Evropo, evo mene!23. februar 2003. Miodrag Bulatovi je, sav od ognja i due, pretresao, sam pred sobom, svoj knjievni ivot, od ognja - da spali sve mostove za sobom, od due - da spase sve to se i spasavati ne treba.Pie Milovan VitezoviEVROPO, evo mene! - ponavljao je u vatrometnim usklicima u sebi, sa eljom da i sam sebe zaglui, na svakoj stanici, kao da sam sebe najsveanije doekuje, srpski pisac Miodrag Bulatovi, od asa kada je voz, **Simplon-ekspres**, izaao iz Jugoslavije, rasteui se po meridijanima Evrope, na dugom putu, uz obavezna balkanska zakanjenja, od Beograda do Pariza: Evropo, evo mene!Izmeu tih proreenih stanica **Simplon-ekspresa**, koji je Evropom huktao kao ponosni naslednik **Orijent-ekspresa**, Miodrag Bulatovi je, sav od ognja i od due, pretresao, sam pred sobom, svoj dotadanji knjievni ivot. Od ognja - da spali sve mostove za sobom. Od due - da spase sve to se i spasavati ne treba.Miodrag Bulatovi je postigao knjievni uspeh u svetu, iz svoje zemlje, a da za uspeh u svojoj zemlji i nije znao. Uspeo je u svetu iz zemlje u kojoj je svaki uspeh sumnjiv, a uspeh u svetu - porok. On se tom poroku odavao neprestano, do kraja, sa strau i bez ikakve zadrke. Bez pomisli na nepredvidive posledice i da put do uspeha moe biti i put bez povratka.NJegovi uspesi su se zasnovali na njegovom daru, na njegovim velikim porodinim nesreama, i u sopstvenom golom ivotu u velikim nevoljama. Trebalo je imati te nesree i ivot u tim nevoljama, da bi se njegov dar, u pravoj meri, pokazao u snazi muke i raskoi nevolja.

**AVOLI** ISPOD ZAVESEKADA su se ateisti u njegovoj ostraenoj zemlji najvie sporili sa Bogom, dokazujui mu da je odavno mrtav, on, Miodrag Bulatovi, dobro je znao o emu se radi. Dok se Bog pravio mrtvim, to mu je jedino preostajalo, on je iskoristio ideoloku nebudnost ateista i napisao svoju prvu knjigu pria **avoli dolaze**. Bila je to njegova tajna zavera sa Bogom i javna objava pakta sa avolima.Posveeni ubijanju Boga u narodu, ateisti na vlasti doivotnoj, nisu se nadali avolima. I samo u prvi mah bili su zateeni, dok nisu shvatili da su i avoli boji. Potom su se na njih ostrvili.Dar mu prvo nisu sporili, da bi osporili one koje je pisanjem oiveo. Junaci njegovih pripovedaka, ljudi iz krvavog podzemlja Beograda: mitomani, promaene sudbine, protuve, seksualni manijaci i manijaci uopte, pomerena i nakaradna lica kakva se susreu po jazbinama i stratitima, kleptomani i ubojice golubijih srca, izrueni su surovoj egzekuciji budnih knjievnih kritiara u knjievnosti, koja se, u vremenu narodnog usreenja i opte budnosti, u prepoznavanju i razobliavanju neprijatelja, delila na moderniste i realiste.Kada su se njegovi **avoli dolaze** provukli ispod gvozdene zavese, nemalim njegovim trudom, i prevedeni na osam jezika, stekli knjievno graanstvo u slobodnom svetu, promocijom u osam prvih evropskih metropola, onda su u njegovoj zemlji poeli da spore i njega. NJegov do tada priznati dar, mada pogreno usmeren, proglaavan je tekom boleu, jer su njegove teme sve iz najmranije oblasti ljudske psihe i ljudske svesti. Oni koji su se usudili da ga i napadima spasavaju, oglasili su njegov dar spasonosnom nemoi.- Gospodo avoli, oprostite im, znali su ta rade - pomislio je Miodrag Bulatovi, dok je **Simplon-ekspres**, ispraan dostojanstvenim piskom otpravnika vozova, naputao stanicu u Strazburu.

SUPERLATIVI O - SEBIKADA su prvi put hteli da mu sude za sve na ta se do tada pisanjem usudio, poeleo je da osvaja zabranjeno, jer ga je zabranjeno osvajalo.Od tada svaka njegova misao o slobodi postajala je verodostojan dokument slobode, jer drugih misli o slobodi u javnosti vie nije bilo.Postajao je prorok slobode.Tamo gde je uao, iao je sve dublje nego to su to svi, sem njega, u njegovoj zemlji eleli, nego to se smelo i to se dozvoljavalo. Pristao je da bude raskalana savest srpske knjievnosti i veliki skandalizator meu srpskim piscima.Meu srpskim piscima zavist nikada nije suzbijana, pa je bujala do mile volje. Zavist svakoga na svakoga. Zavist svih prema njegovim uspesima u svetu, koja je jedino u napadima na njega ujedinjavala realiste i moderniste, iznenada i isprve stvorila je mit o Bulatovievom uspehu.Taj mit kae kako je on, Miodrag Bulatovi, ba prvi primerak svoje knjige **avoli dolaze** poslao prvo u vedsku, jer odmah valja pucati na nobelovku. Taj primerak je bio adresovan na ime Pera Lagerkvista, velikog pisca, nobelovca od 1951, uvenog izdavaa i prvog oveka Nobelovog komiteta. U propratnom pismu, u formi **za moju knjigu kau...**, on, Miodrag Bulatovi je, po tom mitu, napisao sve one superlative koje su, po njemu, za njegovu knjigu i njega kritiari trebalo da kau:Da je neoekivana, da je genijalna, a autor ingeniozan, da pokazuje bogomdani dar kakav se jednom u veku javlja, da ima ve nezapamen domai i da e imati i vei inostrani uspeh. Per Lagerkvist, dobro vaspitan ovek, poznat po veitom smeku, blage naravi, paljiv prema piscima, znalac njihove osetljivosti i vian da podie, odgovorio je njemu, Bulatoviu, ponavljajui sve njegove superlative o knjizi kao svoje, poev od toga da je genijalna, da bi, na kraju pisma, zavrio aljenjem to u vedskoj nema zasad tako dobrog prevodioca za tako veliku knjigu. On je, potom, kae mit, primerke svoje knjige slao svetskim izdavaima, sa kopijom pisma Pera Lagerkvista kao recenzijom, dodajui da se on ponegde i ne slae sa tolikim pohvalama, koje su mu i neprijatne. Tako su **avoli dolaze**, po avolskoj zamisli autora, osvajali svet.

ZATITNIK SVOJIH JUNAKAON taj mit o sebi nikada nije osporavao, jedino je pokuavao da ga autorizuje, ispriavi kako je prvi primerak romana **Crveni petao leti prema nebu** opet prvo poslao u Stokholm i opet Peru Lagerkvistu, ali i sa pismom Pera Lagerkvista o genijalnosti knjige **avoli dolaze**, dodavi kako se za novu knjigu ve smatra da je genijalnija od prethodne o kojoj su i takva miljenja koja smatra i preteranim. Per Lagerkvist nije smatrao da je preterao, ve je, verujui u svoju recenziju, sve uinio da se roman **Crveni petao leti prema nebu** odmah prevede na vedski jezik i objavi u Stokholmu. Iz grie savesti prema autoru, zbog neobjavljivanja knjige **avoli dolaze**, Per Lagerkvist je sreno pronaenom prevodiocu sa srpskog jezika dao da odmah prevodi i drugu Bulatovievu knjigu pria **Vuk i zvono**.Prvi svoj roman **Crveni petao leti prema nebu**, on, Miodrag Bulatovi, morao je da u svojoj zemlji brani ee nego to se otadbina brani, gde su odmah smislili da je to roman napada na sve ateistike svetinje, da forsira bolesne pobude ispod svakog htenja, da je crv u velikoj jabuci, da je preao na stranu zla, da su mu uzori strani, a pogledi tui i da takvih ljudi-napola ljudi nigde nema izvan korica njegovih knjiga.A on, trudei se da pronae tajanstvenu formulu ivih i mrtvih stvari, samo nije pristajao na ono to se trailo od njega.Od njega se trailo da opisuje idealne junake, polaznike socijalistike idile i veernjih kola, a on je uzvraao da niko ne moe poverovati u one koji ne postoje izvan zamisli socijalistikih ideologa svenarodnog usreenja. Polaznici veernjih kola dolaze iz svojih nesrea i vraaju se u njih. Za idealne je u jeziku malo rei, zato to su nestvarni, a on se ponosio to mu je jezik bogat.Nije dao na svoje junake, pa potom ni na sebe.Odluka etiri generala24. februar 2003. NJegov novi roman **Heroj na magarcu** ve u Beogradu odtampan u 30.000 primeraka, da se nijedan ne nae u ruci itaoca, spaljen je, bez javne zabrane, odlukom etiri generala, u srpskoj knjievnosti rasporeena.Milovan VitezoviNIJE krivio one koji ga nisu razumevali. NJih je samo alio. Ali nije podnosio one koji su ga u lice veliali, samo u etiri oka, jer su bili kukavice i nisu se usuivali da i pred ikim drugim, a kamoli javno da to kau, jer se o jeresi zavetno uti, a on je bio jeretik. Takvi su oekivali njegovu stalnu zahvalnost to ga ne napadaju i to o njemu ute. Hoe li ga Sartr saekati u Parizu?, upitao se dok je **Simplon-ekspres** pristajao u Nansiju.an-Pol Sartr, pisac, filozof, koji smatra da je ovek slobodan i da bira sam ta e biti i da je u izboru svom odgovoran pred sobom i pred onima koji su pogoeni njegovim izborom, izabrao je da bude savest sloboda svoga vremena. Iz izbora i iz svoje odgovornosti za izbor, an-Pol Sartr je dosta putovao, po nalozima savesti, dok mu se svet bez sloboda usput lupao o glavu.Doavi u Beograd da sagleda stanje sloboda u Jugoslaviji, an-Pol Sartr je imao i zakazani i razgovor i susret sa srpskim piscima, jer je pisanje mera sloboda i jer su pisci barometri pritisaka vlasti.

SMIRUJUI ANDRITAJ susret je valjalo da bude sa biranim srpskim piscima, ko zna gde i ko zna kako za susret izabranim, i javan, ali samo za njih.Samo je Miodrag Bulatovi za taj, za njega sudbinski susret, izabrao sebe, saznavi za njega na voleban nain, i pojavivi se u Udruenju knjievnika Srbije kad i Sartr, da ga vie knjievni komesari nisu mogli udaljiti bez skandala pred gostom. Ako se kod nekih i javila takva namera, spreio ih je smirujuim pogledima srpski nobelovac Ivo Andri.Svi koji su bili izabrani da se sa njim sretnu, izgovarali su pred an-Polom Sartrom, skoro apatom, svoja imena, iz nekog bojaljivog potovanja, u kome je, ini se, bilo i straha da u neemu mogu biti otkriveni.Jedino Miodrag Bulatovi nije rekao ime, ali je, pre nego to je pruio ruku, odmah sunuo:**Priznajte, Sartre, da me niste itali.**inilo se da od Sartrovog odgovora zavisi hoe li mu pruiti ruku.**Osim knjiga gospodina Andria, malo sam knjiga srpskih pisaca itao**, priznao je Sartr, sa rukom podignutom za rukovanje: **Ali sam polazei u Beograd uzeo kod Galimara jednu veoma zanimljivu knjigu Le cog rouge, autora ije u srpsko ime teko izgovoriti...****Ja sam Miodrag Bulatovi! Pojava!**, Bulatovi je dohvatio Sartrovu ruku, potresajui je srdano, bez namere da je skoro pusti: **Zovite me Mia!... Samo Vi!... Moe i neko kome samo Vi dopustite... Mia, Sartr, Mia!****Mia, Vi ste u Parizu ve poznati. Od mene ste poznatiji, svakako!**, an-Pol Sartr je odahnuo, jer je pred njim bio pravi pisac, svake hvale vredan: **U Parizu Vas ekamo.****Moj **Crveni petao leti prema nebu**. Ako ue u crnu rupu - osvetlie je.**

