BROJ 129, ^ETVRTAK

12. NOVEMBAR 2009.

Turisti~ki dodatak „Novosti“ • Generalni direktor i glavni urednik Kompanije „Novosti“ a.d. Manojlo - Mawo Vukoti} • Urednik dodatka: Miroslav Stefanovi} • Grafi~ko ure|ewe i priprema za {tampu: Mirjana Petrovi} • Telefon: 011/ 30-28-121

BROJ 129, ^ETVRTAK,

12. NOVEMBAR 2009.

22 NOVOSTI • ^etvrtak, 12. novembar 2009.

OSTRVO nasred Indij-skog okeana sa belim pe-

skovitim pla`ama, lagunomraznih varijacija, visokimpalmama, koje se wi{u napovetarcu.

Ko ne bi po`eleo da se od-mara na Maldivima, za kojese oduvek tvrdilo da su raj-sko ostrvo. Putovawe naMaldive organizuje beo-gradska turisti~ka agenci-ja "1 A travel".

MRE@A utabanih stazakroz vegetaciju koje spajajuluksuzni sme{taj, restora-ni, sportski tereni dopri-nose jo{ lep{em odmoru.

Hotel sa pet "zvezdica" seba{ tako i zove: "Rajskoostrvo". Otvoren je 1994. go-dine. Oko devet i pokilometara je uda-qen od aerodroma,i svud oko wega supla`e sa bogatomflorom i faunom.

BUNGALOVI pru`aju kom-foran sme{taj. Poplo~anestaze povezuju sobe sa svimostalim objektima u rizor-tu. Dok su neke sobe izdvoje-ne, druge su spojene u blo-kovima, u paru.Beli zidovi iplafoni pru`ajusve`u i opu{te-nu atmosferu,dok cvetne zavesei prekriva~i do-prinose udobno-sti enterijera.

Rizort "Rajskoostrvo" nudi ra-znoliku interna-cionalnu kuhiwu.Dok glavni restoran slu`irazli~itu hranu raznih na-cionalnosti, hrana u dru-

gom restoranu ima spe-cijalni "dodir" ro-

mantike i luksuza.Od dana otvara-

wa ovog hotela,

partneri iz ronila~kogcentra "Delfi" poma`u urowewu. Sa savr{enim bez-bednosnim rezultatom, go-stima }e pokazati najlep{a

mesta za rowewe. Svi in-struktori imaju dugogodi{-we iskustvo u rowewu naMaldivima.

VILA "Centar" za vodenesportove u hotelu nudi kur-seve iz surfinga i plovidbukatamaranom. Centar je na

kraju severnog delaostrva i ima najsa-vremeniju opremu.

Bicikli na vodi, pedali-ne, skuteri su tako|e do-stupni za sve koji `ele vo`-wu na vodi.

AGENCIJA "1 A travel"organizuje nezaboravno pu-tovawe na Maldive, i to izFrankfurta. Cena je 1.399evra. u

ZAQUBQENICI u srp-ske manastire i sakral-ne gra|evine ne propu-

{taju priliku da posete ko-smajske manastire, biseresrpske sredwovekovne arhi-

tekture. Oni su na sat vre-mena vo`we od centra

Beograda.Malo je poznat

podatak da je kosmaj-ska Sveta gora na

svojoj visoravniimala ~etiri

m a n a s t i r akoji su

formi-

rali gorski krst, {to je ras-plamsavalo ma{tu me{tana,avanturista, ali i istra`i-va~a.

U SRCU kosmajske visorav-ni nekad su bila ~etiri ma-nastira koja su, zahvaquju}imestima na kojima su sagra-|ena, formirala krst koji sepru`a Kosmajem. Severnustranu ~inioje Kastaqan,j u ` n uVelika

Ivan~a, na zapadu Tresije, ana istoku Pavlovac.

DRUGI krst koji se pru`aKosmajem nekada su ~inilimanastiri Anatema (Ropo~e-vo) na severu, Crkvine na ju-gu, gde se nalazi i nadgrobnispomenik despota StefanaLazarevi}a, dok su se s leve idesne strane nalazili mana-stiri Sibnica i Kokorin.

