Opis namaza Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem ] Bosanski Bosnian [

Abdulaziz ibn Merzuk et-Tarifi

Prevod : Safet Sulji Revizija : Ebu Usama el-Deziri2010 - 1431

: : 1341 - 0102

U ime Allaha, Milostivog, Samilosnog

:Rekao je Uzvieni Allah u Kur'anu, u prijevodu znaenja .Dine i ljude sam stvorio samo zato da Mi ibadet ine : : - - : . 1.Klanjajte kao to vidite mene da klanjam

1

Buhari, Muslim, Ahmed

55

UVOD Hvala Allahu koji je propisao i obaveznim uinio namaz Njegovim robovima, te im naredio da ga uvaju i na najljepi nain obavljaju, takoer je uz njega vezao uspjeh u skruenom obavljanju, te ga uinio granicom izmeu IMANA i KUFRA kao i ono to spreava od razvrata i grijeha. Neka je salavat i selam, na naeg Poslanika Muhammeda, sallallahu alejhi ve sellem, kome je se Allah Uzvieni obratio rijeima: A tebi objavljujemo Kur'an da bi objasnio ljudima ono to im se objavljuje, i da bi oni razmislili. Pa je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, ispunio svoju obavezu istinskom odgovornou, te je tako namaz najvanija stvar koju je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, objasnio rijeima i djelom. Od tih primjera jeste da je jedne prilike klanjao na Minberu (stajao, ruku' inio) a potom rekao: Ovo sam uinio da biste upotpunili svoje namaze i nauili (kakvou) moga namaza.2 Dok je nama u obavezu ostavio povoenje za njim, sallallahu alejhi ve sellem, pa je rekao: : : . - - : Klanjajte kao to vidite mene da klanjam.3 I obradovao je svakog onoga ko ga bude klanjao kao to je On, sallallahu alejhi ve sellem, to inio da ima ugovor (obeanje) sa Allahom Uzvienim, te da e ga kao nagradu za to uvesti u Dennet, pa kae: : . Pet je dnevni namaza koje je Allah Uzvieni propisao, ko bude na najljepi nain uzeo abdest te ih klanjao u njihovom vremenu, upotpunjui ruku'u i sedde a pri tome bude skruen on

2

Buhari i Muslim Buhari, Muslim, Ahmed

3

55

ima kod Allaha ugovor da mu oprosti, a ko to ne bude inio - ta on nema kod Allaha ugovor, ako Allah eli kaznit e ga, ili pak ako eli oprostit e mu!4 A takoer, neka je salavat i selam na sve njegove drugove koji su prenijeli do nas svaku rije i djelo Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, ne ostavivi nita od ove vjere! Svrha i cilj boravka insana na dunjaluku je praktino iskazivanje pokornosti Allahu, delle v'ala, i to kroz razne oblike ibadeta. Rekao je Uzvieni Allah u Kur'anu, u prijevodu znaenja: Dine i ljude sam stvorio samo zato da Mi ibadet ine. Ibadet je zajedniko ime za sve ono to voli Uzvieni Allaha, i ime je zadovoljan od tajnih i javnih djela, kao i rijei. Moe biti tajan u srcu, kao to je ljubav, strah, poniznost Allahu i sl. i javan jezikom kao to je zikr, dova, uenje Kurana, upuivanje na dobro i odvraanje od zla i dr. Moe biti vanjskim organima kao to je namaz, post, zekat, hadd, dihad, klanje rtve u ime Allaha, delleanuhu, i dr. Namaz zauzima centralno mjesto u tom ibadetu, zgrada vjere ne moe stajati bez namaskog stuba. Prenosi se od Abdullaha Ibn Omera, radijallahu anhu da je rekao: - - . "uo sam Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, kako kae: Islam je izgraen na pet stvari: Svjedoenju da nema Boga osim Allaha, i da je Muhammed Njegov rob i poslanik, obavljanju namaza, davanju zekata, hodoau kabe i postu mjeseca ramazana."5 . A u drugoj predaji od Ibn Omera, radijjallahu anhu, stoji: Islam je izgraen na pet stvari: Da se samo Allah oboava te da se zanijee sve mimo Njega, obavljanju namaza, davanju zekata, hodoau kabe i postu mjeseca ramazana." Allahov Poslanik Muhammed, sallallahu alejhi ve sellem, je takoer rekao:

4

Sunen Ebi Davud 1-169 Biljei imam Buhari 8 i imam Muslim 16

5

55

"Kruna svih stvari je islam, a njegov stub je namaz.6 Islam se temelji na pet temelja, ruknova. Ostali ruknovi, osim namaza, ne moraju uvijek i u svakoj prilici biti prisutni u praksi svakog muslimana. Naime, ima muslimana koji su siromani i nisu duni ii na hadd, dijeliti zekat...,ima ih bolesnih, iznemoglih, putnika i sl. pa, ne moraju u tim (ne) prilikama postiti itd. Dakle, ti ruknovi islama ne moraju biti uvijek u njihovoj praksi nego kad se ispune uvjeti za izvravanje. Svi muslimani nisu u mogunosti da ih obavljaju i imaju erijatsko opravdanje za to. Od Bojeg Poslanika Muhammed, sallallahu alejhi ve sellem, takoer se prenosi da je rekao: "ta mislite da je ispred kue nekog od vas rijeka, pa da se u njoj kupa svaki dan pet puta, da li bi ostalo od neistoe ita na njemu?" Kau: Ne, ptom je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem dodao: "To je primjer pet namaza, a Allah njima brie grijehe.7 Namaz je posebna vrsta ibadeta koja poinje tekborim a zavrava selamom. Namaz je stub vjere i prvi ibadet kojim je Allah obavezao svoje robove. U poetku je bilo propisano po dva rekata, da bi tokom Mirada (uzdignua Allahova poslanika Muhammeda, alejhi selam iznad sedam nebesa) Uzvieni Allah, u direktnom obraanju svom Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, propisao pet namaza. Enes, radijallahu anhu (Allah bio zadovoljan njime) prenosi: "U noi Mirada, Muhammedu, sallallahu alejhi ve sellem, je propisano pedeset (dnevnih) namaza. Zatim je to smanjeno do granice od pet dnevnih namaza. Onda je oglaeno (od strane Allaha Svevinjeg): Muhammede, ja ne poriem ono to kaem! Imat e nagradu za ovih pet kao za pedeset."8 Svi muslimani su saglasni da onaj ko ostavlja namaz, zanijekavi njegovu obaveznost, postaje nevjernik. Meutim, ko priznaje njegovu obaveznost, ali ga izostavlja zbog zauzetosti ili lijenosti, prema miljenju veine uenjaka, ne prestaje biti vjernik, ali postaje veliki grjenik i duan je da se pokaje. Neki ashabi, radijjallahu anhum, kao i neki potonji uenjaci smatra li su da prestaje biti musliman onaj ko namjerno izostavi namaz ukoliko proe cjelokupno namasko vrijeme (ue u drugi namaski vakat). Uzvieni Allah o ovakvima kae: "A njih (prave vjernike) zamijenie zli potomci, koji namaz ostavie, i za poudama pooe, oni e sigurno runu zavrnicu imati." Uzvieni, takoer kae:6

Et-Tirmizi, 2616, i Ibn Madze, 3973 Buhari, 528 i Muslim, 667 Buhari, 349 i Muslim, 163

7

8

55

"ta vas je u Sekar dovelo?" "Nismo" - rei e - "bili od onih koji su molitvu obavljali. Onaj ko ostavi namaz i kao takav doe pred Allaha, delleanuhu, bie u drutvu Faraona, Hamana, i Ubejja Ibn Halefa9, a oni su najgora stvorenja koja je Allah, dellea'nuhu stvorio. Upozoravajui na opasnost ostavljanja namaza, Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je rekao: Ono to razdvaja roba od irka i kufra jeste ostavljanje namaza."10 Allahov Poslanik Muhammed, sallallahu alejhi ve sellem, takoer je rekao: "Ugovor izmeu nas i njih je namaz, pa ko ga ostavi nevjernik je!"11 Ebu Hurejre, radijallahu anhu, kae da ashabi Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, nisu smatrali nijedno djelo koje se ostavi kufrom (nevjerstvom), osim namaza.12 Prenosi se da je Omer, radijallahu anhu, na samrtnim mukama, nakon to je izboden noem, pozvan da klanja Sabah-namaz, pa je rekao: "Da, nema udjela (asti) u islamu onaj ko napusti namaz" Pa je on radijjallahu anhu, klanjao u takvom stanju dok je krvario. Takoer, prvo za to e ovjek polagati raun na Sudnjem danu je namaz, ako proe taj ispit uspio je, a ako mu namaz ne bude ispravan, upropaten je! Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, kae: "Prvo za to e rob polagati raun na Sudnjem danu je namaz, pa ako bude valjan bie valjana i ostala djela, a ako ne bude valjan nee biti valjana niti ostala djela." Isto tako Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, kae: "Prvo za to e od djela svaki Allahov rob na Sudnjem danu raun polagati jeste njegov namaz. Ukoliko mu bude dobar, on se spasio i uspio, a ukoliko mu on bude lo, on je izgubio i propao."13 Meutim, ukoliko mu neki farz bude manjkav, Uzvieni Gospodar ce rei: Vidite ima li moj rob kakvih dobrovoljnih namaza pa e se njima nadomjestiti manjkavost kod obavezni (farza)?" Potom e se na isti nain postupiti i sa ostalim njegovim djelima."149

Ahmed, Ibn Hibban Muslim 82 Et-Tirmizi 2621 i Ibn Madze Svojstva Poslanikovog namaza, str. 9 Et-Tirmizi 423 Et-Tirmizi 413 i Ibn Madze 1425

10

11

12

13

14

55

Stoga je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, na smrtnim mukama savjetova svoje ashabe, rekavi: "Namaz, namaz", tj. uvajte dobro svoje namaze, ta to je muslimanu preostalo od vjere ako ostavi namaz?! Namaz je posljednje to e ostati od ove vjere, rekao je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem: "Kidat e se halke islama, jedna po jedna, pa kada se god koja prekine ljudi e se hvatati za slijedeu, prvo sto e se izgubiti je hilafet, a zadnje sto e ostati od vjere je namaz."15 U predajama koje govore o noi Israa i propisivanju namaza, spominje se da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, vraajui se te noi kroz nebeske sfere, vidio nain ahiretskog kanjavanja onih koji su ostavljali namaz. Ebu Hurejre, radijallahu anhu, prenosi da je Allahov Poslanik Muhammed, alejhisselam, rekao: "...da je (u noi Israa) doao do jedne skupine ljudi, njihove glave se raybijaju kamenom ogromne veliine, pa kad god se razbiju budu povraene u prvobitno stanje. Ta kazna se konstantno ponavlja. Poslanik, a.s. je upitao: Dibrile, ko su ovi? Odgovorio je: To su oni kojima je bilo teko saginjati glavu i klanjati namaz...16 Namaz, kojim nas je Uzvieni zaduio sastoji se od pet namaza, u toku dana i noi, u tano odreenom vremenu. Uzvieni Allah kae: "Vjernicima je propisano da u odreeno vrijeme namaz obavljaju." Sabah, Podne i Ikindija - namazi su na poetku, u sredini i pri kraju dana, dok su Akam i Jacija u prvim asovima noi. Kae Uzvieni: "I obavljaj namaz poetkom i krajem dana i u prvim asovima noi." Uzvieni Allah, takoer kae: "Pomozite sebi strpljenjem i namazom, a to je, zaista teko, osim poslunim, koji su uvjereni da e pred Gospodara svoga stati i da e se Njemu vratiti." "Redovno namaz obavljajte, naroito onaj srednji, i pred Allahom ponizno stojte." Ikindija je prema miljenju veine Mufesira17 srednji namaz koji se spominje u Kuranu. Upitao je neki ovjek Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem: "Koja je islamska naredba Allahu najdraa?" Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, mu odgovori:15

Svojstvo Poslanikova namaza str.9 Baa namaza str. 12 Mufesir: Komentator Kurana

16

17

55

"Namaz u njegovu vremenu. Ko napusti namaz taj nema ni vjere. Namaz je glavni stub vjere." VANOST NAMAZA Govor o vanosti namaza i njegovim prednostima je jako dug, o ovome emo nai mnogo govora u Allahovoj knjizi Kur'anu, sunnetu Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, mnogo vie nego to mogu ja ovom prilikom da spomenem. Takoer, govor o propisima namaza, njegovim vadibima, sunnetima, adabima i uopeno o svemu onome to je dolo od Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, je more bez dna!