IVI JUNACIOBJAVIVI roman **Crveni petao leti prema nebu**, Mia Bulatovi je zinuo do neba. Samo mu je nebo bilo nepce. Tako je sa Sartrom razgovarao pred svima, da puknu od zavisti. Tako se Sartrov razgovor sa srpskim piscima odmah pretvorio u razgovor sa Ivom Andriem i Miodragom Bulatoviem.**Imate pravo, Sartre!**, odobravao je Mia Bulatovi: **Moji junaci su, iako napisani, ivlji od svih stvarnih ljudi koje ste danas u Beogradu sreli.**Svi razgovoru prisutni srpski pisci su se veoma znaajno zgledali. - Neka uju! - pomislio je Bulatovi.an-Pol Sartr je estitao Mii Bulatoviu na velikoj hrabrosti, ali je estitao i Jugoslaviji, kao zemlji slobode u kojoj se sve moe rei. Ova estitka se Mii Bulatoviu uinila neobinom, ali on se i radovoao svemu neobinom: Ume Sartr!an-Pol Sartr i Mia Bulatovi su se pozdravili sa istim pozdravom: **Dovienja, u Parizu!**Mia Bulatovi je i mislio da doe u Pariz, da se iz njega javi svojim izdavaima, pa ako ne moe ostati da stekne bar adresu za pisma, jer su u Beogradu izgleda poeli da mu preturaju i selektuju potu.Sutradan su beogradske novine donele dve vesti dravne agencije Tanjug.Prva vest je izvetavala jugoslovensku javnost da je predsednik Jugoslavije maral Josip Broz Tito primio francuskog filozofa i knjievnika an-Pola Sartra i zadrao se sa njim u srdanom razgovoru.Druga vest je opet bila o Sartru, kako je, u razgovorima sa srpskim piscima, govorio o saradnji u kulturi Francuske i Jugoslavije, pomenuvi i knjigu Miodraga Bulatovia objavljenu na francuskom, i kako je posebno estitao Jugoslaviji na ostvarenim velikim umetnikim slobodama.Ume Sartr - spasao ga je, bar za neko vreme.

ROMAN NA LOMAIJERETICI se nikada ne amnestiraju, ako se i neko vreme, iz viih ili drugih razloga, ostavljaju na miru.Jeretike su oduvek anatemisali i proganjali. A sada u drugoj polovini dvadesetog veka jeretike anatemiu i proganjaju u zemljama socijalizma, realnog i nadrealnog, ateisti kao dravotvorni vernici.On, Miodrag Bulatovi, bio je ateistiki jeretik, jer je verovao u sebe, tamo gde se smelo samo verovati u velikog vou i nepogreivost njegovih satrapa. Takvi su, nekad, spaljivani na oltarima pravovernosti. NJega je svet spasavao od onog to su mu mogli. Trebalo mu je spaliti ono sa ime ide u svet, pre nego to se svet u to umea.Dobar i plodan pisac sam nudi este prilike za svoja stradanja. I on, Miodrag Bulatovi, nesebino je ponudio priliku koju su morali iskoristiti. NJegov novi roman **Heroj na magarcu** ve u Beogradu odtampan u 30.000 primeraka, da se nijedan ne nae u ruci itaoca, spaljen je, bez javne zabrane, odlukom etiri generala, u srpskoj knjievnosti rasporeena. Magarac je dobra, biblijska rtva. A heroji su oduvek rtve svoga karaktera. Kad mu knjiga gori, piscu cvri dua - osetio je Miodrag Bulatovi.Iskreno pisanje je postalo opasno i po junake i po pisca.Koliko je u svetu bio objavljivan vie, koliko su se ponavljala izdanja, toliko su ga u njegovoj zemlji hteli da izbace iz srpske knjievnosti, u koju je, ruku na tano srce, i uao silom. Svoga dara. Sad, inilo im se da se za to blii as. Progonjeni je uvek pomalo zver i to je dra lova.Upredali su mu zablude i veali ih mu o vrat. Ako kraj dignu na vii nivo - visie.Tako je, u hipu, odluio, uvi za spaljivanje odtampanog romana i poslednje verzije rukopisa **Heroj na magarcu**, poi e tamo gde ga zovu i ekaju - u Pariz.Na ovaj odlazak se spremao pola decenije, obnavljajui uredno vize, tokom kojih je postao najpoznatiji i najitaniji mlai pisac u svetu.Niz Balkansku - na Monmartr25. februar 2003. Kad ga budu pitali otkud u Parizu, ta ga je dovelo, odgovorie: Idem putevima novog romana. to da budem Pasternak kad sam Bulatovi?Milovan VitezoviPARIZ je mesto sa hrabrou da sve darovite prima. U njemu se ili ui za genija, ili se genije promovie. Zato i genijalni odlaze u njega. To je mudar grad koji ume da slua i gleda. Odlagao je dolazak u njega, sa eljom da, kad doe, malo zakasni na svoju promociju.Kako se samo brzo spakovao. U malu torbu strpao je ono to se iz njegove due prelilo. Po srpski primerak svojih knjiga, prvu verziju rukopisa romana **Heroj na magarcu**, koju e opet morati doraivati i nezavreni rukopis drame **Godo je doao**, u slavu apsurda i Beketa. Najnunije nije bre uzimao ni iz rodne kue, kao dete, u estoj glavospasnoj ratnoj beaniji ispred Nemaca ili Italijana, a bogami i svojih.Bio je furija niz Balkansku ulicu ka eleznikoj stanici, zapevi usput o veliku kartonsku mapu za crtee na hamerima slikara Uroa Prvog Tokovia, koga su iz milote zvali i Uro Ludi.**Kuda e sa tim niz usku ulicu?**, viknuo je Miodrag Bulatovi umesto pozdrava, izmiui odgovoru. **Niz Balkansku - na Monmartr!**, vikao je za njim Uro Prvi Tokovi: **Vie me videti nee, ako me vidi, priinio sam ti se.**

VAAN RAZGOVORONOME ko tako odlazi, sve ide pod nogu. Tako su mu se noge nale na papuici voza Simplon-ekspres, spremnog za polazak, kao da je otpravnik voza umesto na sat na njega pogledavao.Iza njega je, kao po peronima prolivena ostala zavist kolega. Koliki li e biti gnev njihov: to im je tu zavist morao prirediti kao vatromet.**Tri puta meri, pa jednom seci**, pamtio je Miodrag Bulatovi kako se govorilo u njegovom narodu, u venih paenika u duevnim vrletima Crne Gore, u ratnom vremenu njegovog detinjstva, kada se nije imalo ni ime meriti, ni ta sei, sem tamo gde je ovek najtanji.Sada je u mah presekao, to to celim putem meri. Da mu ta misao koju snura od Beograda natrag ne povue voz ispred Pariza?Verovao je da ne bei, da se ne izmie od pritiska reima, ve da samo eli da sve osmotri sa strane.Kada ga budu pitali: Otkud u Parizu? ta ga je dovelo? Odgovarae: **Idem putevima novog romana.****to da budem Pasternak kad sam Bulatovi?** U svome odlasku video je i dug prema svome pesnitvu.Iza njega je u Beogradu ostao jedan rastavom zavren brak, koji se tako raspao da ga ni uspomene na njega ne obavezuju, jedna privatna istorija je sklopljena u porodici uvenog istoriara. Zauvek.**Razgovarate sami sa sobom?**, upitao je kondukter.**Upravo sam jedan veoma vaan razgovor zavrio**, rekao je Miodrag Bulatovi. **U svoju korist!****estitam, gospodine klasie**, rekao je kondukter. **Jesam li Vas dobro oslovio?****Savreno!**

POTVRENA GENIJALNOSTOD Beograda do Pariza, kome se, evo, pribliava, u vagonu druge klase Simplon-ekspresa, u kome je bio Miodrag Bulatovi, smenilo se est konduktera. Bulatovi je, ne tedei rei, vebao konverzaciju: svu estoricu, odmah po pojavljivanju, uveravao je da e ih zapamtiti istorija svetske knjievnosti, jer su bili kondukteri istorijskog voza koji je njegov genije dovozio u prestonicu svetske kulture, gde e se uspostaviti njegovo mesto klasika u svetskoj knjievnosti, koje je ve asno knjigama zasluio.Uvek kada je Miodrag Bulatovi poinjao prvi dugi razgovor sa novim kondukterom, dok je ovaj vrio kontrolu putnih karata, jedna prilika kartonom zaklonjena promicala je hodnikom vagona, iza kondukterovih lea, neopaena, u deo u kome su ve pregledane karte. Poto njegovoj panji nita nije promicalo, a gledajui u konduktera gledao je i na hodnik, Bulatoviu se ta prilika uvek priinjavala Uroem Prvim Tokoviem, to je on smatrao prividom. Zar mu nije rekao sam da ga vie nee videti, i ako ga vidi, priinio mu se.Ne samo da je u svoju genijalnost uverio sve konduktere, nego je u nju uveravao i sve saputnike koji su se u kupeu smenjivali dan i no: bilo da su Jugosloveni, Austrijanci, Nemci ili Francuzi, i oni su iz voza izlazili na svojim stanicama, reeni da u prvim knjiarama potrae Bulatovieve knjige.Sa obaveznim balkanskim zakanjenjima, sa od duge vonje rastresenim putnicima, Simplon-ekspres se, najzad, pribliavao Parizu.Pred Parizom je srpski pisac Miodrag Bulatovi preao iz vagona druge klase u vagon prve klase, jer u Pariz treba ui samo iz prve klase. Uostalom, i kada je u Beograd dolazio, promenio je klasu.Zakljuavi se u ve-ceu prve klase Miodrag Bulatovi se dobro umio i pred ogledalom, zajedno sa svojim likom u njemu, dobro pazei da lik ne zabuava, ponovio svoju knjievnu zakletvu:**Ti si poseban i genijalan. Sasvim si neponovljiv. I kada ti je teko, pomisli: kako je samo teko onima koji nisu genijalni, a koji su ponovljivi? Tamo gde ide, znaju ko im dolazi i mora im se takvim pokazati. Budi iznad svega dok svoje ime i delo bude proslavljao**.Onaj iz ogledala mu je namignuo:**Evropa samo tebe eka**, doviknuo mu je.

