim liticama Pive, steui obru oko reka ehotine iTare, te planina Volujka i Sinjajevine. Dobro naoruane neprijateljske jedinice napadale su izmorenu, izgladnelu i proreenuformaciju partizanskih divizija, ije je kretanje znaajno ometa-la bolnica s ranjenicima. Nemci su u borbama upotrebljavaliavijaciju i alpinske trupe, vine ratovanju na nepristupanimterenima, s useenim dubokim koritima Tare, Pive i Komarnice.Neprijatelj je otpoeo operacije 15. maja 1943. godine.Mada je nemaka ofanziva poela 15. maja 1943. Vrhovnitab je tek 18. maja shvatio da se radi o ofanzivi velikihrazmera. Zakanjenje u proceni uticalo je na sabijanje Operativ-ne grupe u uskom prostoru, liavajui je manevarskih sposob-nosti. Vrhovni tab je na Durmitoru ekao dolazak britanskevojne misije, odranije nagoveten i odobren od vrhovnog ko-mandanta, posebno znaajan za vojnu i politiku afirmaciju

narodnooslobodilakog pokreta; no pri tome je izgubljeno viedragocenih dana, tokom kojih su Nemci stezali obru oko grupedivizija NOVJ. Britanska misija, s kapetanima Vilijemom F.Stjuartom i Frederikom Vilijemom Dikinom, spustila se na


16/41

1 *0


improvizovani durmitorski aerodrom Njegovua 28. maja 1943,u jeku bitke. Dikin je kasnije pisao ,,o epskoj borbi koja sevodila u jednom kotlu", na terenima koji su ga podseali naMeseevu povrinu".

Tokom tzv. pete ofanzive najee borbe su voene napodruju Bijelog Polja, Kolaina, Nikia, Pljevalja, elebia,Foe, avnika, Durmitora, Gacka, Pive, Vueva, Sutjeske,Tjentita, Milinklada, Zelengore, Gornjih Bara, Ljubinog Grobai Balinovca.

Prvom proleterskom divizijom na Sutjesci je komandovaoKoa Popovi (politiki komesar Filip Kljaji); Drugom prole-terskom divizijom Peko Dapevi (politiki komesar Mitar

Baki); Treom udarnom divizijom Radovan Vukanovi, paSava Kovaevi, do pogibije (politiki komesar Radomir Babi);Sedmom banijskom udarnom divizijom Pavle Jaki (komesarDuro Kladarin).

Jedinice Glavne operativne grupe vodile su ogorene borbeod 27. maja do 15. juna da bi probile neprijateljski obru.Vrhovni tab je 29. maja konkretizovao plan o proboju prekoSutjeske. Do 31. maja je na prostoru izmeu Pive i Sutjeske

prikupljeno sedam brigada. Treeg juna Vrhovni komandant jeu Mratinju odluio da se Glavna operativna grupa podeli na dvadela: 1. i 2. proletersku diviziju, s Vrhovnim tabom, koje sudobile zadatak da se probiju preko Sutjeske u pravcu istoneBosne, i 3. i 7. diviziju, koje su imale da tite Centralnu bolnicui kroz neprijateljski obru izbiju u Sandak. Prvi pokuaji, 5. i7. juna, da se front neprijatelja probije u donjem toku Sutjeskenisu uspeli. Prva proleterska divizija Koe Popovia probila jesamoinicijativno obru Nemaca kod Balinovca u srednjem tokunabujale Sutjeske 9. juna 1943. i otvorila prolaz 2. proleterskojdiviziji i Vrhovnom tabu, odluujui ishod sudbonosne tridese-todnevne bitke. Naredne noi je Sutjesku preao i Vrhovni tabs 2. proleterskom divizijom. Na Milinkladama je 9. juna ranjenvrhovni komandant. Tito je 12. juna javio Moskvi: Na poloaj je teak, ali mi emo se izvui iz te situacije, mada s tekimgubicima. Neprijatelj ini maksimalne napore da bi nas unitio,ali nee uspjeti. Molimo vau podrku u ovom najteemiskuenju."

Odseena 3. divizija je, zajedno s ranjenicima, desetkovanau neprijateljskom obruu. Njen elni ealon preao je Sutjeskukod Tjentita 13. juna. Prilikom proboja poginuo je legendarni


17/41

JUGOSLOVENSKO RATITE 1943

2 4 3

komandant Divizije, Sava Kovaevi. Prva dalmatinska i 5.c r n o g o r s k a brigada prikljuile su se jedinicama Glavne opera-tivne grupe, dok se ostatak 3. divizije razbio na manje grupe,koje su nastojale da se samostalno izvuku iz obrua.

Prelazei padine Zelengore, proleterske divizije su izbile naJ a h o r i n u , prele prugu SarajevoViegrad i nastavile ofanziv-ne operacije u istonoj Bosni. Osloboeni su Han-Pijesak,Kladanj, Olovo, Kakanj i Vlasenica. Na zavretku ove bitke po lov inom juna 1943. godine nemaka komanda (R. Liters)mogla je konstatovati da je fanatino" borbeni i dobro voenin e p r i j a t e l jopet izmakao unitenju. Nemaka Vrhovna komandabila je zabrinuta, na drugoj strani, oekivanjem ispadanja iz

rata svog najjaeg saveznika u Evropi Italije, ija se izdaja"oekivala, sa znaajnim posledicama po nemaku mo na juguEvrope, gde su italijanske snage bile nosilac okupacione vlasti uvelikim delovima Jugoslavije, u Albaniji i Grkoj.

NOVJ je u ovoj nateoj i najdramatinijoj bici narodnooslo-bodilakog rata izgubila 7.000 boraca, vie od jedne treineborakog satava, iako neki pisci pominju i 8.000, ukljuujuivie istaknutih komandanata: Nikolu Nina Marakovia i Vasili- ja Vaka orevia; poginuli su venici AVNOJ-a dr SimoMiloevi, Veselin Maslea, Nurija Pozderac, Vido Buri, RistoPerovi, Boria Kovaevi; dr Stanko Martinovi, dr OlgaDedijer, dr Dejan Popovi, Ivan Goran Kovai. . .

Britanski general Harold Aleksander odao je priznanjeNOVJ na dranju u upravo okonanim estokim bitkama.Britanski oficiri, od kojih je kapetan Stjuart poginuo u tokuofanzive,obavestilisu svoje centre o snagama otpora, razmera-ma borbe i jaini nemakih jedinica angaovanihprotiv NOVJ.Po zavretku bitkena Sutjesci Britanci su poeli dadostavljajupartizanima eksploziv i drugi materijal neophodan za ruenjekomunikacija. Ta bitka je za Nemce u osnovi bila izgubljena, jergeneral Liters nije uspeo daostvariosnovni zadatak: da prikujesmanjene i oslabljene partizanske snage za litice neprohodnihplanina i da ih tu potpuno uniti zajedno s Vrhovnim tabom.Prisustvo britanskih oficira u stroju s borcima NOVJ, a nadrugoj strani razmere neprijateljskih operacija i nemakih vojnih

efektiva upotrebljenih u njima, svedoili suda se na tluJugoslavijevode velikebitke protivneprijatelja i nedvosmislenoPokazivali pogotovu posle etnike agonije na Neretvi ko je njihov nosilac i glavna antifaistika snaga.


18/41

1 *0


Teke bitke NOVJ, koje ispunjavaju gotovo celu prvupolovinu 1943. godine, u kojima se iz defanzive prelazilo uofanzivu, probijali neprijateljski obrui i opet preuzimalastrateka inicijativa, otkrivale su veliki samopregor borakemase, vrsto rukovoenje Vrhovnog taba i izvanredna svojstvakomandanata jedinica od komandanata divizija do koman-danata brigada i bataljona. Pod najteim uslovima oni suprimenjivali opte odluke i ugraivali vlastito vojno stvarala-tvo u svakodnevne bitke. Ova komponenta narodnooslobodi-lakog rata ostala je istoriografski dosta zapostavljena, kao dabi Vrhovni tab bez vojnog umea Peka Dapevia i KoePopovia, Pera etkovia i Pavia Jakia, Save Kovaevia i

Radomira Vukanovia, Gojka Nikolia i Vladimira Smirnova,Gliga Mandia i Vaka urovia, Nika Strugara, i mnogih drugihkomandanata, komesara i komandira mogao razraivati i spro-voditi sloene akcije napada i protivnapada, povlaenja i pono-vnog nastupanja. lanovi Politbiroa koji su nastupali s Glavnomoperativnom grupom divizija neposredno su sudelovali u raz-radi svih vojnih i politikih operacija.

