BROJ 289 / FEBRUAR 2019.BROJ 284 / SEPTEMBAR 2018.

Februar 2019.

Broj 289

MAT MAKROEKONOMSKE ANALIZE I TRENDOVI MACROECONOMIC ANALYSES AND TRENDS

Aktuelnosti:

Dodatno usporavanje privredne dinamike u evrozoni

Koordinator istraživačkog programa

STOJAN STAMENKOVIĆ

Urednik

IVAN NIKOLIĆ

Autori

GORDANA VUKOTIĆ–COTIČ • VESNA SIMONOVIĆ

• MILADIN KOVAČEVIĆ • IVAN NIKOLIĆ

• KATARINA STANČIĆ • STOJAN STAMENKOVIĆ • ISIDORA JOVANDIĆ

• PETAR KOROVIĆ • DUŠKO BUMBIĆ

SADRŽAJ:

PRIVREDA U FOKUSU

Ocena privredne aktivnosti.......................................................................................................................

Prognoze...................................................................................................................................................

KONJUNKTURNI BAROMETAR................................................................................................................

AKTUELNOSTI U EKONOMSKOJ POLITICI................................................................................................

ANALIZA

Katarina Stančić i Miladin Kovačević

KOJA JE CENA STARENJA STANOVNIŠTVA?..............................................................................................

OCENA PRIVREDNE AKTIVNOSTI Autor: Stojan Stamenković

Dodavanjem statističkih podataka za decembar

kompletirani su godišnji podaci za 2018. godinu

za niz agregata koji definišu dinamiku privredne

aktivnosti i privredni rast. Zajednička

karakteristika raspoloživih godišnjih rezultata je

da su oni niži i od naših ranijih procena, ali i od

procena koje je RZS dao na samom kraju prošle

godine1. To se odnosi na industrijsku

proizvodnju, promet u trgovini na malo,

spoljnotrgovinsku razmenu (i izvoz i uvoz); s

obzirom na fleš procenu BDP-a za četvrti kvartal

2018, i konačna ocena rasta BDP-a u 2018. mogla

bi biti neznatno korigovana naniže.

Pre svega, kada je reč o industrijskoj proizvodnji,

njen rast u 2018. je RZS u pomenutom

saopštenju procenio na 2%. Ostvareno je 1,3%,

uz izrazito opadajuću tendenciju u četvrtom

kvartalu koja je u samom decembru uslovila

međugodišnji pad od 6,3%. Izrazito je opadajuća

u četvrtom kvartalu bila i proizvodnja

prerađivačke industrije (desezonirani indeksi su

sukcesivno opadali), u decembru je zabeležen

međugodišnj pad od 5,8% (vrednost ocenjenog

trenda u decembru 2018. pala je na 1% ispod

proseka prethodne godine); tako je godišnji

porast, koji smo mesec dana ranije procenjivali

na nešto manje od 3%, u konačnom rezultatu

sveden na 1,9%. U spojnotrgovinskoj razmeni

vrednost izvoza (u evrima) povećana je u celoj

2018. godini za 8,1% (procena RZS je bila 9%), a

vrednost uvoza za 13% (procena je bila 13,5%).

Usporen je tekući rast i izvoza i uvoza, mereno

desezoniranim indeksima ili (ocenjenim)

vrednostima trenda, pa je i međugodišnji porast

uvoza u decembru smanjen na 9,2% a izvoza na

2,4%. Prekinut je rastući trend prometa u

trgovini na malo i preveden u stagnaciju.

Godišnja vrednost tog prometa je u celoj 2018.

povećana za 6,9% (realno za 4,2%) – što je niže

od procene iz saopštenja RZS koja je bila 9,1%

(realno 4,5%); međugodišnji porast vrednosti

1 Ekonomska kretanja, 2018 – procena, Saopštenje br. 349, RZS 28.12.2018.

prometa u decembru izneo je 5,7% (realno

3,3%).

U vezi sa ovim, treba reći da se provizornim

računom dolazi do moguće korekcije porasta

BDP-a u 2018. godini na 4,2% do 4,3% – bilo da

se pođe od smanjenog porasta industrijske

proizvodnje i njenog učešća u obračunu bruto

dodate vrednosti, bilo od fleš procene o

međugodišnjem realnom porastu BDP-a u

četvrtom kvartalu 2018. za 3,5%.

Postavlja se pitanje šta je izazvalo ove negativne

promene i kako će se to odraziti na privrednu

aktivnost u 2019. godini.

1. Ukupna industrijska proizvodnja je u

decembru 2018. godine bila za 6,3% manja nego

u istom mesecu prethodne godine, tako da je i

kumulativni međugodinji porast za dvanaest

meseci, tj. porast u celoj godini, spušten na 1,3%

(sa 2,4% koliko je iznosio za deset meseci i 2,1%

za jedanaest meseci).

U decembru je međugodišnje smanjena

proizvodnja svih namenskih kategorija i to: trajnih

proizvoda za široku potrošnju za 11,3%,

intermedijarnih i kapitalnih proizvoda za 8,9%,

netrajnih proizvoda za široku potrošnju za 5,4% i

energije za 3,8%. U celoj 2018. godini smanjena je

proizvodnja netrajnih proizvoda za široku

potrošnju za 1,5%; proizvodnja ostalih namenskih

kategorija je skromno povećana, najmanje

energije (1,2%), zatim trajnih proizvoda za široku

85

90

95

100

105

110

jan

.16

feb

.16

mar

.16

apr.

16

maj

.16

jun

.16

jul.

16

avg.

16

sep

.16

okt

.16

no

v.1

6

de

c.1

6

jan

.17

feb

.17

mar

.17

apr.

17

maj

.17

jun

.17

jul.

17

avg.

17

sep

.17

okt

.17

no

v.1

7

de

c.1

7

jan

.18

feb

.18

mar

.18

apr.

18

maj

.18

jun

.18

jul.

18

avg.

18

sep

.18

okt

.18

no

v.1

8

de

c.1

8

INDUSTRIJA PO NAMENI EU 2016-2018.

Trend-ciklus, Ø2017=100

Energija

Intermedijalni proizvodi,sem enegije

Kapitalni proizvodi

Trajni proizvodi za široku potrošnju

Netrajni proizvodi za široku potrošnju

potrošnju (1,8%), kapitalnih proizvoda (2.0%) i,

najviše, intermedijarnih proizvoda (3,6%). Svih

pet trendova proizvodnje po namenskim

kategorijama krajem 2018. godine su opadali i bili

na nivoima ispod proseka prethodne godine.

Ukupna industrijska proizvodnja je imala lagano

opadajući trend od počeka drugog kvartala 2018,

i on je bio uslovljen opadajućim trendom

proizvodnje elektroprivrede i, manjim delom,

rudarstva. U poslednjem kvartalu trend rudarstva

je prešao u stagnaciju na nivou za 5% nižem od

proseka prethodne godine, ali je tada trend (i

desezonirani indeksi) prerađivačke industrije

prešao u opadajući smer. Godišnji rezultati su pad

proizvodnje rudarstva za 4,8% i porast

proizvodnje elektroprivrede za 1,2% (uz

međugodišnji pad u decembru u obe kategorije za

7% do 8%).

Međugodišnji porast proizvodnje prerađivačke

industrije u novembru 2018. je izostao – obim te

proizvodnje ostao je isti kao u novembru

prethodne godine – a u decembru je usledio

međugodišnji pad za 5,8%, tako da je godišnji

porast u celoj 2018. sveden na 1,9%. Tekuća

tendencija je opadanje tokom četvrog kvartala,

bilo da se meri putem desezoniranih podataka ili

trend-ciklusa.

U celoj 2018. godini pad je zabeležen u šest

oblasti prerađivačke industrije (prehrambena,

duvanska i tekstilna industrija, proizvodnja

računara, proizvodnja električne opreme i

proizvodnja motornih vozila i prikolica). U samom

2 MAT 287.

decembru međugodišnji porast je zabeležen u

samo osam, a pad u čak 16 oblasti! Međutim,

polovina od njih obuhvata samo 13%

prerađivačke industrije i njihov pad nije bio

presudan. Od preostalih osam – prehrambene

industrije, hemijske industrije, proizvodnje

proizvoda od gume i plastike, nemetalnih

minerala, proizvodnje osnovnih metala,

proizvodnje metalnih proizvoda osim mašina,

proizvodnje električne opreme i proizvodnje

motornih vozila i prikolica – koji zahvataju 57%

ukupne prerađivačke industrije, zbog obima i

uzroka pada posebnu pažnju iziskuju

prehrambena industrija i proizvodnja motornih

vozila i prikolica. Ako se njima pridruže hemijska

industrija i proizvodnja osnovnih metala,

međugodišnji pad proizvodnje ove četiri oblasti

opredeljuje pad ukupne prerađivačke industrije

od 5,8%. Na drugoj strani, među oblastima sa

značajnijim udelom, međugodišnji porast u

decembru je zabeležen u farmaceutskoj industriji

za 23,8% (godišnji porast za samo 0,1%), naftnoj

industriji za 7,8% (u celoj godini 7,2%) i u

proizvodni pića za 3,2% (u celioj godini 2,5%).

Od svih oblasti, u decembru se najviše obrušila

proizvodnja motornih vozila i prikolica. Pri

međugodišnjem upoređenju ona je

prepolovljena; i desezonirani indeks je za 50%

manji nego u prethodnom mesecu, trend sada

opada po 7% mesečno.

Međugodišnj pad proizvodnje ove oblasti u

decembru je izneo 50%, u celoj godini 4,1%. Treba

naglasiti da ovo nije neočekivani ishod. U

pretprošlom broju2 MAT-a naveli smo: „Priča o

70

75

80

85

90

95

100

105

110

jan

.14

feb

.14

ma

r.1

4a

pr.

14

ma

j.1

4ju

n.1

4ju

l.1

4a

vg

.14

se

p.1

4o

kt.

14

no

v.1

4d

ec

.14

jan

.15

feb

.15

ma

r.1

5a

pr.

15

ma

j.1

5ju

n.1

5ju

l.1

5a

vg

.15

se

p.1

5o

kt.

15

no

v.1

5d

ec

.15

jan

.16

feb

.16

ma

r.1

6a

pr.

16

ma

j.1

6ju

n.1

6ju

l.1

6a

vg

.16

se

p.1

6o

kt.

16

no

v.1

6d

ec

.16

jan

.17

feb

.17

ma

r.1

7a

pr.

17

ma

j.1

7ju

n.1

7ju

l.1

7a

vg

.17

se

p.1

7o

kt.

17

no

v.1

7d

ec

.17

jan

.18

feb

.18

ma

r.1

8a

pr.

18

ma

j.1

8ju

n.1

8ju

l.1

8a

vg

.18

se

p.1

8o

kt.