GDE JE SARTR?ZAUENI voz je u Pariz dugo ulazio, a Miodrag Bulatovi se, gledajui ga i traei pogledom razglednice do kojih se u Beogradu moglo doi, zavetovao Gradu svetlosti.Svakog dana e prolaziti kroz Trijumfalnu kapiju. Svakog jutra e se peti na Ajfelovu kulu. Svake nedelje e namigivati Mona Lizi. Samo da ne zaboravi da je u Parizu, jer je u Grad svetlosti doao da postane svetionik. U Parizu e voditi ljubav bez predumiljaja. Bude li morao uzimati nevinost - odbrojavae. I odmah na prvom koraku mora pokazati estok otpor prema mitovima koji nisu o njemu.Simplon-ekspres je uao u parisku stanicu u Perpinjanu brekui, jer je u njemu pun sebe bio Miodrag Bulatovi, siguran da od ove stanice poinje pariski Bulevar uspeha.Izaavi iz voza na peron, oduprevi se nogama vrsto o parisko tle, Miodrag Bulatovi se osvrtao po peronu, traei pogledom filmske kamere, uveren da se u zemlji velike filmske kulture i tradicije, jo od brae Limijer, snima svaki ulazak voza u stanicu. Dok se on osvrtao, traei kamere koje nije ugledao, meu onima koji su peronom izmicali priinila mu se prilika Uroa Prvog Tokovia.A onda je Miodrag Bulatovi priao prvom slubenom i uniformisanom licu i upitao:**Gde je Sartr?**ovek je bio zateen. Ne zna. ak se i postideo toga. Takvi su Pariani.**Ja sam Miodrag Bulatovi. Proitajte me. Moe Sartr da vas pita!****Da, gospodine!**, takvi su zaista Pariani.Kako izgleda venost?26. februar 2003. Tim reima Miodrag Bulatovi se obratio an-Polu Sartru, na ta je filozof i knjievnik odgovorio:Milovan VitezoviDRUGI ljudi od umetnosti i kulture kad su u Pariz dolazili, dolazili su sa spiskom muzeja koje e posetiti. On, Miodrag Bulatovi, doao je u Pariz sa imenikom, popisom onih koje e naterati da ga upoznaju. Ni dana bez poznanstva. Greh je u Parizu gubiti dane. Imenik se moe samo poveavati. Svakoga dana ponekoga mora tiklirati. Samo e Sartra zaokruivati, dok neko drugi i to ne zaslui. Kako e se uveriti koliko je mudar grad, ako u njemu ne stane uz Beketa, Dalija, enea, Prevera, Pikasa, Joneska, agala, Siorana? Taj svoj popis Miodrag Bulatovi je smatrao toliko vrednim da ga je drao u novaniku, sa novcem, u depu na levoj strani srca.Osvrnuvi se jo jednom po pariskoj eleznikoj stanici, Miodrag Bulatovi je ponovio sebi ono to je pre vie od decenije opet sebi rekao u Beogradu, pristigavi na stanicu:**Sad emo malo da prevremo krovove, nadole!****Sen-ermen-de-Pre!**, kazao je Miodrag Bulatovi taksisti.**Da, gospodine**, taksista je vozei odmeravao koga vozi: **Sen-ermen-de-Pre, hotel**, kazao je: **Ja sam Miodrag Bulatovi, proitajte me. Moda ete me voziti sa Sartrom.****Momenat, gospodine!** - taksista je pristao na Trgu Fistenberg, pred knjiarom Ekim de Pa, iz koje se oas vratio sa Bulatovievom knjigom u rukama: **Morate mi se potpisati, gospodine.**

JESTE LI ME ITALI?MIODRAG Bulatovi je rado potpisao knjigu, a taksista mu sa zadovoljstvom nije naplatio vonju, ostavivi samo svoju posetnicu.**an-Pola Sartra i vas voziu svuda**, topio se od ljubaznosti taksista.Dobro je poelo - sa tom milju je Miodrag Bulatovi uao u hol prelepog hotela Sen-ermen-de-Pre.Hotel Sen-ermen-de-Pre je sigurno skuplji od drugih hotela u istom kvartu, a on nije od onih koji se novcem razbacuju. Ali bolju adresu u Parizu, sa koje e se javiti izdavaima u celom svetu, nije znao, bar dok ne napravi karavan izdanja roman **Heroj na magarcu**. **Jeste li me itali?**, pitao je portira.**Ne, gospodine Bulatoviu, naalost**, portir se trudio da tano prepie podatke ovog gosta.**Svaki propust se moe ispraviti**, rekao je, smekajui se. **Vi bar imate vremena.****Koliko ete ostati, gospodine?****Dugo. Dovoljno dugo da proitate moje knjige i da o njima porazgovaramo... Vae miljenje e mi dobro doi**, smeio se i dalje Miodrag Bulatovi, uzimajui klju, a onda se u svojoj iscenaciji povratio: **Da li me je Sartr ve traio?****Niko Vas nije traio, gospodine**.**Poaljite telegram Sartru da sam stigao i da sam tu.****Ali, Sartr je tu, pored...****Poaljite telegram, ba zato.****Imate li jo prtljaga, gospodine?**, pitao je lakej hotela, odmeravajui omanju putnu torbu.**Teglim ceo Balkan, zar ne vidite?**, kazao je Miodrag Bulatovi, sa rukama u depnom bilijaru.

DOLAZIM - EKAJTE MEAN-Pol Sartr se, najzad, pojavio. Doao je u hotel San-ermen-de-Pre, sa dva telegrama u rukama. Jedan je bio iz Beograda, a drugi odavde iz hotela. Po telegramu odavde je odmah stigao, a telegram iz Beograda je poneo da se opravda to Miu Bulatovia nije saekao na eleznikoj stanici u Perpinjanu. U telegramu iz Beograda je pisalo: **Dolazim u Pariz. ekajte me. Bulatovi.** I on ga je ekao na Aerodromu **Orli**. Doekivao je dva dana sve avione svih kompanija koji su iz Beograda poleteli ka Parizu.**Mia, izvinite me, nisam se setio Perpinjana, otkad stalno letim**, pokuao je da se opravda an-Pol Sartr. **Vano je da sam tu**, Mia Bulatovi nije dozvolio Sartru da se pravda. **Vano je da su Vas pustili**, an-Pol Sartr je ili sve znao, ili je sve naslutio.**Za sve za ta se ovek moe napasti, mene su kao pisca napali. Iz najteih oruja, iz usta generala pisca.****Vano je da su me pustili. I vlasti i pisci.****I pisci?****Videli ste ih. Podeljeni su u dve struje. A obe su htele da me odvuku u dubinu, u konano potonue. Vlasti znaju da sam izaao iz zeme, pisci jo ne znaju, sreom!****Pisci?****Najznaajnije je da vas nisu naterali da i Vi napadnete sebe**, isticao je an-Pol Sartr kako je strahovao za njega, to je na istoku pojava, a Jugoslavija ipak nije toliki istok.**Zaboravili ste da sam ja najvei nevaljalac na Balkanu i koliki sam ja bezobraznik, a tek bezobrazni imaju ta da brane... Moji gortaci u divljem kanjonu reke Tare to zovu zrnom asti. A ono se brani ee nego zenica oka, a toliko je... Nego, pustimo sad to...**, Mia Bulatovi je dobro znao da se to nee dugo pustiti, ali je hteo da Sartra pita za zdravlje i da mu tako na pravi posredni nain iskae svoju zahvalnost za ono u Beogradu, za koje mu tamo nije mogao zahvaliti: **Kako je, kad ste veni?****Zasmejavate me.****I venost se moe zasmejati. Ali tom smehu mora da je i eho vean.****Kakva venost? Star sam!****Starost je samo mala osveta venosti**, smejao se Mia Bulatovi ne dozvoljavajui Sartru ni da posumnja, a kamoli odbije venost koju mu tako srdano nudi.udan neki ovek - mislio je an-Pol Sartr, odmeravajui Bulatovia svojim mirkavim pogledom: Doao kao prognani, a smeje se. I zdravo se smeje.**Starost je samo patina venosti, da joj ubije onaj neprijatni sjaj. Da nije starosti, venost bi bila obina lakirovka**, nastavljao je Mia Bulatovi, jo strasnije i sa smehom.Boe, jo u mu poverovati - pomislio je an-Pol Sartr, osetivi da je do sada o Mii Bulatoviu brinuo iz svojih nadzora o slobodama kao o dobrom piscu kome se slobode uskrauju i koga proganjaju, a da e od sada o njemu brinuti, kao o nekom ko mu je, na poseban nain drag. Hoe li u ovom udnom oveku stei prijatelja, koji tako svojeglav nee ui u njegove sledbenike i istomiljenike?**Sad kad ste tu, mi emo sve da Vam...**, zaustio je an-Pol Sartr da kae ono to je mislio i to je smislio, oekujui Miu Bulatovia, pre nego to je doao da ga ovde sretne.**Nita Vi i nita vi ostali, neete initi za mene, kad sam tu...**, Mia Bulatovi je reio da odbije svaku pomo: **Kad sam ja tu, zahvalan Vama to sam tu, ja u sve sam initi za mene... Doao sam u Pariz da se uverim da postojite... Da niste samo moja fikcija... Ja se svoje mate plaim... Doao sam da stanem uz vas i da se uverim da postojim i ja, da sam sebe nisam izmislio... Izaao sam iz azila, uveravajui sebe da sam zdrav... Mentalno zdrav... U to se samo sam mogu uveriti... Odakle dolazim, tamo su mi prijatelji bili psihijatri doktor Ivarki i doktor Jeroti... Kod njih sam itao Va esej **Temporalnost kod Foknera**. Kod njih ste mi bili uitelj...**Brani svetlih dua27. februar 2003. Znate li, Sartr, da ljudima u mojim brdima nou sijaju oi, svetle im due, to je od ponosa... Poznajete li Ivu Andria - zapitao je an Kasu gosta iz Beograda. Leviarenje Fransoaz Sagan.Pie:Milovan Vitezovi.

KAKO sam mogao ovako pogreiti? - an-Pol Sartr je oseao krivicu dok mu je Mia Bulatovi sve vie imponovao.**Doao sam u Pariz da u njemu utvrdim oseaj za prave stvari** - saoptio je Mia Bulatovi svoje vjeruju.**Zar ete se samo na njega oslanjati?** - an-Pol Sartr je grozniavo traio novo uporite.**Neu, ali hou da ga imam** - kazao je Mia Bulatovi, odahnuvi: **Bio sam pod pritiskom, pa sad sve iz mene izbija... Znate li, Sartr, da ljudima u mojim brdima nou sijaju oi?****Zaista?****Zaista. Svetle im due. Samo tamo. To im je od ponosa... Sad ja hou da sauvam ponos i da sve sam uinim za sebe... Nisam nezahvalan... Bio bih oajan da to pomislite... Zahvalan sam i za pomo koju ste mislili da mi ponudite... Ponos mojih gortaka, pomo dri kao milostinju... Zato Vam i nisam dozvolio da mi je ponudite... Jedino to od Vas, svim srcem mogu primiti, jeste druenje sa Vama... Kao samotnjak dosta sam divalj, moram se za Pariz pripitomiti... Treba mi Vaa temporalnost u Vaem prisustvu i da mi budete uitelj kod sebe...****Hvala vam...** - zaustio je an-Pol Sartr.**Nemojte, nita patetino... Jednom sam otiao kod nae asne, stare i samotne spisateljice Isidore Sekuli...****uo sam za nju**.

KAFE DE FLOR**ZNATE ta mi je rekla: Hvala Vam, to ste poten. vie nisam otiao kod nje. Kako da stalno mislim da ostanem poten?** - Mia Bulatovi se zasmejao od srca, oputajue jer je znao da je dobio najvie to je mogao da dobije - druenje sa Sartrom: **eleo bih ja i Vae prijateljstvo, ali ga moram stei...****Tu je Kafe de Flor** - an-Pol Sartr je pokazivao rukom: **Piemo kafu svako jutro od osam do devet, kad smo tu... A za ostalo emo videti**.**Moda, ponekad uvee, da proetamo, moda mi oi i u Parizu zasijaju...****Da ponemo veeras?** - nasmejao se an-Pol Sartr.Mia Bulatovi je dobro znao da se Sartru mora prvo nametnuti, ali da mu potom mora i povladiti. Kad neguje svoju sujetu, zalij usput i tuu, da vidi spram kjoe tvoja buja. Zato je poeleo da isto vee odu u Pozorite Antoan, gde se u Sartrovoj postavci daje Sartrov komad **Prljave ruke**.**Ovo Vam je veoma hrabro** - pruivi ruku estitanja posle pozorine predstave, Mia Bulatovi je Sartra prodrmao celog: **Toliko hrabro, da u morati vie puta da pogledam**.**Mislite?** - an-Polu Sartru je godilo estitanje, ali ga je bukao crv sumnje: **Ovo se i u Beogradu igra**.**Gledao sam. Dobro je i tamo. Ali nije ovako... Tamo su ove hrabrosti cenzurisane, trihovane ili ublaene**.**Nisam znao**.**Prirodno, kad ne znate srpski jezik...! O ovome je u Beogradu zasedao i komitet srpskih nadrealista**.**alite se** - smekao se i an-Pol Sartr: **ta su zakljuili?****NJihovi zakljuci su tajni** - rekao je Mia Bulatovi, suzdravajui ozbiljnost: **Ali je miljenje dostavljeno Luju Aragonu.**Te noi, kad su, priajui o glumcima, izali iz Pozorita, an-Pol Sartr je esto kroz svoje diptrije zgledao Miu Bulatovia u oi, hoe li zasijati?**Jeste li Beketa videli na aerodromu?** - upitao je Mia Bulatovi i oi su mu blesnule.

