info www.gradjevinarstvo.rs 8

sajmovi BelRE – četvrti put 19poslovanje Obnovljivi izvori energije 22tema broja Energetska sertifi kacija zgrada 24

Mašinski i elektroinženjeri – najbolji prijatelji arhitekata i investitora 25Modelovanje energetski efi kasnih zgrada 26Klima i rashladna oprema i kanali (SOKO INŽINJERING) 30Proizvodnja klima komora i izvođenje termotehničkih instalacija (RACIONALIZACIJA ENERGIJE) 31Pasivna zaštita od požara (VIS COMPANY) 32KGH oprema domaće proizvodnje (FON INŽINJERING) 33Trag dubok dvadeset godina (COMPREX) 34Termoenergetska postrojenja i pločasti izmenjivači toplote (TRACO) 35NIBCO cevovodi (STEPEN) 36ASHRAE menja pravila 37Podno grejanje kablovima i mrežicama (SOBEL) 38Toplotne pumpe (GEOTEMPUS) 39Budite u toku – potpuno besplatno pratite vesti iz struke 40Solarni sistemi (S.O.K.) 41Izolacija za KGH sisteme (KNAUF INSULATION) 42MIKOTERM kotlovi 43Formula za racionalizaciju energije (TERMOENERGETIKA) 44Rashladna oprema (VAKOS) 46Iskra koja pokreće sve (KATANA) 47Sve prednosti kotlova na pelet (RADIJATOR INŽENJERING) 48

Obnovljiva energija u Vašem domu (ALFA PLAM) 49

zanimljivosti Podzemni gradovi Kapadokije 50promo Logistika: skladišta

(TRIMO INŽENJERING) 52Krovni izolacioni sendvič paneli (KINGSPAN) 54Lake čelične pocinkovane konstrukcije (VOS-SYSTEM) 56Dekorativni ogradni paneli (VOS-SYSTEM) 57Kalzip® FC Fasadni sistem (ALUMINIJUMSKI KROVNI SISTEMI) 58Dizalice Demag (TECON SISTEM) 60Toplo cinkovanje za dug vek metala (CINKARA) 61Enterijeri po meri (ENTERIJER JANKOVIĆ) 62CCTV i protivprovalni sistemi (PROCAR SECURITY) 64Partnerstvo Keraben – Polykem Sr (POLYKEM SR) 65Samouklapajući krovni profi l Piano (INM) 66Perlit – savršena izolacija (TERMIKA) 68Vaš pouzdan partner u gradnji (PUT INŽENJERING) 70Kran platforma ojačana Tensar geomrežama (LIPEX) 71Privremene ograde i platna u građevinarstvu (SIGMA PROMET) 72

green build Sve uloge zelenih površina – Uticaj zelenih površina na kvalitet vazduha 732009. – godina izazova i uspeha (TEHNIX BEO) 79Nabijena zemlja 80

narudžbenica 86

Sadržaj Potražiteu ovom broju...

Kompletan sadržaj i sve prethodne

brojevepronaći ćete na adresi

www.BUILD.rs

Tema brojaTema broja

KGH KGH sistemisistemi 2424

Almina www.almina.co.rs 57Aduro Quadrum www.hausbau.rs 63 BBG materijali www.bbg.co.rs 80 Beogradski sajam www.seebbe.com 67Blankal 883 nenad.milenkovic68@yahoo.com 14BRM&Spasić www.brmspasic.com 19Build magazin www.build.rs 7BWK Engineers www.bwk.rs 27Doka SЕRB www.doka.com 3Fibroplast www.fi broplast.rs 23Gates www.gates.co.rs 10IMI International www.imi-international.rs 40Instalacija inženjering www.instainz.co.rs 25Izoteh www.izoteh.rs 59Izoterm-Plama www.izoterm-plama.rs 12Jadranski sajam www.adriafair.co.me 51Kamini Đapo www.kamini-djapo.co.rs 11K.E.P. www.kep.co.rs 18Kingspan www.kingspan.co.rs 55Klima M www.klima-m.rs 37Kronin kronin.zr@gmail.com 28Layher www.layher.rs 17LEGI SGS www.legi.rs 15

Makel-elektro www.brilum.rs 2Megal www.megal.co.rs 50Novomatik hem www.novomatikhem.rs 29Portal Gradjevinarstvo.rs www.gradjevinarstvo.rs 20 Potex www.potex.co.rs 13Rolomatik www.rolomatik.com 69Šutex www.sutex.co.rs 8Termodom www.termodom.rs 16TopTherm www.hoval.rs 45

INDEX OGLASA

Modelovanje energetski efi kasnih zgrada

ACS shop&service www.acs-klime.rs 84

Aleksić www.limarijaaleksic.rs 84

Frigoremont frigoremont@gmail.com 82

Gradjevinarstvo www.gradjevinarstvo.rs 84

Granora www.granora.net 84

Kolubara gas tomic.miloje@nadlanu.com 83

Mega Plam megaplam@ptt.rs 83

Merion www.merion.rs 82

Nameštaj www.namestaj.info 83

TI - Termo-inženjering ti.boba@yahoo.com 82

Wind tehnika www.windtehnika.co.rs 83

Zavarivač-Zaječar www.zavarivaczajecar.co.rs 82

Ekonomski podsticaj za proizvodnju

električne energije iz obnovljivih izvora

22

26

RUBRIKA OGLASI

ASHRAE uvodi energetski razred za zgrade

24Gradnja nabijenom zemljom

80

7373

...opširnije na www.Gradjevinarstvo.rs...opširnije na www.Gradjevinarstvo.rs

Sve ulogeSve ulogezelenih površinazelenih površina

Uticaj zelenih površina Uticaj zelenih površina na kvalitet vazduhana kvalitet vazduha

REDAKCIJA

GLAVNI UREDNIKTomislav Stamenić

UREDNIKMladen Bogićević

IZVRŠNI UREDNIKAleksandra Jovanović

DIZAJN I PRIPREMAIvan Anđelovski

Vladimir Končarević

DIREKTOR MARKETINGADunja Filipović

MARKETINGJelena Božić

Tanja VićentijevićGoga Lukić

Katarina ĐurićJelena HajdukovićMonika Ilomanoski

Stana ArsenićSrbijanka SavićMarina PuljkoMilica Rakić

OBRADA I UNOS PODATAKAEmilija Mitić

FINANSIJESandra Todorović

IZDAVAČ

Izvorska 4111030 Beograd

tel/fax: +381 11 35 71 509 +381 11 35 71 510

e-mail: info@infonetgroup.comwww.infonetgroup.com

Izdavač ne snosi odgovornost za istinitost i verodostojnost objavljenih oglasa

i promotivnih tekstova

ŠTAMPARotografi ka d.o.o.Segedinski put 7224000 Subotica

ISSN 1452-8495CIP

Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije

Beograd 624

COBISS.SR-ID 139422220

Slika o nekoj profesiji formira se iz mnogo izvora, međutim, svaka je sama odgovorna za konačnu sliku koju tržište i potrošači imaju o njoj. S obzi-rom da ne možemo računati na svest svih pojedi-naca iz branše da će se zalagati za opštu stvar, ovo se postiže udruživanjem u organizacije koje oku-pljaju profesionalce i zastupaju njihove interese.

Kada govorimo o građevinarstvu, skoro vek i po imamo Inženjersku komoru, a tu su i mnoge druge organizacije. Međutim, na tržištu se ne vidi njihov uticaj. Odluke donesene na sastancima građevin-skih esnafa imaju veoma malo, zapravo i nemaju, uticaja na stanje ili na sliku o građevinskoj struci. Ali sledeće stvari itekako imaju:

Primer prvi: izvođač radova daje ponudu investito-ru za nadogradnju sprata i potkrovlja sa radovima navedenim po stavkama. Ponuda je bila bolja od drugih i dobio je posao. Zatim je uneo nekoliko stavki sa naznakom: dodatni radovi. Tu je bilo na-vedeno rušenje starog nazitka i postavljanje skele. Legalno? Verovatno. Moralno? Sigurno ne.

Primer drugi: statičar dimezioniše slemenjaču od 16x32x900cm (koja je pritom položena na armira-nobetonsku gredu 20x40cm), uz tvrdnju da najveće opterećenje leži upravo na njoj. Ne na podrožnja-čama, ne na venčanici... U istom maniru letve su dimenzionisane sa 5x5cm.

Za podizanje ovakve slemenjače iznajmljivan je ka-mion sa dizalicom, a za ukucavanje ovih letvi maj-stori su morali da koriste veće čekiće, troše mnogo više snage, rade duže i, naravno, da koštaju više.

Ovo su primeri iz jeseni 2009. godine. One go-dine koja će biti upamćena po padu prometa u građevinarstvu od 30, 40 ili 50 odsto(?). Kako fi r-me koje rade po zakonu, i zakonu časti, upadaju u blokade i gase se, a one koje rade ovako uzimaju dobre poslove u mesecima najveće stagnacije u izgradnji? Kako na tržištu postoje profesionalci sa dugogodišnjim iskustvom koji su toliko daleko od osnovnih znanja iz teorije i prakse? Lako. Lako onda kada klijent ne zna kome da se obrati.

Da li zaista očekujemo da neko ima vremena i zna-nja da ispita sve ponude do kojih može doći, da proveri nečiju kompetentnost, da načuje sve naše priče koje pričamo među sobom da je taj i taj tu i tu napravio to i to i oštetio klijenta za toliko i toliko? Više nam odgovara da sami pokušamo da nađemo svoju ovcu za šišanje? To je posao – kaže se.Pa, kad je to posao, onda i ne treba da se nada bo-ljem od 2009. godine.

Pitanjima nezakonitosti kod konkurencije treba da se bave državni organi, ali pitanjem moralnosti u struci, standarda, ne samo za izvođenje radova, već i za odnos prema klijentu, moraju da se bave strukovna udruženja. Ovo naravno ne podrazu-meva optužbe, javne ili u četiri oka, već podrazu-meva garancije, makar i umerene, za nekog profe-sionalca ili izvođača iz svojih redova.

Kada bi se fi rme koje na tržištu predstavljaju konkurenciju jedna drugoj udružile i dogovori-le osnovne standarde po kojima će raditi, bilo to odsustvo sitnih šićarenja na račun investitora ili insistiranje na kvalitetnijim materijalima i po-boljšanoj energetskoj efi kasnosti, i kao udruženje nastupile na tržištu... Tada bi klijent mogao da se obrati udruženju, da uzme ponude i izabere. Nije preterano optimistično reći da u takvim uslovima, gde su sigurnost i prisnost komunikacije na višem nivou, sama cena ne mora biti presudni faktor.

Reference koje bi ostale iza članova udruženja predstavljale bi najbolju garanciju budućim kli-jentima. Kada je naš zubar ili automehaničar pre-bukiran, pošalje nas kod prijatelja za koga zna da će nam završiti posao kvalitetno i po sličnoj ceni. U građevinarstvu su veći ulozi, pa i princip treba da bude ozbiljniji...

...Udruženje izvođača grubih radova tog i tog gra-da ili opštine, Izvođači gipsanih radova u enterije-ru, Udruženje instalatera grejnih instalacija i kotlo-va, vodovodnih instalacija ili sigurnosnih sistema, Udruženje parketara, tapetara, molera, Grupa iz-vođača za ugradnju stolarije, Društvo projektanata i dizajnera enterijera, Udruženje stovarišta Ibarske magistrale, Novosadskog puta ili Trošarine...

Sva ova udruženja mogla bi imati povoljnije uslo-ve kod dobavljača, bližu komunikaciju sa drugim udruženjima što bi klijentu omogućilo siguran izbor izvođača završnih ili dodatnih radova, sajt udruženja bio bi vidljiviji na internet-pretragama, troškovi marketinga bili bi podeljeni...

Mož’ tako, a mož’ i ovako...

Da nam Nova ne bude ovako. Sve najbolje, vidimo se na Sajmu,

Urednik,

Mladen Bogićević

MA BILI MIMA BILI MIMAJSTORIMAJSTORI

Da li znate...Da li znate...... da Build magazin četiri puta godišnje potpuno ... da Build magazin četiri puta godišnje potpuno

besplatnobesplatno stiže na adrese stiže na adrese svihsvih proizvođača, distributera, proizvođača, distributera, uvoznika, predstavništava, ustanova, organizacija, strukovnih uvoznika, predstavništava, ustanova, organizacija, strukovnih

udruženja, lokalnih vlasti, biroa i pojedinaca u Srbiji koji su udruženja, lokalnih vlasti, biroa i pojedinaca u Srbiji koji su profesionalno vezani za profesionalno vezani za građevinsku industrijugrađevinsku industriju??

Da li znate...Da li znate...... da je Build magazin izuzetno sredstvo za ... da je Build magazin izuzetno sredstvo za promocijupromociju

Vaše kompanije, proizvoda, usluge ili tehnologije?Vaše kompanije, proizvoda, usluge ili tehnologije?

8

infoCTBUH menja kriterijume za rangiranje najviših zgradaSavet za visoke zgrade i urbane sredine - CTBUH (Council on Tall Buildings and Urban Habitat), međunarodna organiza-cija koja ustanovljava visinu objekata ši-rom sveta i proglašava pobednika titulom Najviša zgrada na svetu (World’s Tallest Building), objavila je promene u svojim kriterijumima.

Promene koje je objavio Komitet za visinu u okviru CTBUH-a nastale su kao odgovor na trendove koji su se pojavili poslednjih godi-na u gradnji oblakodera. Umesto prethodne defi nicije da se visina meri od trotoara kod glavnog ulaza do vrha (Height is measured

from the sidewalk outside the main entrance

to…), od sredine novembra 2009. godine važiće nova defi nicija:

Visina se meri od nivoa najnižeg, značajnog, otvorenog, pešačkog ulaza do... (Height is

measured from the level of the lowest, signifi -

cant, open-air, pedestrian entrance to…).

Ovo bi trebalo da raščisti zabunu koja se pojavljivala kada je trebalo meriti visinu objekata koji imaju nekoliko pešačkih ulaza, ili se nalaze u neurbanizovanim sredinama.

Jedna od stvari koja će se dogoditi kao posledica ovog merenja jeste da će BurjDubai uoči otvaranja u januaru 2010. go-dine postati zvanično još viši objekat, s obzirom da će biti meren od nivoa najni-žeg, od tri, glavna pešačka ulaza.

Nešto slično će se dogoditi i sa Trampovom kulom-hotelom u Čikagu (Trump Internati-onal Hotel & Towers), samo što će u ovom slu-čaju doći do pomeranja na listi najviših obje-kata sveta. Naime, tako dobijenih dodatnih 27 stopa, oko 9m, u visini, znači da će Tram-pova kula prestići Jin Mao kulu u Šangaju na 6. mestu najviših završenih zgrada na svetu. – Kao što se može zaključiti prema sasta-vu Komiteta koji čine arhitekte, inženjeri, izvođači, investitori, vlasnici objekata i na-učnici, bilo je mnogo različitih mišljenja tokom poslednje dve godine otkada smo, sa Burj Dubai-jem uvideli da postojeći sistem mora da se menja – rekao je Peter Weismantle, predsedavajući CTBUH-ovog Komiteta i direktor Supertall Building Technology u okviru biroa Adrian Smith + Gordon Gill Architecture u Čikagu.

Takođe, Komitet je rešio da odbaci dosadašnji kriterijum Visina do krova (Height to Roof).

– Ova kategorija imala je smisla u eri zgra-da koje su se završavale ravnim krovom, ali danas je na novim arhitektonskim rešenji-ma veoma teško, ili nemoguće, defi nisati šta je, zapravo, krov – kaže izvršni direktor CTBUH-a Antony Wood.

NOVI CTBUH KRITERIJUMI

Kriterijumi visina za oblakodere orgnizaci-je CTBUH raspoređene su u tri kategorije:

1. Visina do arhitektonskog vrha (Height to Architectural Top): Ova visina se meri od nivoa najnižeg, značajnog, otvorenog, pe-šačkog ulaza do arhitektonskog vrha zgrade, uključujući eventualnu šiljkastu konstrukciju na vrhu, ali ne i antenu, jarbol za zastave ili bilo koji drugi funkcionalni-tehnički dodatak i opremu. Ova mera je osnovno merilo po kom CTBUH određuje najviše objekte na svetu.

2. Najviši korisni sprat (Highest Occupied Floor): Ova visina se meri od nivoa najnižeg značajnog, otvorenog, pešačkog ulaza do naj-višeg korisnog sprata unutar zgrade.

3. Visina do vrha (Height to Tip): Ova visina se meri od nivoa najnižeg, značajnog, otvore-nog, pešačkog ulaza do najviše tačke na objek-tu, nezavisno od materijala ili uloge tog najvišeg elementa (uključujući antene, jarbole, reklame i druge funkcionalno-tehničke dodatke) ■

Jin Mao, ŠangajJin Mao, Šangaj

Burj Dubai, Burj Dubai, poslednje faze izgradnjeposlednje faze izgradnjepred otvaranje u januaru pred otvaranje u januaru

2010. godine2010. godineTrampova kula u ČikaguTrampova kula u Čikagu

9

infoNastavlja se gradnja najviše zgrade Severne AmerikeIzgradnja najvećeg tornja Severne Ameri-ke zaustavljena je u temeljima prošle go-dine sa početkom recesije a ključni igrači na projektu raspravljaju se u vezi sa ne-plaćanjem milionskih iznosa. Međutim, na pomolu su izgleda srećniji dani za pro-jekat Calatrava-e...

Šef sindikata Tom Villanova, predsednik Saveta za izgradnju zgrada u Čikagu i okru-gu Kuk - CTBC (Chicago and Cook Co-unty Building Construction Trades Coun-cil), ušao je u pregovore o pozajmici od 170 miliona dolara za projekat irskog investi-tora, kompanije Shelbourne Development Group, u cilju otvaranja radnih mesta za 1.000 radnika.

Čikaški toranj – Chicago Spire, trebalo je da bude najviši toranj cele Severne Ameri-ke kada je započeta izgradnja 2007. godine. Dizajnirao ga je poznati svetski arhitekta Santiago Calatrava. Visina tornja trebalo je da dostigne preko 600m i da bude završen 2011. godine, ali radovi nisu tekli po pla-novima.

Zanimljivo je da su u prva tri meseca počet-ka izgradnje investitori već bili prodali oko 30% stanova, a sve u skladu sa tada aktuel-

nim i pomalo zaboravljenim bumom nekre-tnina koji je doveo do kolapsa istog tržišta, i posledično, svetske krize. Ovo je bila izuze-tna cifra s obzirom da se govori o projektu koji treba da ima 1.200 apartmana.

Ali recesija je zatim zaustavila projekat pre nego što je uspeo da izađe iz temelja. Kompanija Fordham (Fordham Company ili Fordham Building) bila je prvobitni ak-ter koji je stajao iza projekta, ali kako nije uspela da pribavi investitore i potrebna sredstva, projekat je preuzela kompanija Shelbourne.

Projekat je nastao u poletu izazvanom ukidanjem restrikcija za visine objekata u Čikagu, ali samo nekoliko meseci kasnije Calatrava-in biro nije primio naknadu za sigurnosni zalog od 11 miliona dolara i projekat je zaustavljen.

Sada ponovo započinju pregovori, i Villa-nova-ina ponuda je prihvaćena i izgradnja tornja će biti nastavljena kao projekat sin-dikata.

– Zajam predstavlja 7,5 miliona radnih sati radnika sindikata. Ovo je veoma važno s ob-zirom na to koliko je visoka nezaposlenost u građevinskom sektoru. Ovaj projekat će vratiti ljude na posao – rekao je portparol Shelbourne-a.

ISPRAVKA

U prethodnom, 11 broju Build magazina

na stranama 44-47greškom je kao autor

teksta Staklo – osnovneosobine materijala

potpisan doc dr Dragan Škobalj.

Navedeni tekst je zapravo poglavlje knjige

Staklo i konstruktivnaprimena u arhitekturi,autorke mr Jasne ČikićTovarović, dipl. inž. arh.

Build magazin se izvinjavaautorki i čitaocima ■

budući izgled kule budući izgled kule Chicago Spire, CalatravaChicago Spire, Calatrava

gradilište Chicago gradilište Chicago SpireSpire

centralno oknocentralno oknoChicago Chicago SpireSpire

10

infoNovi sistem za rangiranje održivosti otvorenih površinaInicijativa za održive pejzaže SAD, ob-javila je 2. decembra prvi državni sistem rangiranja za projekat, izvođenje i održa-vanje održivih zelenih površina, sa ili bez objekata na parceli. Sistem je nastao iz partnerstva Društva pejzažnih arhitekata SAD (ASLA), Centra Lady Bird Johnson Wildfl ower i Botaničke bašte SAD.

– Zelene površine vezuju ugljenik, čiste vazduh i vodu, podižu nivo energetske efi -kasnosti, čuvaju staništa, i pružaju dobrobit kroz ekonomski, socijalni i ekološki uticaj koji nikada do sada u potpunosti nije izme-ren – kaže Nancy Somerville, izvršni pod-predsednik u ASLA-i.

– Ovaj dobrovoljni sistem za rangiranje i njegove smernice pokrivaju sve aspekte rada sa otvorenim površinama svih veličina, i pružaju informacije za dizajniranje pejzaža koje prevazilazi lepotu i istinski unapređu-je zdravlje ekosistema i zdravlje cele zaje-dnice – kaže Susan Rieff , izvršni direktor u Centru Lady Bird Johnson Wildfl ower, na Univerzitetu Teksasa, u Ostinu.

– Verujemo da ove smernice, ukoliko se budu široko koristile, mogu imati uticaj kao LEED standard u zgradarstvu. Ali, mogu ići i dalje od toga: da omoguće izgradnju zelenih površina koje će biti regenerativne poput prirodnih zelenih rezervata – kaže Holly H. Shimizu, izvršni direktor Botanič-ke bašte SAD.

Kada se ispune preduslovi (prerequisites), poeni se dodeljuju u okviru pet oblasti:

vr• sta iskorišćenog tla (greenfi eld, brownfi eld ili greyfi eld)primenjeni materijali (materials)• tlo i vegetacija (soils and vegetation)• izgradnja/izvođenje (con• struction)održavanje (maintenance).•

Rangiranje podrazumeva različite projekte:poslovne parcele (corporate campuses)• transportni koridori • (transportation corridors)javni parkovi (public parks)• jednoporodično • stanovanje(single-family residences).

RANGIRANJE ODRŽIVOSTI ZELENIH POVRŠINA

Sistem za rangiranje zelenih površina zasniva se na skali od ukupno 250 poena. Zavisno od broja prikupljenih poena zelena površina se rangira sa jednom (40% sakupljenih poena), dve (50%), tri (60%) ili četiri zvezdice (80%).

Kako bi testirala ovaj sistem Inicijativa za odr-žive pejzaže otvorila je poziv za pilot projekte. Bilo koji tip projekta zelene/otvorene površine može biti poslat, samo ukoliko pokriva više od 185m² (defi nisano kao 2.000ft² – kvadratnih stopa). Poziv važi do 5. februara 2010. godi-ne, a rad na praćenju projekata trebalo bi da traje u naredne dve godine ■

EGIPAT – Uskoro počinju petogodišnji rado-vi na restauraciji Tutankamonove grobnice. Grobnica iz XIV veka p.n.e. bila je otvorena za posetioce što je to doprinelo pojavi smeđih mrlja na freskama. Podzemnu grobnicu, sme-štenu u Dolini kraljeva na jugu Egipta, svakog meseca obiđe na hiljade turista unoseći toplo-tu i vlažnost koje su najverovatnije odgovorne za njeno propadanje.

Projekat restauracije započeće istraživanjima koja će trajati dve godine kako bi se ustanovili tačni uzroci propadanja grobnice. Nakon toga uslediće radovi koji će trajati tri godine.

Egipatski Vrhovni savet za antikvitete nije sa-opštio koliko dugo će grobnica biti zatvorena za posetioce. U restauraciji učestvuju egipat-ske državne institucije i institut Getty iz SAD ■

11

infoGlobal Forum – 100 najvećih infrastrukturnih projekataKonsultantska fi rma CG/LA Infrastruc-ture objavila je top-listu 100 strateških in-frastrukturnih projekata – Top 100 Global Strategic Infrastructure Projects, sa uku-pnom procenjenom vrednošću od skoro 550 milijardi dolara. Top 100 lista objavljena je pred Treći godišnji forum u Njujorku koji je održan 9-11. decembra 2009. godine.

– Cilj Foruma je da istakne navažnije infra-strukturne projekte u svetu, i da onima koji ih vode pruži priliku da izgrade značajne dugo-ročne vrednosti za svoje države, na svetskom nivou kvaliteta i brzine – rekao je Norman Anderson, predsednik i izvršni direktor CG/LA Infrastructure.

Svaki od predstavljenih projekata biće otvo-ren za poslovanje u periodu od tri meseca do godinu dana.

Dok su prošlogodišnji vodeći sektori bili re-zultat petogodišnjeg ekonomskog rasta (pred-vođeni sektorima Luke i logistika i Proizvodnja

energije), ovogodišnji projekti fokusiraju se na zaposlenje, mobilnost, ljude i inovacije. Ogro-man je rast sektora Voda i otpadnih voda, a veo-ma uspešni su i Nova infrastruktura i obnovljivi

izvori energije, Brze pruge i Sistemi javnog grad-

skog prevoza.

Ovogodišnji Global Forum fokusirao se na infrastrukturne projekte, naročito u BRIC zemljama (Brazil, Rusija, Indija i Kina) koji ukupno iznose 170 milijardi dolara:

Brazil • – 34,8 milijardeRusija • – 21,7 milijardiIndija • – 34,5 milijardiKina (China) • – 72,8 milijardi

Takođe, biće predstavljeni projekti i u osta-lim regionima:

Severna Amerika (naročito SAD) • – 89,2 milijardeBliski Istok – 100,9 milijardi• Azija (bez Indije i Kine) – 76,9 milijardi• Južna Amerika (bez Brazila) – 29,5 milijardi• Afrika • – 32,2 milijarde

Global Forum predstaviće projekte u deset infrastrukturnih sektora:

Voda / Otpadne vode • – 15,5 milijardiAerodromi• – 31,7 milijardiDrumski saobraćaj • – 83,2 milijardeSkladištenje, pretovar i distribucija robe i lo-• gistika – 23,1 milijardaNova infrastruktura / Obnovljivi izvori • energije – 54 milijardeJavni gradski prevoz • – 68,2 milijardeNafta i gas • – 22 milijardeProizvodnja i prenos električne energije • – 16,8 milijardiBrze pruge • – 138,2 milijardeStrateški projekti • – 87,5 milijardi ■

Na MIT-u osnovan Centar za ispitivanje održivosti betona - CHSBeton je najrasprostranjeniji građevinski ma-terijal na planeti, međutim, proizvodnja nekih njegovih sastavnih delova odgovorna je za oko 5% emisije CO

2 na godišnjem nivou. Institut

za tehniku Masačusetsa, čuveni MIT, iz tog ra-zloga 5. oktobra 2009. godine pokrenuo je is-traživački centar za održivi beton pod imenom Concrete Sustainability Hub - CHS.

Ovaj centar je osnovan u saradnji sa Asocija-cijom za portland cement - PCA (Portland Cement Association - za SAD i Kanadu) i Istraživačkim i obrazovnim centrom za gotov beton - RMC (Ready Mixed Concrete Rese-arch & Education Foundation).

U projektu bi trebalo da učestvuju istraživa-či sa nekoliko MIT-ovih katedri/odeljenja: Inženjerstvo, Arhitektura i urbanizam i Me-nadžment.

U SAD ima 118 cementara, a planovi za sma-njenje emisije CO

2 koji su najavljeni u toj ze-

mlji mogu imati veliki uticaj na nekoliko grana industrije (naročito proizvodnju uglja, čelika i cementa). Novootvoreni centar mogao bi da pomogne industriji cementa i gotovog betona da se lakše prilagodi eventualnim novim oštri-jim zahtevima.

Vladimira Đorđevića bb35000 Jagodinatel/fax: (035) 224-985

dipl. ing. maš. Đapo Huso(063) 602-631, (064) 6427-420Proizvodnja:maš. tehn. Karić Amir(063) 612-991, (064) 6427-422

email: kaminidjapo@ptt.rs kaminidjapo@gmail.comwww.kamini-djapo.co.rs

Dodir prestiža i topline u Vašem domuDodir prestiža i topline u Vašem domu

12

infoProizvođači KGH sistema potpisali sporazum o novom standarduVodeći proizvođači centralnih rashla-dnih uređaja, kotlova i toplotnih pumpi iz SAD, potpisali su 13. oktobra 2009. godine dobrovoljni sporazum sa vodećim organizacijama za energetsku efi kasnost u toj zemlji. Ovim sporazumom podržava se donošenje novog federalnog standarda za proizvode iz njihovog asortimana.

Po prvi put, dogovor poziva na regionalne standarde efi kasnosti koji bi trebalo da za-mene četvrt veka nacionalnih standarda i, takođe, preporučuju oštrije propise za nove zgrade.

Očekuje se da će novi standard početi da pokazuje prve efekte 2013. godine, a već je izračunato da bi od tog trenutka, pa do 2030. godine, potrošači u SAD mogli da uštede oko 12 milijardi dolara (po današnjoj vrednosti), računajući i ulaganje u novu, energetski efi kasniju opremu.

Organizacije koje zastupaju energetsku va-žnost i stoje sa druge strane sporazuma su: AHRI (Air-Conditioning, Heating, and Refrigeration Institute), ACEE (American Council for an Energy-Effi cient Economy) i ASE (Alliance to Save Energy).

Na sudu zbog izazivanja zemljotresa u potrazi za geotermalnom energijomMarcus Herring, direktor švajcarske kom-panije za geotermalnu energiju Geopower našao se na sudu pod optužbom da je iza-zivanjem zemljotresa doveo do materijal-ne štete.

Kompanija je sarađivala sa vlastima u Baze-lu na projektu pretvaranja toplote iz stena u električnu energiju. Bušenja tla išla su u dubinu od oko 4,5km.

Projekat je, međutim, obustavljen 2006. godine, kada je zbog bušenja tla došlo do zemljotresa. Jedan od potresa imao je ma-gnitudu 3,4 stepeni Rihterove skale.

Povređenih, srećom, nije bilo, ali je uzrokova-na materijalna šteta od devet miliona dolara. Projekat je trajno ukinut sredinom decem-bra, nakon što je vlada utvrdila da bi slični potresi, uzrokovani njime, svake godine na-pravili štetu od nekoliko miliona dolara.

Hering je na suđenju poricao da je namerno izazvao štetu. On je na sudu u Bazelu odbio takve navode i ukazao da je lokalno stanov-ništvo bilo svesno rizika.

Uključeni u projekat imali su slabo znanje o seizmičnosti pre nego što je počelo bušenje u delu Bazela, rekao je Hering, dodajući da su vođe projekta imale plan za vanredne si-tuacije i da su oni svakog minuta znali šta se

događa i bili u stanju da odmah reaguju.

Švajcarska vlada je u izveštaju zaključila da, ukoliko bi se nastavilo sa projektom, šan-se da će to izazvati potrese i štetu od 500 miliona dolara iznose 15 odsto. Malo je ve-rovatno, međutim, da bi projekat aktivirao žarište ispod Bazela, koje je 1356. dovelo do velikog zemljotresa koji je uništio grad.

Heringu je pretila kazna od maksimum pet godina zatvora, da je sud zaključio da je namerno izazvao štetu. Međutim, u po-nedeljak, 21. decembra, on je oslobođen optužbi uz obrazloženje da šteta nije iza-zvana namerno.

13

infoIzgradnja najvećeg teleskopa na svetu na 5.000m nadmorske visineNa pustinjskoj visoravni Atakama u Či-leu u toku je izgradnja polja radiotele-skopa (ALMA), deset puta osetljivijih od svih dosad poznatih, a taj veliki poduhvat okupio je naučnike iz Evrope, Japana i Se-verne Amerike, u saradnju sa kolegama iz Čilea.

Ova lokacija je odabrana zbog nadmorske visine od oko pet hiljada metara, i suvog vazduha koji neće mnogo ometati domet teleskopa.

Prema projektu ovaj jedinstveni teleskop će se zapravo sastojati od 66 posebnih antena koje će dobijene singale kombinovati u jedan signal. Naravno, u budućnosti će broj antena moći da se poveća i integriše u sistem.

Svaka od antena težiće oko 100 tona, a pomeranje antena uzduž i popreko po vi-soravni (od 150m do 16km udaljenosti od osnovne lokacije) i okretanje antena prema izvorima signala biće vršeno sa dva specijal-no dizajnirana kamiona od kojih je svaki po 10m širok, 20m dugačak i ima 28 točkova. Ovakav sistem pozicioniranja antena daće preciznost zuma i do deset puta veću nego što je to slučaj sa legendarnim Hubble-om.

Glavnih 50 antena imaće po 12m u prečni-ku, da bi sistem upotpunile još četiti antene ovog prečnika i 12 antena prečnika po 7m. Sve zajedno slaće podatke u specijalni ra-čunar – VLT Interferometer (VLT – Very

Large Telescope) gde će prikupljeni signali biti analizirani.

– ALMA je veliki pomak u astronomskim istraživanjima, jer je deset puta osetljiviji od sadašnjih teleskopa – kaže čilenski stručnjak Paolo Cortes.

Radioteleskopi hvataju elektromagnetne si-gnale vrlo visoke frekvencije (u ovom slučaju od 0,3 do 9,6mm talasne dužine), sa udalje-nih zvezda i galaksija, koje računari pretvara-ju u slike i snimke. Prema prvim računicama, ALMA kompleks će koštati oko milijardu evra, jer će, osim za precizne antene i najsna-žniji kompjuter na svetu, dobar deo sredsta-va biti potrošen za izgradnju infrastrukture na teško pristupačnoj visoravni.

ALMA projekat osnovao je ESO (Euro-pean Southern Observatory) sa japanskim Nacionalnim Institutom za prirodne nau-ke (u saradnji sa tajvanskom Akademijom Sinica) i Nacionalnom fondacijom za nau-ku iz SAD (u saradnji sa Nacionalnim is-traživačkim savetom Kanade). Izgradnju i uspostavljanje stanice po pola vode: ESO i japanska Nacionalna astronomska opserva-torija, sa jedne strane, i sa druge, Nacionalna radio-astronomska opservatorija koju vodi kompanija Associated Universities, Inc.

Završetak radova očekuje se oko 2012. go-dine. Ipak, prva posmatranja Vasione odi-graće se već 2011. godine ako radovi budu tekli po planu.

14

infoKopenhagen ludom radovanjeCOP15 (15th United Nations Climate

Change Conference) trebalo je da bude naj-značajnije poglavlje priče zvane klimatske promene, stare 35 godina... Kopenhagen je bio i završio se, onako kako su svi i pre-tpostavljali – praćen protestima i neredi-ma, i... bez istinskog dogovora.

Predigra – Iz kompjutera Centra za klimu britanskog Univerziteta Ist Anglija nepo-znati hakeri sredinom novembra ukrali su više od 1.000 mejlova i više od 2.000 doku-menata koji pokazuju da je u debati o kli-matskim promenama bilo manipulacija i da je opasnost od globalnog zagrevanja preu-veličana. Naučnici ovog poznatog centra za izučavanje klimatskih promena, prema po-dacima koje su skinuli hakeri, trudili su se, zajedno sa kolegama iz SAD, da u javnosti ućutkaju protivnike teorije da je za globalno zagrevanje odgovoran ljudski faktor.

Interesi – Bez obzira na nade stanovnika planete, analitičari nisu bili optimistični za rezultate skupa u Kopehnagenu jer pitanje smanjenja emisije CO

2 zapravo jeste pitanje

razvoja industrije, podele kolača na tržištu i naravno - moći. Tako je bilo jasno da će na samitu UN u Kopenhagenu biti tri strane:

indu• strijski razvijene zemlje – Zapadna Evropa, SAD, Japan...zemlje u indu• strijskom poletu – BRIK (Brazil, Rusija, Indija i Kina)svi o• stali.

Kjoto je bio obavezujući za industrijski raz-vijene zemlje, SAD su napustile Protokol smatrajući da i Kina, Indija i Brazil moraju da učestvuju u smanjenju CO

2 i da primena

Protokola negativno utiče na konkurentnost američke privrede. U ovako kompleksnim međunarodnim prilikama, pitanje klime, polarnih kapa, porasta temperature i sl. samo su sporedno pitanje za Vlade najvećih igrača na međunarodnoj sceni.

Crtice koje dodatno boje situaciju: svetska privreda pogođena je krizom 2009. godine

kao malo puta ranije u mirnodopskim uslovi-ma, SAD su u novembru 2009. godine uvele porez na čelik iz Kine koji dostiže i 438%, komentarisalo se da Rusiji otopljavanje od-govara jer joj se otvara lakši put do sibirskih resursa trenutno zaštićenih ledom, direktor Centra za klimu britanskog Univerziteta Ist Anglija podnosi ostavku nedugo posle obja-vljivanja spornih elektronskih pisama, izraču-nato je koliko će stotina tona CO

2 biti emi-

tovano u atmosferu iz aviona i limuzina za samit u Kopenhagenu, Rusija i SAD ponovo pričaju o nuklearnom naoružanju, objavljeno je istraživanje po kome je poslednje ledeno doba u Evropi nastupilo za samo nekoliko meseci, naši političari bi, u svom poznatom maniru, u red najvažnijih međunarodnih ne-suglasica verovatno uvrstili i pitanje o legal-nosti samoproglašene nezavisnosti Kosova, i naravno, beli šengen za Srbiju...

Zaključak – Ovako izgleda završni izveštaj medija: Delegati Samita UN o klimatskim promenama u Kopenhagenu završili su rad posle višečasovne blokade, nakon što je za-menik predsedavajućeg Samita saopštio da su se zemlje učesnice saglasile da prime k

znanju završni dokument Samita, Kopen-hašku deklaraciju. Završni dokument je usa-glasilo 27 zemalja, među kojima su i SAD, Kina, Indija, Brazil, Južnoafrička Republika i vodeće zemlje EU, a ostale zemlje učesnice Samita su se saglasile da u narednom peri-odu dostave obaveštenje o tome da li su se priključile Deklaraciji.

Radi se o tekstu pod nazivom Kopenhaški

sporazum, koji je pravno neobavezujući, ne sadrži konkretne cifre vezane za obaveze zemalja za smanjenje emisije štetnih ga-sova, niti cilj da se emisija ugljen-dioksida smanji za 50 odsto do 2050. godine.

Dokument predviđa da tokom januara 2010. godine zemlje same odrede i saopšte svoje nacionalne ciljeve vezane za smanjenje emi-sije štetnih gasova, kao i da se za šest meseci održi novi sastanak o klimi, čiji bi domaćin bila Nemačka. Sve u svemu, objektivna oce-na je da se nije uradilo ništa. Predstava je završena i svi su otišli kućama.