18

no

v.1

8d

ec

.18

PRERAĐIVAČKA INDUSTRIJA 2014-2018.INDEKSI, Ø 2017 = 100

PRERAĐIVAČKA INDUSTRIJA, originalna serija

PRERAĐIVAČKA INDUSTRIJA, desezonirana serija

PRERAĐIVAČKA INDUSTRIJA, trend-ciklus

10

20

30

40

50

60

70

80

90

100

110

120

130

140

150

160

170

180

jan

.06

jul.06

jan

.07

jul.07

jan

.08

jul.08

jan

.09

jul.09

jan

.10

jul.10

jan

.11

jul.11

jan

.12

jul.12

jan

.13

jul.13

jan

.14

jul.14

jan

.15

jul.15

jan

.16

jul.16

jan

.17

jul.17

jan

.18

jul.18

PROIZVODNJA MOTORNIH VOZILA I PRIKOLICAindeksi, prosek 2017=100 (ponder u prerađivačkoj ind: 3,07)

originalna serija

desezonirana serija

trend-ciklus

proizvodnji motornih vozila i prikolica se ponavlja,

problem se produbljuje... Budući da je (kako je

najavljeno) proizvodnja automobila ponovo

zaustavljena u poslednjoj nedelji novembra i da

se neće pokretati do kraja godine, jasno je da će

doći do pada i u decembru i da će u celoj godini

međugodišnji pad biti dublji od ovoga za deset

meseci“. Da bi cela stvar bila jasnija, navešćemo

da je odraz ovog zaustavljanja proizvodnje u

Fijatu međugodišnji pad proizvodnje u grani

motorna vozila u decembru praktično izneo 100%

(indeks 0,4!), tako da je i godišnji pad za celu

2018. godinu produbljen na 24%, sa izgledima da

pad nastavi da se produbljuje i u 2019. Vredi li

ovde ponavljati priče o novom modelu i

saobraćajnoj infrastrukturi koje smo više puta

ponavljali?

Hemijska industrija je u decembru zabeležila

međugodišnji pad proizvodnje od 15,1%. U

najvećem broju meseci u 2018. godini ova oblast

je beležila međugodišnje padove; izuzetak su

meseci prvog kvartala i oktobar, ali je dvocifrena

stopa tog međugodišnjeg pada zabeležena još

samo u junu. U celoj godini ipak je ostvaren

skroman porast proizvodnje od 1,1%, uz opadanje

kao tekuću tendenciju krajem godine.

Najveći udeo u prerađivačkoj industriji ima

prehrambena industrija3. Njena je dinamika

suočena sa dva ograničavajuća faktora, o kojima

smo govorili u prošlom broju MAT-a.

Proizvodnja ove oblasti je na jasnom opadajućem

trendu od juna 2018. godine; mesečni pad je

0,9%. Uporedo su neprekidno opadali i

desezonirani indeksi, ali po 1% prosečno mesečno

3 Udeo (ponder za obračun indeksa u 2018) prehrambene u ukupnoj industriji iznosi 16%, a u prerađivačkoj industriji 21,15%. 4 Za opadajuću tendenciju zaključno sa oktobrom u MAT-u br. 287. naveli smo: „Uzrok se može tražiti u padu izvoznih cena. Prema Saopštenju RZS, u trećem kvartalu ove godine dinarska vrednost ukupnog izvoza bila je veća nego u istom periodu prošle godine za 7,5%, a jedinična vrednost tog izvoza 0,5% (fizički obim povećan je za 7%). Međutim u izvozu prehrambene industrije fizički obim izvoza povećan je za 2%, a vrednost toga izvoza bila je manja za 4,9%; jedinična

do zakljuno oktobra, a u poslednja dva meseca je

usledio utrostručeni pad za ukupno 6,3%.

Pri međugodišnjem upoređivanju, nakon što je

tokom prethodna tri meseca održavala stabilan

međugodišnji pad od po 2%, u novembru se

dinamika proizvodnje prehrambene industrije

obrušila – zabeležen je međugodišnji pad za

10%, u decembru je taj pad produbljen na

12,4%4. U celoj 2018. godini je, tako, proizvodnja

prehrambene industrije bila za 2,3% manja nego

u 2017.

Odnosi cena u spoljnotrgovinskoj razmeni sada su

objavljeni i za period januar-novembar i ti podaci

samo potvrđuju zaključke o njihovom uticaju na

dinamiku proizvodnje. Vrednost izvoza5 povećana

je i u slučaju ukupnog izvoza i u slučaju izvoza

prerađivačke industrije za 6,6%, a njegov fizički

obim za 7,3%, tako da je jedinična vrednost iznela

99,4. Drugim rečima, smanjena je za 0,6%, pad

vrednosti je gotovo zanemarljiv. Međutim, kod

prehrambene industrije fizički obim izvoza je

povećan za 4%, a njegova vrednost smanjena za

3,6% – jedinična vrednost je smanjena za 6,3%.

Jedinična vrednost uvoza je istovremeno

smanjena za 7,1% i to tako što je fizički obim

vrednost izvoza prehrambene industrije smanjena je za 6,7%! Ako se računa u evrima rezultati su slični, pa je tako vrednost izvoza prehrambene industrije smanjena za 3,5%, jer je jedinična vrednost bila manja4 za 5,4%. treba istaći i to da je jedinična vrednost uvezenih proizvoda prehrambene industrije smanjena još više – za 7,1% – pa je to praćeno osetnim povećanjem fizičkog obima uvoza (11%) i povećanjem vrednosti uvoza proizvoda prehrambene industrije za 3,1%“.

5 U dinarima , po tekućem kursu

70

75

80

85

90

95

100

105

110

115

120

125

jan

.14

feb

.14

mar.

14

ap

r.14

maj.14

jun

.14

jul.14

avg

.14

sep

.14

okt.

14

no

v.1

4d

ec.1

4ja

n.1

5fe

b.1

5m

ar.

15

ap

r.15

maj.15

jun

.15

jul.15

avg

.15

sep

.15

okt.

15

no

v.1

5d

ec.1

5ja

n.1

6fe

b.1

6m

ar.

16

ap

r.16

maj.16

jun

.16

jul.16

avg

.16

sep

.16

okt.

16

no

v.1

6d

ec.1

6ja

n.1

7fe

b.1

7m

ar.

17

ap

r.17

maj.17

jun

.17

jul.17

avg

.17

sep

.17

okt.

17

no

v.1

7d

ec.1

7ja

n.1

8fe

b.1

8m

ar.

18

ap

r.18

maj.18

jun

.18

jul.18

avg

.18

sep

.18

okt.

18

no

v.1

8d

ec.1

8

originalna serija

desezonirana serija

trend-ciklus

PROIZVODNJA PREHRAMBENIH PROIZVODA 2014-2018.indeksi, prosek 2017=100 (ponder u prerađivačkoj ind: 21,15%)

povećan za čak 18,3%, a vrednost toga uvoza za

9,8%. Drugim rečima, zbog smanjenja cena

proizvoda prehrambene industije dolazi do

supstitucije domaćih proizvoda uvoznim.

Na to se sada nadovezuje problem uvoznih taksa

na Kosovu, koje su uticale da se vrednost otpreme

robe na Kosovo svede, sa prosečno 39 miliona

evra mesečno u periodu januar-oktobar, na oko 9

miliona evra u decembru; kod prehrambene

industrije ta se otprema sa preko 7 miliona evra

mesečno u periodu januar-oktobar svedena je u

decembru na zanemarljiv iznos od 240 hiljada

evra.

Prema tome, buduća dinamika proizvodnje

prehrambene industrije zavisiće, s jedne strane,

od toga hoće li se i kada ukinuti uvozne takse na

Kosovu a, sa druge strane, od odnosa cena

proizvoda prehrambene industrije kod nas i kod

naših spoljnotrgovinskih partnera. Ovaj drugi

faktor se može ukloniti samo određenim

strukturnim promenama. Prema tome, dinamika

proizvodnje prehrambene industrije (a time i

prerađivačke industrije u celini) ostaje problem i u

ovoj godini.

Na kraju, kada je u pitanju dinamika privredne

aktivnosti i očekivani rast BDP-a u 2019. godini,

sem navedenih problema u pojedinim

oblastima, treba računati i sa mogućim

tendencijama u našem užem i širem okruženju.

U kojoj meri će nas pogoditi kvote za čelik koje

uvodi EU? Bili smo već suočeni sa redukijom

industrijske proizvodnje u Nemačkoj (sada

čekamo podatke za decembar). Za Hrvatsku su

poznati podaci za celu 2018. godinu. Proizvodnja

prerađivačke industrije je tamo u celoj godini

bila za 1% manja nego u prethodnoj godini, u

decembru međugodišnji pad iznosi 9%. Ovo su

sve upozoravajući podaci i oni, zajedno sa

analizama nekih kritičnih oblasti kod nas,

pokazuju da se na pad proizvodnje naše

prerđivačke industrije ne može gledati kao na

eksces, već kao na ozbiljno upozorenje. Ne bismo

ovde ulazili u to koliko su validne određene

analize koje to objašnjavaju time da je ekspanzija

u poslednjih nekoliko godina dostigla svoj plafon.

2. Ukupna vrednost spoljnotrgovinske

razmene u decembru 2018. iznela je 3095

miliona evra (6,4% više nego u istom mesecu

prethodne godine). U tom okviru, izvoz je vredeo

1214 miliona evra i međugodišnje je povećan za

2,4%, a uvoz je vredeo 1881 milion evra, povećan

je za 9,2%. Uvoz je pokriven izvozom sa 64,5%, i

to je najmanja vrednost ove pokrivenosti posle

decembra 2013. (kada je iznela 63%). Ukupna

vrednost izvoza u celoj 2018. godini iznela je

16271 milion evra (8,1% više nego godinu dana

ranije), a uvoza 21918 miliona evra (13,0% više),

tako da je uvoz pokriven izvozom sa 74,2%.

Kada je reč o tekućim tendencijama, gledano na

kratak rok, na samom kraju 2018. i uvoz i izvoz su

prešli u opadanje. Desezonirani indeks izvoza je u

decembru opao za 4% a desezonrani indeks uvoza

za 2,2%; u poslednja dva meseca (ocenjene)

vrednosti trenda izvoza i uvoza opadale su po

0,6% mesečno.

Kada se izvoz posmatra po nameni EU, vrednosti

svih trendova (trend-ciklusa) su još od početka

2018. godine iznad prošlogodišnjeg proseka, s tim

što je do avgusta najviše odmakao trend izvoza

energije (42% u avgustu) posle čega je prešao na

silaznu putanju (40% u septembru, 33% u

oktobru, 23% u novembru), da bi ga u decembru

(15%) praktično sustigao trend izvoza

intermedijarnih proizvoda (14% iznad proseka

prethodne godine), koji je zadržao stabilni rast.

Trend izvoza netrajnih proizvoda za široku

potrošnju trenutno stagnira na nivou koji je za

blizu 3% iznad proseka prethodne godine. Trend

izvoza trajnih proizvoda za široku potrošnju je

tokom poslednja tri meseca prešao u simbolično

200

300

400

500

600

700

800

900

1000

1100

1200

1300

1400

1500

1600

1700

1800

1900

2000

jan

-06

jul-

06

jan

-07

jul-

07

jan

-08

jul-

08

jan

-09

jul-

09

jan

-10

jul-

10

jan

-11

jul-

11

jan

-12

jul-

12

jan

-13

jul-

13

jan

-14

jul-

14

jan

-15

jul-

15

jan

-16

jul-

16

jan

-17

jul-

17

jan

-18

jul-

18

SPOLJNOTRGOVINSKA RAZMENA SRBIJE 2006–2018.U MILIONIMA EVRA

Izvoz, originalna serija

Izvoz, desezonirana serija

Izvoz, trend-ciklus

Uvoz, originalna serija

Uvoz, desezonirana serija

Uvoz, trend-ciklus

Deficit, originalna serija

Deficit, desezonirana serija

Deficit, trend-ciklus

uzlazni smer, do nivoa u decembru koji je za 6%

iznad proseka prethodne godine.