BROJ RUKNOVA, VADIBA I SUNNETA NAMAZA Spomenuli su islamski uenjaci da je od Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, dolo vie od est stotina sunneta i stvari koje su propisane (utemljenje u namazu), ovo je prenio i spomenuo Ibn Hibban, rahimheullahu, u svome sahihu (vjerodostojnoj zbirci hadisa), pa je rekao: U etiri rekata koja klanja insan ima est stotina sunneta Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, koje smo mi po poglavljima pobrojali i predoili u djelu SVOJSTVO NAMAZA, pa nema potrebe da se ponova ti sunnet spominju u ovoj knjizi, dakle u sahihu Ibn Hibbana rahimehullahu...18 Ibn Hibban je od veliki uenjaka, hafiza i poznavalaca hadisa, i od onih koji su mnogo prenosili i uzimali hadise od ejhova, stoga nema nikakve zapreke da kod takvoga kapaciteta bude ovoliki broj sunneta koji se prenose od Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem. Njegovo rjei: est stotina sunneta, vjerovatno misli na sve ono to je preneseno od Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, putem predaja koje su sahih (vjerodostojne) i predaja koje su daif (slabe), a takoer vjerovatno je elio da kae ovim rjeima i ono to se ponavlja na svakom rekatu. Od stvari koje su ope poznate, jeste i to da ono to se prenosi od Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, da je inio ponekada na nekim rekatima ne znai da je to inio i na drugom mjestu na tom rekatu osim onoga to doe mnotvom predaja i ima potporu u drugim hadisima i samoj praksi Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem.18

El-Ihsan u djelu hadisa 1867

55

Pa ukoliko ovo bude cilj rjei Ibn Hibbana, to je ono to je bez sumnje opravdano, a ako bude neto mimo ovoga onda u njegovim rjeima ima propust. Spomenuo je Ibn Kajjim, rahimehullahu, u djelu: Medaridu Salikin19: Ne prelazi namaz Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, broj sunneta i onoga to je izmeu vadiba i mustehaba vie od stotinu ili blizu toga. Spomenuo je Abdu-l-Hajj El-Ketani, u svome djelu Fehresu Feharis20 u biografiji Abdurrahmana El-Ajdrusa El-Misrija, od njegova uenika Muhammeda Hajta Es-Sendija i ejha Ez-Zebidijja i Uteje El-Edherija E-afija: da je on uao u Egipat (Misr) kod uenjaka Azhara dok su oni birali ovjeka koji zasluuje da ih predvodi u namazu, pa su njega upitali o tome, pa je rekao: Nije dostojan toga niko osim onoga ko tokom jednog namaza uradi pet stotina sunneta. Na to su mu se udili, i traili od njega da im spomene te sunnete, pa ih je spomenuo. Rekao je Abdu-l-Hajj El-Ketani: I od kada sam uo te rijei a ja sam ih smatrao nestvarnim i udnim sve dok nisam naiao na stav Ibn Hibbana, te sam nakon toga poeo da praktikujem praksu Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, u namazu sa svim pokretima te sam naao taj spomenuti broj ili ak neto i vie, i svako onaj ko bude ostavio urbu tokom obavljanja namaza biva od onih koji su pogodili, okoristili se i druge okoristili. Kada bismo htjeli da pobrojimo te sve sunnete, propise namaza na bi se govor i seminar oduio jako puno, mnogo je hadisa koji govore o ovoj temi a koje su islamski uenjaci skupili i nama predoili. O ovom poglavlju pisali su mnogi uenjaci od njih su: imam Ahmed, rahimehullahu u djelu: Es-Salat takoer i Ebu Nuajm El-Fadl Ibn Dekin, u djelu Es-Salat kao i Muhammed Ibn Nasr u djelu Ta'zim kadr Es-Salat i drugi dok su neki od potonjih uenjaka o ovoj temi skupili i tomove materijala. Ono to je dolo od Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, po pitanju ove teme je neto oko hiljadu hadisa, izmeu sahih i daif predaja i predaja oko koji su se islamski uenjaci razili, odnosno imaju neki nedostatak. Da spomenemo sav govor ulme o njima kao i njihovo razilaenje nije mogue no, mi emo da priamo o onome to je poznato (utemeljeno) a toga su potrebni mnogi ljudi u svojim pitanjima a moda su ove stvari nepoznate i za uenike, tragae erijatskoga znanja (Talibu-l-Ilm) od stvari koje su neki uenjaci uzeli kao osnovu a tome je suprotan dokaz (praksa) Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, i praksa ashaba, radijjallahu anhu. Takoer nijjet mi je da kod svakog pitanja (mes'ele) kratko pojasnim dokaze za tu mes'elu oslanjajui se na Allahov Uzvieni govor, govor Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, ili pak govor nekoga od ashaba radijjallahu anhum, tabina i na kraju imama ovoga ummeta. Osonova u svemu ovome jeste govor Allaha dellea'nuhu, potom govor Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, dok sve mimo toga je u potrebi da se njemu doe sa dokazom a19

Medaridu Salikin 2/117 Fehresu Feharis 2/117

20

55

nikako da ono bude dokaz neemu Allaha ljudi oboaju preko njegova govora, i govora Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem. Nakon spomenute prakse gledamo na postupke ashaba, radijjallahu anhum i na njihov konsenzus (Idma') shodno ovome rekao je imam Ahmed: Idma' (konsenzus) je idma' ashaba, a oni poslje njih su samo sljedbenici (samo slijede njih).21 Slino ovome rekao je i Davud Ibn Alij22, pa ukoliko se utvrdi idma' ashaba po odreenom pitanju onda nema vie mjesta nakon toga da iko kae bilo ta, pa makar taj bio od najbolji generacija tabina i islamski uenjaka. Stoga neophodno je da onaj koji ui uzme i zadovolji se govorom (stavovom) ashaba, radijjallahu anhum, kada su u pitanju stvari vezane za ibadete, jer su oni najblii da dokue znaenje onoga ta je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, time ciljao (elio), a oni su takoer najblii bili sputanju objave, te su bili najueni po pitanju stvarnosti, kao i razloga pojave odreenog hadisa pa kada se oni raziu onda tu zaista ima irine! Rekao je imama Ahmed, rahimehullahu, obraajui se onome ko je napisao knjigu Ihtilaf (Razilaenje) a on je Ishak Ibn Behul El-Enbari: Nazovi to djelo Knjiga irine23 a slino ovome su i rijei Omer Ibn Abdulaziza: Mrsko bi mi bilo, da se nisu ashabi, radijjallahu anhum razilazili (po pitanjima nekim), jer da su svi bili istoga stava onda bi ljudi nakon njih bili u tjesnacu (tekoi) i oni su voe (imami) koji su nama uzor i dokaz. Ljudi se za njima povode, pa svako onaj ko bude uzeo za neki stav (govor) jednog od njih ta tu ima irine!24 Rekao je Kadi Ismail, Allah njime bio zadovoljan: irina u razilasku ashaba Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, je ustvari irina u idtihadu misli, no nije irina u tome da neko uzme za neki stav jednoga od njih, a to to je uzeo nije ustvari istina pa ovo nije ispravan idtihad. Ihtilaf (razilazak) izmeu ashaba upuuje na to da su oni radili (postupali) shodno idtihadu pa je kao rezultat toga bio razilazak po odreenim pitanjima. Dodavi na ovo rekoa je Ibn Adbul Berr, rahimehullahu: Govor Ismaila je jako lijep.25 Namaz je drugi rukn od ruknova Islama, on je stub vjere, njega je Allah Uzvieni propisano i farzom uinio kada je Allahov poslanik, sallallahu alejhi ve sellem bio na Isra' i Miradu.21

Zil Tabekatu Hanabile od Ibn Redeba 1/304 El-Fekih i Mutefekih od Hatiba 1/427 Tabekatu Hanabile od Kadija 1/111 Damiu bejan el-Ilm ve fadluhu od Ibn Abdul Berr 2/80 Damiu bejan el-Ilm ve fadluhu od Ibn Abdul Berra 2/82

22

23

24

25

55

VRIJEME PROPISIVANJA NAMAZA Razila se islamska ulema, poevi od historiara i drugi uenjaka oko godine El-Isra' (putovanja u Nebske sfere) Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellema, a ono oko ega su sloni, jeste da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, klanjao namaz u Mekki, dok nama nije poznata kakvoa toga namaza (nije preneseno nita od vanjtine toga namaza). No, ono to mi znamo i to je zabiljeeno od Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, jeste da je on obavljao namaz koji se sastojao od jednog ruku'a i dvije sedde, a takoer ima predaja da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, klanjao dva rekata i sve druge predaje koje se biljee u knjigama sunneta. ZNAENJE I DEFINICIJA RIJEI ES-SALAT

Rije Es-Salat u Allahovom govoru, govoru Njegova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellema, a takoer i u arapskom jeziku ima tri znaenja:

1. Es-Salat odnosno njeno znaenje je poznato u erijatu, a na ovo upuuju rijei AllahaUzvienog: Zato se Gospodaru svome moli (klanjaj) i kurban kolji.

2. Et-Terhim odnosno milost (pomilovanje) od Allaha za Njegove robove, kao to je urijeima Allaha dellea'nuhu: Njih eka oprost od Gospodara njihova i milost. Kao i u rijeima Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem: Gospodaru moj smiluj se porodici Ebi Evfa (Salli ala Ebi Evfa)...

3. Ed-Dua' odnosno dova a potvrda ovome jesu i rijei Allaha Uzvienog:I pomoli se za njih, molitva tvoja e ih sigurno smiriti. Dakle misli se na dovu, a takoer na ovo upuuju i rijei komentatora govora Allaha Uzvienog: Ne izgovaraj na sav glas Kur'an kad molitvu obavlja, a i ne priguuj ga; trai sredinu izmeu toga."

55

Spomenute rijei odnose se na NAMAZ. Rije Es-Salat u jeziku ima znaenje Ed-Dua', a nazvano je ono s ime se mi pribliavamo Allahu Es-Salat jer mi tokom svoga namaza dovimo Allahu, a arapi imaju obiaj da neto nazivaju nekim imenom kada se to vee za tu stvar ili pak bude sebebom (povodom) te stvari pa tako SALATU ALA EL-MEJJIT (Denaza) je nazvana tim imenom zato to ovjek tokom denaze dovi za umrloga. Dakle, kao to smo kazali rije Es-Salat ima puno znaenja u jeziku no, kada se kae rije EsSalat u erijatu onda se misli na NAMAZ koji poinje TEKBIROM (izgovorom Allahu Ekber) a zavrava se TESLIMOM (predajom selama) na poznati nain. Iz spomenutog razloga islamski uenjaci Fakihi (El-Fukaha) definiui NAMAZ kau da je to: Ibadet koji ima odreene pokrete i govor (rijei) koji poinje TEKBIROM a zavrava TESLIMOM. A prenosi se od Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem da je rekao: : . Klju namaza je ABDEST, njegov poetak (Et-Tahrim) je TEKBIR, a zavretak (Et-Tahlil) predaja selama (TESLIM).26 Pod rjeju Et-Tahrim oznaava se poetak odnosno ini zabranjenim (haram) sve ono to je bilo dozvoljeno prije ovoga tekbira (prije stupanja u namaz), a zavretak odnosno Et-Teslim tj. predaja selama ustvari dozvoljava (Et-Tahlil) sve ono to je bilo zabranjeno poetnim tekbirom.