Dok je manastir Tresijenajpoznatiji, a zahvaquju}ii agilnosti tamo{wih mo-naha, najaktivniji, mana-

stir Kastaqan u senci jedrugih objekata. DespotuStefanu je slu`io kao let-wi dvor, a kompleks se sa-stojao od crkve, konaka itrpezarije. Postoji legendada je despot Stefan odatle~esto no}u kri{om dolaziodo Beograda gde se tajno sa-stajao sa lepom ugarskomprincezom. Te susrete des-pot je opevao u stihovima, a,prema narodnom predawu,iz zabrawene qubavi rodioim se sin Sibiwanin Janko,

koga su Ugari nazvali Ja-no{ Huwadi.

POSEBAN biser Kosmaja jemanastir Pavlovac koji jepodignut za vreme StefanaLazarevi}a, od 1410. do 1420.godine. Jedan je od najstari-jih spomenika srpske sredwo-vekovne kulture na podru~juBeograda i severne Srbije.Prvi put se pomiwe u dubro-va~kim arhivima iz 1425. go-dine, a manastirski `ivotodvijao se i za vreme Turaka.

Opusteo je u vreme Velike se-obe 1690. godine, bio je u ru{e-vinama tri veka, sve do 1990.godine, kad je crkva obnovqe-na. Skriven u uvali, u netaknu-toj prirodi, pored `ivopi-snog potoka, ovaj manastir uposledwe vreme obilaze iavanturisti koji tra`e "skri-vene znake" jer prema nikad do-kazanim predawima, upravo jeu manastiru Pavlovac, despotStefan inicirao budu}e vite-zove reda zmaja, vite{kog redakoji je bio mnogo vi{e odobi~ne vojne interesne lige.

DESPOT Stefan izvodio je,prema istim predawima, slo-`ene rituale stupawa u ovajmisteriozni red, ~iji su sevitezovi nazivali zmajevima.

I kosmajski manastiri subili inspiracija srpskim ro-manti~arima. Srpski pripo-

veda~ Milovan Gli{i} je let-we raspuste sedamdesetih go-dina 19. veka provodio kodsvog prijateqa Vladimira Ko-va~evi}a, u~iteqa u selu Neme-niku}e, kada je i postao op~i-wen manastirom Tresije koji jeupravo ove godine proslaviosedam vekova postojawa.

"TRESIJE su pod VelikimKosmajem. Odmah do jednogpotoka razvaline su nekogstarog manastira {to se zvaoTresije. Jo{ stoje opali zi-dovi i malo svoda, vidi se daje bio mali manastir. Naoko-lo se poznaju jo{ zidineuravwene sa zemqom, ka`u dasu to bile }elije. Ima i jedanpaw ogoreo kraj zidina. Tusu, vele, zakopana manastir-ska zvona, jo{ onda kad je na-stao turski zulum", pisao jeGli{i}. u

Rajski i hotel i ostrvoAGENCIJA "1 A TRAVEL" ORGANIZUJE PUTOVAWE NA MALDIVE

l U srcu visoravni nekad su bila ~etiri manastira

STANI[TE BOGIWE MAJESTANI[TE BOGIWE MAJENAZIV Kosmaj nastao je od keltske re~i kos - {uma i preindoevropskere~i maj - planina. Me|utim, Rimqani su Kosmaj prilagodili

mitologiji jer je dobio zna~ewe "Kasa Majak" - stani{te bogiwe Maje.

? V. Matevski

Manastir Tresije

Pavlovac

Zmajevi ~uvaju tajnu

VERSKI TURIZAM KOSMAJSKA SVETA GORA - WENE SVETIWE ODOLEVAJU VEKOVIMA

III23NOVOSTI • ^etvrtak, 12. novembar 2009.

TURIST@NOVOSTI.RSPREDLOGE, SUGESTIJE, PRIMEDBE, ISKUSTVA SA ODMORA I LETOVAWA [AQITE NA

NA pragu novogodi{-wih praznika, poredatraktivnih vikend-

-tura, sve je ve}e intereso-vawe i za daleke destinaci-je. Svi koji ̀ ele i imaju mo-gu}nosti, mogu da u`ivaju u~arima Dalekog istoka,Afrike ili Ju`ne Amerike.

U organizaciji agencije"Kontiki" mo`e se otkritiskrivena azijska lepota uvelikoj turi po Mjanmaru(traje 17 dana), sa odmoromu Bengalskom zalivu. Pola-zak je 28. decembra.

