BratislavaTokom seobe naroda, Sloveni su se nastanili na podruju dananje Bratislave. Predvoeni ovekom pod imenom Samo, formirali su prvu organizovanu zajednicu Slovena, kao odbranu od avara. Posle njegove smrti, drava se raspala na nekoliko oblasti. Naknadnim spajanjem ovih oblati oformie se Moravsko carstvo.

Ali krajem veka formirae se jo jedna drava: Maarska pod vostvom Itvana, Stefana I i tada e se teritorija dananje Bratislave pripojiti Maarskoj. Bratislava je postala glavni ekonomski i administrativni centar granine oblasti Maarske.

Vaan period u istoriji Bratislave je kraj 14. I poetak 15. Veka, tokom vladavine maarskog kralja igismunda. Upravo e on osigurati Bratislavi slobodu- Bratislava postaje slobodni kraljevski grad, dobija grb i razne privilegije. U 16.veku, politiki dogaaji u okolini odredili su dalju sudbinu Bratislave. 1526. U bitci na Mohau poginuo je maarski kralj. Ojaali turci kretali su se ka srcu maarske i maarsko plemstvo se povlailo u tadanju unutranjost drave, a sadanju Slovaku, prenosei takoe i dravnu administraciju. U Bratislavi je odlueno da e novi kralj biti habzburgovac Ferdinand.1530. Turci su doli i do Bratislave i znaajno otetili grad u topovskoj vatri. Kada je pao Budim u turske ruke, presto se negde morao premestiti, i 1536.premeten je u Bratislavu, zbog dobre pozicije i relativne bezbednosti. Ovaj mali grad zantlija, trgovaca i vinara postao je odjednom prestonica, sa parlamentom, postao je krunidbeni grad, sedite kralja...Od 1536 do 1830 11 kraljeva i kraljica je krunisano u crkvi sv. Martina.U 18.veku grad je postao najvei i najznaajniji grad u Ugarskoj kraljevini. U ovom veku, u Bratislavi je podignuto mnogo crkava, manastira, kao i palata maarske aristokratije. Dvorac je proiren, nove ulice su graene jer se stanovnitvo rapidno poveavalo. Kulturni i socijalni ivot Bratislave je cvetao. Najvei procvat desio se za vreme vladavine carice Marije Terezije. U njeno veme najvie se gradilo, dograivao se dvorac, a izgraen je tada i prvi gradski vodovod. MARIJA TEREZIJA:

Roena je 13. Maja 1717.u Beu, ka erka Habzburkog kralja Karla VI. Karlo VI nije imao sinove i slutei da ih nee ni imati jo 1713.uneo je promene u zakon koje e omoguiti enama da naslede presto. Iako je njen otac u poetku ohrabrivao da se uda za princa Eugena Savojskog, dae blagoslov Mariji Tereziji da se uda iz ljubavi za vojvodu Fransisa od Lorene. Kada je Karlo VI umro 1740.kraljica Francis je imao formalnu ulogu kralja, ali je stvarnu vlast i mo imala kraljica: Marija Terezija. Za vreme njene 40-godinje vladavine, unee se velike promene u Austriji, to se tie kolstva, zdravstva, vojske... Dravu je centralizovala i vladala na nain prosveenog apsolutiste. Njen geslo je bio: vladamo enidbom, a ne ratom. I zaista, Marija je imala 16 dece, od kojih 5.sinova i 11. erki. Jedna od njih je bila Marija Antoaneta, kraljica francuske koja je ivot zavrila na giljotini 1793. Godine u krvavoj revoluciji. Od svoje 20 do 39.godine, bila je gotovo neprekidno trudna. Prialo se da su njena deca proizala iz brojnih veza sa brojnim plemiima na dvoru, pa ak i da je u kritinim trenucima znala skrivati ove momke ispod svoje raskone haljine. Meutim, verovatnije je da je njen brak sa njenim suprugom bio veoma skladan.Umrla je 29.novembra 1780.Marijju Terezijju je 1780 nasledio njen sin Jozef II. Za vreme njegove vladavine Bratislava doivljava nagli pad. 1783. Premestio je prestonicu u Budim, to je dovelo do exodusa velikog broja plemia koji su do tada uavali na dvoru. Takoe je prestala da bude krunidbeni grad- krunu je Jozef preselo u Be. Bratislava se vratila na staru poziciju: opet je bila samo provincija kraljevstva.