U Srbiji građeni najskuplji kilometri autoputa u EvropiMinistarka za nacionalni investicioni plan Verica Kalanović izjavila je u novembru 2009. godine da je bilo fi nansijskih zlou-potreba tokom izgradnje obilaznice oko Beograda kod Bubanj potoka i da očekuje da po tom pitanju nadležni državni organi odrade svoj posao.

– Imamo svu dokumentaciju za gradnju Koridora 10 i stavićemo im na uvid sve što zatraže, jer su kod nas građeni najskuplji ki-lometri autoputa u Evropi – izjavila je Ka-lanović za Blic, a povodom njenih optužbi, ministar za infrastrukturu Milutin Mrko-njić rekao je istom listu da neće da komen-

tariše gluposti.

– Nasledila sam fi nansiranje obilaznice oko Beograda, kod Bubanj potoka u dužini od 7,7 km. I tu nisu potpisani svi ugovori iako smo pre godinu dana pustili obilaznicu. Još se pojavljuju aneksi za dodatne radove, još nije utvrđena konačna cena obilaznice. Ona je rađena gotovo deset godina, izvođa-či štrajkuju a i država je nezadovoljna jer to predstavlja najskuplju deonicu u Evropi, koja košta preko 15 miliona po kilometru autoputa – rekla je Kalanović.

– Početkom maja ove godine, kad smo otvo-rili radove na toj severnoj deonici, postavlje-no je pitanje da li ćemo nastaviti sa starom praksom. A ona podrazumeva nedovoljno defi nisane ugovore, nenormalno visoke cene, najskuplje puteve u Evropi i rokove kod ko-jih se ne zna tačno kad će nešto da bude za-vršeno – kazala je ministarka Kalanović. Ona dodaje da je tada odlučeno da će ovih 20 ki-lometara biti završeno krajem novembra, da neće biti aneksa ugovora i da će biti praćen utrošak svakog dinara.

15

infoDevete Trimo nagrade za istraživanje 2010.Kao kompanija koja podstiče mlade i na-darene stručnjake, jedan od svetskih li-dera u proizvodnji vatrootpornih panela, kompanija Trimo i ove godine, deveti put za redom, raspisuje internacionalni kon-kurs za dodelu Trimovih nagrada za istra-živanje 2010.

Pod sloganom Podelite svoje znanje – uklju-

čite se u takmičenje, Trimo nagrađuje najbolje diplomske, magistarske, doktorske teze i specijalističke radove napisane i odbranjene na arhitektonskim, građevinskim i mašin-skim fakultetima ili višim školama, u peri-odu od 1. januara do 31. decembra 2009. godine. Kandidati na konkurs mogu da se prijave najkasnije do 19. februara 2010. godine. Komisija Trimo kompanije razmotriće prijavljene radove, koji su prethodno pro-cenjeni od strane profesora fakulteta ili više škole odakle rad dolazi. Prijava treba da sadrži popunjen formular, pisanu pre-poruku mentora, originalan istraživačko – univerzitetski rad na engleskom ili na ma-ternjem jeziku, sa sažetkom na engleskom.

Pored toga što razvija saradnju između Tri-ma i univerziteta i povećava svest o povezi-

vanju privrede, studenata i stručne javnosti, jedan od glavnih ciljeva ove nagrade je da ohrabri razmenu informacija, znanja i ideja između kompanije Trimo i struke. Takođe, cilj ove nagrade je da olakša povezivanje Trima i onih studenata koji najviše obeća-vaju. Trimove nagrade za istraživanje su međunarodne nagrade koje uživaju ugled.

– Sam konkurs je vrlo značajan, kada se uzme u obzir da se na ovom konkursu svo-jim radovima takmiče akademci iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Hrvatske, Češke, Mađarske, Makedonije, Crne Gore, Poljske, Rumunije, Slovenije i Velike Brita-nije – istakao je Miloš Ebner, MBA, direk-tor razvoja i projektovanja Trima i predse-dnik Komisije za istraživački rad.

Od 2001, dodeljeno je 230 nagrada, a sko-ro četvrtina nagrađenih sarađuje sa Tri-mom na različite načine i posle dobijanja nagrade, uglavnom na razvojnim projekti-ma. U dosadašnjim konkursima, akadem-ski građani Srbije bili su na drugom mestu po broju dodeljenih nagrada – ukupno 21 nagrada do sada.

Detaljni uslovi konkursa, kao i prijava, mogu da se pronađu na adresi

www.trimo-researchawards.com, a zainteresovani mogu da se obrate

i na e-mail award@trimo.si ■

PRISTUPA SE IZRADI NOVOG PROSTORNOG PLANA

REPUBLIKE SRBIJE

Vlada Srbije je, na predlog Ministar-stva životne sredine i prostornog planiranja, početkom decembra 2009.godine donela odluku o izradi novog Prostornog plana Republike Srbije.

Područje Prostornog plana obuhvata te-ritoriju Republike Srbije ukupne površi-ne 88.361 km², a plan će se raditi u dve faze: Koncept Prostornog plana i Nacrt Prostornog plana.

Nosilac izrade Prostornog plana je Repu-blička agencija za prostorno planiranje.

Rok za izradu Nacrta Prostornog plana je šest meseci, koji će potom biti izložen na javni uvid u trajanju od 30 dana u sedi-štima jedinica lokalnih samouprava (gra-dovima i opštinama) u Republici Srbiji, po obavljenoj stručnoj kontroli od strane Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja.

U toku javnog uvida sprovešće se javne prezentacije i stručne rasprave u Beogra-du, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, Uži-cu, Zaječaru i Kosovskoj Mitrovici ■

16

info

Portal Geosrbija – nacionalna infrastruktura geoprostornih podataka

Republički geodetski zavod i Norveška državna agencija za kartografi ju i katastar (Statens Kartverk) predstavili su krajem novembra 2009. godine do sada realizova-ne aktivnosti na uspostavljanju Nacional-ne infrastrukture geoprostornih podataka (NIGP) u Srbiji.

Republički geodetski zavod (RGZ), u okvi-ru norveškog tvining projekta, organizovao je seminar u cilju predstavljanja aktivnosti na uspostavljanju NIGP-a u Srbiji.

Zakonom o državnom premeru i katastru postavljeni su temelji za kreiranje okvira za pristup i razmenu digitalnih prostornih in-formacija iz nadležnosti državnih institucija i ostalih uključenih subjekata.

Direktor Republičkog geodetskog zavoda i norveški ambasador zajedno su zvanično pustili u rad inicijalnu verziju srpskog geo-portala za pristup određenim metapodaci-ma, skupovima prostornih podataka i servi-sima putem Interneta.

Trenutno, na geoportalu su raspoloživi podaci Republičkog geodetskog zavoda (administrativne jedinice, adrese, kata-starski planovi, ortofoto snimci i sl), kao i odabrane statističke, seizmološke i druge geoinformacije iz nadležnosti partnerskih institucija.

Direktor Republičkog geodetskog zavoda, Nenad Tesla, posebno je istakao da su ovo prvi koraci u Srbiji ka poboljšanju razmene geoinformacija, zasnovane na partnerskim odnosima između uključenih subjekata, u cilju uvođenja efi kasnih javnih servisa za dobrobit društva u celini.

Takođe, RGZ je istrajan nosilac procesa u implementaciji infrastrukture prostornih podataka na nacionalnom nivou u skladu sa aktuelnim evropskim inicijativama, kao što je INSPIRE.

O ovome će se pričati...

Direkcija za građevinsko zemljište u na-rednoj godini raspolagaće sa 19,7 milijar-di dinara, preneli su 30. decembra 2009. mediji u Srbiji. Ovaj novac potrošiće se za izgradnju kapitalnih saobraćajnica, vodovoda i kanalizacije, grobalja, stano-va za raseljavanje i izradu urbanističkih planova. Prihodi Direkcije od naknade za uređenje građevinskog zemljišta i zakup nine zemljišta i poslovnog prostora iznose 10,3 milijarde. Ostatak od 9,4 mi-lijarde su inostrani krediti koji će u 2010. godini biti upotrebljeni za izgradnju mo-sta preko Save i prilaznih puteva.

Najviše novca, 12,2 milijardi potrošiće se na kapitalne saobraćajnice – most preko Ade, prilazne puteve, petlju kod Care-ve ćuprije, rekonstrukciju Pančevačkog mosta, povezivanje autoputa sa rekon-struisanim mostom preko Save u Obre-novcu. Za nastavak izgradnje osnovnih saobraćajnica u gradu i početak izgradnje novih, odvojeno je 3,2 milijarde dinara. Novac je planiran za fi nansiranje Voj-vođanske ulice, dela Savske, ulice u Li-sičijem potoku, Senjaku, Bloku 58, pri-vrednoj zoni Gornji Zemun... Namera je da se započne izgradnja Mirijevskog bulevara, ulice pored Zemunskog keja, ulica u Bloku 51 i oko zgrada koje se grade u Novom Beogradu za neprofi tno stanovanje, Altini...

Dalje se nabrajaju i drugi projekti, na-javljuje se uvođenje monitoringa u jav-nom gradskom prevozu... A zatim, sa-svim diskretno, izglasano je još nešto...

Plan za deo Kalemegdana (namera je da se omogući izgradnja šoping mola u zaštićenoj celini) doveo je do neslaganja među vladajućim odbornicima. Nalog o izradi, ipak je prošao, iako su SPS-PUPS, LDP, DSS, SRS i jedan odbornik DS (ukupno 31 glas) glasali protiv, ali je ze-

leno svetlo dalo 36 odbornika DS. Devet odbornika G17 plus nije glasalo ■

Prva verzija geoportala dostupna je na web-adresi

www.geosrbija.rs profesionalnim korisnicima

i široj javnosti ■

17

infoPriručnik za poboljšanje energetske efi kasnostiSa Priručnikom za poboljšanje energetske efi kasnosti i racionalnu upotrebu energi-je, koji je 16. decembra predstavljen u Pri-vrednoj Komori Srbije, inženjeri iz malih i srednjih preduzeća dobijaju korisne savete i alate za olakšano prepoznavanje, prime-nu i realizaciju projekata za unapređenje energetske efi kasnosti.

Ovaj priručnik koji je izradio Inovacioni centar Mašinskog fakulteta – sektor Mreža za energetsku efi kasnost u industriji Srbi-je (MEEIS), regionalno je podržao EBRD TAM/BAS Program iz Srbije i Bosne i Hercegovine, Ambasada Kraljevine Nor-veške i još nekoliko inostranih institucija. Priručnik sadrži potrebna znanja i rešenja za unapređenje energetske efi kasnosti koji su zasnovani na održivim, komercijalnim osnovama.

U poređenju sa drugim zemljama u okru-ženju, u našoj zemlji energija se koristi na neracionalan način i neophodno je raditi na informisanju i osposobljavanju menadž-menta i kompetentnog tehničkog osoblja u industriji, za postizanje energetskih ušteda i povećanje energetske efi kasnosti u predu-zećima, što je jedna od prioritetnih potreba u MSP sektoru.

Izolacija Holding priredila prijem povodom 50 godina postojanja kompanijeU Sava Centru, 3. decembra 2009. godine, Izolacija Holding a.d, priredila je prijem povodom 50 godina postojanja kompani-je. Ujedno, proslava pola veka postojanja bila je i prilika da se okupe nekadašnji i sadašnji poslenici i saradnici ove velike kompanije.

Donedavni investicioni bum u Srbiji, po-red jasno defi nisanih ekonomskih pitanja, nametnuo je pitanja razvoja tehnologije u građevinarstvu. Dolaskom stranih investito-ra, gotovo po automatizmu uvođene su nove tehnologije, materijali i procedure.

Savremena građevinska industrija, gonjena imperativom rokova, veliku pažnju posvetila je upravo izolaterskim radovima koji upot-punjavaju lepezu savremenih montažnih materijala presudno doprinoseći kvalitetu izvedenih radova.

Jedinstvena tradicija, pola veka u ovoj spe-cijalizovanoj oblasti, obavezuje Izolaciju da nakon godina osipanja povrati lidersku po-ziciju. Preduslovi su stvoreni, i nakon uspe-šne privatizacije 2008. godine Izolaciju je na putu da povrati nekadašnji renome, istaknu-to je na svečanosti.

Ujedno, proslava pola veka postojanja bila je prilika da se okupe nekadašnji i sadašnji poslenici i saradnici ove velike kompanije.

Između ostalih skupu su se obratili:Vesna Perić, direktor SIEPA• dr Slobodan Otović, predsednik Saveza • građevinskih inženjera i tehničara SrbijeDušanka Đorđević, profesor na • Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u BeograduMića Nikolić, bivši generalni direktor • IzolacijeMiroslav Simeunović, bivši direktor ino • radova Izolacije

Novi menadžment Izolacije predstavio je planove za budućnost – da se kompanija vrati na stare staze uspeha.

18

infoMilijardu dinara za završetak obilaznice oko BeogradaVlada Srbije obezbedila je oko sedam mi-lijardi dinara u budžetu za 2010. godinu za izgradnju severnog kraka Koridora 10, početak gradnje autoputa Beograd-južni Ja-dran i završetak obilaznice oko Beograda.

U Predlogu budžeta za 2010. godinu, u iz-dacima Ministarstva za infrastrukturu, pred-viđeno je i oko sedam milijardi dinara iz sredstava Nacionalnog investicionog plana.

Pritom je navedeno da je za severni krak Koridora 10 namenjeno četiri milijarde dinara, za početak gradnje autoputa Beo-grad-južni Jadran oko dve milijarde i za tu-nel Straževica, na obilaznici oko Beograda, milijardu dinara.

Za Ministarstvo infrastrukture u vladinom Predlogu budžeta za iduću godinu planirano izdvajanje je 54 odsto veće nego u ovoj godi-ni, tako da će za infrastrukturne projekte biti namenjeno oko 20,2 milijarde dinara. Plani-rane su i subvencije u iznosu od oko 12,4 mi-lijardi dinara za Javno preduzeće Železnice Srbije, a raspored i korišćenje tih sredstava obaviće Vlada Srbije posebnim aktom.

U delu izdataka Ministarstva za infrastruk-turu predviđene su i subvencije za Jugoregi-star Beograd u iznosu od oko 21 milijardu dinara, a korišćenje tih sredstava biće regu-lisano posebnom odlukom vlade. Za Mi-nistarstvo rudarstva i energetike planirano je povećanje izdataka 19,4 odsto u odnosu na ovu godinu, na oko 2,6 milijardi dinara. Agenciji za rudarstvo biće smanjena sred-stva u narednoj godini 67,1 odsto, na oko 650.000 dinara, a izdaci Agenciji za ener-getsku efi kasnost biće niži 5,3 odsto i izno-siće oko 14,2 miliona dinara.

Planirane su i subvencije od oko 2,1 milijar-di dinara za fi nansiranje Javnog preduzeća za podzemnu eksploataciju uglja Resavica, a raspored i korišćenje sredstava obavljaće se po posebnom aktu vlade.

Toranj završen, čekaju se još neki rokoviMinistar životne sredine i prostornog pla-niranja Oliver Dulić izjavio je 13. decem-bra 2009. godine Tanjugu da je Avalski to-ranj završen, ali da je potrebno da isteknu još neki važni rokovi kako bi se sa sigur-nošću reklo da je toranj potpuno siguran i bezbedan.

– U ovom trenutku postoji upotrebna do-zvola, ali još uvek mora da istekne nekoliko važnih rokova da bismo biti potpuno sigurni da je toranj bezbedan – rekao je Dulić, koji je i predsednik Saveta za izgradnju tornja.

– Radi se o kompleksnom objektu višem od 200 metara, koji se nalazi na Avali čija je nadmorska visina oko 500 metara, sa neve-rovatnim klimatskim i ostalim problemima, pogotovo tokom zimskog perioda – dodao je ministar.

On je istakao da mu je drago što nije vršen pritisak da se požuri sa završetkom radova i dodao da je za odlaganja svečanog otvaranja »kriv« zakon koji je predvideo da moraju da budu ispunjene sve procedure kada je reč o puštanju u upotrebu tako specifi čnog objek-ta kao što je Avalski toranj.

Dulić je istakao da se sa predajom tornja na

upotrebu i uživanje građanima sačekalo i kada je reč o liftovima i platformama koje služe kao vidikovac, da bi se obezbedila nje-gova potpuna sigurnost i bezbednost.

– Iz tog razloga smo sačekali da svi testovi prođu, da budemo sigurni da je Avalski to-ranj siguran i bezbedan i što se tiče liftova i platforme koja služi kao vidikovac, da bi ljudi najzad krenuli da uživaju u njemu – re-kao je Dulić.

– U svakom slučaju, on će stajati tamo gde stoji na ponos svih onih koji su ga gradili i koji su pomagali njegovoj izgradnji – dodao je Dulić izražavajući uverenje da će Avalski toranj ponovo, kao inspiracija, služiti gene-racijama.

Tačan datum svečanog Tačan datum svečanog otvaranja tornja do kraja otvaranja tornja do kraja 2009. godine nije saopšten 2009. godine nije saopšten

Avalski toranj, Avalski toranj, sa antenskim stubom, sa antenskim stubom, dostiže visinu dostiže visinu od 204,57 metara.od 204,57 metara.

19

sajmovi

e-mail: office@brmspasic.com

www.brmspasic.com

Izložbeni salon: Cvijićeva 1

Smatrajući da u savremenim enterijerskim radovima

sobna vrata danas zauzimaju veoma bitno mesto,

odnosno postaju deo svakog enterijera, u prilici smo

da vam ponudimo široku paletu naših modela kao i

mogućnost dizajniranja novih po Vašoj želji, a koji će

sigurni smo, upotpuniti životni prostor onako kako Vi to

želite.

Spojem savremenog dizajna i vrhunskog kvaliteta

koje pruža masivno drvo, proizveli smo liniju vrata koja

će zadovoljiti ukuse čak i najzahtevnijih klijenata.

U Beogradu održan 4. BelRE

Četvrti međunarodni sajam nekretnina i investicija BelRE, održan je od 5. do 7. novembra 2009. godine u hali 5 Beograd-skog sajma. Pred oko 50 izlagača, učesnika iz zemlje i inostranstva, sajam je svečano otvorila ministarka Verica Kalanović, ministar za infrastrukturu u Vladi RS, i tom prilikom najavila da Srbija nastavlja započeti investicioni ciklus i podršku pri-vredi sa 310 miliona evra investicija u in-frastrukturu u 2010. godini. Ova sredstva će biti uložena u kapitalne investicije, naj-pre u Koridor 10, čija je fi nansijska kon-strukcija zaokružena i na kome su radovi u toku, ukazala je Kalanovićeva.

Među izlagačima su bili: Colliers Int. Srbija i Crna Gora, Danos (koji predstavlja treću fi nansijsku grupaciju u Evropi BNP Paribas i koja je ove godine otvorila kancelariju u Srbiji), Tradeunique (graditelj i izvođač ra-dova u Srbiji, Crnoj Gori, Rusiji), PHIWA(jedan od najvećih graditelja u Srbiji), Me-tropolitan Project (rezidencijalno-komer-cijalni kompleks u centru Beograda), Erste banka, Imorent, Hypo Rent i dr. Među uče-snicima bili su predstavnici Harston Asso-ciates, Raiff eisen evolution, Arup, i dr.

Na konferenciji koja je održana 5. i 6. novem-bra, govorilo se o aktuelnim temama: kako

privući strane investicije i stvoriti potrebne uslove za ulaganja, kako prevazići krizu, koji biznis modeli će se pokazati najefi kasnijim u trenutnom kontekstu, da li će Srbija, Hrvat-ska, Slovenija i Crna Gora ostati atraktivne za investicije. Pričalo se i o prostornom planira-nju, urbanom menadžmentu, administrativ-nim preprekama za razvoj tržišta nekretnina, kao i o Nacrtu zakona o posredovanju u pro-metu nepokretnosti i fi nansiranju projekata.

– Srbija nije doživela investicionu aktivnost kao zemlje u regionu, recimo Crna Gora, Hrvatska, Bugarska i Rumunija, ali mislim da Srbija ima najviše potencijala trenutno. I mislim da sada, kada je do nekih lokacija najlakše i najjeftinije doći, investitori treba da ulažu i grade, kako u rezidencijalno, tako i u industrijsko tržište nekretnina – rekao je Goran Gojaković, direktor investicija Bo-mex, i dodao – Jedan od osnovnih razloga za ovo kašnjenje jeste nedostatak infra-strukture koja bi omogućila da investitori ne čekaju na razvoj lokacije, već da odmah mogu da počnu da grade.

– Srbiju strani investitori posmatraju kao deo regiona, a ne kao zasebno tržište. Dalje, posmatraju je sa više stanovišta: perspektive privrednog rasta, koja povlači i kontekst in-vesticija, zatim iz ugla političke situacije i, naravno, bankarskog sektora. I to su sektori koji nas opredeljuju da li da uložimo ili ne

– rekao je Robert Schweizer, predstavnik Balkans RE. On je još napomenuo da je očito da je srpska ekonomija poslednjih pet godina bila zavisna od stranog kreditiranja, da je BDP negativan i nema indicija da će biti bolje ni u 2010. godini:

– Sve to su pokazatelji koji predstavljaju zna-čajan rizik za investitore. Međutim, dobra vest po njegovom mišljenju, jeste da je ban-karski sektor veoma likvidan, potpomognut grčkim, italijanskim i austrijskim bankama.

Jovica Jakovac, direktor Colliers-a za Srbiju i Crnu Goru, smatra da će u narednom pe-riodu biti vrlo profi tabilno investiranje u re-

tail centre i stambene projekte. Spisak onih koji žele da kupe prvi stan je izuzetno dug i ne postoje mogućnosti da se njihove potre-be zadovolje u ovom trenutku. S druge stra-ne, potrebno je graditi industrijske objekte, hale, magacine i to je ono što stranci kao investitori traže da kupe u Srbiji.

Jovan Jovanović, diretor Danos-a, skrenuo je pažnju da su drugi delovi Srbije, pored Beograda, takođe atraktivni za ulaganja.

Učesnici konferencije su se složili da Srbi-ji nedostaju strane investicije i da je kriza usporila razvoj privrede, a samim tim i sek-tor nekretnina i izrazili optimizam povo-dom razvoja u narednom periodu ■

Gradjevinarstvo.rs je jedinstven internet portal za sve koji imaju potrebu za informacijama iz građevinarstva, kao i za sve koji žele da pruže informacije svim činiocima građevinske industrije.

Gradjevinarstvo.rs predstavlja izuzetno moćno i nezaobilazno on-line marketinško sredstvo građevinskih kompa-nija i svih koji su na bilo koji način vezani za građevinarstvo.

SPONZORISANI LINKOvakav način oglašavanja sastoji se u tome da se oglašivačima nudi povezivanje odabranih ključnih reči uz naziv fi rme, brend ili proizvod čime se doseže maksimalan broj pripadnika ciljnih grupa.

Ovaj vid kontekstualnog oglašavanja bazira se na sistemu koji skenira tekst na pojedinoj stranici, pronalazi određene (spon-zorisane) reči zakupljene od oglašivača i vizuelno ih ističe. Prelazeći mišem preko tako istaknute reči, korisniku se prikazuje oblačić sa oglasnom porukom oglašivača.

Uz ovaj način oglašavanja na portalu sleduje i prikaz banera pri unosu izabrane reči u polje “Pretraga” ili klikom na link te reči (u levom stupcu, na svim stranama). Veličina banera je 468x60 ili 120x600px.

120 EUR/mesec

PROMO TEKSTIzuzetan način za predstavljanje kompanija, proizvoda ili tehnologija.

Promotivni tekstovi mogu sadržati prateće fotografi je i tabele.

Naslov sa linkom ka tekstu se nalazi na početnoj strani kao i u do 3 tematske kategorije.

Ovi tekstovi ulaze u sistem pretrage i do njih je jednostavno doći i pretraživanjem ključnih reči na portalu, ali i preko internet pretraživača.

60 EUR/mesec

PROFIL FIRMEVaše preduzeće će biti predstavljeno logo-tipom, podacima, proizvodnim progra-mom, opisom delatnosti, fotografi jama....

Biće istaknuto u svim kategorijama i pri svim pretragama kojima je obuhvaćeno.

Objava profi la fi rme uključuje: logotip, adresu, brojeve telefona, broj faksa, e-mail, adresu internet prezentacije, imena kon-takt osoba, spisak svih kategorija (proizvodi i usluge), opis delatnosti (proizvodnog pro-grama, reference...), do 6 fotografi ja, linkove ka vestima i tekstovima, prioritetno isti-canje Vaše fi rme u svim kategorijama u kojima se nalazi

120 EUR/godina

BANERIBanere možete objaviti: na celom portalu (na vrhu svih stranica), u određenim kategorijama i pri unosu neke određene reči

Baneri na celom portalu (na vrhu svih strana)

Ovi baneri pokrivaju sve kategorije i primenjuju se u slučajevima kada nije potrebno defi nisati posebnu ciljnu grupu.

Baneri su naizmenični. Najviše 2 banera se mogu smenjivati pri otvaranju svake stranice portala (verovatnoća prikazivanja jednog banera je 50%).

H1 (468x60) 300 EUR/mesec

H2 (120x60) 200 EUR/mesec

Baneri (fi ksni) na početnoj strani (home page) portala

Najposećenija strana portala. Sadrži najnovije vesti i tekstove, linkove ka svim kategorijama...

HP (120x160) 180 EUR/mesec

HP (120x60) 110 EUR/mesec

Baneri (fiksni) u kategorijama (grupama proizvoda i usluga) portala

Oglašavanje u kategorijama omogućava vam da profilišete posetioce portala kojima će biti prikazan vas oglas.

Primer: proizvođač vrata će se oglasiti u kategoriji “Vrata”, izvođač radova u kategoriji “Izvođenje građevinskih radova” i sl.

Ovde se ubraja i oglašavanje u rubrici vesti, tekstovi, promo tekstovi...

K1 (468x60) 90 EUR/mesec

K2 (120x160) 60 EUR/mesec

K3 (120x60) 40 EUR/mesec

K4 (120x600) 100 EUR/mesec

PAKET 1 meseci puna cena PAKET 2 meseci puna cena

profil firme 12 120 profil firme 12 120

baner K3 6 240 baner K3 12 480

promo tekst 6 360 promo tekst 12 720

ukupno: 720 -40% = 432 ukupno: 1.320 -40% = 792

PAKET 3 meseci puna cena PAKET 4 meseci puna cena

profil firme 12 120 profil firme 12 120

baner K3 12 480 baner HP120x60 12 1320

promo tekst 6 360 promo tekst 12 720

sponzorisani link 6 720 sponzorisani link 12 1440

ukupno: 1.680 -40% = 1.008 ukupno: 3.600 -40% = 2.160* Cene su prikazane u EUR, bez PDV-a

Zakupom profi la, banera i promo teksta (na minimalno 6 meseci) ostvaruje se popust od 40%

NAPOMENE: za zakup na period od 6 meseci odobrava se popust od 5% • za zakup na period od 12 meseci odobrava se popust od 10% minimalan period zakupa je 3 meseca • PDV nije uračunat

Defi nicije energetskih objekata koji proizvode energiju na ovaj način

U uredbi se pod terminom obnovljivi izvo-

ri energije podrazumevaju izvori energije koji se nalaze u prirodi i obnavljaju se u celosti ili delimično, posebno energija vo-dotokova, vetra, neakumulirana sunčeva energija, biomasa, geotermalna energija, biogoriva, biogas, sintetički gas, deponij-ski gas, gas iz postrojenja za tretman ka-nalizacionih voda i otpadnih voda iz pre-hrambene i drvno-prerađivačke industrije koji ne sadrže opasne materije.

Hidroelektrane na postojećoj infrastruk-turi su hidroelektrane koje koriste već po-stojeću branu kojom upravlja neko javno preduzeće i hidroelektrane izgrađene na ce-vovodima namenjenim dovodu sirove vode na preradu u fabrike vode.

Elektrane na biogas jesu elektrane koje koriste gas nastao iz ostataka u poljopri-vredi (tečni stajnjak i izmet sa stočarskih i živinarskih farmi), iz biomase, iz ostataka biomase nastalih primarnom preradom po-ljoprivrednih proizvoda, a koje ne sadrže opasne materije, ostatke i delove životinja.

Elektrane na deponijski gas jesu elektrane koje koriste gas nastao na komunalnim de-ponijama ili gas nastao u postrojenjima za tretman komunalnih otpadnih voda.

Elektrane sa kombinovanom proizvo-dnjom na postojećoj infrastrukturi jesu revitalizovane stare elektrane sa kombino-vanom proizvodnjom na fosilna goriva koje su pre revitalizacije bile u pogonu najmanje 25 godina i rekonstruisane stare elektrane sa kombinovanom proizvodnjom na fosilna goriva koje pre rekonstrukcije nisu bile u pogonu najmanje pet godina bez obzira na prethodno vreme provedeno u pogonu.

Elektrana, u smislu ove uredbe, jeste po-strojenje za proizvodnju električne ener-gije ili za kombinovanu proizvodnju, sa jednom ili više proizvodnih jedinica, i to:

hidroelektrane in• stalisane snage do 10MWelektrane in• stalisane snage do 10 MW koje u procesu proizvodnje koriste samo biomasu ili biomasu u kombinaciji sa nekim dopunskim fosilnim gorivom, ukoliko energetska vrednost korišćene biomase na godišnjem nivou čini najmanje 80% ukupne primarne energijeelektrane koje električnu energiju • proizvode koristeći obnovljive izvore energije osim biomase, ukoliko u procesu proizvodnje energetska vrednost korišćenih obnovljivih izvora energije na godišnjem nivou čini najmanje 90% ukupne primarne energije, s tim da je dopunsko gorivo neko od fosilnih goriva, biomasa ili otpad

elektrane za kombinovanu proizvodnju • instalisane snage do 10 MW koje koriste obnovljive izvore energije, fosilna goriva ili fosilna goriva u kombinaciji sa nekim obnovljivim izvorom energijeelektrane koje kori• ste separisanu biorazgradljivu frakciju komunalnog otpada (u daljem tekstu: otpad) instalisane snage do 10 MW.

dok je Povlašćeni proizvođač strana koja obavlja delatnost proizvodnje električne energije i koji je aktom nadležnog organa stekao status povlašćenog proizvođača.

Mere podsticaja – otkupne cene

Mere podsticaja, u smislu ove uredbe, obu-hvataju otkupne cene prema vrsti elektrane u kojoj se proizvodi električna energija ko-rišćenjem obnovljivih izvora energije i pre-ma instalisanoj snazi (R) izraženoj u MW.

Vrsta elektrane i instalisana snaga određu-ju se aktom o sticanju statusa povlašćenog proizvođača električne energije.

Napomena: Tabelu sa cenama potražite na web-

portalu www.gradjevinarstvo.rs

Otkupna cena električne energije iz elektra-ne za kombinovanu proizvodnju koja koristi prirodni gas kao gorivo, koriguje se pri sva-koj promeni cene prirodnog gasa za prodaju energetskim subjektima za trgovinu na malo prirodnim gasom za potrebe tarifnih kupaca koja ne uključuje troškove korišćenja tran-sportnog sistema za prirodni gas kod Javnog preduzeća Srbijagas Novi Sad po tarifnom stavu energent.

Korekcija otkupne cene za elektrane sa kom-binovanom proizvodnjom na prirodni gas vr-šiće se od prvog dana narednog meseca u od-nosu na mesec u kome je došlo do promene

cene prirodnog gasa za prodaju energetskim subjektima za trgovinu na malo prirodnim gasom za potrebe tarifnih kupaca koja ne uključuje troškove korišćenja transportnog sistema za prirodni gas kod Javnog predu-zeća Srbijagas Novi Sad po tarifnom stavu energent.

Ko polaže pravo na korišćenje podsticajnih mera?

Pravo na mere podsticaja utvrđene ovom uredbom za električnu energiju proizve-denu u elektranama koje koriste neaku-muliranu sunčevu energiju ograničava se na ukupno instalisanu snagu u tim elek-tranama do 5MW. Pravo na mere podsti-caja, utvrđene ovom uredbom za električ-nu energiju proizvedenu u elektranama koje koriste vetar, ograničava se na uku-pno instalisanu snagu u tim elektranama do 450MW.

Pored povlašćenih proizvođača, pravo na mere podsticaja utvrđene ovom uredbom mogu steći i povlašćeni proizvođači za ele-ktričnu energiju proizvedenu u elektranama na vetar ukupno instalisane snage koja je jednaka količini od 10% kapaciteta za proi-zvodnju električne energije koje izgradi javno preduzeće za proizvodnju, distribuciju i trgo-vinu električne energije u periodu važenja ove uredbe.

Povlašćeni proizvođač ima pravo na mere podsticaja koje važe u trenutku podnošenja zahteva za sticanje ili obnovu statusa povla-šćenog proizvođača.

Finansije, ugovori

Kupac otkupljuje električnu energiju od povlašćenog proizvođača električne ener-gije koji ispunjava uslove iz ove uredbe po defi nisanim cenama u dinarskoj protivvre-

FINANSIJSKI PODSTICAJ ZA PROIZVODNJU

ELEKTRIČNE ENERGIJE IZ OBNOVLJIVIH IZVORA

FINANSIJSKI PODSTICAJ ZA PROIZVODNJU

ELEKTRIČNE ENERGIJE IZ OBNOVLJIVIH IZVORA

Vlada Republike Srbije je početkom decembra 2009. godine (Službeni glasnik Republike Srbije 99/2009 od 11.12.2009), u skladu sa Zakonom o energetici do-nela uredbu o merama podsticaja za proizvodnju električne energije korišćenjem obnovljivih izvora energije i kombinovanom proizvodnjom električne i toplotne energije, kojom se bliže propisuju mere podsticaja za proizvodnju električne energije korišćenjem obnovljivih izvora energije i za otkup te energije.

Tako se ovim aktom defi nše tzv. Feed-in tariff, balansiranje i očitavanje, precizi-raju energetski objekti koji proizvode električnu energiju iz obnovljivih izvora, uređuje sadržina ugovora o otkupu električne energije po merama podsticaja, kao i naknada troškova kupcu tako proizvedene energije.

www.build.rs22

poslovanje

dnosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan ispostavljanja fakture.

Prava i obaveze kupca i povlašćenog pro-izvođača, uređuju se ugovorom, koji se za-ključuje u pismenoj formi, na period od 12 godina, u skladu sa Zakonom o energetici, zakonom kojim se uređuju obligacioni od-nosi, Opštim uslovima za isporuku električ-ne energije, pravilima rada distributivnog, odnosno prenosnog sistema, propisima kojima se bliže određuju uslovi za sticanje statusa povlašćenog proizvođača i kriteriju-mi za ocenu ispunjenosti tih uslova i ovom uredbom.

Povlašćeni proizvođač uz zahtev za zaklju-čenje ugovora, kupcu dostavlja rešenje o sticanju statusa povlašćenog proizvođača.Kupac je dužan da u roku od 30 dana od dana podnošenja pismenog zahteva iz stava 3. ovog člana, zaključi ugovor sa povlašće-nim proizvođačem, ako su ispunjeni uslovi iz ove uredbe.

Povlašćeni proizvođač ima pravo da raskine ugovor pre isteka roka na koji je zaključen o čemu pismeno obaveštava kupca. Ugovor se smatra raskinutim istekom tridesetog dana od dana kada kupac primi pismeno obave-štenje.

Ugovor raskinut na ovaj način od strane po-vlašćenog proizvođača koji električnu ener-giju proizvodi u elektranama, ne može biti ponovo zaključen.

Model ugovora priprema kupac i dostavlja ga ministarstvu nadležnom za poslove energeti-ke, radi davanja saglasnosti.

Usluge balansiranja i očitavanja električne energije

Povlašćeni proizvođač koji je zaključio ugovor pripada balansnoj grupi kupca i ne plaća kupcu naknadu za usluge balan-siranja.

Očitavanje električne energije kod povla-šćenog proizvođača koji električnu energiju proizvodi u elektrani, svakog prvog u me-secu obavlja, bez naknade, energetski su-bjekt koji vrši očitavanje električne energije, zavisno od toga na čiju mrežu je elektrana priključena i najkasnije do 5. u mesecu do-stavlja očitane podatke za prethodni mesec povlašćenom proizvođaču i kupcu.

Energetski subjekt koji vrši očitavanje ele-ktrične energije obavezan je da pre zaklju-čenja ugovora između povlašćenog pro-izvođača i kupca izvrši očitavanje početnog stanja brojila i to u roku od tri dana od dana dostavljanja zahteva od strane povlašćenog proizvođača ili kupca i da očitane podatke dostavi povlašćenom proizvođaču i kupcu.

Naknada troškova za kupovinu električne energije

Kupac ima pravo na naknadu troškova za kupovinu električne energije od povla-šćenih proizvođača i za balansiranje rada povlašćenih proizvođača koji koriste mere podsticaja po ovoj uredbi. Iznos troškova određuje se na osnovu energetskih veliči-na iskazanih u Energetskom bilansu Re-publike Srbije.

Naknada troškova kupca za kupovinu ele-ktrične energije od povlašćenih proizvođa-ča u narednoj godini, određuje se kao zbir proizvoda planiranih ukupnih proizvodnji iz pojedinačnih vrsta elektrana i otkupnih cena, umanjenih za prosečnu prodajnu cenu električne energije energetskog subjekta koji obavlja delatnost trgovine električnom energijom radi snabdevanja tarifnih kupaca, određenu u skladu sa metodologijom za od-ređivanje tarifnih elemenata za obračun cena koju je utvrdila Agencija za energetiku, gde se u obračun ne uključuje proizvodnja povla-šćenih proizvođača.

Iznos sredstava potrebnih za pokrivanje troškova balansiranja rada povlašćenih pro-izvođača određuje se kao proizvod godišnjih troškova sistemskih usluga kupca i količnika očekivane ukupne instalisane snage povla-šćenih proizvođača koji koriste mere podsti-caja i ukupne instalisane snage proizvodnih kapaciteta pod faktičkom upravom kupca.

Planiranu ukupnu naknadu za narednu godi-nu kupac utvrđuje kao zbir iznosa sredstava, koji se koriguje za razliku zbira ostvarenih troškova kupca po osnovu kupovine elek-trične energije od povlašćenih proizvođača i ostvarenih troškova njihovog balansiranja i zbira ostvarenih prihoda kupca od nakna-de troškova za kupovinu električne energije od povlašćenih proizvođača i za balansiranje rada povlašćenih proizvođača tokom pretho-dne godine i posebno ih iskazuje u godišnjem programu poslovanja.

Troškovi koje kupac ima za kupovinu električ-ne energije od povlašćenih proizvođača i za balansiranje rada povlašćenih proizvođača na-doknađuju se kroz prodaju električne energije tarifnim kupcima. Kupac je dužan da do kraja oktobra svake godine ministarstvu nadležnom za poslove energetike i Agenciji za energetiku podnese izveštaj o prihodima od naknade i od prodaje električne energije otkupljene od povlašćenih proizvođača, kao i o troškovima otkupa i balansiranja proizvodnje povlašćenih proizvođača, ostvarenim u tekućoj godini.