Upoznaju}i ovu ~udnuzemqu treba imati u viduda sedamdeset odsto stanov-ni{tva Mjanmara, nekada-{we Burme, ~ine etni~kiBurmanci, ~ija je tradicio-nalna religija teravadskibudizam. Stoga su i pagodepravi draguqi koje obave-zno treba videti.

Prvo odredi{te ovog

atraktivnog puto-vawa je Jangon, gradpoznat po pagodi[vedagon. Ona jesagra|ena pre oko2.500 godina da bise u woj ~uvalo osamsvetih vlasi Budinekose. Najlep{a je, ka-`u, pred zalazak sunca.

Svojevrsna atrakcija jei poseta pijaci Ba|okiAung Sand, u kojoj je i 2.000radwi sa lokalnim proi-zvodima.

PUT daqe vodi do centraburmanske kulture i budi-sti~kog u~ewa, Mandaleja.Predvi|eno je razgledawe

okoline grada koja se odli-kuje veoma bogatom kultur-no-istorijskom pro{lo{-}u. Izdvajaju se tvr|avaMandalej, manastir [ven-danau Kjaung, i pagoda Kia-

uktav|i. Nezabo-ravna je i vo`wabrodi}em po reciIravadi do malogmesta Mingun, gdese obilazi Mingun

Paja, ogromna stupana kojoj su radile hi-

qade robova i radni-ka, zatim Pandov Paja,

zvono Mingun za koje severuje da je najve}e na svetu.

ARAN@MAN obuhvata iobilazak "napu{tene pre-stonice", Bagana, kao i br-da Popa, gde, po verovawu,`ive duhovi. Impresivna jei pe}ina Pindaja, u kojoj senalazi vi{e od 8.000 statua

Bude, napravqenih od ala-bastera, tikovine i merme-ra. Sme{tene su u pravomlavirintu od mnogobrojnihprostorija koje ispuwavajucelu pe}inu.

ZA kraj ovog neobi~nogputovawa planiran je od-mor u poznatom turisti~-kom mestu na obali Bengal-skog zaliva, Ngve Saung.Odlikuju ga predivne, duge

pla`e sa finim belim pe-skom. Pravi letwi odmorusred zime!

Cena aran`mana: 2.290evra.

"KONTIKI" je pripremioposebnu ponudu i za bo`i}-ne praznike: devet dana seobilazi Sveta zemqa. OdHaife, najve}e izraelskeluke, preko svetih mestaNazareta, Mesta prvog ~u-da, Gore bla`enstva, do re-ke Jordan, Jerusalima i Br-da isku{ewa. Ponudu ~iniposebnom i bo`i}na litur-gija u Vitlejemu.

Svi koji se odlu~e za po-lazak 3. januara u`iva}e upogledu na Jerusalim sa

Maslinove gore. Posebanutisak ostavqa {etwaUlicom Hristovog strada-wa od Pretorijuma do cr-kve Svetog groba, odlazakdo Sionske gore i posetaSobi tajne ve~ere i grobukraqa Davida. I odmor naMrtvom moru deo je oveatraktivne ponude.

Cena arn`mana: 1.190evra. u

AGENCIJA "KONTIKI": ARAN@MANI ZA NOVOGODI[WE PRAZNIKE I ODMOR U EGIPTU

Letwiodmorusredzime

Pagode ravne draguqimal Pogled na Jerusalim sa Maslinove gore l Brdo na kojem, po legendi, `ive duhovi

ODMOR NA CRVENOM MORUODMOR NA CRVENOM MORUPO ceni od 399 evra, od 16. novembra mo`eteu`ivati u zemqi gradova starih vi{e od hiqadu godina. Odluka je na putnicima: Hurgada ili [arm el [eik.Poznata po prelepim pla`ama,malom arhipelagu koralnihostrva, Hurgada je najpopularnije egipatskoletovali{te. Ne treba

propustiti upoznavawe sa bogatstvom podvodnogsveta ili dan me|u beduinima na mini- -safariju xipovima u pustiwi.

Oni koji se odlu~e za [arm, ima}e priliku i da posete

pravoslavni manastir svete Katarine i

Mojsijevu goru.