PROPIS OSTAVLJAA NAMAZA

Namaza je granica ili razdvaja izmeu MU'MINA i KAFIRA, te je iz istoga razloga Allah dellea'nuhu obeao i zaprijetio ostavljau namaza da ga eka vatra, pa ak do te mjere da je Allah takoer zaprijetio onome koji je nemaran ili pak odgaa namaz da ga eka BOLNA KAZNA. Za sve reeno dolo je u sunnetu Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, mnogo predaja koje upuuju da onaj koji ostavi namaz on time izlazi iz vjere, a hadis koji upuuje na ovo biljei imam Muslim, rahimehullahu:

26

Sunen Kubra 2/380

55

: . Izmeu ovjeka i irka ili kufra je ostavljanje NAMAZA. A takoer kod Tirmizije se biljei hadis u drugom kontekstu gdje kae Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem: Izmeu Kufra i Imana je ostavljanje NAMAZA. A kod Ebi Ja'le se prenose rijei da je rekao Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem: Nije nita izmeu roba i izmeu naputanja Imana osim ostavljanje NAMAZA. Dola je predaja od Mudahida Ibn Dibra da je on upitao Dabira: "ta je to to ste smatrali granicom ili razdvajaem izmeu Kufra i Imana u vremenu Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem? Pa je rekao: NAMAZ!" I biljei AbduRezak od Ma'mera od Zuhrija od Ubjedullaha Ibn Abdullaha od Ibn Abbasa da je rekao: Kada je uboden Omer, radijjallahu anhu, ja i jedna osoba od Ensarija smo mu pomogli sve dok ga nismo uveli u kuu i nije doao sebi sve dok nije osvanulo. Pa je rekao neki ovjek vi ga neete osvijestiti ni sa im osim sa NAMAZOM, pa smo rekli: O voo pravovjernih namaz, namaz...Te je on otvorio oi i rekao: Da li su ljudi klanjali? Pa smo rekli: Da! Zatim je rekao: Doista nema asti u Islamu onaj ko ostavi NAMAZ, pa je klanjao a njegove rane su krvarile!" A dovoljno je kao pretnja da se spomene, da e svako onaj ko bude ostavio namaz biti proivljen sa: Faraonom, Hamanom, Karunom i Ubeje Ibn Halefom, kao to prenose imama Ahmed, Ibn Hiban, Taberani i drugi u hadisu Abdullah Ibn Amra, da je rekao Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem: : . Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem spomenuo je pet dnevni namaza pa je rekao: Ko bude uvao ove namaze oni e njemu biti svjetlo, dokaz i spas na Sudnjem danu; a ko ih ne

55

bude uvao nee biti njemu svjetlo, dokaz niti spas na Sudnjem danu i bie sa Faraonom, Hamanom, Karunom i Ubeje Ibn Halefom.27 I ovo je od najjasni dokaza koji upuuju na KUFR onoga koji ostavi NAMAZ, jer prestanka svijetla i uskraenost dokaza i spasa kao i boravak (prebivalite) sa Faraonom, Hamanom, Karunom i Ubeje Ibn Halefom na Sudnjem danu najprecizni i najdirektni dokaz koji upuuje na KUFR a takoer ko bude proivljen sa ovim spomenutim za njega nema nikakve nade niti uspjeha. Iz svega reenog ashabi, radijjallahu anhum i tabini su sloni oko onoga ko ostavi namaz, sve jedno da li to bilo NEGIRANJA OBAVEZNOSTI namaza ili je on ostavlja namaza koji ga ostavlja iz LIJENOSTI ili NEMARA DA JE KJAFIR i time je izaao iz kruga ISLAMA. Ovo reeno je stvar oko ega su se oni sloili, a razilaenje po ovom pitanju je ustvari nastalo nakon njih. Ostavljanje bilo ega to je od uslova namaza (abdest ili kupanje od dunpluka) je ustvari kao i samo ostavljanje namaza, a nijekanje neega od namaza (uslova za namaza ili dijelova namaza) je ustvari kao i nijekanje obaveznosti namaza, jer je NAMAZ ustvari IMAN kao to je dolo u rijeima Allaha Uzvienog: "Allah nee dopustiti da propadnu molitve vae. Rije molitve odnosni se i ima znaenje NAMAZE, a ovome kao potvrda su i rijei u hadisu od Malika Ibn Earia, radijjallahu anhu: - .- ''istoa je pola imana.28 Znai polovina namaza, a sam namaz ne moe da bude upotpunjen bez istoe. Takoer, biljei imam Tirmizi i Muhammed Ibn Nasr u hadisu od Bira Ibn Mufadala a on od Deririja od Abdullah Ibn ekika El-Ukajlija da je rekao: Nije niti jedan od ashaba Allahova Poslanika sallallahu alejhi ve sellem nita smatrao (gledao) od dijela ukoliko se ostave KUFROM osim ostavljanja NAMAZA. Ove rijei je potvrdio i idma'u (konsenzusu) se pridruio takoer od Tabina Ejub Ibn Ebi Temime Es-Sihtijani, kao to to prenosi Muhammed Ibn Nasr El-Mervezi u hadisu Hamad Ibn Zejda od Ejub Ibn Temime Es-Sihtijani da je rekao: Ostavljanje namaza je kufr i oko toga nema razilaska.27

Musned amin 1/152 Biljei imam Muslim u Poglavlju Vrijednosti Abdesta 1/140

28

55

I nije mi poznat niti jedan tekst (govor) od ashaba a niti od tabina da su oni gledali drugaije na ostavljaa namaza osim da je on KAFIR, osim onoga to se prenosi od Ibn ihaba Ez-Zuhrija, a on je prvi koji je ukazao na drugaiji stav gore spomenutom kao to to biljei od njega Muhammed Ibn Nasr El-Mervezi u hadisu od AbdelAziza Ibn Abdellaha El-Uvejsija, a on od Ibrahima od Ibn ihaba da je on bio upitan o ovjeku koji ostavlja NAMAZ? Pa je rekao: Ako je razlog njegova ostavljanja namaza to to je preao na drugu vjeru (postao murted) on se UBIJA, a ako je pak razlog tome to je on grenik biva udaren jednim jakim (odgojnim) udarcem i zatvara se. U ovom sluaju on ne gleda kafirom ostavljaa namaza, a najvjerojatnije on je pod ovim iskazom mislio na ostavljaa jednog namaza, a ko ostavi namaz jedan tako da on izae iz svoga vremena ovo pitanje je ustvari ono oko ega se razila ulema! No, to se tie ostavljanja namaza potpuno ja ne znam nikoga na osnovu Kur'ana i sunneta Allahova Poslanika sallallahu alejhi ve sellem a niti po govoru ashaba i tabina da su se oni razilazili po tom pitanju, nego je razilazak po ovom pitanju nastao nakon ovih prvi generacija! I ovo je ono, na emu je konsenzus ashaba radijjallahu anhum, kao to je rekao imam Ahmed, rahimehullahu: Konsenzus (El-Idma') je konsenzus ashaba, a oni poslje nih ih samo slijede. to se tie selefa (ispravnih prethodnika) samo je mala koliina njih reklo da ostavlja namaza nije KAFIR od njih je: Muhammed Ibn ihab Ez-Zuhri i Hammad Ibn Zejd. A poslije njih je grupa: Ibn Rud El-Hafid, Ibn Hibban, Et-Tahavi, Ibn Kudame, Ibn Abdu-l-Berr, Ibn Abdu-lHadi, Ebu Zura El-Iraki i Es-Sehavi. Kada su u pitanju imami ovoga ummeta, kod njih je bilo poznato da onaj ko ostavi prvi i drugi rukn ISLAMA (ehadet i namaz) on je poinio KUFR dok ukoliko bi ostavio neto drugo od ruknova mimo spomenuti ne bi time izaao iz ISLAMA. Kazala je neka ulema, a to se prenosi od Hasana, te takoer od Nafia, Hekema, Ibn Habiba kao i od Ishaka Ibn Rahavje a to je ustvari stav i govor imama Ahmeda, da onaj ko ostavi neto od Ruknova Islama pa makar to bilo Zekat ili Post ili Hadd NAMJERNO ili IZ LIJENOSTI ili IZ NEMARA ili pak NEGIRAJUI TO KAO OBAVEZU (PROPIS) pa takav je KAFIR, a dumhur (veina) uenjaka je na stavu da nije kafir. Stav da onaj ko ostavi neto od ruknova islama da je on time kafir je poznata teza i poznat stav kod imama ovoga ummeta (selefa). No, meutim TEKFIR takvog pojedinca a na to upuuju svi spomenuti dokazi odnosi se na prvi i drugi rukn ISLAMA, i ne moe da se uzme dokaz za neto drugo mimo ova dva rukna!!! Nakon ova dva rukna, najjai dokazi koji upuuju na kufr onoga ko ga ostavi jesu oni koji govore o Haddu, kao to kae Allah Uzvieni:

55

Hodoastiti Hram duan je, Allaha radi, svaki onaj koji je u mogunosti; a onaj koji nee da vjeruje - pa, zaista, Allah nije ovisan ni o kome. A takoer, ono to se prenosi od Omera, radijjallahu anhu, da je rekao: Ko bude u mogunosti da obavi Hadd pa ga ne obavi, pa za njega je isto umro kao Jevrej ili Kranin - nema razlike.29 Takoer se prenosi od imama ummeta da su tekfirili svakoga onoga koji je ostavio namaz NAMJERNO, a od njih su: Ishak Ibn Rahavej i Muhammed Ibn Nasr El-Mervezi. A sam Ishak Ibn Rahavej, rahimehullahu, je smatrao da onaj ko ne TEFKIRI OSTAVLJAA NAMAZA, on pri sebi ima osobine MURDIJE. I na osnovu ovoga vidimo mnogo poputanje od potonji generacija po ovom pitanju, dakle pitanju KUFRA OSTAVLJAA NAMAZA, i ako na to upuuju dokazi od Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem.

STAV ETVERICE IMAMA O OSTAVLJAU NAMAZA

to se tie imama mezheba: Ebu Hanife, afije, Malika i Ahmeda, rahimehullahu demian, njihov stav po pitanju OSTAVLJAA NAMAZA je razliit:

() 087 558 IMAM AHMED IBN HANBEL, RAHIMEHULLAHU

Poznat stav od imama Ahmeda, rahimehullahu, po pitanju OSTAVLJAA NAMAZA jeste da je on TEKFIRIO takvu osobu, i smatrao je KAFIROM. To prenose mnogi njegovi drugovi (uenici) pa ak i obini ljudi. To se takoer prenosi od Ibn Hani, Hilal, Hanbel Ibn Ishak, Ismail E-alendi, Hasan Ibn Abdullah El-Iskafi, Ebu Bekr El-Mervezi, El-Mejmuni, Ebu Davud, Ahmed Ibn Ahmed El-Husejn Ibn Hasan i njegov sin Abdullah, Ebu Talib El-Istahri u dijelu o imamu Ahmedu, kao to to spominje Ibn Ebi Ja'la El-Kadi u knjizi Tabekatu Hanabile.29

Seneed ovoga govora je ispravan

55

Nije mi poznat stav od imam Ahmeda, rahimehullahu, drugaiji osim da je tekfirio ostavljaa namaza, osim onoga to pojedini njegovi sljedbenici razumiju u predaji od Ibn Saliha kada je bio upitan o POVEANJU i SMANJENJU IMANA gdje je upitao: Kako se poveava i smanjuje IMAN? Pa je rekao: Kao to je ostavljanje namaza, ili zekata ili pak hadda ili uopeno ostavljanje FARZOVA. Pa je reeno: U ovome je dokaz da navodno imam Ahmed smatra da onaj ko ostavi namaz, on time gubi dio imana no, ne gubi iman (vjeru) potpuno u ovom stavu odnosno tvrdnji je slabost iz nekoliko razloga:a) Stav imama Ahmeda, rahimehullahu, odnosno njegove rijei o smanjenju imana ostavivi

namaz JEDAN tako da proe njegovo vrijeme, a to je i stav mezheba ne znai da je on takvu osobu smatrao KAFIROM. On ne kae da je KAFIR ona osoba koja je iz spomenutog sluaja ostavila namaz, zato je on sam, imam Ahmed u svome Musnedu spomenuo hadis od Katade od Nasra da je rekao: "Doao je ovjek Allahovu Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, pa je htjeo da dadne prisegu da nee klanjati osim dva namaza, pa je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, prihvatio njegovu prisegu." A poznato je kod drugova imama Ahmeda, rahimehullahu, da ono to je on spomenuo u Musnedu od hadisa a nije rekao drugaije tome ili pak da on sam ima po odreenoj mes'eli (pitanju) dva stava pa ovaj hadis koji je zabiljeen doe kao potvrda tome. Prenesen je suprotan stav ovoj mes'eli Ibn Muflih u knjizi Adabu erija gdje je rekao: Ono to je Ahmed, rahimehullahu, zabiljeio u Musnedu nije suprotno njegovom stavu, pa da li se to smatra njegovim Mezhebom ili ne? Ima razilaenje po ovom pitanju izmeu sami njegovi sljedbenika, ipak ono to je vanjtina jeste da su oni saglasni sa imamom. A ovo se isto biljei kod imama Malika rahimehullahu u knjizi El-Muveta Na osnovu reenoga Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je dao dozvolu ovjeku da klanja samo dva namaza je slabije od da on ostaje na kufru a na osnovu svega reenoga jeste da onaj ko ostavi namaz ili dva namaza u toku noi i dana tako da izae njihovo vrijeme time on ne postaje KAFIR. Ispravnim putem je preneseno da je Selef smatrao da onaj ko ostavi namaz kako je gore reeno biva KAFIROM, a ovo je stav Hasana El-Basrija, kao to je to prenio Ishak Ibn Rahavej, rahimehullahu, a to je ustavri stav imama Ahmeda, koji je suprotan vanjtini. Ovo je takoer stav imama Malika i afije kao to je to prenio imam Tahavi u dijelu Muhtesar Ihtilafu El-Ulema.