Kada treba formirati ugovor?

Kupac će u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ove uredbe, pripremiti i dostaviti ministarstvu nadležnom za poslove energe-tike model ugovora ■

rubrika

23www.build.rs

Pilot-program Building EQ

U pilot programu učestvuju vodeći vlasni-ci nekretnina u SAD, projektanti, investi-tori i vladine agencije:

Durst Organization – kompanija koja • je vlasnik, upravnik i izvođač preko 800.000m2 poslovnog i stambenog pro-stora na Menhetnu, NjujorkU.S. General Services Administration – • glavna agencija odgovorna za akviziciju i upravljanje federalnim zgradama, pose-duje ili ima na lizingu 8.600 nekretnina i održava inventar na više od 33 miliona kvadratnih metara prostora za 1,1 milion zaposlenih u federalnoj službiTu su još i kompanije Wright Runstad • and Co, Russell Development Co. i Ash-

forth Pacifi c, projektantski biro BNIM Architects, međunarodna kompanija iz oblasti nekretnina Hines, državne usta-nove iz Mičigena i Detroita...

– Kako bismo nastavili da napredujemo u izgradnji zgrada sa odličnim energetskim karakteristikama, važno je da znamo kolika je tačno razlika između predviđenih i stvar-nih karakteristika zgrade – kaže Don Win-ston, potpredsednik za tehničke operacije iz Durst Organization, i zaključuje:

– Uključivanjem projektantskog i operativ-nog rejtinga u posmatranje objekta pomoći ćemo bolje razumevanje šta zaista ima, a šta nema efekta. Tako ćemo u budućnosti znati koje izbore da pravimo ■

ASHRAE je 17. decembra 2009. godine pokrenula Building Energy

Quotient program – Building EQ, koji treba da podstakne

građevinsku industriju da smanjuje potrošnju energije u zgradama.

Building EQ program pokrenut je u cilju informisanja vlasnika i

izvođača, stanara i potencijalnih kupaca u vezi sa upotrebom

energije u zgradama.

Ideja je da se tržištu ponudi nešto slično kao što je etiketa

za nutricionu vrednost hrane, ili potrošnja automobila u količini goriva po pređenom rastojanju.

Više informacija potražite na sajtu programa – www.buildingEQ.com

ENERGETSKA SERTIFIKACIJA ZGRADA

ASHRAE POKREĆE BUILDING EQ

BUILDING EQ PROGRAM

UKLJUČIVAĆE DVA TIPA OCENE

ZA SVE VRSTE ZGRADA:

As Designed•

(procena) – biće formirana na osnovu komponenata

iz specifi kacije projektana-ta, tj. energetskog modela

i simulacije

In Operation• (stvarna/operativna

potrošnja) – moći će da se dobije tek kada zgrada

ima podatke o potrošnji od najmanje godinu dana

(zasniva se na kombinaciji i načina na koji se upravlja

objektom)

* Obe ocene važe i za po-stojeće zgrade.

Uz ovo ide detaljna sertifi kacija sa podaci-ma o stvarnoj potrošnji energije, celoku-pnim zahtevima za energiju, o kvalitetu unutrašnjeg vazduha (IAQ), kao i druge informacije koje će pomoći vlasnicima da procene i smanje količinu energije potreb-ne u njihovim objektima.

Administraciju Programa vodiće Udruže-nje za grejanje, hlađenje i klimatizaciju iz SAD – ASHRAE.

– Informacija o potrošnji energije u zgra-dama je ključni prvi korak za pravljenje neophodnih promena i načina za njeno smanjenje – rekao je tim povodom Gordon Holness, predsednik ASHRAE, i dodao:

– Building EQ program pruža lako razu-mljivu skalu o potrošnji energije koja se može uporediti sa podacima o sličnim zgra-dama, po tipu i klimatskoj zoni u kojoj se nalaze. Istovremeno, pruža vlasnicima spe-cifi kaciju energetskih karakteristika objekta kako bi mogli da ih poboljšaju.

Holness dodaje i da slični programi već po-stoje u nekoliko država i gradova u SAD: Kalifornija, Vašington (država), Vašington (prestonica), Ostin (Teksas), ali i u Evrop-skoj uniji i Australiji.

Pilot-program će biti završen sredinom juna, a očekuje se da će Building EQ pro-gram biti u potpunosti funkcionalan do kra-ja 2010. godine.

Kroz pilot projekat, Building EQ program dozvoliće manja prilagođavanja i krajnje defi nisanje programa. Paralelno sa ovim, ASHRAE je razvio i sertifi kacioni program za profesionalce koji izrađuju energetske modele zgrada.

www.build.rs24

TEMA broja

Do sada u Build magazinu nije bilo teme broja koja je dalja od arhitekture, građevi-narstva i građevinske struke u klasičnom smislu tih pojmova, ali koja je za građevi-narstvo aktuelnija od svih drugih tema, i to u čitavom svetu.

Štedi energiju... hm, da, a...koliko tačno?Potrošnja energije u zgradama tema je koju arhitektura prati već preko pola veka. Međutim, pasivna, solarna i svaka druga arhitektura nisu garancija da će obećano biti ispunjeno. Poslednjih decenija stvari su otišle mnogo dalje od: leti pravi senku, zimi

sunce ulazi u prostoriju...

Dobra arhitektura je više i od funkcije:unutrašnji vazduh• – količina, temperatu-ra, brzina izmene, brzina protoka, koncen-tracija štetnih gasova i čestica, vlažnost...osvetljenje• – merenje jačine svetla u pro-storiji, potrošnja energije za osvetljenje, kvalitet spektra...grejanje i hlađenje prostora• – implemen-tacija obnovljivih izvora energije, povezi-vanje različitih sistema u efi kasnu celinu, merenje potrošnje, merenje toplotnih gu-bitaka, njihovo pronalaženje i uklanjanjevoda• – merenje potrošnje vode, protoka vodene pare, prečišćavanje, zagrevanje...zagađenje• – buka, gasovi, čestice...

Danas realnu potrošnju i komfor možemo precizno izmeriti, mogu se predvideti i na-praviti 3D modeli, ali to moraju uraditi oni koji su za to i obučeni – mašinski i elektro inženjeri. Njihova uloga u građevinarstvu i samoj arhitekturi sve je značajnija, i što pre arhitekti prihvate ovu činjenicu lakše će uspeti da naprave objekte kojima je mesto u XXI veku.

Inženjeri ovih struka daće predloge za vr-stu KGH sistema, način njihove integra-cije u objekat, izradiće energetski 3D mo-del objekta, proceniće njegovu potrošnju i predložiti moguće izmene kako bi ona bila smanjena... U praksi je čest slučaj da se go-vori o drastičnim razlikama potrošnje, već na kratkoročnom nivou.

Ukoliko investitor angažuje arhitektu koji ne želi da sarađuje sa inženjerima drugih struka više nego što je to činio do sada, treba da se pomiri sa činjenicom da će za sve vreme postojanja objekta gubiti novac koji je lako mogao da uštedi. Ne govori se o sitnicama, o sići, o kusuru... Govori se o vrednostima koje se izražavaju u procenti-ma od 10, 20, i više.

Nije u pitanju samo cena energije za greja-nje, hlađenje, osvetljenje, već je tu cena za brojne uređaje čiji je zadatak da nadoknade nedostatke projekta – klima-uređaji, greja-

lice, nadstrešnice, naknadni radovi... Cena komfora i zdravlja teško se mere, ali svaki investitor biće zainteresovan za ove teme.

Takođe, sertifi kacija zgrada po nekom od sa-vremenih standarda (BREEAM, LEED...) nemoguća je bez uspešnih onih rešenja u objektu za koje po vokaciji nisu zadužene arhitekte. Zato ima ko jeste... ■

MAŠINSKI I ELEKTROINŽENJERIMAŠINSKI I ELEKTROINŽENJERI NAJBOLJI PRIJATELJINAJBOLJI PRIJATELJI

ARHITEKATA I INVESTITORAARHITEKATA I INVESTITORA

Sistemi klimatizacije, grejanja i hlađenja, pitanja energetske efi kasnosti ili komfora objekata nisu završni radovi koji mogu da se defi nišu na kraju projekta, kao boja zida ili kupatilskih pločica, već krvotok objekta koji u ogromnoj meri utiče na njegov komfor i energetsku efi kasnost. Dodatno, zahtevi objekta za energijom i vodom mogu se predvideti i, već u projektnoj fazi, znatno umanjiti. Isti je slučaj i sa već izgrađenim objektima – merenje je prvi korak, a nakon uočavanja gubitaka mogu se potražiti rešenja za njihovo smanjenje.

Zato već sa prvim skicama arhitekta treba da se obrati svojim novim najboljim prijateljima – elektro i mašinskim inženjerima

SAJAM KGH

Sajam KGH početkom svakog decem-bra u Sava Centru, okuplja desetine izlagača i verovatno je najveći uskospe-cijalizovani sajam iz oblasti građevinar-stva kod nas.

Sajam organizuje Društvo za grejanje, hlađenje i klimatizaciju Srbije pri Savezu mašinskih i elektrotehničkih inženjera i tehničara Srbije (SMEITS).

Decembra 2009. godine u Sava Centru odr-žan je 40. jubilarni Kongres KGH koji se od-ržava paralelno sa sajamskom izložbom ■

www.build.rs 25

TEMA broja

www.instainz.co.rs • e-mail: instainz@eunet.rstel: 011/318-4248 • mob: 063/236679

• PROJEKTOVANJE, MONTAŽA, REGULACIJA, INŽENJERING INSTALACIJA KLIMATIZACIJE, VENTILACIJE I GREJANJA• ELIMINACIJA BUKE I VIBRACIJA • AKREDITOVANA LABORATORIJA

Određivanje koeficijenta prolaza toplote u građevinskim konstrukcijama zgrada

Energ. klasifikacija objekata po osnovu kvaliteta topl. izolacije

EnEv-novogradnjaDelimično modernizovana zgrada

KfW-60-kuća

KfW-40-kuća

nemodernizovana zgrada

0 50 100 150 200 250 300 350 400 450 500 550 +kWh (m2a)

Termovizijsko snimanje objekata

Izvor buke

Prijemna prostorija

Izvor buke Buka i vibracije Kvalitet zvučne izolacije

Prilika za sveKada znamo da se ovakvi programi u svetu koriste u poslednjih desetak godina (a u ze-mljama liderima u ovoj oblasti i duže), pravo je pitanje zašto njihovo korišćenje nije više prisutno na našim prostorima? Odgovornost je sigurno na prvom mestu na projektantima koji ne pokazuju dovoljno inicijative za ove programe, niti dovoljno upućuju arhitekte u mogućnosti koje ovi moćni alati nude.

Sa druge strane, ni država nije pokazala volju da se uključi u savremene tokove u smislu uštede energije (energetski efi kasnih zgrada) i smanjenja emisije CO

2 u vidu sub-

vencija i slično.

Izuzev člana 4. novog Zakona o planiranju i izgradnji objekta, gde osim naslova nema ni reči o efi kasnosti, nema drugih zakona koji se bave ovom problematikom. Ipak, i pojava ovog šturog člana, izradom kvalitetnih pod-zakonskih akata, može biti početak jedne pozitivne tendencije.

Kako može?Iz iskustva koje je primenjivo u većini slu-čajeva priča ide ovako: arhitekta projektuje objekat, tako što, najčešće, vrlo kasno uklju-čuje projektante drugih struka. Građevinski omotač objekta direktno utiče na mnoge aspekte objekta uključujući: termičku ugo-dnost, dnevno osvetljenje, blještanje, ener-getsku efi kasnost, potencijal za prirodnu ventilaciju i nivo buke.

Baš zato je značajno da od samog početka projekta budu uključeni projektanti svih struka. Koliko imamo zgrada sa fasadom projektovanom da bude energetski efi kasna i pruži termičku ugodnost kao osnovne zah-teve? Ne mnogo. Veliki broj novih zgrada ima fasade koje su u celini od stakla. Jedine zgrade koje opravdavaju stakleni omotač su staklenici – pravljeni za biljke, a ne za ljude.

Veći deo života provodimo u zgradama, pa bi trebalo i da ih projektujemo tako da su u funkciji korisnika – i sa strane komfora i sa strane utroška energije. Dakle, projektovanje bi trebalo da počne iznutra, a ne spolja. Prvi korak treba da bude defi nisanje uslova koje treba da ispunjava prostor u kome će kori-snik boraviti, a zatim se ceo projektni tim angažuje na razvoju rešenja fasade zgrade koja će najbolje zadovoljiti te uslove – tako da bude i efi kasna, ali i atraktivna.

Optimizacija fasade zahteva malo sofi stici-raniji pristup od pukog zadovoljenja koefi ci-jenata prolaza toplote. Danas su inženjerima na raspolaganju alati za analizu različitih re-šenja fasade kao npr. analiza senke, termič-ke ugodnosti i analize dnevnog osvetljenja. Ovi alati omogućavaju donošenje odluka na osnovu dobijenih podataka iz simulacija – umesto nagađanjem, i izbegavanje situaci-je u kojoj se problem rešava znatno kasnije (tako što će se npr. predimenzonisati insta-lacije grejanja i hlađenja).

Tehnologija proizvodnje prozora jeste na-predovala, ali je koefi cijent prolaza toplote stakla i dalje 3-5 puta veći od standardnog izolovanog zida. Ne treba zaboraviti ni da su istok, zapad, sever i jug izloženi različi-tim spoljnjim uticajima tokom dana tako da i fasade različito orijentisane treba da imaju različite karakteristike – zgrada ne mora da izgleda identično sa svake strane.

U stvarnosti se najčešće susrećemo sa objek-tima čiji je izgled arhitekta osmislio sa vrlo

malo osvrta na optimizaciju u smislu ener-getske efi kasnosti.

Trend staklenih zgrada, koji je sve prisutni-ji i u domaćoj arhitekturi, poslednih godi-na uzima maha, pri čemu niko ne obraća pažnju da li baš kompletna fasada treba da bude od stakla? Da li je zaposlenom na sedmom spratu poslovne zgrade neophodan živopisan pogled dok se saginje ispod stola da napuni mobilni telefon? Da li je dnevna svetlost koja prodire ispod nivoa stola toliko neophodna?

Ukratko: zgrada na prvom mestu treba da bude u funkciji njenih korisnika, pa tek onda na red dolazi atraktivan izgled koji je proda-je. Sa porastom cene svih energenata, sve više korisnika npr. poslovnog prostora mnogo više pažnje će obratiti na to koliki će račun za struju stići na kraju meseca, a manje na privlačnu staklenu fasadu. Kad jednom uđe u zakup prostora – treba tu i da ostane!

Od A do BKao i pri konvencionalnom projektovanju inicijator mora biti arhitekta kao vođa pro-jekta. Nakon prvih ideja o objektu, defi ni-sanja oblika i orijentacije u vidu početnih skica i osnova, arhitekta treba da uključi konsultanta za analizu dnevnog osvetljenja. Analiza dnevnog osvetljenja kao jedan od prvih koraka u procesu energetske optimi-zacije objekta ima za cilj defi nisanje opti-malne veličine prozora.

U interesu korisnika je da prozori budu što veći da bi što više dnevne svetlosti (koja je najprijatnija) prodiralo u zgradu i na taj nač-nin se izbegla upotreba veštačkog svetla kad god je to moguće - što čini značajne uštede u potrošnji energije. Sa druge strane, veliči-na prozora dominatno utiče na toplotno op-terećenje zgrade (zračenje Sunca) u letnjem periodu, tako da bi bilo poželjno da budu što manji.

MODELOVANJE MODELOVANJE ENERGETSKI ENERGETSKI EFIKASNIH EFIKASNIH ZGRADAZGRADA

Danas, kada je na tržištu prisutno na desetine programskih paketa

koji pružaju mogućnost projektovanja održivih zgrada

(sustainable buildings), prava je jeres ne koristiti ih.

Mogućnosti koje nude ovi programi se pružaju

praktično u beskonačnost, a većina njih je prilično laka i

intuitivna za korišćenje.

Dejan Bajić dipl.maš.inž. Milan Vučićević dipl.maš.inž.

Koliko je važan uticaj dnevnog svetla govori i podatak da u

Holandiji i Nemačkoj zdravstveni standardi zabranjuju postojanje radnog mesta koje je više od 6 metara udaljeno od prozora ■

TEMA broja

www.build.rs26

Prema inicijalnim arhitektonskim osnova-ma, pristupa se, u odgovarajućem program-skom paketu, izradi 3D termodinamičkog modela objekta (slika 1). Zatim se defi nišu karakteristike zastakljenja važne za analizu dnevnog osvetljenja, na prvom mestu koefi -cijent zasenčenja. To je optička veličina koja pokazuje količinu svetlosti koja biva propu-štena kroz staklo.

Nakon toga se u model unose i postojeći okolni objekti, ukoliko postoje, zbog nji-hovog potencijalnog uticaja na intenzitet dnevnog osvetljenja u objektu (slika 2).

Prema standardima i preporukama se za date vrste prostora (vidi tab.1) usvaja želje-ni nivo dnevnog osvetljenja i vrši se analiza svake prostorije koja je od interesa. Softver može vršiti analizu za bilo koji datum i sat, tako da je u ovoj fazi najveća nedoumica za koji se trenutak u toku godine opredeliti. Kao očigledni projektni dani nameću se svakako 21. jun i 21. decembar. Rezultati analize za ova dva datuma će dati maski-malan, odnosno minimalan nivo dnevnog osvetljenja.

Pored toga što dnevno osvetljenje varira to-kom godine, varira i tokom dana. Prostorije orijentisane ka istoku dobiće najviše svetla ujutru, a prostorije orijentisane ka zapadu – popodne.

Program takođe omogućuje i izbor vremen-skih prilika – tako da su na raspolaganju različite opcije: oblačan dan, sunčan dan, čisto nebo itd. Program može vršiti anali-zu za ravan koja je na bilo kojoj visini od površine poda – najčešće se analiza radi za standardnu vrednost 0.8m (standardna visi-na radnog stola).

Nakon odabira svih parametara pristupa se simulaciji dnevnog svetla za određenu prostoriju. Simulacija obično traje petnae-stak minuta za standardne prostore, dok za komplikovanije geometrije može da traje i sat vremena.

Na slici 3 prikazan je rezultat analize dnev-nog osvetljenja za jednu sobu, koja će isto-vremeno biti i radna i spavaća. Vidimo da su vrednosti dnevnog osvetljenja uz prozor gde će biti radni sto, preko 300 lux-a što je dovoljno za čitanje i pisanje, dok je intenzi-tet dnevnog svetla u ostatku sobe, i na me-stu gde će biti krevet oko 100 lux-a, što je sasvim dovoljno.

RIGHT TO LIGHT

U engleskom zakonu, right to light(pravo na svetlo) je pravo koje dugogo-dišnji vlasnik zgrade sa prozorima ima u smislu zadržavanja nivoa osvetljenja. Naime, vlasnik zgrade sa prozorima koji su bili izloženi dnevnom osvetljenju u periodu od 20 ili više godina ima pravo da zabrani građevinske ili neke druge prepreke koje bi ga lišile dnevnog osve-tljenja. Komšije ne mogu graditi ništa što će blokirati dnevnu svetlost bez do-zvole ■

Slika 1 – Prikaz analize uticaja sunca na senku 3D termodinamičkog modela

(21. Mart, 09:00)

Slika 2 – Prikaz uticaja postojećeg objektana novoprojektovani

(21. Mart, 09:00)

Slika 3 – Analiza dnevnog osvetljenja za spavaću sobu: čisto nebo

(21. Mart, 15:00h)

Izrada 3D modela i analiza dnevnog osvetljenja

27www.build.rs

TEMA broja

U slučaju da je nivo osvetljenja bio nedovo-ljan na mestu radnog stola ili ostatku sobe, opet se vraćamo na model i modifi kujemo ga tako što – ili povećavamo veličinu prozo-ra, ili se uvodi dopunski prozor na istom ili drugom zidu (ili krovu – ako je to moguće), a postojeći se po potrebi i smanjuje.

Postupak se ponavlja dok se ne dobiju že-ljene veličine intenziteta dnevnog svetla na radnoj površini. U toku optimizacije, mogu se varirati i vrednosti koefi cijenta zasenčenja zastakljenja po potrebi (Tabela 1).

Analiza se može vršiti i za prostore koje ne-maju prozor, tako što će se razmatrati uticaj uvođenja dnevnog svetla posredstvom sve-

tlosnih tunela (solar tubes).

Po završetku analize dnevnog svetla pristu-pa se analizi omotača objekta.

Optimizacija građevinskog omotača Analiza se obavlja u nekoliko koraka. Prvo je neophodno defi nisati početne vrednosti za: vrstu i debljinu svih slojeva spoljnjih i unutrašnjih zidova, poda i krova, tip i vrstu zastakljenja – dakle, defi nisati sve elemente omotača zgrade njihovim fi zičkim veličina-ma. Sa ovim inicijalnim vrednostima će se ući u analizu.

Za svaku prostoriju je neophodno defi nisati temperaturu leti i zimi kao i željeni broj iz-mena vazduha. Program nudi i mogućnost unošenja broja ljudi koji borave u svakoj od prostorija kao i količine toplote koje oni odaju. Projektant elektro instalacija obez-beđuje podatke o količini odavanja toplote osvetljenja i svih drugih električnih uređaja u sobi.

Zatim se unose i režimi rada osvetljenja – od koliko do koliko sati se očekuje da će svetlo biti uključeno, kao i režimi boravka ljudi – u kom periodu će ljudi boraviti u prostoriji. Kada se svi navedeni parametri defi nišu može se pristupiti termodinamič-koj simulaciji ponašanja objekta.

Za ovu vrstu analize neophodni su i mete-orološki podaci za mesto gradnje objekta – datoteka meteoroloških podataka (weather fi le). Ova datoteka sadrži različite časovne podatke relevantne za datu lokaciju: tem-peraturu po suvom i vlažnom termometru, relativnu vlažnost, brzinu i pravac vetra, sunčevo zračenje itd. – sve podatke koje program uzima u obzir pri proračunu.

Za većinu svetskih gradova ova datoteka meteoroloških podataka već je uključena u program. Beograd nije na spisku, ali me-teorološki fajl za Beograd, kao i za mnoge druge svetske gradove kojih eventualno nema, može se besplatno preuzeti sa sajtawww.eere.energy.gov (U.S. Department for Energy – Ministarstvo energetike SAD).

Rezultat ove simulacije je izveštaj koji sadrži potrošnju energije na godišnjem nivou, kao i potrebnu količinu toplote za grejanje zimi i hlađenje leti. Zatim se parametri koji su za dati objekat od interesa (na primer debljina izolacije spoljnih ili ukopanih zidova, pro-pustljivost sunčevog zračenja prozora i sl.) menjaju, a proces simulacije ponavlja.

Cilj ovog iterativnog postupka je da se tač-no uvidi kojim će se merama postići koje, i što je još značajnije, kolike uštede. Sa druge strane, ušteda u eksploataciji treba da dâ po-datak i o opravdanosti investicije. Drugim rečima: lako ćete ubediti investitora da treba da ugradi izolaciju veće debljine ili prozore boljih karakteristika ako pred njega izađete sa konkretnim podacima o uštedi.

Zaštita od sunčevogzračenjaDa bi si smanjila potrošnja energije potreb-na za održavanje termičkih uslova ugodno-sti neophodno je inkorporirati određene prepreke (tzv. brisoleji – brise soleil) u fasadu. Uloga ovih prepreka je da propuštaju sunče-vo zračenje zimi kada je to poželjno, a spre-čaju prodor direktnog sunčevog zračenja leti (dovodi do pregrevanja prostrorija u zgradi) istovremeno propuštajući dovoljno dnevne svetlosti u prostor.

Tabela 1 – Preporučene vrednosti nivoa osvetljenja za

neke karakteristične prostore

prolazi:sporedni i malo frekventni • prolazisporedne podrumske pro-• storije i nusprostorije bez posebne namene

60 lux

prolazi:glavni i frekventni prolazi• hodnici i stepeništa• kotlarnice i toplotne• podstanice

120 lux

radne prostorije:radionice• biblioteke• čitaonice•

300 lux

spavaće sobe:opšte osvetljenje• uzglavlje•

50 lux200 lux

dnevne sobe:opšte osvetljenje• čitanje, šivenje•

100 lux500 lux

radne sobe 300 lux

dečije sobe 100 lux

TEMA broja

www.build.rs28

Anketa na sajtu Gradjevinarstvo.rs – Koju vrstu energenta koristite u ovoj grejnoj sezoni? (uzorak 1129 ispitanika)

Odgovori Rezultati Procenat

Čvrsto gorivo 452 40,04

Tečno gorivo 18 1,59

Gas 233 20,64

Električna energija 216 19,13

Solarna energija 29 2,57

Daljinsko grejanje 134 11,87

Kombinovano 47 4,16

Postavljanje prepreka na ispravan način je-dna je od vrlo efi kasnih a malo investiciono zahtevnih mera. Prepreke mogu biti u vidu ploča, rebara i sl., a uticaj na zgradu se može ustanoviti varijacijom ugla i odstojanja od fasade pod kojim se postavljaju i ponavlja-njem simulacije. Moguća je ugradnja i po-kretnih prepreka, kada se preko odgovara-jućih senzora i automatike pomeraju tako da uvek obezbeđuju dovoljno dnevnog svetla, ali i štite od sunčevog zračenja i preteranog upada dnevnog svetla – blještanja.

Neka od opštih pravila za postavljanje pre-preka su: da na istočnoj i zapadnoj fasadi (slika gore desno) budu vertikalne da bi mogle da štite fasadu od sunca koje je pod niskim uglom (ujutru i predveče), dok se na južnoj fasadi preporučuju horizontalne pre-preke (slika dole desno).

Da bi prepreke na pravi način obavljale svoju funkciju, u fasadu ih treba inkorpori-rati na način da štite od sunčevog zračenja, ali da ne blokiraju pogled i prodor dnevne svetlosti. Kada se sa arhitektom usaglasi početni oblik i raspored prepreka, pristupa se njihovoj implementaciji u 3D termodi-namički model.

Variranjem oblika i veličine prepreka dolazi se do optimalnog rešenja. Na kraju, dobi-janje bilo kakvih rezultata o uštedi energije primenom ove mere kao i poređenje dobi-jenih rezultata za različite paramtere je ne-moguće bez primene programskih alata za energetske dinamičke simulacije.

Efi kasni sistemiAnaliza se, dalje, može sprovoditi i poređe-njem efi kasnosti različitih sistema grejanja i hlađenja. Moguće je vršiti provere korišće-nja npr. geotermalnih, zemnih ili vazdušnih toplotnih pumpi, pa uporediti potrošnju energije ako se kao osnovni energent koristi struja ili gas. Kako je cena struje u Srbiji tre-nutno 3-4 puta manja od realne tržišne cene u svetu, svaka analiza ove vrste u Srbiji je još uvek apsurdna jer je njen rezultat očigledan – najefi kasnije je grejati se na struju?!

Analiza strujanja

Ono što neki od ovih programskih paketa takođe nude je i tzv. CFD (Computational Fluid Dynamics) – numerička analiza stru-janja. Ovaj alat se u projektovanju instala-cija prvenstveno koristi za simulaciju stru-janja vazduha u prostoru i ima za rezultat raspodelu brzina i temperatura vazduha u prostoru radi npr. postizanja najvišeg nivoa termičke ugodnosti korisnika.

Uz pomoć ovog alata moguće je npr. razma-trati primenu korišćenja prirodne dnevne i noćne ventilacije. Pored toga, CFD se može koristiti i za mnoge druge namene – ali to je već tema za sebe.

ZaključakPriliku, koju projektanti imaju za poboljša-nje energetske efi kasnosti novoprojektova-nih (ali i postojećih!) objekata, uz pomoć programskih paketa, treba koristiti i pro-movisati jer omogućuju značajne uštede utroška energije kao i kreiranje prostora koji će biti ugodan za korisnike.

Najavljeno poskupljenja struje, koje će cenu struje približiti svetskom nivou, si-gurno je i motiv više. Može se očekivati i od države, da podrži energetski efi kasne zgrade, kroz različite vrste olakšica, koje bi zasigurno dovele do masovnije upotre-be ovih programa ■

Horizontalne preprekeHorizontalne preprekena istočnoj fasadina istočnoj fasadi

Vertikalne prepreke na Vertikalne prepreke na istočnoj fasadiistočnoj fasadi

TEMA broja

29www.build.rs

Osnovni proizvodni program Soko Inži-njeringa podeljen je na klima i rashladnu opremu, i na kanale za distribuciju vazdu-ha – spiro i pravougaone.

Proizvodni program i sertifi kati

Proizvodnja Soko Inžinjeringa odvija se u novoizgrađenoj fabrici od 4.000 m² u mestu Krnješevci, nedaleko od Beograda, na auto-putu za Šid. Centralne kancelarije, sa oso-bljem administracije i delom projektantskog kadra nalaze se na Novom Beogradu.

Proizvodni program klima opreme Soko Inžinjeringa obuhvata klima komore (ser-tifkovane CE znakom), klima ormane i rashladne centrale. Oprema je namenjena za klimatizaciju objekata različitih name-na: supermarketa, šoping centara, sportskih hala, hotela, poslovnih prostora, fabrika, farmaceutske industije, računarskih cen-tara, restorana itd. Distribucija vazduha sprovodi se spiro i pravougaonim kanalima, koje Soko Inžinjering proizvodi od oktobra 2006. godine, a koji su svoju prvu primenu imali na objektima Tempo u Nišu, Novom Sadu i Beogradu.

Kada je reč o rashladnoj opremi, proizvo-dni program Soko Inžinjeringa obuhvata rashladne vitrine namenjene supermarke-tima, ali i malim prodavnicama. Takođe, tu su rashladne komore (hladnjače) i tuneli za zamrzavanje koji imaju najveću primenu u mesnoj industriji, kao i u trgovinama pre-hrambenim proizvodima na malo i veliko.

Rashladne komore su trenutno u završnoj fazi sertifi kacije po NSF standardu koji će korisnicima omogućiti prijavu za ispunjava-nje HACCP standarda, koji je neophodan u

prehrambenoj industriji. Treba napomenuti i da je kompanija sertifi kovana po sistemu menadžmenta kvalitetom i da poseduje ISO 9001 standard od 2007. godine.

Kompletna usluga i garant kvaliteta

Kako bi svi pomenuti objekti mogli ne-smetano da funkcionišu i da se održavaju, Soko Inžinjering ima obezbeđenu servi-snu podršku na celoj teritoriji Srbije, Crne Gore i Republike Srpske.

Brojne nagrade koje je Soko Inžinjering do-bio samo su još jedan od pokazatelja kvali-teta proizvoda i ukupnog poslovanja i rada fi rme. Dve velike plakete KGH od strukov-nog udruženja Saveza mašinskih i elektro inženjera Srbije za doprinos struci i za novi domaći proizvod u familiji klima komora, tri velike nagrade za nove proizvode Korak u

budućnost za klima komoru sa CE znakom, za rashladni agregat i rashladne vitrine do-deljene na Sajmu tehnike i nagrade za pro-izvod na Novosadskom sajmu najznačajnije su nagrade dodeljene Soko Inžinjeringu.

Takođe, značajna nagrada dodeljena je i od strane Inženjerske komore Srbije za una-pređenje struke u oblasti uštede energije kroz sistem klimatizacije, grejanja i hlađenja.

Soko Inžinjering ima jasnu viziju da samo daljim razvojem može da nastavi kvalitetno da zadovoljava potrebe srpskog i drugih trži-šta u okruženju, i zato teži da zadrži vodeću poziciju u Srbiji iz oblasti klimatizacije, gre-janja i hlađenja. Upravo zbog toga, saradnja sa domaćim i stranim građevinskim predu-zećima predstavlja jedan od osnovih pravaca u daljem poslovanju Soko Inžinjeringa kao i razvoja srpskog građevinarstva i tehnike ■

KLIMA I RASHLADNA KLIMA I RASHLADNA OPREMA I KANALIOPREMA I KANALI

SOKO INŽINJERING

Bulevar Arsenija Čarnojevića 12511070 Novi Beograd

tel/fax: +381 11 313 05 61313 06 51313 05 90

offi ce@sokoing.rs www.sokoing.rs

www.sokoing.com

REFERENCE FIRMESOKO INŽINJERING

Kvalitet proizvoda i usluga koje Soko In-žinjering tradicionalno održava, najbolje dokazuju brojne reference sa područja Srbije, Crne Gore i Republike Srpske: svi objekti Delta – Maxi, Tempo hipermarketi, Super Maxi, Delta City u Podgorici, dese-tine objekata C Marketa, Pekabete, Mega market Idea, Unverzitetsko naselje Belville (90.000m²), fabrika Fiat-Zastava u Kragu-jevcu, Aerodrom Nikola Tesla, Predsedni-štvo Republike Srbije, Skupština Republike Srbije, Vlada Republike Srbije, crnogorski Telekom, Pro Monte, Zara, televizijski stu-diji RTS, Filmski studio PINK, multi centar Millennium – Vršac, Hotel Vila Breg, Auto saloni – Mercedes, BMW, Honda, Fiat, Tr-žni centar Bazar – Novi Sad, Knjaz Miloš, Bambi, Hemofarm, VMA, Klanice Stoko-impeks, Juhor, Industrije mesa Famis Co, Agrimes, AMD Novi Sad, Industrija mesa Đurđević, mnoge hladnjače, Industrijsko hlađenje Ruma Plast, Energo Pet... ■

Soko Inžinjering bavi se proizvodnjom, ugradnjom i prodajom rashladne i klima opreme. Nastao je 1992. godine, kao deo fi rme Soko iz Mostara, i od tada, sa početnih desetak zaposlenih, razvio se do današnjih 170, od čega je 26 mašinskih i elektroinženjera

TEMA broja

www.build.rs30

Soko Inžinjering bavi se proizvodnjom, ugradnjom i prodajom rashladne i klima opreme. Nastao je 1992. godine, kao deo fi rme Soko iz Mostara, i od tada, sa početnih desetak zaposlenih, razvio se do današnjih 170, od čega je 26 mašinskih i elektroinženjera

Prisustvom i na ovogodišnjem sajmu KGH, kao izlagači i suizdavači stručnog časopisa KGH, Racionalizacija energije održava tra-diciju jednog od najstarijih i najuspešnijih proizvođača klima komora i izvođača ter-motehničkih instalacija u Srbiji. Dobitnici su ovogodišnje Povelje za doprinos razvoju

KGH u Srbiji kao i lente za direktora fi rme za plodan i dugogodišnji rad u struci i Dru-štvu KGH Srbije. – U ovoj godini krize u kojoj je bilo više adaptacija i rekonstrukcija već postojećih objekata nego izgradnje novih, naša sposob-nost da organizacijom i modularnošću iza-đemo u susret zahtevima takvih projekata je došla do izražaja – komentarišu u Raciona-lizaciji energije – Klima komore proizvodi-mo u 14 veličina i za protoke vazduha od 800m3/h do 80.000m3/h gde njihova mo-dularna konstrukcija omogućava isporuku u elementima i sklapanje na mestu ugradnje!

Jedan od važnijih zahteva u ovakvom eko-nomskom okruženju jeste i potreba za ušte-dom energije. U konstrukciji komora Raci-onalizacije energije važan deo predstavlja ušteda otpadne energije. Ovo se ostvaruje primenom rekuperatora toplote: unakrsnih pločastih ili lamelnih vodeno-glikolnih koji se mogu koristiti i u slučajevima udaljenih lo-kacija svežeg i otpadnog vazduha. Upotreba rekuperatora toplote uz dvostruku površinsku zaštitu kućišta i pojačano zaptivanje obez-beđuje higijenske uslove u eksploataciji i du-gotrajnost rada čak i u otežanim uslovima, kao što su spoljna sredina ili bazenska atmosfera.

Kompaktne potplafonske jedinice

Kao odgovor na tržišnu potražnju za kom-paktnim jedinicama (prouzrokovanu global-nom fi nansijskom krizom), Racionalizacija energije proizvela je pot plafonsku jedinicu kapaciteta 1.000m3/h. Ona je podjednako pogodna za ugradnju prilikom rekonstruk-cija ili izgradnje novih objekata, tamo gde je smanjen prostor predviđen za opremu i instalacije. Ove jedinice štede energiju, pro-stor i novac. Kompaktna potplafonska jedi-nica bila je izložena i na štandu Racionali-zacije energije na sajmu KGH u decembru 2009. godine.

Više hiljada proizvedenih klima komora Racionalizacije energije garantuju pouzda-nost i ekonomičnost u eksploataciji ovakvih kompaktnih jedinica.

Za ove jedinice, kao i za ostatak svoje ponu-de, Racionalizacija energije nudi i ugradnju jer u sklopu fi rme važan segment predsta-vlja i izvođenje instalacija za klimatizaciju, grejanje i hlađenje. Iskusna ekipa inženjera i montera pruža usluge izvođenja instalacija svih vrsta grejanja, centralne i lokalne kli-matizacije i ventilacije uz maksimalno an-gažovanje u cilju uštede energije.

Proizvod je izrađen prema svim važećim standardima i normama iz područja kli-matizacije i ventilacije u smislu tehničkih karakteristika, ugrađenih materijala i bez-bednosti rukovanja.

Prepoznatljiv kvalitet

Profesionalni pristup željama kupca i mena-džment kvalitetom organizacije u saglasnosti sa JUS ISO 9001 potvrđeni su nizom pri-znanja iz oblasti KGH. Za proizvodnju fi rma poseduje sertifi kat JUS ISO 9001, za dopri-nos struci plaketu KGH za 1999. godinu, a za kvalitet proizvoda diplome za 2004. godi-nu. Ponuda Racionalizacije energije znači:

tehničku pomoć projektantima pri izboru • klima komoraza izvođače radova – izrada i montaža • opreme na mestu ugradnjepomoć investitorima pri servisiranju i • odr žavanju klima komora.

Racionalizacija energije je ključ pristupa savremenim rešenjima klimatizacije, ven-tilacije i grejanja ■

PROIZVODNJA KLIMA PROIZVODNJA KLIMA KOMORA I IZVOĐENJE KOMORA I IZVOĐENJE

TERMOTEHNIČKIHTERMOTEHNIČKIHINSTALACIJAINSTALACIJA

RACIONALIZACIJA ENERGIJE

Cara Dušana 22011080 Zemun

tel/fax: + 381 11 2 610 8782 618 1853 160 520

re@racionalizacija.rswww.racionalizacija.rs

Racionalizacija energije je preduzeće koje se već 20 godina uspešno bavi proizvodnjom klima komora i izvođenjem kompletnih mašinskih radova grejanja i klimatizacije

kompaktna potplafonska jedinicakompaktna potplafonska jedinica klima komore sa instalacijomklima komore sa instalacijom

31www.build.rs

TEMA broja

Oprema za pasivnuzaštitu od požaraDobro je poznata činjenica da se požar naj-brže širi ventilacionim kanalima objekta. Da bi se to sprečilo, ViS je razvio požarno-otporne klapne (foto gore) koje se ugrađuju u ventilacione kanale i imaju zadatak da ih pregrade (zatvore) ukoliko se podigne po-žarna uzbuna (sa PP centrale ili ručnim ja-vljačem požara) ili automatski, kada tempe-ratura vazduha dostigne određenu vrednost (70°C - 72°C).