Poetkom 19.veka u gradu su se dogodila znaajna deavanja vezana za Napoleonov rat. 1805 Francuzi i Austrijanci u su Sali sa ogledalima palate potpisali mir, koji nije trajao dugo: 1809. Napoleonova vojska bombardovala je Bratislavu.

1830.u Bratislavi je primeen snaan porast industrije, najvie zbog razvoja transporta: parni brodovi, a 1848.prvi parni voz je stigao u Bratislavu. Posle 1848. Bratislava je izgubila na politikoj moi.

Bratislava nije bila direktno pogodjena I svetskim ratom ali jeste posledicama rata: Austrougarska je prestala da postoji a stvorena je nova drava: ehoslovaka. Kada je u Parizu postalo jasno da e Bratislava biti deo ehoslovake, gradska vlast je odluila da preimenuje grad u Vilsonovo, po amerikom predsedniku Thomas Woodrow Wilsonu, zbog zahvalnosti na ameikoj podrci stvaranju nove drave. Ali ovaj predlog je odbijen i nekadanji Presburg ili Potzony je 27.marta 1919. Postao Bratislava.

U medjuratnom periodu, Bratislava je ivela harmonino. Industrija se razvijala. Privlaila je razne narode, pa je pstala prava multinacionalni grad sa Slovacima, Nemcima, Maarima, esima, Jevrejima, Hrvatima. Postala je tradicija da gotovo svi u gradu govore tri jezika: Slovaki, Maarski, Nemaki. Neki jo uvek lako preu sa jednog jezika na drugi.

1939. Hitlerov uticaj je doveo do odvajanja eke, a pred Slolvake je postavljeno pitanje o njihovoj daljoj sudbini. Teak poloaj (u centru podeljene Evrope) Bratislave rezultiralo je estogodinjoj nezavisnoj Slovakoj koja je i dan danas kontroverzna i nereeno pitanje. Prvi put je tada Bratislava postala prestonica nezavisne Slovake. Pri kraju rata, budui da se Bratislava priklonila Hitlerovoj nemakoj, bombardovali su je saveznici. Grad je osloboen 4.aprila 1945 od strane crvene sovjetske armije.

Posle II rata situacija u Bratislavi se znatno promenila. Veiina Jevreja se nikada nije vratila iz koncentracionih logora, a veina Nemaca i maara je posle osloboenja proterano. Tako je Bratislava izgubila na svom multikulturalnoj atmosfri. 1948. ehoslovaka postaje deo Sovjetskog bloka i tampon zona izmeu istoka i zapada. Prako prolee 1968.

U pono 31.decembra 1992. ehoslovaka je prestala da postoji, a 1.januara 1993. Bratislava jo jednom postaje prestonica nezavisne Slovake.

NOVI MOST:

1969-1972 Lacko i Tesar su bili projektanti. Na vrhu pilona, na visini od 80m je restoranpovezan sa mostom brzim liftom u jednom stubu i 430 stepenika na drugom stubu. Most je dugaak 431,8m i irok je 21m. Ukupna masa mosta ukljuujui Pilon je 7.537 tona.

Tvrava:

Postojala je jo u gvozdeno doba. Prvi poznati stanovnici su bili Kelti koji su sagradili dvorac: Oppidium. Rimski Limes je prolazio tuda 4.veka. Tokom velikog Moravskog carstva, Sloveni su napravili prvu veu tvravu. Kada je u 10. Veku Bratislava postala deo Maarske, napravljena je palata i crkva. igismund Luksemburki pravi novu palatu u 15 veku u gotikom stilu. U 16.veku kralj Ferdinand je naredio da se izgradi palata u renesansnom stilu, a u 17. Je rekonstruisana u Barokni stil. Za vreme Marije Terezije dvorac je dograivan prema potrebama njegovog zetaAlberta, guvernera Saksonije koji je ovde skupljao svoju bogatu umetniku kolekciju, koja je sada u Beu. 1811.izbio je veliki poar. Pria se da je bio prouzrokovan pijanim maarskim vojnicima, koji su ostavili upaljenu cigaretu. Sledeih 150 godina, dvorac je bio u ruevinama. Renovacija je morala da saeka do posle 2.svetskog rata. Sada je u dvorcu Slovaki nacionalni muzej, a nekadanja kapala je koncertna dvorana. Legenda kae da je dvorac nekada imao tajne prolaze. Ali jednog dana, kraljica Marija Terezija je saznala za zaveru plemia koji nisu eleli da njima vlada ena. Pozvala ih je u dvorac na Banket na kom su ih vetice pretvorile u kamen. Okamenjeni plemii baeni su bunar koji je vodio do tajnih prolaza i tako su tajni prolazi ostali zapeaeni. Dvorac je obnovljen 2008.godine.Parlament.