DORUAK KOD ANDRIA**POZNAJETE li Iva Andria?** - pitao je an Kasu, u elji da posredno proveri Miodraga Bulatovia, jer oprez podupire sigurnost. Mora znati s kim ima posla.**Kada sam u Beogradu, dorukujem kod njega** - Miodrag Bulatovi je video koliko je an Kasu ponosan na svoje zasluge za komunistiku Jugoslaviju u Francuskoj, da je visoko jugoslovensko odlikovanje nosio i na kunom mantilu: **Otkad sam u Pariz, ne dorukujem uopte**.Dalji razgovor su nastavili uz Bulatoviev doruak, iako mu uveliko nije bilo vreme. **Kada me je pre nekoliko godina, ve zaslunog, valjalo primiti u Udruenje knjievnika Srbije, preoprezni Aleksandar Vuo je to eleo to due odgoditi** - Miodrag Bulatovi je govorio preko zalogaja: **Onda je uvek utljivi Ivo Andri rekao: Ako Bulatoviu irom ne otvorimo vrata Francuske 7, on e u nju ui kroz prozor, a moda i kroz dimnjak upasti... A kad je Andri dobio Nobelovu nagradu, on mi je, dok sam mu estitao, rekao: Ima tu i Vae zasluge da Vi niste toliko prevoeni kao nov pisac, mene starog svet ne bi primetio...****Kako je Andri podneo Nobelovu nagradu?** - zanimalo je ana Kasua.**Diplomatski. Podelio je radost sa narodom, po celoj zemlji. Ne obazire se ni na komunistika ukanja da je tu nagradu uzeo Krlei... Znate li to, Kasu?**Nije** - an Kasu je u svemu razloan: **Svet ima vie Krleinih dela, a Andrievo je jedno...****Jedino je Andriu ao to nema nekog kome bi ostavio to bogatstvo, jer on ne zna da se razbacuje** - Miodrag Bulatovi je bio veoma upuen u nobelovske muke Andrieve: **Jednom, dok smo o nobelovskom novcu razgovarali... Znate, ja veoma volim o novcu da razgovaram, to je kao da ga imate pa ne znate ta ete s njime...****Proi e to** - aptao je an Kasu: **Znam to dobro, iz iskustva...****Znam i ja, dok ga dovoljno ne steknem...** - uzdahnuo je i Miodrag Bulatovi: **I Andri mi je tada, sa neskrivenom tugom, rekao, onako narodski: Eto, stiglo me veliko bogatstvo, a ja nemam ni kueta, ni maeta...****Jeste li ga ikako uteili?** - an Kasu je imao veliko razumevanje za patnju Iva Andria.**Pokuao sam... Rekao sam: Sluajte, Andriu, to je prosto! Usinite mene!****Imam li ast da ste Andriev usvojenik?!** - uskliknuo je an Kasu, pretvorivi se sav u nestrpljenje.**Nije mi jo odgovorio** - rekao je Miodrag Bulatovi, srkuui aj: **Nije jo... Jedino mi je jedno jutro, otvarajui mi vrata, Andrieva tata rekla: Evo naeg sina!**

LEVIARKA SAGAN**Ja sam leviarka** - Fransoaz Sagan je pruila levu ruku Miodragu Bulatoviu, a u isti mah je desnom grlila i ljubila Sartra, koji ih je i upoznao. Miodrag Bulatovi ju je u udu gledao. Imala je na licu svoj naslov Izvestan osmeh. **Ja sam leviarka!** - upitao je Mia Bulatovi. **ta su leviari, nego mondensko drutvo bez obaveza?** - Saganova je elela da ga prepadne i zbuni. Je li je Sartr na to pripremio? **Pretpostavljam da se za neto i borite?** - ostao je Mia Bulatovi suzdran. **Borimo se**.**Za ta?****Da ostvarimo svaku potrebu za zadovoljstvima** - sigurno je vodila konverzaciju, odluujui i ta e je pitati. **Kojim prvenstveno zadovoljstvima?** - znao je da e mu rei ta je namerila. **Prevashodno onima gde fizika ljubav ima centralno mesto** - i rekla je. Bilo je to prepoznavanje generacije. U provokaciji i u sujeti. **Moda se i ne bismo toliko razlikovali, u bliem poznanstvu** - Mia Bulatovi je nudio blie poznanstvo, pristajui odmah na udno leviarstvo Fransoaz Sagan. **Ja sam leviarka, ali ne mogu bez kavijara i ampanjca** - Fransoaz Sagan je Miu Bulatovia gledala ravno u oi: **Mia, imate li hrabrosti da me veeras pratite?**Morao je imati. Ona je birala pred pogledima koji su ih i ispratili. **Mislio sam da danas neete doi** - rekao je sutradan an Pol sartr, pretpostavljajui muku priu koja valja da usledi. **Tu sam** - smekao se umorno Mia Bulatovi ne poinjui priu. **Da li je neto noas bilo izmeu Fransoaz i Vas?** - pitao je an-Pol Sartr posle due utnje. **Ako se ona neeg bude seala, sigurno je bilo.** Ram za agalove prijatelje28. februar 2003. Imate li ram za prijateljstvo? Hteo bih da se kod vas uramim, kazao je Bule Marku agalu. Kako je ak Prever osigurao audijenciju Buletu kod Pabla Pikasa(?).Pie: Milovan Vitezovi

ATELJE Marka agala bio je jedna veoma velika uta soba. Sala, tako rei.I Miodragu Bulatoviu se, kao i svakome koji je tu u bilo koje vreme ulazio, uinilo da je kod Marka agala stigao u podne, kad je sunce ba u zenitu. **Donosim Vam pozdrave od ludaka slobode** - kazao je s vrata Miodrag Bulatovi, poto se predstavio, kao nekakvu lozinku.**Je li LJubomir Mici jo iv?** - odmah se na to prisetio Marko agal.**Izgleda** - bio je neodreen Miodrag Bulatovi.**Barbarogenije je iv?** - Marko agal je traio da mu potvrdi.**Jeste, a moda i nije. Samo to niko ne sme da mu kae... I on je emigrant, a sa emigrantima...**

PLAITE LI SE SMRTI?**EMIGRANT? Gde****U Beogradu, u Ulici prote Mateje 180, peti sprat... Hoda Beogradom sam i nikome se ne javlja...****A, nekada, kada je ureivao asopis Zenitizam, javljao mu se ceo svet nove umetnosti: i Arhipenko i Berens i Blok, i Gol. i Erenburg, i Kandinski, i Majakovski, i Maljevi, i Pikaso, i agal...** - Marko agal se priseao kao da lista neki davni raspadnuti lini adresar: **Jeste li bliski sa Miciem?****Nisam** - priznao je Miodrag Bulatovi: **On je vei udak od svih, pa i od mene****Jeste li bliski s njim?** - insistirao je Marko agal.**Nisam. Samo poznanik.****Onda vas ne mrzi!** - uzdahnuo je Marko agal: **Sve bliske je zamrzao****Nisam dirao u zenitizam oka njegovoga. Koga tako i uva mada ga oi izdaju...****Je li Nina-Naj jo uvek njegova princeza?** - pitao je dalje Marko agal, kako su mu se uspomene vraale: **Nekada joj je u svakom stanu dizao veliki tron, pa ma to bilo i u skuenoj hotelskoj sobi.****Sada je oko brane postelje podigao veliki grob.****Umrla je?****Izgleda.**Marko agal je zautao.**Jo uvek liite na onaj crte - autoportret sa grimasom?**Koji crte?** - pitao je Marko agal, odsutan i potresen. **Onaj davni, to je kod Micia na zidu... Dok sam bio kod njega, sve vreme ste mi namigivali** - Miodrag Bulatovi je pokuavao da oivi razgovor: **Samo se danas, izgleda ne oseate najbolje?I pre nego to je Miodrag Bulatovi doao k njemu u atelje, Marko agal, kome je u srcu stalno Rusija, a ivot u Francuskoj, nije se neto oseao najbolje ni u Rusiji, ni u Francuskoj, pa je dragog gosta pouio da ljudi, kad se ne oseaju dobro ne bi valjalo da se drugima ale, to je dragi gost doekao sa njemu svojstvenim oduevljenjem. **Maestro, plaite li se svoje smrti?** - uskliknuo je Miodrag Bulatovi. Marko agal mu je odvratio da pogleda njegove slike.**Vi jedini na svetu imate svoje nebo** - kazao je Midorag Bulatovi, gledajui agalove slike. Marko agal je napravio grimasu.**Vae nebo je puno uda...**Marko agal je ponovio grimasu sa druge strane lica.**O vama bi najbolje pisao neki astronom**Marko agal se nasmejao onim uljanim osmehom, gledajui neobinog doljaka, jedva shvatajui ta pria.**Imate li ram za prijateljstvo?**Marko agal se jo jednom nasmejao. To je i njega udilo.Verovao je da je zaboravio da se smeje. **Hteo bih da se kod Vas uramim** - nastavio je Miodrag Bulatovi.

GLEDAJTE - UDAKAMARKO agal je bio srean to se ponovo smejje. Ko je ovaj udak koji osmeh vraa? Ako ga i Mici alje, dobro ga je poslao. Mici-Barbarogenije... Je li to stigao Barbarogenije?**eleo bih da lebdim iznad Bijelog Polja u Vaem nebu.**Marko agal se smejao. Ipak je Barbarogenije mogu.**Tamo mi je ostalo detinjstvo. A vi slikate kao dete...****Hvala vam** - Marko agal se sasvim razvedrio.**Za ta hvala** - udio se i Miodrag Bulatovi.**Jer ste doli da mi kaete da znam ono to sam uio celog ivota** - milina se razlivala licem Marka agala: Barbarogenije.**Dajte mi Vae grimase... Nacrtajte me** - traio je Miodrag Bulatovi: Vidite da sam udak.****Vi jeste udak, ali...** - sad kad se Barbarogenije pojavio, Marko agal nije hteo da bude sebian, bar ne prema onima koji su verovali da e se pojaviti. **Ali je Vae lice za Pikasa vie...****Mislite li da e me usvojiti?** - kliknuo je Miodrag Bulatovi.Marko agal nije eleo da pogaa ta e Pikaso uiniti sa licem koje mu se nudi.**Jesu li Vas crtali karikaturisti?** - upitao je. **Taman posla!** - trgao se Miodrag Bulatovi.**Vi hoete da uspete?****Moram**.**Moraju Vas crtati** - opomenuo je Marko agal: **Ako Vas ljudi ne mogu poznati po silueti i karikaturi, teko ete uspeti.**Odlazei od Marka agal, Miodrag Bulatovi je upitao da li zna koliki je genije.**Vi ili ja?** - pitao je Marko agal.**Obojica.**Nije znao.