Kada se list klapne zatvori, na scenu stupa požarnootporna ekspandirajuća traka Vex, takođe proizvod ovog preduzeća, koja u potpunosti zaptiva i najmanje otvore u ven-tilacionom kanalu tako što ekspandira i do 1000%. Na ovaj način se sprečava širenje ne samo plamena, već i vrelih i dimnih gasova ventilacionim kanalima. Požarnootporne klapne mogu biti mehaničke, elektromo-torne ili elektromagnetne, pravougaonog ili kružnog poprečnog preseka.

Za objekte u kojima ugradnja obične klapne nije moguća zbog nedostatka prostora, pre-poručuje se upotreba vertikalne požarnoo-tporne klapne koja radi po sistemu giljotine, ili požarnootporne žaluzine – dempera koji se razlikuje od klapne po tome što njegove lopa-tice ne izlaze van kućišta, koje je široko samo 200mm. Na ovaj način se raspoloživi prostor najbolje iskorišćava, bez ograničavanja funk-cionalnosti požarnootpornih elemenata.

Pored plamena, najveća opasnost po ljude tokom požara je - dim. Gušenje je, zapravo, prema statistici, najčešći uzrok smrti u poža-rima. Zbog ove činjenice, ali i zbog velike po-tražnje na tržištu, preduzeće ViS Company u svojoj ponudi ima i klapne za odimljava-nje, čija je uloga odvođenje dimnih gasova iz ventilacionih kanala objekta, čime se postiže sigurna evakuacija ljudi. Izrađuju se samo sa elektromotorom, a mogu biti pravougaonog ili kružnog poprečnog preseka.

Još jedan veoma važan proizvod iz ovog se-gmenta je požarnootporna rešetka za izjedna-čavanje pritiska, koja se veoma lako ugrađuje u vrata ili zidove i služi za nadoknadu vazdu-ha u prostorijama gde nije moguće ugraditi klapne. U normalnim okolnostima, preko slobodnih površina lamela vrši se strujanje vazduha i izjednačavanje pritiska. Međutim, tokom požara otvori rešetke se zatvaraju uz pomoć požarnootporne ekspandirajuće trake Vex i na taj način se sprečava prodiranje pla-mena i dimnih gasova u prostoriju.

Za zaštitu kablova i kablovskih prodora instalacija kroz požarne zidove, ViS Com-pany nudi požarnootpornu masu Propom, koja je nesagoriva, netoksična, dobro le-pljiva za sve građevinske materijale, a pri tom se i lako nanosi u svim ravnima. Još jedna bitna karakteristika ove mase je da vrši odličnu zaštitu spojnica (fuga) razno-rodnih materijala od požara. U IMS in-stitutu masa je uspešno ispitana na svim građevinskim materijalima ■

PASIVNA ZAŠTITAPASIVNA ZAŠTITAOD POŽARAOD POŽARA

Pasivna zaštita od požara je vrlo važan aspekt zaštite ljudi i imovine od vatre. Možda čak i

važniji od aktivne zaštite jer ima za cilj da lokalizuje eventualni

požar i na taj način znatno olakša njegovo gašenje, osigura živote i

materijalna dobra.

Tokom šesnaest godina, koliko postoji pod tim imenom, preduzeće

za inženjering, termotehniku, proizvodnju i trgovinu

ViS Company iz Zemuna je razvilo široku paletu proizvoda koji su

namenjeni pasivnoj zaštiti od požara, kao i grejanju, klimatizaciji, ventilaciji i prečišćavanju vazduha.

Njihov proizvodni program čini preko petnaest proizvoda sa

mnogo podvarijanti, koje izrađuju u sopstvenom pogonu.

Ovom prilikom želimo da vam predstavimo deo proizvodnje koji

se odnosi na pasivnu zaštitu od požara jer je upravo po njemu

preduzeće ViS Company postalo dobro poznato stručnoj i laičkoj

javnosti

OVLAŽIVAČI VAZDUHA

Visokokvalitetni au-tonomni ovlaživači vazduha idealni su za štamparije, mu-zeje, drvnu industri-ju, industriju hrane, bolnice, lakirnice i sve druge prostore koji zahtevaju precizno održavanje vlažnosti vazduha. Odlikuje ih izuzetna ekonomičnost, efi kasan rad u „tvrdoj vodi“ iz vodovoda, te sigurna i higi-jenska konstrukcija.

PROTIVKIŠNEREŠETKERaznih dimenzija, iz-rađene od čeličnog ili aluminijumskog lima, koje su snabdevene za-štitnom mrežom od per-foriranog aluminijuma.

ELEKTRO GREJAČI Pogodni su za ugradnju u kanale ili klima-komore. Isporučuju se sa ili bez automatike i elektrokomandnog ormana

FILTERI ZA VAZDUH (klase od EU-2 do apsolutnih fi ltera), koji se ugrađuju u klima-komore ili individualne sisteme. U ponudi su panelni, kasetni, vrećasti i fi lteri za masna isparenja.

ODSISNE HAUBE ugrađuju se u sisteme gde postoji tehnološka i zakonska obave-za radi odvođenja vazduha visoke tempe-rature obogaćenog parama, masnoćama, raznim mirisima itd. Izrađuju se od alumi-nijumskog, pocinkovanog ili prohromskog lima u svim dimenzijama ■

OSTATAK PROIZVODNOG PROGRAMA VIS COMPANY

protivpožarnaprotivpožarnaklapnaklapna

Svi proizvodi fi rme ViS Company namenjeni pasivnoj zaštiti od požara atestirani su u IMS institutu u Beogradu na 120 minuta vatroo-tpornosti. Atesti se redovno obnavljaju ■

VIS COMPANYUlica Nikole Tesle 5

11080 Zemun, Beogradtel: +381 11 26 05 082

+381 11 26 01 741 +381 63 48 99 66

fax: +381 11 26 00 436offi ce@viscompany.com

www.viscompany.com

TEMA broja

32 www.build.rs

Fon je 1990. godine započeo svoj put na tržištu fokusirajući se na problem redukcije buke, ne sluteći da će ga put odvesti u oblasti termodinamike i KGH sistema. Vremenom, prilagođavajući se ekonomskim uslovima i novim tehničko-tehnološkim dostignućima Fon Inžinjering kreće sa sopstvenom pro-izvodnjom, najpre kvadratne vazdušne in-stalacije, a zatim i kanalskih elektrogrejača, kuhinjskih napa i kasnije rekuperatora.

Prateći svetski trend da se, zbog svojih tehničkih i estetskih prednosti, za razvod vazduha u sistemima klimatizacije i venti-lacije koriste kružni kanali, Fon Inžinjering od 2009. godine, kupovinom i instalacijom opreme za izradu kružne (spiro) instalacije, počinje sa proizvodnjom spiro kanala.

– Smatramo da će naši investitori, sadašnji i potencijalni, uvideti nepobitne prednosti spiro naspram kvadratne vazdušne instala-cije. Kao jedino preduzeće u regionu koje poseduje sopstvenu proizvodnju spiro in-stalacije, svakako da smo u svakom pogledu konkurentni i imamo šta da pružimo, kako u pogledu izrade, rokova isporuke, tako i cene, koja u današnje vreme igra sve presudniju ulogu – kažu u Fon Inžinjeringu.

Proizvodni asortimanFon InžinjeringaJoš jedna od ponuda fi rme Fon Inžinjering jeste proizvodnja kuhinjskih haubi (nape), prigušivača zvuka i pločastih izmenjivača toplote (rekuperatora).

Kuhinjske nape služe za odsisavanje vaz-duha povišene temperature, zasićenog vla-gom, parom, gasovima i mirisima, pri čemu se odsisna količina mora nadomestiti sve-žim, po potrebi predgrejanim vazduhom. Dva tipa kuhinjskih napa Fon Inžinjeringa su: obična (konvencionalna) odsisna hauba i ekonomična odsisna hauba (eko-napa) – popularni Venturi. Haube se izrađuju od pocinkovanog ili prohromskog (inox) lima, zavisno od zahteva i potreba investitora.

Prigušivači zvuka namenjeni su za smanje-nje buke u klimatizovanim i ventilisanim prostorijama. Kućište prigušivača buke iz-rađeno je od čeličnog pocinkovanog lima, dok su prigušne kulise izrađene od nego-rivog, apsorpcijskog materijala – kamene vune. Značajno prigušenje postiže se u frek-fencijskom opsegu od 63 do 8.000Hz.

Pored izrade kvadratnih prigušivača, danas se Fon može pohvaliti i zavidnom gamom kružnih prigušivača buke namenjenih pr-venstveno seriji kanalskih ventilatora šved-skog SystemAir-a i španskog S&P.

Rekuperatorom koji proizvodi Fon Inži-njering može se postići ventilacija prostora uz uštedu od oko 50% potrebne energije za grejanje prostora. Odlikuje ga vrlo mali pad pritiska što su pokazala i ispitivanja na Ma-šinskom fakultetu u Nišu.

Kao fi rma koja proizvodi do 90% rekupe-ratora i 100% rekuperatorskog srca, Fon je postao vrlo ozbiljan partner za razgovore sa velikim sistemima u Srbiji iz oblasti termo-tehnike, kao što je beogradska Racionaliza-cija energije (rekuperatore koji su standar-dna oprema u njihovom asortimanu klima komora uvoze iz Italije), zatim fi rma Koraja iz Loznice i slično.

U prilog ovakve tendencije u oblasti poslov-ne i tehničke saradnje govore i brojni kon-takti i interesovanje na poslednjem KGH kongresu, koji je održan u beogradskom Sava centru decembra 2009. godine, gde je i fi rma Fon Inžinjering uzela učešće i izložila deo svog proizvodnog programa.

Danas fi rma Fon Inžinjering ima 40 zapo-slenih i sopstveni inžinjerski kadar i dela-tnost obavlja kroz sledeće sektore:

proizvodnja• – u novoj hali od 550m2

tehnička operativa i inžinjering • – sasta-vljena od stručnjaka iz područja termo-tehnike koji su zaduženi za inžinjering, projektovanje, pripremu i vođenje ugovo-renih poslova

komercijalni i fi nansijski deo• – koji se bavi ugovaranjem poslova, fi nansijskim poslovi-ma, vođenjem i ažuriranjem baze klijenata, te marketingom i promocijom fi rmeopšti poslovi• – koji vode brigu o kadro-vima, sigurnosti na radu, te administrativ-nim poslovima.

Fon Inžinjering angažovan je na nekoliko gradilišta u zemlji i inostranstvu, a referenc lista koja je izložena na sajtu fi rme govori o ozbiljnosti i poverenju poslovih partnera.

– Što se tiče planova preduzeća u nekoj bližoj budućnosti (ovde pre svega mislimo na srednjeročne poslovne planove), oni se baziraju na očuvanju naše liderske pozicije u regionu, na njeno jačanje, kao i na prona-laženju strateških partnera koji bi nas pratili u poslovima iz oblasti termotehnike, prven-stveno misleći tu na snabdevanje potrebnim repromaterijalom i opremom renomiranih svetskih proizvođača u oblasti klima-opre-me, kao i na jačanju i širenju naše distri-butivne mreže u Srbiji – najavljuju u Fon Inžinjeringu.

Na kraju možda i nije neumesno reći da jedna srpska fi rma kao što je Fon Inžinje-ring iz Niša može da živi američki san, gde su održivi rast i razvoj fi rme posledica sopstvene inteligencije i know-how doktri-ne, domaće proizvodnje, kvaliteta izrade i pruženih usluga, a ne lobiranja, korupcije, spletkarenja, korišćenja raznih rodbinskih

i kumovskih veza, kojima je naše društvo ozbiljno zaraženo poslednjih godina ■

KGH OPREMAKGH OPREMADOMAĆE PROIZVODNJEDOMAĆE PROIZVODNJE

FON INŽINJERINGBeogradska 7; PF 106; 18000 Niš

tel: +381 18 46 02 900; 46 02 999mob: +381 63 403 524

foning@nadlanu.com; www.fon-ing.rs

Firma Fon Inžinjering bavi se izradom, isporukom i montažom vazdušnih instalacija od pocinkovanog lima, izradom i prodajom prigušivača buke, pločastih izmenjivača toplote – popularnih rekuperatora, i kuhinjskih hauba (napa) za industrijske i komercijalne objekte

TEMA broja

33www.build.rs

Sa Miroslavom Matijaševićem, osnivačem i vlasnikom Comprexa, razgovarali smo u prostorijama fi rme. Na ulasku u Valjevo već punih dvadeset godina nalazi se mesto sa kog odlaze pumpe vrhunskog kvaliteta, i vraćaju se tek nakon nekoliko godina, na redovan servis:

– Naše servisne usluge uglavnom se svode na servis pumpi drugih proizvođača, jer pumpama koje mi napravimo servis nije potreban godinama – kaže Miroslav.

Izdvojeno iz ponude...

Cirkulacione pumpe CP i CPL konstrui-sane su tako da po svojim hidrauličnim ka-rakteristikama i prigradnim merama odgo-varaju tipičnim zahtevima KGH instalacija, tj. u slučaju remonta adekvatna su zamena za pumpe većine proizvođača prisutnih na našem tržištu.

Pumpe su ispitane i atestirane na Mašin-skom fakultetu u Beogradu i Institutu za hidrotehniku Univerziteta u Sautemptonu, Engleska.

VVP program vertikalnih višestepenih pumpi za vodu obuhvata pumpe snage do 15kW, protoka do 350 litara u minutu i na-pora do 190m.

Hidroforska postrojenja i mali vodovodi – na bazi VVP pumpi proizvode se i ispo-ručuju hidrostanice za povišenje pritiska u postojećoj vodovodnoj mreži kao i za vodo-snabdevanje iz kaptiranih izvora.

Protipožarne hidrostanice mogu biti pri-ključene na gradsku vodovodnu mrežu ili na rezervoare posebno predviđene za protivpo-žarnu zaštitu.

Drenažne vertikalne pumpe tip DVP ko-riste se za ispumpavanje podzemnih i povr-šinskih otpadnih voda iz šahtova dubine do 2m sa potisnom visinom do 8m.

Comprex u svojoj ponudi ima i servis za remontovanje svih vrsta pumpi i viklovanje elektromotora od 0,1 do 100kW, svih proi-zvođača i tipova, svih brzina i zaštita.

Služba Comprex-a za hitne intervencije, sa servisima u Beogradu i Valjevu za svakog svog poslovnog partnera radi 24 sata dnev-no, 365 dana godišnje!

Jazz i druge priče...

Kada smo se upoznali sa osnovnom dela-tnošću, razgovor se okrenuo priznanjima i zahvalnicama na zidu kancelarije, i tada smo upoznali Comprex onako kako su ga upoznali mnogi van građevinske struke, iz oblasti kulture, umetnosti, sporta...

– Svi su sponzori kada je u pitanju fudbal, mi pomažemo odbojku, karate, i druge ne-profi tabilne sportove. Svi sponzorišu folk, mi dovodimo jazz svirke u Valjevo – rezimi-ra Miroslav, i pojašnjava – Sem valjevskog, pomogli smo i Beogradski jazz festival, a sredinom devedesetih osnovali smo Srpski kamerni hor i orkestar. Tu smo, u onim naj-težim godinama, okupili naše najpoznatije muzičare i operske pevače sa ciljem da u svetu promovišemo lepotu srpske klasične muzike.

Osvrćući se na dve decenije uspešnog po-slovanja, Miroslav u njima pre svega ističe priliku da uspešnost svoje fi rme podeli sa drugima, a drugih je bilo toliko da ih je ne-moguće na jednom mestu sve pobrojati:

– Ako imaš fi rmu, a ne želiš da pomogneš ta-lentovanom detetu ili kulturnom događaju, onda ne treba ni da postojiš – zaključuje on ■

TRAG DUBOKTRAG DUBOKDVADESET GODINADVADESET GODINA

COMPREXBeogradski put b.b.

14221 Valjevo tel: + 381 14 283 092; 283 104

fax: +381 14 283 104 mob: +381 69 5426 102

63 272 568Beograd: +381 11 3189 667

comprex@ptt.rswww.comprex.co.rs

Comprex ima referenc listu od preko tri stotine značajnih kupaca i korisnika uslu-ga. Comprex je kvalifi kovani isporučilac po javnom konkursu za: Termoelektranu Nikola Tesla A, Obrenovac; Vojnu ustanovu, Beograd 2; JP Gradsko stambeno Beograd; Savezno ministarstvo odbrane; NIS Jugope-trol, Beograd; Uprava za zajedničke poslove Republičkih organa Srbije; Univerzitetski klinič-ki centar Srbije, Beograd; Pokrajinska bolnica Novi Sad... Tu su još i: Soko Štark Beograd; MZ Brankovina, Valjevo; Inex poslovni objekti, Beograd; Vodovod Sokolac, BiH; Hemofarm, Vršac; NIS Rafi nerija nafte Pančevo; JP Vodo-vod, Prijedor i mnogi drugi ■

Prolazili smo kroz Valjevo i svratili u Comprex da pričamo o pumpama

za vodu: projektovanje i izrada, specifi čni zahtevi i pumpa po meri, optimizacija proizvodnog procesa,

željene izlazne karakteristike, servis za svaku pumpu, reference sve

poznatija od poznatije, i dvadeset godina preduzeća u februaru...

E, tu je priča krenula na neku drugu stranu...

PROIZVODNI PROGRAMCOMPREX-A:

cirkulacione pumpe• vertikalne i horizontalne•

višestepene pumpe za voduhidroforska postrojenja•

srednjih kapacitetaprotivpožarne hidrostanice•

drenažne vertikalne pumpe• izgradnja toplotnih podstanica i •

termotehničkih instalacija remont pumpi, elektromotora i •

pripadajuće automatike ■

TEMA broja

www.build.rs34

Osnovna delatnost fi rme Traco je inženje-ring, montaža, proizvodnja i trgovina i to u oblastima termotehnike, termoenerge-tike i procesne tehnike.

Proizvodnja opreme i uređaja za sisteme daljinskog grejanja

Pločasti izmenjivači toplote sa zaptiva-čima proizvode se u kompaniji Traco od 1996. godine po tehnologiji i dokumenta-ciji danske kompanije Danfoss.

Konstruisani su specijalno za daljinsko grejanje i industrijske procese. Isporučuju se pojedinačno kao fi nalni proizvod ili u paketu uređaja (toplopredajne podstanice, hladnjaci, pasterizatori).

Više hiljada izmenjivača toplote Traco, u sastavu termotehničkih i termoenergetskih postrojenja, godinama besprekorno funkci-onišu u 52 srpska grada.

Automatska toplopredajna podstanica predstavlja savremeno tehničko rešenje energetskog postrojenja u sistemu daljinskog grejanja. Sastavljena je iz delova (modula) u paketnu jedinicu.Obezbeđuje potrebe greja-nja, klimatizacije i pripreme potrošnje tople vode za porodične kuće, stambene, poslovne i industrijske objekte.

Uređaj za održavanje pritiska u postro-jenjima centralnog grejanja proizvodi se u kompaniji Traco od 2000. godine.

Uređaj predstavlja sigurnosno-tehničku opremu postrojenja za centralno grejanje toplom vodom, čija je temperatura razvo-dne vode do 120°C. Sistem je zatvoren i termostatski osiguran sa statičkom visinom voda iznad 15m ili sa nazivnom toplotnom snagom iznad 350kW.

Traco jeste specijalizovana kompanija za izradu termotehničkih instalacija i izgra-dnju termoenergetskih postrojenja, ali najuža specijalizacija odnosi se pre svega na izgradnju termoenergetskih postroje-nja. Referentno postrojenje za ovo polje rada jeste glavna izmenjivačka stanica (GIS) izgrađena u Beogradu 2005. godi-ne za sistem daljinskog grejanja toplotne snage 28.000kW: primar – suvozasićena vodena para 8bara, sekundar – vrela voda 130°C.

Traco distribuira – prodaje opremu reno-miranog svetskog proizvođača Danfoss: izmenjivače toplote i toplotne podstanice, leptir slavine, loptaste zaporne slavine, ul-trazvučna merila energije, merne i prolazne regulacione ventile, elektromotorne pogone, regulatore pritiska i protoka, elektronske re-gulatore ECL, presostate, termostate, auto-matske i ručne regulacione ventile, prestruj-ne ventile, elektromagnetne ventile.

Traco distribuira - prodaje opremu itali-janske kompanije Biemmedue: mobilne, viseće i stacionarne grejače na propan ili prirodni gas, dizel ili kerozin, umanjiva-če vlage i profesionalne uređaje za pranje pod pritiskom ■

TRACO

Ljube Davidovića 55/611000 BEOGRAD

tel: +381 11 304 77 32304 77 34

fax: +381 11 2832 898

offi ce@traco.rswww.traco.co.rs

NAGRADE I PRIZNANJAZA FIRMU TRACO

Kongres KGH - Beograd:1997. godina – Plaketa KGH• 1999. godina – Diploma KGH• 2007. godina – Povelja KGH•

Međunarodni sajam tehnike i tehničkih dostignuća – Beograd:

1997. godina – velika nagrada• Korak u budućnost2007. godina – posebno priznanje• Korak u budućnost

Privredna komora Beograda:1996. god. – Krug 300 Beogradsko najbolje

Izmenjivači toplote, toplotne podstanice i održavanje pritiska u postrojenjima, domaće proizvodnje i vrhunskog kvaliteta... to je ponuda višestruko nagrađivanog i dobro poznatog preduzeća na našem tržištu – Traco

TERMOENERGETSKA POSTROJENJA

I PLOČASTI IZMENJIVAČI TOPLOTE

TERMOENERGETSKA TERMOENERGETSKA POSTROJENJA POSTROJENJA

I PLOČASTI IZMENJIVAČI TOPLOTEI PLOČASTI IZMENJIVAČI TOPLOTE

TEMA broja

35www.build.rs

PVC-U/UPVCPolivinil hlorid (PVC), termoplastični ma-terijal izveden iz obične soli i fosilnih gori-va, ima najdužu istoriju upotrebe za cevi od svih plastičnih materijala. Prve PVC cevi napravljene su 1930-tih. Tokom 1950-tih, korišćene su za zamenjivanje korodiranih metalnih cevi i dovođenje pijaće vode do rastuće urbane populacije.

Proučavanja PVC cevi koja se i danas ko-riste obavljena su u Evropi tokom 1930-tih. Tada im je utvrđen vek trajanja od preko 100 godina. Ovo su potvrdila i skorija ispiti-vanja: KRV (Nemačka) i TNO (Holandija) potvrdili su da pravilno instalirane PVC pritisne cevi za vodu imaju koristan vek trajanja od preko 100 godina, što premašuje vek trajanja struktura u koje su instalirane.

PVC-C/CPVC

FlowGuard Gold® cevi i spojnice naprav-ljeni su od posebne plastike – hlorisani po-livinilhlorid (CPVC). FlowGuard Gold® CPVC rezultat je nove tehnologije koja obezbeđuje povećanu čvrstoću proizvoda. FlowGuard Gold® sistemi distribucije vode montiraju se odmah raspoloživim, jeftinim alatima. Zacementirani (zalepljeni) spojevi osiguravaju pouzdanost FlowGuard Gold® sistema cevovoda (preko 45 godina poka-zuju se uspešnim).

CPVC sistemi idealni su za sve cevovode sa pitkom vodom. Sistemi CPVC cevovoda instaliraju se i koriste od 1959. godine, in-stalirano je preko milion kilometara a pr-vobitne instalacije i dalje besprekorno rade. CPVC cevovod neće se prerano pokvariti usled korozije, elektrolize, ili stvaranja ka-menca u oblastima u kojima su voda, tlo,i/ili atmosferski uslovi agresivni.

PERT/AL/PERTPE-RT, polietilen otporan na povišenu tem-peraturu, jeste smola bazirana na tradicio-nalnim svojstvima polietilena kombinova-nog sa najnovijom tehnologijom (ograničeni geometrijski katalizator, obrada rastvora i etilen-okten kopolimer) kako bi se poboljša-le performanse (npr. povećana snaga na viso-kim temperaturama). Sa PE-RT-om nema potrebe za dodatnim procesom umrežavanja kao kod PEX sistema kod koga postoje tri glavne kategorije PEX cevovoda, grupisane prema metodu proizvodnje.

PEX cevi mogu biti proizvedene korišće-njem procesa koji koriste peroksid (Tip A), silan (Tip B) ili radijaciju (Tip C) za umrežavanje polietilena. Stoga PE-RT cev ima veću urođenu fl eksibilnost što znači da instalateri štede i vreme i novac. Višesloj-ne cevi sjedinjuju prednosti plastičnih cevi sa najvažnijim koristima metalnih cevi, či-neći ih idealnim izborom za sve aplikacije tople i hladne vode. PE-RT je fl eksibilniji od PEX-a, što znači lakše i brže montira-nje spojnica i uštedu vremena. PE-RT cevi imaju glatku površinu koja se ne može upo-rediti sa ostalim materijalima.

NIBCO kvalitetSvi NIBCO proizvodi pod stalnom su kontrolom Američkog Instituta Higijene - NSF, koji najmanje četiri puta godišnje proverava kvalitet proizvoda. Pozitivan re-zultat kontrole predstavlja znak NSF-pw na proizvodu (dozvola za korišćenje za instala-cije sanitarne vode; pw-pitka voda). Pored toga, sirovine za proizvodnju cevi i spojnica od PVC-C i PVC-U ne sadrže olovne stabi-lizatore, te ispunjavaju rigorozne higijenske norme. Kvalitet proizvedenih cevi i spojnica potvrđuju i sertifi kati kvaliteta proizvodnje koje dodeljuje TÜV Management Servi-ce GMBH iz Minhena za fabriku u Lođu (Poljska), te BVQI za fabrike u SAD (Go-shen, Charlestown i Denmark) ■

NIBCO CEVOVODINIBCO CEVOVODI

Direkcija i veleprodajaCara Dušana 123; 11080 Beograd-Zemun

tel/fax: +381 11 316 85 84; 30 77 237

MaloprodajaCara Dušana 3; 11080 Beograd-Zemun

tel/fax: +381 11 21 99 370; 30 777 30info@stepen.rs; www.stepen.rs

TEMPERATURA RADA (°C)

tip cevi stalnamaksimalna(temp. kvara)

PVC-C 90 100

PVC-U 40 60

PE-RT/Al/PE-RT 90 100

Stepen predstavlja proizvode multinacionalne kompanije sa više od 100 godina iskustva u proizvodnji cevi i fi tinga – NIBCO. Kao zastupnik NIBCO proizvoda, Stepen obezbeđuje: brzu i efi kasnu isporuku, stručno izvođenje vodinstalaterskih radova, garanciju na NIBCO proizvode 50 godina,savetovanje pri izboru instalacija u svakom pojedinačnom projektu

Primena NIBCO sistema:instalacije za toplu i hladnu pitku vodu• instalacije centralnog grejanja• instalacije za klimatizaciju• (grejanje, hlađenje i odvod kondenza)industrijske instalacije • transport različitih hemijskih fl uida• instalacije komprimovanog vazduha• protivpožarne instalacije.•

Karakteristike i koristi NIBCO sistema:čistoća vode• trajnost (garancija 50 godina)• energetska efi kasnost• smanjena kondenzacija• tihi rad• nema stvaranja kamenca• protok punim promerom• nema difuzije kiseonika• brza montaža bez skupih specijalnih alata• neutralni u kontaktu sa hlorom • najmanji koefi cijent toplotnog • linijskog širenja kod polimernih materijalanegorivi materijali• visoka estetika instalacije – čvrste cevi • ■

TEMA broja

www.build.rs36

Dodatak N (Addendum N) odobren je na-kon perioda javne rasprave i biće uvršten u Standard 62.1, verzija 2010.

Sudeći prema Roger Hedrick-u, iz komi-teta koji uređuje standard, ovaj dodatak je zasnovan na istoj logici po kojoj se zahte-va i ventilacioni sistem za niske stambene objekte (Standard 62.2):

– Stambene zgrade tradicionalno se osla-njaju na prozore za potrebe ventilacije. Fasadni omotač objekta tada je propuštao izvesne količine vazduha zajedno sa pro-zorima (i kada su bili zatvoreni). Kako su zgrade postale sve bolje zaptivene, ventila-cija se zasnivala samo na prozorskim otvo-rima. Korisnici prostora često ih nisu mogli otvarati zbog vremenskih uslova ili bojazni za kvalitet vazduha (u zagađenim sredina-ma itd) - kaže on i dodaje:

– ASHRAE 62.2 sada zahteva ugradnju ventilacionih sistema u niskim stambenim objektima upravo iz tog razloga. Smatramo da sada samo pratimo isti rezon i za poslov-ne objekte. Novi zahtevi će svakako imati i uticaj na troškove.

Još uvek nije jasno kako će novi zahtev uticati na druge standarde i sertifi kacione sisteme kao što su LEED, koji se odnosi na ASHRAE 62.1.

Brendan Owens, podpredsednik tehničkog razvoja za LEED u USGBC-u (U.S. Green Building Council), kaže za Environmental Building News da će ova izmena uticati na to kako će se sistem ocenjivanja primenjiva-ti na prirodnu ventilaciju, ali još nije jasno kakve će te promene biti. On nije siguran ni da je novi dodatak najbolji odgovor na ovaj problem:

– Karakterizacija svih prirodno ventilisanih zgrada kao rizičnih objekata koji zahtevaju intervenciju u standardu čine se kao prilično velika čistka za tako složenu temu – rekao je Owens ■

ASHRAE MENJA PRAVILAOBAVEZAN SISTEM VENTILACIJE

I U POSLOVNIM ZGRADAMASA PRIRODNIM PROVETRAVANJEM

Standardna projektna rešenja za zelene zgrade, makar u temperamentnijim klimama, sada će postati još komplikovanije u SAD.

Američko udruženje inženjera za grejanje, ventilaciju i hlađenje – ASHRAE (American Society of Heating, Air-Conditioning, and Refrigerating Engineers) odlučilo je da prirodna ventilacija ne može sama da postigne željeni nivo kvaliteta vazduha u većini poslovnih i visokih stambenih objekata.

Shodno tome, nakon javne rasprave, unela jedodatak N u jedan od svojih najpoznatijih standarda – Standard 62.2

37www.build.rs

TEMA broja

- Najsavremeniji sistem grejanja i hlađenja- Najsavremeniji sistem grejanja i hlađenja

Japanski proizvođač Mitsubishi Electric je jedan od najvećih proizvođača opreme za klimatizaciju u svetu. Klima M kao ovlašćeni uvoznik i diler za teritoriju Srbije ima veliki izbor Mitsubishi proizvoda i

rezervnih delova. Servis opreme je obezbeđen.

Električni grejni kabloviElektrični grejni kabal ne zahteva održava-nje ili zamenu, kao što je to npr. slučaj kod gorionika, korisnik ne mora brinuti o skla-dištenju energenata i održavanju sistema, a izvor energije je uvek na raspolaganju. Osim toga, visoki komfor, prijatnu i ravnomernu raspodelu toplote u prostoru, i odsustvo grejnih tela u prostoriji dobijate gratis.

Bezbednost električnog podnog grejanja je iznad svih ostalih vrsta grejanja:

bez zapaljivih energenata• (gas, nafta, ugalj...)nema dostupnih metalnih delova na ko-• jima se može pojaviti opasan dodirni na-pon usled kvara na kotlu, pumpi...nema vode u instalacijama – voda može • da zamrzne i izazove pucanje sistema.

Električni grejni kablovi celom dužinom opleteni su bakarnim opletom koji se vezuje na zaštitno uzemljenje pa u slučaju mehanič-kog oštećenja tokom ugradnje ili eksploata-cije dolazi do trenutnog iskakanja osigurača ili diferencijalne sklopke. Ovaj oplet ujedno štiti i od elektromagnetnog zračenja (mere-no na nivou poda jednako je nuli).

Instaliranje grejnih kablova brzo je i jedno-stavno. Na pod se postave i fi ksiraju monta-žne trake sa hvataljkama za držanje kabla. Kabal se postavlja poprečno na montažne trake na rastojanju koje zavisi od instalisane

snage po m². Kada kablom prekrijemo celu prostoriju (u vidu zmijolike forme), hladni kraj se dovodi u kutiju u kojoj se vrši spa-janje sa termostatom i napojnim kablom.

Termostat se montira u kutiju Ø60mm (ugradni) ili preko kutije (nadgradni). Sen-zor termostata se kroz PVC rebrasto crevo uvodi u pod i pozicionira na sredini između kablova. Preko grejnih kablova se postavlja košuljica (estrih) 3-8cm a zatim završna podna obloga. Najbolji efekti grejanja po-stižu se podnim oblogama od keramike, mermera, granita i prirodnog kamena što ne isključuje ostale vrste podnih obloga. Radi veće efi kasnosti preporučuje se postavljanje termoizolacije ispod kablova. Grejni kablovi koji se koriste za podna grejanja su snage 15-18W/m. U Sobel ponudi su kablovi sna-ge 17W/m sa fabrički predefi nisanim duži-nama od 9,8m do 152m i sa integrisanim hladnim krajem dužine 3m.

Ostale primene grejnih kablova: otapanje snega i leda na olucima i krovovima; zaštita cevi, rezervoara i tla ispod poda hladnjača od zamrzavanja; zagrevanje staklenika, pla-stenika, tovilišta i uzgajališta za piliće...

Grejne mrežiceTanke grejne mrežice predstavljaju grejni kabal redukovane debljine (3-3,5mm) posta-vljen preko fi berglas mrežice u vidu zmijoli-ke forme sa već defi nisanom snagom po m².

Mrežice su sa jedne strane samolepljive što znatno olakšava postavljanje na ravnim i či-stim površinama.

Prednosti grejnih mrežica su: znatno jednostavnija i lakša ugradnja • (samo se rasprostre po površini poda je-dnostavnim razmotavanjem rolne)mala debljina (3-3,5mm) tako da se može • utopiti u sloj lepka za keramiku te nije potrebno raditi košuljicu (estrih) – što je posebno značajno kad nema mogućnosti za povećanje visine poda (adaptacije i sl).

Grejne mrežice su skuplje u odnosu na grej-ni kabal, ali cena rada, montažnog pribora i cena izrade košuljice (estriha) u potpunosti kompenzuje tu razliku. Grejanje mrežicama je efi kasnije u pogledu brzine reagovanja na zadate temperature jer je grejno telo nepo-sredno ispod završnog poda. Ovde imamo manju akumulaciju toplote a samim tim i manju tromost sistema.

Za naše klimatske uslove preporučena in-stalisana snaga je 150W/m² za osnovno grejanje a kada je podno grejanje dopunsko, instalisana snaga može biti 100-120W/m². U standardnoj ponudi fi rme Sobel su grej-ne mrežice širine 0,5m i 1m, specifi čne sna-ge 150W/m² i 160W/m². Ponuđene grejne mrežice su površina od 0,75m² do 10m², sa grejnim kablom koji je pričvršćen na mrežici fabrički je spojen hladni kraj koji služi za po-vezivanje na elektroinstalaciju, dužine 3m ■

PODNO GREJANJE PODNO GREJANJE KABLOVIMA I MREŽICAMAKABLOVIMA I MREŽICAMA

SOBELMiška Jovanovića 9; 11000 Beograd

tel: +381 11 3087 064; 3087 507mob: +381 63 254 373fax: +381 11 3087 064

www.sobel.rs

REGULACIJA TEMPERATURE KOD PODNOG GREJANJA

Kada je pre više od 20 godina počelo da se primenjuje podno grejanje u stambenim objektima ubrzo je došlo na loš glas. Glavne zamerke odnosile su se na neprijatno visoku temperaturu poda i na pogoršanje stanja kod osoba koje su bolovale od vaskularnih bolesti. U čemu je bio problem?

U početku, podno grejanje je rađeno su cevi-ma kroz koje je cirkulisala topla voda koja se zagrevala kotlovima za radijatorsko grejanje. Česti su bili slučajevi kombinovanja radija-torskog i podnog cevnog grejanja. Regula-cija temperature vršena je na kotlu pomoću sobnog termostata koji je merio temperaturu vazduha u jednoj prostoriji. Zbog takvog ne-odgovarajućeg načina regulacije posebno u objektima koji nisu dobro termički izolovani dolazilo je redovno do pregrevanja poda.

Razvojem novih tehnologija, na tržištu se po-javila nova generacija termostata namenjenih regulaciji temperature poda kod električnog podnog grejanja. Oni poseduju temperaturne senzore koji se postavljaju u pod i tako pre-cizno regulišu temperaturu u svakoj prostoriji posebno, na nivou zadatih vrednosti. Posebno su praktični takozvani inteligentni (programa-bilni) termostati koji omogućavaju da za svaki dan u nedelji i za bilo koje vreme u toku dana nezavisno možete podesiti željenu temperatu-ru. Električno podno grejanje je najprikladnije za integrisanje u sistem „pametnih kuća“ gde imate još veće mogućnosti programabilnog i daljinskog upravljanja.

Na osnovu izjava mnogih zadovoljnih korisni-ka, u Sobelu stoje iza tvrdnje da je električno podno grejanje najprijatnije, najzdravije, naj-komfornije i najbezbednije grejanje dostupno na srpskom tržištu, a pri tom vrlo ekonomično i ekološki čisto ■

TEMA broja

www.build.rs38

Najveća količina energije troši se za grejanje i hlađenje domaćinstva i proizvodnju sani-tarne tople vode što iznosi otprilike 77% potrošnje. Ušteda se postiže optimizacijom proizvodnje i potrošnje energije, smanje-njem gubitka energije objekata, izolacijom kao i izborom ekonomičnog načina grejanja prema postojećim evropskim standardima.

Obnovljive izvore energije možemo podeliti u dve glavne kategorije: tradicionalne obno-vljive izvore energije poput biomase i veli-kih hidroelektrana, i na tzv. nove obnovljive izvore energije, poput energije Sunca, vetra, geotermalne energije itd. Iz obnovljivih izvora energije dobija se oko 18% ukupne svetske energije (2006).

Toplotne pumpeToplotne pumpe spa-daju u najefi kasnije sis-teme grejanja i hlađenja koji koriste obnovljive izvore energije. Od 100% energije koju ge-neriše toplotna pumpa 75% je besplatno jer do-lazi iz okruženja, a samo 25% energije je električ-na energija koja se plaća, potrebna za rad pumpe.