Slavin spomenik ( vidi se u daljni )

Monumentalni spomenik i grobnica podignut izmeu 1957 i 1960. To je komemorativni spomenik u ast osloboenju od strne crvene armije u aprilu 1945. U grobnici lee posmrtni ostaci 6.845 poginulih vojnika. Centralni obelisk je 39m visok, a na vrhu je 11m visoka skulptura pobednika: sovjetski vojnik koji dri zastavu. Slovenci imaju dvojako oseanje vezano za ovaj spomenik: sa jedne strane su zahvalni crvenoj armiji, a sa druge kivni zbog invazije na ehoslovaku 1968. Tamo je inae bogataki deo grada: stare austrijske plemike palate pomeane su sa novim bogatakim vilama.Katedrala sv.Martina:

Trobrodna neogotika crkva sagraena posle 1229, kada je Bratislava postala slobodni kraljevski grad. Rekonstruisana je 1452. Ima 4.kapele: glavna, kapelu sv. Sofije Bavarske ( udovicu Venceslava IV), kapela sv. Ane i kapela svetog Jovana. Najstariji je primer renesansne arhitekture Sovake. Izmeu 1563 i 183o sluila je kao krunidbena crkva. Na krovu, na visini od 85m je 300kg teka replika maarske krune. Unutra se nalazi prvi monumentalni primer c entralnoevropske skulpture, rad Rafaela Donera koji prikazuje sv. Martina na konju kako se savija prema prosjaku da bi sa njim podelio svoje bogatstvo.PanskaVentrurska:

kapija sv. Mihajla ( mirzine skripte ) Sedlarska:

ovek sa eirom ( ne nadjoh ga na hromu )

Hlavne namesti:

Fontana Maximilijanova iliti Rolandova fontana:

1572. Sagraena je u Austriji od prihoda maarskog kralja maksimilijana II, ali svi je znaju kao Rolandovu fontanu. Stub je visok 10,5 metara, a na vrhu je ili vitez Roland, legendarni branioc prava grada ili sam Maxiilijan II. Vitez je obino okrenut prema gradskoj kui. Ali jednom godinje, u ponoa za vreme nove godine on se okree prema staroj fradskoj kui uz dubok poklon kako bi odao poasti 12.kancelara koji su dali ivot kako bi zatitili grad. Takoe oivljava i za vreme velikog petka. Tada on vadi svoj ma i zamahuje njim u sva etiri pravca grada, kako bi pokazao da grad jo uvek uiva njegovu zatitu. Ali to mogu videti samo samo Bratislavci koji su istog srca i nikome nisu naudili.Stara gradska kua:

U 13.veku je privatna kua gradonaelnika Jakoba postala gradska zgrada. U 15veku rekonstruisana je i dodata je kapela sv. Ladislava. 1581.dodate su renesansne arkade. Sada se tu nalazi gradski muzej Bratislave, najstariji u gradu. U tornju i dvoritu leti se odravaju koncerti.

Hviezdoslavove namesti

Pozorite:

1886, neorenesansni stil, arhitekti Felner i Helmer koji su uradili na desetine pozorista u evropui. Na fasadi se nalaze biste ponatih kompozitora, muza Talija i figure dece koje simbolizuju komediju i tragediju. Od skulptora Tilgnera koji je takoe izvajao i fontanu. Zgrada je sedite Slovakog nacionalnog pozorita, opere i baleta.

Ganimedova fontana ( Tilgner )

Na njoj je figura iz antike mitologije: orao nosi mladog Ganimeda na vrh Olimpa kako bi sluio bogovima. Na gornjem delu donjeg dela nalaze se predstave vodenih stvoroca, a nie na centralnom stubu nalaze se firure dece koja dre etiri vrste Dunavske ribe: aran, som, tuka i ?