55

b) Veina drugova i uenika imama Ahmeda, rahimehullahu, prenose stav da je on smatrao

ostavljaa namaza KAFIROM, pa se ne ide putem sumnji nego se uzima UBIJEENJE i JASAN STAV. Kada je u pitanju ono to je preneseno od Ibn Abdullaha, da je Ahmed, rahimehullahu, bio upitan o onome ko ostavi namaz mjesec? Pa je odgovorio: NAKLANJAT E GA! Odgovor na ovo pitanje biva na dva naina:1. Da ne znai (nije obavezno da se razumije) iz rijei imama Ahmeda, rahimehullahu, da je

obavezna da NAKLANJA proputeno, odnosno NE TEKFIRENJE ISTOG, pa Ishak Ibn Rahavej smatra nevjernikom onoga ko ostavi namaz. On smatra takoer da onaj ko se pokaje biva obavezan da naklanja proputeno, a istog je miljenja i Abudllah Ibn Mubarek. Pa ukoliko govor njih dvojice nije razumljiv i prihvatljiv sam po hadisu, ta prenosi se od Muhammeda Ibn Nasra u knjizi Ta'zimu Kadru Es-Salat u hadisu od AbdulAziza Ibn Ebi Zura od Ibn El-Mubarek: Da je on bio prisutan pa ga je upitao ovjek o ovjeku koji je ostavio namaz nekoliko dana, pa je upitao: Pa ta je uinio dotini ovjek? Ree: Pokajao se za ono to je bilo pri njemu! Pa je rekao Ibn ElMubarek: Neka naklanja ono to ga je prolo (to je ostavio) od namaza. Pa mi je priao i rekao: O oe Muhmmedov, ovo nije u skladu sa hadisom!2. Ovaj stav nije potpuno jasan, jer je ovo opa predaja a ostavljanje namaza moe da bude

ustvari negiranje obaveze istog iz dehla (neznanja) kao to je sluaj da se desi kod ene da joj izae krv i ona ne spozna ili ne pita razliku izmeu ove dvije vrste krvi, te misli da je to hajz, a to bude ustvari druga vrsta krvi (od bolesti ili slino) pa da li je ona obavezna da ponovi te namaze? I na ovo se moe da odnosi rijei imam Ahmeda, i svi primjeri koji su slini ovome! (93 )- 971 IMAM MALIK IBN ENES, RAHIMEHULLAHU

Ne pamti niti jedan tekst od njega, kao ni stav o kufru ostavljaa namaza, ili stav o tome da on nije kafir. No, od njega se biljee odreene prie, sve osim ubistva ostavljaa namaza kao to to biljei od njega Ibn Abu-l-Berr u dijelu Et-Temhid i od Ibn Kasima, takoer od Malika u knjizi El-Bejanu Ve Et-Tahsil. Poznati stav njegov kod njegovi uenika OSTAVLJA namaza nije KAFIR i ovo je ono to prenose od njega mnotvo uenika pa i vie. Slino ovome biljee od njega Ibn Rud i Ibn Abu-l-Berr. Prenio je Ibn Rud u knjizi Haijetu El-Medune od Malika: kufr ostavljaa namaza, te kao da je rekao stav imama Ahmeda, rahimehullahu, da onaj ko ostavi jedan ili dva namaza on time ne biva kafir sa dokazom hadisa od Nasra, kao to smo prethodno o

55

tome govorili. ejh E-enkiti, rahimehullahu, je odbacio sve predaje i slabim ih ocijenio koje govore da je imam Malik, rahimehullahu, tekfirio ostavljaa namaza. Prenio je imam Tahavi, rahimehullahu od Malika kao to se nalazi u El-Muhtesar da je on smatrao murtedom (otpadnikom) onoga ko ostavi namaz da izae iz svoga vremena sve dok ga ne naklanja, a takoer prenose uenjaci fikha malikiskog mezheba, ispravnije i bolje stavove od drugi, jer oni su ti koji najbolje poznaju dokaze mezheba. (150 ) - 402 IMAM MUHAMED IBN IDRIS E-AFI,RAHIMHULLAHU

Nije mi poznat niti jedan direktan tekst od imama afije, rahimehullahu, da je on drugaije gledao na ostavljaa namaza osim da je on KAFIR, i ako su njegovi uenici odnosno drugovi prenijeli odreeni broj stavova o ne Tekfiru ostavljaa namaza, kao to to biljee neki od njegovi sljedbenika od koji su: Es-Sabuni u Aqidetu Es-Selef i imam Nevevi u dijelu El-Medmu kao i drugi. Prenosi nekoliko imama od imam afije, rahimehullahu, da je on gledao (smatrao) KAFIROM ostavljaa namaza kao to to biljei imam Tahavi, rahimehullahu, u Mueklu ElAsar i Muhtesar Ihtilafu El-Ulema pa ak se prenosi da je on, imam afija, rahimehullahu, smatrao KAFIROM onoga ko ostavi namaz tako da on izae iz svoga vremena. Takoer, sam imam afija je ukazao na ne tekfir ostavljaa namaza i to u openitom stavu kao to je dolo u knjizi El-Umm gdje je rekao: Kada bi ovjek ostavio namaz tako da izae iz svoga vremena, ta on se sam izloio (stavio) u runu i nezahvalnu poziciju, osim ako mu Allah oprosti. Znai: On se nalazi u Allahovim rukama tj. Njegovoj volji, a u toj poziciji ne bude niko osim MUSLIMAN RASIPNIK (nemarnik). Tako da nema niko pravo da porekne openito tekfir i stav imama afije spram ostavljaa namaza. A vjerojatno, ovdje se misli na jedan namaz koji izae iz svoga vremena kao to je to sluaj sa vanjtinom mezheba imama Ahmeda. Pa kae: Ukoliko ovjek ostavi namaz da izae iz svoga vremena... i vjerojatno je ovo njego zadnji stav osim onoga koji je rekao imam Tahavi, rahimehullahu, ili pak ono to je prenio Tahavi odnosi se za neobaveznost naklanjavanje namaza. Dok u rijeima od imama afije, rahimehullahu, koji spominje izlazak namaza iz njegovog vremena ustvari je dokaz da se misli na jedan namaz, jer u protivnom ne bi bilo koristi od spominjanja namaza ukoliko se on potpuno ostavi (dakle svi namazi).

55

()08 -051 IMAM EBU HANIFE, RAHIMEHULLAHU

Poznat i rairen stav imama Ebu Hanife, rahimehullahu, po pitanju OSTAVLJAA NAMAZA jeste da on nije smatrao da je on KAFIR, a to je od njega prenijelo mnotvo njegovi uenika i drugova od njih je: Imam Tahavi u knjizi El-Muekil a takoer i u Muhtesar Ihtilafu ElUlema' a na emu su bili i njegovi ejhovi kao to je Hammad Ibn Ebi Sulejman i drugi. Spomenuo je Es-Sebki u dijelu Tabekatu E-afije raspravu izmeu imama Ahmeda i imama afije, rahimehullahuma, po pitanju ostavljaa namaza: Rekao je afija imamu Ahmedu: O Ahmede , da li ti kae da je on KAFIR? Kae Ahmed: Da Pa ree afija: Ukoliko biva KAFIROM, pa kako e da (ime) postane MUSLIMAN? Ree Ahmed: Rei e LA ILAHE ILLALLAH MUHAMMEDUN RESULULLAH. Ree afija: Pa taj ovjek nije ni napustio te rijei (on i dalje izgovara to). Ree Ahmed: Postat e musliman tako to e klanjati! Ree afija: Namaz kafira nije ispravan, i ne moemo njemu na osnovu namaza da potvrdimo ISLAM. Pa je uutio imam Ahmed!!! Ova pria nema osnova, jer nije dola ispravnim putem i ovu priu je spomenuo Es-Sebki, al sa nesigurnim (neispravnim) dokazima koji nisu prikladni da se prenose i da se pripisuju ovoj dvojici imama,velikana ovoga ummeta. Sve ovo reeno, a i mnogo toga to je nemogue da se spomene ukazuje da se ostavljanje namaza ne deava samo jednim stanjem, a dovoljno je to smo kazali rijei Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, kao i mnoge predaje od imama i voa ovoga ummeta od selefa i halefa (potonji generacija). PROPIS NAKLANJAVANJA NAMAZA ZA ONOGA KO GA NAMJERNO OSTAVI

KO OSTAVI NAMAZ NAMJERNO, tako da izae njegovo vrijeme bez erijatski opravdanog razloga - stav veine islamski uenjaka je da ta osoba biva obavezna da naklanja taj namaz, kao

55

to je sluaj sa ovjekom koji namjerno tokom ramazana prekine post, on takoer biva obavezan da naposti taj dan. No, ispravan stav jeste da on nije obavezan da naklanja taj namaz, jer nema dokaza u erijatu za takvo neto nego e da povea broj dobrovoljni namaza i da se pokaje dok je samo ostavljanje namaza vei prestup od ne naklanjavanja! Sam propis nadoknade odnosno naklanjavanja je zaseban erijatski propis koji zahtjeva dokaz da bi se po tome radilo, a nema dokaza za tu mes'elu. Namaz je mogue obaviti u njegovo vrijeme ili pak naklanjati ili ponoviti u sluaju potrebe...no, sve prethodno reeno samo ako postoji Boanski dokaz (El-Vahj) a ne znam niti jednog od ashaba, radijjallahu anhum, da je rekao da se namaz naklanja kada ga ostavi namjerno spram onoga to se prepisuje odreenim ashabaima. Rekao je Ibn Redeb: Ne poznajem niti jedan govor od ashaba da je neko od njih rekao da onaj ko ostavi namaz biva obavezan da ga naklanja, pa ak da nema jasan stav niti od tabina takoer osim to se prenosi od En-Nehia. A ono to mi je poznato od najjai predaja po ovome pitanju jeste stav Hasana El-Basrija kao to to biljei El-Mervezi gdje je rekao: Kada ovjek ostavi jedan namaz namjerno, on taj namaz nee NAKLANJATI. Komentariui rijei Hasana El-Basrija, rekao je Muhammed Ibn Nasr: Rijei hasana mogu se dvojako da razumiju:-

Da je ustvari Hasan tekfirio onoga ko ostavi namaz NAMJERNO, pa iz toga razloga on nije smatrao obaveznim da naklanja taj namaz kafir nije obavezna da nadoknadi neto od farzova tokom svoga KUFRA (nevjerstva). Ukoliko se razumije iz Hasnovi rijei da on nije tekfirio takvu osobu koja ostavi namaz namjerno, pa on je gledao na to kao obavezu koju je Allah propisao u odreeno vrijeme da se obavi, pa ukoliko ne bi to uinio u tome vremenu on bi u stvari bio GRENIK jer je ostavio FARZ u vremenu u kome mu je propisan (nareen). Pa ukoliko bi doao sa tim namazom nakon njegova vremena, on bi ustvari doao s neim u drugom ne obavezno vrijeme pa tako da mu to ustvari i ne koristi. I ovaj stav su poduprli mnogi uenjaci kao to su: Ibn Hazm, Ebu Abdurahman (suvremenik afije) a to je takoer i stav El-Humejdija koji se biljei u knjizi aqide u posljednjem dijelu knjige El-Musned na to je ukazala odreena ulema i imami kao Berbehari, Ibn Betta i Devdezani.

-

Takoer nije obavezno i ne razumije se da onaj ko kae da je obavezna osoba koja ostavi namaza da ga naklanja da ustvari ona time ne biva kafir jer Ishak Ibn Rahavej, rahimehullahu, je smatrao da ovjek koji ostavi namaz namjerno biva kafir, no ukoliko se pokaje biva obavezan da naklanja namaze koje je propustio namjerno!