Princip rada toplotne pumpe vrlo je jedno-stavan – toplotna eneregija okruženja pre-mešta se iz okruženja u objekat, uz mini-malno ulaganje električne energije. Postoje tri različita izvora toplotne energije koje koriste toplotne pumpe – spoljašnji vazduh, zemlja i podzemne vode. Na osnovu toga imamo tri različita sistema eksploatacije:

vazduh-voda, • zemlja-voda (glikol-voda ili DX sistem)• voda-voda.•

Geotempus, preduzeće iz Novog Sada, može se pohvaliti izradom najmodernijeg sistema na ovim prostorima – DX sistem. Sistemi DX (direktna ekspanzija) razmenjuju ener-giju sa zemljom preko radnog gasa koji se pušta direktno u sonde koje su postavljene ispod površine (horizontalno ili vertikalno u zavisnosti od mogućnosti na terenu). Time se postiže veća efi kasnost a iz jedne son-de dužine 35m može se crpiti 3,5-4,5kW energije u zavisnosti od tipa tla.

Tamo gde su dostupne dovoljne količine podzemne vode na manjim dubinama Geo-tempus primenje sisteme voda-voda.

Koefi cient iskorišćenosti – COP (Coeffi -cient Of Performance) ovih sistema zavisi od toga za koji sistem grejanja i hlađenja ste se opredelili i na kakvom geološkom tlu se nalazite.

Površinski sistemi grejanjaNiskotemperaturni površinski sistemi gre-janja uslov su za najveće uštede novca u eks ploataciji. Oni su sakriveni ispod maltera zida i plafona, ili cementne košuljice u podu (nema grejnih tela u prostoriji). Bešumni su i obezbeđuju prirodnu cirkulaciju vazduha u prostoriji. Leti se hlađenjem na taj način postiže efekat vinskih podruma. Ovako se stvara maksimalni komfor i zdravo i prija-tno životno okruženje u vidu mikroklimat-skih uslova u objektu.

Oprema za izvođenje površinskih sistema grejanja i hlađenja koje Geotempus koristi u svom radu, i čiji je zastupnik na našem tr-žištu, proizvod je renomirane nemačke fi r-me sa tridesetogodišnjim iskustvom u ovoj oblasti – Praski. Ovakve sisteme Geotem-pus izrađuje po sistemu ključ u ruke i garan-tuje za njihovu efi kasnost i trajnost.

Pasivno hlađenje objekataGeotempus nudi i rešenja za pasivno hlađenje (free cooling) i pasivnu ventilaciju objekata. Kombinacija niskotemperaturnih površinskih sistema, toplotnih pumpi i pa-sivnog hlađenja i ventilacije donosi uštede od 3 do 7 puta u odnosu na konvencionalne sisteme iste namene.

Solarni kolektoriNa površini Zemlje može se dobiti max. 10kW/m2 solarne energije ali stvarna vre-dnost zavisi od lokacije, godišnjeg doba, doba dana, vremenskih uslova itd. U Srbiji je prosečna vrednost insolacije na horizon-talnu površinu od 3 do 4,5kWh/m2. Inso-lacijski nivo Evrope nije posebno pogodan za eksploataciju, ali direktno iskorišćavanje sunčeve energije ipak je u velikom porastu. Većinom je to rezultat politike pojedinih država koje subvencionišu instaliranje ele-menata za pretvaranje sunčeve energije u iskoristivi oblik energije. Osnovni problemi iskorišćavanja jesu: mala gustina energetskog toka i velike oscilacije intenziteta zračenja.

Solarni vakuumski kolektori najnovije gene-racije znatno su efi kasniji od konvencional-nih pločastih kolektora i samim tim njihova upotreba je mnogo isplativija. Koriste se za zagrevanje sanitarne vode za domaćinstva, u bazenima, i kao ispomoć postojećim siste-mima za grejanje.

Inostrani partneri imaju višedecenijsko iskustvo na tržištu i prate Geotempus u kompletnoj ponudi, i to u projektovanju i izvođenju. Zato Geotempus za sebe kaže da je – sinonim za obnovljivi izvor energije ■

TOPLOTNE PUMPETOPLOTNE PUMPEODOD 3 3 DO DO 77 PUTA JEFTINIJE PUTA JEFTINIJE

GREJANJE I HLAĐENJE OBJEKATAGREJANJE I HLAĐENJE OBJEKATA

GEOTEMPUSMite Ružića 1/3; 21000 Novi Sad

tel: +381 21 66 12 750mob: +381 63 516 879; 579 095

fax: +381 21 66 12 750www.geotempus.co.rs

TEMA broja

39www.build.rs

Zavisno od oblasti koja vas zanima možete se prijaviti za opšte vesti iz oblasti građe-vinarstva na nekom od portala koji pokri-vaju celu granu industrije, ili za obaveštenja iz samo jedne podoblasti: industrija čelika, novi projekti, zelena gradnja, najnovija is-traživanja materijala i sistema…

Jedino što je potrebno jeste osnovno zna-nje engleskog jezika, i možete brzo, lako i redovno biti u toku sa onim što se dešava u građevinarstvu, ili njegovoj određenoj obla-sti, u celom svetu.

Kako i zašto se prijaviti?Odete na željeni sajt, pronađete gde se na-lazi pretplata (subsciption), prijavite se, upi-šete e-mail na koji želite da dobijate infor-macije, i to je sve.

Besplatna obaveštenja neće posebno opte-rećivati vaš mail-box.

Kada dobijete e-mail, nećete morati da otva-rate atachment-e, već će u samom mailu, sasvim pregledno, biti pobrojani linkovani naslovi sa kratkim opisima tekstova koji se nalaze na datim linkovima.

Nekada su ti tekstovi na sajtu gde ste se prijavili za obaveštenje, a neka su postavljeni na drugim sajtovima organizaci-ja, kompanija, školskih ustanova, medija, itd.

Dodatno, svaki put kada dobijete novo obavešte-nje, u njemu će postojati i direktan link ka mestu gde se možete odjaviti ukoliko niste zadovoljni kvalitetom linkova, pre-čestim kontaktima ili temom.

Pored obaveštenja o vestima, stručnim te-kstovima, itd, tako ćete biti redovno obave-štavani i o video sadržajima, online konfe-rencijama, predavanjima, online radijskim emisijama i sl ■

Na internetu se možete prijaviti za redovna obaveštenja iz oblasti koje

vas zanimaju i koja će vam besplatno stizati na željenu e-mail adresu. Tako

će informacija u skraćenom obliku doći pravo do vas, sa datim linkovima ka detaljnijem sadržaju i izvorima. Ova

elektronska obaveštenja nalaze se na sajtovima pod nazivima subscription,

bulliting, e-newsletter...

BUDITE U TOKUPOTPUNO BESPLATNO PRATITE VESTI I NOVOSTI IZ STRUKE

– PRIJAVITE SE BESPLATNO NA E-MAIL LISTU ASHRAE I DRUGIH STRUKOVNIH UDRUŽENJA I ORGANIZACIJA

– SAZNAJTE NOVOSTI IZ OBLASTI KOJE VAS ZANIMAJU ISTOVREMENO SA KOLEGAMA IZ CELOG SVETA

HVAC&R IndustryHVAC&R Industry

upišite samo e-mailupišite samo e-maili ime (po želji) i i ime (po želji) i

dobijaćete redovna dobijaćete redovna obaveštenja obaveštenja

iz oblasti KGHiz oblasti KGH

direktan link direktan link na stranicu:na stranicu:

http://www.ashrae.org/http://www.ashrae.org/publications/page/1013publications/page/1013

ASHRAE e-newletterASHRAE e-newletterHVAC&R IndustryHVAC&R Industry

izgled e-maila koji izgled e-maila koji ćete dobijati od sajta ćete dobijati od sajta ASHRAE sa vestima iz ASHRAE sa vestima iz

industrije KGH i vestima industrije KGH i vestima iz same organizacije iz same organizacije

ASHRAEASHRAE

(na početku maila vidi (na početku maila vidi se ponuđen link za se ponuđen link za

odustajanje od daljeg odustajanje od daljeg primanja obaveštenja)primanja obaveštenja)

TEMA broja

40 www.build.rs

Firma S.O.K. osnovana je 2007. godine sa osnovnim opredeljenjem ka energetskoj efi -kasnosti. Firma ima predstavnike na terito-riji Crne Gore, Makedonije i BiH, a cilj je da izađe na tržište cele stare Jugoslavije.

Osnivač i direktor fi rme je Srđan Dragojlo-vić, po zanimanju diplomirani elektroinži-njer koji je radio u ED Kraljevo (od mesta energetičara do mesta direktora) i koji je do sada imao više od 11 radova objavljenih u svetu. Sa takvim iskustvom u energetici, uvi-devši energetsku nerentabilnost naših fi rmi i domaćinstava, osnovao je fi rmu koja je po-svećena rešavanju upravo ovog problema.

S.O.K. je naročito posvećen energetskoj efi kasnosti na sledećim poljima:

solarno grejanje vode kao najekono-• mičniji vid obnovljivih izvora energijeproizvodnja električne iz solarne energije• kompenzacija reaktivne energije u • pogonimaracionalizacija javne rasvete.•

Solarno grejanje vodeOsnovna ideja koja je vodila osnivače fi rme jeste da pokažu da solarno grejanje može biti isplativo i da je njegova ugradnja do-stupna mnogima: kompletan sistem od 180 litara, ključ u ruke – 1.000 evra.

Po njihovim proračunima, a prema sada-šnjim cenama električne energije, u Crnoj Gori, Hrvatskoj i na području Kosova i Metohije gde KEK isporučuje el. energiju ceo sistem se isplati u roku od 2 i po godine, a u Srbiji otprilike za oko 4 i po godine sa

sadašnjom cenom (koja do 2012. mora biti oko 0,1 evra prema ugovorima koje smo pot-pisali).

Veći objekti gde je S.O.K. instalirao ove sisteme jesu (kapacitet u litrima vode): ma-nastiri Ostrog (540l), Beška i Vranjina na Skadarskom jezeru (po 180l), Banja u Risnu (180l), Devič (585l), Uspenje u Ovčar Banji (180l), zatim restoran Makumba, Kraljevo (720l), etno restoran Čardak, Majur (300l), hotel Oaza (Budva (540l)...

Takođe, urađen je projekat i čeka se na reali-zaciju sistema za grejanje inkubatorske sta-nice – 20.000 litara vode (realizacija u aprilu 2010. godine).

Proizvodnja električne energije – fotonaponski sistemi

Isprojektovana je i kupljena oprema za najveću off -grid solarnu elektranu na zapadnom Balkanu koja treba da bude izgrađena već januara 2010. godine. Foto-voltažni sistem sastoji se od:

54 modula od 280Wp – ukupno 15kWp• trofaznog invertora od 15kW• 110 akumulatora od po 2V i 500Ah – • ukupno 55.000Ah.

Kompenzacijareaktivne energijeReaktivna energija je potrebna za rad svih naizmeničnih motornih pogona i plaća se kao posebna stavka u računima za utrošenu

električnu energuju ako se energija preuzi-ma preko takozvane merne grupe (brojilo aktivne i reaktivne energije kao i maksi-graf ). Promenom tarifnog sistema uvedeni su penali za one koji povlače previše reak-tivne energije iz sistema.

Ugradnja grupe za kompenzaciju reaktivne energije isplati se u roku od 6 do 12 meseci. Firma S.O.K. može vam uštedeti od 7 do 15% od dotadašnjeg iznosa računa – i to bez sopstvenog ulaganja vlasnika objekta, kao i bez kredita.

Reference za kompenzaciju reaktivne energije: Ekofarm d.o.o, Ušće (80kVAr), Fabrika stočne hrane Pantelić (420kVAr), Etno restoran Čardak (15kVAr), Šampion M STR, Kraljevo (15kVAr), 7. Jul STU-MR, Kraljevo (15kVAr), Papirprodukt doo, Kraljevo (15kVAr), Gala promet, Kraljevo (15kVAr), Borjak STR, Kraljevo (15kVAr), MiG STR, Kraljevo (15kVAr)...

Za više detalja u vezi sa kompletnom po-nudom preduzeća S.O.K. posetite njihov sajt ili ih kontaktirajte direktno ■

S.O.K.

Mirka Lukovića 2 36000 Kraljevo Srbija: +381 64 83 33 671Crna Gora: +382 68 605 000Makedonija: +389 75 78 64 53BiH:+387 61 171 795Kontakt osoba: Srđan Dragojlović

www.sokdoo.com

Solarni sistemi su efi kasno, vrlo brzo isplativo i dugotrajno rešenje kojim se postiže visokaenergetska efi kasnost objekata.To je cela istina, a sve druge „argumente” koji govore suprotno demantuje stalni porast ovog tržišta u svetu i sve veći instalirani kapaciteti solarnih postrojenja.Firma S.O.K. iz Kraljeva predstavlja svoju otvorenu ponudu rešenja za smanjenje troškova za energiju

SOLARNI SISTEMISOLARNI SISTEMI

manastir Ostrog,manastir Ostrog,Crna GoraCrna Gora

Kumbor, Crna GoraKumbor, Crna Gora manastir Devičmanastir Devičporodična kuća porodična kuća

Romčević, KraljevoRomčević, Kraljevo

TEMA broja

41www.build.rs

Tehnička izolacija

Kvalitetna toplotna, zvučna i protivpo-žarna izolacija cevovoda, toplovoda, rezervoa ra, šupljih međuprostora, indu-strijskih kotlova i sličnog na području tehničkih izolacija, nezamenljiva je zbog sigurnosnih normativa, zaštite od požara, štednje energije i zaštite od buke.

S obzirom na različite potrebe za izolaci-jom u industriji, fi rma Knauf Insulation ima u ponudi više vrsta proizvoda od ka-mene mineralne vune:

cevaci (za manje i veće prečnike, • proizvodi mogu biti kaširani aluminijumskom folijom)univerzalni jastuci na žičanom pletivu • lamelni jastuci• jastuci sa vertikalno • orijentisanim vlaknimaužad• kamena vuna u vrećama, • tzv. rinfuzna vuna.

Karakteristike

Glavne karakteristike kamene mineralne vune za tehničku izolaciju jesu:

negorivost • – zahvaljujući svojim osobi-nama, kamena mineralna vuna Knauf In-sulation pruža efi kasnu zaštitu od požara, sa tačkom topljenja iznad 1.000°Ctoplotna izolacija• – toplotna provodlji-vost od 0,035 do 0,040W/mK (na 10°C)zvučna izolacija• – kamena mineralna vuna Knauf Insulation ima visoku spo-sobnost apsorpcije i prigušivanja zvukaparopropusnost• – zbog vlaknaste struk-ture omogućen je prolaz vodne pare kroz kamenu mineralnu vunu Knauf Insulationvodoodbojnost• – impregnirana vlakna ostaju trajno hidrofobnazdravstvena ispravnost• – zdravstvno bez-bedni proizvodi, neškodljivi za životnu okolinu, sastavljeni od mineralnih vlakanatrajna dimenziona postojanost• otpornost na mikroorganizme• .

Pod terminom tehnička izolacija podra-zumevamo pre svega one proizvode od kamene mineralne vune Knauf Insulation koji su namenjeni upotrebi u industriji i ostalim specijalnim izolacionim poslovi-ma. Ovde spadaju:

sve mašinske instalacije – od individual-• nih sistema grejanja i hlađenja, do naj-većih vodova i postrojenjakotlovi i rezervoari• noseće gvozdene konstrukcije• protivpožarna vrata i zidovi.•

Referentni objekti kompanije u Srbiji: Tigar Pirot, Duvanska industrija Niš, Mle-kara Šabac, Energoprojekt – Blok 26, stam-beno poslovni kompleks Novi Beograd ■

KNAUF INSULATION

Gornji Zemun Privredna zona. Zona 411080 Beograd-Zemun

tel: +381 11 33 10 800fax: +381 11 33 10 801

offi ce.belgrade@knaufi nsulation.comwww.knaufi nsulation.rs

KNAUF INSULATION KNAUF INSULATION IZOLACIJA ZAIZOLACIJA ZAKGH SISTEMEKGH SISTEME

Opšte je poznato da Knauf Insulation proizvodi

i distribuira kompletna izolaciona rešenja u građevinarstvu,

i to za toplotnu, zvučnui protivpožarnu izolaciju.

Međutim, možda niste znalida je u ponudi kompanije

Knauf Insulation i široka paleta proizvoda

od kamene mineralne vuneza izolaciju u industriji.

Ovaj vid izolacije ima dugutradiciju na našim prostorima,

a pored fabrike u Surdulici,proizvodi se i u fabrikama u

Hrvatskoj i Sloveniji

Za više informacija o proizvodnom programu tehničke izolacije kamenom

vunom, posetite specijalizovanu stranicu web sajta kompanije Knauf Insualtion:

http://www.knaufi nsulation.rs/sr/industrijska-izolacija-0ili ih kontaktirajte na: +381 11 3310 832, predrag.bacanin@knaufi nsulation.com

TEMA broja

www.build.rs42

Društvo za proizvodnju, inženjering i mar-keting Mikoterm d.o.o. osnovano je 1994. godine i 100% je u privatnom vlasništvu. Kao jedno od poslednjih preduzeća koja su počela da proizvode opremu za grejanje za veoma kratko vreme novim rešenjima i ve-oma atraktivnim dizajnom pridobili smo simpatije krajnjih kupaca i montažera.

Naravno, kvalitet nikada nije bio sporan što pokazuje i 15 godina opstanka na trži-štu. Uvek smo se trudili da krajnje korisni-ke upoznamo sa novim sistemima kao i sa mnogim mogućnostima da uštede neki deo energije. Samo dva primera su: akumulacio-no grejanje i solarna energija.

Akumulaciono grejanje Akumulaciono grejanje je jedan od najeko-nomičnijih vidova grejanja u koji je moguće uključiti i postojeću opremu. Osnovni ener-gent je struja koja se koristi u noćnom peri-odu po četiri puta jeftinijoj ceni.

Sa tako smanjenim izdacima za električnu energiju i primenom niskotemperaturnog sistema (podnog ili radijatorskog grejanja vođenog po spoljnoj temperaturi) uštedeće-mo još jedan deo tako uložene energije.

Ako se ovaj sistem kombinuje sa solarnim sistemom može se postići još veća ušteda i u letnjem periodu obezbediti velika količina sanitarne tople vode koja može da podmiri čak i potrebe manjih bazena.

Iskustvo i ambicije

Ove godine preduzeće je ušlo u postu-pak dobijanja CE znaka i postaće jedna od prvih fi rmi koja će dobiti CE znak za električne kotlove. Na ovaj potez smo se odlučili zbog velikog interesovanja zema-lja Evropske unije za naše uređaje. Tokom 2010. godine počinjemo sa izvozom u Ru-muniju, Slovačku, Poljsku...

Što se tiče domaćeg tržišta, tu držimo pri-mat sa svim našim proizvodima. Vrhunski kvalitet rezultat je saradnje sa velikim evrop-skim proizvođačima komponenti kao što su: Danff os, Wilo, Finder, Končar, ali i do-maćim: Magnohrom i NS Radijatori... Naše proizvode možete naći na celoj teritoriji Srbije kod svih veletrgovina i u radnjama koje prodaju materijal za grejanje.

Dugogodišnje iskustvo nam daje za pravo da predlažemo ili kritikujemo pojedina re-šenja u grejanju jer smo dokazali da umemo da napravimo proizvod koji je u potpunosti svetskog kvaliteta. Od objekata u kojima su ugrađeni naši uređaji izdvojili bismo sle-deće: Delta City Beograd, stambeno poslov-ni kompleks Univerzitetski grad Beograd, Metro, Merkator, Tempo centri i veliki broj stambenih jedinica širom Srbije.

I u budućnosti ćemo nastaviti da unapređu-jemo kvalitet proizvoda i da svake godine naše krajnje kupce iznenadimo nekim no-vim proizvodom ■

MIKOTERM – 15 GODINA MIKOTERM – 15 GODINA USPEŠNOG POSLOVANJA I USPEŠNOG POSLOVANJA I

MNOŠTVO KREATIVNIH REŠENJA MNOŠTVO KREATIVNIH REŠENJA U OBLASTI GREJANJAU OBLASTI GREJANJA

Kvalitet i dizajn oduvek su bili prioriteti u poslovanju fi rme Mikoterm. Uz korektan odnos prema partnerima i krajnjim kupcima za 15 godina postojanja Mikoterm je zauzeo značajno mesto na tržištu Srbije, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Crne Gore...

MIKOTERM

Sinđelićeva 418205 Niška Banja

tel/fax: +381 18 4542 002www.mikoterm.com

Blok kotao Compact

(sa gornjim izvodima)

snage6-24kW

Električni kotao TK24

(zidni)snage

6-24kW

Električni kotao TK24

(podni)snage

36-60kW

Blok kotao Compact

(sa donjim izvodima)

snage 6-18kW

autor: Vladimir Ivanović

Proizvodni program čine još i:• El.kotlovi 60-1000kW podni• Kombinovani izmenjivači toplote• Automatike za kontrolu sistema grejanja• Protočni bojleri (uskoro)

Automatika za kontrolui upravljanje

radom gorionika

U sebi ima radni termostat, termometar i nalegajući

termostat kao i sve sigurnosne elemente.

Diferencijalni termostat Solar sa automatskom regulacijom diferencije

Odlikuje se većim stepenom iskorišćenja od svih do sada poznatih uređaja na tržištu.

Eliminator kamenca Q50

Uređaj za otklanjanje kamenca iz sanitarne vode i

iz instalacija kapaciteta do 50 litara/čas.

TEMA broja

43www.build.rs

Delatnost Termoenergetike zasniva se na ra-cionalizaciji potrošnje energije rekonstruk-cijom kondenzno-parne instalacije. Firma projektuje i izvodi sisteme za iskorišćenje otparka i povratak kondenzata u kotlarnicu (zatvoreni sistem povratka kondenzata). U cilju održanja i unapređenja kvaliteta svojih proizvoda i usluga preduzeće Termo-energetika iz Požege je sa kompanijom Ser-tifi kacija stupilo u proces implementacije ISO 9001:2008.

Termoenergetika je osnovana 1995. godine, a osnivač Ratomir Đorđević, diplomirani inženjer mašinstva, bavi se ovom delatno-šću još od 1980. godine kada je po njego-vim nacrtima urađen prvi zvonasti odvajač kondenzata.

Proizvodni asortimanKoncepcija razvoja krenula je od konstruk-cije proizvoda i projektovanja instalacija, a sve u smislu racionalnog korišćenja energije, prvenstveno vodene pare. Godinu dana na-kon osnivanja kupljene su prve mašine koje su montirane u Požegi a fi rma je zapošljava-la samo dva radnika.

Danas fi rma raspolaže novoizgrađenim pro-izvodnim prostorom sa zavidnim mašinskim parkom visoke tehnologije.

Po sopstvenom konstruktivnom rešenju Termoenergetika proizvodi sve tipove odva-jača kondezata kao i regulacione ventile za vodenu paru, vrelu vodu, pitku vodu i druge medijume. Tu spadaju:

regulatori pritiska• regulatori diferencijalnog pritiska• regulatori protoka.•

Pored navedenog, tu su i ventili sa elektro-motornim pogonima i specijalni ventili po zahtevu kupca (uključujući nestandardne ventile sa mogućnošću izrade po crtežu ili uzorku).

Posvećenost struciOsim proizvodnje, preduzeće se bavi i pro-jektovanjem, montažom i puštanjem u rad termoenergetskih instalacija. Stručnjaci Termoenergetike su sa zapaženim uspehom projektovali i destileriju sa sopstvenim teh-nološkim rešenjem. Termoenergetika svoje proizvode redovno izlaže na sajmovima u Beogradu kao i na sajmovima u inostrans-tvu u Moskvi, Plovdivu, Skoplju, Sarajevu, Zenici i Banja Luci.

Naravno, za marljiv rad i posvećenost stru-ci stigla su i brojna priznanja fi rmi Termo-energetika, kao što su na primer: Posebno priznanje Korak u budućnost na sajmu u Beogradu 2001, 2002, 2004. i 2005. godine, diploma 2003. godine na izložbi u okviru kongresa KGH u Beogradu, medalja na izložbi KGH u Beogradu 2008. godine. Ta-kođe, jedan od stručnjaka Termoenergetike 2007. godine je dobio Povelju o priznanju izuzetnog doprinosa procesnoj tehnici za magistarski rad: Analiza i optimizacija desti-

lacionih kolona ■

KONDENZOVANA PARAKONDENZOVANA PARAFORMULA ZAFORMULA ZA

RACIONALIZACIJU ENERGIJERACIONALIZACIJU ENERGIJE

TERMOENERGETIKA

Knjaza Miloša BB 31210 Požega

tel: +381 31 715 094715 095

fax: +381 31 811 808

termoen@eunet.rswww.termoliv.co.rs

REFERENC LISTA

Hemofarm Koncern Zorka Farm, Šabac; Petrohemija, Pančevo; AIK Bačka Topola; Galenika Fitofarmacija, Beograd; Hemijska industrija Hipol, Odžaci; Jedinstvo, Sevojno; Poljoprivredna korporacija Beograd, Padinska Skela; Semi CO, Subotica; Fresh & CO, Su-botica; Big Bull, Bačinci; Somboled, Sombor; Žitopromet, Zaječar; Fiat automobili Srbija, Kragujevac; Vino Župa; JKP Usluga, Odžaci; Merkur Boje i lakovi, Sombor; Mitrosrem, S. Mitrovica; Zlatiborac, Beograd; Victoriaoil; MP Austrotherm, Niš; Swislion-Takovo, Beograd; Fruvita, Beograd; Putevi, Užice; Veterinarski zavodi Zemun i Subotica; Industrija mesa Topola, Bačka Topola; Zdrastveni centar Sv. Luka, Smederevo; Zdrastveni centar Valjevo; Klinički centar Srbije, Beograd; Naftna indu-strija Srbije, Novi Sad; Beogradska pekarska industrija, Beograd; Juho Export, Jagodina; Toplota, Užice; Toplana, Kraljevo ■

Termoenergetika je fi rma specijalizovana za proizvodnju

dela procesne armature i opreme, pružanje konsalting

usluga i inženjeringa. Proizvodni program

Termoenergetike obuhvata:odvajače kondenzata •

hvatače neči• stoće regulatore pritiska bez •

pomoćne energije pre• strujne ventile

regulatore temperature bez • pomoćne energije

otparivače • razmenjivače toplote •

sigurnosne ventile•

TEMA broja

www.build.rs44

Štednja energije - zaštita životne sredine

Sedište: SRB-21220 Bečej, ul. Pece Ferenca 14 Tel: 021-6919-555 Fax: 021-6919-585 E-mail: office@hoval.rs Web: www.hoval.rs

Decentralizovani ventilacioni sistemi pružaju savremena i efikasna rešenja za ventilaciju, grejanje i hlađenje visokih prostorija, stvarajući pri tom prijatne uslove za rad i boravak ljudi.

Multifunkcionalni način rada, grejanje svežim vazduhom, rekuperacija toplote, distribucija vazduha,... samo su neke od karakteristika RoofVent® LHW ventilacionih uređaja za grejanje visokih prostorija, koje svrstavaju ove uređaje u sam vrh decentralizovanih sistema vazdušnog grejanja.

Od svog osnivanja pa sve do današnjih dana, firma Hovalwerk AG iz Švajcarske sa uspehom se nosi sa svim zahtevima koje nameće savremena grejna i ventilaciona tehnika, razvijajući pri tom nove tehnologije i usavršavajući postojeća tehnička rešenja...

Kotlovi sa visokim stepenom efikasnosti, ekstremno niskim emisijama i vrhunskom regulacijom pružaju rešenje i kod najstrožih zahteva.

Hoval CompactGas® niskotemperaturni toplovodni kotao predstavlja idealno rešenje u situacijama kada se zahteva visok kvalitet, pouzdanost i ekonomičnost grejnog sistema.

GREJANJE I VENTILACIJA sa vrhunskom opremom od Hoval-a

Costan rashladne vitrine

Vakos d.o.o. radi sa nekima od najpoznati-jih svetskih proizvođača u oblasti rashlade. Novi dizajni i veća efi kasnost su ono što is-tiče modele izložbenih rashladnih vitrina i svrstava ih u rang remek dela u ovoj oblasti.

Redizajnirane rashladne vitrine daju veću vidljivost izloženim proizvodima. Savršeni sklad estetike i praktičnosti. Ovakav novi dizajn je jednostavniji i harmoničniji i daje svetliji izgled stilizovanoj opremi, koja se savršeno integriše u okolinu.

Tehnološke inovacije omogućavaju stalnu kontrolu temperature unutar rashladnih je-dinica i zahvaljujući Blowing Plate sistemu garantuju optimalne termičke uslove u svakoj tački u rashladnoj vitrini. Inovacioni centri naših dobavljača integrišu najnovije tehno-ligije u skladu sa zahtevima uštede energije.

ServisiranjeVakos d.o.o. u saradnji sa svojim podizvođa-čima vrši servisiranje i montažu rashladnih uređaja po celoj Srbiji. Jedna od fi rmi koja svoje radove i servis obavlja brzo i efi kasno je Frigoled d.o.o. Nova Pazova. Serviseri kompanije Vakos d.o.o. osposobljeni su za odrađivanje najzahtevnijih servisnih zahva-ta na različitim uređajima.

Ukoliko vam je potreban projekat, ponuda za projekat ili ponuda za izvođenje radova, pozovite fi rmu Vakos d.o.o. iz Beograda. Brojne reference u Srbiji, ali i u regionu preko kompanije Vako-Holding, najbolji su razlog za poverenje.

Nakon poziva u posetu će vam doći inženjeri fi rme Vakos d.o.o, ispitaće projekat ili lokaci-ju, i u razgovoru sa vama predložiće vam naj-bolja i najoptimalnija rešenja. Iskustvo i zna-nje garantuju pravilno izvođenje investicije, a kvalitet radova i ugrađene opreme garantuju dugotrajnost i funkcionalnost sistema ■

RASHLADNA RASHLADNA OPREMAOPREMA

PREDSTAVNIŠTVA STRANIH FIRMI:

COSTAN• – rashladna oprema zatrgovine (vitrine, ormari, komore)DAIKIN• – oprema za hlađenje i klimatizacijuOSCARTIELLE• – rashladna opremaza trgovine (vitrine, ormari, komore)BONNET NÉV• É – rashladna opremaza trgovine (vitrine,ormari, komore)INCOLD • – komore za hlađenjei duboko zamrzavanje za trgovineFRAMEC• – rashladna opremaza trgovine i oprema za duboko zamrzavanje ■

Preduzeće Vakos d.o.o. Srbija,

zvanično je osnovano2007. godine kao

samostalno pravno lice, koje posluje u sastavu

kompanije Vako – Holding.Kompanija je 2009. godine

proslavila svoj 40. rođendan.

VAKOS d.o.o.

Bulevar Mihajla Pupina 10z/3lokal br. 87

11070 Novi Beogradtel:+381 11 311 04 06

fax: +381 11 311 88 28mob: +381 60 555 31 00

555 31 02

offi ce@vako.siwww.vakos.rs

Delatnost preduzeća Vakos d.o.o:• nabavka, prodaja, montaža i ser-

visiranje rashladnih vitrina, komora i agregata

• montaža objekta po sistemu ključ u ruke

• inženjering za mašinske i elektro instalacije

u klimatizaciji• nabavka i prodaja reklamnih

frižidera – Vako program

vitrina Rossinivitrina Rossini

centralacentrala

rashladna komorarashladna komora

vitrina Lionvitrina Lion

TEMA broja

www.build.rs46

Podno grejanje i efekti aku-mulirane temperature

Sistem za grejanje prostora porodične kuće u Kragujevcu zasniva se na upotre-bi električnog kotla Oganj tip 3 i podnog grejanja sa aluplast cevima.

Prenos toplote sa cevi na cementnu košu-ljicu i dalje na granitne pločice (što je slučaj u navedenom primeru), poboljšava se apli-kacijama od metala u vidu leptir-pločica. One se postavljaju na cevi i prilikom iz-livanja cementne košuljice ostaju duboko u njoj (veličine su oko 10x12cm). Tako se temperatura sa cevi prenosi na ove metalne pločice koje je zatim distribuiraju 40 puta brže celom svojom površinom u termalnu masu poda, jer je prolazak tolpote kroz metal 40 puta brži.

Na taj način se, sa istom količinom vode i cevi, višestruko povećala površina grejnih tela u podu, odnosno, u ovom slučaju – cevi. Izbor poda veoma je važan kod podnog grejanja i ima veliku važnost za energetsku efi kasnost celog sistema grejanja. Apsolutno se prepo-ručuju podovi od kamena, poliranog betona, keramičkih pločica, itd. Ovim podovima se daje prednost u odnosu na klasičan masivni parket, laminat i druge podove na bazi dr-veta, iz tog razloga što oni imaju sposobnost velike akumulacije temperature ali i zato što ne predstavljaju termoizolacioni sloj između cevi i prostorije koju treba grejati.

Ova karakteristika omogućava korišćenje jeftine noćne struje za postizanje želje-nog temperaturnog nivoa u podu koji će masa materijala akumulirati i emitova-ti u toku celog dana i na taj nacin izbeci uključivanje u 4 puta skupljoj prvoj tarifi .

Na primeru porodične kuće u Kragujevcu skica računice izgleda ovako:1. unutrašnja površina kuće je 150m2

2. cementna košuljica zajedno sa granitnim pločicama ima debljinu od 7-8cm3. sledi da je zapremina toplotne mase (beto-na) za akumulaciju temperature oko 12m3.

Prvi rezultati pokazuju (iako izolacija na objektu nije upotpunosti dovršena) da u ovako dobro izolovanom objektu kada se u toku trajanja sedmočasovne jeftine struje temperatura poda zagreje na 27°C u prosto-rijama bude oko 24°C. Za period osamnae-stočasovne skupe struje temperatura u pro-storijama opadne za 3°C odnosno na 21°C tako da se grejanje ne mora uključivati do sledece jeftine tarife.

Za slabije izolovane objekte nego što je ovaj u Kragujevcu, i tamo gde nije insta-lirano podno grejanje (klasično radijator-sko grejanje), može se dodati rezervoar za akumulaciju tople vode (oko 1.000 litara) koji će imati ulogu akumulatora toplote.

Toplotna izolacija i toplotni gubici objekta

Naravno, treba uzeti u obzir da je prikaza-na računica toplotnog efekta akumulacione mase poda moguća samo ukoliko je objekat dobro izolovan. U ovom primeru, izolacija porodične kuće u Kragujevcu urađena je preko domaćih standarda i u rangu je zah-tevane izolacije za objekte najvišeg nivoa energetske efi kasnostu u Zapadnoj i Cen-tralnoj Evropi, i Skandinaviji.

Toplotna izolacija fasade sastoji se od slo-ja od EPS-a debljine 20cm, sa dodatkom grafi ta (sivi stiropor). U pitanju je proizvod Austrotherm EPS® AF 120 Plus, čije su karakteristike oko 20% bolje od klasičnog EPS-a (beli stiropor), pa ovaj sloj zapravo ima toplotne karakteristike sloja običnog stiropora od 24cm.

S obzirom da propisi u Srbiji zahtevaju izo-laciju ovog tipa debljine 8cm, a da je naža-lost, veoma česta građevinska praksa da se postavlja kontaktna fasada (demit) sa EPS-om debljine 5cm, pa i manje, jasno je da energetske karakteristike porodične kuće u Kragujevcu imaju tri do pet puta bolju pola-znu osnovu – tri do pet puta bolju izolaciju! Detaljnije o instalaciji fasade i efektima pi-sali smo u prethodnom broju Build-a.

Kotao Oganj – ključ sistema za grejanjeKada su ispunjeni preduslovi: dobra izo-lacija i razveden efi kasan sistem grejanja, potrebna je još samo prava iskra. Iskru koja oživljava ceo sistem u ovom slučaju činiće električni kotao tipa Oganj 3 – o kom smo pisali u nekoliko prethodnih brojeva (na fotografi ji iznad, dostupno i na sajtu www.build.rs) ■

PRIMER POTROŠNJE ZA KUĆUU KRAGUJEVCU (decembar 2009.)

• dnevna potrošnja 50-70kW• mesečno 2.000kW jeftine struje(od toga 400kW u crvenoj zoni)• prosečna cena oko 2din/kW

• račun oko 4.000 dinara – manje od 50 evra za grejanje za kuću od 150m2 ■

ELEKTRIČNI KOTAO OGANJELEKTRIČNI KOTAO OGANJ

ISKRA KOJA POKREĆE SVEISKRA KOJA POKREĆE SVE

KATANA

Miloja Radosavljeića 7034000 Kragujevac

tel: +381 34 326 003tel/fax: +381 34 326 059

mob: +381 63 611 570szrkatana@gmail.comszr katana@verat.net

www.katana.rs; www.thermosub.com

Imate dobro izolovan objekat?Imate efi kasan sistemza grejanje?Onda vam nedostaje samovarnica koja treba da ga oživi...

Električni kotao tipa Oganjpredstavlja rešenje koje nezahteva posebne energente,mnogo prostora i skupepriključke, a imajuci u vidu daradi na sasvim drugačijemprincipu od klasicnih el. uređaja (voda je u funkciji grejača) kotao će trošitiminimum električne energije potrebne da bi sistem efi kasno ispunjavao svoj zadatak.

Zato prvo pitanje nije:koliko troši vaš kotao, već:koliko troši vaš objekat?

pločice za montažu na pločice za montažu na cevi u podnom grejanjucevi u podnom grejanju

objekat u Kragujevcuobjekat u Kragujevcudecembar 2009. godinedecembar 2009. godine

celokupna podstanicacelokupna podstanicaOganj 3 – dole desno Oganj 3 – dole desno

(crno)(crno)

TEMA broja

47www.build.rs

Među kotlovima snage od 20 do 300kW najmanji model, naziva se TKAN 1, ima snagu od 20 do 35kW, što u srednje izo-lovanom objekatu sa prosečnim toplotnim gubicima, pokriva površine grejanja od 100 pa sve do 160/170m2. Sam naziv TKAN (trajnožareći kotao automatskog nalaganja) govori nam da je kotao moguće koristiti i sa klasičnim čvrstim gorivom.

Prednosti u eksploataciji kotla na pelet TKAN u odnosu na klasične kotloveAutomatizovanost procesa sagorevanja – Kotao se automatski potpaljuje upotrebom elektro grejača koji je u osnovi ložišta.

Mogućnost kontrole rada – Moguća ugra-dnja sobnog termostata koji se može vre-menski programirati tako da u narednih sedam dana prati željene režime rada.

Veliki magacin goriva – Najmanji kućni kotlovi imaju skladište u koje stane do 220kg peleta, što zavisi od njegove specifi č-ne težine.

Ovo pruža mogućnost korišćenja kotla od 3 do 7 dana bez ponovnog punjenja, u zavi-snosti od spoljne temperature i režima rada kotla.

Lakše čišćenje kotla – Pepeo od sagoreva-nja peleta po svojoj strukturi znatno je lakši za čišćenje nego pepeo drveta i uglja i manje agresivan po zidove kotla, 100kg sagorelog peleta ostavlja za sobom svega 1kg pepela.