VIZITA KOD PIKASA**IDEM danas kod Pikasa!** - pohvalio se Mia Bulatovi, u velikom oduevljenju i ushienju, an-Polu Sartru i Fernandu Arabalu, u jutarnje vreme u Kafeu de Flor.**uvajte se!**- opomenuo je Miu an-Pol Sartr: **Da Vas Pikaso ne potpie! Imate lik koji njegovim likovima odgovara.****Da nisam poao kod Pikasa, Vi nam nikada ne biste otkrili svoju duhovitost** - trgao se Mia Bulatovi, pokazujui da mu nije prava mala Sartrova pakost.Od svoga dolaska u Pariz, ostvarujui svoj u Beogradu pripremljeni pariski imenik znamenitih savremenika, pokuavao je dugo Miodrag Bulatovi da stigne do Pabla Pikasa, umetnika ija stvaralaka snaga ne zna za granice i koja mu je davala oreol prvog u celom svetu. Koliko je Pablo Pikaso vaio za udesnog, jedinstvenog i genijalnog, toliko je do njega bilo tee doi.Najzad je pesnik ak Prever, u vremenu kad je Pikaso slikao u Parizu, a ne u Antibima, pozivajui slavnog slikara na zajedniku mladost, uspeo ga privoleti da primi Miodraga Bulatovia, ali samo nakratko.ak Prever je preneo Miodragu Bulatoviu da e mu kod Pikasa biti veoma ogranieno vreme. On je na to odmahnuo rukom. Samo da ue kod Pikasa i ostae koliko bude hteo.Miodrag Bulatovi je sasvim samouvereno poao kod Pikasa. Ostao je samouveren i kad je proao strogo kontrolisani pristup. Malu nervozu Miodrag Bulatovi je smirio na lepoj pozadini devojke ozefin, domaice Pikasovih slikarskih, grafikih i vajarskih laboratorija. Na ovo neprimeeno maanje, ozefin je samo ciknula reda radi.Dok je iao ka Pikasu, Miodragu Bulatoviu nije iz glave izbijala Sartrova dosetka i on ju je uobliavao u konkretnu ideju, koju mu je jo agal rekao.Pablo Pikaso ga je primio u slikarskom ateljeu, poto ga je ozefin najavila, sa glinenim golubom na glavi.Idui put treba poneti vazdunu puku - mislio je Miodrag Bulatovi, pozdravljajui Pikasa.Kuvar, Napoleon i genije01. mart 2003. Sa est godina, govorio je Dali svom gostu iz Beograda, eleo sam da postanem kuvar, sa sedam Napoleon, a onda sam napravio sliku **Voajer**.Pie: Milovan Vitezovi

**SARTR mi je rekao da se uvam da me ne potpiete, jer imam glavu za vae linije** - rekao je Miodrag Bulatovi, oekujui da se Pikaso odmah mai slikarskog pribora.**ao mi je, gospodine. Odavno ne radim po modelu?** - Pabla Pikasa je Miodrag Blatovi uveliko nervirao, onako kako se slini ljudi ne podnose na prvi pogled, a i ozefin se diskretno poalila pri najavi.**teta** - kazao je Miodrag Bulatovi: **Velika teta. Mogao bih Vam biti graninik za dve faze u slikarstvu. Do mene i posle mene**.**Gospodine moje faze su oznaavale boje i ene a ne mukarci** - Pablo Pikaso je oseao kako u njemu neto vri, izdrae se zbog Prevera.**Onda shvatam to sve ene lie na vas!** - nadovezao se Miodrag Bulatovi.**Kako lie!** - pitao je Pablo Pikaso, podiui polako glas.**Lie na Vaim portretima. U svakom portretu ene ima i Vaeg lika**.**Ja se u svakoj eni ogledam** - odrezao je Pablo Pikaso: **Vae vreme, gospodine...**Kada smo kod vremena, treba mi bar jedan dan sa Vama... Moram Vam napraviti potret! U opisu, naravno!** - postavio je zahtev Miodrag Bulatovi.**Meni ne treba nijedan tren sa Vama!** - Pikaso je gubio strpljenje: **Ni taj potret!**** To vam ovaj ve nee oprostiti!** nije poputao Miodag Bulatovi.**Dobro, izdrau anatemu.

NAPOLJE GOSPODINE!**A JA doao da Vam estitam!** - Miodrag Bulatovi je irio ruke.**ta da mi estitate?****Lenjinovu nagradu za mir! estitam!****Napolje gospodine!**, viknuo je Pablo Pikaso.**ekajte, pobogu...****ozefin!** - viknuo je Pablo Pikasa domaicu koja je oito bila pred vratima spremna da ih otvori: **Okrenite se ozefin i pokae svoju guzu gospodinu?**ozefin se okrenula i pognuvi se zadigla svoju dugu pansku suknju ispod koje nije bilo nieg.**Ubiu Vas za tu modricu** - viknu Pablo Pikaso, dohvativi toreadorski ma iz neke stare amfore.Velikoduno i poasno, kao Mia, najavljen od Fernanda Arbala, plemenitog hidalga Kafea de Flor, Miodrag Bulatovi je poao kod sejaa velike konfuzije Salvadora Dalija, koji je vrhom svoga kista izazvao nezapamen udar groma u realizam, da vidi najvei praznik u Parizu, u velianstvenim apartmanima Alonsa Osmog, u luksuznom hotelu **Moris**.Salvador Dali ga je ekao u rasvit. Svojim udesnim brkovima uvis podignutim neprekidno je odravao vezu sa svemirom.**Jeste li vanzemaljsko bie?** - pitao je Salvador Dali, kada se Mia Bulatovi pojavio pred vratima apartmana.**Ne znam** - odgovorio je iskreno Mia Bulatovi.**Ipak u Vam pruiti kaiprst**.**Nikad Vam to ne mogu zaboraviti!** - uzvratio je Mia Bulatovi, zakoraivi u apartman.**Bog je jedan** - rekao je Salvador Dali, jer se na Boga treba prvo pozvati, tako je vaspitan: **Sumnja se na mene**.**I jedan Bog mora imati svoga avola** - rekao je Mia Bulatovi, prinevi na oltar genijalnosti svoje knjige.**Primljeni ste u audijenciju univerzuma** - odgovorio je Salvador Dali i predloio da se intimnije kao geniji oslovljavaju.

GENIJE I SEKRETAR**MENE su zato u Beogradu zvali Gea**.**Kad se dva genija nau, onda jedan onome drugome mora biti sekretar.****Kada stupate na dunost?** - pitao je Mia Bulatovi.**Ja sam se prvi setio** - nije se Salvador Dali dao u sekretare: **Uostalom, ja u svojoj kui ne mogu biti sekretar**.**Logino je** - prihvatio je Mia Bulatovi: **Ja u biti sekretar, ali generalni**.**Dajem Vam svoj hleb, kao to je Sveti Frensis dao hleb pticama** - Salvador Dali je uveo Miu u red sekretara, davi mu kriku hleba namazanu kavijarom: **Kao moj sekretar, morate prvo reiti moju zagonetku: Kada sam imao est godina, eleo sam da budem kuvar. Zato?****Logino, bili ste gladni.****Sa sedam godina eleo sam da budem Napoleon. Zato?****Bili ste visoki kao Napoleon. Logino.****Onda sam postao Dali. Tada sam napravio sliku **Voajer.****Najloginiji uspeh na svetu** - Mia Bulatovi se zasmejao.**Umete da se smejete. Umetnost smeha je velianstvena.****ta i znate o smehu kad niste Bergson?****Jedan od mojih slika bila je **Budalast osmeh**.**Zavidim Vam** - nije izdrao Mia Bulatovi.**Znam** - priznao je Salvador Dali: **A na emu?****Umete da se ogledate u naslovima** - rekao je Mia Bulatovi krajnje iskreno: **Koji su sve zadaci sekretara?****Da o meni misli bolje od mene**.**To je nemogue.****Teimo nemoguem. To je put do kraja oveanstva** - Dali je nastavio: **Proglasiete mene za kralja**.**Dobro, Vae Velianstvo.****Ali tu titulu neu upranjavati, jer u svome dvoru vie volim da budem dvorska luda. Razlika izmeu mene i jednog obinog ludaka je u tome to ja nisam lud. Ja sam genije**.**Jeste, Vae Velianstvo**.

OPASNI SUSRETI**ZADATAK sekretara je da iri kult moje linosti, hranei kozu sa kojom se pojavljujem na najuvenijim koktelima.****Ja sam od detinjstva vian kozama i siguran sam da u osvojiti srce Vae koze... Samo da se mojim odlaskom ne traumatizuje...****Odlino ste me podsetili. Umete li da vozite?****Uio sam**.**Uzmite moj **rols-rojs**, stavite u njega ovaj karfiol i provozajte ga bulevarima Pariza. Ne valja kuvati nezadovoljan i neraspoloen karfiol.**Miodrag Bulatovi je u **rols-rojsu** dobro provozao karfiol bulevarima Pariza, namigujui as karfiolu, as prvim damama po bulevaru, pa su se u Apartmane Alonso Osmi vratili dobro raspoloeni i on i karfiol, koji je potom pevao kuvajui se.**Ovo je Helena Dimitrijevna akonova Dali Gala** - usklikivao je Salvador Dali kad se njegova ena, boanstvo njegovog ivota i dara, na tren pojavila i proetala, u ogrtau izmaglice, galerijom Apartmana: **Ja je vie volim od majke, od oca, od Pikasa i od novca, sa njom sam se tri puta venao malograanski, katoliki i pravoslavno, da smo sada jedno mitoloko bie - Gali**.Salvador Dali je parterom, na kolenima pratio Galu po galeriji.**Ona je moja srena zvezda, moje sazvee Mlenog puta. Zaokupile su me bile crne rupe koje prete da progutaju sve zvezde, dok se nisam setio da Gala ima crnu rupu koja e progutati sve crne rupe i uiniti me vlasnikom vasione**.Mia Bulatovi je bio zadivljen i Galom i Dalijevom zaslepljenou njenom zvezdanom svetlou.Galin prolazak galerijama oznaio je vreme kada e se Salvador Dali posvetiti velikim ritualima slikanja.Pre poetka rituala, zbog njegovog krajnje neizesnog ishoda, Salvador Dali je ostavljao testament:**Sekretaru, piite! Pikaso je genije, i ja, takoe. Pikaso je komunista, i ja, takoe nisam.****Vie se ne druite sa Pikasom?** - pitao je Mia Bulatovi Dalija, poturajui mu testament na potpis.**Nai susreti su opasni po oveanstvo** - Salvador Dali je bio veoma razloan.**Ne druite se ni sa Aragonom**.Ako ivite, to sanjate?02. mart 2003 Sa mnom je problem, maestro, ja ne sanjam ono to ivim, poalio se Bule Daliju, na ta genijalni ekscentrik odgovara: Ako ivite, to da sanjate? Mrak je kreativan, svi smo napravljeni u mraku.Pie: Milovan Vitezovi

**NAA druenja pripadaju prolosti. Kako da se vidimo kad on ne zna kako iz nje da izae?**, Salvador Dali je kao znak da su razgovori zavreni, jer se slikati mora, opomenuvi sekretara da se ne mota oko tafelaja tokom rituala slikanja, jer ako mu sluajno ue u sliku, vie ga ni on svemogui nee izvaditi iz lavirinta: **Dok ja slikam, Vi pazite na kozu i istresite ovog kunog tigra dobro kroz prozor.****Kako da istresem ivog tigra?**, zgranuo se hrabri Mia Bulatovi: **Moe mi se izmai iz ruku.****Mora se naviknuti da e jednog dana biti samo koa po podu, koja se mora istresati.**Salvador Dali je obukao radni mantil od krzna geparda i poeo da slika, dok se Mia Bulatovi posvetio istresanju tigra i kozi, kunom ljubimetu, osvojivi njeno srce, da je za njim svuda ila mekeui. Kada je Salvador Dali hteo da se njegova bura genijalnosti malo stia, pravio je prekide u slikanju, jer on pauze ne priznaje.