Polovinom 1943, kada je neprijatelj raunao da se nalazipred zavretkom partizanskog rata u Jugoslaviji, NOV i POJ jeimala 13 divizija, svrstanih u etiri korpusa. Borbe protivGlavne operativne grupe u prvoj polovini te godine prikivale suglavninu okupatorskih snaga, zbog ega su one u ostalimkrajevima Jugoslavije bile proreene, omoguavajui poveanuaktivnost snaga NOVJ na Kordunu, u Baniji, Lici i Bosanskojkrajini. Vrhovni tab je 7. februara 1943. dao direktivu svim jedinicama NOV i POJ da pojaaju dejstva, rue saobraajnice ivezuju to jae snage okupatora. Januara i februara zajednikisu se borile na umberku slovenake i hvratske jedinice. Nemcisu januara 1943. unitili Pohorski partizanski bataljon, ali nisuslomili borbeni duh naroda. Propali su pokuaji Italijana daunite partizane u Dolenjskoj i Notranjskoj. Stvarane su nove jedinice u Gorenjskoj, tajerskoj, Korukoj, Slovenakom pri-morju i Benekoj Sloveniji. Od slovenakih brigadaf o r m i r a n esu jula meseca 14. i 15. divizija NOVJ. Marta iste godine snageNOV i POJ u Baniji, Lici i na Kordunu preuzele su inicijativuod neprijatelja i pojaale akcije protiv njegovih garnizona isaobraajnica. Dok su se dalmatinske brigade borile u sastavuGlavne operativne grupe Vrhovnog taba, partizanske snage uDalmaciji narasle su maja meseca na 2.000 boraca. Uestali su


19/41


n a p a d i 12. slavonske divizije na prugu ZagrebBeograd, don a r e e n j ada se s tim napadima prestane. Porast broja boraca uSlavon i j i doveo je do obrazovanja 6. korpusa NOVi POJ.Odredi su narastali i u Istri, na umberku, u Pokuplju,Turopo l ju , u Zagorju, Moslavini. etiri krajike brigade borilesu se u srednjoj Bosni. etvrta divizija vodila je borbe uPodgrmeu i na Kozari, a 10. krajika oko Jajca, Kupresa iBugojna. Posle krize 1942, ojaali su odredi na jugu, kao iPoarevaki i Timoki odred na istoku Srbije. Po dolaskude lega taVrhovnog taba Svetozara Vukmanovia u Makedoniju,marta 1943, formirani su novi partizanski odredi: Prilepski,Tikveki, Prespanski, Dobri Daskalov" na podruju Tikvea,Sava Mihailov" kod Prilepa. Odluka o prelasku partizanskihsnaga iz Srema u istonu Bosnu pokazala se kao izvanrednaprocena rukovodstva. One time nisu samo znaajno ojaalenarodnooslobodilake snage u istonoj Bosni ve i stvoriledaleko povoljniji borbeni poligon u poreenju sa Sremom, gdesu bile stenjene izmeu velikih reka i izloene pritiskunemakih i ustakih snaga, kao i maarskih jedinica na drugojstrani Dunava. Sa istonobosanskim snagama, sremske jedinice

su nanele teak poraz etnicima na Majevici. U prolee 1943.sremski partizani su u istonoj Bosni formirali 1. i 2. vojvoan-sku brigadu. Delujui iz uporita na Frukoj gori i u bosutskimumama, sremski borci su presecali prugu ZagrebBeograd. IzSrema je transportovana hrana u istonu Bosnu, a sremskipartizani borili su se na Majevici, u Semberiji i Biru. Julameseca obrazovan je Glavni tab za Vojvodinu, a vojvoanskebrigade ule su u sastav 16. vojvoanske divizije.

Situacija na Kosovu i Metohiji nije se bitnije popravila ni utoku 1942. ni na prelasku iz 1942. u 1943. godinu. Pod uticajemaga, barjaktara i konzervativnog svetenstva (hod), pomognu-tih italijanskim okupatorom, albanske mase su sledile politikuvelike Albanije i etniki istog Kosova. Vulnetari nisu dozvolja-vali pristupe danonono uvanim selima. Teror protiv naseljeni-ka se nastavljao. Promenu u odnosu na raniji period jeoznaavalo obrazovanje malih albanskih partizanskih odreda ukojima je bilo i Srba i Crnogoraca. Vulnetari su se obraunavalii s pripadnicima ovih odreda, kao otpadnicima od antisprske iantijugoslovenske politike kao sutinske odrednice snaga al-banskog nacionalizma.


20/41

0 0 NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

Posle obrazovanja albanskog partizanskog odreda ZejneAjdini", septembra 1942, formiran je januara idue godine, nplanini Gole, narodnooslobodilaki partizanski odred EmiDuraku". Marta iste godine doneta je odluka da se osnuje jo

jedna albanska partizanska jedinica eta Bajram Curi".Za rukovoenje partizanskim snagama na Kosovu i u Metohijiobrazovan je Glavni tab na ar-planini, koji su sainjavalFadilj Hoda (komandant), Pavle Jovievi, Predrag AjtiBranko otra, mada se ovaj tab kao kolektivni organ nijoseao.

Front koji su drali NOV i POJ sve vie je postojanezaobilazan inilac saveznike strategije, s obzirom da su s

borbe, s anglo-amerikim iskrcavanjem naSiciliju iitalijansk izmu", te sovjetskim prodiranjem prema Dnjepru i pribliavanjem Rumuniji, prenosile u neposrednu blizinu Balkana.

Iskrcavanje Britanaca i Amerikanaca na Siciliju zapoelo j10. jula 1943, predstavljajui uvod u pad Musolinija, 25. jula,borbe za osvajanje ostrva zavrene su posle 38 dana, ubrza v-'kapitulaciju Italije, potpisanu 3. septembra, a proglaenu pedana kasnije. Nemci su oekivali slom italijanskog saveznika!obezbeivali se za dan njegove kapitulacije dovlaenjem svojitrupa u Italiju. Italijanska kapitulacija stvorila je takvu prazninu na jugoslovenskim, grkim i albanskim teritorijama poitalijanskom okupacijom koju Nemci, u nedostatku trupa, nisvie uspeli da popune.

Uoi kapitulacije, na razoruanje Italijana raunali su NOi POJ, Nemci i etnici. Vrhovni tab je oekivao kapitulacijItalije i za taj dan se pripremao aljui jedinice prema CrnojGori, Hercegovini, Dalmaciji, Sandaku i zapadnoj Bosni.Vrhovni komandant NOV i POJ naredio je poetkom avgustaglavnim tabovima Hrvatske i Slovenije da obustave operacijprotiv jedinica italijanske vojske ako ove predaju oruje il'stupe u borbu protiv Nemaca, a u suprotnom da ih razoruaju.U istom smislu izdate su i direktive vojnim rukovodstvima uDalmaciji i Crnoj Gori. Glavnom tabu Srbije data je direktivada se obrazuju brigade i divizije u Srbiji kao vanoj oblasti uJugoslaviji i na Balkanu, odakle bi moglo da se pomogne

bugarskom narodu. Uoi kapitulacije Italije Vrhovni tab jeformirao pet novih divizija i dva korpusa: 2. hrvatski i 2. udarnikorpus. Po nareenju Vrhovnog taba, 1. bosanski korpu"preneo je teite borbenih akcija prema Drini kako bi teritorija


21/41


istone Bosne, s Crnom Gorom, Hercegovinom i Sandakom,posluila kao budui poligon za prodor u Srbiju. Za asitalijanske kapitulacije spremali su se i Nemci, koji su biliobaveteni o stanju u italijanskom vrhu i pregovorima Italijanai zapadnih saveznika, a pri tom su raspolagali i motorizacijom,kojom su bre od NOVJ mogli da dosegnu svaku taku naJadranu i u njegovom zaleu. Jedinice NOVJ, iako mnogo blieobali, nisu u datim prednostima mogle da se mere s Nemcima.Tako su Nemci sasvim razoruali divizije Mesina", Marke",Zara", veim delom Feraru", Emiliju", Sforcesku", uli- j'u", a delimino Bergamo", Lombardiju", Kaatori deleAlpi", Torino", dok su NOV i POJ potpuno razoruale divizijeMure", Maeratu", Izonco", Euenio di Savoja", veimdelom Bergamo", Lombardiju", Kaatori dele Alpi", Tori-no", Re", a delimino Firence" i Sforcesku". Na stranuNOVJ prele su italijanske divizije Venecija" i Taurinenze".