Trend izvoza kapitalnih proizvoda je prešao u

opadajući smer i u decembru se spustio na

vrednost koja je za 8% iznad prošlogodišnjeg

proseka (desezonirani indeks u decembru je pao

za 6,5%). Glavni razlog se nalazi u padu izvoza

motornih vozila i prikolica (koji su statistički

razvrstani u ovu namensku katrgoriju) u

decembru međugodišnje za 26%.

Pri međugodišnjem upoređivanju, izvoz svih ovih

namenskih kategorija je u celoj 2018. povećan –

energije za 27%, intermedijarnih proizvoda za

11,6%, kapitalnih proizvoda za 8,3%, trajnih

proizvoda za široku potrošnju za 5,7% i netrajnih

proizvoda za široku potrošnju za 3,6%. Međutim,

u samom decembru međugodišnje je povećan

jedino izvoz intermedijarnih proizvoda (za 4,1%).

Izvoz energije je pao za 30%, a izvoz ostalih

namenskih kategorija do 1%.

Porast vrednosti izvoza u 2018, u odnosu na

prethodnu godinu izneo je 1220,6 miliona evra, ili

po 101,7 miiona prosečno mesečno.

Međugodišnji porast vrednosti izvoza u

decembru izneo je 28,6 miliona evra, što je jedva

nešto više od četvrtine prosečnog mesečnog

porasta u celoj godini.

Glavni činioci ovog drastičnog pada priraštaja

vrednosti izvoza u decembru su proizvodnja

motornih vozila i prikolica, gde je prosečni

priraštaj od oko 6 miliona evra mesečno

zamenjen padom od 37 miliona, i osnovni metali,

gde je prosečni priraštaj od 22 miliona zamenjen

padom za 1 milion. Dakle, samo ove dve oblasti su

redukovale priraštaj izvoza za 66 miliona evra, ili

oko 90% ukupne redukcije međugodišnjeg

priraštaja izvoza.

U celoj 2018. godini najveću vrednost imao je

izvoz motornih vozila i prikolica (2043 miliona

evra); slede: proizvodnja osnovnih metala (1695

miliona), prehrambena industrija (1567 miliona),

proizvodnja proizvoda od gume i plastike (1412) i

proizvodnja električne opreme (1285 miliona

evra). Ovih pet oblasti donele su 53,3% vrednosti

izvoza prerađivačke industrije u 2018. godini (ili

49,2% ukupnog izvoza). Kada se posmatra izvoz u

decembru, u grupi od pet oblasti sa najvećim

izvozom proizvode od gume i plastike zamenjuje

proizvodnja metalnih proizvoda i mašina, a menja

se i redosled – na prvom mestu je sada

prehrambena industrija, sledi proizvodnja

osnovnih metala, pa tek na trećem mestu

proizvodnja motornih vozila i prikolica. Onih pet

oblasti koje su u celoj godini donele 53,3%

vrednosti izvoza prehrambene industrije u

decembru su donele 48,7% (ili 44,5% ukupnog

izvoza)

Poenta je sledeća: ako su među tri najveća

izvoznika dve oblasti koje su donele 90%

redukcije vrednosti izvoza u decembru, pri čemu

se uslovi za oporavak izvoza automobilske

industrije još uvek ne ispunjavaju a ne zna se

pouzdano kakav će efekat izazvati uvođenje

kvota za čelik u EU i ako se pored toga zna da,

zbog odnosa cena, izvoz prehrambene industrije

ne raste te da pada njen aproizvodnja jer se

tražnja delom alimentira porastom uvoza –

redukcija dinamike izvoza i ozbiljan pad

pokrivenosti uvoza izvozom u decembru ne

mogu se smatrati incidentnom pojavom.

Kada se uvoz posmatra po nameni EU, a tekuće

tendencije ocenjuju preko trend-ciklusa, može se

konstatovati da se u decembru 2018. nijedan

trend nije našao na nivou koji je niži od 10% iznad

proseka prethodne godine.

Od početka godine najbrže je rastao trend uvoza

energije – do avgusta, kada je dostigao nivo koji je

za 35% viši od proseka prethodne godine; posle

60

65

70

75

80

85

90

95

100

105

110

115

120

125

130

135

140

145

150

jan

-14

feb

-14

ma

r-1

4a

pr-

14

ma

j-1

4ju

n-1

4ju

l-1

4a

vg

-14

se

p-1

4o

kt-

14

no

v-1

4d

ec

-14

jan

-15

feb

-15

ma

r-1

5a

pr-

15

ma

j-1

5ju

n-1

5ju

l-1

5a

vg

-15

se

p-1

5o

kt-

15

no

v-1

5d

ec

-15

jan

-16

feb

-16

ma

r-1

6a

pr-

16

ma

j-1

6ju

n-1

6ju

l-1

6a

vg

-16

se

p-1

6o

kt-

16

no

v-1

6d

ec

-16

jan

-17

feb

-17

ma

r-1

7a

pr-

17

ma

j-1

7ju

n-1

7ju

l-1

7a

vg

-17

se

p-1

7o

kt-

17

no

v-1

7d

ec

-17

jan

-18

feb

-18

ma

r-1

8a

pr-

18

ma

j-1

8ju

n-1

8ju

l-1

8a

vg

-18

se

p-1

8o

kt-

18

no

v-1

8d

ec

-18

TRENDOVI IZVOZA PO NAMENI EU 2014-2018.PROSEK 2017=100

Energija,2,5%

Intermedijarni proizvodi,38,2%

Kapitalni proizvodi, 24,1%

Trajni proizvodi za široku potrošnju,5,4%

Netrajni proizvodi za široku potrošnju,22,3%

Neklasifikovano po nameni EU,7,5%

toga je lagano opadao, ali je i u decembru zadržao

nivo koji je za 30% viši od tog proseka.

Uzlazni smer su do kraja godine zadržali trendovi

uvoza intermedijarnih proizvoda i uvoza netrajnih

proizvoda za široku potrošnju. Trend uvoza

intermedujarnih proizvoda raste neprekidno od

sredine 2016. godine i na kraju 2018. je dostigao

nivo koji za 18% viši od proseka prethodne

godine. Rast ovog uvoza povezan je sa

privrednom aktivnošću. Trend uvoza netrajnih

proizvoda za široku potrošnju je dostigao nivo za

15% viši od proseka prethodne godine i u ovom

trenutku bi jednim delom mogao biti povezan i sa

uvozom proizvoda prehrambene industrije.

Trendovi uvoza kapitalnih proizvoda i trajnih

proizvoda za široku potrošnju, posle rasta tokom

većeg dela 2018, krajem godine stagniraju na

nivoima koji su 11% odnosno 10% iznad nivoa

prethodne godine.

Pri međugodišnjem upoređivanju, u 2018.

povećan je uvoz svih namenskih kategorija – od

7,6% u slučaju trajnih proizvoda za široku

potrošnju, do 13,0% kod intermedijarnih

proizvoda i 25,4% u slučaju energije. Uvoz je i u

decembru povećan u svim namenskim

kategorijama.

Vrednost ukupnog uvoza u decembru 2018.

godine bila je veća nego u istom mesecu

prethodne godine za 163 miliona evra, dok

prosečno mesečno povećanje vrednosti u celoj

godini iznosi 210 miliona evra. To smanjenje

priraštaja vrednosti uvoza u decembru locirano je

u uvozu električne opreme, uvozu osnovnih

metala, uvozu nepomenutih mašina i opreme,

uvozu motornih vozila i prikolica (sa po 10 miliona

evra), zatim u uvozu poljoprivrednih proizvoda i

uvozu sirove nafte i gasa (po oko 5 miliona evra),

itd. Na drugoj strani, valja zapaziti povećani

priraštaj uvoza proizvoda hemijske industrije.

3. Raspoloživi su podaci o kretanju platnog

bilansa za period januar-novembar 2018.

Deficit tekućeg računa platnog bilansa u periodu

januar-novembar 2018. godine u odnosu na isti

period prethodne godine iznosio je 1843,0

miliona evra (za 231,2 miliona evra ili za 14,3%

više).

Platni bilans Republike Srbije, januar-novembar 2017-2018. (u mil. EUR)

2017 2018 indeks

Tekući račun -1.611,8 -1.843,0 114,3

Prihodi 21.873,3 24.269,7 111,0

Rashodi 23.485,1 26.112,8 111,2

Roba i usluge -2.591,1 -3.607,6 139,2

Izvoz 17.694,7 19.501,9 110,2

Uvoz 20.285,8 23.109,5 113,9

Primarni dohodak -2.194,4 -1.944,4 88,6

Sekundarni dohodak 3.173,8 3.709,0 116,9

Prihodi 3.697,1 4.256,7 115,1

Od čega: Doznake radnika 1.967,4 2.454,1 124,7

Rashodi 523,3 547,8 104,7

Kapitalni račun 5,6 -6,3 -

Neto pozajmljivanje(+)/neto zaduživanje (-) (Saldo

tekućeg računa i računa kapitala)

-879 -1.689 192,1

Finansijski račun, neto 1.260,9 1.331,3 105,6

Direktne investicije 2.254,2 2.221,8 98,6

Direktne investicije u Srbiju (obaveze) 2.384,3 2.417,8 101,4

Portfolio investicije -685,8 -15,1 2,2

Neto povećanje finansijske aktive 79,4 -27,0 -

Neto povećanje finansijskih obaveza -765,2 11,9 -

Vlasničke hartije od vrednosti i hartije od

vrednosti investicionih fondova

-6,0 -20,6 341,4

Dužničke hartije od vrednosti -759,2 32,4 -

u tome: Država -759,2 32,4 -

Ostale investicije 43,8 604,8 1.379,4

Gotov novac i depoziti 442,8 106,4 24,0

Krediti 87,4 934,4 1.069,2

Neto povećanje finansijske aktive (naši

plasmani)

-116,3 -110,6 95,1

Neto povećanje finansijskih obaveza

(korišćenje)

203,7 1.045,0 513,0

Trgovinski krediti i avansi -486,4 -436,0 89,6

Devizne rezerve -351,3 -1.480,2 421,3

Neto greške i propusti 360,8 517,1 143,3

Napomena: Da bi se pratile tekuće promene u eksternoj

likvidnosti (za buduće promene ima dovoljno pokazatelja i

bez uvođenja aktive i pasive u tekući bilans), ovde je dat

prikaz finansijskog računa sa pozicijama iz modela BPM6, ali

sa prikazom priliva i odliva (a ne aktive i pasive) po tim

pozicijama, kao u sistemu BPM5.

Negativan saldo robne razmene iznosio je 4620,1

milion evra (za 1133,1 milion evra ili za 32,5%

više). Suficit po osnovu trgovine uslugama je

iznosio 1012,5 miliona evra (za 116,6 miliona evra

ili za 13,0% više).