BEZ KRVNE GRUPEU VREME prvog prekida, Mia Bulatovi je oduevio Dalija. Predloio mu je da napravi izlobu u Jerusalimu i da svoje slike okai na Davidovom, Solomonovom i Irodovom zidu - Zidu plaa. Oduevljeni Dali je odmah naredio da se ta ideja patentira na Bulatovievo ime.Tokom drugog stiavanja velike bure genija, Mia Bulatovi je pitao zato na vratima svih Dalijevih apartmana nema natpisa: Opasan andaluzijski pas. To je odmah prihvaeno.**Koja ste krvna grupa?**, pitao je Salvador Dali Miu, videi koliko je i on genijalan.**Ne znam. Stalno sam bio siromaan. Moda i nemam grupu**, uzdahnuo je setno Mia Bulatovi.**Ne znam ni ja, a odavno nisam siromaan**, teio je Miu Salvador Dali.Bilo je premaklo podne kada se genije u buri izdigao do najviih talasa.Tada je Salvador Dali pozvao Miu Bulatovia da idu na Jelisejska polja, da proetaju mravojeda.**Imate li zastavu?**, upitao je Salvador Dali.**Kakvu zastavu?**, pitao je i Mia Bulatovi.**Zastavu pod kojom ete se boriti.****Protiv ega u se boriti? I za ta u se boriti?****Protiv glupih i netalentovanih... za sopstvenu genijalnost**, otkrio je Dali. **Dok ne doete do svoje zastave, uzmite moju krpu za hleb... Samo pazite da pod njom ne poginete, Gala ne voli krvav hleb...**Mia Bulatovi je pitao zato mravojeda etaju samo Jelisejskim poljima.Salvador Dali je odgovorio da je to mravojedov izbor, ima svoju linost, drugim bulevarima nee ni da makne.**Dok etamo mravojeda, vodiemo transcendentalni razgovor, da usta ne otvaramo. Moramo okirati malograane, jer oni pod okovima opstaju. A bez njih ne moemo.**Salvador Dali je, za poetak etnje, ispriao kako je nevinost izgubio od Ledi Magbet u prestonikom pozoritu. Poneo je cvee u garderobu glavne glumice i zamolio je da ostane, jer za ceo ivot eli da zapamti kako se svlai Ledi Magbet.Mia Bulatovi se divio sreniku koji je zapamtio ta je poeleo.Potom su razgovarali o zajednikom prijatelju.**ta radi Sartr?****Raste.****ta radi?****Raste.**

KAKO SATR RASTEZASTALI su, smejui se, bez rei. Malograani su zastajali i gledali dvojicu udaka, jednog uvenog i jednog nepoznatog, kako se smeju na Trijumfalnoj kapiji, etajui ivi usisiva za prainu, potom su odlazili, osvrui se, sa uverenjem da samo to nije poeo smak sveta.**Kako Sartr raste? Prirodno?****Sasvim prirodno, kad e ako sad nee. Dobio je dva centimetra otkad ga ja veliam.**Salvador Dali je poeleo da i on koji centimetar poraste.Mia Bulatovi se bojao da svako dalje velianje Dalija ne izazove vee poremeaje u prirodi uopte, u umetnikoj prirodi svakako.**Ako me stigne arterioskleroza, iskoristiu sopstveni kre za slikanje**, kazao je Salvador Dali u povratku i u povratku iz transcendentalnosti: **Znam da e mi poslednja slika biti **Veseli konj**.****Mogu li da poziram za tu sliku?**, pitao je Mia Bulatovi, gledajui sa enjom golu devojku, Dalijevog modela.**Samo ako odluim da taj konj bude kentaur.**Salvador Dali je ponovo slikao, dok je Mia Bulatovi delio sa kozom kuvani veseli karfiol.**ivot je san**, rekao je Salvador Dali, kada je opet stiavajui buru genija, svome gostu i sekretaru pokazao kolekciju slika sa naslovom **San je perverzija**. **Sa mnom je problem, maestro, ja ne sanjam ono to ivim**, poalio se Mia Bulatovi.**Ako ivite, to da sanjate**, teio ga je Salvador Dali.Dan je bio na izmaku, jer je i koza preivala karfiol, a Salvador Dali je dovravao sliku.Mia Bulatovi je hteo da izdalje gleda kako Dali oponaa gospodnje stvaranje sveta, ali mu se pogled sve ee i sve due zadravao na devojci modelu...Salvadoru Daliju nita ni u ekstazi genija nije promicalo.**Svia Vam se moj akt?**, pitao je Salvador Dali.**Zadivljen sam**, rekao je Mia Bulatovi i bio veoma iskren. **Zadivljen sam i modelom za akt.****Zamoliu je da sa Vama nasamo popria, pre nego to se obue.**Tako je i bilo.

POTRAGA ZA - SVETLOSTIMA**KAKO je bilo?**, pitao je Salvador Dali kad je Mia posle tri sata, proao s ovu stranu panskog zida ateljea.**Kad bi samo vodila ljubav kako izgleda.****Neu detalje. Moete zadrati sliku**, rekao je Salvador Dali dodavi: **Koza je mnogo patila to ste se toliko zadrali. Bie drame kad poete.**A taj as je morao doi.**Ostaete moj omiljeni sekretar**, kazao je Salvador Dali, upitavi: **Volite li novac? Meni se svakim danom sve vie dopada.****I meni.****Onda morate uspeti. Samo netalentovani tre za novcem. Talentovanim novac sam dolazi**, Salvador Dali je dareljivo isplatio Mii Bulatoviu poteno zaraenu dnevnicu generalnog sekretara, a ni rei nije tedeo: **Hvala Vam za odanu slubu. Da Vas danas nije bilo, ja bih sve to morao sebi da ponovim, to bih, kao genije svih udaka, morao dobro da podnesem! Sve ludosti koje su mi na pamet pale, ja sam u ivotu prevaziao... O meni odu ne moete napisati. To bi bilo nepristojno, jer je **Odu Salvadoru Daliju** jo 1927. godine napisao Federiko Garsija Lorka, genije koga je ubio lo poljubac.****ta radi Dali, autor **Velikog Masturbatora**?**, upitao je an ene.**Traga za novom svetlosti**, odgovorio je Mia Bulatovi, ne skrivajui ushienje.**Budala. Mrak je kreativan**, odbrusio je an ene: **Svi smo napravljeni u mraku!****Bio sam kod Dalija**, hvalio se Mia Bulatovi Sartru.**Vas je postavio za sekretara?****Otkuda znate? Zar sve genijalne ne postavlja za sekretare?****Budala! Da taj ima vlast, napravio bi najopasniju birokratiju na svetu!**, odbrusio je i an-Pol Sartr: **Hvala Bogu to on nije imao Heraklitov izbor!**Momenti ivota na ekserima03. mart 2003. Na pitanje Miodraga Bulatovia ta trenutno radi, Dado uri odgovara: **Pod budnim okom moga galeriste, veam o eksere momente svoga ivota**. Pariski dani Uroa Prvog Tokovia.Milovan VitezoviURO Prvi Tokovi, u Beogradu zvan Uro Ludi, koga je u Parizu Miodrag Bulatovi iz milote nazvao Uro Lui, crta ovekove sudbine, koji povlai linije ivota koji meri ljudske senke, umalo da ostane bez svoje senke, pre nego to ju je u Parizu proslavio.Slavu prvog crtaa Balkana Uro prvi je stekao kao student Likovne akademije i proslavio se diplomskom elegancijom, kad je po diplomu doao u odelu od iscrtanog plavog pak-papira.Umesto da upie specijalku u Beogradu, Uro Prvi je doao u Pariz, da se onesveuje crtajui ljudske glave, jer nema crtea bez glave, dok se u celom svetu ne pone govoriti: **U Parizu se ne dogaa nita, osim glava Tokovia**.Obreo se Uro Prvi Tokovi na bulevarima Pariza, i pod mostovima Sene na vie mesta istakao natpis: **Ne uznemiravaj!**.Onesveivao se Uro Prvi od gladi i crtanja i da bi imao im i na emu da crta i da pojede preostalo ako ga bude, poeo je tokom prepodneva da krei stanove francuskih graana, govorei svakome po pogodbi: **Biete najpametniji, ako ne dozvolite da bilo ko prefarba ono to sam ja kreio**.Od kreenja pre podne i crtanja po podne Uro Prvi nije bio nita manje gladan. Riba je bila jeftinija od mesa, a smrdljiva riba jeftinija od svee. I tako se desilo da umalo ostane bez senke.Uro Prvi je dobio trovanje, pavi s merdevina molerskih kao svea.

SVETLOST JEZIVA STVARKADA je oi otvorio, Uro Prvi je prvo video policajca i asnu sestru u belom. Poneli su ga u bolnicu, pozvavi mu ovde jedine i najblie Miodraga - Dada uria, slikara, i Miodraga Bulatovia, knjievnika.Dado uri je psovao ivot i plakao nad bratom po tuu, a Miodrag Bulatovi je samo rekao da smrdi na ribu. Potom su oba Miodraga, kao jedini i najblii, potpisali doktorima da Uro Prvi Tokovi moe biti operisan na vlastitu odgovornost.**Sad su ga rasjekli od ukura do grla bijela, izvadili su i stavili na sto njegova crijeva, eludac i guterau... i sad ih ispiraju**, Dado uri je govorio kao da vri prenos dogaaja, a onda jauknuo: **Kuku, Bule, ta potpisasmo? Lele nama, to potpisasmo?****Potpisali smo jer nije Uro Ludi da umre, on je Uro Lui da ivi**, smejao se Miodrag Bulatovi, smehom i grimasama, koje su ga i bolele: **Nije on te sree da umre!****Biu lijep le, spolja i unutra**, rekao im je posle operacije Uro Prvi Tokovi.**I mrtav ovjek lii na ovjeka**, kazao je Dado uri.**Uasavam se prljavih leeva, kako se raspadaju po kamenjarima, koje sam gledao oko mog sela u Bratonoiima.****ta nam pria o detinjstvu tokom rata, a zna da ne podnosimo sentimentalnosti**, Miodrag Bulatovi je izaao iz bolesnike sobe, dok je za njim poao i Dado uri.**Samo nas nesree mogu okupiti**, Dado uri je zavijao cigaretu.**I to mi je neka nesrea. Vidi da mu je bolje.****Valjda e preivjeti.****Hoe, ne bi on mogao ovde da umre**, Miodrag Bulatovi je saekao da Dado uri upali cigaretu, pustio ga da odbije dim, i onda ga znaajno upitao: **ta radi?****Pod budnim okom moga galeriste, vjeam o eksere momente svoga ivota**, Dado uri je pokuao da bude sarkastian: **Slikam da se ne raspadnem**.Govori li o sebi ili o meni? - pomislio je Miodrag Bulatovi: **Jo si mraan?****Ti bar zna da je svjetlost jeziva stvar.**Znao je.

PLIK OD - KIICEDADO uri je pokazivao uljevit plik na srednjem prstu desne ruke: **Od kiice je, prije ga nijesam imao... Dobio sam ga otkad slikam raspee na Beneriru...**Miodrag Bulatovi je pomislio kako je njemu uljevit mozak. Ili uljevito srce.**Ja pravim sliku, a slika pravi mene. Ja hou, a ona se ne da. To je kopanje. Kao da ruje smrznutu zemlju.**Kao da ruje tvrdu duu, iao je za svojom milju Miodrag Bulatovi dalje za njim.**Nikad kraja promjenama. Onda mi u jednom asu slika kae da je gotova...Tu je zavreno jedno spasenje... Tu poinje drugo novo... Platnu se prilazi kako vjernici prilaze oltaru, onome to e uiniti oltarom. Slika se uvijek poinje kao rtveno klanje**, Dado uri se trgao, kao da je tek postao svestan da se poverava: **A ti?****ta ja?****ta radi, sem to si slavan?****Ja se rastaem**, odgovorio je Miodrag Bulatovi, zateen u pitanju slave, jer kad ga neko neto ovako, na prepad pita, i nema spreman odgovor: **I s ove i s one strane Sene**.**Pazi se!****Hvala ti**, ta da ispisniku kae: Pazi se!**Preveliki je ovo grad pa je u njemu i grdna kanalizacija. Ja sam mislio: odnee me... Kanalizacija me je oterala u selo Heruval par Montavul... Sad sam u Parizu, a nisam u Parizu**, pojasnio je Dado uri, upitavi: **A pia li ta?****Jedva... Doradio sam ono to sam iz Beograda doneo... Dobro doradio**.**A novo? Pie li novo?****Novo nisam nita poeo...**, to nije poeo, mislio je, neka ga i ne pita, jer za to ni sebi nema odgovora.**Kad se vraa?**, pitao je Dado uri direktno, bez okolianja.**Gde da se vraam?**, presekao je Miodrag Bulatovi.**Tamo gde e napisati ono to e, opet, ovde da dorauje**, Dado uri nije ekao odgovor, ve je, sa uzdahom, otkljuavao auto: **Mi nismo doneli nita to emo da doraujemo... i tvoje boje su u jeziku... Ti si uspeo i nikome ne mora da prizna poraz!**. Miodrag Bulatovi mu je samo mogao odobriti, ali to da mu odobrava ono to obojica dobro znaju. **Sluaj, imam buri crmnikog vina. Ozbiljan buri. Poslao mi je moj slavni ujak Mirko KuUjai,on misli da je jo uvek ovo njegov meuratni Pariz. Ako ti ustreba, javi se... Da proslavi povratak... Bar ima sa kim... A sa francuskim vinima se povratak ne proslavlja...**