U Dalmaciji, Istri, Hrvatskom i Slovenakom primorjudolo je do masovnih ustanaka. Osloboeni su Istra, Gorskikotar, Hrvatsko primorje, vei deo Dalmacije s ostrvima, doNeretve. Jak antifaistiki pokret u Splitu preuzeo je vlast u

gradu 10. septembra 1943, pre dolaska proleterskih jedinica. USrbiji su formirane tri, a u Sremu pet novih brigada, od kojih sutri ule u sastav 16. vojvoanske divizije. Osloboeni suSandak, vei deo Crne Gore i znatan deo Hercegovine. U Bosni

je stvorena velika slobodna teritorija, a snage NOV i POJnapadale su neprijateljske garnizone u dolinama Neretve, Bosnei Une. Akcijama u pravcu Drine pripreman je teren za upad uSrbiju. U Sloveniji su osloboeni ljubljanska pokrajina, semLjubljane, i uporita na pruzi LjubljanaTrst, kao i najvei deoSlovenakog primorja. Na tlu zapadne Makedonije stvorena jeslobodna teritorija, s organima narodne vlasti i vojnopozadin-skim vlastima. Dalji priliv boraca doveo je 1943. do stvaranjanovih odreda: Kievsko-mavrovskog, Damjan Gruev", GoceDelev", Sava Mihailov", Dobri Daskalov", Bregalnikog iKumanovskog odreda avgusta meseca. Drugi Kievsko-morav-ski odred, sastavljen od Albanaca, obrazovan je u junu.Formiranjem prvog bataljona Mire Acev" u avgustu poeo jeproces stvaranja makedonske oruane sile kao dela NOV i POJ.Savetovanje CK KP Makedonije, u okolini Prespe, poetkom togmeseca, podstaklo je irenje ustanka, razvijanje oruane silerevolucije i pripreme za sazivanje makedonske zemaljske anti-


22/41

1 * 0 NARODNOOSLOBODILAKI RATI REVOLUCIJAfaistike skuptine. U jesen 1943. u Makedoniji se borilo 9bataljona i vie odreda. Na masivu Kozjaka Kumanovskipartizanski odred je saraivao s partizanskim odredima juneSrbije. Pored odreda Slavej", Malesija" i Drimkol" formiran je i 1. kosovsko-metohijski bataljon Ramiz Sadiku". Prvamakedonsko-kosovska brigada obrazovana je 11. novembra.Nakon probijanja Glavnog taba i CK KP Makedonije s jedinicama NOV i POJ u egejski deo Makedonije, polovinomdecembra, formirana je u Futanima 2. makedonska brigada.

Narodnooslobodilaki pokret napravio je snaan proboj usvet zahvaljujui vezama britanskih i amerikih oficira s NOVJ,izvetajima Stojana Pribievia, Sajrusa L. Sulcbergera i dru-

gih saveznikih izvetaa. Za narodnooslobodilaki pokretizjanjavali su se u SAD Luj Adami, Nikola Tesla, ZlatkoBalokovi, i drugi ugledni i uticajni graani jugoslovenskogporekla. Ameriki obavetajni oficir, major Lin M. Feri poslao je oktobra 1943. iscrpan i objektivan izvetaj o stanju uJugoslaviji, prema kome se etnici ne bore protiv okupatora,dok ustae predstavljaju himlerovske teroriste". Feri je sma-trao da narodnooslobodilaki pokret izrasta u drutveni pokretkoji e imati jak uticaj na Balkanu, a verovatno i u celoj Evropi;prema njegovoj oceni, Komunistika partija Jugoslavije nije umogunosti da taj pokret, kojemu stoji na elu, sasvim indok-trinira partijskom linijom". Izvetaj Feria, po arlsu Bolenu,Ruzvelt je na Teheranskoj konferenciji pokazao Staljinu. Jugo-slovenska emigracija, izloena pritisku dogaaja koji joj nisuili naruku, preivljavala je krizu. Izbeglika vlada BoidaraPuria, pod snanim britanskim uticajem, pruala je otporpokuajima da se Mihailovi iskljui iz nje.

Prodor istine o narodnooslobodilakom pokretu u svet,kapitulacija Italije, porazi etnika, otvorenost Jugoslavije pre-ma Italiji na ijem su se jugu nalazili zapadni saveznici,narastanje snaga NOVJ, pomeranja u HSS prema narodnooslo-bodilakom pokretu, faktiko priznanje narodnooslobodilakogpokreta od strane Britanaca, probijanje delimine stratekeblokade u kojoj se NOVJ borila od poetka ustanka, dogaaji sukoji oznaavaju radikalan prelom vojno-politikog karakterana jugoslovenskom ratitu u jesen 1943. godine. Kako sastanovita stanja na velikim svetskim frontovima antifaistikeborbe, tako i dogaaja na jugoslovenskom ratitu 1943, ova


23/41


godina zaista se moe nazvati prelomnom godinom narodno-oslobodilakog rata i revolucije.

Oktobra 1943. u Bariju je osnovana Baza NOVJ, organ zaprijem ranjenika, vojne pomoi i hrane, kao i za prihvatanje, izIstre i Slovenakog primorja, italijanskih vojnika hrvatskog islovenakog porekla koji su eleli da se pridrue narodnooslo-bodilakom pokretu. Britanci su iz Barija prebacivali u El at idruge logore na Sinaju izbeglice iz jadranskog pojasa i njegovogzalea, kojih je bilo oko 27.000 i koji su imali svoje antifaisti-ke organizacije. Saveznikim brodovljem dovoeni su novembrate godine i borci tzv. prekomorskih brigada, sastavljenih odinterniraca iz Slovenije, Dalmacije, Crne Gore, Istre i Slovena-

kog primorja.Septembra 1943, dolaskom brigadnog generala FicrojaMaklejna na elo britanske misije u Jugoslaviji, Velika Britani- ja je de facto priznala NOV i POJ.

Narod Slovenakog primorja i Istre izjasnio se za ujedinje-nje s narodima Slovenije i Hrvatske. Osvobodilna fronta jeposle savetovanja u Pugledu postala slivanjem svih patriot-skih snaga slovenakog naroda, koje su priznale rukovodstvoKP Slovenije jedinstvena politika organizacija, bez koali-cionih elemenata u vrhu.

U Slavoniji, Moslavini, Podravini i Hrvatskom zagorjuubrzan je proces diferencijacije meu lanovima HSS. Nii isrednji stranaki funkcioneri koji su preli u osloboenjekrajeve obrazovali su oktobra 1943. Izvrni odbor HSS naslobodnoj teritoriji, oduzimajui pravo Maeku da bude jedinireprezentant ove stranke u Hrvatskoj.

NOV i POJ su nanele teke poraze raznorodnim snagama jugoslovenske kontrarevolucije. Slovenake jedinice unitile subelu gardu u Zapotoku i zamku Turjak, koji su kolaboracionistinameravali da pretvore u slovenski Alkazar", ali je slovenakakontrarevolucija preko noi promenila gospodara. General LavRupnik, koji je za vreme italijanske okupacije bio gradonaelnik Ljubljane, stupio je posle kapitulacije u nemaku slubu kao ef kvislinke uprave i komandant domobranstva.

Peta crnogorska brigada unitila je u manastiru Ostrogu, uCrnoj Gori, vodstvo etnika s generalom Blaom ukanoviem ipukovnikom Bajom Staniiem.