Ekološki aspekt – Zbog potpunijeg sagore-vanja i većeg stepena iskorišćenja pelet ima smanjenu emisiju štetnih gasova u odnosu na sagorevanje drugih čvrstih goriva, npr. drveta i, naročito, uglja.

Bolji stepen iskorišćenja – Svakako je sam proces sagorevanja efi kasniji nego kod kla-sičnih čvrstih goriva i to iz najmanje tri ra-zloga:

proces se odvija u uslovima prinudne pro-• maje zbog upotrebe ventilatoravlažnost peleta ne sme da bude iznad 7% • automatika ima informaciju kolika je tem-• peratura dimnih gasova na izlazu – ako ova temperatura dostigne prevelike vrednosti kotao se gasi i ide u standby režim sve dok se pripreme za njegov rad ne otklone.

Firma Radijator-Inženjering kotlove TKAN počela je da proizvodi pre tri godi-ne kada je pelet u većoj meri počeo da se pojavljuje i u Bosni i Hercegovini. Iskustvo u proizvod nji kotlova na pelet ipak je dale-ko veće jer Radijator-Inženjering proizvodi ove kotlove već sedam godina, i to po doku-mentaciji austrijskih proizvođača.

Međutim, ovi modeli, zbog viših cena koje su u skladu sa vrhunskim kvalitetom, ne predstavljaju izrazito komercijalni proizvod za tržište bivše Jugoslavije.

Proizvođač Radijator-Inženjering za TKAN kotlove daje garanciju od dve go-dine.

Prodavci TKAN kotlova na pelet su: Doming, Beograd; Ecos, Vitez; Džoni Kom, Svilajnac i Dom-Komerc, Jagodina. Trenutna proizvodnja kotlova na pelet Radijator-Inženjeringa je 1.000 komada godišnje a interesovanje kupaca za TKAN kotlove je premašilo sva očekivanja proiz-vođača ■

SVE PREDNOSTI SVE PREDNOSTI KOTLOVA NA PELETKOTLOVA NA PELETTKAN PROGRAMTKAN PROGRAM

RADIJATOR INŽENJERING

36000 Kraljevo-Grdica Živojina Lazića Solunca 6

tel: +381 36 399 140399 150

fax: +381 36 391 941

radijator@tron-inter.netwww.radijator.rs

Radijator-Inženjering bavi se prvenstveno proizvodnjom

kotlova na čvrsto i tečno gorivo, instalacijom centralnog

grejanja, kao i izradom metalnih konstrukcija.

Iz bogatog proizvodnog programa ovom prilikom

izdvajamo kotlove na pelet...

Kotlovi se proizvode u snagama od 20 do 300kW, a zahvaljujući

širokom asortimanu ponude modela moguće je naći

optimalno rešenje za svaki objekat – što znači uštedu

troškova i komfor u prostoru

RADIJATOR INŽENJERING NAJBOLJI IZVOZNIK ZA 2008. GODINU

Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza SIEPA dodelila je nagradu za naj-boljeg izvoznika u 2008. godini, u katego-riji malih i srednjih preduzeća, preduzećuRadijator inženjering d.o.o iz Kraljeva.

Nagrada je uručena 10. decembra 2008. godine, na svečanoj ceremoniji u Skupštini grada Beograda.

Dodeli nagrada prisustvovali su predse-dnik Vlade Srbije Mirko Cvetković, ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić, ministar telekomunikacija i informa-tičkog društva Jasna Matić i direktor SIE-PA Vesna Perić ■

TEMA broja

www.build.rs48

Preduzeće A.D. Alfa Plam iz Vranja os-novano je 1948. godine, i danas zapošljava oko 900 radnika. Metaloprerada je os-novna delatnost preduzeća, pre svega proizvodnja robe za široku potrošnju, izrada metalne ambalaže, alata i dr.

Godišnja proizvodnja peći na čvrsta, tečna i gasovita goriva, i štednjaka na struju, struju-gas iznosi preko 160.000 jedinica. Asorti-man proizvodnje proširuje se u skladu sa potrebama tržišta, a u cilju povećanja kvali-teta izrade proizvoda uvode se nove teh-nologije koje garantuju kvalitet potvrđen ISO standardom.

Svoje proizvode Alfa Plam plasira na neko-liko tržišta Evrope. Pre svega to su zemlje u okruženju: BiH, Hrvatska, Makedonija, Bugarska, Albanija, Mađarska, ali i Sloven-ija, Italija i Rusija, a sve veće interesovanje postoji i u zemljama zapadne Evrope.

U skladu sa sa uvođenjem najnovije teh-nologije u svetu i zemljama Evropske unije, Alfa-Plam je obogatio sopstvenu proizvod-nju i srpsko tržište proizvodom koji nedvos-misleno dokazuje opredeljenost preduzeća da i u budućnosti bude značajno ime domaće metalne industrije i siguran i odan prijatelj brojnih domaćinstava i poslovnih prostora u Srbiji i regionu – peć za sagorevanje peleta Alfa Pelet.

Pelet – obnovljivo gorivoPelet je gorivo izrađeno od drvne mase, bez hemijskih dodataka, i apsolutno nije štetno po zdravlje čoveka i okolinu. Proiz-vodi se kao i briketi – od drvnih ostataka u specijalno dizajniranim presama.

Pod pritiskom se iz drvnih komadića oslobađa celuloza koja dobija vezivna svoj-stva i zadržava piljevinu u komadićima valj-kastog oblika.

Razlika je u tome što su peleti manjih di-menzija od briketa i njihova prozvodnja zahteva znatno manju potrošnju energije za rad mašina. Mašina u kojoj se proizvodi pelet naziva se peletirka. Druga prednost manjih dimenzija peleta jeste to što jednaka masa peleta i briketa ne zauzima i jednako prostora, što daje efi kasniji transport, pako-vanje i rukovanje u prostoriji gde se nalazi peć za grejanje.

Pri sagorevanju ostaje minimalna količina pepela, tako da se čišćenje peći u kojima pelet sagoreva može obavljati samo jednom nedeljno. Pelet je veoma visoke kalorične moći – do 5,4kWh/kg.

Jednostavno i lako se koristi. Pakuje se i prodaje u plastičnim džakovima od po 15kg, što je dovoljno za grejanje tokom 35 sati.

Alfa Pelet – savremena pećAlfa Pelet je peć najnovije generacije iz asortimana preduzeća Alfa Plam koja kao gorivo koristi – pelet. Visok stepen au-tomatizacije koji postiže učiniće da peć Alfa Pelet veoma brzo postane drag član vašeg domaćinstva.

Mogućnost programiranja režima rada za period od sedam dana obezbediće vam željene uslove uz štedljivo korišćenje pe-leti. Dodatno, mogućnost programiranja peći olakšava njeno korišćenje za članove domaćinstva svih uzrasta.

Za peć Alfa Pelet proizvodač daje ga-ranciju dve godine. Proizvođač takođe obezbeđuje snabdevanje peletom. Kvali-tetna servisna podrška jeste standard koji se u preduzeću Alfa Plam podrazumeva. Kod kupovine peći Alfa Pelet obezbeđen je transport, montaža, puštanje u rad i obuka za korišćenje u objektu kupca ■

ALFA PELET OBNOVLJIVA ENERGIJA

U VAŠEM DOMU

ALFA-PLAMAkcionarsko društvo Metalna idustrija

Radnička 1; Poštanski fah 85; 17500 VranjeTelefoni:

Centrala + 381 17 421 121; 421 122Prodaja: 017 423 280

Uvoz-izvoz: 017 422 751tel/fax: +381 17 424 808

(fi nansije) 421 552 Predstavništvo:

Krunska 26; 11000 Beogradtel: +381 11 32 38 520; 32 42 033

tel/fax: +381 11 32 38 145

fi rma@alfaplam.rs; www.alfaplam.rs

TEHNIČKE KARAKTERISTIKE PEĆI ALFA PELET:

kapacitet rezervoara za pelet 23kg

stepen iskorišćenja 83%

prečnik dimovnog priključka 80mm

minimalna promaja dimnjaka 2Pa

optimalna promaja dimnjaka 12Pa

maksimalna izlazna snaga električne energije

450W

težina peći 110kg

Alfa Plam spada u red najvećih proizvođača grejnih aparata u Srbiji. Najveći deo svojih proizvoda plasira na inostrana tržišta i jedan je

od naših najvećih izvoznika ovih proizvoda.U skladu sa razvojem svesti o održivom razvoju i orjentaciji tržišta na

obnovljive izvore energije i energetsku efi kasnost, Alfa Plam je razvio poseban proizvod – Alfa Pelet, peć za sagorevanje peleta

ALFA PELET OBNOVLJIVA ENERGIJA

U VAŠEM DOMUAlfa Plam spada u red najvećih proizvođača grejnih aparata u Srbiji.

Najveći deo svojih proizvoda plasira na inostrana tržišta i jedan jeod naših najvećih izvoznika ovih proizvoda.

U skladu sa razvojem svesti o održivom razvoju i orijentaciji tržišta na obnovljive izvore energije i energetsku efi kasnost, Alfa Plam je razvio

poseban proizvod – Alfa Pelet, peć za sagorevanje peleta

TEMA broja

49www.build.rs

50 www.build.rs

Središnja oblast Turske, Kapadokija, u sebi krije malo poznati građevinski fenomen – više stotina podzemnih naselja isklesanih u vulkanskoj steni. Najveće je otkriveno u blizini grada Derinkuju (Derinkuyu) – procenjuje se da je moglo primiti od 25 do 50 hiljada ljudi odjednom.

Derinkuju je vekovima svojim imenom na-glašavao tajnu koju krije (derin kuyu - tur. duboki izvor). Nalazi se u provinciji Nevše-hir koja, zajedno sa oblašću Kajseri, krije

preko 200 naselja sa najmanje dva podze-mna nivoa. Među njima, oko 40 gradova ima tri ili više ovakvih etaža koji sežu i nekoliko desetina metara u zemlju. Do danas je samo desetina ovih gradova dostupna turistima u potpunosti ili delimično.

Po do sada dostupnim podacima prvi gradi-telji u mekanoj vulkanskoj steni u Kapado-kiji bili su Frigijci, u VIII i VII veku p.n.e, tj. pred kraj svoje države koja je prethodnih pet vekova važila za najsnažniju u Maloj Aziji. Najstariji zapis o podzemnim gradovima potiče iz IV veka p.n.e. U III i IV veku ovde su živeli hrišćani pre nego što je 313. zau-stavljen progon hrišćana u Rimskom car-stvu. U doba Vizantije znatno su prošireni kapaciteti usled potrebe da se stanovništvo zaštiti od arapskih plemena koja nadiru od VII veka n.e.

Podzemni Derinkuju otkriven je 1963. go-dine, a za posetioce je otvoren šest godina kasnije. Ima jedanaest nivoa (koliko je po-znato), spušta se na dubinu od 85m (radi poređenja: visina Hrama svetog Save u Be-ogradu je 82m zajedno sa krstom na vrhu centralne kupole).

Dok istraživanja još uvek traju, za turističke posete otvoreni su delovi samo na prva dva nivoa (oko 10% površine), a dublje u grad mogu sići samo arheolozi ■

PODZEMNI GRADOVI

KAPADOKIJE

Proizvodni program:

tip MTR, snage 18-80kW

tip MVS, snage 25-140kW

tip M, snage 17 i 23kW

tip ETAŽ 25kW

tip MSC, snage 20-300kW

tip FERNANDO, snage 20 i 30kW

Tradicija 30 godina u proizvodnji kotlova na čvrsta, tečna i gasovita goriva

Tradicija 30 godina u proizvodnji kotlova na čvrsta, tečna i gasovita goriva

INFRASTRUKTURA PODZEMNOG GRADA

Snadbevanje grada vodom obezbeđivala je podzemna reka (dubok izvor po kome je grad i dobio ime). Ukupno 52 vertikalna kanala činili su krvotok grada: u mirnodop-skim uslovima služili su kao bunari kroz koje se mogla zahvatiti voda iz podze-mnih vodotokova, u slučaju opasnosti neki od kanala imali su udubljenja i služili kao merdevine u steni, a kada bi stanovništvo sišlo u podzemni grad tražeči sklonište, ovi kanali služili su kao ventilacija celog grada (na fotografi jama ispod je pogled na ven-tilacione kanale/bunare, odozdo i odozgo).

Mnogi kanali visoki su i po 30m, a najveći ventilacioni kanal visok je 55m!

Sa ovako rešenom infrastrukturom, i te-škim kružnim kamenim vratima koja se brzo zat varaju, Derinkuju je predstavljao bezbedno utočište za duži period. Naime, u gradu su pronađene škola, crkva, staje za stoku, ostave za čuvanje hrane, odaje za spavanje, za higijenu... ■

PODZEMNI GRADOVI

KAPADOKIJE

zanimljivosti

DerinkujuDerinkuju

Efi kasna logistika u kompaniji može značajno da popravi njeno poslovanje, jer uvećava mogućnosti odgovora na mode-ran ritam života, koji diktira brze i efi -kasne modifi kacije. Bilo da samo planirate da kompjuterizujete svoje skladište, ili da planirate sasvim nove, moderne prostori-je, Trimo će Vam obezbediti rešenje skro-jeno prema Vašim potrebama.

Klasično skladišteKod klasičnog skladišta regalni sistem i konstrukcija su odvojeni, a konstrukcija samo podržava jedinicu skladišta. Ovakva skladišta obično su niža (do 14 metara). Koristi od klasičnog skladišta jesu jedno-stavna izgradnja i veća prilagodljivost pro-stora (moguće je lako promeniti prvobitno namenjenu funkciju).

Kompletno rešenje visoko-regalnih skladišta – VRSTrimovo kompletno rešenje za visoko-regalno skladište namenjeno je svima koji žele da poprave svoju troškovnu efektivnost i da na najbolji način iskoriste raspoloživi prostor. Rešenje je pogodno za skladištenje proizvoda, ulaznih i izlaznih materijala i poluproizvoda. Takođe, imamo i rešenja pripremljena za zahtevnije izazove.

Ponuda i prednosti Trimo logističkih skladištaPonuda kompanije Trimo inženjering logističkih skladišta obuhvata: anali-

zu postojećeg skladištenja, konsultaci-je i pripremu projektnog dokumenta,izbor optimalnog projektnog rešenja, planiranje i projektovanje izabrane op-cije, realizaciju i izgradnju izabranihprojektnih rešenja, obuku korisnika, održa-vanje i servisiranje.

Prednosti ponude Trimo inženjeringa za logistička skladišta svih tipova jesu: mini-miziranje skladišnih troškova, optimizacija procesa, efi kasno iskorišćenje prostora, pot-puna kontrola inventara putem upotrebe softvera, individualno i inovativno komplet-no rešenje, prilagođeno klijentu.

Logistika je sektor koji se veoma brzo razvija i čini okosnicu Logistika je sektor koji se veoma brzo razvija i čini okosnicu uspeha globalne privrede. Trimov odgovor na taj razvoj je uspeha globalne privrede. Trimov odgovor na taj razvoj je obezbeđivanje remek-dela tehnologije – logističkog rešenja koje obezbeđivanje remek-dela tehnologije – logističkog rešenja koje iskorišćava prednost modernih logističkih procesa na inovativan iskorišćava prednost modernih logističkih procesa na inovativan način, prevazilazi ograničenja datog prostora i optimizuje i način, prevazilazi ograničenja datog prostora i optimizuje i nadgrađuje ga najefi kasnijim ulaznim i izlaznim procesimanadgrađuje ga najefi kasnijim ulaznim i izlaznim procesima

TRIMOTRIMOINŽENJERINGINŽENJERING

Unutrašnjost Trimo Unutrašnjost Trimo visokoregalnog skladišta visokoregalnog skladišta

u Trebnju, Slovenijau Trebnju, Slovenija

www.build.rs52

promo

Visokoregalna građevina

Visokoregalnom građevinom nazivamo spoljašnji deo visokoregalnog skladišta, tj. onaj deo koji se vidi. Nju čini čelična regalna konstrukcija, fasada i krov, a kvalitet Trimo rešenja za svaki od ovih elemenata dobro je poznat na tržištu.

Čelična konstrukcija igra centralnu ulogu kao središnji element VRS. Ona čuva ambalažne jedinice u regalnom sistemu i obezbeđuje stabilnost zgrade.

Fasada je napravljena po Trimo estetskim standardima, od precizno i pažljivo obliko-

vanih fasadnih panela, od kvalitetnih oda-branih materijala sa vrhunskim tehničkim karakteristikama.

Krov – Trimo je razvio i sistem za ravne krovove koji omogućava bolje iskorišćenje prostora sa manjim nagibom.

VRS transportni sistemKarakteristike transportnog i manipula-tivnog sistema (robom u unutrašnjosti) su: automatska identifi kacija, kontrola teži-ne transportne skladišne jedinice (palete), transport sa regala na odgovarajuću pozici-ju, potpuno automatizovana procedura.

Sistem upravljanja skladištem

Bez obzira na tip skladišta i tehnologiju, os-nova raspolaganja dobro vođenim, visoko-kvalitetnim i modernim skladištem jeste računarski sistem za upravljanje skladištem.

Sistem upravljanja skladištem omogućava: konfi guraciju i optimizaciju skladištenja, komunikaciju sa glavnim kompjuterskim sistemom (ERP, npr. SAP), uspostavlja-nje transporta skladišnih jedinica (palete), upravljanje svim unutrašnjim pomeranjima materijala, delegiranje zadataka u skladu sa prioritetima, pristup informacijama i količinama za svaku paletu u skladištu urealnom vremenu, uredno inventari-sanje skladišta, optimizaciju skladišta kada ono nije u funkciji (priprema pale-ta za sledeći dan), obaveštavanje o svim operacijama u sistemu, web-konekciju sa WMS provajderom ■

TRIMO INŽENJERING

Bulevar Arsenija Čarnojevića 99 b11070 Novi Beograd

tel: +381 11 21 29 724fax: +381 11 21 29 726

offi ce@trimo.rswww.trimo.rs

Visokoregalno skladišteVisokoregalno skladišteu krugu fabrike Trima u u krugu fabrike Trima u Trebnju, Slovenija. Trebnju, Slovenija. Fasada je napravljena od Fasada je napravljena od Trimo Multivario panelaTrimo Multivario panelakoji menjaju boju u zavisnosti koji menjaju boju u zavisnosti od doba dana i količine svetlostiod doba dana i količine svetlosti

LOGISTIKA: LOGISTIKA: SKLADIŠTASKLADIŠTA

53www.build.rs

Ponuda Kingspan sendvič panela zasniva se na četiri tipa ispune panela:

kamena vuna• poliuretan• IPN• krovno-svetlosni paneli. •

U 2008. godini, kompanija Kingspan d.o.o, na teritoriji Srbije isporučila je preko 200.000m2 samo krovnih panela. Naime, Kingspan raspolaže širokim spek-trom krovnih panela: trapezoidnih i ravnih, sa različitim tretmanom površinskog sloja i asortimanom boja i tekstura.

Sendvič panel KS1000 XD

Posebno treba pomenuti sendvič panel tipa KS1000 XD (X-Dek). To je panel sa Fire-safe IPN jezgrom specijalno dizajniran za izvođenje ravnih krovova na kojima se na-laze sve vrste vodootpornih membrana i čiji su nagibi oko 1° (2%).

Primenljivi su na čeličnim i drugim krov-nim sistemima, pri čemu minimalna tem-peratura unutar objekta mora da bude viša od 5°C. Poseduju odličnu toplotnu izolaciju, odličnu otpornost na koroziju, kao i dobar indeks redukcije zvuka.

Ono po čemu se takođe ističu jeste i izuzet-no visoka nosivost pa se mogu ugrađivati na rasponima koji su za izolacione panele bili nezamislivi u prošlosti. Poseduju vatro-otpornost NRO klasifi kacije, jednostavni su i brzi za ugradnju (jedna operacija umesto tri) i garantuju vrhunsku izolaciju ■

Kingspan je vodeća svetska Kingspan je vodeća svetska kompanija u oblasti dizajna, kompanija u oblasti dizajna, proizvodnje i prodaje proizvodnje i prodaje izolacionih krovnih i zidnih izolacionih krovnih i zidnih visokokvalitetnih sistemavisokokvalitetnih sistemaza građevinarstvo. za građevinarstvo. Pored fasadnih sistema, Pored fasadnih sistema, o kojima je bilo reči u ranijim o kojima je bilo reči u ranijim izdanjima, Kingspan proizvodi i izdanjima, Kingspan proizvodi i izolacione sendvič panele za krovne izolacione sendvič panele za krovne sisteme objekatasisteme objekata

KINGSPANKINGSPANKROVNI IZOLACIONI KROVNI IZOLACIONI

SENDVIČ PANELISENDVIČ PANELI

KINGSPAN PONUDA IZOLACIONIH SENDVIČ PANELA ZA OBLAGANJE KROVOVA

KS1000 RW je trapezoidni krovni sistem sa vidljivim kačenjem za nagib krova 4° i više (7%) i postavlja se od slemena do strehe

KS1000 SX je trapezoidni krovni sistem sa vidljivim kačenjem za nagib krova 4° i više (7%) i postavlja se od slemena do strehe

KS1000 SM je sistem krovnih ploča sa membranom koji koristi unutrašnju platformu za pričvršćivanje, pričvršćujući direktno za konstrukciju. Pogodan je za ravne krovove i krovove pri nagibu od 0,5° i više (1%), kao i za zakrivljene krovove, a paneli se postavljaju od slemena do strehe

KS1000 RM je sistem krovnih ploča sa membranom koji koristi unutrašnju platformu za pričvršćivanje, pričvršćujući direktno za konstrukciju. Pogodan je za ravne krovove i krovove pri nagibu od 0,5° i više (1%), kao i za zakrivljene krovove, a paneli se postavljaju od slemena do strehe

KS1000 FF je trapezoidni krovni sistem sa vidljivim kačenjem kada je nagib krova 5° i više (8,5%), gde se paneli postavljaju od slemena do strehe. Ima povećan nivo vatrootpornosti

KS1000 RW/GRP krovni svetlarnik je fabrički spojeni dvoslojni element pogodan za korišćenje samo sa KS1000 RW i SX krov-nim panelima, i gde je nagib krova 7° i više (12%), za krovove gde se paneli postavljaju od slemena do strehe

KS1000 RT crepni panel, tradicionalnog izgleda sa modernom tehnologijom je krovni sistem koji koristi vidljivo kačeći metod pričvršćivanja i pogodan je za građevinsku primenu gde je nagib krova 12° i više (21%), za krovove gde se paneli postavljaju od slemena do strehe

Detaljnije informacije o svim ovde navedenim, ali i drugim proizvodima kompa-nije Kingspan, možete pronaći na sajtu ili se raspitati direktno kod zastupnika i distributera za tržište Srbije, Crne Gore i Makedonije – Kingspan d.o.o ■

KINGSPAN

Partizanske avijacije 18/I/1311070 Novi Beograd

tel: +381 11 21 29 837

info@kingspan.co.rswww.kingspan.co.rs

www.build.rs54

promo

Savremeni izolacioni sendvič paneli sa IPN FireSafe vatrootpornom ispunom,

ekološki i energetski efikasni

Kingspan d.o.o. BeogradPartizanske avijacije 18/I/1311070 Novi BeogradTel. 011/2129 837Fax. 011/2129 838Mail: info@kingspan.co.rswww.kingspan.co.rs

Godine 2006. preduzeće VOS prelazi u privatno vlasništvo pod nazivom VOS-System zadržavajući proizvodni program iz oblasti stočarstva. Vremenom, prila-gođavajući poslovanje uslovima na tržištu i unapređujući proizvodne procese i kapa-citete stalnim ulaganjem u opremu i teh-nologiju VOS-System širi delatnost i na druge oblasti, naročito građevinarstvo.

Delatnost preduzeća VOS danas čini: proizvodnja pocinkovanih montažno-• demontažnih hala proizvodnja dekorativnih pocinkovanih• i plastifi ciranih ogradaproizvodnja kapija sa i bez• automatskog otvaranja proizvodnja ventilatora i• ventilacione opremeuslužno sečenje vodenim mlazom • uslužno plastifi ciranje do 2,5m visine• i 13m dužineuslužno sečenje limova na makazama• do dužine od 3m (debljina 4mm)uslužno savijanje limova na • apkant i apipong presama do dužine od 6m.

Savremena tehnologija razvoja metalnih pocinkovanih konstrukcija ostvarila je ide-ju izgradnje objekta sa što manje utrošenog

materijala i novčanih sredstava, uz brzu i laku montažu i preciznu izradu.

Ovakav konstruktivni sistem ispunjava sve svetske standarde koji važe za izgradnju objekata različite namene (poslovni prosto-ri, magacini, skladišta, sportske hale, monta-žne farme i dr).

VOS-System bazira projektovanje pocinko-vanih konstrukcija na primeni C ,Z, ∑ i Ωpocinkovanih profi la sa unapred perfori-ranim otvorima na profi lima. Širok dija-pazon veličina profi la i debljina materijala (do 420mm i debljine od 0,5mm do 4 mm) sa sigurnošću nam omogućava rešenje svih zahteva tržišta kao i neograničenu širinu primene tih profi la.

Razvoj primene ovih profi la stvorio je dva posebna tipa montažnih konstrukcija – Compact i Compact + (plus):

Compact• konstrukcije se formiraju ve-zom dva ∑ profi la pomoću veznih ploča čime rešavamo raspone do 18m bez sre-dnjih oslonacaCompact +• konstrukcije se formiraju primenom dva ∑ i dva C profi la čime se dobija mogućnost savladavanja raspona i do 30m bez srednjeg oslonca ■

PREDNOSTI LČPK KONSTRUKCIJA

Osnovu lakih čeličnih pocinkovanih konstrukcija – LČPK čine C, Z , Ω i ∑ profi li širine od 175mm do 420mm i debljine lima od 1,5mm do 4mm. Kombinacijom ovih profi la formiraju se noseći stubovi, glavne rešetke kao i svi sekundarni nosači. Time se ostvaruju izuzetne statičke karakteristike a sami sastavni elementi konstrukcije omogućavaju 20 do 30% lakšu konstrukciju od klasičnog sistema gradnje.

Primer: kompletna konstrukcija sa svim sekundarnim krovnim i bočnim nosačima, uključujući i stope, zatege kao i vijačnu robu, kreće se od 18 do 25kg/m² zavisno od visina objekta i klimatskih uslova.

kombinacija oblika preseka i kvaliteta čelika • rezultira optimalnom krutošću i jačinom u odnosu na težinu elemenataprofi li se izrađuju iz rolni toplopocinkovanog • lima sa nanosom cinka od 275gr/m²izuzetna antikoroziona zaštita omogućava • vek trajanja preko 50 godina a sa dodatnim farbanjem i daleko dužesmanjenje troškova kod protivpožarne • zaštiteprobijanje svih otvora neophodnih za • sklapanje pre same profi lacije profi la sa tačnošću ±0,1mm što omogućava izuzetnu preciznost kod montaže objektakompletno sastavljanje konstrukcije vrši • se pomoću visokokvalitetnih vijaka što isključuje bilo kakvo varenje na objektu a pri tome daje mogućnost da se objekat tretira kao montažno – demontažniprimena ovakvih konstrukcija omogućava • veliku fl eksibilnost u projektovanju, daje mogućnost brze proizvodnje kao i maksimalno iskorišćenje utroška materijala jer ne zahteva vezu sa standardnim dužinama klasičnih profi laprosta i izuzetno brza montaža (primer: • 1.000m² 5 ljudi montira za 4 do 5 radnih dana)značajno manja cena transporta (primer: • hala površine 500m² moze se prevesti u jednom kamionu)montaža objekta ne zahteva rad velikih • dizalicatežina konstrukcije takođe značajno utiče • na smanjenje troškova kod izrade temeljnih stopa kao i važećih greda čak i do 30% ■

SAVREMENA TEHNOLOGIJA PROIZVODNJESAVREMENA TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE

LAKIH ČELIČNIH LAKIH ČELIČNIH POCINKOVANIHPOCINKOVANIHKONSTRUKCIJAKONSTRUKCIJA

Compact +Compact

www.build.rs56

promo

Dekorativni ogradni paneli služe za ograđivanje industrijskih objekata, škol-skih dvorišta, parkova, sportskih terena, stambenih objekata i za druge namene u zavisnosti od potrebe kupaca.

Ogradni paneli svih tipova proizvode se od pocinkovane zice Ø5 i Ø6 sa uobičajenom prekidnom silom od 560 do 610N/mm. Dodatna plastifi kacija standardnim polie-ster bojama omogućuje izuzetnu antikoro-zionu zaštitu i dug vek trajanja.

Prednosti dekorativnih panela su cena, du-gotrajnost i pouzdanost, ali i jednostavan dizajn koji se dobro uklapa sa okolinom.

Asortiman vrata, kapija i ogradaPored dekorativnih ogradnih panela u pro-izvodnom programu preduzeća VOS-Sy-stem nalaze se i pešačka vrata, kao i klizne i teretne kapije predviđene za ugradnju me-hanizama za automatsko otvaranje ■

VOS-SYSTEM

Čuruška 321230 Žabalj

tel: +381 21 831 283fax: +381 21 831 261

offi ce@vos-system.comwww.vos-system.com

DEKORATIVNI DEKORATIVNI OGRADNI PANELIOGRADNI PANELI

Prefi njen stil i elegancija dekorativnih panela iz ponude preduzećaPrefi njen stil i elegancija dekorativnih panela iz ponude preduzećaVOS-System izazvali su pozitivne reakcije kupaca na našem tržištu...VOS-System izazvali su pozitivne reakcije kupaca na našem tržištu...

promo

www.build.rs58

promo

Kalzip® FC fasadni sistem prilikom rekon-strukcija stvara glatki omotač objekta koji unapređuje estetski kvalitet objekta. Glatka površina aluminijumskih tabli daje čistotu dizajnu, a jednostavno kačenje omogućava prilagođavanje fasade korporativnom dizaj-nu i dugotrajnom svežem estetskom utisku.

Postavka i fi ksiranjeAluminijumske table se jednostavno kače pomoću precizno izrađenih kopči i lagano se pritisnu dok ne legnu na mesto. Ovaj sis-tem primenjiv je za sve detalje fasade i može se poručiti u kompletnom paketu – zajedno sa potkonstrukcijom.

Postavljanje tabli može biti odozgo ili odoz-do. Pojedinačne table mogu biti postavljene i zamenjene bez ugrožavanja celog fasadnog omotača što instalaciju čini izuzetno ekono-mičnom. Skelski i drugi građevinski radovi mogu da se izvode nezavisno od procesa po-stavljanja fasade.

Mono-klik kopče su takođe dostupne kao opcija kačenja, naročito za posebno dizajnirane detalje. Komponente sistema optimizovane su tako da se lako mogu pri-lagoditi potkonstrukciji.

Preporučeni sistemi1. Šinski modularni sistem za kačenje ta-bli na klik na U-profi lu. Prednost ove pot-konstrukcije je u tome što zahteva mali broj komponenata što garantuje brzu instalaciju. Iskustvo izvođača u postavljanju tabli je ključni zahtev kod ovog sistema jer potkon-strukcija mora biti poravnata u svim pravci-ma istovremeno.

2.a Podesiva aluminijumska potkonstruk-cija sa mono-klik kopčama koje se dodaju na potkonstrukciju. Koristi konvencionalni sistem kao osnovu na kojoj se zatim pode-šava mono-klik za svaku tablu posebno. Po-godna u slučaju upotrebe više različitih ti-pova fasadnih tabli na jednoj fasadnoj ravni.

2.b Podesiva aluminijumska potkonstruk-cija koristi samo standardne sisteme sa trži-šta bez dodatnih modifi kacija (perforacije i sl). Ekonomična i jednostavna instalacija (poravnjanje se radi u dva koraka) uz pomoć modularne šine za postavljanje na klik.

3. Podesiva aluminijumska potkonstruk-cija postavljena horizontalno sa šinama za modularno kačenje na klik: standardno – sa horizontalnim postavljanjem, i sa ojačanjem radi preuzimanja dodatnog tereta (mali ko-snici ispod horizontalnih šina). Koristi se kada horizontalna potkonstrukcija fasade predstavlja ekonomičnije rešenje (npr. fasada sa dužim horizontalnim otvorima – prozori u nizu ili lođe). Modularna šina za kačenje na klik omogućava raspored potkonstrukcije nezavisan od geometrije tabli.

4. Modularna šina za postavljanje tabli na klik na aluminijumskim kasetama. Koristi se za industrijske objekte i kada je zahtev veća toplotna izolovanost objekta.

Napomena: prilikom postavljanja modularnog

šinskog sistema za postavljanje tabli na klik, na-

ročito obratite pažnju na preporuke za izvođe-

nje koje daje proizvođač aluminijumskih kaseta.

Stara konstrukcija – novo licePrilagodljivost tabli različitim potkon-strukcijama ogromna je prednost kod re-konstrukcije fasade sa postojećom potkon-strukcijom. Kada korisnik želi da preuredi ili osveži fasadu, sa Kalzip® FC sistemom moći će to da uradi brzo i povoljno a objekat će zablistati u novom sjaju.

Za detaljnije informacije u vezi sa fasad-nim sistemima iz Kalzip® ponude može-te se obratiti timu Kalzip® Engineering offi ce Alumijumski krovni sistemi d.o.o ■

PREDNOSTI I KARAKTERISTIKE

glatka raster fasada• šest različitih profi la tabli čine sistem krajnje fl eksibilnim • i stvaraju brojne mogućnosti estetskog oblikovanjajednostavno kačenje tabli na klik• ekonomičnost u smislu cene i sirovina zahvaljujući • optimalnoj geometriji aluminjumskih tabli, maloj težini koja odatle sledi i manjem utrošku materijalabrojne opcije zvučne i toplotne izolacije • širok spektar boja i završne obrade tabli • u standardnoj verziji dostupno sa ivičnim trakama• potpuno integrisane ugaone table• ekonomična i brza instalacija – table mogu biti jedno-• stavno na klik umetnute u modularne šineotpornost na nevreme i zvukoizolovano NLP jezgro • sa staklenim vlaknima sa integrisanim kopčama za kačenje koje drže table tačno na mestuprevencija pojave kapilarnog efekta zahvaljujući optimi-• zovanoj geometriji preseka tablispecijalni alat za postavljanje omogućava fi ksiranje • bez upotrebe šrafova i zakivki ■

KALZIPKALZIP® ® FC FASADNI SISTEMFC FASADNI SISTEM

Postavljanje panela može

biti u oba smera, odozgo

ili odozdo ■

Kalzip® predstavlja novi FC fasadni sistem – jedinstveni biaksijalni sistem sa nevidljivim kačenjem koji omogućava fl eksibilna i ekonomična rešenja fasade

Kalzip FC fasadni sistem dizajniran je tako da omogući da svaka pojedinačna tabla može biti zamenjena brzo u slučaju oštećenja, pa nije više potrebno veliko ulaganje novca i vreme-na koje zahteva veća intervencija na fasadi.Estetika fasade objekta može značajno biti unapređena naročito u slučajevima kada objekat menja namenu i treba je jednostavno i brzo preurediti u skladu sa identitetom korpo-rativne arhitekture novog korisnika ■

Potpuno integrisane ugaone table pružaju šansuda se izgled objekta podigne na još viši nivo ■

ALUMINIJUMSKI KROVNI SISTEMIHajduk Veljkova 11 (Master centar)

21112 Novi Sadtel: +381 21 423 933; 483 06 18

tel/fax: +381 21 483 06 19aks@eunet.rs; каlzip@eunet.rs

falzinc@eunet.rs: www.kalzip.com

ZAMENA OŠTEĆENIH TABLI

Povećanje nosivosti – povećanje raspona

Demag Cranes and Components u toku ove godine predstavio je novo tehničko rešenje glavnog nosača jednogrednog mo-snog krana, čime je povećana standardna nosivost na 8 tona i raspon na 25 metara. Na ovaj način ostvarena je velika ušteda u čeličnoj konstrukciji glavnog nosača, jer su dosadašnja tehnička rešenja omoguća-vala raspone jednogrednih mosnih dizali-ca do 15 metara.

Osim povećane nosivosti jednogrednih mo-snih dizalica, Demag je u svoju standardnu ponudu uveo i mogućnost da se umesto stan-dardnog užetnog vitla koristi lančana dizali-ca, do nominalnih nosivosti od 5 tona. Cena mosne dizalice sa lančanim vitlom je i do 20% jeftinija od rešenja sa užetnom dizalicom, što znatno doprinosi konkurentnosti. Takođe, potrošnja električne energije mosne dizalice sa lančanim vitlom je za oko 15% manja od rešenja sa standardnim užetnim vitlom.

Razvijena je i potpuno nova serija standar-dnih dizalica. Umesto starih rešenja EKDE serije, konstruisana su dva potpuno nova tehnička rešenja – EPDE i EKDE familija mosnih dizalica. U varijanti EPDE, glavni nosač je standardni valjani profi l. Za nomi-nalne nosivosti do 5 tona, EPDE familija dizalica nudi mogućnost izbora užetne DR ili lančane DC dizalice. Maksimalni raspon ovakve dizalice je 15 metara.

Takođe, ukoliko se ovakva dizalica opremi vi-tlom sa kolicima čija je maksimalna nosivost do 6,3 tone, raspon se smanjuje svega jedan metar, pa je maksimalan raspon 14 metara.

Ovo, znatno bolje tehničko rešenje od pre-thodne verzije kod koje je maksimalan ra-spon bio 12 metara, omogućava novu oblast primene u halama sa većim rasponom, uz neznatno povećanje cene opreme.

EKDE familija dizalica izrađuje se od če-ličnih kutijastih profi la, uz povećanu torzi-onu krutost, kao i krutost veznih elemenata. U okviru ove familije Demag Cranes and Components, zadovoljava savremene zah-teve koji se postavljaju pred opremu za ver-tikalni transport. Ove dizalice su, pre svega, namenjene za oblast industrije u kojoj po-stoje zahtevi za transportom materijala ili opreme sa jako malim vibracijama prilikom kretanja.

Rasponi koje je moguće postići sa EKDE familijom mosnih dizalica su do 25 meta-ra, pri maksimalnoj nominalnoj nosivosti od 6,3t – sa DR užetnom dizalicom. Pot-puni opseg familije defi nisan je maksimal-nom nosivošću jednogredne mosne diza-lice koja iznosi 8 tona i rasponom koji je moguće premostiti – 17 metara.

Potrebno je naglasiti da se obe navedene fa-milije odlikuju modularnim dizajnom, koji omogućava maksimalnu iskorišćenost pro-stora u hali. Za niske hale u kojima je bitan svaki milimetar visine kako bi se omogućila nesmetana manipulacija teretom, defi nišu se specijalna rešenja glavnih nosača.