GODO ODLAZIPOAVI u Ulicu sen ak, Miodrag Bulatovi se vie nije prvo peo na osmi sprat, ve je poao pravo na sedmi.Na vratima stana Samjuela Beketa stajao je utivo papir, na kome je pisalo: Nisam tu i ne ekajte me.Na samom ulazu, u ragastovu vrata, ispod kvake stajala je zatvorena kutija za cipele.Pristao je da mu oistim Dojsove cipele, pomislio je Miodrag Bulatovi, i dok se saginjao da uzme kutiju, kroz glavu su mu promicale slike uspeha buduih premijera komada **Godo je doao**. Slike su nestale kad se latio kutije. Bila je laka, ali nije bila prazna.Miodrag Bulatovi je sa posebnom panjom otvorio kutiju, da to nije uradio rasuli bi se milioni sitno iscepkanih papiria. Odmah je shvatio: iscepkan je rukopis engleskog prevoda komada **Godo je doao**. I ovo je bio odgovor Samjuela Beketa.Nije iao liftom, ve je strao stepenicama, sav u jarosti sjurio se u Bulevar Argo i upao u majuni Beketov biro.Samjuel Beket je stajo, licem uz prozor, i gledao uveni zatvor Sante i njegove pitomce, dok jedni drugima na kanapu sputaju poruke. Gledao je sa strau predanog pozorinog gledaoca.**Ostavio sam Vam Va rukopis**, rekao je onim ustajalim glasom, ne okreui se i gledajui zatvorenike sa istom panjom: **Malo sam bio nepaljiv, ali ete ga Vi lako sastaviti... O svemu ostalome moete se obavestiti u Francuskoj autorskoj agenciji**.**A to je?****Sve je kod njih. Nee biti moga junaka u Vaem komadu.****Nema ga ni u Vaem.****Recite to u Agenciji.**Dramska pauza je potrajala: ta da mu kae?**ta Vi hoete?**, pitao je Samjuel Beket, ne okreui se. A glas mu je stajao ustajao.**Da mi priznate da ste najvie postigli kad ste promaili temu.**.**Vi ste zubobolja**.**Ali me iz Vae vilice valja vaditi?****Vi ste varalica. Ali nisteni normalni!****Ja sam paranormalan. Evo, gledam u Vas i vidim onog koga nema.**Veera kod Prevera04. mart 2003. Ja ivim u javnoj kui - pohvalio se ak Prever - na terasi je negda bila ona stara vetrenjaa koju je sveano u pokret stavio uveni Tuluz Lotrek.Milovan VitezoviSA psom kraj nogu, sa gavranom u kavezu, sa aom crnog vina u ruci i sa cigaretom u levom uglu usana sedeo je za svojim okruglim stolom, pred Kafeom de Flor, pesnik ulinih radosti ak Prever, preputajui se predveernjim prolaznostima ivota u vidu lepih ena, koje je gledao kriom, ispod kao roletne polusputenih kapaka, stidljivim oima onog koji je uao u Trei pubertet, kada je, nasuprot njega, za isti sto seo Miodrag Bulatovi.ak Prever je utao. Miodrag Bulatovi je utao.Prolazile su lepe ene. ak Prever ih je gledao. Gledao je i Miodrag Bulatovi.Prolazili su i neki mukarci. ak Prever ih nije gledao. Miodrag Bulatovi ni da ih pogleda.Dugo se inilo da jedan drugog ni osmotrili nisu.**Jebi ga! Ko ste Vi?** - nije izdrao ak Prever, koji je i razgovore sa prijateljima, a kamoli sa strancima, poinjao psovkom: Ovaj i nije vie stranac, sedi tu ve pola sata.**Jebi ga! Onaj to proslavlja Vau poeziju** - prihvatio je konverzaciju Miodrag Bulatovi, jezik treba i psovkom podsticati.**Jebi ga. Gde je proslavljate?**ak Prever je psovao na francuskom, a Miodragu Bulatoviu se inilo da uje srpsku psovku iz usta nekog Valjevca: to Valjevca? Nije znao.**Jebi ga. U prirodnim njenim ambijentima**.**Jebi ga. Recitujete me?** - aku Preveru je godilo to mu sagovornik izraava ovoliko potovanje psovkom.

UTERIVA AVOLA**ZAR Vam na takvog liim? Upranjavam Vau poeziju. Vodim ljubav po parkovima, u blagodeti uvelog jesenjeg lia, po klupama, po stepenicama, po kapijama, pod mostovima**, Miodrag Bulatovi je odvezao jezik: **Jebi ga! Ja se odajem vaoj poeziji kroz duge noi i kroz praskozorja. Vi ste me nauili da ne budem samo sam, ako nisam sa onom koju volim... Bolje je biti sa onom kojoj sam uteha, nego sam... Vi ste me nauili da se klonim dama uvelog jezika...****Jebi ga! Vidim da ste isposnik punog ivota, Francuz niste... Jebi ga, ko ste?** - ak Prever je eleo da utvrdi poznanstvo: **Jesmo li se sreli?****Iao sam od grada do grada, iz drave u dravu, pancima sam se predstavljao kao prognani plemi, Francuzima kao srpski kraljevi. Holananima kao specijalista za bolesti uva, grla i nosa, a Dancima i veanima kao voa srpskih komunista. Jebi ga, sve mi je to izgledalo neinteresantno i glupo, kako su mi ljudi mahom verovali i smatrali me srpskim genijem... Jebi ga! Sreli smo se dvadeset hiljada puta samo u mojoj zemlji**.**Jebi ga!** - ak Prever se estoko pljusnuo po elu: **Hvata me demencija kad do sada nisam shvatio da ste vi Miodrag Bulatovi, srpski isteriva avola!****Jebi ga! Ne isteriva! Uteriva avola!** - pohvalio se Miodrag Bulatovi: **Ja sam deo moga naroda, odreen za priplod. Jebi ga, otkad sam iz Beograda otiao nisam opsovao od srca, do danas!****Jebi ga! Psujte. Ja strano psujem. Psujem izdavae, to im jedino mogu! Psujem neprijatelje, da me ne ostave na miru. Psujem prijatelje, da mi manje dosauju... Psujem enu, i to je neka zamena u mojim godinama. Ja sam psovke slao i telegramima, dok zbog mojih telegrama nije nekoliko potara pretueno, od tada apstiniram u telegramima... Ja se smrti jo ne bojim... Ali mislim da se smrt boji psovki, pa se, evo, spremam da je od sebe teram...** - ak Prever je obrazloio svoju poetiku psovke: **LJutim se na srpskog prevodioca... Ko je taj Nikola Trajkovi?... On zna neki umiljati francuski jezik... Znate li ga?****Znam ga. On francuski govori kao ivotinja. Uio je na Lafontenu**, kazao je Miodrag Bulatovi, razveselivi Prevera.

KO JE RADOVI?**TRAIO sam da mi zapie srpske psovke: Jebem ti crkveno zvono! Jebem ti urevsku lepinju! Jebem ti mia u duvaru... Oduevio sam se srpskim narcisom: Jebo sliku svoju!... I na tako bogat psovkama jezik ja sam preveden umiljato...** - estio se ak Prever.**Pustite to, jebi ga! Kod nas ste patrijarhalni razvratnik**, Miodrag Bulatovi je hteo da utei, pa je poeo da recituje.**Zakasniemo na veeru, mladiu**, kazao je ak Prever.**Zakasniete samo Vi, gospodine Prever**, Miodrag Bulatovi je ustao da se pozdravi.**Pozivam Vas... Kod mene kui... Morate... Ne zovem Vas to ste gladni, ve to sam ja gladan vae hvale... Morate ovo ponoviti i anin, mojoj treoj eni... Ponekad se i tako uveravamo da smo oni stari...** - ak Prever ga je tako pozivao, da se poziv nije mogao odbiti: **Idemo na sveanosti srpskih psovki i francuske kuhinje i vina**.**Jeste li sigurni da Vam na veeru dolazi Miodrag Bulatovi, a ne Duan Radovi?** - pitao je Miodrag Bulatovi.**Ko je Duan Radovi?****Srpski pesnik**.**Poznat?****Postaje... veoma liite...****Kad je roen?****1924. godine**.**Dvadeset etiri godine sam stariji od njega**, raunao je ak Prever: **Ne mogu liiti**.**Moete, on je toliko star i roen, od kad je prohodao zovu ga dedom... Da je Radovi na mome mestu, on bi Vas pitao: to ste, kod toliko lepih ena, izabrali da volite sebe?****Zato to kad god sam se zahvaljivao Bogu on mi je govorio - nema na emu... Vi ne volite sebe?**

VELIANSTVENI SKANDALKADA su, iza Pigala, uli u malu uliicu Siti Veron, Miodragu Bulatoviu se, odjednom, uinilo da nisu u Parizu vie, ve negde u Valjevu, iza Tenjara: to ba u Valjevu, kad i u Kruevcu, pa i u Beogradu, na Dorolu ili uburi ima ovakvih uliica koje se sokaetom zovu? Ipak, Valjevo, ko zna zato.Odjednom je pred njima sinuo belinom kreenih zidova veliki Preverov stan. Veerae na terasi do koje se prolazilo kroz brojne sobe, kao kroz galeriju slika Pikasa, Miroa, Vivere, Mioa, iz onih gladnih mladikih dana, kroz tunele polica sa knjigama i pored malobrojnog nametaja, skoro sklepanog, od grubog tesanog drveta. Stolice, stolovi i klupe podseali su Miodraga Bulatovia na detinjstvo i na nametaj koji je njegov otac napravio. Zastao je kod astala koji je bio veoma nalik onom na kome je njegov otac mrtav leao, i na kome je napisao knjigu **avoli dolaze**, koju je **Kultura** objavila kad i prepev Preverove knjige **ari Pariza - ari Londona**, u istoj ediciji.**Sam sam ga napravio. Ustvari, nisam. Imao sam pomo, bio je tu, iz Valjeva tek doli, u negdanji atelje srpskog slikara Pee Milosavljevia, mladi Pulika, mislim Jefti, slikar, vajar, araner, stolar i udo od psovanja. Pravi genije - on me je svemu nauio**.Pulikin valjevski genije je odmah naao Valjevo u Parizu i onoga koji e zduno nauiti da srpski psuje na francuskom jeziku.Ogromna terasa na kojoj e veerati bila je uz sami znameniti **Mulen ru**, da se Miodragu Bulatoviu uinilo kako rukom moe dohvatiti krila nove vetrenjae.**Ja ivim u javnoj kui** - pohvalio se ak Prever: **Na terasi je negda bila ona stara vetrenjaa koju je sveano u pokret stavio uveni Tuluz Lotrek, a moj stan je bio budoar, garderoba i saloni uvne gospoe Mistinget**.Scenske radnje oko veere, koja nipoto nee biti opisana, poele su zdravicom istoj anin i umnom aku, u toku koje je Miodrag Bulatovi tri puta ponovio srpsku narodnu misao: Bez starca nema udarca. Jer kod Srba, i onih sklonih Srbima, Bog triput pomae!**ta Vi, zaista, radite u Parizu, kad Vam je otadbina u jeziku, a niste ni Beket, ni Jonesko, ni Sioran, pa da se svoga jezika odreknete?** - upitao je ak Prever.**Pravim spisak skandala po kojima u ostati upamen** - smislio je Miodrag Bulatovi oas validan razlog.**Mogu li i ja sa Vama praviti skandale po kojima ete ostati upameni?****Svakako. Vi ste velianstven skandal**.Doek zbunjenog Joneska05. mart 2003 Mene sve zbunjuje, zbunjen sam to diem, zbunjen sam to sam ovde, to ste vi ovde... zbunjen sam to vidim da ima ljudi koji me sluaju, govorio je Een Jonesko iznenadnom gostu Miodragu Bulatoviu.Milovan VitezoviNASMEJANOG oajnika, koji je na pozornicama sveta proslavio apsurd i na njima se narugao apsurdu, ve klasika dramske avangarde, Eena Joneska pronaao je nenajavljeni Miodrag Bulatovi u pozoritu Iet u Bulevaru Monparnas 1996.Joneska je zatekao iza pozornice, kako se pred probu **Nosoroga** objanjava sa scenskim radnicima. Ugledavi Miodraga Bulatovia, Jonesko se ustremio na njega, u estokom mizanscenu.**Jeste li Vi majstor svetla?****Ne, ja sam mranjak.****Zato ste zakasnili?****Ja nikada ne mogu zakasniti, ja sam avangarda.****ovee, kako mi to odgovarate?... Ja Vas nisam napisao!... Ovo jeste pozorite apsurda, ali se mora svoj posao realno raditi.**, Een Jonesko je stao pred Miodraga Bulatovia i u tome asu shvatio da pred sobom nema majstora svetla: **Vi niste Vi...****Ja jesam ja.****Vi niste majstor svetla?**, irio je ruke Jonesko.**Nisam.**