55

I ono to elim da pojasnim jesu ustvari pet dnevni namaza koje je Allah Uzvieni, propisao za svoje robove u Svojoj knjizi i jezikom Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem. Ovaj namaz je pojanjen od samog poetka pa sve do kraja a sam govor o onome to se radi prije i nakon namaza je jako opiran i velik tako da emo se mi koncentrirati na ono to je bitno i neophodno da se spomene!!! BONTON (PONAANJE) PRI ODLASKU U MESDID

Namaz je propisan da se ide i obavlja u mesdidima i zato su oni sagraeni, a Allah dellea'nuhu je propisao da se obavlja dematski kao to je to u rijeima: I zajedno sa onima koji molitvu obavljaju i vi obavljajte! Dolo je mnogo predaja od Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, o samom bontonu i nainu odlaska u mesdide. Propisano je da ovjek kada nijjeti da ide u mesdid izae iz svoje kue pod abdestom za svaki namaz, pa ukoliko bi klanjao pet dnevni namaza sa jednim abdestom nema smetnje za to. Takoer propisano je da ovjek ide na namaz sa smirenou i polahko kao to je to propisano prilikom obavljanja samoga namaza. U vjerodostojnoj zbirci od imama Muslima biljei se hadis koji se pripisuje Ebu Hurejri, radijjallahu anhu: Kada neko od vas krene u (zanijeti) namaz ta one je u NAMAZU. Pa ovo upuuje da je obaveza da svako onaj ko krene ka mesdidu da se opskrbi (odgoji) odgojem samoga namaza ostavivi brzinu (urbu) a pridravajui se skruenosti i smirenou svim dijelovima tijela, a ovo je naredio Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, onome ko izae ka mesdidu da ne ispreplee svoje prste a to je povezao sa hoda ka mesdidu i namaza. Prenosi se hadis od Semame El-Hannata, a on od Udre zabrana o prepletanju prsta tokom odlaska u mesdid, no ovaj hadis nije Sahih (ispravan), biljei imam Ahmed, Ebu Davud, Tirmizi i drugi: : . Kada neko od vas uzme abdest na najljepi nain pa izae ciljajui namaz neka ne preplee prste svoje izmeu ruku jer je on u NAMAZU.3030

Biljei imama Ahmed 30-28

55

I ovaj hadis nije ispravan kao to rekosmo, jer je El-Hanat u senedu nepoznat i njegovi su hadisi na stepenu munkera (odbaeni) rekao je o njemu Darekutni: Nepoznat, odbaen! Biljei se hadis o zabrani prepletanja prstiju u mesdidu od Ebi Seida El-Hudrija, radijjallahu anhu, ali i on takoer nije ispravan a ispravnim putem je preneseno od Ebu Hurejre, radijjallahu anhu, da je vidio Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, odnosno da prenosi u hadisu: ... zatim je ustao i otiao do drvena stuba u mesdidu te se na njega naslonio i isprepletavi prste ruku... A takoer dobro nam je poznat hadis u kome je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: Vjernik je za vjernika kao graevina... Nakon ega je pokazao praktino to prepletavi prste ruku. Takoer se biljei hadis u Buharinoj zbirci hadisa od Ibn Omera, radijjallahu anhu, da je rekao: .: Prepleo je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, svoje prste. I na osnovu ovoga sam imam Buhari smatrao to dozvoljenim a sam je pisajui svoj sahih stavio poglavlje Poglavlje o prepletanju prstiju u mesdidu i drugdje i na osnovu ove dozvole razumije se da ukoliko je to dozvoljeno da se ini u mesdidu onda je i drugdje pree da bude dozvoljeno! Takoer, osoba koja ide ka mesdidu ii e tako da ne tri dakle obinim hodom po rijeima Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, kao to se biljei u zbirkama vjerodostojni hadisa: : . 31 Kada ujete Ikamet (poziv), iditi na namaza sa smirenou. I ovo je openita naredba koja obuhvata sve namaze pa makar ta osoba i bila Imama (predvodnik u namazu). Sam Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem,je rekao onima koji su urili na namaz kada je jedne prilike klanjao ljudima, pa je uo neke kako ure u pozadini pa u sahihu od imama Buharija se biljei hadis od Ebi Katade, radijjalahu anhu, da je rekao: Dok smo jedne prilike klanjali sa Allahovim Poslanikom uli smo galamu (buka, lupa) ljudi pa kada je klanjao rekao je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem:31

55

. - - . . . Upitao ih je Allahov Poslanik: ta je vama? Pa su rekli: Pourili smo na namaz! Pa je rekao: Ne inite to, kada doete (stupite) u namaz budite smireni (polahko to uinite) pa ono to stignete klanjajte a ono to vas je prolo dopunite.32 Pojedini uenjaci smatraju da nema smetnje da ovjek malo pouri ukoliko se boji da e ga proi rekat, ili pak da e imam da preda selam, na osnovu predaja odnosno postupka pojedini ashaba, radijjalahu anhum, kao to se biljei od Abudllah Ibn Omera, a to zabiljeio imam Malik u Muveta od Nafia a on od Ibn Omera da je jedne prilike uo Ikamet a bio je pored Bekije (mezarja) pa je pourio (ubrzao hod) na namaz. Takoer, biljei imam Ibn Ebi ejbe u svome Musanefu od Imare Ibn Amira a on od Ibn Mesuda radijjallahu anhu da je rekao: Najprei hod (urba) je prema namazu. Rekao je imam Ahmed, rahimehullahu: Nema smetnje da ovjek kada uje Ikamet da pouri na namaz kako bi stigao na prvi Tekbir sve dok to ne pree u urbu (tranje) neprimjerno. Prenosi se od nekoliko ashaba da su oni smatrali pokuenim da se uri na namaz pa i kada bi se bojao da e ga proi rekat, ovo se prenosi od Enesa, Sabit Ibn Zejda i Ebi Zerra, radijjalahu anhum. Biljee Ibn Ebi ejbe, AbduRezak, Ibn Munzir od Ebi Nezra a on od Ebi Zerra radijjallahu anhu da je rekao: Kada bude prouen Ikamet neka niko od vas ne ide drugaije ka namazu osim kako je to iao prije samoga Ikameta. Biljei Ibn Ebi ejbe od Sabita a on od Enesa, radijjallahu anhu, da je rekao: Izaao sam sa Zejd Ibn Sabitom u mesdid pa sam ubrzao hod ka mesdidu no, on me je uhvatio (spreio). I sve to je ovjek udaljeni od mesdida pa on ima veu nagradu (kada ide ka mesdidu) zbog mnotva koraka kao to prenosi imam Muslim, rahimehullahu, u hadisu Dabira, radijjallahu anhu, da je rekao: Rekao je Allahov Poslanik sallallahu alejhi ve sellem Beni Selem kada je htjeo da priblii svoju kuu ka mesdidu:32

Biljei imam Muslim 2/100

55

O Beni Seleme vaa kua vama doprinosi nagradu, vaa kua vama doprinosi nagradu (ostavlja trag). Pa ukoliko ovjek moe da smanji svoje korake ka mesdidu a da ga time ne proe nita od namaza ta on ima veu nagradu inaAllah, a Allahova milost i dobrota su neizmjerne.

55

DOVA I ZIKR PRILIKOM IZLASKA IZ KUE KA MESDIDU Nije poznato a niti preneseno ispravnim putem niti jedna od dova (namjenski za to) od Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, da je on uio odnosno izgovarao kada bi izaao iz kue ka mesdidu ili ka drugom mjestu. A ono to se biljei u vezi spomenute teme kod Ebu Davuda i drugi u hadisu od Ummu Seleme, radijjallahu anha: Da je Allahov Poslanik sallallahu alejhi ve sellem rekao: : : . Allahov Poslanik je imao obiaj da kada bi izaao iz kue ui ovu dovu: Allahu moj, molim Ti se da ne zalutam ili ne budem zaveden, da ne posrnem ili ne budem naveden na grijeh, da ne inim nasilje ili da meni ne bude uinjeno - da ne budem glup ili da se na meni nerazumnost ne ispolji.33 Ovaj hadis nije vjerodostojan i nije ispravan jer u njegovom senedu (lancu prenosioca) je ovjek po imenu E-abi i on prenosi od Ummu Seleme, no meutim on nije uo ovaj hadis od nje pa nakon ovoga biva sened prekinut, a od artova ispravnosti hadisa jeste da sened bude spojen! Na ovo je upozorio i ukazao Ali El-Medini (i ako je imama Hakim u svome Mustedreku rekao da je ovaj hadis sahih i po artovima dvojice [ejhova al ga oni nisu zabiljeili, no vjerojatno je i on sam bio zaboravio ili nije obraao panju na ovjeka pod imenom E-abi). Ovu prethodnu tvrdnju negirao je i sam imam Hakim u knjizi Ulumu Hadis i ova je knjiga napisana od imama dok je bio u punoj svojoj vrstini (pamenju) i on je rekao: E-abi nije uo ovaj hadis od Ajie. to se tie hadisa koji se prenosi od Enesa Ibn Malika, radijjallahu anhu, koga biljei Tirmizi, Nesai i drugi u hadisu od Hadada a on od Ibn Derida, od Ishaka Ibn Abdullaha Ibn Ebi Talhe od Enesa Ibn Malika: Da je rekao Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, kada bi izaao iz kue uio: - - : . . U ime Allaha, oslanjam se na Allaha, nema stanja, kretanja niti snage bez Allahove pomoi Te mu bi reeno: Upuen si, Dovoljno ti je, Zatitio si se, pa se udalji od njega ejtan, pa kae

33

Sunen Kubra 5/251

55

njemu ejtan drugi: ta hoete od onoga koji je upuen, opskrbljen i zatien, nema vam kod takvog posla.34 Ovaj hadis je garib (stran) i odbaen! Izdvojio se po ovom hadisu Ibn Derid od Ishaka od Enesa, i nije ga uo Ibn Derid od Ishaka kao to je to potvrdio imam Buhari. Takoer i Darekutni je rekao isto po pitanju ocjene ovoga hadisa, kao to se biljei u knjizi ElIlel rekao je: Ispravno je da Ibn Derid nije uo ovaj hadis od Ishaka. Biljei hadis imam Hakim od Ata Ibn Jesara od Suhejla Ibn Ebi Saliha a on od oca od Ebu Hurejre, radijjallahu anhu, da je rekao: Allahov Poslanik bi izgovarao rijei kada bi izaao iz kue: : : . U ime Allaha, nema stanja, kretanja niti snage bez Allahove pomoi, na Allaha se oslanjam. 35 Ispravno je da su ovo rijei Kaba El-Ahbara kao to to biljei Ibn Ebi ejbe u Musanefu sa ispravnim lancem od njega. NIJET ZA NAMAZ Obaveza na svakom muslimanu je da prilikom bilo kojeg dijela kojeg eli uiniti, prisutnim uini i donese NIJET, pa ak i u djelima koja su u osnovi adet (nisu od ibadeta) kako bi poveao svoju nagradu iz istoga razloga rekla je islamska ulema: Nijet je trgovina UENJAKA To je ono ime su oni malim djelima sticali veliku nagradu a to najvjerojatnije zbog veliine nijeta gledali su na NIJET kao na PROFIT. Pa tako uenjak tokom nekoga djela udrui vie nijetova pa mu Allah Uzvieni time upie mnoge nagrade i ako je on uinio samo jedno djelo. Pa tako kada ovjek krene ka mesdidu on nijeti NAMAZ, NAZIVANJE SELAMA, UKLANJANJE PREPREKE S PUTA, IDE SKRUENO I SMIRENO, UDIJELI SADAKU i slino te biva nagraen mnotvom svojih nijeta i biva u veoj nagradi od onoga koji samo nijeti i ide na namaz i ako vanjtinom njihova djela su ista no nagrada je razliita i velika. 34

Sunen Ebu Davud 4/486 Mustedrek 1/700

35

55

VRIJEM U KOME JE OBAVEZNO DA SE PRISUSTVUJE NAMAZU Obaveza ovjeku je da prisustvuje (ide ka) namazu kada uje IKAMET (EZAN) a ukoliko bi otiao prije, pa to je lijepo i pohvalno djelo a nije obavezno, pa ukoliko bi poranio to je bolje po konsenzusu islamski uenjaka. Ukoliko bi ovjek bio lijen (ne trudivi se da porani ka mesdidu) pa iao u mesdid da klanja biva grean onoliko koliko je zakasnio, zato je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem rekao: . Kada ujete Ikamet (Ezan) krenite u mesdid i nemojte uriti, budite smireni. Pa ono to stignete klanjajte a to vas proe dopunite (upotpunite). 36 Ukoliko bi insan stanovao daleko od mesdida i ako bi ekao na Ikamet on bi zakasnio u demat njemu je obaveza da porani i krene prije u mesdid kako bi stigao demat (prvi tekbir). , RAZLIKA U VRIJEDNOSTI MESDIDA, VRIJEDNOST DREVNOG MESDIDA Nema razlike izmeu mesdida jednog od drugoga, osim tri mesdida na osnovu dokaza Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, a pree je ovjeku da klanja u mesdidu koji mu je najblii da bi se sprovela korist mesdida, da u njemu klanjaju oni koji su najblii i na ovom stavu je selef (ispravni prethodnici) kao to se to biljei kod Ibn Ebi ejbe od Mensura od Hasana da je rekao: Volio je da bude u mnotvu svoga naroda (komija), odnosno da poveaje skup svoga naroda. Dola je predaj od neki ispravni prethodnika da su oni voljeli da klanjaju u mesdidu starijem (prije sagraenom) od novoga i ovo je ispravnim putem preneseno od Enesa Ibn Malika, kao to to biljei Ebu Nuajm El-Fadl Ibn Dekin u knjizi Es-Salah u hadisu od Ibn Sirina: Iao sam sa Enes Ibn Malikom iza jednoga ugla pa smo naili pored mesdida i on upita: Je li ovo novi mesdid? Pa ukoliko bi rekao da, on bi ga proao, no ukoliko bi rekao Atik (drevni, davnanji) klanjao bi u njemu! Biljei Ibn Ebi ejbe od Mamera od Avfa da je rekao:36