„Kontiki“ daje posebnu pogodnost svima koji do 20. novembrauplate novogodi{we aran`mane za

Barselonu i Lisabon. Uplatom akontacijedo ovog datuma, dobija se popust

od 10 odsto.

Bengalski zaliv

Jerusalim

Crveno more

26 NOVOSTI • ^etvrtak, 12. novembar 2009.

27NOVOSTI • ^etvrtak, 12. novembar 2009.LOV I RIBOLOV

BEOGRA\ANIN Stanimr Simi} svojeslobodno vreme ~esto provodi na Sre-

brnom jezeru, gde u kampu ima prikolicu.Tu naravno i peca, naj~e{}e {arana, presvega na stari kukuruz sa aromom meda, aimao je trofejne ulove do 25 kilograma,kao i amure do 30.

Nedavno, dok je ~ekao {arana, ulovio jenekoliko smu|eva od kojih je najve}i imaodva kilograma, {to je, po wegovim re~ima,dokaz da “staklenookog” u jezeru ima svevi{e, a to pripisuje pre svega dobrom isavesnom radu ribo~uvarske slu`be naovim terenima. u

STANIMIR SIMI] ^ESTO LOVI NA SREBRNOM JEZERU

Smu|a sve vi{e

RIKA JELENA U NACIONALNOM PARKU ”\ERDAP”

Odstrel po planuUBOGATOM lovi{tu JP Nacionalni

park “\erdap”, Dowi Milanovac,lovne povr{ine 63.000 hektara, du` najlep-{eg dela Dunava, od izvora do u{}a, imaoko 300 grla atraktivne jelenske divqa~i,~iji je trofejni kvalitet u usponu. Ima jele-na, ~uvenog “kraqa {uma” sa trofejnim ro-govqem, vrednim zlatne medaqe.

- U ~uvenoj rici za-qubqenih rogowa, odplaniranih dvadeset,odstreqena su ve} de-vet, od toga tri tro-fejna, ~etiri do me-daqe i dva “{karta”.O~ekujemo da }e preo-stali biti u zlatu -ka`e Ninoslav Jova-novi}, zadu`en zalovstvo u JP NP“\erdap”.

Pored izuzetnokvalitetnih jelena, ustoletnim prelepim

bukovim i hrastovim {umama ima srne}edivqa~i, divqih sviwa, jazavaca, kuna, ze-~eva, divqih golubova, grlica, dok stenovi-te litice |erdapskog kazana krase divokoze,orlovi i sokolovi.

Medvedi i risovi krstare {umama, pa semogu ~esto sresti. Ima tu jo{ i dosta {aka-la, lisica i divqih ma~aka, za jedinstven inezaboravan lova~ki do`ivqaj i pri~u. u

PENZIONERKA Zorica Karapan-xi} (72), iz Smederevske Palanke,

ve} decenijama se aktivno bavi ribolo-vom. Dvostruki je prvak u lovu bele ribeudicom na plovak, a na jezeru Kudre~ po-bedila je na takmi~ewu u konkurencijimu{karaca.

Slobodno vreme uglavnom provodi navodi, a mi smo je zatekli na Dunavu kodVelikog Gradi{ta, gde je u zimovnikuimala lepe ulove krupne babu{ke. u

PO@AREVA^KOM VARALI^ARU UPORNOST SE ISPLATILA

Kapitalac na {edaUPRKOS tome {to je

tokom prve polovineoktobra na Moravi uloviosamo dva smu|a u meri, pozna-ti Po`areva~ki varali~arTihomir Tokanovi} izlazioje gotovo svakodnevno na te-rene nedaleko od Qubi~ev-skog mosta. Upornost mu seisplatila nedavno, kada je na“orka” {eda od devet centi-metara prevario kapitalcakakav se na ovoj reci zaista

retko mo`e videti. Riba te-{ka 7,8 kilograma opiralase svega {ezdesetak sekundi.

- Udario je sna`no, ali jeborba trajala iznena|uju}ekratko. Zanimqivo je da jeodmah posle kontre izleteona povr{inu, tako da sam bioube|en da na {tapu imamkrupnu {tuku - izjavio je za“Novosti” Tihomir, koji jesvog rekordnog smu|a izvu-kao trometarskim {tapom

“Shimano Beast Master”, te`i-ne bacawa 50 - 100 grama ma-{inicom “Ryobi Aplause4000” i pletenicom promera0,25 milimetara. u

LOVA^KO udru`ewe “Ju-hor”, Varvarin, obele`ilo je

pro{le nedeqe zlatan lova~ki ju-bilej - 110 godina organizovanoglovstva u ovom kraju.