Raunajui na britansku pomo, genera 1 Petar ivkovizaloio se u emigraciji da se kraljevska vojska, koju je


24/41


prethodno trebalo stvoriti od ratnih zarobljenika i interniraca,iskrca kod Zadra, odakle bi produila intervenciju u unutra-njosti zemlje. Ovaj ivko v i e v plan pokazao se vie negonerealnim jer su se osloboeni Jugosloveni u Italiji opredeljivali

za NOV i POJ, a Britanci u Jugoslaviji menjali politiku premanarodnooslobodilakom pokretu.NOV i POJ su krajem 1943. imali oko 300.000 boraca,

rasporeenih u partizanske odrede i velike vojne jedinice brigade, divizije i korpuse koji su drali front iromJugoslavije protiv preko 400.000 okupatorskih vojnika i 250.000kvislinga. Nakon dvostrukog narastanja svoje borake sileVrhovni tab NOV i POJ je Naredbom od 5. oktobra odredio jedinstveni naziv za korpuse: 1. proleterski korpus u zapadnoj isrednjoj Bosni, 2. udarni korpus u Crnoj Gori, Sandaku iHercegovini, 3. korpus u istonoj Bosni, 4. korpus u srednjemdelu Hrvatske, 5. korpus u zapadnoj i srednjoj Bosni, 6. korpusu Slavoniji, 7. korpus u srednjem delu Slovenije, 8. korpus uDalmaciji. Krajem novembra NOV i POJ su u sastavu ovihkorpusa imali 26 divizija, vie od 10 samostalnih brigada i 108partizanskih odreda i drugih manjih jedinica.

U leto i ranu jesen 1943. sve snage na jugoslovenskomratitu oekivale su da doe do britanske i amerike invazije naistonu jadransku obalu. Kao to se uskoro pokazalo, ovaoekivanja bila su preuranjena, a procene na kojima su poivala

jednostrane. Nastupanje zime opominjalo je Nemce da jeoperacija iskrcavanja odloena za prolee 1944. Njihovi izvori,danas pristupani, pokazuju da su oni poeli uoavati sloenostmeusaveznike konstelacije, uviajui da je pitanje jadranskeoperacije vezano za odnose meu velikim saveznikim silama irazvoj dogaaja u Jugoslaviji. Nemci nisu zaboravljali naustaniki" pokret, kako ga nazivaju, samim tim to su verovalida e ovaj dobiti razmere opteg ustanka ak i ako ne doe dosaveznikog iskrcavanja. Bili su svesni izmenjenog poloajaNOV i POJ u okviru saveznike strategije, poloaja koji e uvreme Teheranske konferencije dovesti do priznavanja te vojskekao samostalnog ratujueg faktora; na drugoj strani, rano supoeli da povezuju porast borbenog raspoloenja na jugoistoku

Evrope s nastupanjem Crvene armije na jugu SSSR-a.Poloaj ratujuih strana na jugoslovenskom frontu, prven-stveno NOV i POJ i Nemaca, bitno se izmenio posle italijanskekapitulacije. NOVJ je dola u posed tekog italijanskog naoru-


25/41


anja, to je ojaalo njenu vatrenu mo i uticalo na nainratovanja. Bilo je i onih koji su u suprotnom taboru raunali dae teka italijanska oprema oduzeti pokretljivost njenim jedini-cama, osobinu koja im je, s probojnou, pripisivana kao

glavna. Preko Jadrana NOVJ je poela da ostvaruje koordinaci- ju s armijama saveznikih zemalja, saradnju u vazdunimnapadima, akcijama komandosa, kao i ekonomske, sanitetske ipropagandne veze, koje su naroito pojaane naredne godine.

Posle italijanske kapitulacije i uspostavljanja veza sa savez-nicima, ime je delimino probijeno strateko zaokruenjenarodnooslobodilake borbe, deo bolesnika i ranjenika upui-van je u junu Italiju i Egipat. Prvi ranjenici, upueni iz 8.korpusa, prevezeni su (njih 220 tekih ranjenika) amcima imalim brodovima od obale do Visa, dok je na ostrvu ostalo jo450 lakih ranjenika. Bolesni i ranjeni partizani upuivani su uItaliju iz Bosanske krajine, Crne Gore (iz Berana) i drugihkrajeva. Bolnica u Grumu (u junoj Italiji) organizovana je podatorima. Deo ranjenika (do 500) leio se u britanskoj bolnici uTarantu.

Ve oktobra 1943. NOVJ je imala 150 lekara, ali bezpodataka za Makedoniju, Srbiju i Sloveniju. Prvi korpus jeimao 12 lekara; 2. korpus 20; 3. korpus 23; 5. korpus 17; 8.korpus 15; 26 divizija 8; Glavni tab Hrvatske, sem 8. korpusa,50; Vrhovni tab 3 i ostali 5 lekara.

Nemci su, oigledno, bili nemoni da ispune balkanskiprostor posle ispadanja Italije iz rata. Hitler je traio da serazorua i otpremi u Nemaku oko 250.000 italijanskih vojnika,da se organizuje odbrana dalmatinsko-crnogorsko-albanskeobale, duge otprilike 1.000 km, da se osiguraju putevi i pruge,

zatite vani rudnici i drugi privredni objekti. Nemake snage uJugoslaviji borile su se da odre saobraaj na pruzi Zagreb BrodZemun, BeogradNi, obezbede plovidbu Dunavom itransport dolinom Ibra, eksploataciju Bora, Trepe, Ljubije,Varea. Suoeni s pretnjom od zapadnih saveznika iz Italije iCrvene armije na istoku, s pritiskom NOVJ i drugih balkanskihpokreta otpora, kao i s potrebom da osiguraju izvlaenje svojihtrupa s juga, iz Grke, Vardarsko-moravskom dolinom, Nemcisu posedanju jadranske obale i dranju Balkana pridavaliodluujui znaaj, iz vojno-politikih i ekonomskih razloga.Uporni u odbrani Balkana, oni ipak usled promenjene optevojne situacije i osipanja vlastitih snaga, te jaanja NOV


26/41

^ 0 ^ NAROD NOOSL OBOD ILAK I RAT I REVOLUCIJA

Jugoslavije nisu viep l a n i r a l i sveobuhvatne operacije.Nemaku panju apsorbovali su istoni i italijanski front, od-brana Nemake i atlantskog bedema". Akcije NOV i POJ su serasprostranile, zahvatajui sve delove zemlje, a nemaka infe-riornost prema zapadnim saveznicima u vazduhu i na morupostajala je izrazita. Nemaka Vrhovna komanda poela jedaprimenjuje strategijsku defanzivu", kako je vojni istoriarinazivaju, koja nije iskljuivala niz manjih ili veih, meusobnopovezanih operacija. Drugi oklopni SS korpus iz Italije vodio jeve u septembru borbe na tlu Slovenije, iz baza u Gorici, Triui Trstu. U telegramu Vrhovne komande Vermahta od 24.septembra Komandi 2. oklopnog SS korpusa stojalo je da se, uskladu s Hitlerovim nareenjima, ugui narodnooslobodilakipokret u Istri. Navodilo se da je Hitler naredio da se ustanikipokret u Istri zbrie i ustanici iskorene. Slovenaki narod",pisalo je u telegramu, nakon akcije, za nas ne sme dapredstavlja vie nikakvu opasnost." Polovinom oktobra tab 2.oklopne armije predviao je na tlu Makedonije, Crne Gore,Bosne i Hercegovine i Hrvatske vie operacija.

Jedinice NOV i POJ su posle italijanske kapitulacije draleobalu Slovenakog primorja, Istre i Hrvatskog primorja, obalu

srednje Dalmacije od Splita do Neretve, s ostrvima, i jadranskozalee. Nemaka komanda je septembra 1943. organizovalaoperaciju Volkenbruh" sraunatu na razbijanje ustanikibsnaga u Sloveniji, Istri, Hrvatskom primorju i Gorskom kotaruradi zaposedanja severoistonog Jadrana koja je zavrena 12.novembra odbacivanjem snaga NOV i POJ od obale i zauzima-njem glavnih mesta i puteva u severozapadnom delu Jugoslavi- je. Gotovo istovremeno s operacijama u toj oblasti obnovljenasu neprijateljska dejstva u Dalmaciji, Lici, na Kordunu i uBaniji u cilju osiguranja zalea i posedanja dalmatinske obale.Poetkom oktobra jedinice 26. divizije NOVJ kontrolisale suobalu od Splita do ua Neretve sem Omia, Makarske,Ploa, poluostrva Peljeca. Na severu Crne Gore Nemci suorganizovali operaciju Balkanski klanac" protiv 2. udarnogkorpusa. U borbama od septembra do kraja novembra 2. udarnikorpus oslobodio je istoni deo Crne Gore, vei deo Sandaka,deo Hercegovine, razbio etnike snage i formirao vie novih jedinica, meu kojima 29. diviziju, 6. crnogorsku i 6. sandakubrigadu. tab Mornarice NOVJ i tab 26. divizije formirali su


27/41

JUGO SLOVE NSKO RATITE 1943 2 4 3

z a j e d n i k i Operativni tab za odbranu ostrva Hvara, Braa,olte, Korule i Mljeta.