Deficit primarnog dohotka je iznosio 1944,4

miliona evra (za 250,0 miliona evra ili za 11,4%

60

70

80

90

100

110

120

130

jan

-14

feb

-14

ma

r-1

4a

pr-

14

ma

j-1

4ju

n-1

4ju

l-1

4a

vg

-14

se

p-1

4o

kt-

14

no

v-1

4d

ec

-14

jan

-15

feb

-15

ma

r-1

5a

pr-

15

ma

j-1

5ju

n-1

5ju

l-1

5a

vg

-15

se

p-1

5o

kt-

15

no

v-1

5d

ec

-15

jan

-16

feb

-16

ma

r-1

6a

pr-

16

ma

j-1

6ju

n-1

6ju

l-1

6a

vg

-16

se

p-1

6o

kt-

16

no

v-1

6d

ec

-16

jan

-17

feb

-17

ma

r-1

7a

pr-

17

ma

j-1

7ju

n-1

7ju

l-1

7a

vg

-17

se

p-1

7o

kt-

17

no

v-1

7d

ec

-17

jan

-18

feb

-18

ma

r-1

8a

pr-

18

ma

j-1

8ju

n-1

8ju

l-1

8a

vg

-18

se

p-1

8o

kt-

18

no

v-1

8d

ec

-18

TRENDOVI UVOZA PO NAMENI EU 2014-2017.PROSEK 2016=100

Energija, 10,4%

Intermedijarni proizvodi,35,3%

Kapitalni proizvodi, 21,2%

Trajni proizvodi za široku potrošnju, 2,1%

Netrajni proizvodi za široku potrošnju,15,0 %

Neklasifikovano po nameni EU,15,9%

manje). U okviru dohotka od direktnih investicija

zabeležen je neto odliv dohotka po osnovu

dividendi u iznosu od 592,8 miliona evra (za 48,9

miliona evra ili za 7,6% manje), dok je neto odliv

reinvestirane dobiti iznosio 1041,7 miliona evra

(za 7,6 miliona evra ili za 0,7% manje). Neto odliv

kamata po osnovu portfolio investicija iznosio je

299,1 milion evra (za 99,3 miliona evra ili za

24,9% manje), dok je neto odliv kamata po

osnovu ostalih investicija iznosio 267,3 miliona

evra (za 46,8 miliona evra ili za 14,9% manje).

Suficit na računu sekundarnog dohotka iznosio je

3709,0 miliona evra (za 535,2 miliona evra ili za

16,9% više). Neto priliv doznaka radnika iz

inostranstva iznosio je 2355,6 miliona evra (za

482,0 miliona evra ili za 25,7% više).

Neto priliv po osnovu finansijskih transakcija u

periodu januar-novembar 2018. godine u

odnosu na isti period prethodne godine iznosio

je 1332,2 miliona evra (za 86,8 miliona evra ili

7,0% više).

Strane direktne investicije nerezidenata u Srbiju

iznosile su 2417,8 miliona evra (za 33,5 miliona

evra ili za 1,4% više). Neto odliv portfolio

investicija iznosio je 28,5 miliona evra (za 675,7

miliona evra manje u odnosu na period januar-

novembar 2017. godine). Neto priliv po osnovu

ostalih investicija (ostale investicije obuhvaju

gotov novac i depozite, finansijske kredite i

trgovinske kredite) je iznosio 605,7 miliona evra

(za 577,4 miliona evra više u odnosu na period

januar-novembar 2017. godine). U okviru ostalih

investicija, zabeleženo je povećanje depozita

domaćih poslovnih banaka u inostranstvu u

iznosu od 159,9 miliona evra, kao i istovremeno

povećanje depozita stranih poslovnih banaka u

Srbiji u iznosu od 266,3 miliona evra). Takođe,

zabeleženo je povećanje neto kreditnih obaveza

(neto povećanje finansijskih obaveza) poslovnih

banaka (za 457,1 milion evra), države (za 286,1

milion evra) i preduzeća (za 309,7 miliona evra).

Devizne rezerve (platnobilansne promene

deviznih rezervi ne uključuju međuvalutne

promene i promene vrednosti cene zlata i HoV) su

povećane za 1480,2 miliona evra (u periodu

januar-novembar 2017. godine zabeleženo je

povećanje od 351,3 miliona evra).

Sledi osvrt na najvažnije promene u novembru

2018. godine u odnosu na isti mesec prethodne

godine

U novembru 2018. godine zabeležen je deficit

tekućeg računa u iznosu od 200,9 miliona evra (za

45,7 miliona evra ili za 18,5% manje). U istom

mesecu, zabeležen je neto odliv po osnovu

portolio investicija u iznosu od 100,5 miliona

evra, što je pre svega, posledica povlačenja

nerezidenata iz dužničkih HoV države. U okviru

ostalih investicija, u novembru je zabeleženo

smanjenje depozita domaćih poslovnih banaka u

inostranstvu u iznosu od 194,8 miliona evra, kao

i povećanje neto kreditnih obaveza poslovnih

banaka (za 46,7 miliona evra), države (za 44,7

miliona evra) i preduzeća (za 31,7 miliona evra).

Platnobilansne devizne rezerve povećane su za

97,3 miliona evra (u novembru 2017. godine

zabeleženo je smanjenje od 567,3 miliona evra).

Ovo povećanje je, pre svega, rezultat priliva po

osnovu SDI, odnosno privatizacije Poljoprivredne

korporacije Beograd AD (PKB) u ukupnom iznosu

od 121,2 miliona evra, kao i donacija (ukupno

56,7 miliona evra). Rast deviznih rezervi ostvaren

je u ambijentu u kojem je država, kao rezultat

dobrih fiskalnih rezultata postignutih tokom

2018. godine, nastavila da smanjuje svoje devizne

obaveze (u novembru je zabeleženo neto

smanjenje u iznosu od 108,8 miliona evra) po

osnovu kredita i HoV, što je doprinelo daljem

smanjenju javnog duga i poboljšanju njegove

valutne strukture.

4.(a) Investicije u osnovna sredstva – procena za

2018. godinu

Na osnovu raspoloživih indikatora za 2018.

godinu izvršena je procena realnog kretanja bruto

investicija u osnovna sredstva, po sledećim

kategorijama kapitalnih sredstava:

1. investicije u zgrade i ostale građevine,

2. investicije u mašine i opremu (domaću i uvoznu),

3. investicije u ostala osnovna sredstva (kultivisani biološki resursi i intelektualna svojina).

Procena je zasnovana na revidiranim godišnjim

podacima o investicijama u tekućim cenama iz

2017. godine, kao i na poslednjim raspoloživim

podacima o cenama i količinama i drugim

dostupnim pokazateljima iz statističkog sistema

za 2018. godinu. Dobijeni podaci za 2018. godinu

predstavljaju procentualnu promenu u odnosu na

prethodnu godinu (stopa realnog rasta).

Na osnovu kretanja raspoloživih indikatora,

ocenjeno je da su bruto investicije u osnovna

sredstva u 2018. godini, u odnosu na prethodnu

godinu, ostvarile realan rast po stopi od 9,2%.

U 2018. godini, sve kategorije agregiranih

kapitalnih dobara pozitivno doprinose stopi rasta

investicija.

Posmatrano po tipovima osnovnih sredstava,

daleko najznačajniji doprinos ukupnoj stopi rasta

investicija potiče od kapitalnih ulaganja u zgrade i

ostale građevine. Povoljne tendencije u

građevinskim aktivnostima i nastavak realizacije

značajnih infrastrukturnih projekata (procenjena

stopa realnog rasta od 13,9%), rezultirali su

doprinosom ove kategorije ukupnoj stopi rasta

investicija sa 5,5 p.p. i povećanjem njenog učešća

u strukturi ukupnih investicionih sredstava za 2,3

p.p.

Takođe, dinamičniji uvoz mašina i opreme u

odnosu na ulaganja u domaću opremu, po

stopama rasta 16,3% i 2,0% respektivno, odrazio

se na promenu strukture investiranja u korist

blagog povećanja relativnog značaja uvozne

komponente.

Kada je reč o ostalim osnovnim sredstvima,

intenziviranje investiranja u delu koji se odnosi na

intelektualnu svojinu (pretežno softveri i R&D)

rezultiralo je doprinosom ukupne kategorije

realnom rastu fiksnog kapitala od 0,2 p.p.

2017. god 2018. god Struktura, %

Doprinos realnoj

stopi rasta

investiranja, p.p.

Investicije u osnovna sredstva - UKUPNO 7,3% 9,2% 100 9,2

Investicije u zgrade i ostale građevine 9,0% 13,9% 41,8 5,5

Investicije u opremu 7,6% 7,8% 44,7 3,6

Od toga:

Investicije u domaću opremu 5,0% 2,0% 25,7 0,5

Investicije u uvoznu opremu 11,6% 16,3% 19 3

Investicije u ostala osnovna sredstva 2,3% 1,3% 13,6 0,2

Realan rast bruto investicija

u osnovna sredstva

Investicije u osnovna sredstva,

2018. god

Procena bruto investicija u osnovna sredstva u Republici Srbiji u 2018.

b) Izvršenje budžeta Republike

Ukupna primanja budžeta u novembru 2018.

godine iznosila su 100,3 mlrd. RSD, što je za 0,6

mlrd. RSD više u odnosu na prethodni mesec,

odnosno za 8,6 mlrd. RSD više u odnosu na

novembar prethodne godine. U poređenju sa

prethodnim mesecom, ostvareni su manji prihodi

od PDV-a (za skoro 7 mlrd. RSD), što je i

očekivano, imajući u vidu da je u prethodnom

mesecu uplaćen i tromesečni PDV. U poređenju

sa novembrom 2017. godine, PDV je veći za 2,3

mlrd. RSD, što predstavlja realni rast od 4,2%.

Rast beleže i prihodi od akciza koji su veći su za

2,4 mlrd. RSD u odnosu na prethodni mesec,

odnosno za 2,6 mlrd. RSD u odnosu na novembar

2017. godine. Ukupna primanja od početka

godine iznose 1073,8 mlrd. RSD, što, u odnosu na

isti period prethodne godine, predstavlja porast

za 48,0 mlrd. RSD, odnosno realni rast od 2,7%.

Ukupni izdaci budžeta su, od početka godine,

iznosili su 1006,4 mlrd. RSD dinara, što je za 56,9

mlrd. RSD više u odnosu na isti period prethodne

godine. U poređenju sa prethodnim mesecom,

značajno su povećani transferi organizacijama

obaveznog socijalnog osiguranja (za 9,7 mlrd.

RSD), dok su najveće smanjenje zabeležili

kapitalni izdaci (za 4,3 mlrd. RSD). Ukoliko se

posmatra kretanje u celokupnom periodu u

odnosu na isti period prošle godine, najviše su

povećani kapitalni izdaci (51,7 mlrd. RSD) i

rashodi za zaposlene (18,4 mlrd. RSD), dok su

najviše smanjeni rashodi po osnovu otplate

kamata (14,7 mlrd. RSD) i nabavka finansijske

imovine (9,3 mlrd. RSD). Ukupni izdaci su, u

celokupnom periodu, realno viši za 4,0%.

Kao i u septembru i oktobru, budžet Republike

Srbije i u novembru 2018. godine beleži suficit,

imajući u vidu da su ukupna primanja budžeta za

6,2 mlrd. RSD viša u odnosu na ukupne izdatke.

Od početka godine budžet Republike ostvario je

suficit od 67,4 mlrd. RSD, što je za 9 mlrd. RSD niže

u odnosu na isti period prethodne godine. Ovo je,

pre svega, rezultat povećanih kapitalnih izdataka,

čija je realna stopa rasta 78,1%.

(c) Promet robe u trgovini na malo –

zaustavljen je tekući rast i usporen međugodišnji

rast. Međugodišnji rast vrednosti prometa u

trgovini na malo je tokom prethodna četiri

meseca iznosio preko 9%, a u decembru 2018. se

spustio na 5,7%. Realni porast je, sa 5% do 6%, u

decembru tako sveden na 3,3%. Tako su i

nominalni i realni porast u decembru, za razliku

od prethodnih meseci, manji od kumulativnog

porasta koj za celu 2018. godinu iznosi 6,9%

nominalno, odnosno 4,2% realno.

Ovu promenu odnosa mesečnog i kumulativnog

međugodišnjeg rasta u decembru je izazvao realni

pad prometa u kategoriji hrana, pića i duvan.