- Oko 735 lovaca raspore|enih u 19 lovnihjedinica (pet sekcija), iz dvadeset naseqenihmesta, godinama uspe{no gazduje lovi{tem“Zelenik”, lovne povr{ine 21.500 hektara.Od gajenih vrsta divqa~i, u lovi{tu imamofazana, uneli smo 1.600 fazan~i}a starosti~etiri meseca, svakog marta ubacujemo kokeiz mati~nog jata, lovimo samo petlove (petnedeqa). Zeca lovimo pet nedeqa, ali ga iunosimo u decembru, najmawe 200 jedinki izBanata, da osve`imo krv. Poqske jarebiceima i preko potrebnog broja u lovi{tu, nelovimo je tri godine, slu`i za obuku pasa, jerje izuzetan teren pored Velike Morave. Pla-niramo da unesemo i ~etrdeset pari jarebicekamewarke. Srne}a divqa~ je u povratku, ne

lovimo je sedamnaest godina. Divqih sviwaima sve vi{e i prave {tete u poqima - ka`eDragan Simi}, predsednik Upravnog odboraLU “Juhor”, Varvarin.

Problem krivolova prisutan je i uovom lovi{tu, ali dobrom saradwom sapolicijom i svojom ~uvarskom slu`bomsve je mawi.

Od predatora po~eo je da se na pojedinimdelovima lovi{ta pojavquje {akal. U tokusezone lovci odstrele do sto lisica. [tete ulovi{tu ~ini i sve ve}i broj pasa lutalica.

Najuspe{nijim pojedincima i organiza-cijama na sve~anosti u Domu kulture uru-~ena su najvrednija priznawa LSS i LU“Juhor”. u

Gazduju za primer

ZORICA PECA VE] DECENIJAMA

Pobe|uje imu{karce

LOVA^KO UDRU@EWE ”JUHOR” PROSLAVILO VREDAN JUBILEJ

ZA svaku sezonu u hotelima"Omorika" i "Beli bor"Vojne ustanove "Tara" za

goste spremaju ne{to novo ka-ko bi wihov boravak na Taribio {to zanimqiviji.

Novim sadr`ajima najvi{e}e se obradovati qubiteqirekreacije na snegu, jer se ublizini motela "Javor" zavr-{ava nova ski-staza du`ine250 metara kao i sankali{teza decu. Gosti }e mo}i da ko-riste i postoje}e skija{ke te-rene koji se nalaze kod hotela"Beli bor". Ski-staza je du-ga~ka 800 metara, a postoje idva ski-lifta du`ine 150 me-tara (za po~etnike) i 450 meta-ra (za rekreativce).

Najelitniji objekat VU"Tara" je hotel "Omorika",sme{ten na najlep{em mestuplanine, na 1.000 metara nad-morske visine. Ima 400 le`a-jeva u 156 moderno opremqe-

nih soba, osam apartmana idva prezident apartmana. Toje pravi mali grad u kojem susauna, masa`a, teretana, trim-kabinet, salon lepote, kugla-na, stoni tenis, biblioteka,internet-sala, zatvoreni ba-zen, diskoteka, ambulanta... Uhotelu postoji i mini-obda-ni{te u kojem o deci vode ra-~una vaspita~ice.

- USPE[NA nam je bila let-wa sezona, a sada se priprema-mo da spremno do~ekamo zim-sku sezonu i novogodi{wepraznike. Dosta smo ulo`iliu renovirawe celog hotela, so-ba, bazena, sportskih terena -potvrdio je upravnik "Omori-ke" Milan Lazovi}. - Cene po-lupansiona u "Omorici" i pu-nog pansiona u "Belom boru",od kraja oktobra do 26. decem-bra, u proseku su ni`e za oko10 odsto, a potom }e u glavnojzimskoj sezoni biti pove}ane,s tim {to vanpansionske uslu-ge ne}e mewati cenu.