Mada se teite nemakih akcija nalazilo u zapadnim krajevima Jugoslavije, borbe su voene i protiv narasie snage NOV

i POJ u Moslavini, Podravini, Hrvatskom zagorju, Slavoniji,radi kontrolisanja doline Save i prostora izmeu Save i Drave.Nemaka komanda posveivala je posebnu panju Bosni, zbognjenog znaaja za zalee Jadrana, strateke vanosti dolina Sa-ve, Vrbasa, Bosne, Une, kao i radi spreavanja NOV i POJ da pre-ko Drine upadnu u Srbiju.

U Srbiji su formirane 1. umadijska (5. oktobra), 1. juno-moravska (12. oktobra) i 2. junomoravska brigada (20. novem-bra 1943).

Glavni tab i Oblasni partijski komitet Kosova i Metohijeprebacili su nove borce oktobra 1943. na severne padinear-planine, gde je formiran Kosovsko-metohijski partizanskiodred, kao i na podruja Jablanice i Vranja, jer na Kosovu iMetohiji zbog pritiska albanskih masa nije bilo uslova zanarodnooslobodilaku borbu.

Za feldmarala Maksimilijana ion Vajksa vojne akcije naBalkanu su oktobra meseca izgubile karakter gerilskog rata, jersu ih izvodile jake snage, planski voene i za planinskoratovanje dobro opremljene. Komandant nemakih efektiva na jugoistoku vie nije govorio o gerili, niti je borbu protiv NOVJposmatrao kao stvar u policijskoj" kompetenciji. Borci tevojske i dalje su nazivani banditima" a njihove jedinicebandama", ali to ne upuuje na zakljuak da Nemci nisu imaliu vidu promenjen odnos snaga.

Jula 1943. nemaki tabovi su davali publicitet Hitlerovojodluci da se ratni zarobljenici ne streljaju, koja je s pomenutimsaznanjem odraavala i potrebu Treeg rajha za radnom sna-gom, a na drugoj strani davala podsticaj ustanicima za prebe-gavanje neprijatelju, to je razblaavalo propagandu da Nemciubijaju zarobljenike. Teko je bilo ne priznati nezavisno odneprihvatljivih objanjenja koja su za to davana da komuni-stika ideologija" rastae Mihailovievu organizaciju i u Srbiji. Nemci su uoavali da rast pokreta zavisi od dobrovoljne

saradnje stanovnitva ili, kako kae njihov izvor, odduhovne predispozicije unutar stanovnitva okupiranih zema-lja". Fon Vajks je izriito napominjao da je komunistikipokret" u usponu. On nije krio strah da na podruju Jugoslavije


28/41


29/41


jedinice kao Srpska dravna straa i Srpska granina straabile nesigurne u sluaju ustanka nacionalnih snaga" ilisaveznikog iskrcavanja, iako nesumnjivo pouzdane u antiko-munistikim okrajima. Krajnji korak u izraavanju nepovere-

nja prema etnicima Nemci su odgodili za tzv. kritini trenutak invaziju. Po silasku Italijana s balkanske vojne i politikescene, i zbog izostajanja anglo-amerike invazije, etnici surazvi l i kolaboraciju s Nemcima zakljuujui tajne ugovore.Nemaki tabovi su veoma hladnokrvno analizirali novonastalus i tuac i ju , uoavajui i dobre i loe strane saradnje s etnicima.Njihove analize polazile su od toga da su ovi izgubili svojezatitnike, Italijane, pretrpeli vojni poraz u Hercegovini i Crnoj

Gori u prolee 1943, da su se Britanci preorijentisali uJugoslaviji priznavanjem NOVJ, emu je usledio pritisak navelikosrpsku veinu u emigraciji da natera Mihailovia naostavku. etniki sporazumi s Nemcima o oruanom primirju,ogranienom na odreeni prostor, predviali su i povremenozajedniko voenje borbe protiv komunizma. Nemci su, kaopreduslov za njihovo sklapanje, traili od etnika da prekinuborbena" i sabotana dejstva" protiv Vermahta i njegovihsaveznika; da prilikom uestvovanja u zajednikim borbamaprotiv komunista budu pod nemakom komandom; da prekinusve veze sa silama koje se nalaze u ratu s Nemakom i izruelanove njihovih misija; da uestvuju u propagandi protivkomunizma.

Posle Mihailovievog poraza u Crnoj Gori, Hercegovini iistonoj Bosni, i njegovog povratka u Srbiju, Nemci su procenji-vali da e on u narednom periodu pokloniti najveu panjuorganizaciji svojih snaga u tom rejonu Jugoslavije. Stoga i niz

lokalnih operacija protiv njegovog i drugih etnikih tabova.Znaaj Srbije je ponovo porastao nakon italijanske kapitulacije. Tito je oktobra 1943. isticao njenu strategijsku vanost:vojnu i politiku, optu i jugoslovensku. Vodstvo narodnooslo-bodilakog pokreta, odnosno nove Jugoslavije, jasno je uvialoda velikosrpska buroazija i dalje rauna na etnike, Mihailovi-a, obnovu monarhije, zaustavljanje sovjetskog prodora naprilazima Balkanu. Mihailovi je odbijanje partizanskog upadau Srbiju smatrao svojom dunou. Nemaki izvori upozoravajuda je on verovatno precenjivao borbenu sposobnost svojihtrupa, kao i ivotnu snagu konzervativne ideje" nasuprot-,revolucionarnim elementima". Strahujui od komunistike


30/41


31/41


isto hrvatsko telo; i jedni i drugi su maevi kue Karaore-via."

Nemaki izvetaji u jesen1943. ostanju u NDH bili su vie

nego porazni. Poznato je da su, nasuprot Zigfridu Kaeu,general Gleze fon Horstenau i, uopte, vodei ljudi Vermahtamalo verovali u mogunost njenog samostalnog opstanka isamoodbrane. Od septembra 1943. za slabosti i propuste"NDH krugovi Vermahta optuivali su Nemaku, tvorca ipomagaa ove kvislinke drave i njenog teroristikog mehani-zma. Politike, upravne i privredne prilike ocenjivane su kaokatastrofalne, uz napomenu da je ustaka vlada izgubila svakioslonac u pravoslavnom, muslimanskom i hrvatskom stanovni-tvu. Govorilo se o pravnoj nesigurnosti, haosu, ugroenostiivota i imovine; navodilo se, takoe, da je vei deo inovnitvakorumpiran, podmitljiv, nepravian i nesposoban. Nemci suvideli perspektivu samo u vlastitom preuzimanju izvrne vlasti uNDH, ali nisu skrivali injenicu da nemaju snage za tajpoduhvat. U datim prilikama okupatorski sistem nije raspola-gao realnom osnovom za svoju odbranu i odranje. Koliko suNemci sagledavali pravu situaciju videlo se najbolje iz toga to

u svojim analizama nisu ostajali na konstataciji da u NDHautoritet drave" i vlasti vie ' ne postoje, nego su, ovojnasuprot, govorili o vlasti narodnooslobodilakih odbora, zakoju se doslovno isticalo: Komunisti nesmetano ubiraju porez,u poljoprivrednim oblastima u itu, odravaju analfabetskekurseve. U oblasti koja im je preputena, a koja se proteepreko cele zapadne i srednje Bosne, oni sada imaju svojuupravu preko narodnooslobodilakih odbora.To su civilniodbori u selu i gradu, koji su preuzeli poslove optinskih isreskih uprava (i vojnu privredu). Pored njih postoje i komuni-stike vojne vlasti u pozadini, koje se sastoje od komandioblasti, za jedan ili vie hrvatskih okruga, i komandi mesta, zavea mesta i vane vorove. Ti organi vode policijske iprivredne poslove i vre kontrolu u pozadini, kao i regrutovanjeza bande. Danas praktino postoji na velikim podrujima, kakou selima, tako i u gradovima, sovjetska drava."