Vrednost tog prometa u celoj godini je povećana

za 4,9%, a u decembru za 1,5%, tako da je u celoj

godini on realno povećan za 2,3%, a u decembru

(međugodišnje) smanjen za 1,5%. U ostalim

kategorijama međugodišnji porast vrednosti u

decembru ostao je nešto veći nego u celoj godini,

ali je to odstupanje znatno manje nego u

prethodnih nekoliko meseci – u slučaju

neprehrambenih prozvoda 7,9% u decembru i

7,6% u celoj godini (realno 8,3% i 7,0%), a u

slučaju motornih goriva 11,5% u decembru i 9,9%

u celoj godini (realno 5,9% i 3,8%).

Kada se dinamika prati tekuće, putem

desezoniranih podataka i trend-ciklusa, može se

konstatovati da desezonirani indeksi osciluju na

nivoima oko 5% do 6% iznad proseka prethodne

godine; u decembru je desezonirani indeks pao u

odnosu na prethodni mesec za 1,3%, trend sada

stagnira na 5,8% iznad proseka prethodne godine.

70

80

90

100

110

120

130

140

150

160

170

jan-05

jul-05

jan-06

jul-06

jan-07

jul-07

jan-08

jul-08

jan-09

jul-09

jan-10

jul-10

jan-11

jul-11

jan-12

jul-12

jan-13

jul-13

jan-14

jul-14

jan-15

jul-15

jan-16

jul-16

jan-17

jul-17

jan-18

jul-18

PROMET ROBE U TRGOVINI NA MALO 2005-2018.STALNE CENE, Ø2017=100

originalna serija

desezonirana serija

trend-ciklus

92

94

96

98

100

102

104

106

108

feb

.16

ma

r.1

6a

pr.

16

ma

j.1

6ju

n.1

6ju

l.1

6a

vg

.16

sep

.16

ok

t.1

6n

ov

.16

de

c.1

6ja

n.1

7fe

b.1

7m

ar.

17

ap

r.1

7m

aj.

17

jun

.17

jul.

17

av

g.1

7se

p.1

7o

kt.

17

no

v.1

7d

ec

.17

jan

.18

feb

.18

ma

r.1

8a

pr.

18

ma

j.1

8ju

n.1

8ju

l.1

8a

vg

.18

sep

.18

ok

t.1

8n

ov

.18

de

c.1

8

(d) Podaci o dinamici zarada dati su u novom

formatu6

Prosečna zarada (bruto) obračunata za novembar

2018. godine iznosila je 69 949 dinara, dok je

prosečna zarada bez poreza i doprinosa (neto)

iznosila 50 556 dinara.

Rast bruto zarada u periodu januar–novembar

2018. godine, u odnosu na isti period prošle

godine, iznosio je 6,0% nominalno, odnosno 3,9%

realno. Istovremeno, neto zarade su porasle za

6,5% nominalno i za 4,4% realno.

U poređenju sa istim mesecom prethodne

godine, prosečna bruto zarada za novembar

6 U cilju izračunavanja prosečnih zarada, Republički zavod za statistiku od januara 2018. godine, umesto sprovođenja Mesečnog istraživanja o zaradama (RAD-1), preuzima podatke iz evidencije Poreske uprave, koji se prikupljaju putem elektronske prijave za porez po odbitku (PPP-PD). Podaci o prosečnim zaradama su, po pravilu, dostupni 55 dana po isteku izveštajnog

2018. godine nominalno je veća za 6,5%, a realno

za 4,5%, dok je prosečna neto zarada veća za 7,0%

nominalno, odnosno za 5,0% realno.

Medijalna neto zarada za novembar iznosila je 39

654 dinara, što znači da je 50% zaposlenih

ostvarilo zaradu do navedenog iznosa.

Da bi se obezbedila uporedivost podataka

prilikom računanja indeksa, koja je narušena zbog

prelaska na novu metodologiju od januara 2018.

godine, podaci za 2017. godinu dobijeni su iz istog

izvora i na isti način kao i podaci za 2018. godinu7.

meseca, a prosečna zarada predstavljati obračunatu zaradu za izveštajni mesec, a ne više zarade isplaćene u tom mesecu.

7 Tekst je preuzet iz Saopštenja RZS broj 014, od 25.01.2019.

Javna

državna

preduzeća

Javna

lokalna

preduzeća

Zdravstveni i

socijalni rad

Obrazovanj

e i kultura

Administraci

ja - svi nivoi

Javni

sektor -

ukupno

Javna

svojina

Privatna

svojina

(domaća i

strana)

Zadružna Društvena

Bez

oznake

oblika

svojine

Ukupno

11.18/10.18 neto zarade

N 100,7 100,8 101,8 102,1 100,2 101,2 101,3 101,5 97 92,9 96,6 101,3

R 101 101,1 102,1 102,4 100,5 101,5 101,6 101,8 97,3 93,2 96,9 101,6

neto mase

N 100,7 100 101,2 102 100,5 101 99,7 101,5 96 66,3 124,5 100,7

R 101 100,3 101,5 102,3 100,8 101,3 100 101,8 96,3 66,5 124,9 101

zaposleni

N 100 99,2 99,4 99,9 100,3 99,8 98,4 100 98,9 71,3 128,8 99,4

11.18/11.17 neto zarade

N 107,6 107,9 111,4 108,8 104,1 107,6 107,2 107,7 102,2 96,4 81,7 107

R 105,6 105,9 109,3 106,8 102,2 105,6 105,2 105,7 100,3 94,6 80,2 105

neto mase

N 103,4 107,1 109,1 110,1 103,4 106,5 103,8 115,2 104,4 55,2 89,5 110,3

R 101,5 105,1 107,1 108 101,5 104,5 101,9 113,1 102,5 54,2 87,8 108,2

zaposleni

N 96,1 99,2 97,9 101,2 99,3 98,9 96,8 106,9 102,1 57,3 109,6 103,1

neto zarade

N 102 105,7 110,1 108,8 108,6 107,3 107,2 106,8 103,6 99,5 90,5 106,5

R 100 103,6 107,9 106,7 106,5 105,2 105,1 104,7 101,6 97,5 88,7 104,4

neto mase

N 98 102,8 108,4 110 107,7 106 103,7 113,5 101,2 66,6 73,6 109,3

R 96,1 100,8 106,3 107,8 105,6 103,9 101,7 111,3 99,2 65,3 72,2 107,2

zaposleni

N 96 97,3 98,5 101,1 99,2 98,8 96,8 106,3 97,7 66,9 81,3 102,6

67.208 47.647 50.187 52.633 58.707 55.332 56.019 45.717 40.724 53.152 42.080 49.697

65.861 45.081 45.597 48.371 54.080 51.561 52.257 42.815 39.316 53.425 46.473 46.402

Napomena:

Zbog računanja indeksa zarada u 2018. godini, prosečne zarade za 2017. godinu su takođe izračunate na osnovu podataka Poreske uprave.

(elektronska poreska prijava PPP-PD).Za razliku od istraživanja RAD-1, obračunom prosečnih zarada obuhvaćene su i zarade zaposlenih po ugovoruo obavljanjuprivremenih i povremenih poslova, kao i zaposleni u Ministarstvu unutrašnjih poslova i Ministarstvu odbrane.Prosečna zarada predstavlja obračunatu zaradu za puno radno vreme (full-time equivalent - FTE).Broj zaposlenih kojima je obračunata zarada računa se iz broja plaćenih časova rada.Oblik svojine poslovnih subjekata preuzet je iz Statističkog poslovnog registra.

Promene zarada u novembru 2018.

01-11.18/

01-11.17

neto zarada 01-10.18

neto zarada 01-10.17

Od januara 2018. godine prosečne zarade se računaju na osnovu podataka iz evidencije Poreske uprave

5. Inflacija8 je povišena i na mesečnom i na

međugodišnjem nivou u decembru 2018.

Inflacija je u novembru i decembru respektivno

iznela –0,3% i 0,1% na mesečnom, a 1,9% i 2,0%

na međugodišnjem nivou. Međugodišnja inflacija

je, tako, po povratku u granice cilja u maju – pošto

je u prethodna dva meseca bila ispod donje

granice cilja – ostala u tim granicama i u narednih

sedam meseci. Ona će se, štaviše, prema

očekivanjima u Narodnoj banci Srbije, i u sledeće

dve godine kretati u granicama cilja (3,0% ± 1,5

p.p.). Ovakvu mogućnost, inače, podupiru i

rezultati decembarske ankete agencije Ipsos o

inflacionim očekivanjima finansijskog sektora i

privrede u srednjem roku: finansijski sektor i

privreda očekuju, naime, međugodišnju inflaciju

od 3,0% i 2,3% (respektivno) u decembru 2020.

Međugodišnja inflacija je povišena u decembru

2018. zato što je, pri nepromenjenoj njenoj

baznoj komponenti, povišena njena nebazna

komponenta. U decembru je međugodišnja

nebazna inflacija9 povišena sa prošlomesečnog

nivoa od 2,7% na nivo od 2,8%, dok je

međugodišnja bazna inflacija10 ostala na

prošlomesečnom nivou od 1,0%. Na ubrzanje

8 Autor priloga o inflaciji je Gordana Vukotić-Cotič. 9 Reč je o nebaznoj inflaciji u najširem smislu, koja odražava kratkoročnu tendenciju opšteg rasta cena jer sadrži rast svih kategorija cena podložnih velikim kratkoročnim oscilacijama usled šokova ponude. Nebazna inflacija u najširem smislu obuhvata rast cena: energije, prehrambenih proizvoda (hrane i bezalkoholnih pića), alkoholnih pića i cigareta. Stavke koje ulaze u obračun nebazne inflacije u najširem smislu čine 54,1% potrošačke korpe u 2018. godini.

međugodišnje nebazne inflacije u decembru

prema novembru najviše je uticalo ubrzanje

međugodišnjeg rasta cena neprerađene hrane,

usled velikog ubrzanja međugodišnjeg rasta cena

svežeg povrća: sveže povrće i neprerađena hrana

su na međugodišnjem nivou respektivno

poskupeli za 18,2% i 3,5% u novembru, a za 23,1%

i 6,4% u decembru.

Na mesečnom nivou u decembru 2018. – uz

nepromenjene cene neprehrambenih proizvoda

bez energije – snižene su cene energije, a

povišene su cene i prehrambenih proizvoda i

usluga. Energija je pojeftinila za 1,6% (0,25 p.p.)

pre svega zato što su motorna goriva, zbog pada

cena sirove nafte na svetskom tržištu, pojeftinila

za 3,9% (0,24 p.p.). S druge strane, prehrambeni

proizvodi su poskupeli za 1,0% (0,32 p.p.) pre

svega zato što je sveže povrće poskupelo za 5,5%

(0,24 p.p.); a usluge su poskupele za 0,1% (0,02

p.p.) pre svega zato što je tehnički pregled vozila

poskupeo za 13,9% (0,02 p.p.).

Na međugodišnjem nivou u decembru 2018.

povišene su cene svih osnovnih kategorija

potrošačke korpe11. Prehrambeni proizvodi su

poskupeli za 2,7% (0,84 p.p.), pre svega zato što

je sveže povrće poskupelo za 23,1% (0,87 p.p.): od

10 Reč je o baznoj inflaciji u najužem smislu, koja odražava dugoročnu tendenciju opšteg rasta cena jer ne sadrži rast nijedne kategorije cene podložne velikim kratkoročnim oscilacijama usled šokova ponude. Bazna inflacija u najužem smislu ne obuhvata rast cena: energije, prehrambenih proizvoda (hrane i bezalkoholnih pića), alkoholnih pića niti cigareta. 11 Međugodišnji indeksi (i njihovi doprinosi) za decembar 2018. izračunati su kao umnošci mesečnih indeksa (i zbirovi njihovih doprinosa) za period od januara do decembra 2018.

januara do decembra 2018. sveže povrće je

kumulativno poskupelo za 45,2% (1,58 p.p.), a

kumulativno je pojeftinilo za 15,2% (0,71 p.p.).