Biljei imam Ahmed 16/519

55

Priao mi je jedan ovjek od stanovnika pustinje. Ree: Jednoga dana doao nam je ovjek iz velika grada, pa tako jednoga dana dok smo bili pored vrela vode zadesi se i on, no u to vrijeme nastupi namaz, a mi smo imali dva mesdida u tom kraju, pa nas taj ovjek upita koji od ova dva je prvi sagraen? Pa mu bi reeno ovaj, pa se uputi ka njemu. Neki su unapreenje odnosno pravdanje drevnog (starijeg) mesdida nad novim dokazivali rijeima Allaha Uzvienog: Mesdid iji su temelji, ve od prvog dana, postavljeni na strahu od Allaha zaista vie zasluuje da u njoj obavlja molitvu. Pa na osnovu rijei ve od prvoga dana razumije se propisanost klanjanja u mesdidu koji je napravljen prvi. A vjerojatno poenta i cilj Enesa Ibn Malika, radijjallahu anhu, jeste spreavanje izgradnje mnotva mesdida bez potrebe, a to bi moglo da dovede do rascjepa meu muslimanima. Pa tako svako onaj ko ne bi volio odreenog ovjeka ak ta prezire ga imao bi priliku da ide u mesdid i klanja u koji ne odlazi ovaj ovjek, a poznato je da okupljanje muslimana na jednom mjestu znai njihovu slogu, potpomaganje i snagu a i ono najbitnije odbacivanje pojave mrnje i netrpeljivosti meu njima. Na drugu stranu, neka ulema nisu pravili razliku izmeu mesdida novog ili pak onoga starog (ranije napravljenog), rekao je Amidi: Nema razlike izmeu starog i novog mesdida. DOVA PRI ULASKU U MESDID Od sunneta je da ovjek kada odlui da ue u mesdid kae i proui dovu koja je dola u erijatu od Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem. Biljei imam Muslim, rahimehullahu, u hadisu od Sulejman Ibn Bilala od Rebie Ibn AbduRahmana od AbudlMelika Ibn Seida od Ebu Seida ili Ebu Humejda da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem rekao: - - - . - . Kada neko od vas htjedne da ue u mesdid neka kae: Gospodaru moj otvori mi vrata Svoje milosti, a kada izae neka kae: Gospodaru ja traim od Tvoje dobrote (podari mi iz Tvoje dobrote).3737

Sahih Muslim 2/155

55

to se tie donoenja Salavata na Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, pri ulasku u mesdid prije spomenute ove dove, dolo je kod Ebu Davuda sa slabim predajama u hadisu od Daraverdia od Rebie, a u ovom prenoenju se izdvojio Daraverdi, i nije sauvana ta predaja (nije pouzdana). Biljei imam Ahmed i Tirmizi kao i drugi hadis od Abdullaha Ibn Hasana od njegove majke Fatime kerke Husejnove Es-Sugra od Fatime El-Kubra (kerke Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem) da je rekla: Allahov Poslanik je imao obiaj da kada ue u mesdid donese Salavat i Selam na Muhammeda, te bi rekao: : . : Gospodaru moj oprosti mi grijehe i otvori mi vrata Svoje milostia kada bi izaao donio bi Salavat i Selam na Muhammeda te bi rekao: Gospodaru moj oprosti mi grijehe i otvori mi vrata Svoje dobrote. 38 Takoer u ovom hadisu ima prekid kako navodi autor ovog dijela dok je ejh Albani ocijenio ovaj hadis ispravnim (sahih). Rekao je imam Tirmizi, hadis od Fatime je hadis hasen (dobar) a njegov sened nije spojen (ima prekid) a Fatima kerka Husejnova nije doivila Fatimu kerku Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, a Fatima je ivjela nakon Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, nekoliko mjeseci, dakle nije pouzdano i ispravno da se kae i donosi salavat i selam na Poslanika pri ulasku u mesdid na osnovu svega gore spomenutog (nema jasna i ispravna dokaza). ULAZAK DESNOM NOGOM U MESDID

Pree je da pri ulasku u mesdid prvo prui svoju desnu nogu, a ono to je najblie ovom a biljei se u hadisima Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, a on je ustvari i jedini dokaz u ovom poglavlju to direktno govori o ovoj temi jeste hadis koji biljei imam Hakim u Mustedreku, a od njega dalje prenosi Bejheki u svome sunenu u hadisu od Ebu Velida od eddada Ibn Seida, od Muavije Ibn Kureh od Enesa Ibn Malika da je rekao: : : . Od sunneta je kada eli da ue u mesdid da pone (prui) desnom nogom, a kada izlazi da pone (prui) lijevu nogu.3938

Sunen Tirmizi 2/127

55

U ovom hadisu se izdvojio po predaji eddad Ibn Seid, i ako je pouzdan nije opravdano njegovo izdvajanje. Zato je rekao Bejheki nakon to je spomenuo ovaj hadis u svome sunenu: U ovom se hadisu izdvojio eddad Ibn Seid, a sam hadis nije jak. Na osnovu svega spomenutog ovaj hadis je MUNKER40, meutim i ako ovaj hadis nije govor Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, ali rad po ovom hadis je prihvaen. Rekao je imam Buhari u svome sahihu: Poglavlje o pruanju prednosti desnoj strani pri ulasku u mesdid i drugdje. Ibn Omer je imao obiaj da desnom nogom ulazi u mesdid a kada bi odluio da izae onda bi to inio lijevom nogom. I ova predaja od Ibn Omera je dobra i nisam joj naao mahanu. Samo prihvaanje ove predaje od strane imama Buharija ukazuje na pohvalnost toga postupka i zabiljeio je hadis od Ajie, radijjallahu anhu: I lijepim je gledao (smatrao) davanje prednosti desnoj strani u svemu. Takoer, na osnovu ove predaje odnosno ove prakse izgraeno je pravilo da ukoliko se radi o stvarima u kojima ima uee dvije noge i dvije ruke, a od lijepi (pohvalni) stvari je daje se prednost desnoj strani dok bi bilo pak neto suprotno navedemo onda prednost ima lijeva strana. Ponekada se kae ovo je u stvarima prirode ovjeka (vjernika) tj. od adeta a nije od ibadeta. Kada se govori o ibadetima onda mora da bude jasan dokaz o propisanosti toga ibadeta, i ono to se biljei i prenosi od Ibn Omera, radijjallahu anhu, je specifini sluaj a vjerojatno je naao dokaz na kome je to zasnovao. Dokazivanje hadisom koji prenosi Ajie, radijjallahu anha, nije prikladno a Allah najbolje zna, jer iz ovoga proizlazi da bi bilo propisano da se daje prednost desnoj strani u mnogo stvari pa i u ibadetima za koje u osnovi nema dokaz za takvo neto, al na osnovu predaje od Ibn Omera, radijjallahu anhu, moe da se napravi izuzetak po pitanju ulaska i izlaska iz mesdida. Kada je rije o adetima (obinim stvarima) kao to su uzimanje i davanje pa nema smetnje da to ljudi obavljaju i vre desnom rukom pa ak ta vie to je sunnet i ako za to nema dokaza pa je zato i Ajia, radijjallahu anha rekla: To je bila praksa Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, u svim stvarima. Kada se govori o sluaju ovjeka koji doe pred mesdid u obui lijepo je i treba da postupi na sljedei nain: Da izuje prvo svoju lijevu nogu te potom stane na obuu a potom izuje desnu nogu i onda stane na svoju obuu takoer a tek onda da prui i ue u mesdid svojom desnom nogom kako bi prilikom izuvanja prvo izuo lijevu a onda desnu a pri ulasku prvo uao desnom nogom.

39

Sunen Bejheki 2/442

40

Munker: Hadis koji prenosi slab prenosilac i tim hadisom se suprotstavlja pouzdanom prenosiocu i njegova suprotnost je hadis maruf (poznat)

55

TAHIJETUL MESDID I NJEGOVI PROPISI Ukoliko ovjek uavi u mesdid zatekne muezina da je ve prouio ikamet on e da se pridrui njima, a ako bude drugaije on e da klanja Tahijetul mesdid, a ono je sunnet na kome je konsenzus islamski uenjaka, samo je Ibn Hazm rekao da je to vadib (farz). Stav etiri imam po pitanju Tahijetul mesdida to je lijepo, pohvalno da se uini. Ukoliko bi ovjek ulazio u mesdid vie puta u kratkom vremenu onda mu je dovoljno samo jednom da klanja spomenuti namaz. Neki od uenjaka (fakiha) mezheba Hanefiskog rekli su da je ovjeku dovoljno da samo jednom u toku dana klanja Tahijetul mesdid, te da kae kada eli ponovo da ue: SUBHANALLAHI, VELHAMDULILLAH, WALLAHU EKBER, a ovo nije pouzdano i zahtjeva dokaz koji bi ga stavio na stepen propisanosti. Ovaj propis odnosno ovo djelo ne prekida ukoliko bi ovjek uavi u mesdid sjeo, jer je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, naredio ovjeku po imenu Sulejk El-Gatafani da klanja dva rekata nakon to je sijedio u mesdidu, a na ovom je stavu i Ibn Hiban koji je rekao da sjedenje ne ponitava propis obavljanja (klanjanja) Tahijetul mesdida. Takoer postoji predaja od neki uenjaka da vrijeme tahijetul mesdida biva prije nego se sjedne i to je bolje a da je dozvoljeno da se klanja nakon sjedenja na ovom je stavu bio imam Et-Taberi. Nema smetnje da ovjek sjedi prije nego klanja ovaj namaz ukoliko ima potrebu kao to su da pojede neto ili pak da pije vodu ili da popria na kratko ili pak da se odmori a zatim da klanja. Ovo se razumije iz rijei Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve slelem: I neka ne sjeda prije nego klanja dva rekata... Cilj ovi rijei jeste da se ljudi postaknu na klanjanje ovaga namza odnosno da ne uzimaju mesdide za mjesto sjedenja prije nego se klanja, sagraeni su da bi se klanjalo u njima. A sve ono to se kod ljudi podrazumijeva pod POTREBAMA i ono slijedi ovaj gore spomenuti propis kao to je: sjedenje, razgovor, jelo i pie... pa nema smetnje za ove stvari u sluaju potrebe a osnova u ovome je OBOAVANJE ALLAHA kao to se prenosi da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, govorei o cilju mesdida rekao: Namaz, itikaf, zikr, uenje Kur'ana, iekivanje namaza i sve drugo za ta ima jasan dokaz koji upuuje na to. Kada je u pitanju ime TAHIJETUL MESDID ono je dolo i nazvano ovim nazivom u potonjim generacijama a vjerojatno je uzeto iz rijei: TAHIJETU EL-BEJTI ET-TAVAF "Pozdrav Kabi je injenjeTavafa!" Znai pozdrav nije namaz dok neki ljudi to pripisuju Allahovom Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, a to nema osnovu. Ovaj namaz nije zaseban namaz kao to je to Vitr, ili dva rekata prije sabaskog farza ili pak Duha namaza, nego se on ubraja u namaze koji su iz domena dobrovoljni. Ovaj namaz mogu da zamjene farz namazi ili Duha namaz za onoga koji ue u mesdid da klanja Duha namaz ili pritvreni sunneti na osnovu slonosti ispravni prethodnika, dok pak ovo nije stav kod potonji generacija jer su uenjaci Fikha smatrali ovaj namaz zasebnim namazom i da on ima svoje posebne propise to je pogreka koja je odvela do stava smatranja zasebnosti ovoga namaza. Ispravno je da ovaj namaz nije cilj samo po sebi nego je on propisan kako bi se u objektu

55

mesdida klanjao namaz (stalno). Islamski Fakih emsudin El-Humevi E-afi je smatrao runim i neprikladnim ovo ime i njega je poricao rekavi: "Ne govorite TAHIJETUL MESDID (Pozdrav mesdidu) nego recite TAHIJETUL RABBUL-MESDID (Pozdrav Gospodaru Mesdida). Istina, ovo nije jako miljenje koje ima uporite a sam naziv tahijetul mesdid kruio je na jeziku prvih i potonji uenjaka i generacija ne mislei na prvu generaciju ashaba i tabina. Na osnovu reenoga, ukoliko bi ovjek uao u mesdid da klanja Vitr namaz to bi mu zamijenilo i bilo zamjena za tahijetul mesdid. Takoer onaj ko bude klanjao etiri rekata farza kao da klanja recimo Podne ili Ikindiju to mu mijenja i vai kao tahijetul mesdid a takoer i ukoliko bi klanjao samo jedan rekat Vitra, jer kao to smo rekli poenta tahijetul mesdida nije sam namaz za sebe. Isti primjer ovoga jeste i tavaf oko Kabe, on je u stvari ono to je tahijetul mesdid za mesdid, pa ukoliko bi ovjek radio tavaf od Umre to bi mu zamijenilo tavaf kao pozdrav Kabi na emu je slona ulema. to se tie propisa odnosno da je tahijetul mesdid dva rekata to se uzima iz openite forme i ono to je u praksi najee u upotrebi, a ne znai da u to ne spada ukoliko bi bilo vie ili manje od dva rekata. Najjai dokaz za ovo je hadis od Ibn Omera, radijjallahu anhu gdje je rekao: Noni namaz je dva po dva. Dok u drugoj predaji prenosi se: Dnevni i noni. Tahijetul mesdid je pokueno da se obavlja u dva stanja: Kada zatekne imama da klanja propisani (obavezni) namaz, prenosi Ibn Redeb, rahimehullahu, konsenzus islamski uenjaka da je to zabranjeno osim kod Sabah namaza. - Kada ue u Harem Kabe, nee klanjati tahijetul mesdid nego e da tavafi oko Kabe jer je to njen tahijet (pozdrav).-