Nemci su se uzaludno obraali Hrvatima kao sila koja imvraa more i obalu koju su im Italijani oduzeli u prvoj godini,,dravne samostalnosti". Nemaka vojska ih je pozivala kaoto se vidi iz jedne radio-proklamacije generala Glezea fon


32/41


Horstenaua koju navodi Vasa Kazimirovi da odazivaju-i se glasu domovine, zajedno s njom nastupite (s nemakomvojskom) i vae zastave, zastavu Hrvatske, istaknete ne samo uSenju i Dubrovniku, ve i u Zadru, ibeniku i Splitu, i tako

oslobodite svoju brau od teko snoenog ropstva".Bez rezultata su ostali i pregovori Lorkovia i Mandia saHrvatskom seljakom strankom, koja nije pokazala spremnostda da legitimaciju ustakoj vlasti u datoj situaciji. Donekle sepristajalo samo na neku inovniku" ili neutralnu vladu".Oigledno da je bilo neisplativo kompromitovati se sa ustaamakada je svima bilo jasno da njihovi gospodari nemaju izgleda dadobiju rat, posebno posle ispadanja Italije iz rata. Za reformeNDH bili su raspoloeni deo domaih ustaa i pristalice ranijeStranke prava, koji se nisu ustruavali prebacivanja na drugustranu poto bi prethodno Paveliu obezbedili neku reprezenta-tivnu ulogu. Tendencije alibizma su sa neuspesima poele sve jae izbijati. Izvetaji Abvera su meu pristalicama ove ustak struje navodili ministra spoljnih psolova Stijepa Peria, ministra unutranjih poslova Mladena Lorkovia, dravnog sekretara Bulica i druge. Paveli je, meutim, imao doslednu podrk"sive eminencije NDH Kaea. Pritajenu opoziciju njegovoj vlast'poglavnik je nazivao masonskom, anglofilskom i neprijateljimNemake. Oslanjajui se bez ostatka na Nemce, Paveli je i sad kao 1942. kada se oslobodio svojih rivala, dinastije Kvaternik" izmanevrisao svoje protivnike. Pokazalo se jo jednoda Nemci nisu imali blieg i pouzdanijeg saveznika od Paveliu tom kraju Balkana.

Novo razoarenje nastalo je posle stvaranja nove admini-strativne jedinice u kojoj su se nali Trst i Rijeka za koje jeHitler predviao da postanu velika luka Treeg rajha naJadranu, a Boka Kotorska najvea nemaka ratna luka naSredozemlju. Na elo nove pokrajine doao je gaulajter KorukeFridrih Rajner (Rajnerovo kraljevstvo"). Zalaganje Kaea daRijeka pripadne NDH dovelo je do toga da ga Ribentrop ukorireima da je njegova uloga da u Zagrebu zastupa interese Rajhaa ne NDH. U novu jedinicu uao je deo Slovenije koji nijepripadao austrijskim pokrajinama Korukoj i tajerskoj, Gori-

ca i cela Istra.Posle italijanske kapitulacije Nemci su teite bandi"videli u rejonu oko Splita gde se, po njihovoj proceni, nalazioTito u Sandaku, na Kosovu i Crnoj Gori. Angaujui se


33/41


najpre da posednu najvanije strateke take, a kasnije da uistonoj Bosni razbiju koncentraciju NOVJ prema Srbiji (opera-cija Kugel-blic"), oni nisu zanemarivali politika sredstva ikombinacije u borbi za odbranu Balkana i otklanjanje bolje-vike opasnosti", od koje ih je hvatala panika. Trei rajh jeposle pada Italije obeavao autonomiju stanovnitvu NDH,Crne Gore i Albanije, avgusta 1943. o Crnoj Gori i podrujuLjubljane jo se nisu davale definitivne izjave, dok je ustakojvladi bilo stavljeno do znanja da istakne neogranieno pravo naDalmaciju, objavljujui osloboenje obalnog podruja. Musli-manima u Sandaku garanotvan je nacionalni i kulturnirazvitak". Ova obeanja imala su malu vrednost, jer je Dalma-

cija, kao i Istra, bila zahvaena optenarodnim ustankom, aNDH rasulom. Na tlu Sandaka operisale su sandake jedinicei 2. korpus NOVJ. Nemci su bili svesni da u Crnoj Gori vladajukomunisti", a da se lek za NDH moe nai samo u stvaranjunove dravne strukture". Po njihovim izvetajima, raspadanjedomobrana u NDH nije se moglo vie zadrati ni organizacio-nim merama ni obeanjima. Ukazivano je, meutim, da sepoboljanje situacije moe oekivati tek onda kada se usposta-vi nov hrvatski dravni autoritet, tj. kada se slomi Titovavladavina i stvori novi poredak pod nemakom zatitom".

Prema Vasi Kazimiroviu, Kaea su plenili planovi o mogu-nosti izdvajanja hrvatskih partizana od NOVJ, iako je Hitlerzauzeo stanovite marta 1943. da se sa buntovnicima nepregovara ve da se oni streljaju. Novembra 1943, pre drugogzasedanja AVNOJ-a, Marijan Stilinovi je u Zagrebu razgovaraosa Kaeom, kojega nije naputala ideja da partizanske snagerazdvoji na dva nacionalna tabora". Ustae su irile vesti da jeve uspostavljena veza sa partizanskim vodstvom u ciljusklapanja sporazuma za sluaj da se Nemci povuku sa Balkana iiz Hrvatske. Razgovore sa Stilinoviem (pod pseudonimomSreko unjarevi) nastavljao je preko. Hansa Ota, agentaAbvera, o razmeni zarobljenika, otkupu konja za potrebenemake armije na teritoriji koju su ugroavale snage NOVJ,izvozu ve poseenog drveta, otpremi hlora iz Elektro-Bosne"za nemaku farmaceutsku industriju. Kae je istovremeno radio

na operaciji zarobljavanja Tita. Nezavisno od Kaea, pregovoresa predstavnicima Vrhovnog taba vodio je novembra i decem-bra 1943. i Gleze fon Horstenau oko stalne razmene zarobljeni-ka, i pitanja statusa zarobljenika. Od poetka 1944. razmena


34/41

1 *0


zarobljenika je prela u nadlenost Glavnog taba Hrvatske.Razmena je vrena u odnosu 1:1. Prema nekim izvorima,ukupno je razmenjeno otprilike 2000 ljudi. Razmena je faktikiobavljana do kraja rata, ali nije dolo do pismenog sporazuma, jer bi Vermaht onda morao da prizna NOVJ za zaraenu stranu.Nemci su Crnu Goru nazivali komunistikom" ve posleitalijanske kapitulacije. Polovinom decembra njihovi izvori sunapominjali da nemaka vlast zahvata 5 do 15 srezova, i to jedan u priobalnom pojasu i 4 u unutranjosti, s gradovimaCetinjem, Podgoricom, Danilovgradom, i Nikiem bez okoline.Koliko su etnici bili moralno pokolebani pokazivalo je Nojba-herovo miljenje da se oni mogu upotrebljavati tek uz ukljuiva-

nje nemakih lovakih grupa kao skeleta" njihovih formacija.Po njemu bi proglaenje mobilizacije oduzelo NOVJ bazu zaregrutovanje. U skladu sa svojom politikom, Nojbaher sezalagao za ujedinjavanje obeju nacionalistikih grupa u CrnojGori: pansrpskih elemenata", odnosno bjelaa", i separati-sta, zelenaa", a na bazi federacije Crne Gore sa Srbijom. Kaotree sredstvo predlagano je davanje veih ovlaenja Uprav-nom odboru" (Narodnoj upravi") u borbi protiv sadanjestvarne i ideoloke nadmonosti boljevizma". Otkako jegeneral-major Vilhelm Kajper, feldkomandant za Crnu Goru iKotor (Boku), ustanovio ovo kvislinko telo, u duhu Nojbahero-vih ideja o integraciji antikomunistikih snaga, ono se, dokrajakompromitovano svojim sastavom i ulogom, nije vidnije niosealo. Kajper je zahtevao da vlada" sve svoje mere potinivojnim interesima. Pod vidom odbrane nacionalne asti" on jeupuivao kolaboracioniste u bit uloge Upravnog odbora":odbranu Crne Gore u nemakom interesu.