Usluge su poskupele za 2,3% (0,56 p.p.), pre svega

zato što je tehnički pregled vozila poskupeo za

118,3% (0,10 p.p.): od januara do decembra 2018.

tehnički pregled vozila je kumulativno poskupeo

za 120,5% (0,10 p.p.), a kumulativno je pojeftinio

za samo 1,0% (0,00 p.p.)12. Energija je poskupela

za 2,2% (0,35 p.p.), pre svega zato što su motorna

goriva poskupela za 5,5% (0,30 p.p.): od januara

do decembra 2018. motorna goriva su

kumulativno poskupela za 11,7% (0,65 p.p.), a

kumulativno su pojeftinila za 5,6% (0,35 p.p.).

Neprehrambeni proizvodi bez energije su, pak,

poskupeli za 0,8% (0,23 p.p.), pre svega zato što

su cigarete, zbog povećanja akciza i poreza na

dodatu vrednost, jednokratno poskupele u

februaru i julu 2018. za 4,1% (0,18 p.p.) i 3,9%

(0,18 p.p.), respektivno.

Deflacija je u 2018. godini zabeležena samo u

trećem tromesečju. Inflacija od 2,0% u 2018.

godini bila je rezultat inflacije od: 0,8% u prvom,

1,4% u drugom, –0,3% u trećem i 0,1% u četvrtom

tromesečju. Na inflaciju u svim tromesečjima

2018. najviše je uticao rast cena povrća u okviru

neprerađene hrane. Sveže povrće je poskupelo

za: 10,5% (0,40 p.p.) u prvom, 9,7% (0,40 p.p.) u

drugom i 14,4% (0,58 p.p.) u četvrtom tromesečju

– a pojeftinilo je za 11,2% (0,51 p.p.) u trećem

tromesečju 2018. godine.

Promene sastava potrošačke korpe prema visini

međugodišnjeg rasta cena bile su povoljne u

decembru 2018. Prvo, povećano je učešće stavki

s međugodišnjim rastom cena u granicama

aktuelnog cilja (za 3,3 p.p.: od 19,6% u novembru

na 22,9% u decembru). Drugo, smanjeno je

učešće stavki s međugodišnjim rastom cena iznad

gornje granice aktuelnog cilja (za 2,6 p.p.: od

12 Tehnički pregled vozila je u velikoj meri poskupeo najpre u julu, a potom i u decembru u 2018. godine: u prvom slučaju za 80,6% (0,07 p.p.), a u drugom slučaju za 13,9% (0,02 p.p.). 13 Napomene: Prvo, poređenje inflacije u Evropskoj uniji zasniva se na jedinstvenom konceptu: harmonizovanom indeksu potrošačkih cena. Zato se za Srbiju – umesto nacionalnog koncepta: indeksa

22,4% u novembru na 19,8% u decembru). Treće,

smanjeno je učešće stavki s međugodišnjim

rastom cena ispod donje granice aktuelnog cilja

(za 0,7 p.p.: od 58,0% u novembru na 57,3% u

decembru). Pritom je, a znajući da je niska

inflacija bolji ishod od deflacije, i struktura ove

promene bila povoljna jer je učešće stavki s

niskim međugodišnjim rastom cena smanjeno u

manjoj meri (za 0,1 p.p.: od 27,0% u novembru na

26,9% u decembru) nego što je smanjeno učešće

stavki s negativnim međugodišnjim rastom cena

(za 0,6 p.p.: od 31,0% u novembru na 30,4% u

decembru).

Napomene: 1) Od januara 2013. do decembra 2016. ciljana

je inflacija od 4,0% ± 1,5 p.p., a od januara 2017. cilja se

inflacija od 3,0% ± 1,5 p.p. 2) Na slici su navedene

maksimalne procentualne vrednosti potrošačke korpe od

januara 2013. do decembra 2018. za međugodišnji rast cena:

do gornje granice aktuelnog cilja, ispod donje granice

aktuelnog cilja, i ispod 0%.

Broj zemalja Evropske unije koje su imale veću

međugodišnju inflaciju od Srbije smanjen je u

decembru u odnosu na novembar 201813. Na

međugodišnjem nivou je inflacija, kao

procentualna promena harmonizovanog indeksa

potrošačkih cena, iznela: 1,9% u Srbiji i 2,0% u

Evropskoj uniji u novembru; a 2,0% u Srbiji i 1,7%

Evropskoj uniji u decembru. U novembru je

petnaest zemalja Evropske unije imalo veću

međugodišnju inflaciju od Srbije, a u decembru je

potrošačkih cena – u obzir mora uzeti harmonizovani indeks potrošačkih cena, koji Republički zavod za statistiku eksperimentalno obračunava od januara 2013. U Srbiji su, međutim, ova dva indeksa imala istu vrednost kako u novembru tako i u decembru 2018: 101,9 i 102,0, respektivno. Drugo, Evrostat je naknadno objavio podatak o međugodišnjoj inflaciji u Velikoj Britaniji za novembar 2018.

osam zemalja Evropske unije imalo veću

međugodišnju inflaciju od Srbije. U novembru su

sledeće zemlje Evropske unije imale veću

međugodišnju inflaciju od Srbije: 1. Slovačka

(2,0%), 2. Slovenija (2,1%), 3. Švedska (2,1%), 4.

Nemačka (2,2%), 5. Francuska (2,2%), 6. Austrija

(2,3%), 7. Velika Britanija (2,3%), 8. Litvanija

(2,4%), 9. Luksemburg (2,6%), 10. Belgija (2,9%),

11. Letonija (2,9%), 12. Bugarska (3,0%), 13.

Estonija (3,2%), 14. Mađarska (3,2%), i 15.

Rumunija (3,2%). U decembru su, pak, sledeće

zemlje Evropske unije imale veću međugodišnju

inflaciju od Srbije: 1. Velika Britanija (2,1%), 2.

Belgija (2,2%), 3. Švedska (2,2%), 4. Bugarska

(2,3%), 5. Letonija (2,5%), 6. Mađarska (2,8%), 7.

Rumunija (3,0%), i 8. Estonija (3,3%).

AKTUELNOSTI U EKONOMSKOJ POLITICI

U Oceni privredne aktivnosti upozoravamo da redukcija te aktivnosti krajem 2018. godine nije

incidentna pojava. Ovde ćemo pokušati da dokumentujemo taj zaključak. U prvoj tački na osnovu

konkretnih podataka, u drugoj navođenjem i nekih teorijskih razmatranja.

1. Sve je naglašeniji rizik recesije u evrozoni. Kao bitni uzroci navode se geopolitička

previranja, rastući protekcionizam i trgovinsko nadgornjavanje SAD i Kine, neizvesnost oko ishoda

izlaska V. Britanije iz EU, restriktivnije politike FED-a i ECB-a, te volatilnost na finansijskim

tržištima koja je bila naraočito naglašena krajem prethodne godine. Međutim, ozbiljnije

usporavanje privredne dinamike zemalja evrozone koje je uočeno već sredinom 2018. do sada se

od strane zvaničnika opisivano kao privremenom pojavom. Čini se da su u zabludi.

U prošlom broju MAT-a smo preneli vest da je u novembru fizički obim industrijske proizvodnje

u Nemačkoj zabeležio najsnažniji međugodišnji pad od 2009. godine (-4,7%) predvođen padom

proizvodnje dobara za široku potrošnju i energije.

Slabljenje privredne aktivnosti u evrozoni je najuočljivije ukoliko pratimo vrednost izvoznih

narudžina koje objavljuje kompanija IHS Markit putem kompozitnog indeksa menadžera nabavki

(PMI). U januaru 2019. vrednost ovog indeksa je spuštena na nivo iz jula 2013. godine. Posebno

zabrinjava intenzitet pada trenda PMI. Naglašavamo da Markitov PMI indeks bazira na

anketiranju više hiljada kompanija i smatra se tzv. vodećim indikatorom ranog upozorenja.

Početak februara nam je doneo nove loše vesti. Dodatno su pogoršani makroekonomski

indikatori u evrozoni. Zabeležena je snažna kontrakcija tražnje u Nemačkoj. Tekući pad realnog

prometa u trgovini na malo iznosio je 4,3%, međugodišnje posmatrano 2,1%. Samim tim je i u

celoj 2018. realni rast prometa u trgovini u najvećoj ekonomiji evrozone spušten na samo 1%.

EUROSTAT je istovremeno izneo fleš procenu dinamike BDP-a evrozone. U poslednjem

tromesečju 2018. realni međugodišnji privredni rast snižen je na 1,2% i to je najslabiji rezultat u

poslednjih pet godina. Napominjemo da su u prva tri tromesečja 2018. međugodišnje stope rasta

iznosile: 2,4%, 2,2% te 1,6%, respektivno, te je očigledno da opadajuća tendencija privredne

dinamike nije incidentna već traje čitavu godinu.

Pri tome je Italija i formalno u recesiji budući da je i u poslednjem tromesečju još jednom

zabeležila tekući pad BDP-a od 0,2%.

Italija je najbitnija destinacija za naš robni izvoz. Izvoz u Italiju je lane dostigao vrednost od 1.986

miliona evra (što je 12,2% ukupnog robnog izvoza). Druga destinacija po značajnosti je upravo

Nemačka, sa udelom u ukupnom izvozu od 11,9%14.

2. Gde će se začeti sledeća kriza?

Ekonomske krize javljale su seu regularnim razmacima: 1987, 1994, 1998, 2000, 2007, kao i da je

svaka bila intenzivinija od prethodne. Prema očekivanjima stručne javnosti15, nova kriza je

neminovna, a njena magnituda će biti izraženija čak i od prethodne. Naime, tržište je veće i

kompleksnije nego ikada, a unutar njega figurišu složeni i nekontrolabilni odnosi. U poređenju sa

2003, danas je ukupan globalni dug veći za 150 hiljada milijardi dolara, zahvaljujući

intervencijama banaka u poslednjih deset godina, koje su omogućile politiku jeftinog novca i

14 Udeo BiH u ukupnom izvozu je 7,9%, a četvrta po značaju je Rumunija sa 6% (pre svega, zbog tranzitnog izvoza žitarica preko luke Konstance). 15 https://www.zerohedge.com/news/2019-01-10/heres-where-next-crisis-starts

lakog zaduživanja. Istorija nas takođe uči i da je svaka kriza inicirana u sektorima koji su

prezaduženi, a kasnije se širila kroz celu ekonomiju. Zatim sledi bank run, pad vrednosti aktive i

tržišna panika.

Pojedini signali upućuju da se u bliskoj budućnosti može desiti nešto slično.

Prvo, vrednost pojedinih oblika aktive drastično je opala. Prezaduženi investitori već pokušavaju

da se te aktive oslobode, ali mogućnosti njenog plasmana su sve manje, što polako dovodi do

tenzija i opreza u bankarskom sektoru. Nažalost, ekonomska logika nalaže i svim drugim tržišnim

subjektima da povećaju oprez, pa tako dolazi do širenja panike, budući da svi žele da osiguraju

svoju imovinu i da se reše rizične aktive. Time njena tržišna vrednost još više opada, a među

brokerima, dilerima i investitorima počinje da se stvara nervoza, koja se širi na finansijska tržišta.