Kada se govori o vremenima u kojima je dola zabrana klanjanja openito namaza, za to vrijeme odnosno da li se u tome vremenu moe da klanja tahijetul mesdid postoji veliko razilaenje meu islamskim uenjacima. Ukoliko je prouen ikamet a ovjek nije klanjao tahijetul mesdid lijepo je da ovjek sjedne i onda ustane da klanja farz namaz na ovom stavu je imam Ahmed. Prenosi Ibn Mensur: Vidio sam Ebu Abdullaha, Ahmeda kako je izaao pred sami Akam pa kada je doao do Saffa muezin je prouio Ikamet, a on je sjeo. I nije mi poznat niti jedan stav da je ovo praksa koja ima uporite u erijatskim dokazima, istina prenosi Hilal od Abdurahmana Ibn Ebi Lejle da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, doao a Bilal, radijjallahu anhu, je ve uio Ikamet, a on je sjeo. No ova predaja je Mursel.4141

Hadis koji prenosi Tabin od Allahova Poslanika (nema izmeu ashaba)

55

Biljei Ebu Hafs El-Akberi u kontekstu hadis: Uao je Allahov Poslanik sallallahu alejhi ve sellem u mesdid a Bilal je uio Ezan te je On alejhi selam sjeo. Pojasnio je ovo ejhul islam Ibn Tejmijje, rahimehullahu, u svome dijelu erhu-l-Umde da ustajanje prije nego se pone da ui ikamet neispravno, odnosno nije propisano, a Tahijetul mesdid spada kao propis ukoliko je prouen ikamet pa kada bude prouen ikamet onda nema namaza osim za ta je uen ikamet (nema drugoga namaza). Samo ustajanje uslijed prouena Ikameta je ustvari povoenje za imamom i mujezinom. Kada se govori o predajama da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, sjedao nakon prouena ezana to je radio iz razloga to je Bilal, radijjallahu anhu, uio ezan na krovu mesdida pa njegov odlazak i povratak uzimao bi vremena pa iz toga razloga bi Ashabi i Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem sjedali. VRIJEME USTAJANJA NA NAMAZA JE USLJED UENJA IKAMETA (KADA SE UJE IKAMET) Propisano je da ovjek ustaje na namaz kada muezin proui ikamet odnosno za vrijeme koje je dovoljno da ovjek stane u saff i da poravna isti, kako bi stigao prvi tekbir. Ne postoji niti jedan dokaz koji tano govori odnosno upuuje koje je to vrijeme kada se treba da ustane na namaz, rekao je imam Malik, rahimehullahu u Muveta: Ja ne smatram da ljudi trebaju da ustaju na namaz u vrijeme koje je ogranieno (neposredno vrijeme prije namaza) jer to nije dovoljno za sve. Meu njima ima koji su debeli (teki) i oni koji su pokretni i lahki. Razila se ulema oko vremena u kome bi klanja ustao na namaz, odnosno kod koje rijei Ikameta da to uradi, na nekoliko miljenja: Stava da se treba ustati na namaza kada se uju prve rijei ikameta ALLAHU EKBER je nekoliko uenjaka od selefa oni su: E-afi Davud, Ibn Musejjeb, Salim Mevla Abdullah Ibn Omer, Ibn ihab Ez-Zuhri, Irak Ibn Malik, Ebu Kilabe i Omer Ibn AbdulAziz. Prenosi Ibn ihab da su oni prije njega odnosno ljudi ustajali na namaz kada bi muezin rekao: ALLAHU EKBER. Prenosi Seid Ibn Abdu-l-Berr od Kusluma Ibn Zijada El-Meharibija a on od Zuhrija od Ibn Musejjeba da je rekao: Kada kae muezin ALLAHU EKBER obavezno je ustajanje (vadib). Biljei El-Esrem i Abdu-l-Berr od Ismail Ibn Ajjaa od Amra Ibn Muhadira da je rekao: uo sam Omer Ibn AbdulAziza da je rekao: Kada uje poziv ikameta budi prvi koji e se odzvati.

55

Te je rekao: vidio sam Omer Ibn AbdulAziza, Salima Ibn Abdullaha, Ebu Kilabe, Irak Ibn Malik, Muhammed Ibn Kaba, Zuhrija da su svi oni ustajali na namaz kada bi uli prve rijei ikameta. Na stavu da se treba ustati kada se uju rijei muezina KAD KAMETI SALAH su nekoliko uenjaka i imama od njih su: Ahmed Ibn Hanbel to je ustvari stav imama Malika, Hasana ElBasrija, Ibn Sirina i drugih. No, ni za jedan od ovih spomenuti stavova nema predaje od Allahova Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem. Biljei Ibn Ebi ejbe i Ibn Abdu-l-Berr od Ibn Mubareka od Ebu Jale da je rekao: Vidio sam Enes Ibn Malika da kada bi uo rijei muezina KAD KAMETI SALAH da bi skoio (stao u namaz). Prenosi se predaja od Ibn Sirina a to biljei Ibn Ebi ejbe u svome Musanefu da je Hasan i Ibn Sirin smatrali pokuenim ustajanje na namaz prije rijei KAD KAMETI SALAH. Stav imam Ebu Hanife i stanovnika Kufe je bio da se treba ustati kada se uju rijei: HAJJA ALA El-FELAH. Na osnovu svega reenoga ne moe se preferirati niti jedno miljenje jer nema niti za jedan od spomenuti stavova dokaz koji bi uputio dozvolu i praksu, kao to je rekao Imam Malik da on ne zna vrijeme koje je ogranieno odnosno vrijeme u kojem bi trebao klanja da ustane na namaz, osim da se to razlikuje od ovjeka do ovjeka, pa se ovaj propis vee ustvari za stizanje prvoga tekbira sa imamom i ovo je ono to je ispravnije i pree da ovjek ustaje na namaz prije nego imam donese tekbir a to bi mu osiguralo vrijeme da moe poravnati i popuniti saffove, a naravno i za svaki sunnet koji je vezan za to vrijem kao to je upotreba Misvaka i slino. Ukoliko bi se desilo da imam ne bude u mesdidu a ikamet bude prouen onda nije obaveza da klanjai ustaju sve dok ne vide imama a na ovom je dumhur uenjaka. Biljee dvojica imama, Buhari i Muslim od Abullah Ibn Ebi Katade od Ebu Katade da je rekao: Rekao je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem: - - . Kada bude prouen ikamet ne ustajte dok me ne vidite.42 Imam nee donijeti poetni tekbir sve dok muezin ne zavri potpuno ikamet, a ukoliko bi donio tekbir prije toga namaz bi mu bio ispravan, al je tim svojim postupkom prekrio Sunnet. Ovo se prenosi od Ibrahim, a isto je rekao Sufjan Es-Sevri i Ebu Hanife to biljei Ibn Ebi ejbe u svome Musanefu od Mugire da je rekao: Ja sam uo glas Muezina nakon to je Ibrahim donio poetni tekbir, a bio je imam.

42

Sahih Muslim 2/101

55

Ovo je bilo u njihovom vremenu kada je muezin iao na krov mesdida da ui Ezan, no, u dananje vrijeme je stvar drugaija i ono to je bitno da se spomene jeste da ne treba muezin ili bilo ko drugi da zauzima mjesto u mesdidu (pravi rezervaciju) jer to nije od sunneta, nego ba suprotno tome. TA JE DOZVOLJENO DA SE INI PRIJE POETNOG TEKBIRA (EL-IHRAM) Nije preneseno od Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, da je uio neku dovu ili zikr prije poetnog tekbira, nego to se vrijeme upotrebi za poravnavanje i popunjavanje saffova i upotrebe Misvaka. A to se tie neega od rijei takoer se nita ne prenosi od Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, da je izgovarao osim naredbe ljudima da poravnaju saffove. A sve ono to spominju neki od uenjaka Fikha to spada u NOVOTARIJE i to nije praksa niti Allahova Poslanika,sallallahu alejhi ve sellem, a niti generacija poslije njega Ashaba i Tabina. PORAVNAVANJE SAFFOVA Poravnavanje saffova je sunnet po konsenzusu islamski uenjaka, dok su neki otili da smatraju to VADIBOM, a meni nije poznat niti jedan uenjak od selefa, svejedno uzevi u obzir ono to je preveo imam Buhari u svojoj knjizi sahih kada je rekao: Grijeh onoga ko ne poravna saffove te se iz ovoga vidi da je on smatrao poravnanje saffove vadibom (obaveznim), dok je imam Ibn Hazm rekao i smatrao da onaj ko ne poravna saff njegov namaz (njihov) nije ispravan. Omer Ibn Hattab, radijjallahu anhu, je udarao stopalo (petu) onoga ko ne bi poravnao saff, tako je jedne prilike udario stopalo Ebu Usmana En-Nehdija da bi poravnao saff. Takoer, prenosi se od Suvejd Ibn Gafle da je on rekao: Bilal je imao obiaj da poravnava saffove i da udara naa stopala u namazu kako bi se poravnali. I u ovome neki vide ustvari obaveznost (vudub) poravnanja saffova. No, odgovor na ovo prethodno jeste da je u mnogo sluajeva Omer Ibn Hattab, radijjallahu anhu, udarao ashabe kako bi sproveli jedan sunnet ili ostavili neto to nije propisano, tako da ovaj postupak ne moe da se uzme kao dokaz da je to ustvari vadib, moe samo da se razumije potvrda toga dijela ili postupka. NJBOLJE VRIJEME ZA OBAVLJANJE NAMAZA Vadib (farz) za muslimane jeste da obavljaju namaz u njegovo vrijeme:

55

A vjernicima je propisano da u odreeno vrijeme molitvu obavljaju. Biljei Ibn Derir u svome tefsiru od El-Evzaia od Muse Ibn Sulejmana od Kasiam Ibn Muhajmera da je rako komentariui rijei Allah Uzvienog: A njih smijenie zli potomci, koji molitvu napustie i za poudama pooe; oni e sigurno zlo proi. Da, ovo se odnosi na one koji su ostavili namaz nisu klanjali u njegovo vrijeme, a da je rije o potpunom ostavljanju onda bi oni time poinili kufr. A kod Ebu Jale u Musnedu i kod Bejhekija u sunenu od Musaba Ibn Sada se prenosi da je rekao: Rekao sam ocu: O oe zar nisi vidio (uo) rijei Allaha: Molitvu svoju kako treba ne izvravaju! Pa ko od nas ne zaboravlja, ko od nas ne pomisli neto u namazu (pria sam sa sobom)? Pa ree: "Nije to, nego se to odnosi na putanje vremena namaza da proe njegovo vrijeme u nemaru. Sunnet je da se klanja namaz u njegovom prvom vremenu na osnovu slonosti islamski uenjaka osim Jacije namaza kod se to imam odnosno demat tako dogovori, ili pak Podne namaz ukoliko bi klanjanje u njegovo prvo vrijeme bilo teko zbog vruine s tim da se on obavi prije Ikindije namaza kada zahladne. ONO TO JE DOLO O VREDNOSTI NEKI SAFFOVA I DAVANJE PREDNOSTI DESNOJ STRANI Mjesto iza imama odnosno njegova desna i lijeva strana su najvrednija mjesta kao to se prenosi od Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem: .: Sve ono to je izmeu moje kue i moga minbera je baa od Dennetski bai.43 A to je mjesto koje danas mnogi nazivaju REWDA a nije to njeno ime, dakle ovo je ime samo za mesdid i dio u mesdidu Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, a nije za druge mesdide.43