Uz pomo ustaa, Sekula Drljevi je zapoeo rad na obnovicrnogorske dravnosti, to je trebalo da poslui kao protivteaplanu Hermana Nojbahera o federaciji Srbije i Crne Gore.

Druga prizrenska liga, stvorena oktobra 1943, izrazila jepretenziju da Kosovo i Metohiju, s drugim etnikim" iptar-skim krajevima, prikljui Velikoj Albaniji", pod nemakimprotektoratom.

Albanija i Kosovo bili su predmet razmatranja kontrarevo-lucionarnih snaga u frontu koalicije ujedinjenih naroda i onihOsovine u toku celog rata. Grka izbeglika vlada je pretendo-vala na severni Epir, Koru i Argirokastro, smatrajui te oblastigrkim po etnikom osnovu i istorijskom pravu. Jugoslovenska


35/41

JUG OSL OVEN SKO RATITE 1943 2 4 3

izbeglika vlada je smatrala juna 1943. da se granice izmeuJugos lav i jei Albanije imaju obnoviti bez izmena, dakle uspo-s tav i t i kao pre rata. Predstavnici Poslanstva Kraljevine Jugo-s lav i je u Kairu vodili su krajem jula 1943. razgovore sa grkimvojno -politikim predstavnicima o sudbini Albanije. Grci sunas to ja l i da ubede Britance da Albaniju treba podeliti izmeuJugoslavije i Grke, jer su Albanci nesposobni za obnovusamostalne drave.

Prema grkim analizama, ako se Albanija podeli Jugoslavijabi dobila milion Albanaca umesto pola miliona koje ve ima,koji bi bili manje opasni nego milion van granica i u neprija-teljskoj dravi". Grki predstavnici su uveravali Britance da

ako albanska obala bude u rukama Balkanske unije (formacijepod britanskim uticajem) sigurnost Balkana bi bila mnogovea nego ukoliko bi ostala u rukama slabe Albanije, koja je nebi mogla braniti, ak i kada bi htela. Avgusta 1943. dolo je dorazgovora izmeu predstavnika grke vlade o teritorijalnimrevandikacijama ovih zemalja prema Bugarskoj i Albaniji nabuduoj Konferenciji mira. Grci su pourivali da se ovo pitanjeblagovremeno postavi pred saveznike, poto se prethodnopostigne saglasnost, ali su predstavnici jugoslovenske emigracije jo 1942. smatrali da raspravu o tome treba odloiti.

Iz ovih, istina, oskudnih izvora kojima za sada raspolaemo,proizilazi da jugoslovenska vlada u izbeglitvu nije imalapretenzija da istie teritorijalne zahteve prema Albaniji, uopteda dovodi u pitanje integritet susedne drave. tavie, iz Kre-kove izjave vidi se da prema Rumuniji, Bugarskoj i AlbanijiKraljevina Jugoslavija nita ne trai sem da se Jugoslavijaobnovi u okviru starih granica. Razumljivo da slovenakaemigracija nije postavljala pitanja revizije granica sa ovimzemljama, zainteresovana pre svega za izmenu granica premaItaliji i Austriji.

Dodiri sa grkim predstavnicima pokazuju da su nai junisusedi bili nosioci ideje o podeli Albanije, ideje koju Jugosloven-ska izbeglika vlada nije prihvatila. Tim povodom mora se istaida su Grci ovo pitanje pokrenuli u vreme kapitulacije Italije,kada je, zbog unutranjih dogaaja u Jugoslaviji, koji se moguoznaiti kao plima narodnooslobodilakog pokreta", dolo dosmene vlade Miloa Trifunovia i imenovanja inovnike" vla-de Boidara Purica, preko koje je britanska vlada elela da spro-


36/41

1 *0


vede politiku kompromisa u Jugoslaviji i odstrani iz vlade Dra-u Mihailovia.

Grka je bila u ratu s Albanijom, ija je kvislinka vladaobjavila rat na strani faistikog agresora 19401941. godine.Prilikom formiranja Balkanske unije izmeu Jugoslavije iGrke proglaeno je da je ova nova formacija otvorena i zadruge zemlje ukljuujui i Albaniju. Iz toga bi se mogao izvoditizakljuak da njen subjektivitet nije bio dovoen u pitanje odstrane Velike Britanije, iako britanska vlada nije saraivala saizbeglim kraljem Ahmetom Zoguom, smatrajui ga nesigurnim iprevrtljivim saveznikom.

Predstavnici grke i jugoslovenske emigracije potpuno su

previali aktivnost i program narodnooslobodilakih pokretaJugoslavije i Albanije, posmatrali razvoj u sklopu tuih meu-narodnih kombinacija (Balkanska unija, itd.) i pasivno prihvati-li da meunarodne odnose i unutranji razvoj gledaju krozprizmu odnosa velikih sila i njihovih protivurenih interesa.

Moljeviev projekat iz 1941. je predviao da severnaAlbanija ue u sastav Velike Srbije" (obnovljene Jugoslavije),ukoliko ne bi dobila autonomiju.

Ultranacionalist, moraki frankovaki barjaktar" jo prerata, a u ratu Paveliev pouzdanik Sekula Drljevi, zalagao seda Nemci podre balkansku konfederaciju Albanije, Grke iBugarske u kojoj bi mogla da se nae i samostalna" CrnaGora. Iznoena je i ideja Jadranske federacije izmeu NDH,kvislinke Crne Gore i Velike Albanije. Sve njegove kombinaci- je bile su usmerene protiv Srbije u kojoj je ovaj patolokiseparatist i faist gledao najveeg neprijatelja.

Nezavisno od nacionalnih protivurenosti za sve kolabora-cioniste je bilo bitno internacionalno jedinstvo antikomunisti-ke borbe. O tome svedoe veze koje je Mihailovi uspostavljaosa kontrarevolucionarnim snagama pukovnika Muharema Bar- jaktarija u Albaniji. Navodno je trebalo uspostaviti veze isaradnju izmeu Srba i Arnauta" kako bi se pomagali u imeostvarenja devize Balkan balkanskim narodima". Kraljevskiposlanik Jovan onovi je uveravao albanskog kvislinga,pukovnika Muharema Barjaktarija, da je budunost Albanaca unjihovim rukama i da e oni, ako se budu borili protiv Osovine isaraivali sa Mihailoviem (koji se sam nije borio protivokupatora), osigurati svoje mesto prilikom zakljuenja mira. S jedinicama pukovnika Barjaktarija odravali su veze britanski


37/41

JUGOS LOVENS KO RATITE 1943 2 4 3

oficir i . Njegove jedinice s jasnom antikomunistikom orijentaci- jom, operisale su u severnoj i srednjoj Albaniji.

Barjaktari je napadao albanske komuniste kao predstavnike;panslavistike volje" Beograda. Ostvarenje saveza izmeu

nacionalistikih i kontrarevolucionarnih pokreta Jugoslavije iA lba n i j e imalo je glavni cilj u zajednikom suprotstavljanjuNOVJ Jugoslavije i NOV Albanije, iako ih je delila provalijasuprotnih nacionalno-teritorijalnih pretenzija. Tako su alban-ski kvislinzi raunali na ukljuivanje Kosovai Metohije, delaCrne Gore, zapadne Makedonije i severnog Epira u VelikuAlbaniju" i stvaranje etniki iste, proirene drave na Balkanukoja bi izmenila konstelaciju odnosa meu balkanskim drava-ma uspostavljenu posle 1913. i 1918. godine.

Ideju Velike Albanije" je zastupala i razvijala kvislinkavlada Mustafe Kruje u Tirani,i njegovih naslednika, prvo poditalijanskim a kasnije (u novom sastavu) nemakim patronatom.Nemaka je nastavila politiku Italije u Albaniji i na Kosovu.Kvislinzi se okreu Nemakoj koja nastoji da osigura jadranskuobalu od invazije posle ispadanja Italije iz rata, paralie dejstvonarodnooslobodilakih snaga, produbi neprijateljstvo izmeuAlbanaca i Grka, obezbedi juni bok Treeg rajha i povlaenjenemake vojske s Balkana na kraju rata. Kvislinku politikunosila je grupa sa Ibrahim-begom Biakijem, koga je novembra1943. na elu vlade zamenio Redep Mitrovica, poreklomizKosovske Mitrovice.