Drugo, prisustvo tzv. visoko prinosnih obveznica danas je veće nego ikad – radi se o visoko

rizičnim hartijama od vrednosti, koje figurišu uglavnom u korporativnom sektoru. Prema nekim

procenama, danas ovaj oblik aktive obuhvata 3,7 hiljada milijardi dolara. Problem je u tome što

visoko zaduženi korporativni sektor, u slučaju nove krize, neće biti u mogućnosti da servisira svoje

obaveze. Za sada, prezaduženost se dobro reguliše samo zato što još uvek figurišu benigni

finansijski uslovi, međutim šta će biti kad naiđe epizoda stresa? Upravo da bi se izbegao taj šok,

Fed par godina unazad sprovodi postepeno ukidanje kvantitativnih olakšica i povećanje kamatnih

stopa – planirana su čak dva u 2019. godini. Međutim, 4. januara 2019. predsednik Feda, Jerome

Powell, izjavio je da se sa povećanjem kamatnih stopa neće žuriti, i da će se regulisanje

monetarne politike obavljati veoma pažljivo, uz neprestano osluškivanje finansijskih tržišta, što

se može shvatiti kao oklevanje i indirektna podrška još uvek slabom i malaksalom tržištu.

Treće, ako bi ekonomski cunami naišao, teško da bi neko bio pošteđen. Već samo pooštravanje

uslova finansiranja pogodilo bi, pored korporativnog i mnoge druge sektore – na primer,

studentski krediti su danas veći nego ikada, a krediti za kupovinu automobila su eskalirali do te

mere da je prodaja zamrla.

Četvrto, prisutna inverzna kriva prinosa često se smatra za pouzdan znak najave recesije16 –

predvidela je svaku od devet evidentiranih recesija od 1955. godine do danas. Kriva prinosa

predstavlja prikaz kamatnih stopa (na američke državne obveznice) sa različitim rokovima

16 http://arhivanalitika.hr/blog/u-strahu-su-niski-prinosi-inverzna-krivulja-prinosa-izmedu-fikcije-i-stvarnosti/?fbclid=IwAR3Q882VfPYGljBuOsFk3uDmcbCu4tAbL_xJU6_J9-QGTh2TAwzC_VNVy1M

dospeća. Njen normalan oblik je onaj sa pozitivnim nagibom, budući da su dugoročne kamatne

stope obično više, jer podrazumevaju određene rizike i veću inflaciju (inflacija predstavlja

aproksimaciju veće potrošnje, a kamatne stope ekspanziju ekonomije). I suprotno, inverzna kriva

prinosa ukazuje na niže kamatne stope u budućnosti (tj. usporavanje ekonomije) i nižu inflaciju

(tj. manju potrošnju). Recesija zvanično počinje posle 6 do 24 meseca od pojave inverzne krive

prinosa. Današnja situacija je sasvim u skladu sa istorijskom - niske dugoročne kamatne stope se

negativno odražavaju na kreditnu ekspanziju (jer marže banaka padaju), što uzrokuje pad

ekonomske aktivnosti. Istovremeno, investitori u strahu od recesija, počinju da prebaciju kapital

u manje rizične instrumente – dolazi do rasta njihove tražnje i cene, tj. do daljeg opadanja

kratkoročnih kamatnih stopa.

Peto, razlike između kratkoročnih i dugoročnih prinosa na američke državne obveznice se

smanjuju17, i ako se taj trend nastavi, dugoročni prinosi će biti manji od kratkoročnih, što će

ponovo dovesti do inverzne krive prinosa koja najavljuje recesiju. Premda dugoročni prinosi od

kraja 2018. godine imaju opadajuću trajektoriju, kratkoročni prinosi su, pod uticajem agresivne

restriktivne monetarne politike Feda otišli previsoko. Signal da je balans krakoročne-dugoročne

stope-ekonomska aktivnost narušen jeste taj što su američke banke sve manje motivisane da

kratkoročne izvore finansiranja (na koje plaćaju visoke kratkoročne kamate Fedu) transformišu u

dugoročne plasmane (koji su niski, i na njih akcije Feda nemaju uticaj), jer im ne donose željeni

profit. Budući da je Fed odstupio od plana da se i u 2019. nepokolebljivo nastavi podizanje

kamatnih stopa, moguće je da je došao kraj ignorantskom ponašanju prema dugoročnim

kamatnim stopama i da će se tržište korigovati i umiriti.

Ipak, većina makroindikatora još uvek ne ukazuje na pesimistični scenario, pa se sve navedene

insinuacije za sada mogu tretirati kao pojednostavljene kalkulacije sa tmurnom intonacijom.

17 http://arhivanalitika.hr/blog/miran-san-i-2019-fed-ov-bozic-u-sijecnju/?fbclid=IwAR2FKbjmD3watGZu1EoffA_Xu6eTdPNWnPfkslJoZFwGk_CZYEwVfTkS-Tc

ANALIZA

Koja je cena starenja stanovništva?

Obradili: Miladin Kovačević i Katarina Stančić

Kada se govori o makro agregatima i javnim finansijama, naglasak je uglavnom na potrošnji i njenim determinantama, tačnije na investicijama, zaradama, penzijama itd. Ipak, često se zanemaruje štednja i njena važna uloga u nacionalnoj ekonomiji, budući da predstavlja osnovni izvor investicija i glavnu odrednicu buduće potrošnje i stoka nacionalnog kapitala. Naime, nizak nivo nacionalne štednje nameće potrebu eksternog zaduživanja i vodi u narušavanje spoljnotrgovinske ravnoteže, i obrnuto, adekvatna domaća štednja ne samo da je očekivana i dobrodošla u ekonomiji koja raste, već predstavlja i zdravu osnovu za budući rast.

Nacionalna štednja predstavlja zbir domaće i javne štednje. Pojedinac u svom životu sledi tipičan obrazac ponašanja: u mladosti troši više nego što zarađuje, u srednjim godinama više štedi, a u starosti mu je štednja negativna. Na individualnom nivou, motivi štednje su oprez i sigurnost za budućnost, a na makro planu stok štednje služi kao amortizer šokova i izvor investicija. Međutim, šta se dešava kada dođe do demografske tranzicije i starosne redistribucije i kako to utiče na distribuciju javnih sredstava? Ovo pitanje je od suštinskog značaja za ceo tzv. „zapadni svet“ gde je proces starenja stanovništva izražen već decenijama unazad, a kao posledica toga, pritisci na budžet sve veći, budući da su socijalni izdaci u porastu. Ovim problemom, koji otvara i brojne druge teme, bave se stručnjaci MMF-a u jednoj od najnovijih studija18, objavljenoj u januaru 2019. godine.

Starenje populacije i izdaci za penzije. Smanjenje stopa fertiliteta, produžen životni vek i rapidno starenje stanovništva pojmovi su koji danas najuverljivije predstavljaju demografsku sliku mnogih zemalja, pre svega Evrope, Severne Amerike, Australije i Rusije. Naime, ove ekonomije se nalaze u odmakloj fazi demografske tranzicije, što znači da je proces starenja stanovništva već dugo prisutan, a zajedno s njim i opadanje kontingenta radno sposobnih lica. Stope fertiliteta su niže od neophodnih za prostu reprodukciju stanovništva, koeficijent zavisnosti (odnos lica starosti 65 i više godina i lica starosti 15 do 64 godina) će se, prema projekcijama, udvostručiti do 2050. godine. Makroekonomske posledice ovakvih kretanja biće pad BDP-a po glavi stanovnika, smanjena privatna štednja (zbog rastućeg kontingenta starijeg stanovništva, koje po definiciji manje štedi), smanjena nacionalna štednja (jer je u populaciji prisutno više neaktivnih nego aktivnih lica) i povećan iznos transfera (tj. rast socijalnih izdataka). Smatra se da će, u sadašnjim uslovima, izdaci za penzije porasti od 1-2,5 p.p. BDP-a do 2050. u rastućim i razvijenim ekonomijama, čime se dovodi u pitanje održivost sadašnjeg penzionog sistema. Ne bi li rešile probleme finansiranja penzija, mnoge zemlje su pribegle reformama penzijskog sistema u pravcu povećanja starosnih granica, pooštravanja uslova odlaska u penziju, ali i smanjenja iznosa penzija. S druge strane, na individualnom nivou odluke o štednji će takođe biti pod uticajem ovih reformi, budući da će ljudi iz predostrožnosti morati da povećaju stopu štednje. Prema tome, dizajn penzionog sistema u bliskoj budućnosti biće glavni faktor kretanja privatne štednje, na sledeći način: isuviše izdašne penzije destimulisaće duže ostajanje u radnom odnosu, a isuviše niske penzije mogu negativno delovati na stopu potrošnje, jer ljudi od straha od budućnosti povećavaju štednju na račun potrošnje. Neophodno je naći balans između svih ovih determinanti, tj. racionalizovati socijalnu potrošnju, ali bez ugrožavanja sadašnje potrošnje i ugrožavanja standarda stanovništva.

Dizajn penzionog sistema, štednja i starenje populacije. U radu se navodi da bi, samo radi neutralisanja postojećih efekata starenja stanovništva, poreski prihodi u Evropi morali da se povećaju za 14-28% do 2050. godine. U Japanu, zemlji sa najvećim brojem stanovnika starosti 65+, poreski prihodi bi se morali

18 The Future od Saving: the Role of Pension System Design in an Aging World; David Amaglobeli, Hua Chai, Era Dabla-Norris, Kamil Dybczak, Mauricio Soto, Alexander F. Tieman; IMF Staff Discussion Note, January 2019

povećati za 26% da bi se održalo sadašnje stanje. Uzimajući u obzir blisku vezu između penzionog sistema, starenja i štednje, efekte starenja populacije moguće je ublažiti variranjem načina na koji se penzije finansiraju. Najčešće prisutan sistem finansiranja penzija, PAYG, (sistem međugeneracijske solidarnosti) u kojem trenutno zaposleni finasiraju trenutne penzionere, baziran je na doprinosima, dok je visina penzija uslovljena visinom zarade i radnom stažu. Drugi vid, znatno ređi vid finansiranja penzija, temelji se na privatnim penzionim aranžmanima, finansiranim ličnom štednjom pojedinaca. Izbor između ova dva sistema utiče i na izbor pojedinca u pogledu štednje i potrošnje. Konkretnije, što je zagarantovana penzija viša, privatna štednja će biti niža, i obrnuto. Istovremeno, smanjiće se i javna štednja, budući da izdvajanja za finasiranje penzija postaju sve veća budžetska stavka, koja često mora biti finansirana zaduživanjem. U godinama koje dolaze, najveći pad javne štednje očekuje se u rastućim ekonomijama, pre svega u onima gde je prisutan proces starenja stanovništva, a penzioni sistem nije reformisan. Tako će recimo, prema projekcijama, troškovi za penzije u Kini i Brazilu porasti za 6 i 7 p.p. BDP-a do 2050. što će se odraziti i na pad nacionalne štednje za (prosečno) 4 p.p. BDP-a.