Kolica (mačka) koja se koriste za nošenje lančanog vitla DC RU/EU-56 konstruisana su specijalno kao podrška novim familijama mosnih dizalica. Povećane su i maksimalne brzine kretanja kolica, kako bi se izašlo u susret specijalnim zahtevima kupaca:

maksimalna brzina kolica sa dizalicom • 40 m/minsmanjeno habanje točkova zbog novog • rešenja - frikcionih točkova bez obodapovećanje voznih karakteristika usled • smanjenih oscilacijasmanjena potreba za redovnim održava-• njem zbog trajnog maziva u reduktorima

Nova familija proizvoda omogućava i znat-no bliže postavljanje kolica kranskoj stazi, čime je povećana efektivna pokrivenost hale mosnim kranom za preko 15%, što omo-gućava znatno veću iskorištenost površine hale u koju se oprema instalira.

EPDE i EKDE mosne dizalice su već uvr-štene u Demag Crane Confi gurator, tako da ponudu za opremu koja vam je neophodna možete dobiti u toku istog dana kada ste uputili upit ■

DEMAGDEMAG CRANES AND COMPONENTSCRANES AND COMPONENTS

SINONIM ZA SINONIM ZA DIZALIČNU INDUSTRIJUDIZALIČNU INDUSTRIJU

Ovlašćeni zastupnik Demag Cranes and Components

TECON Sistem

Antifašističke borbe 21b11070 Novi Beograd

tel: +381 11 301 78 74+381 11 311 66 50

offi ce@demag.rswww.demag.rs

Teško je zamisliti savremenu proizvodnju bez Teško je zamisliti savremenu proizvodnju bez primene nekog od uređaja za manipulaciju teretom. primene nekog od uređaja za manipulaciju teretom. Kada se pomene vertikalni transport, mosne dizalice, Kada se pomene vertikalni transport, mosne dizalice, jednošine dizalice, stacionarna vitla i slično, kao prva asocijacija jednošine dizalice, stacionarna vitla i slično, kao prva asocijacija javlja se nemačka kompanija Demagjavlja se nemačka kompanija Demag

www.build.rs60

promo

Fabrika toplocinkovanih konstrukci-ja Cinkara d.o.o. iz Kruševca, osnovana 2003. godine, nastavlja tradiciju porodič-ne radnje koja se bavi preradom metala još od 1952. godine.

Cinkara ima veoma značajno mesto u za-štiti metalnih konstrukcija metodom toplog cinkovanja na tržištu Srbije. Preduzeće po-seduje savremenu opremu za obavljanje na-vedenih delatnosti i za svoje usluge i proiz-vode izdaje odgovarajuće ateste.

Proizvodni program Cinkare čine:sistemi zadržavanja na putevima• čelične konstrukcije i elementi• zaštitne žičane ograde• čelična gazišta.•

Pored toga, Cinkara nudi svim privrednim društvima uslugu toplog pocinkovanja če-ličnih konstrukcija i ostalih čeličnih eleme-nata. Dimenzije kade za cinkovanje su 9,3m dužina, 1,4m širina i 3,2m dubina.

Čelična konstrukcija se proizvodi po teh-ničkim zahtevima kupaca, za različite na-mene. Površinska zaštita se obezbeđuje toplim pocinkovanjem. Kvalitet proizvoda ostvaruje se upravljanjem procesom u skla-

du sa standardima TQM ISO 9001, a za to su garancija raspoloživa oprema i vrhunsko znanje zaposlenih.

Zaštitna žičana ograda opšte namene iz-rađuje se prema dimenzijama iz tablica a služi za obezbeđenje gradilišta, poslovnih i privatnih objekata, javnih skupova... Svi tipovi ograda nakon izrade zaštićuju se me-todom toplog cinkovanja. Pored ograda, u ponudi su i klizne, jednokrilne i dvokrilne kapije.

Čelična gazišta predstavljaju novinu u po-nudi Cinkare:

tip BP – perforirana čelična gazišta skla-• dnog dizajna, pogodna za široku primenu u industrijitip BZ – perforirana čelična gazišta pru-• žaju visok stepen otpora klizanju zbog svoje reckaste gazeće površine, posebno su namenjena za industrijsku primenu gde postoji opasnost od klizanja zbog prisustva masti i ulja.model SP – zavarena metalna gazišta• (noseće pljosnate trake i upredene šipke),odlikuju se velikom nosivošću i pogodna su za široku industrijsku primenu, za iz-radu: platformi, stepeništa, odmorišta, pešačkih staza...

TOPLO CINKOVANJETOPLO CINKOVANJEZA DUG VEK METALAZA DUG VEK METALA

CINKARA

Jasički put b.b.37000 Kruševac

tel.: + 381 37 418 680420 910

fax: + 381 37 420 911

cinkaraks@nadlanu.comwww.cinkara.rs

Proces toplog cinkovanja se sastoji iz dva dela: hemijske pripreme i samog cinkova-nja. Hemijsku pripremu čini niz postupaka potapanja komada u određene rastvore. Sam proces cinkovanja se sastoji od potapa-nja komada u rastopljen cink na temperaturi 430-460°C.

Potapanjem se stvara zaštitna prevlaka, legura gvožđa i cinka koja štiti komad od oksidacije. Maksimalna dimenzija komada koji se može toplo cinkovati je 9.300 x 1.400 x 3.200 mm, dok se dvodelno mogu cinkovati komadi do 16.000 mm.

Primere toplocinkovanih konstrukcija i prepo-ruke (HTML ili PDF) za pripremu komada mo-žete pogledati na sajtu Cinkare.

Faze procesa toplog cinkovanja:• odmašćivanje• ispiranje• dekapiranje• ispiranje• fl uksovanje• sušenje• cinkovanje• inspekcija ■

TOPLO CINKOVANJE

čelične konstrukciječelične konstrukcije

sistemi zadržavanja na putevimasistemi zadržavanja na putevima

Cinkara d.o.o KruševacCinkara d.o.o Kruševac

zaštitne žičane ogradezaštitne žičane ograde

čelična gazištačelična gazišta

Detaljnije o kompletnoj ponudi Cinkare iz Kruševca možete se informisati na sajtu preduzeća (tabele, preseci, tehnički poda-ci...) ili direktno na kontakte ispod ■

kada za toplo cinkovanjekada za toplo cinkovanje

promo

61www.build.rs

www.build.rs62

promo

Proizvodi fi rme Enterijer Janković rezul-tat su sinergije dugogodišnje tradicije i is-kustva majstora za drvo i druge materijale, sa jedne strane, i profesionalizma, moder-ne tehnologije, nesputanih dizajnerskih vizija i mašte arhitekata, sa druge strane. To proizvodima i izvedenim projektima daje odmah prepoznatljiv izgled i potvrdu da su Made by Enterijer Janković.

Firma Enterijer Janković prostire se na preko 30.000m2 koje čine:

moderna upravna zgrada, čiji dizajn od-• slikava savremene domete u arhitekturi i dizajnuproizvodni pogoni organizovani u tri od-• vojene celine – Enterijer, Vrata i Prozori.

Dinamičan menadžment, čiji je moto uvek

korak ispred konkurencije, usmerio je razvoj kompanije u Centar za dizajn, opremanje i in-ženjering, koji objedinjava sve aktivnosti – od projektovanja do izgradnje i opremanja obje-kata. Orijentacija ka inženjeringu čini kvalita-tivan iskorak u odnosu na klasično bavljenje enterijerom i predstavlja jasan dokaz razvojne orijentacije kojom fi rma Enterijer Janković zadržava lidersku poziciju u ovoj oblasti.

Firma poseduje sledeće sertifi kate:ISO 9001 i ISO 14000• sertifi kate EU za protivpožarna vrata • (CSTB, Francuska; ZAG, Slovenija)ruski sertifi kat za protivpožarnost vrata• sertifi kat Instituta za kvalitet, Beograd.•

Pored projekata u Srbiji, interesovanje kompanije uglavnom je orijentisano na ino-strana tržišta. Enterijer Janković je najpri-sutniji u Ruskoj federaciji, Crnoj Gori, Bo-sni i Hecergovini, Hrvatskoj i Francuskoj. Na referenc-listi fi rme nalaze se predse-dničke palate, poslovni objekti, banke, elitni hoteli, kongresne dvorane, restorani, vile, stanovi.....

Više detalja i aktuelnosti o kompaniji En-terijer Janković, kao i galeriju fotografi ja izvedenih objekata, možete pogledati na sajtu www.enterijer-jankovic.co.rs ■

ENTERIJER JANKOVIĆ

Primorska 8821000 Novi Sad

tel: +381 21 6897 600fax: +381 21 6301 545

offi ce@enterijer-jankovic.co.rswww.enterijer-jankovic.co.rs

Enterijer Janković, kompanija za dizajniranje, izradu enterijera po meri prostora, proizvodnju građevinske stolarije i inženjering, osnovana je 1992. godine. U kompaniji je zaposleno 400 stalnih radnika, sa stručnim timom koji sačinjava više od 30 arhitekata, inženjera i drugih visokostručnih kadrova

PRIZNANJA ZA KOMPANIJUENTERIJER JANKOVIĆ

Enterijer Janković dobitnik je presti-žnog priznanja Agencije Vlade Srbije za strana ulaganja i promociju izvoza (SIE-PA). Nagrada Izvoznik godine, zasnova-na je na obimu izvoza i visokom kvalite-tu urađenih poslova, kako u zemlji tako i u inostranstvu.

Eksperti Svetske Banke dali su kompaniji Enterijer Janković najviše ocene u našoj zemlji.

Na manifestaciji Najbolje iz Srbije, održanoj u decembru 2008. godine u organizaciji Pri-vredne komore Srbije i Ministarstva za trgo-vinu i turizam, preduzeće Eterijer Janković osvojilo je plaketu za korporativni brend ■

kancelarija direktorakancelarija direktora

Enterijer JankovićEnterijer Jankovićupravna zgradaupravna zgrada

Konaci,Konaci,KopaonikKopaonik

Hotel Grand,Hotel Grand,KopaonikKopaonik

ENTERIJERI PO MERIENTERIJERI PO MERI

ulazni hol u ulazni hol u upravnoj zgradiupravnoj zgradi

Konaci,Konaci,KopaonikKopaonik

Hotel Grand,Hotel Grand,KopaonikKopaonik

Alarmni sistemiZaštita imovine je osnovna namena alarmnog sistema. Obezbeđuje se pravilnom procenom bezbednosne situacije na samom objektu i analizom svih mogućih načina ugrožavanja objekta i imovine. Na osnovu toga se donose odgovarajući zaključci – koje mere, postupke i tehniku upotrebiti radi ostvarivanja maksi-malne zaštite imovine. Visoka pouzdanost sistema obezbeđuje se kvalitetnim izborom opreme, pravilnim rasporedom elemenata alarmnog sistema i kvalitetnom montažom. Primena alarmnih sistema je od najmanjih poslovnih i stambenih prostora, do velikih poslovnih i magacinskih prostora, banaka, obrazovnih, sportskih i objekata specijalne namene, itd.

Alarmni sistemi se sastoje od:alarmne centrale odgovarajućeg kapaciteta, • koje poseduju automatsku dojavu alarma putem PTT ili GSM mreže (opciono)akumulatora 7Ah, 12V (rezervnog napaja-• nja za slučaj nestanka mrežnog napajanja)detektora (infracrvenih, mikrotalasnih, aku-• stičnih, piezo-električnih, vibracionih, ma-gnetnih, kontaktnih i kombinovanih, žičnih i bežičnih), jednog ili više, istog ili različitog tipa zavisno od situacije na objektusirene (unutrašnje i/ili spoljne antisabo-• tažne, samonapajuće)bežični i žični panik tasteri (opciono)• detektori dima, povećanja temperature, • vlage, otrovnih i zapaljivih gasova i sl.

Programabilne mikroprocesorske alarmne centrale raspolažu različitim brojem zona (4, 6, 8, 16,... 128). Njihov izbor zavisi od načina korišćenja objekta i zahteva koje ko-risnik postavlja pred sistem zaštite. Na cen-tralu je moguće povezati veći broj šifratora. Kompletna komunikacija sa alarmnom cen-tralom obavlja se preko odvojenog šifratora. Alarm se uključuje tako što se ukuca šifra korisnika. Potpuno analogno alarm se is-ključuje prilikom ulaska u štićene prostorije.

Za opisane operacije predviđeno je ulazno, odnosno izlazno vreme, koje se specifi cira za ulazno-izlaznu zonu. Samo jedna zona defi niše se kao ulazno-izlazna, dok se ostale defi nišu kao trenutne, što znači da će povre-da tih zona trenutno aktivirati alarm. Pri-likom napuštanja prostorija otkuca se šifra korisnika. Tada počinje da teče izlazno vre-me, koje se takođe specifi cira u toku progra-miranja parametara centrale, u toku kojeg treba da napustite prostorije. Ukoliko to ne učinite u predviđenom vremenu potrebno je da razoružate sistem ponovnim ukucava-njem šifre, da se alarm ne bi aktivirao.

Alarmne centrale imaju mogućnost podele kapaciteta na dve ili više nezavisnih particija – alarmnih celina. To znači da ukoliko po-stoje dva ili više delova objekta kojima bi se trebalo pristupati preko potpuno nezavisnih šifratora, delovi objekta se organizuju (pode-le) prema zahtevanoj nameni, a onda im se programski dodeljuju parametri koji služe za identifi kaciju. Sistem šifara je organizovan tako da postoji jedna glavna (master) šifra i do 50 korisničkih šifara.

Detektovanje prisustva u štićenim prosto-rijama vrši se pomoću IC (infracrvenih) detektora koji prate promene temperature. Pored IC senzora tu su i dualni detektori kretanja, koji sadrže IC detektor i mikro-talasni detektor. Rezervno napajanje služi da obezbedi napajanje sistema u slučaju ne-stanka mrežnog napona. Kada se napajanje iz mreže uspostavi ponovo akumulator se dopunjuje. Napomena: ceo sistem poseduje tamper zaštitu od presecanja kablova, što znači da će presecanje kablova na bilo kom mestu u sistemu trenutno aktivirati alarm.

Video nadzorModerni sistemi video nadzora omoguću-ju praćenje i snimanje svih događaja u, i oko, vašeg poslovnog prostora ili kuće, a svi snimci se digitalno arhiviraju u cen-tralni uređaj video-nadzornog sistema. Snimljeni materijal u centralnoj jedinici može biti arhiviran i do nekoliko meseci.

Pored nadzora u samom objektu posto-ji mogućnost prenosa slike preko internet mreže što omogućuje gledanje, snimanje i pretragu snimljenog materijala sa bilo kog mesta putem PC računara ili mobilnog te-lefona.

Funkcija sistema video nadzora jeste obez-beđivanje informacija korisniku, najčešće fi zičkom obezbeđenju određenog objekta, radi adekvatne reakcije, kao i arhiviranje in-formacija radi eventualne naknadne istrage.

Za sve savete i više detalja u vezi sa nave-denim sistemima možete se obratiti fi rmi Procar Security, uz čiju ćete stručnu po-moć i iskustvo odaberati sistem adekvatan vašim potrebama ■

PROCAR SECURYTY – CCTVPROCAR SECURYTY – CCTVI PROTIVPROVALNI SISTEMII PROTIVPROVALNI SISTEMI

Procar Security vrši ugradnju i projektovanje CCTV (video nadzora),protivprovalnih sistema, kontrole pristupa, evidencije radnogvremena, interfona... kao i montažu opreme za klimatizaciju

PROCAR SECURITYRatarski put 10 b

11080 Zemunmob: +381 63 39 43 43

tel/fax: +381 11 31 66 182www.procar.rs

REFERENC LISTA

Beograd: Pollino, Pertini, Složna braća, NIS Jugope-trol, F.F.I.S, Planum Tours, Hidro Komerc P.J, JKP Beogradski vodovod i kanalizacija Makiš, S.P.C. Hram sv. Bogorodice, Beotas, Srma Trans, Gigatron, Ž.G.P, Sarantis, Mikros Union, Mobil Beton, AK Rade Kon-čar, O.Š. Svetozar Miletić, O.Š. Vojvoda Stepa, FSTR UBA, Trgovačka škola, Vesti AD, Mernokor, AD Frikom, Tip-Top Surčin, Maligan, Malac, Jet Direct, Vobi Haus, Vukas Mering Batajnica... kao i: RB Kolubara d.o.o. La-zarevac, Jugoremedija Zrenjanin, Cobest Mladenovac, Peštan i Šumadija Production Aranđelovac, Magaza Ze-mun i Užice, Modriani Šimanovci, Poštanska štedionica Novi Sad i Kraljevo, SZTR Ponte Roso Novi Sad, O.Š. Mladost Tomaševac... ■

šifarnik senzor

www.build.rs64

promo

Preduzeće Keraben S.A. jedan je od vo-dećih španskih proizvođača keramike još od osnivanja 1974. godine. Kompanija sada predstavlja Keraben Systems – svoju novu poslovnu jedinicu koja će se baviti razvojem i komercijalizacijom tehničkih rešenja sistema fasadne keramike i podi-gnutih podova.

Keraben je u saradnji sa svojim partnerom kompanijom Polykem SR pripremio širok spektar proizvoda za fasadne sisteme koji će se uskoro naći u ponudi na tržištu Srbije.

Poseban akcenat u prodajnom programu po-svećen je kolekciji fasadne keramike Kera-ben System koju čini široka paleta proizvoda od porcelana koji su posebno namenjeni za ugradnju na ventilisanim ili kontaktnim fasadama, uključujući i proizvode velikog formata sa visokom estetskom vrednošću i izuzetnim tehničkim karakteristikama za spoljnu primenu.

Keramičke oblogeventilisanih fasadaVentilisane fasade predstavljaju složene građevinske sisteme koji ostvaruju najveći mogući učinak u pogledu energetske efi ka-

snosti, estetike i ostvarenog kvaliteta živo-tnog prostora unutar objekta.

Keraben keramičke ploče za ventilisane fa-sade imaju brojne prednosti: nezavisnost od vremenskih uslova prilikom ugradnje, mala ukupna masa (svega 35kg/m²), brzina ugradnje i mogućnost zamene pojedinačnih fasadnih ploča u slučaju popravke, dugotraj-nost materijala i boje...

Saradnja sa projektantima

Tehnički tim Keraben System-a nudi širok spektar konsultantskih usluga u svim fazama projekta od projektovanja do same ugradnje na objektu, uz koordinaciju i saradnju sa projektantima i specijalizovanim preduzeći-ma zaduženim za izvođenje radova.

Keraben takođe obezbeđuje i sve potrebne informacije neophodne za projektovanje po-sebnih građevinskih rešenja...

Sve ovo, u kombinaciji sa visokim kvalitetom Keraben materijala i izvanrednim dekorativ-nim mogućnostima, zadovoljiće estetske i funkcionalne potrebe svakog arhitektonskog projekta.

Za sve dodatne tehničke detalje u vezi sa fasadom Keraben System možete se obra-titi njihovom partneru na tržištu Srbije – kompaniji Polykem SR ■

PARTNERSTVO PARTNERSTVO KERABEN – POLYKEM SRKERABEN – POLYKEM SR

POLYKEM SRBalkanska 29/III, 11000 Beograd

tel/fax: +381 11 36 26 135osoba za kontakt:

Aleksandra Seferović d.i.a.a.seferovic@polykemsr.co.rs

www.keraben.com www.polykem.gr

KERABEN SYSTEMS keramičke ventilisane fasade predstavljaju spoj dva kvaliteta:

dugotrajnost i otpornost klasičnih materijala,

sa jedne strane, a sa druge estetiku

i funkcionalnost najsavremenijih sistema

kačenih fasada ■

MONTAŽA KERAMIČKIH FASADNIH OBLOGA

promo

65www.build.rs

www.build.rs66

promo

Građevinsku industriju, pored brojnih problema koji dolaze van nje (kao što je to slučaj sa poslednjom, i još uvek aktuelnom svetskom krizom), pritiskaju i brojni pro-blemi vezani za samu struku. Ovi proble-mi se pre svega otkrivaju prilikom početka izgradnje i tokom izvođenja radova, i pri-tiskaju izvođače, bila kriza ili ne...

Jednostavnost kao potreba

Najveći i najprisutniji problemi prilikom izvođenja građevinskih radova jesu:

kratki rokovi• – ubrzana kretanja na tr-žištu zahtevaju veoma brze reakcije pa investitor ima sve manje vremena za če-kanje na izvođenje radova kako bi u no-vom objektu mogao da započne da se bavi svojom delatnošćunestašica kvalifi kovane radne snage• – sve je manje raspoloživih kvalifi kovanih radnika koji mogu stručno, kvalitetno i brzo obavljati zadatke koji se pred njih postavljaju.

Proizvođači za građevinsku industriju sva-koga dana iznalaze rešenja koja će u naj-većoj mogućoj meri rešiti probleme sa ko-jima se suočavaju izvođači radova. Ovo je jedini način da se ostane aktuelan, i uopšte, da se ostane na tržištu.

Nova rešenja zato pre svega moraju da budu pristupačna (optimalna cena) i pouzadana (po mogućstvu da se oslanjaju na dobro po-znate i oprobane materijale i sisteme koje tržište i radnici poznaju), a zatim tek dolazi na red ono što daje prednost u odnosu na konkurenciju: jednostavnija ugradnja koja istovremeno znatno utiče na kvalitet radova otklanjajući što više mesta na kojima može doći do greške ljuskog faktora.

INM zato sada predstavlja upravo proiz-vod koji će ispuniti estetske i funcionalne zahteve, istovremeno olakšavajući rad iz-vođačima uz postizanje punog kvaliteta izvedenih radova u kraćim rokovima, ali na puno zadovoljstvo investitora. To je samouklapajući krovni i fasadni profi l sa nevidljivim kačenjem – Piano.

Piano – elegancijajednostavnostiPiano je sasvim nov proizvod na tržištu Srbije kada je reč o pokrivanju limovima. On je zamena za klasične falcovane limove, od kojih ga, pre svega, izdvaja jednostavnost ugradnje na objektu. Spajanje limenih profi la na klik, ne samo da odvaja Piano od klasič-nih sistema, već ga svrstava u red profi la koji će sve veću primenu nalaziti u budućnosti.

Univerzalnost ovog proizvoda ogleda se u širokom polju primene, jer, bez obzira na površinu ravni na kojoj se postavlja, oblik, arhitekturu i tip namene i konstrukcije objekta, može biti primenjen na krovovima i fasadama podjednako jednostavno i ade-kvatno.

Poseban princip spajanja traka lima odli-kuje se jednostavnošću ali i bezbednošću klasično pričvršćene limene obloge. Najveća prednost u odnosu na druge sisteme oblaga-nja limovima jeste u estetici fasadne, zidne ili krovne obloge – Piano obloga u potpu-nosti sakriva vijke.

Kačenjem na klik nije ni u najmanjoj meri ugrožena bezbednost pokrivene površine. Limovi su spojeni vijkom za krovnu kon-strukciju ali sam preklop vrši se jednostav-nim postavljanjem dva falca jedan na drugi i pritiskanjem dok veza ne legne.

Izbor materijala mora ostati deo ponude za investitore jer brzina i cena ne mogu biti je-dini aduti. Tako se i za Piano profi l mogu koristiti različite vrste limova – čelični po-cinkovani, aluminijumski ili bakarni lim.

Ostale informacije i detalje u vezi sa mon-tažom limova Piano profi la možete preu-zeti na sajtu INM, ili se raspitati direktno kod proizvođača ■

SAMOUKLAPAJUĆI SAMOUKLAPAJUĆI KROVNI PROFIL KROVNI PROFIL

PIANOPIANO

INMPut Nikole Pašića bb

31230 Ariljetel: +381 31 894 440fax: +381 31 894 441

inm@verat.netinmarilje@nadlanu.com

www.inm-arilje.com

PIANO PROFILsistem kačenja lima na klik

sa nevidljivim vijcima

SAMOUKLAPAJUĆI PROFIL PIANO

promo

www.build.rs68

Perlit i kriogene izolacije

Perlit je alumosilikatni materijal vulkanskog porekla, hemijski inertan, mikrobiološki sterilan i nerastvoran u svim rastvaračima. Kao takav pronašao je svoju primenu još i u prehrambenoj, livarskoj, hemijskoj industri-ji i poljoprivredi.

Pored već poznatog proizvodnog programa lakoagregatnih perlitnih maltera i betona, iz ponude Termike ovom prilikom bismo ista-kli još jedan, veoma značajan, vid termoizo-lacije. U pitanju su kriogene izolacije koje se primenjuju u proizvodnji tehničkih gasova koji se proizvode, transportuju i skladište na veoma niskim temperaturama (do -196°C).

Ono što karakteriše perlit u funkciji krio-gene izolacije jeste, pre svega, njegova izu-zetno mala specifi čna težina koja iznosi oko 45kg/m³. Do nje se dolazi preciznim vođe-njem proizvodnog procesa u smislu dobija-nja tačno određene granulometrije čestica ekspandiranog perlita.

Upravo ove karakteristike obezbeđuju odlič-ne termoizolacione efekte. Veoma često su objekti, koje treba izolovati, veoma velikih dimenzija, čak i do 60 metara visine, te ova svojstva materijala obezbeđuju izuzetno malo opterećenje na temelje i konstrukcije.

Druga, takođe veoma bitna karakteristika jeste nizak sadržaj vlage u materijalu. Ovo je važno zato što na -196°C i vodena para može da pređe u čvrsto stanje tj. stanje leda i tako može izazvati havariju postrojenja. Zato je zadatak Termike da: proizvede, isporuči i ugradi apsolutno suv materijal. Rezultat koji je postigla Termika jeste sa-držaj vlage manji od 0,2 % – iako tehnička regulativa dozvoljava vlagu od 0,4%.

Poslednje što karakteriše kriogeni perlit je-ste nizak sadržaj masnoća u materijalu. One su izuzetno opasne u procesu proizvodnje kiseonika gde u dodiru sa čistim kiseoni-kom mogu izazvati eksploziju.

Sve ove bitne karakteristike kriogenog per-lita Termika sa uspehom uspeva da održi na visokom proizvodno-tehničkom nivou. Zato nije slučajno što je vodeći proizvođač tehničkih gasova na ovim prostorima, ali i okruženju, Messer, odabrao Termiku kao is-poručioca i ugrađivača. Objekti koje je ovaj investitor gradio tokom poslednjih nekoliko godina u jugoistočnoj Evropi termoizolova-ni su perlitom proizvedenim u Termici.

Proizvođač svedoči da su početna iskustva u domenu ugradnje kriogene izolacije bila vrlo bolna u smislu komplikovanog transporta ovako lakog materijala na velike visine...

– Međutim, vođeni željom i potrebom za usavršavanjem, danas to veoma uspešno či-nimo pomoću autocisterni, gde smo u pot-punosti dosegli domete svetske konkurenci-je – kažu u Termici.

U prilog ovome govore uspešno izvedeni objekti u Smederevu (US Steel), Zenici, BiH (Arcelor Mittal) i Rešici, Rumunija (Arcelor Mittal) ■

PERLITPERLITSAVRŠENA SAVRŠENA IZOLACIJAIZOLACIJA

TERMIKA

Požeška 423000 Zrenjanin

tel: +381 23 543 020fax: +381 23 544 303

termika@termika.rswww.termika.rs

Termika Zrenjanin je preduzeće osnovano 1958. godine, a

proizvodnjom perlita se bavi još od davne 1967. godine.

Kao jedini proizvođačovog materijala na

jugoslovenskim prostorimarazvila se u nezamenljivu

kariku u lancu proizvođača termoizolacionih materijala u

građevinarstvu i industriji

70

promo

Ponuda Put Inženjeringa

VAŠ POUZDAN PARTNER U GRADNJI

PUT INŽENJERINGKnjaževačka bb

18000 Ništel: +381 18 215 355; 575 574

fax: +381 18 576 600offi ce@putinzenjering.combbaza@putinzenjering.com

www.putinzenjering.com

Transport:auto-mikseri za prevoz betona• kiperi• pumpa za beton• niskonoseća prikolica• prikolica za transport betonskih gotovih • elemenataautodizalica nosivosti 35t• specijalna niskonoseća prikolica • nosivosti do 60t.

Proizvodnja:kamenog agregata iz sopstvenog kame-• nolomašljunka, separisanog peska iz sopstvenog • pozajmišta na toku Južne Moravebetonske galanterije• nosača za mostovske konstrukcije• međuspratnih tavanica tipa Omnia• elemenata za prefabrikovanu gradnju • (temelji, čašice, stubovi, grede, krovne ro-žnjače)

Visokogradnja (fotografi je iznad):proizvodnja prefabrikovanih armiranobe-• tonskih konstrukcija (temelji, čašice, stu-bovi, T nosači svih dimenzija, međusprat-ne ploče Omnia, rožnjače) takva je da se mogu izvesti različiti tipovi konstrukcija svih raspona i rastera sa upotrebom tip-skih elemenata čime se ostvaruje raciona-lizacija sistemaizgradnja hala po vašim crtežima ili pre-• rada po našem sistemu sa našim statičkim proračunommontaža prefabrikovanih elemenata• izrada temelja i temeljnih greda• izrada armature u sopstvenom • armiračkom pogonuizrada armiranobetonskih elemenata• u Peri oplatiizrada objekata po sistemu • ključ u ruke.

Put Inženjering punih 20 godina radi kao specijalizovano preduzeće za izgradnju infrastrukture i objekata, kao i proizvodnje kamenog agregata, prirodnog šljunka i betona. Preduzeće se bavi i transportom, uslugama građevinske mehanizacije i specijalne opreme.

Fabrika betona:proizvodnja svih marki betona• izrada ferobetona•

Niskogradnja:sve vrste iskopa• ugradnja ivičnjaka, kanalica, rigola• asfaltiranje• izgradnja mostova, propusta• izrada kanalizacije, kolektora• pobijanje larsen talpi za obezbeđenje • obrušavanja terena.

Za detaljnije informacije možete se infor-misati na sajtu Put Inženjeringa ili direkt-no na kontakte date na dnu strane ■

VAŠ POUZDAN PARTNER U GRADNJI

www.build.rs

KRAN PLATFORMA OJAČANA TENSAR GEOMREŽAMA

Problem

Slabonosivo zemljište na terenu i zahte-vana bezbednost radne platforme krana i pristupnog puta za izgradnju polja ve-trogeneratora. Izvođač je hteo da umanji količine neophodnog agregata u cilju po-stizanja ekonomičnosti celog projekta.

RešenjeTensar TriAx geomreže upotrebljene su da bi obezbedile potporu na veoma sla-bom planumu uz minimalno zahtevani sloj agregata.

Tensar’s Application Suggestion Design Service je ponudio oba, uz konsultaciju u projektovanju i izvođenju. Visoki nivo uslu-ga potvrđen je i tokom procesa provere kri-tičnih opterećenja za kran. Dokazani metod gradnje obezbeđuje bezbedan i pozdan pri-stup gradilištu uz minimalne štete po eko-logiju na lokaciji.

Opis projektaNa lokaciji će biti montirane dve vetrotur-bine. Stub svake turbine visok je 44m, a svaka od lopatica dugačka je 26m. Zahtev izvođača bio je montaža turbine na dobroj podlozi i pripreme za pristupni put, kao i dobra kranska osnova za isporuku i monta-žu stuba-katarke.

Glavni pristup i kranska platforma, za-jedno sa pridruženom površinom name-njenom za velika opterećenja, urađeni su vrlo brzo kako bi obezbedili siguran i čist pristup gradilištu. Vegetacija i površinsko zemljište bili su otkriveni u tankom sloju na planumu koji ima CBR od 2%.

Jedan sloj Tensar TriAx geomreže bio je postavljen sa 300mm agregata iz lokalnog kamenoloma. Upotrebom Tensar geomreža omogućeno je smanjenje debljine sloja, tj. količina i troškovi transporta za dopremanje kamenog agregata. Ova pomoć omogućila je uštedu troškova, pri čemu je postignuta zahtevana stabilizacija celog gradilišta.

Andy Rowcliff e, Contracts Manager u kompaniji Dean&Dyball Civil Enginee-ring komentarisao je ovaj projekat:

– Prateći Tensar-ov predlog rešenja, Tensar TriAx geomreže korišćene su da bi se sma-njila količina agregata potrebnog za gradili-šte, pri tome nudeći uštedu u novcu i sma-njenje emisije ugljenika – rekao je on.

– Ovo je omogućilo bezbedan pristup i rad krana – rekao je Ian Jolley, direktor fi rme BSW Consulting. Procena za kransku platformu koja je predviđala uštedu emi-sije ugljenika za 20% dostignuta je upotre-bom Tensar TriAx geomreža i smanjenjem sloja agregata ■

LIPEXKrižanićeva 12a, 11000 Beograd

tel/fax: 381 11 26 88 413, 26 88 816mob: +381 63 359 314, 359 316

lipex@eunet.rs - tensar@tensar.ukwww.lipex.co.rs

www.tensar-international.com

armirana kranska platforma armirana kranska platforma u upotrebi u upotrebi

Tensar TriAx Geomreža ugrađena je Tensar TriAx Geomreža ugrađena je i na pristupnom putu i na pristupnom putu

STABILIZACIJA TLA – POLJE VETROGENERATORASTABILIZACIJA TLA – POLJE VETROGENERATORARoskrow Barton Penryn, Velika Britanija 2007. godinaRoskrow Barton Penryn, Velika Britanija 2007. godina

kran platforma ojačana kran platforma ojačana Tensar geomrežamaTensar geomrežama

BENEFITI ZA KLIJENTE

Tensar je obezbedio smanjenje troškova i

emisije ugljenika u poređenju sa tradicionalnim

načinima gradnje

KRAN PLATFORMA OJAČANA TENSAR GEOMREŽAMA

promo

71www.build.rs

www.build.rs72

promo

Privremena ograda

Mreže se mogu koristiti za privremenu signalizaciju/ograđivanje u saobraćaju radi blokiranja ili preusmeravanja saob-raćaja, radi obezbeđivanja mesta udesa ili putnih radova. Mreže su najjednostavnije i najjeftinije rešenje koje će u potpunosti ispuniti svoju funkciju.

Prednosti mreža za ograđivanje i signalizaciju:

lako se mogu postaviti na bilo koji • potporni stubnjihova svetla narandžasta boja je veoma • uočljivalako se uklanja i može biti ponovo • korišćenaboja: oranž sa UV stabilizatorom• materijal polietilen• mogu biti korišćene za obeležavanje • regularnih ili neregularnih radnih mesta.

Dimenzije mreža iz ponude Sigma Pro-meta:

1,80 x 50m• 1,50 x 50m• 1,20 x 50m• 1,00 x 50m.•

Platno za metalne privremene ograde

Ovo platno čini tamnozelena, gusto ple-tena mreža sa rupicama za pričvršćivanje, dodatno je ojačana UV stabilizatorom za zaštitu od izlaganja sunčevoj svetlosti.

Dužine traka mreže mogu biti proizvoljno krojene bez rasipanja strukture materijala. Zbog ovih karakteristika platno je upotre-bljivo više puta.

Dimenzije platna za metalne privremene ograde:

2,00 x 50m• 1,50 x 50m• 1,20 x 50m.•

Platno za skele

Za skele se koristi bela gusto pletena mre-ža sa mogućnostima štampe. Napravljena je od UV materijala sa rupicama duž cele dužine. Dozvoljava prolaz vazduha i sve-tlosti. U ponudi je dimenzija 2,50 x 50m.

Kompletna ponuda privremenih ograda fi rme Sigma Promet predstavljena je i na njihovom sajtu u odeljku za građevinar-stvo ■

PRIVREMENE PRIVREMENE OGRADE I PLATNA OGRADE I PLATNA U GRAĐEVINARSTVUU GRAĐEVINARSTVU

Sigma Promet je privatno preduzeće osnovano 1991. godine u oblasti proizvodnje i prometa plastičnih mrežastih proizvoda. Menadžment i zaposleni u preduzeću imaju višegodišnje iskustvo u struci i široke međunarodne poslovne kontakte.

Tradicionalni i jedinstveno razvijeni mrežasti i rešetkasti proizvodi od plastike, koje nudi Sigma Promet, pružaju rešenja za uštedu u troškovima, poboljšanju produktivnosti i zaštite u poljoprivredi i pratećim delatnostima.

Posebna pažnja posvećena je razvijanju korišćenja plastičnih mreža u građevinarstvu, arhitekturi, saobraćajnoj i ambalažnoj tehnici...

SIGMA PROMET

Svetozara Markovića 10421220 Bečej

tel: +381 21 6914 9416914 630

mob: +381 63 516 339sigma@eunet.rs

www.sigmaprom.rs

energetska efikasnost – akvarijumi – graditi zeleno – bazen – zelenilo – terasa– opremanje

pejzaža – održivi razvoj – uređenje okoline – igrališta – baštenski nameštaj – pametne zgrade –

leto

20

09

73

SVE ULOGE SVE ULOGE ZELENIH ZELENIH POVRŠINAPOVRŠINA

UTICAJ ZELENIH POVRŠINAUTICAJ ZELENIH POVRŠINA NA KVALITET VAZDUHANA KVALITET VAZDUHA

živ

et

i u

ze

le

no

m –

ze

ne

rg

ija

– g

ra

dit

i z

el

en

o

www.build.rs

Zelenilo u gradu i njegovoj okolini ima mnogostruki značaj. Biljke na zelenim površinama,

svojim oblikom, građom i životnim osobinama, predstavljaju nezamenljive elemente prirode,

koji doprinose melioraciji životne sredine u najširem smislu reči.

Zelene površine grada pozitivno utiču na okolinu delovanjem na mikroklimat, tako što smanjuju

visoke temperature vazduha, povećavaju stepen vlažnosti, regulišu jačinu vetra,

prečišćavaju vazduh, smanjuju i ublažavaju jačinu gradskog šuma...

dipl. inž. pejzažne arhitektureMarija Živanović

74

energetska efikasnost – akvarijumi – graditi zeleno – bazen – zelenilo – terasa– opremanje pe

sportske površine – obnovljivi izvori energije – zaštita životne sredine – oprema za ulice i ba

www.build.rs

Mnogobrojna istraživanja iz oblasti me-dicine pokazuju da se komfor čoveka pre svega zasniva na određenoj temperaturi i vlažnosti vazduha. Pod optimalnim se podrazumevaju sledeće vrednosti: tem-peratura najpovoljnja za rad 15-20°C, temperatura najpovoljnija za proces di-sanja 18-20°C, temperatura takozvane zone komfora 16-21°C.

Poznato je da klimu naselja karakteriše uvećanje dnevne i godišnje amplitude tem-perature vazduha. Vazduh u gradu leti je u proseku 2-4°C topliji , a zimi 1-3°C hla-dniji od onog oko naselja. Relativna vla-žnost vazduha u gradu je znatno niža od vlažnosti vazduha u okolini.

Konvektivne vazdušne struje odvode u gor-nje slojeve topliji i suvlji vazduh, zajedno sa česticama zagađivača i gasovitim štetnim sastojcima, što prouzrokuje veću oblačnost nad gradom i predstavlja osnovni razlog niže zagađenosti gradskog vazduha tokom leta.