Biljei imam Buhari 3/75

55

to se tie ovoga imena RAWDA MIN RIYADI DENNE razila se islamska ulema oko znaenja ovi rijei na dva miljenja, da li se podrazumijeva potpuno oboavanje u njoj ili pak se misli da je nagrada na ovom mjestu vea i nije kao drugdje? Ili je ona baa koja e prei u Dennet ili neto drugo??? Spomenuo je Ibn Abdu-l-Berr u knjizi Temhid i Ibn Hazm u Mehala a takoer i Ibn Kajjim u Devabu Kafi da je znaenje rijei Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem: Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem je poduavao ashabe na ovome prostoru pa je zato nazvana baom od Dennetski bai i kao to je rekao Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem: Kada naiete pored dennetske bae, uite (svratite). Pa su upitali a ta je to RAWDATU DENNE? Pa je odgovorio: Halke zikra (uenja). Pa su rekli skupovi zikra (uenja) je ono to se misli iz Poslanikovih, sallallahu alejhi ve sellem, rijei, dakle uite u njih (halke) kako biste uili, spoznali i primakli se imamu da ujete tokom namaza a i poslije. Ovo je ono to se vidi i to proizlazi iz rijei Allahova Poslanika, takoer Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je rekao u drugom hadisu: Dennet je ispod sijenki maeva Znai dihad je put koji vodi ka Dennetu kao i hadis: Dennet je pod majinim nogama Dakle dobroinstvo majci je put koji vodi ka Dennetu, i ovo je ono to se razumije iz svih ovi hadisa a i iz arapskog jezika. Nema razlike izmeu lijeve i desne strane saffa (iza imama), to se tie hadisa koji govori: Doista Allaha i Meleki donose slavate na desnu stranu saffova (one koji su na desnoj strani)." Ovo je hadis koji nije povjerljiv (sauvan) nego je ak ovo hadis munker. Ovakvim ga je ocijenio Bejheki rekavi da je ispravno ono to se prenosi od Poslanika na ovu temu: Doista Allaha i meleki donose salavate na one koji spajaju Saffove. Dakle ispravno je to se tie ovoga hadis: : . : Doista Allaha i meleki donose malavate na one koji spajaju saffove.44

44

Ibn Huzejme 3/23

55

A najjai dokaz koji upuuje na prednost desne strane jeste hadis koji biljei imam Muslim od Bera Ibn Aziba, radijjallahu anhu, da je rekao Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem: : - - . Voljeli smo (eljeli smo) da dok bi klanjali za Allahovim Poslanikom, sallallahu alejhi ve sellem, da budemo na desnoj strani i da bi Poslanik sallallahu alejhi ve sellem okrenuo se licem ka toj strani.45 Ponekada se kae da je ova poast od Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, za ashabe koji su bili na desnoj strani trudei se da budu meu prvima i nije im osporio taj postupak, a posebno se to vidi iz rijei Bera Ibn Aziba da je rekao voljeli smo da budemo to upuuje na poeljnost toga a nita vie od toga. Prenosi se od Abdullaha ibn Amra pruanje prednosti desnoj strani Saffa i mjesta iza imama kao to to biljei Ibn Ebi ejbe u svome Musanefu da je rekao: Najbolje mjesto je iza imama a potom desna strana mesdida. Ova prednost odnosno mjesto iza imama je najbolje pa makar se ono i nalazilo na lijevoj strani mesdida a potom desna strana saffa (mesdida). Nema smetnje, zapreke da desna strana saffa bude vea (dua) od lijeve strane ili pak lijeva strana od desne, a ono to biljei imam Ebu Davud u hadisu Ebu Hurejre. radijjallahu anhu: Staji te iza imama (pravite novi Saff) i ako je u ovome hadisu imaju dvojica prenosioca koji nisu poznati ovaj hadis upuuje da drugi Saff se ne poinje dok se prvi ne popuni i tako dalje. Razila se ulema oko vrijednosti desen strane prvog i drugog saffa, koja je vrednija, a ispravno je da je prvi saff vrijedni od drugoga na osnovu dokaza koji je doao od Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem. A to se tie desen strane saffa kao to smo rekli nije dolo nita jasno od Allahova, Poslanika sallallahu alejhi ve sellem, a dolo je kod neki davanje prednosti desnoj strani saffa. Stav imama Ahmeda, rahimehullahu, jeste da nita nije dolo oko prednosti desne strane saffa nego da je najbolje mjesto direktno iza imama. Najbolje je da ovjek doe rano u mesdid i da klanja u prvom saffu a i da bude na desnoj strani spojivi obje ove stvari. VANOST NIJJETA I PROPIS IZGOVARANJA NIJJETA NA GLAS (RJEIMA)

OBAVEZA JE DA SE NIJJET INI SRCEM, a ovo na osnovu rijei Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem:45

Sahih Muslim 2/153

55

: " " Od Omera ibn el-Hattaba radijjallahu anhu se prenosi da je rekao: ''uo sam Allahovog Poslanika sallallahu alejhi ve sellem kada je kazao: ''Zaista se djela cijene prema namjerama Kao to je dolo u hadisu od Omera, radijjallahu anhu, da ovjek nita nema osim onoga to nijeti kao to je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem rekao: A ovjeku pripada samo ono to je nijetom naumio. Mjesto (centar) nijeta je SRCE, a ova rije NIJET je u arapskom jeziku i nazvana ba zato to se ona nalazi u centru, centru srca a sva poenta iz nijeta jeste da ona bude unutar ovjeka ukoliko bi to bilo javno ne bi se ni zvalo nijetom i ne bi bilo svrhe da se time oslovljava. Nije propisano da se to ini jezikom glasno, nego je to NOVOTARIJA. Nije mi poznato da je neko rekao od ashaba a niti tabina a niti onih poslije njih da je obavezno da se nijet izgovara rijeima glasno. Ne prenosi se nita jasno niti od etvorice imama osim to ima predaja od imama afije, rahimehullahu, u knjizi El-Umm: Namaz nije kao Post, niti Zekat i vi ponite (stupite) s spominjanjem Allaha. I kao iz ovoga se vidi da on smatra izgovor rijeima ispravnim kada je razdvojio izmeu namaza i zekata i posta u njima nije propisano da se izgovara nijet rijeima. I neki kau da je on ovim rijeima mislio NIJET. Ovaj stav imama afije, rahimehullahu, su zanijekali i porekli mnogi meu njima uenjaci mezheba afiskog kao i Nevevi i ejhu-l-islam Ibn Tejjmije, rahimehullahu. Drugi su rekli da je imam afija, rahimehullahu, svojim rijeima, gore spomenutim mislio i ciljao poetni tekbir koji se zaista izgovara rijeima!!! No, javlja se drugi problem ovdje, odnosno drugi rivajet (predaja) od imama afije, rahimehullahu, koji prenosi Ibn Mukari u El-Mu'demu da je rekao imam afija, rahimehullahu, kada bi odluio da klanja izgovorio bi: U ime Allaha, obaveznim okretanjem ka Allahovoj kui, obavljajui Allahovu naredbu (farz) Allahu Ekber (Allah je najvei). I ova je predaja jasna i ispravna kao Sunce od afije, a njegova vanjtina upuuje na izgovor nijeta rijeima i ovo je ono najjae to se prenosi od imama u vezi nijeta i izgovora istog rijeima. No, ono to je bitno jeste da mi slijedimo i uzimamo pouku od Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, i to je ISPRAVNO, pa kada stav nekoga ashaba bude suprotan rijeima Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem,mi uzmemo za rijei Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, i to je ono emu se predaje panja pa kako da bude pree da se uzme neto od nekoga ko doe poslije njih (ashaba)?! Stav imam afije, rahimehullahu i njegov postupak je idtihad od njega, i ovo je stav koji trai dokaz za sebe a ne da bude dokaz drugome pa tako on inaAllah ima jednu nagradu za svoj

55

idtihad i ako je u osnovi ovo dokaz koji se suprotstavlja sunnetu Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem. OKRETANJE PREMA KIBLI Okrenuti e se prema KIBLi imam (predvodnik demata) i onaj koji klanja za imamom a i sam ovjek koji klanja kui ili drugdje i to obaveznim (vadibom) za farz namaze i nafile (dobrovoljne namaze) , a iz ovoga se izdvaja onaj ko ne moe da se okrene ka kibli kao to je: ovjek koji klanja u Avionu, ovjek koji je u Brodu ukoliko se Brod okrene od Kible i ovi su osloboeni (imaju opravdanje erijatsko). On e da se okrene ka Kibli pa ukoliko bi se Avion ili Brod okrenuo od Kible nema smetnje za njega. NAMAZ U AUTU I DRUGIM PREVOZNIM SREDSTVIMA Nema razilaska meu islamskim uenjacima da je dozvoljeno da se klanja dobrovoljan namaz u autu ili drugom provoznom sredstvu na putu tako da e njegova sedda da bude dublja od rukua i nije obavezan da se okrene ka kibli tokom dobrovoljnog namaza po svim uenjacima. Rekao je Abdullah Ibn Amr, radijjallahu anhu, tumaei rijei Allaha dellea'nuhu: Kuda god se okrenete, pa - tamo je Allahova strana. Ovaj ajet je sputen u svezi namaza Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem na putu. Razila se ulema da li je pohvalno da se jahalica ili provozno sredstvo prije nego se stupi u namaz okrenu ka kibli: Dumhur odnosno veina islamski uenjaka kau da nije propisano da se to ini a na tom stavu su Ebu Hanife, Malik i afija, Allah im se smilovao, dok je imam Ahmed i Ebu Sevr, rahimehumullahu, bili stava da je to propisano dokazujui to hadisom koji biljei Ebu Davud od Daverdija Ibn Ebi Sebre u predaji od Enes Ibn Malika, rahimehullahu: "Da je Allahov Poslanik sallallahu alejhi ve sellem tokom svoga putovanja kada bi elio da klanja dobrovoljan namaz on bi se sa svojom devom okrenuo ka kibli pa bi donio tekbir a zatim bi klanjao gdje bi mu se okrenula deva (ne okreui se prema kibli nakon toga)." Tokom prenoenja ovoga hadisa izdvojio se Daverdi i nije spomenuto u hadisu da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, okrenuo se ka kibli, ovo se ne prenosi niti u hadisu od Abdullah Ibn Omera, radijjallahu anhu, niti od Dabira, a niti Adbullah Ibn Amira, ovaj hadis je zabiljeen od Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, i nije spomenuto okretanje ka kibli. Ovo je takoer spomenuo i Ibn Kajjim, rahimehullahu, u knjizi Zad te je rekao da nije propisano (obavezno) da se okree prema kibli kada ovjek eli da klanja dobrovoljan namaz a on se nalazi na jahalici

55

ili pak u nekom provoznom sredstvu. Takoer se prenose hadisi od nekolicine ashaba sa ispravnim senedom i niko od njih nije rekao da je obavezno da se okree ili da se je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, pri samom poetku namaza okretao ka kibli dok je bio na putu. I nema razlike izmeu dugog i kratkog putovanja na jahalici ili drugom provoznom sredstvu kada je u pitanju namaz u takvom stanju, ne gledajui da li on krati namaz ili ne njemu je dozvoljeno da klanja namaz na jahalici (nafilu) i na ovome je Dumhur (veina) uenjaka osim imama Malika, rahimehullahu, on je smatrao i ovaj propis vezao sa putovanje na kome se krati namaz. No, ovo nije niko od selefa (ispravnih prethodnika) prihvatio niti je uzeo za ovaj stav. Kao to je Allah Uzvieni uinio tejemum olakicu putniku da ne mora sa sobom nositi vodu, a na osnovu stava uleme openito onaj ko izae iz svoje zemlje (mjesta) milju ili manje od toga a ima nijet da se vrati u svoju kuu, ne da putuje na drugi put a ne nae vodu njemu je dozvoljeno da uzme tejemum na osnovu openitog ajeta koji daje olakicu ovjeku u ovakvoj situaciji. Pa kako god je njemu dozvoljeno da uzme tejemum u ovoj situaciji takoer biva mu dozvoljeno da uzme olakicu klanjanja namaza na jahalici ili prevoznom sredstvu jer su ove dvije stvari iz domena olakica ovome ummetu. S druge strane kada analiziramo vanjtinu olakice namaza na jahalici (prevoznom sredstvu) doi emo do zakljuka da je to olakica kojom se eli olakati put dobrovoljnog namaza za Allahove robove kao i samo poveanje broja namaza uveavajui nagradu istima Allahovom milou a to ima za posljedicu upotpune dijela koja su manjkava kod ljudi. Ne treba da se suavaju vrata olakica Allahovim robovima sve dok je to u granicama [erijata i dozvoljenog. Rekao je imam Taberi, rahimehullahu: Ne znam niti jednog uenjaka koji je potvrdio ispravnost Malikovi rahimehullahu rijei. Ukoliko je ovjek kod kue (nije na putu) on u tome sluaju nee klanjati namaz na jahalici niti u autu niti u drugom prevoznom sredstvu, nego e to da obavi kako se inae obavlja namaz kod kue (s tim da moe dobrovoljan namaz da klanja sjedei). Kada je u pitanju FARZ namaz bilo to na putu ili kod kue ovjek nee to obavljati na jahalici, prenosi Ibn Ebi Betta konsenzus islamski uenjaka po ovome pitanju, tj. da je obavezno ([art) da ovjek sie sa prevoznog sredstva i klanja na zemlji, i nije nikome dozvoljeno da klanja propisani namaz na jahalici osim da pri tome nema opravdani erijatski razlog. Nema razlike izmeu muka i enska (ovjeka ili ene) u obavljanju namaza na jahalici tokom putovanja. Ono to se prenosi od Ata Ibn Ebi Rebaha da je on upitao Ajiu, radijjallahu anhu: Da li ene imaju olakicu da klanjaju na ivotinjama (jahalicama)? Pa je