Bulgakov

Михаил Булгаков.............. 1891 - 1940 Михаил Афанасијевич Булгаков (Кијев, 15. мај 189 Москва, 10. ма!" 1940# је $ио !уски %иса& и '!ама"у!г. $огословији у)ао у !елигијску к!и*у, на%ус"ио је $огословију го'ину 'ана %!е к!аја %!е)ао у гимна*ију. +а"им је *ав!)ио економију, %!и)ав)и комунис"има. Ка %!е'авач %оли"ичке економије %оново је *а%ао у к!и*у, али са'а у су%!о"но сме!у, најви)е %о' ус"и&ајем оловјова. о *ав!)е"ку ме'и&ин !а'ио је као лекар у малим мес"има. о'ине 19/. %!е)ао је у Москву *а%очие 2иво" %!офесионалног књижевника. исао је %!и%ове"к '!аме и !омане. 3ела која нису о'гова!ала вла'ајуој %оли"и&и нис $ила ни о$јавивана. Булгагов је "!а2ио 'а се "акав %ос"у%ак %!ем ему о$јасни или 'а му се 'о%ус"и 'а о'е у емиг!а&ију. 6а ин"е!вен&и самог "аина *а%ослен је као '!ама"у!г у Московском "еа"!у, но 'ае није могао о$јавива"и своја 'ела. а!а7ивао је и са Бе!7ајевом ло!енским. 6ајви)е у"и&аја на ега ос"авили су Кан", оловјов ло!енски. !ви егов !оман Бела га!'а: о$јавен је %!во у !ан&уској (;, 19/5, ;;, 19/9#, а у овје"ско аве*у у &елини "ек 19<<. 6а%исао је '!аму 3ани =у!$иних: ('!ама"и*а&ија !омана Бела га!'а (19/<##, коме'ију +ојкин с"ан: (19/<#, '!аме Бег: (19/>#, осле'и 'ани или у)кин:, ?о$ова ли&еме!а или Молије!:, !иглу%и @у!'ен:, Aван Bасиевич: (г!о"ескна коме'ија и* 195#. Cегов '!ама Бег: скину"а је са с&ене је! је "аин имао не%овоно ми)ее о ој, а ве скину"а са с&ене 3ани =у!$инових:, *ахваујуи "аину в!аена на с&ену. +а 2иво"а %ис&а о$јавени су само %!в 'ео !омана Бела га!'а:, &иклус %!ича Беле)ке мла'ог лека!а: (19/5-19/8#, и новински фе"он Dс"ала 'ела о$јавена су %ос"хумно %е'есе"их и )е*'есе"их го'ина /0. векаE Мајс"о! и Ма!га!и"а @иво" гос%о'ина 'е Молије!а: (19</#, не*ав!)ен о*о!и)ни !оман: (19<5#. Космологија, са централним појмом Софије или душе света, темељ је философиј Булгакова. =ва! је свеје'инс"во на софијној основи. офија с"оји и*ме7у А%солу"а и космоса, као нек "!ее $ие. =во!евина је %!е' Богом не)"о *а"о )"о има офију као своју со%с"вену $о2анс"венос офија или 'у)а све"а *аклоена је многим *ас"о!има, и о"к!ива се човеку у ме!и еговог 'уховно у*!ас"аа. 'у)и све"а нала*е се, у %о"ен&ијалу, семени логоси бића . ве"ска 'у)а %ове*у мно)"венос" "во!евине у свеје'инс"во. Ме7у"им, све" је само %о"ен&ијално софијан, 'ок је ак"уалн хао"ичан. офија је не само основа, ве и но!ма, %осле'и *а'а"ак ен"елехија: (а!ис"о"еловск !ечено# "ва!и. ос"оје %!е'вечна $о2анска офија и нас"ајуа космичка офија. +а%!аво, у "во!евин $о2анска офија %ос"аје "ва!на офија. Бо2анско $ие у офији 'о$ија '!уго $ие у све"у. Ка %!ин&и% сје'иеа "ва!и са Богом, офија је Bечна @енс"венос" и ма"е!инско к!ило $иа. Fак %ос"о и*јаве Булгакова 'а је офија че"в!"а A%ос"ас: у Богу. "ва!ае све"а сас"оји се у "оме )"о Бог сво со%с"вени $о2ански све", који је нес"во!ен, с"ва!а као нас"ајуи. %аја га ни са чим ("ј. са ни)"а: у!аајуи га у нас"ајае. Човек је центар свемира , око све"ске 'у)е, али само као човечанс"во, а не и као %оје'ина иљ природе јесте о!ове!ење. Човек има слободу. Булгаков на чу'ан начин а%солу"и*ује сло$о' гово!еи 'а ја: не мо2е нас"а"и $е* со%с"веног %!ис"анка, $е* и*весног само"во!еа "ва!н и%ос"аси:, $е* 'а: које *вучи и* оног ни)"а:. Ме7у"им, сло$о'а се %!о"е2е само на "ок, али не и н исхо' ис"о!ијског %!о&еса. ло$о'а, и* "ога мо2емо *акучи"и, јес"е *а%!аво с%о*на"а ну2нос !омисао Бо2ији %у"ем ну2нос"и во'и човека (и сву "ва!# ка свеје'инс"ву. !ихва"ае софијн 'е"е!мина&ије јес"е %!еовла'авае ин'иви'уалнос"и софијног $иа. "с#атологија. г!ани&ама човечанс"ва, $о!$а и*ме7у космичке офије и сло$о'е јес" $еск!ајна "!аге'ија. Ме7у"им, нас"у%ие кона!ни пожар, у коме е саго!е"и све )"о није 'ос"ојн овековечеа, )"о није софијно, и "а'а е "ва!на офија %ос"а"и ви'иво о"к!овее $о2анске офије A%ак, сло$о'а у $ун"у %!о"ив Бога е и 'ае %ос"оја"и као онтолошко бе$умље. 3GHА FGCG

Documents

Bulgakov