- GOSTI koji se odlu~e danovogodi{we praznike prove-du u hotelima "Omorika" i"Beli bor" mo}i }e besplatnoda koriste bazen, teretanu, sa-unu, trim-kabinet i trim-sta-

ze, salon lepote, sportske te-rene kao i no}no kupawe - ka-`e Lazovi}.

- HOTEL "Beli bor" sa 230le`ajeva pru`a sve uslove zakvalitetnu rekreativnu nasta-

vu, {kole u prirodi i sport-ske kampove. U sastavu hotelaje pre nekoliko godina sagra-|en "Drvengrad" sa osam pavi-qona, pogodan za odr`avaweraznih kurseva, radionica i

kulturno-zabavnih sadr`aja.U sastavu Vojne ustanove

"Tara" su i depadans "Javor"sa 50 le`ajeva, nacionalni re-storani "Jeremi~ak" i "Rad-milovac".

VU "Tara", osim {to nudikomforan sme{taj, raznovr-sne aktivne sadr`aje, pri-hvatqive cene i pla}awe u vi-{e rata, gostima garantuje si-gurnost i kvalitet hrane.

- ME\UNARODNI centar zaunapre|ewe turizma za jugoi-sto~nu Evropu po~etkom ove

godine je uru~io VU "Tara"sertifikate za menaxment kva-liteta, za{titu `ivotne sre-dine, bezbednost i zdravqe naradu i bezbednost hrane - ka`edirektor VU "Tara" JovanMijatovi}. - Tako su hoteliove ustanove, "Omorika" i "Be-li bor", i nacionalni resto-rani "Javor", "Jeremi~ak" i"Radmilovac" prvi hotelsko-ugostiteqski objekti u Srbijikoji }e svoj rad da zasnivaju naISO standardima. u

25NOVOSTI • ^etvrtak, 12. novembar 2009.24 NOVOSTI • ^etvrtak, 12. novembar 2009.

? Ratomir Blanu{a

INFO

wU HOTELU "Omorika"

polupansion u zimskoj

sezoni od 30. decembra do

17. januara je od 2.200 u

~etvorokrevetnoj do 4.150

dinara u jednokrevetnoj sobi.

wU hotelu "Beli bor" u istom

periodu pun pansion je

1.900 dinara u trokrevetnoj,

2.150 u dvokrevetnoj i

2.600 dinara u

jednokrevetnoj sobi.

MADA su velika dona-torska sredstvautro{ena za razvoj

turizma u dolini Drine,zna~ajnijeg pomaka nema.

- Prili~no je ulo`eno urazvoj turizma u dolinireke Drine. Ali, zasada odtoga ima malo koristi -ka`e Dragi} Gli{i}, od-bornik u SO Srebrenica.

Iako sve susedne op{ti-ne, koje nemaju ni pribli-`no sli~ne uslove kao ovajkraj, dakle - prilazne oba-le, peskovite i {qunkovi-te pla`e, zalive i useke zaribolov, talase za raftingi regate, one su imale uspe-ha u razvoju turizma. Sre-brenica nije, iako imapriliku da bude atraktiv-na turisti~ka destinacijaRepublike Srpske.

Sve op{tine sa obe stra-ne Drine, od izvora Pive iTare pa preko [}epan Po-qa do [apca na Savi, sem

Srebrenice, organizuju"Drinsku regatu". Na neki-ma od wih se okupi i do20.000 qudi.

POSLE zavr{etka regio-nalnog puta Skelani - Bra-tunac i Bratunac - Driwa-

~a, sredstvima Vlade Repu-blike Srpske odobren je inovac za vodovodnu mre`u.

- I PORED svih neda}a,srebreni~ka obala Drine

je i daqe najpose}enija. Nawu dolaze i turisti i ri-bari. Grade se brvnare,letwikovci, vikend-ku}e...Vikendom je ovde veliki

broj ribolovaca i zaqub-qenika u prirodu i lepotuDrine - prime}uje Dragi}Gli{i}. u

AGENCIJA "Travel House" jeprva turisti~ka agencija uSrbiji koja uvodi TT bistroportal (produktTraveltainmenta). TT bistroportal je re{ewe namewenoturisti~kim agencijama kaopomo} pri servisirawu klije-nata, koji omogu}ava pretragu,upore|ewe cena i rezervacijeputovawa najboqih evropskihturoperatera.