Organizacija Bali kombtar, sa Mehdijem Fraerijem na elu, javila se u poetku kao antiitalijanska snaga, ali je poslerazvrgavanja sporazuma u Muki sa narodnooslobodilakimpokretom Albanije postala kolaboracionistika snaga, s jakim

idejno-politikim uticajem u Albaniji, na Kosovu i Metohiji, uMakedoniji i Crnoj Gori, zagovarajui etnike granice" i Veli-ku Albaniju".

Velikoalbansku koncepciju izraavala je i Druga prizrenskaliga, formirana pod pokroviteljstvom Nemaca septembra 1943.godine. Osnivaka skuptina ove kontrarevolucionarne organi-zacije odrana je u Prizrenu, 1619. septembra 1943. godine.Za predsednika Centralnog komiteta Druge prizrenske lige

izabran je Redep Mitrovica (kasnije ga je smenio Bedri Pejani aovoga Dafer Deva). Liga se zalagala za etniki isto Kosovo,ouvanje albanske nadmoi nad slovenskim ivljem, suprotsta-vljanje snagama NOVJ, onemoguavanje obnove Jugoslavije.


38/41

1 *0


Ova kvislinka tvorevina se ukljuivala u planove HermanaNojbahera, opunomoenika Treeg rajha za Jugoistok, koji jesistemom vazalnih reima i dravica na Balkanu nastojao daobezbedi politiki uticaj na Balkanu. Nemcima je bilo stalo dase pojaaju pomone kvislinke snage Vermahta u otporuNOVJ.

Na ovom okupu kolaboracionista prisustvovali su delegatiiz Kosovske Mitrovice, Pritine, Prizrena, Pei, Debra i Sjenice.Prema usvojenoj proklamaciji proglaeno je ujedinjenje Kosova,Debra, Struge, Ulcinja i Tuzi s Albanijom. U KosovskojMitrovici je obrazovan Okruni komitet Lige, iji je predsednik bio Ibrahim Ljutvi.

Herman Nojbaher je uspeno primenjivao svoju politiku naKosovu i Albaniji, isto tako kao to je na drugoj stranisprovodio planove sa srpsko-crnogorskim kvislinzima u vidupolitike srpsko-crnogorske federacije preko Sandaka. Time jeistovremeno zabijen klin izmeu srpsko-crnogorskih i alban-skih kvislinga, koje je ujedinjavala borba protiv narodnooslobo-dilakog pokreta, ali su ih razdvajali nepomirljivi nacionalizmi.Iz programskih opredeljenja Druge prizrenske lige vide se njenimegalomanski i porobljivaki planovi prema Crnoj Gori, Srbiji,Sandaku i Makedoniji. O znaaju ove lige u sklopu nemakihplanova najbolje govori injenica da je njen predsednik RedepMitrovica novembra 1943. doao na elo albanske kvislinkevlade.

Kvislinki organi i organizacije (vojne i politike) rapidnosu gubili uticaj i u Srbiji, iako su Nemci i dalje stajali nastanovitu da treba podravati autoritet" Milana Nedia kaoznaajnog faktora za okupacionu silu. Hitlerovo nepoverenjespreavalo je Nojbahera u njegovim irim planovima i kombi-nacijama s Nediem; ono nije nestalo ni poto je ovaj posetioFirera 18. septembra 1943, uprkos tome to je verno sluioNemcima.

Nemci su malo ta oekivali od smene izvrene u NDHdovoenjem dr Nikole Mandia na elo vlade, starijeg oveka ipolitiara bez ugleda. U irokim krugovima verovalo se da biMaek mogao da smeni poglavnika. Nemake analize supodvlaile i veiti san" Muslimana za autonomijom; oni su,inae, ve due vreme ispoljavali nezadovoljstvo to slue kaogromobran" u sukobima Srba i Hrvata. Stoga su i musliman-


39/41


40/41

1 *0


sku krajinu. Nemakim ofanzivnim akcijama bila je zahvaeni oblast izmeu Kupe i Save, Pokuplja i Turopolja.

U ovim zimskim operacijama Nemci su se rukovodili tinida posednu jadransku obalu i oteaju ofanzivna dejstva jediniama NOV i POJ. Za te nemake ofanzive karakteristino je dsu bile sinhronizovane i brze. Prema instrukcijama Vrhovnotaba, jedinice NOV i POJ su u jesen i zimu 19431944izbegavale okruenja i razvlaile snagu neprijatelja, napadalnjegove bokove, komunikacije i pozadinu, s namerom da mnanesu to vee gubitke u ljudstvu i materijalu.

Po zavretku operacija Volkenbruh" jedinice NOV i POJSloveniji, organizovane u 7. i 9. korpus, nastavile su d

napadaju utvrena neprijateljska uporita, prenosei borbutajersku i austrijski deo Koruke.Kao neprekidno arite ustanka, Srem je bio meta nemaki

i ustakih napada i bezuspenih pokuaja da se narodnooslobodilaki pokret razbije, a obrazovanje novih jedinica NOV i POsprei. Marta 1944. prola je kroz jugozapadni Srem 13.legionarska SS-divizija, pustoei sela i nanosei teke gubitkeneborakom stanovnitvu.

Novoobrazovana 1. umadijska brigada je na putu iz Srbijeu Bosnu, iskrvarila u borbi s Nemcima 4. decembra 1943.branei, zajedno s 2. proleterskom brigadom, limski mostobrankod Prijepolja, na kome je palo oko 400 boraca.

Kapitulacija Italije takoe je uticala na oivljavanje otporaprotiv Nemaca i albanskih kvislinga na Kosovu i Metohiji, ali jetaj prostor jo bio pod kontrolom velikoalbanske reakcije.Zalaganjem Nemaca, kvislinke vlade i Centralnog komitetaDruge prizrenske lige za stvaranje SS trupa u Velikoj Albaniji,na Kosovu je formirana SS divizija Skenderbeg", s nemakimkomandnim kadrom. Ona je obezbeivala prostor Kosova,zapadne Makedonije i istonog dela Crne Gore. etnike snageu okviru 1. i 2. kosovskog etnikog korpusa delovale su vanKosova, u predelu Gornje Jablanice i na Kopaoniku, revanira- jui se albanskoj narodnosti za teror albanskih kvislinga nadsrpskim i crnogorskim ivljem, i na taj nain obelodanjujuisvoje vienje nacionalnih odnosa u budunosti.

Glavni tab Makedonije je teio da prenoenjem borbi ucentralni i istoni deo zemlje proiri ustanak, mobilie noveborce, uspostavi saradnju s partizanima u junoj Srbiji i naKosovu. Plan za februarski pohod makedonskih jedinica donet


41/41

JUG OSL OVE NSK O RATITE 1943 2 4 3

je u drugoj polovini januara1944. na planini Kouf. Makedon-sko-kosovska brigada je olakavala napredovanje grupe bata-ljona i Glavnog taba s krajnjeg juga kroz istonu Makedoniju upravcu Kumanova i Vranja. Ovaj borbeni pohod izveden je pod

tekim vremenskim uslovima. Za23 dana preden je put odKoufa do Kozjaka, dug oko400 km, koji je vodio krozneprohodneplanine prekrivene snegom: Belasicu, Plakovicu iOsogovo.Februara 1944. formirana je 3. makedonska udarnabrigada. Jedinice NOV i POJ su proirile ustaniko podruje,rasplamsale borbu i pojaale borbeni sastav, ali su ih u prolee1944. snage 5. bugarske armije odbacileod glavnih saobraajni-ca prema Grkoj i Bugarskoj.

Uviajui znaaj Visa, najisturenije ostrvske take premaItaliji, Nemci su marta i aprila 1944. planirali desant na ovoostrvo, ali su, svesni svoje vazdune i pomorske slabosti, odnjega odustali. Preuzimajui inicijativu, Vrhovni tab NOV iPOJ je desantnim operacijama na Mljet i Korulu, aprila, ioltu, maja meseca, sasvim onemoguio nemake planove zanapad na Vis. U napadima na ostrva i povlaenju posleizvedenih zadataka u prolee te godine, odluujuu ulogu imalisu pripadnici Mornarice NOVJ, koja je sve vie sadejstvovala skopnenim snagama i oteavala pomorski saobraaj neprijat

Documents

Branko Petranovic Istorija Jugoslavije II 7