Biljke i sunce

Toplotni režim određenog područja zavi-si od ukupne količine sunčevog zračenja i tipa površine na koju ovo zračenje pada. Tokom dana, sunčevu radijaciju različite površine upijaju u većoj ili manjoj meri.

Najveće količine apsorbuju asfalt, čelik, krovovi, zidovi... zbog čega se i najbrže zagrevaju. Međutim, kao loši izolatori, ovi materijali se najbrže i hlade, otpuštajući toplotu u okolni vazduh. Samim tim, tem-peratura vazduha iznad ovakvih površina veća je od temperature vazduha iznad po-vršina obraslih biljem.

Krošnje drveća i žbunja najpre apsorbuju deo sunčeve radijacije, a zatim i stvaraju senku u prostoru na kome se nalaze. Efi -kasnost biljaka zavisi od gustine krošnje, veličine listova, njihovog rasporeda u kruni, gustine sadnje, odnosno rasporeda biljaka. Mnogobrojna merenja tempera-ture vazduha na različitim visinama, nad zelenim površinama i nad golim asfaltnim ulicama i trgovima, pokazuju da oscilacije u temperaturi tokom različitih doba godi-ne ili doba dana mogu da budu značajno različite.

Mašinski (1962) u Moskvi, utvrđuje da je u pojedinim slučajevima, temperatura vaz-duha iznad parka leti za gotovo 7°C niža od temperature iznad ulice u susedstvu.

Uzevši u obzir veliki broj istraživanja, može se zaključiti da prosečno sniženje tempera-ture dostiže vrednost od 10 do 12%. Nasu-prot letnjem periodu, biljke, naročito listo-padne, zimi daju suprotan efekat.

Već je rečeno da je uticaj zelenih površina na temperaturni režim naselja uvećan či-njenicom da je vazduh iznad gradova topli-ji nego iznad njegove okoline (poslednjih godina za ovu pojavu aktuelan je pojam vrela ostrva – heat island).To je naročito izraženo ukoliko se uz samo naselje nalaze šume ili bilo koji tip prigradskih zelenih površina. Fizički zakoni nalažu da topliji vazduh bude zamenjen hladnijim, svežijim vazduhom iz okoline.

Na ovaj način, zelene površine utiču na izmenu vazdušnih masa, odnosno na pre-čišćavanje gradskog vazduha. Blagotvorno dejstvo biljaka naročito je izraženo tokom perioda bez vetra.

Istraživanja pokazuju da i u bezvetrenom periodu vazduh neprekidno struji od ze-lenih masiva ka gradskom jezgru, brzi-nom koja se u proseku kreće oko 1m⁄s.Ovaj lagani vetar rashlađuje i provetrava i delove grada bez zelenila.

Snižavanje temperature vazduha iznad zelenih površina, kao što su park šuma ili šuma, veće je u odnosu na površine koje su male ili biljkama siromašne (skver, dr-vored).

Dakle, pozitivno dejstvo proporcionalno je veličini površine koju biljke zauzimaju.

Razlike u stepenu zagrevanja površina pre svega su posledica različitog stepena odbijanja sunčevog zračenja, odnosno koefi cijenta refl eksije ili albeda.

Prema istraživanjima Kalitine i Šelejho-vskog, potvrđeno je da je albedo zastrtih površina relativno nizak, zbog čega one emituju veliku količinu toplote: beton – 8,5%, sivi malter – 8,0%, opeka – 10%, kaldrma – 3,0%, tucanik – 2,5%. Toplot-no zračenje zelenih površina potpuno je drugačije: breza – 38%, glog – 37%, divlji kesten – 51,5%, jasika – 61,5%.

uticaj zelenila na mikroklimat naselja

emisija toplote: emisija toplote: beton 8,5%, opeka 10%, beton 8,5%, opeka 10%, sivi malter 8,0%...sivi malter 8,0%...

75

ejzaža – održivi razvoj – uređenje okoline – igrališta – baštenski nameštaj – pametne zgrade – voda

ašte – ozelenjavanje – eko-materijali – ušteda energije – živeti u zelenom – integrisani sistemi

www.build.rs

Biljke su razvrstane u četiri kategorije, prema procentu propuštanja sunčevog zračenja u zavisnosti od gustine krune:

biljke vrlo guste krune • (divlji kesten, klen) – 0,83 do 0,86% propuštenog zračenjabiljke guste krune (platan, jablan, •lužnjak) – 1,54 do 2,35% propuštenog zračenjabiljke srednje guste krune (sofora, bela •vrba, beli dud, čempres) – 2,98 do 4,95% propuštenog zračenjabiljke retke krune (katalpa, karagana) – •7,76 do 9,00% propuštenog zračenja.

Biljke i vlažnost vazduhaU nepovoljne mikroklimatske uslove gra-dova svakako spada i niska relativna vla-žnost vazduha.

Biljke putem evapotranspiracije ublažava-ju letnje temperature, uvećavanjem relativ-ne vlažnosti vazduha. Prosečno, odraslo stablo, srednje visine, može transpiracijom izbaciti do 400 litara vode na dan, pod uslovom da u zemljištu ima dovoljno vla-ge. Ispitivanja vlažnosti vazduha na razli-čitim lokacijama, pokazuju da se procenat relativne vlažnosti smanjuje sa smanjenjem veličine biljaka i površine pod biljkama.

U istom trenutku, relativna vlažnost vaz-duha nad gradskim neozelenjenim povr-šinama, manja je i za 36% od vlažnosti u šumi. Na gradskom trgu, vlažnost je za 27% manja od vlažnosti vazduha iznad bu-levara. Domaća istraživanja pokazuju da je u izvesnim slučajevima vlažnost vazduha iznad travnjaka oko 12% veća nego nad pločnikom, ali se ova razlika smanjuje na visini od 1,5m.

Uvećanje relativne vlažnosti vazduha oseća se na određenom rastojanju od zele-ne površine. Tonev (1950) navodi rezulta-te merenja koja pokazuju da pojas drveća i žbunja uvećava vlažnost oko 8% na ra-stojanju od 600m, u umerenim klimatskim uslovima. Druga merenja pokazuju da se uticaj biljaka u ovom pogledu oseća pribli-žno do rastojanja koje je 10 do 12 puta veće od visine pojasa zelenila. Utvrđeno je da povećanje relativne vlažnosti vazduha od 15% čovek oseća kao sniženje temperature od 2,8 do 3,8°C. Ova razlika, iako na prvi pogled neznatna, veoma je značajna.

Biljke i vetarKretanje vazduha može delovati na čoveka pozitivno i negativno. Istraživanja ukazu-ju da se čovek oseća najprijatnije pri vetru čija je brzina od 0,5 do 3m⁄s. U letnjem pe-riodu, ovaj vetar rashlađuje organizam, čak i kada se radi o relativno toplom strujanju. Jak vetar predstavlja smetnju, otežava disa-nje i izaziva povećano isparavanje.

Biljke zelenih površina, pre svega drveće i žbunje, imaju pozitivan uticaj na umanji-vanje snage i brzine vetrova. Često se poja-sevi zelenila postavljaju sa ciljem da ublaže snagu vetra (vetrozaštitni pojasevi).

Kada je drveće i žbunje grupisano u gust ze-leni masiv, pa čak i kada se radi o pojedinač-nim stablima, zaštita od vetra može da bude veoma značajna. Izbor vrsta drveća i žbunja zavisi i od gustine krošnje. Pod ovim se po-drazumeva ne samo propustljivost jedne bilj-ke, već i ukupna propustljivost čitavog bilj-nog pojasa. Najefi kasniji su pojasevi čiji je stepen propustljivosti 30 do 40%, dok se u SAD optimalnim smatraju pojasevi propu-stljivosti 50 do 60%. Zimske vetrove bolje redukuju četinarske vrste, dok suve, letnje vetrove bolje redukuju lišćari.

Smanjenje brzine vetra zavisi i od visine drveća. Uočeno je da se efi kasna zaštita postiže do rastojanja koje je jednako peto-strukoj visini pojasa, kao i da brzina vetra postaje jednaka prvobitnoj na rastojanju od 15 do 20 visina pojasa.

Uticaj zelenila na sastav vazduhaOpšte je poznato da biljke povećavaju količinu kiseonika u vazduhu, istovre-meno smanjujući sadržaj ugljen-dioksida u njemu. Jedan hektar šume troši na čas oko 8kg CO2, a istu količinu izdahne za 1h približno 200 ljudi. Pokazalo se da po-jedine vrste drveća vrlo različito učestvuju u procesima razmene gasova. Ako se efi -kasnost jele izrazi sa 100 relativnih poena, pojedine vrste pokazuju sledeće vrednosti: tisa 118, borovi 164, krupnolisna lipa 450, berlinska topola 691.

Efekat vrelog ostrvaEfekat vrelog ostrvaBaltimor, SADBaltimor, SAD

satelitski snimak,satelitski snimak,vrela ostrvavrela ostrvaAtalanta, SADAtalanta, SAD

76

energetska efikasnost – akvarijumi – graditi zeleno – bazen – zelenilo – terasa– opremanje pe

sportske površine – obnovljivi izvori energije – zaštita životne sredine – oprema za ulice i ba

www.build.rs

Otpadni gasovi i čestice zagađuju atmos-feru užeg ili šireg područja, u manjem ili većem stepenu, ponekad sa kritičnim posledicama. Smrtonosna magla u Liježu (Belgija) izazvala je stotinu smrtnih sluča-jeva tokom 1930. godine, zbog nagomi-lavanja zagađivača iz okolne industrije.Jed na od industrijski najrazvijenijih obla-sti SAD-a, 1948. godine bila je gotovo po-tpuno opustela. Najveći broj radnika dani-ma nije dolazio na posao zbog ogromnog aerozagađenja, a nekoliko desetina ljudi je preminulo. Londonska magla, decembra 1952. godine, usmrtila je oko 4.000 ljudi za samo dve nedelje.

Širenje zagađivača oko izvora zagađenja zavisi od mnogih elemenata: vrste i jačine vetra, položaja zagađivača, kvaliteta česti-ca, karaktera zaštitne zone itd. Sa poveća-vanjem udaljenosti od izvora, smanjuje se količina zagađujućih čestica u vazduhu.

Različite vrste biljaka zadržavaju različite količine čestica na lišću i granama. Ispi-tivanja pokazuju da četinari na iglicama zadrže i do 30 puta veće količine čestica od pojedinih lišćarskih vrsta. Osim toga, postoji određena zakonomernost u sadrža-ju zagađivača pod krunama drveća, zavisna od godišnjeg doba.

Najveće smanjenje sadržaja čestica oseća se u septembru (38%), a najmanje u maju (oko 20%). Tokom celog vegetacionog perioda, prosečan sadržaj zagađujućih elemenata u vazduhu je za 42% manji nego u okolini. Sanitarni značaj drveća u sakupljanju česti-ca veoma je značajan u zimskom periodu. Krošnje drveća i bez listova zadržavaju za-gađivače u većem broju (prosečno 37% od njihove ukupne količine u vazduhu).

Na osnovu istraživanja, izračunato je da to-kom jednog vegetacionog perioda, odrasli primerci drveća i žbunja mogu da zadrže sledeće količine mehaničkih čestica: brest

– 28kg mehaničkuh čestica po vegetacio-nom periodu, žalosna vrba – 38kg, divlji kesten – 16kg, mleč – 28kg, javor – 33 kg, kanadska topola – 34kg, ligustrum – 0.3 kg, zlatna ribizla – 0,5kg.

Akumulacija čestica zagađivača na listo-vima drveća i žbunja utoliko je značajnija ukoliko su zelene površine veće.

Biljke raspolažu izvesnim mehanizmima kojima se štite od delovanja zagađujućih ele-menata. Ispitivanja govore da većina biljaka može da podnese, bez vidljivih oštećenja, količinu taloga od 0,75 do 1,50g/m²/dan,posebno ako kiša spira većinu nataloženih čestica, tokom kraćeg vremenskog perio-da. Slične zaključke iznose i istraživači za-gađivanja olovom. I pored izrazito visoke koncentracije olova na listovima biljaka duž puteva, nema za sada izveštaja o njiho-vim vidljivim oštećenjima.

Biljke fi ltriraju vazduh i pomoću takozva-nog vertikalnog prečišćavanja vazduha. Vlažniji i hladniji vazduh iznad zelenih površina kontinuirano zamenjuje vazduh nad otvorenim prostorom, odnoseći navi-še sa sobom gasovito zagađenje.

Izbor biljaka zavisi od lokalnih uslova, a neke od najotpornijih vrsta kod nas su: Ai-lanthus glandulosa, Celtis australis, Acer rubrum, Celtis occidentalis, Cornus mas, Corylus colurna, Platanus sp., Robinia pse-udoacacia, Juniperus sp., Quercus robur, Rosa canina, Hedera helix, Thuja occi-dentalis, Juglans nigra, Acer platanoides...

U uslovima visoke aerozagađenosti kori-sno je: saditi zaštitne pojaseve upravno na pravac dominantnog vetra; kombinovati otporne biljke i biljke retke krune sa bilj-kama guste i kompaktne krune; koncen-trisati sadnice što bliže izvoru zagađenja; formirati što šire pojaseve, odnosno što veće zelene površine.

Biljke i aerozagađenje

RibesRibesNigrumNigrum

AbiesAbiesConcolorConcolor

AcerAcerTataricumTataricum

AcerAcerPlatanoidesPlatanoides

LaurusLaurusNobilisNobilis

SorbusSorbusAucupariaAucuparia

PopulusPopulusAlbaAlba

JuglansJuglansRegiaRegia

Aesculus Aesculus HippocastanumHippocastanum

77

ejzaža – održivi razvoj – uređenje okoline – igrališta – baštenski nameštaj – pametne zgrade – voda

ašte – ozelenjavanje – eko-materijali – ušteda energije – živeti u zelenom – integrisani sistemi

www.build.rs

Biljke i jonizacija vazduhaVazduh, osim što sadrži molekule različi-tih gasova i vodene pare, u svom sastavu ima i veću ili manju količinu jona. Biokli-matsko delovanje jonizovanog vazduha izučavano je naročito sa gledišta njihovog uticaja na čovekov organizam, odnosno uticaja jonizacije na ljudsku fi ziologiju. Većina istraživača zaključuje da laki joni izrazito blagotvorno utiču na efi kasnije usvajanje kiseonika i povećavanje odbram-benih sposobnosti organizma. Osim toga, u prisustvu negativnih jona, efi kasnije se odvija razmena materija u organizmu.

Utvrđeno je da je jonizacija gasova u vaz-duhu znatno pojačana u prostoru iznad šuma i ostalih tipova zelenih površina. Pojačana jonizacija kiseonika iznad šuma objašnjava se dejstvom lakoisparljivih supstanci (kakav je terpentin), koje lebde u vazduhu iznad biljaka i, uz delovanje, ultraljubičastog zračenja iznad šuma, uti-ču na intenzivnije jonizovanje kiseonika.U šumi je, tokom različitih merenja, utvrđeno do 2.500 lakih jona kiseonika u jednom kubnom centimetru vazduha, dok ih istovremeno, u zatvorenom prostoru koji dugo nije provetravan, obično bude stotinak pa čak i manje.

Uticaj biljaka u šumama i zelenim površi-nama na broj lakih i teških jona kiseonika, kao i na odnos između jona različitog nae-lektrisanja, proučavan je na različite nači-ne. Utvrđeno je da vazduh iznad prigrad-skih naselja i zelenih površina ima znatno više lakih jona i da se odnos između pozi-tivnih i negativnih jona kreće najčešće oko optimalne vrednosti od 1,0.

U šumi pored Kijeva utvrđeno je u 1cm³ vazduha 1.020 do 1.390 lakih jona. U oko-lini Sankt Petersburga, lakih jona bilo je u iznosu od 701, u stambenoj četvrti Kijeva 930, a u reonu jedne fabrike 314 u jednom kubnom centimetru.

Merenjima u Kijevu, utvrđeno je da u 1cm³ vazduha iznad neozelenjenog dvorišta ima 499 lakih jona, u ozelenjenom dvorištu 1.014, a u obližnjem parku 1.178.

Navedena istraživanja pokazala su i da proizvodnja jona varira od vrste do vrste biljaka. Najveći uticaj na stvaranje lakih jona u vazduhu imaju Pinus silvestris – 80%, Betula nana – 64%, Sorbus aucuparia – 49%... Nisku efi kasnost imaju Crategus oxyacantha – 12%, Tilia parvifolia – 8%...

FitoncidiJoš 1982. godine utvrđeno je da mnogi bilj-ni organizmi stvaraju i emituju u okolinu čestice koje uništavaju pojedine štetne mi-kroorganizme. Ove čestice lebde u vazdu-hu ili se talože. Naziv – fi toncidi – dobile su zbog svojih baktericidnih svojstava. Je-dnu vrstu bakterija fi toncidi uništavaju, a druge sprečavaju u razvoju.

Različite vrste imaju različitu sposobnost produkcije fi toncida: Acer paltanoides – uništava 12 bakterija u minuti, u vazduhu iznad biljke, Acer tataricum – 20, Betula verucosa – 22, Carpinus betulus – 7, Taxus baccata – 6, Juglans regia – 18, Laurus no-bilis – 15, Cedrus atlantica – 3, Populus alba – 25, Ribes nigrum – 10...

Osim ovih vrsta, visoku fi toncidnu aktiv-nost pokazale su i : Larix europaea, Abies concolor, Pinus excelsa, Taxodium disti-cum, Platanus orientalis, Thuja gigantea, Cornus mas, Crategus monogyna, Aescu-lus hippocastanum...

Fitoncidno delovanje belog bora utvrđeno je merenjem ukupnog broja bakterija i pa-togenih gljiva u 1m³ vazduha iznad borove šume. U ovom prostoru, izdvojeno je 170 bakterija i 564 gljive (spore). U istoj zapre-mini vazduha, iznad brezove šume, bilo je preko 1.800 bakterija i ogroman broj patogenih gljiva.

Pojedine biljke iz grupe cvetnih i travnih vrsta, deluju pogubno na bakterije i gljive: narcisi, tagetes, cinije...

Efi kasnost fi toncidnog delovanja bilja-ka nikada nije toliko velika da bi neu-tralisala preteranu zagađenost sredine. Korišćenje ovih biljaka samo je jedan od dragocenih metoda za ozdravljenje čove-kove sredine, ne jedini i ne najvažniji ■

BetulaBetulaVerucosaVerucosa

PinusPinusSilvestrisSilvestris

CedrusCedrusAtlanticaAtlantica

CornusCornusMasMas

PinusPinusExcelsaExcelsa

LarixLarixEuropaeaEuropaea

CrataegusCrataegusMonogynaMonogyna

TaxusTaxusBaccataBaccata

CrataegusCrataegusOxyacanthaOxyacantha

78

energetska efikasnost – akvarijumi – graditi zeleno – bazen – zelenilo – terasa– opremanje pe

sportske površine – obnovljivi izvori energije – zaštita životne sredine – oprema za ulice i ba

www.build.rs

Izvori zagađenja benzolom mogu biti: ma-stilo, boje, plastike, deterdženti, duvanski dim, benzin, sintetička vlakna...

Izvori zagađenja formaldehidom: lepak za parket, pur-pena, kese, podloga tepiha, pri-rodni gas, kerozin, duvanski dim... Izvori zagađenja trihloretilenom: mastilo za štam-pač, sredstva za suvo čišćenje, lakovi...

Efekti koje ovi zagađujući elementi izazivaju kod čoveka su: nadražaji kože i očiju, vrtoglavica, malaksalost, mučnina, glavobolja, drhtanje, gubitak apetita, bolest krvnog sistema, alergijski dermatitis, astma... ■

Prečišćavanje vazduha u prostorijama

Istraživanja koje je sproveo Indijac Ka-mal Meattle, u saradnji sa stručnjacima, pokazala su da su sobne biljke, naroči-to određene tri vrste, izuzetno uticale na prečišćavanje vazduha u objektu. Naime, korišćene su Chrysalidocarpuslutescens, Sanseveria trifasciata iEpipremnum aureum.

Chrysalidocarpus lutescens uklanja ugljen-dioksid i pretvara ga u kiseonik.

Potrebno je obezbediti četiri biljke sre-dnje veličine po osobi. Sanseveria trifa-sciata se naziva biljkom za spavaću sobu jer uspešno redukuje ugljen-dioksid to-kom noći. Potrebno je od 6 do 8 biljaka po osobi.

Epipremnum aureum uklanja formal-dehid iz vazduha. Izvršen je eksperiment tako što su ove biljke unete u zgradu sta-ru 20 godina koja je imala 50.000 metara kvadratnih.

U zgradi je postavljeno oko 1.200 biljaka za 300 osoba koje su u njoj obitavale. Stu-dija je pokazala da su, u odnosu na druge objekte, kod ljudi u ovoj zgradi, smanje-ni sproblemi vezani za iritaciju očiju za 52%, problemi respiratornog sistema za 34%, glavobolje za 24%, astma za 9%.

Ova studija je objavljena 8. septembra 2008. godine, a Vlada Indije proglasila je ovaj objekat za najzdraviji objekat u New Delhi-ju. Na osnovu ove studije dokazano je da je i sama produktivnost ljudi povećana za 20% ■

eksperiment u IndijiSobne biljke kao KGH sistemi

TiliaTiliaParvifoliaParvifolia

ThujaThujaGiganteaGigantea

CarpinusCarpinusBetulusBetulus

PlatanusPlatanusOrientalisOrientalis

TaxodiumTaxodiumDistichumDistichum

BetulaBetulaNanaNana

ChrysalidocarpusChrysalidocarpuslutescenslutescens

SanseveriaSanseveriaTrifasciataTrifasciata

EpipremnumEpipremnumAureumAureum

Istraživanja u Americi koja se odnose na sobno bilje i

njihovu ulogu u prečišćavanje vazduha, uključuju podatke

vezane za otrove koji se sreću u zatvorenom prostoru, kao

što su benzol, formaldehid i trihloretilen

dipl. inž. pejzažne arhitektureMarija Živanović

79

ejzaža – održivi razvoj – uređenje okoline – igrališta – baštenski nameštaj – pametne zgrade – voda

ašte – ozelenjavanje – eko-materijali – ušteda energije – živeti u zelenom – integrisani sistemi

Tehnix Beo d.o.o, jedan od ogranaka kom-panije Tehnix i već poznat brend na teritoriji Srbije i šire, 2009. godinu završava prema planu a to je – povećanje ukupnog prometa od 10% u odnosu na 2008. godinu, uprkos svetskoj ekonomskoj krizi koja se u priličnoj meri odrazila i na naše tržište.

– Zahvaljujći dobroj organizovanosti cele kompanije, sopstvenoj proizvodnji, ali i do-brim smernicama predsednika kompanije Đure Horvata, zajedno sa svojim prvim me-nadžerima suprotstavili smo se krizi na taj način da je kriza postala izazov i podstrek da u svakom trenutku znamo gde smo i kuda idemo – kaže Dušan Grkinić, direktor fi rme Tehnix Beo.

U krizi, Tehnix Beo, kao i cela kompanija

Tehnix, nistu stali, naprotiv – krenuli su u dalji razvoj i započeli izgradnju nove proi-zvodne hale u beogradskom sedištu fi rme u Kumodraškoj ulici.

– Uspeli smo da ispratimo neke od većih projekta koji su ove godine realizovani na teritoriji Srbije. To su na primer: izgradnja dela auto-puta Horgoš–Novi Sad (Koridor X) gde smo isporučili vise separatora (od-vajača taloga, ulja i masti, protoka od 30 do 250l/s sa By passom). Tako smo doprineli za-štiti životne sredine prečišćavanjem otpadne vode sa puta na pomenutoj deonici – napo-minje direktor fi rme Tehnix beo.

U novu poslovnu godinu Tehnix beo ulazi sa uspešnom godinom iza sebe, ali i sa name-rom da nastavi sa razvojem ■

Tehnix Beo, ćerka-firma Tehnix Beo, ćerka-firma kompanije Tehnix, poznata je na kompanije Tehnix, poznata je na

našem tržištu kao proizvođač našem tržištu kao proizvođač opreme za prečišćavanje otpadnih opreme za prečišćavanje otpadnih voda i distributer opreme i vozila voda i distributer opreme i vozila

za komunalne delatnosti.za komunalne delatnosti.

Kvalitet ponude, aktuelnost Kvalitet ponude, aktuelnost aortimana, dobar poslovni aortimana, dobar poslovni

nastup i odnos prema klijentima, nastup i odnos prema klijentima, učinili su da se Tehnixučinili su da se Tehnix

na 2009. godinu osvrće sa na 2009. godinu osvrće sa zadovoljstvom zbog ostvarenih zadovoljstvom zbog ostvarenih

poslovnih planova poslovnih planova

2009. GODINA 2009. GODINA IZAZOVA I USPEHAIZAZOVA I USPEHA

TEHNIX BEO Kumodraška br.265; 11000 Beograd

tel: +381 11 3978 775; 3978 7763978 799; 3979 051

beograd@tehnix.comwww.tehnixbeo.rs; www.tehnix.com

Specijalno Specijalno komunalno vozilo komunalno vozilo

Ekomunal tip Tehnix Ekomunal tip Tehnix nadogradnja od nadogradnja od 14, 16, 18, 20m14, 16, 18, 20m33..

Tehnix na Koridoru X Tehnix na Koridoru X

SeparatorSeparator

komunalni komunalni kontejnerkontejner

Mobilna naftna pumpaMobilna naftna pumpa

Savremeno upravljenje otpadom MBT (mehaničko, biološko, termičko ) Savremeno upravljenje otpadom MBT (mehaničko, biološko, termičko ) od 25.000 do 300.000 ESod 25.000 do 300.000 ES

Biorotor TehnixBiorotor Tehnix

poslovno-stambeni kontejneri poslovno-stambeni kontejneri

www.build.rs

80

energetska efikasnost – akvarijumi – graditi zeleno – bazen – zelenilo – terasa– opremanje pe

sportske površine – obnovljivi izvori energije – zaštita životne sredine – oprema za ulice i ba

www.build.rs

Zahvaljujući osnovnoj sirovini, zidovi od nabijene zemlje imaju odličan ter-mički potencijal, dugotrajni su, veoma jaki i sposobni da nose opterećenja. Gra-dnja zidovima od nabijene zemlje može se primenjivati tamo gde nema dovoljno građevinskog drveta, a kvalitetne zemlje za gradnju ima u izobilju.

Ukoliko na lokaciji nema prirodne sirovi-ne podesne za gradnju, ona se može dopre-miti kamionima, ali tada uvek ostaje pita-nje opravdanja takve zamisli iz nekoliko razloga:

sklad objekta sa svojim prirodnim •okruženjempovećani troškovi izgradnje •uticaj transporta na emisiju CO • 2...

Zemlja koja se koristi mora ispunjavati određene zahteve u pogledu sastava (pe-sak, šljunak i glina), a nekada joj se mogu dodavati i stabilizatori – portland cement. Naravno, budući da gradnja objekata od nabijene zemlje danas ima smisla samo ako se govori o vrhunskom ekološkom objek-tu, upotreba cementa je sporno pitanje zbog emisije CO2 koja je prati. O ovome se vode brojne rasprave, ali, s obzirom da zemlja nema svuda idealan sastav, upotre-ba cementa najčešće ostaje na snazi.

izgradnja objekata od nabijene zemljeNačin gradnje se zasniva na postavljanju dvostrane oplate u koju se zemlja nabija stvarajući zidna platna (oplata kao za be-tonski zid). Nakon nabijanja zemlje oplata se može ukloniti odmah, a potrebno je ne-koliko toplih i suvih dana kako bi se zid osušio i stekao trajnu čvrstinu.

Kao što je to slučaj sa čvrstoćom beto-na, nabijena zemlja će nastaviti da jača i nakon početka upotrebe objekta (dakle, nema nikakvih prekida radova dok se zid u potpunosti osuši). Zrenje zida može da potraje i do dve godine, zavisno od deblji-ne, klimatskih uslova, itd. Kada se proces zrenja završi, zid od nabijene zemlje ima slične osobine kao zidani zid od kamena.

U smešu od koje se pravi zid neki graditelji dodaju drobljeno staklo starih fl aša u boji ili komade drveta kako bi dobili zanimlji-viji izgled površine zida.

Debljina takvog zida nekada je obično bila veća od 30cm kako bi bila obezbeđena njegova čvrstoća. Međutim danas, kori-šćenjem savremenih alata i mehanizacije, oplata se može postaviti na 10-25cm.

Za nabijanje se koristi pneumatski ili ručni alat koji nabija zemlju na oko 50% njene prvobitne visine u oplati. Proces nabijanja vrši se u slojevima dok se ne dostigne že-ljena visina. Kada se do nje stigne, oplata može biti uklonjena odmah. To znači da nije potrebno obezbediti oplatu za ceo objekat odjednom već se može graditi u etapama, i to bez zadržavanja radova dok napravljeni zid sasvim ne očvrsne.

Uklanjanje oplate odmah po postavljanju zida neophodno je naročito onda kada po-vršini zida želimo da damo neku teksturu, jer već nakon jednog časa postaje pretvrda za obradu običnim alatom.

Drugo o čemu se mora voditi računa jeste kvašenje zidova koji su izloženi at-mosferskim padavinama u toku gradnje (dok još nije završen krov, streha, izola-cija sokle i sl). U SAD postoji nekoliko proizvoda namenjenih specijalno za za-štitu zidova od zemlje.

Danas se zidovi od nabijene zemlje posta-vljaju duž klasičnih temeljnih traka od na-bijenog ili (lako)armiranog betona, ili na betonsku ploču. Između zida od zemlje i betona obično se postavlja izolacija (najče-šće EPS, PU i sl).

Građenje nabijenom zemljom potiče od najstarijih vremena bu-Građenje nabijenom zemljom potiče od najstarijih vremena bu-dući da se zasniva na građevinskom materijalu koji je svuda oko dući da se zasniva na građevinskom materijalu koji je svuda oko nas, i to u svom prirodnom, nepečenom obliku. Poslednjih go-nas, i to u svom prirodnom, nepečenom obliku. Poslednjih go-dina počinje ponovna aktuelizacija ovog sistema gradnje koji dina počinje ponovna aktuelizacija ovog sistema gradnje koji izlazi u susret zahtevima održivosti, a savremena arhitektura izlazi u susret zahtevima održivosti, a savremena arhitektura već mu je pružila prilikuveć mu je pružila priliku

NABIJENANABIJENAZEMLJAZEMLJA

www.gradjevinarstvo.rs

▲ Čelični distancer za armaturnu mrežu

Žarka Jelića 1, 11272 Dobanovcitel/fax: 011 2162 658mob: 060 3331 020e-mail: boris.butric@ymail.comwww.bbg.co.rs

◄ Plastični distanceri za zidove (vertikalne konstrukcije)

▲ Plastični zig-zag distancer za slobodnu neuvezanu armaturu

Nk’Mip Desert Cultural Centre, Nk’Mip Desert Cultural Centre, Kanada, projekat firme Kanada, projekat firme

Hotson Bakker Boniface Haden Hotson Bakker Boniface Haden Architects - zemljani zidArchitects - zemljani zid

dug 80 i visok 5,5 metaradug 80 i visok 5,5 metara

81

ejzaža – održivi razvoj – uređenje okoline – igrališta – baštenski nameštaj – pametne zgrade – voda

ašte – ozelenjavanje – eko-materijali – ušteda energije – živeti u zelenom – integrisani sistemi

www.build.rs

Posebna pogodnost zidova od zemlje jeste u tome što su veoma zahvalni za saradnju tokom celog veka objekta. U njih se jednostavno može ukucati ekser ili zavrtanj a svako oštećenje lako se sa-nira dodavanjem sveže vlažne zemlje na to mesto koja će sa zidom ubrzo stvoriti homogenu masu.

Karakteristike zidova od nabijene zemlje

Toplotni kapacitet zidova od nabijene zemlje verovatno ne bi trebalo poseb-no naglašavati. Njihova homogena masa omogućava sporo zagrevanje i hlađenje. U nekim slučajevima ova karakteristika zida od nabijene zemlje može u potpunosti otkloniti potrebu za hlađenjem i zagreva-njem prostora.

Danju prikupljena toplota noću će biti emitovana u prostorije, a noću sakupljena hladnoća u toku dana će osvežavati unu-trašnji prostor. Iz tog razloga zidovi od na-bijene zemlje često se koriste kao masivni zid za gradnju Trombovog zida u objek-tima pasivne solarne gradnje. Međutim, kada spoljašnji zid čine samo zidovi od na-bijene zemlje, oni uglavnom nisu dovoljan

toplotni izolator prostora. Poput opeke ili betona, ovi zidovi moraju imati dodatnu termoizolaciju u hladnijim klimama.

Sa druge strane, gustina i čvrstina zidova od nabijene zemlje predstavlja odličnu zvučnu izolaciju. Takođe, treba pomenu-ti i izuzetne protivpožarne karakteristike ovih zidova.

Zidovi od nabijene zemlje mogu se pri-lagoditi različitim klimatskim uslovima ali i različitoj građevinskoj praksi u ze-mljama sveta u smislu završne obrade zida, vrste izolacije, oblaganja drvetom, malterom, itd ■

detalj ugradnje detalj ugradnje prozoraprozora

Trombov zid je izum francuskog inženje-ra Feliksa Tromba (Félix Trombe) iz 1956. godine. Koncept radi na principu akumu-lacije sunčeve toplote i njenog emitovanja u unutrašnjost objekta u toku noći.

Na osunčanoj strani objekta postavlja se zid načinjen od materijala koji može da se ponaša kao termička masa - kamen, metal, beton, opeka ili rezervoar za vodu (termič-ka masa - eng. thermal mass - kapacitet ma-terijala da zadržava toplotu).

Sa spoljašnje strane tog masivnog zida, poput staklene fasade, postavlja se dobro izolovana staklena površina (IGU) dok iz-među ova dva zida, masivnog i staklenog, ostaje prazan vazdušni prostor.

Danas je sasvim uobičajeno da se Trom-bovim zidom naziva i slučaj kada je vazdušna komora između masivnog i staklenog zida zapravo čitava prostorija (predsoblje, trem, trpezarija, zimska ba-šta i sl) ■

Nabijena zemlja kod nas

Gradnja nabijenom zemljom bila je veoma rasprostranjena na području Vojvodine – naboj. Neke od ovih kuća odolevaju zubu vremena i više od dva veka. Tehnika gra-dnje naboja sastojala se u postavljanju opla-te od dve daske i nabijanja zemlje u visini 10-20cm između njih, zatim horizontalnog postavljanja trske kao dodatne armature u zidovima, pa nabijanja sledećeg sloja.

Toplotne karakteristike ovih zidova po-pravljane su mešanjem zemlje sa seckanom slamom i plevom a zid se sa unutrašnje i spoljašnje strane dodatno oblagao slojem maltera od blata (na mestima gde je obloga zida oštećena jasno su vidljivi slojevi nabo-ja do pedalj visine).

Napomena: Ne treba mešati kuće od na-boja sa čatmarama na čijim se zidovima, na mestu oštećenja takođe može videti zemlja pomešana sa plevom. Konstruktiv-ni sistem čatmara ne sastoji se od nosećih zidova od nabijene zemlje, već od drvene bondruk konstrukcije koja se ispunjava pletenim prućem (pletom) i malteriše ze-mljom. Plet i zemljani malter sa plevom nazivaju se čatma (pleter) i po njima su ove kuće i dobile ime ■

Trombov zid - pola veka deo pasivne solarne arhitekture

projekat edenprojekat edenkornvol, Engleskakornvol, Engleska

unutrašnji zidovi unutrašnji zidovi od nabijene zemljeod nabijene zemlje

82 www.build.rs

oglasi

“Frigoremont” DOOVlaška bašta 4a 11500 Obrenovac

tel/fax: 011 87 20 246mob: 064 13 62 176

Servis, remont i montaža rashladnih i klimatizacionih kompresora,

postrojenja i opreme

■ solarni-kombinovani bojleri 160-5000 l

■ ekspanzione posude 5-1500 l

■ hidroforske posude ■ dimne cevi

Proizvodni program:

O.D. ZavarivačZaječarska bb, 19227 Zvezdan, Zaječar

tel. 019/613-406 i 019/613-473www.zavarivaczajecar.co.rs

www.build.rs 83

oglasi

84 www.build.rs

oglasi

Infonet GroupIzvorska 41, Beogradtel/fax: +381 11 35 71 509 +381 11 35 71 510

info@gradjevinarstvo.rs

naručite besplatan primerak

building construction

directory

informatorgrađevinske

industrije

www.construction.rswww.gradjevinarstvo.rs

(narudžbenica na sledećoj strani)

Javite se za oglašavanje!Javite se za oglašavanje!

* samo za preduzeća

tačnost podataka overava

Preduzeće

Ime i prezime

Funkcija

Adresa

Mesto

Telefon

Telefon

Mob. tel.

Fax

E-mail

Web

PIB

( )

( )

( )

( )

DA, možete koristiti ove podatke i slati nam informacije vezane za delatnost

Popunite ako želite dostavu na kućnu adresu

DA, želim da dobijam besplatan primerak poslovnog magazina BUILD

DA, želim da dobijam besplatan primerak kataloga Građevinarstvo i opremanje*

m.p.

Opis delatnosti

Ulica i broj

(narudžbenicu 12 čitko popuniti i poslati faksom, poštom ili elektronskom poštom)

Mesto

Broj zaposlenih

1 do 10

11 do 25

26 do 50

51 do 100

101 do 500

više od 500Mat. br.

TržišteNijedan časopis nema bolju pokrivenost industrije sa najvećim obrtom kapitala u Srbiji

IzdavačRenomirani izdavač sa svojom redakcijom garantuje izbor novosti i tema koje će privući veliki broj redovnih čitalaca

Besplatna distribucijaIzvođači radova, proizvođači materijala, trgovci, projektanti, inženjeri, preduzetnici...BUILD magazin je jedini časopis o građevinarstvu koji ne čeka da bude kupljen, on direktno stiže do vašeg potencijalnog komitenta

InternetKompletan sadržaj predstavljen je i na www.build.rs

OglašavanjeBUILD magazin vam omogućava najefektnije predstavljanje vaših proizvoda i usluga na tržištu Srbije, maksimum odnosa cena-kvalitet

Infonet Group, Izvorska 41, Beograd, tel: +381 (0)11 3571 509, 3571 510 info@build.rs

Predstavljanje u BUILD magazinuna

rudž

beni

ca z

a na

ša iz

danj

a

Tema narednog broja:

SAJAMSKI BROJ /build 13/

REGISTRUJTE SE ZA BESPLATNE PRIMERKE!

Topic for next issue:

FAIR ISSUE /build 13/

Izvorska 41, Beograd, tel: 011/3571 509 • www.build.rs

Free business construction industry magazine

Besplatni poslovni magazin građevinske industrije