Padom viznog re`ima, libe-ralizacijom avio-saobra}aja idolaskom evropskih avio-kom-panija, otvaraju se nove mogu}-nosti za putovawa. Od sada }ei srpskim turistima bitiomogu}eno da sa najni`im ce-nama iz Beograda iskoristelast minit ponude evropskihturoperatera ili da rezervi-{u paket-aran`mane evrop-skih turoperatera po promo-tivnim cenama.

Sa TT bistro porta-lom u "Travel House" po-slovnicama klijent imau sekundi pristup ponu-di last minit i paket--aran`manima 150 orga-nizatora putovawa uEvropi. Dodatno su omo-gu}eni i rezervacija sa-mo ~arter-letova, hote-la, apartmana i vila zaodmor, rentakar i osigu-rawe, i to po dnevno ak-tuelnim cenama.

OVA agencija sa TTbistro portalom garan-tuje klijentima pretraguodgovaraju}ih ponuda na naj-br`i mogu}i na~in. Sistemomogu}ava pretragu po una-pred zadatim parametrima,poput kategorije hotela, is-hrane ili raznih drugih `eqaklijenata.

Za svako putovawe mogu}e je

u sekundi dobiti i informa-cije poput vremenske prognozena izabranoj destinaciji,opis destinacije, video-kliphotela, o viznom re`imu...

- Razumqivo je da smo zado-voqni {to }emo, padom vi-znog re`ima i ru{ewem mono-

pola u avio-saobra}aju bi-ti u mogu}nosti da obezbe-dimo na{im klijentimavrhunska putovawa po naj-ni`im cenama uz potpunufleksibilnost - poru~ujeVili Mitova, direktorka"Travel House". - Tako, naprimer, klijent koje ho}eda putuje na Mojorku ima-}e izbor ponude svih turo-peratera od najni`e kanajvi{oj ceni, ali }e mo}ida pogleda i video-kliphotela, vremensku progno-zu i dobije sve ostale in-formacije neophodne za

odre|enu destinaciju.MOGU]NOSTI za kombino-

vawe pri niskim cenama leto-va iz Beograda do nekog evrop-skog grada i nastavak na ~ar-ter-letovima evropskih turo-peratera su, na ovaj na~in, po-stale bezgrani~ne. u

BEOGRADSKA AGENCIJA "TRAVEL HOUSE" ODLU^ILA DA PRVA U SRBIJI UVEDE TT BISTRO PORTAL

Najboqi sistem pretragel Klijent ima u sekundi pristup ponudi last minit i paket-aran`manima

SVI OBJEKTI VOJNE USTANOVE "TARA" NA ISTOIMENOJ PLANINI SPREMNI ZA ZIMU

l Ni`e cene do 26. decembra l Kvalitetna hrana, saune, bazen, teretane

Dobili sertifikatza kvalitet

i za{titu`ivotne sredine

Uzdaju se u ribolovce

ZAJEDNI^KI PODUHVATIZAJEDNI^KI PODUHVATIOP[TINAMA Srebrenica u Republici Srpskoj i Bajina Ba{ta u Srbiji predstoji zajedni~ka realizacija "Projekta obnove i izgradwe turisti~kih kapaciteta i sadr`aja na Drini" za {ta jeEvropska zajednica izdvojila oko 1,8 miliona evra, potvrdio jena~elnik za privredu i razvoj u srebreni~koj op{tini Milo{ Vukosavqevi}. Op{tine Srebrenica i Bajina Ba{ta razdvaja Drina, a spaja most izme|u Skelana i Bajine Ba{te.

Dragi} Gli{i}

Na "Drinskojregati" se

okupi i po20.000 qudi

? P. Vasovi}

SEDMODNEVNI novogodi{wiaran`man od 27. decembra do 3. januara u hotelu "Omorika" je od 22.138 dinara u

~etvorokrevetnoj sobi do 33.895 dinara u apart-manu. Isti aran`man u "Belom boru" je 22.585 u

trokrevetnoj, 25.585 u dvokrevetnoj i 29.895dinara u jednokrevetnoj sobi.

Goste imaju, ~ekaju sneg

SREBRENICA: I DAQE JE NEISKORI[]ENA LEPOTA DRINE

l Grade puteve i vodovod, alituristi o~ekuju i manifestacije