Slučaj Japana – 80e su nove 60e. Sa najstarijom populacijom na svetu, rapidnim smanjenjem radne snage i najvećim keoficijentom zavisnosti - preko 4019, Japan je i najsporije rastuća G7 ekonomija. Konkretno, oko 35 miliona, tj. 28% od ukupne populacije starije je od 65 godina. Prema projekcijama, ukupno stanovništvo bi trebalo da se sa sadašnjih 127 miliona smanji na 88 miliona do 2060. godine, što će biti težak udarac na javne finansije, budući da se kontigent aktivnog stanovništva smanjuje brže nego ukupna populacija. Demografska tranzicija se odvija tolikom brzinom, da mere koje treba da ublaže njene efekte ne mogu da „sustignu“ove promene. Poređenja radi, Japan je u 2018. imao za 1% manje stanovništva nego u 2000. dok je u SAD u istom periodu stanovništvo povećano za 16%, u Kanadi za 13%, a u UK za 21%. Takođe, u istom periodu se u Japanu broj lica radnog uzrasta smanjio za čak 13%, dok je u drugim G7 zemljama rastao proporcionalno rastu ukupnog stanovništva. Uz sve navedeno, Japan je i zemlja u kojoj živi najveći broj lica starijih od sto godina - blizu 68 hiljada. U 45% japanskih domaćinstava živi bar jedna osoba starija od 65 godina, ali najčešće su prisutna dvočlana domaćinstva sa jednim licem 65+ i jednim mlađem koje živi s njim. U pitanju je ne samo demografska tranzicija, već i socio kulturološka transformacija japanske porodice.

Kao zemlja sa najnižom stopom rađanja i najvišim očekivanim trajanjem života, Japan već decenijama pokušava da sistem socijalne zaštite prilagodi demografskim promenama. Starenje i smanjenje populacije znači i manje unutrašnje tržište, manju potrošnju, manju produktivnost, manji BDP, i rastuće troškove za socijalne izdatke (nega, zdravstvo, penzije, naknade). Izdaci za zdravstvo trenutno iznose oko 10% BDP-a, što je duplo više nego u SAD. Želi li održati sadašnji nivo ekonomskog rasta, Japan bi morao imati rastuću dinamiku tržišta rada. Međutim, pošto će ona izvesno zbog depopulacije biti negativna, vlada pokušava da taj jaz popuni povećanjem produktivnosti tj. kroz pokušaje da podigne stopu participacije, pre svega žena i starijih lica (senior participation). Jedan od ciljeva je da se do 2020. na tržište rada vrati 1,7 miliona lica starijih od 65 godina. Na snazi je i čitav niz mera za suzbijanje negativnih demografskih efekata - od promovisanja zdravog načina života, uvođenja robota koji zamenjuju medicinske radnike, promovisanje rasta populacije - promene se veoma sporo dešavaju. Vlada je takođe donela i niz olakšica za imigrante, u smislu omogućavanja boljih radnih uslova i lakšeg dobijanja dozvola za rad. Ipak, kulturološke predrasude prema strancima, kao i rigidan i neprilagodljiv korporativni sistem deluju kontraproduktivno ovim merama. I na kraju, Japanska demografska tranzicija nametnula je mnogim zemljama izazov starenja populacije kao prioritetan ekonomski problem, budući da se u narednim decenijama većina razvijenog sveta može naći u situaciji u kakvoj je danas Japan. Ironično, promenili su se i koncepti percepcije zdravlja, mladosti i starosti, pa je tako čuvena krilatica „šezdesete su nove četrdesete“, koja aludira na poboljšanu

19 Koeficijent starosne zavisnosti od 40% znači da je na svakih 100 Japanaca starosti između 15 i 64 godine bilo 40 onih koji su stari 65 godina ili više. Poređenja radi, prema podacima Evrostata, ovaj pokazatelj je u 2017. godini iznosio 29,9 za EU28, 30,7 u Francuskoj, 29,2 u Srbiji itd. (https://ec.europa.eu/eurostat/tgm/table.do?tab=table&init=1&language=en&pcode=tps00198&plugin=1)

psiho-fizičku kondiciju šezdesetogodišnjaka, pod uticajem slučaja Japana izmenjena u „osamdesete su nove šezdesete“20.

Kina. Druga zemlja koja zaslužuje pažnju u pogledu interakcije između penzionog sistema i starenja stanovništva, imajući u vidu obim njene populacije, je Kina. Kina je poznata po tome da ima jednu od najviših stopa nacionalne štednje u svetu (46% u 2017. godini), zahvaljujući visokoj stopi privatne štednje. Naime, i penzioni sistem i sistem socijalne zaštite veoma su „štedljivi“, zbog čega su, ne bi li se osigurala u budućnosti, domaćinstva prinuđena da štede. Uz to, i ekspanzija kineske ekonomije u dvehiljaditim, zajedno sa rastom životnog standarda, kao i visoko učešće kontingenta radno sposobnog stanovništva, znatno su doprineli porastu privatne štednje. Međutim, Kina se nalazi na razvijenom stadijumu demografske tranzicije, što znači da ulazi u početnu fazu starenja populacije. Očekuje se da će se koeficijent zavisnosti, koji trenutno iznosi 13%, utrostručiti do 2050. godine, doprinoseći na taj način smanjenju nacionalne štednje, ali i povećanju socijalnih transfera. Stope rođenja se nisu povećale i pored ukidanja zabrane rađanja više od jednog deteta 2016. godine, zbog velikih životnih troškova koje veća porodica nameće, ličnih razloga i stila života. Štaviše, broj rođenja je opao sa 18,5 miliona u 2015. na 17,2 miliona u 2016. i pored napora koje su vlasti preduzele sa ciljem da stimulišu rađanje – kao što su poreske olakšice, subvencije za školovanje i sl. U Kini postoje još neke specifičnosti - na primer, odnos muške i ženske populacije je 1,2:1, što muškarcima otežava ženidbu. Uz to, kako se ekonomija razvija i žene napreduju u karijeri, sve ređe se odlučuju na stvaranje porodice.

Prema nekim računicama21, ako ne poraste kontigent radne snage, do 2050. potrošnja22 u Kini će morati da opadne za 25%, u Americi za 9%, a u ostalim razvijenim ekonomijama za 13%. Budući da se kontingent radne snage smanjuje, zbog raskoraka između uplaćenih doprinosa i broja penzionera, država je već intervenisala 2014. godine, a zatim i 2015. i 2016, ostavljajući u državnoj kasi svake godine sve veći manjak (u 2016. on je iznosio 421 milijardu juana). Trenutno je rizik od kolapsa penzionog sistema najveći fiskalni rizik u Kini. Stručna javnost sve češće apeluje na ekspanzivni dug Kine, čiji rast premašuje rast BDP-a. Naročito rapidan je porast privatnog duga, zbog stambenih i hipotekarnih kredita, koji su u zadnjih desetak godina u ekspanziji. U novinskim naslovima se sve češće može naići na apokaliptične naslove u stilu „Ko će vratiti dug?“ budući da 34 triliona dolara kineskog duga – ili 266% BDP-a (zbir javnog, privatnog i korporativnog duga), predstavlja pretnju ne samo kineskoj, već i globalnoj ekonomiji. Najveći deo duga je skoncentrisan u korporativnom sektoru, gde se gomila još od 2008, kada su centralne vlasti odobravale zaduživanje na lokalnom nivou, radi finansiranja opsežnih infrastrukturnih radova.

Problem starenja je u Kini već prepoznat kao jedan od najvećih izazova i kineske vlasti se aktivno bave pripremom strategije za jačanje mreže socijalnih transfera. Kad je fraza period „strateških oportuniteta“ prvi put u Kini upotrebljena, 2002. godine, brzo je prihvaćena kao moto tadašnje nacionalne ekonomske strategije, označen kao period maksimalnog iskorišćavanja prednosti novog milenijuma, i to bez većih izazova i rizika. Budući „oročena“ na dvadeset godina, ova fraza je modifikovana u „period istorijskih oportuniteta“, kako je predsednik Si nazvao period izazova sa kojima se druga ekonomija sveta (očekivano) susreće. Prema tome, period oportuniteta za Kinu je uvek prisutan, a svet će u godinama koje dolaze, svakako moći da neka od kineskih rešenja demografskih problema integriše u domaće prilike.

Mere i preporuke. Prva i osnovna mera regulisanja posledica starenja stanovništva i ublažavanja pritisaka na javne finansije jeste reforma penzionog sistema. Varijacije su brojne i kreću se od smanjenja visine penzija i smanjenja obuhvata, pa do povećanja starosne granice odlaska u penziju, uvođenja penala za rani odlazak u penziju itd. Ove reforme neizbežno dotiču i tržište rada, na koje će se najpre reflektovati negativni efekti depopulacije i starenja, kroz smanjenje kontingenta radne snage. Mere treba usmeriti ka povećanju participacije na tržištu rada onih kategorija koje tradicionalno učestvuju sa niskom stopom

20 https://www.straitstimes.com/opinion/search-for-solutions-in-ageing-societies 21 https://www.imf.org/external/pubs/ft/fandd/2017/03/lee.htm 22 Cifre su dobijene preko indeksa podrške, koji pokazuje odnos zaposlenih i „potrošača“ (gde spadaju sva lica koja ne rade, bez obzira na starosnu dob)

aktivnosti (žene, mladi i lica preko 65 godina.), ali i ka podsticanju zaposlenih da produže svoj radni vek u skladu sa produženim životnim vekom.

Pored toga, današnji zaposleni treba da se pripreme na budućnost koja će prema njima biti manje darežljiva u pogledu socijalnih davanja nego prema prethodnim generacijama, i da povećaju ličnu štednju gde je to moguće. Istovremeno, donosioci odluka morali bi pažljivo da kalibriraju efekte svih mogućih pravaca delovanja uvedenih mera, ne bi li sprečili pad tražnje i obezbedili adekvatan životni standard najugroženijih kategorija stanovništva. Iskustva su pokazala da prelazni period prelaska sa PAYG sistema na druge oblike finansiranja penzija uvek u početku donosi sa sobom povećane fiskalne troškove. Naime, kako bi se ispunile obaveze i obećanja prema nekadašnjim korisnicima PAYG sistema koji se mogu naći zatečeni i nepripremljeni u tranzicionom periodu, država treba da računa na povećane socijalne izdatke, što dodatno iscrpljuje i budžet, i stok nacionalne štednje. U tom smislu, rad na poboljšanju finansijske pismenosti stanovništva treba da bude usmeren na povećanje kulture štednje i racionalizaciju potrošnje u svetlu budućih rizika i izazova.

Pre više od jedne decenije MAT (Makroekonomske analize i trendovi) je započeo objavljivanje radova koji su posvećeni reformama u javnom sektoru Srbije i u tom kontekstu posebno važnoj, a sa opštom temom reformi u javnom sektoru (fiskalna i korporativna reforma i reforma upravljanja javnom imovinom i pravima) povezanoj reformi sistema penzijskog osiguranja. Ovde navodimo nekoliko takvih radova:

Miladin Kovačević i dr: „Reforma javnog sektora“, MAT broj 159, januar 2008;

Miladin Kovačević i dr: „Karakteristike i nasleđe sistema penzijsko-invalidskog osiguranja i pravci reforme sa ciljem utemeljenja održivog sistema i emancipacije od budžeta“, MAT broj 164, juni 2008;

Mahmud Bušatlija, Miladin Kovačević, Stojan Stamenković: „Zakoni kao smetnja daljem razvoju i nedovršenoj tranziciji“, „Evropska unija i Srbija-od tranzicije do pridruživanja“, monografija radova prezentiranih na savetovanju Naučnog društva ekonomista i Ekonomskog fakulteta održanom 5.maja 2012. godine na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, izdanje Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

Miladin Kovačević i dr: „ Demografski izazovi i finansiranje penzija“, MAT br 231,mart 2014;