PROTOTIP U POZORITU**KO ste Vi, uopte?**, Een Jonesko je zavapio: **ta mi to radite, opet ste mi nekog prototipa pustili u Pozorite...****Ja nisam prototip... Ja sam Miodrag Bulatovi...****Ne zanima me!... Ko?... Bulatovi! Pisac Bulatovi?****Ja sam. Bulatovi.****Izvinite, kolega**, Een Jonesko je pruio obe ruke skupivi ih oko Bulatovieve ake, a potom ih rairio i prigrlio ga: **Vi ste Srbin, a ja Rumun, u Parizu smo kao braa.**Een Jonesko je poveo Miodraga Bulatovia u svoju kancelariju upravnika pozorita.**Pogreno su Vas uputili...****Nisu me uputili, uputio sam se sam... hteo sam da zavirim...****Uli ste kao da sam Vas ja napisao... Zabuna...****Neka Vas ne zbunjuje...****Mora**, Een Jonesko je posadio Bulatovia, skoro ga nateravi da sedne: **Mene sve zbunjuje. Zbunjen sam to piem, zbunjen sam to sam ovde, to ste Vi ovde... Zbunjen sam to govorim. Zbunjen sam to vidim da ima ljudi koji me i sluaju. Zbunjen sam, takoe, to su moji pozorini junaci, za koje sam mislio da su samo moja lina fantazija, postali skoro stvarna lica o kojima se govori...****To je dokaz da ste genije. Kada sam video naslov Vaeg komada u naim novinama: **elava pevaica**, znao sam da ste genije**.**Koji ste Vi veseljak?**, Een Jonesko se zacenio od smeha: **Ja sam taj naslov komadu, koji se do tada zvao **Engleski bez muke** dao na generalnoj probi po lapsusu jednog glumca epizodiste, koji je igrao vatrogasca. Trebalo je da kae: Stigla je plava pevaica. Rekao je: Stigla je elava pevaica. I, eto!**

ZAR SARTR MISLI?**TO je jo vei dokaz da ste genije, kad ste u tom asu uli budalasti lapsus i bili svesni ta ste uli!**, Miodrag Bulatovi je istrajavao u hvali: **Vi ste do sada bili prorok naeg vremena!****Sad nisam vie?**, veselio se Een Jonesko, da je to Bulatovia zabrinjavalo, jer je slutio da obrt mora uslediti.**Sad sam se ja pojavio.****Vidim, gospodine Bulatoviu. I doneli ste svoj komad?****Doneo sam**.**Godo je doao.****Taj komad.****Onda i znate da se ne moe igrati.****Ne znam.****Doveli ste me u apsurd**. Een Jonesko je lomio prste: **Ja, koji sam ruio sve konvencije, moram da ih zagovaram pred Vama. I da Vam, teka srca i sa jadom u dui, kaem da nae pozorite ne moe igrati Va komad. Ne samo Iet, nego nijedno pozorite u Francuskoj...****Zbog autorske agencije?**, upitao je Miodrag Bulatovi, uvi ono to je slutio.**I zbog agencije, ali vie zbog Beketa... Sa agencijom se moete i tuiti i neku svoju pravdu isterati. Sa Beketom ne moete, jer e Vas svi osuditi**, kako je Miodraga Bulatovia posadio u fotelju, Jonesko ga je tako i dizao: **Napiite novi komad, igraemo ga na re.****ta moemo? Ipak, hvala Vam... Ja ne mislim da se Vi rugate apsurdu**, rekao je uz pozdrav: **Velianstveno se uzdie ruganjem. A apsurd je ve velianstven...****A ko misli?****an-Pol Sartr misli**, procedio je Miodrag Bulatovi: to ga isleuje? Sad je ispred gvozdene zavese.**Zar on zna da misli? Zar mu nije dosta to to je filozof?!**Miodrag Bulatovi se trgao, trgavi i svoju ruku sa obe ruke Joneskove. Pisci su svuda isti. U vlasti iste sujete.

ISTA CIPELADAVI ekskluzivnu vest Frans-presu, koju su odmah preuzeli Rojters i Asoijeted pres, a potom i ostale agencije, sem Tanjuga i Tasa, Miodrag Bulatovi je obavestio svetsku javnost da je napisao dramu **Godo je doao**, koja se ve prevodi na svetske jezike, i time razreio zagonetku Samjuela Beketa i njegove drame **ekajui Godoa**. Stavljena je taka na sva nagaanja ko je Godo: da li je poslednji biciklista trke Tur de Frans, koji moda i nee doi na cilj, ili je Bogi, ime nastalo od engleske rei Bog sa francuskim nastavkom za deminutive (God-ot). Miodrag Bulatovi je u svojoj drami uinio da Godo od sada bude pekar, usreitelj gladnog oveanstva.Poto je obavestio svetsku javnost, gladnu ovakvih vesti iz kulture i umetnosti, Miodrag Bulatovi je sa primerkom drame Godo je doao, prevedene ve na engleski jezik, poao u ulicu Sen-ak, da i Samjuela Beketa obavesti o onom to je uradio za njih dvojicu i njihovog junaka Godoa.Uveren da je Samjuel Beket logiar apsurda, Bulatovi je bio spreman da mu prepria iz prve ruke, u pravoj istini i mistinu i uvenu beogradsku premijeru drame **ekajui Godoa**, nakon zabrane u pozoritu, u ateljeu slikara Mie Popovia, u kuli negdanjeg nacistikog logora **Sajmite**, koja je prola uz gromove i munje, a poto je nestalo struje, i uz svee. Miodrag Bulatovi je, samo Beketu, bio spreman da prizna kako je i on znaajno doprineo mistinoj atmosferi ove premijere, odvrnuvi na svoju ruku i bez iijeg znanja, sasvim neprimetno, glavni osigura struje u kuli, u kojoj je Popoviev atelje.U ulici Sen-ak, uavi u kuu, u kojoj je na sedmom spratu stanovao Samjuel Beket, zakljuan u stanu, blindiran u dui, Miodrag Bulatovi se popeo na osmi sprat. Namerno je Beketu dolazio odozgo, jer on, moda, udak kakav je, im uje lift, viri kroz pijunku, da vidi da mu neko ne dolazi i da ne bude zateen.Poto je neko vreme postajao na osmom spratu, Miodrag Bulatovi se tiho, majim hodom, spustio na sedmi sprat, pred Beketova vrata, pozvonivi iznenada, da se i sam trgao od neobinog zvuka zvona.**Ja sam odozgo, mogu li da oistim cipele?**, pitao je tihe korake kroz stan.**ije cipele?**, pitao je glas koji se skoro nije oglaavao.**Vae cipele.****Nismo zvali istaa cipela...****Vae cipele sa Dojsovim brojem, u koje gurate svoja krupnija stopala.****Nisam zvao istaa cipela. Moje cipele su iste.****Nisu, dok se u to ne uverim. Moda je Dojs zvao.****Ko ste Vi?**, zadrhtao je glas iz stana.**Ko sam ja? Ako pogodite liiu Vas straha od samoe. Ja sam sve preduzeo da Vaa re ne bude poslednja re apsurda.**Svaa sa Beketom06. mart 2003. Moj Godo, govorio je Bule Semjuelu Beketu, koji kod vas nije doao, pekar je... oseate li miris toplog hleba? Sve ljubavi ora Simenona.Pie: Milovan Vitezovi

**TA ste preduzeli? ta sve?****Pojavio sam se!****Odnekud ste mi poznati, i to me veoma oajava.****Ne oajavajte, gospodine Beket...****Ko ste vi?****Jedan od lopova koji je spasen!****Vi ste varalica, ako se izdajete za svetskog Avgustina.****Ne oajavajte, gospodine Beket, jedan od lopova je osuen na prokletstvo.****Otkuda li ste mi samo toliko poznati?****Moda sam jedan od Vaih junaka... i hou da me autorizujete... Moda mi je dosta ekanja smisla koji ne dolazi...** Miodrag Bulatovi se primakao pijunki, neka ga dobro osmotri: **Kada ste ovakve junake pravili, morali ste raunati da se oni mogu i osamostaliti.****Vi ste apsolutna varalica!... Takvog arlatana ni ja ne bih mogao da napiem**, iz glasa Samjuela Beketa nestajalo je ustajalosti.**Ja sam alhemija, a Vi umete samo sa najjednostavnijim materijalima.****Ja Vas nisam napisao**, Samjuel Beket je bio sasvim siguran i sasvim odluan.**Ja sam vas dopisao ve...**, Miodrag Bulatovi je bio odluan.Ja Vas nisam napisao, pokuajte sa Sartrom.****Mi imamo istog junaka... A sa Sartrom se druim i nerazdvojni smo.****Vidi se na Vama!**, Samjuelu Beketu je pijunka poveavala nezvanog gosta pred vratima: **Ko ste vi?****Ja sam Miodrag Bulatovi.**

GODO JE DOAO**VI ste prevarant koji se izdaje za Miodraga Bulatovia... Vi ste prevarant to poznat postaje jer eta sa Sartrom, koji nee da razgovara o uobrazilji mrtve zamisli... Vi ste prevarant jer hoete da steknete slavu na mojoj temi...****Ja sam doekao Godoa!**, uzviknuo je Miodrag Bulatovi.**Vi ste prevarant!**, vikao je Samjuel Beket, koji je znao da se Godo moe svuda doekati zato ga je i napisao, ali je sumnjao u pridolicu: **Sa im ste ga doekali?****Sa Hamletovom dilemom!****Zato sam i otiao iz Engleske**, uzdahnuo je Samjuel Beket, u dramskoj pauzi, sa kompleksom ekspira i izgovorio bespogovorne rei: **Vi ste prevarant!**Miodrag Bulatovi je shvatio da Samjuel Beket vie nee progovoriti, ali je on morao izgovoriti svoje:**Vi se pitate ta sam hteo komadom **Godo je doao**. Vai simboli su isti kao pre deset godina, ali mi vie nismo isti. Ako sam Vam parafrazirao naslov, odao sam poast. Poast za Godoov jubilej. Red je da se Godo pojavi. Moj Godo je pekar. Svet je gladniji za ovih deset godina... Ja znam da ste Vi, u dui ostali pobunjeni humanist. Nas dvojica bismo tu pobunu omasovili. Videli ste ta je ove godine onaj Martin Eslin u Londonu, posle predstave **ekajui Godoa** u Rojal Kortu, napisao da ste moderni klasik, sa grekom, da su Vam siboli odvie jasni. Tu sam da Vas podrim i produim novim simbolima...**Miodrag Bulatovi je zastao. Hteo je jo da kae: Ja humanizujem Vae teme. Vi na sceni imate jedno drvo i jednu stenu. To je samoubilaka scenografija. Ili se obesi o drvo ili se baci sa stene...A rekao je:**Oseate li da smo nas dvojica sada u jednom komadu? Vi birajte, da li smo u Vaem ili mome... Zamislite da ste Vi Evripid a ja Anuj i odluite. Ja junacima dajem nadu... Moj Godo, koji kod Vas nije doao, pekar je - za ceo svet... Oseate li miris toplog hleba? Oseate li da sprat mirie na hleb, da kua mirie na hleb, da kvart mirie na hleb, da Pariz mirie na topli hleb?...Miris je odavde!...**Miodrag Bulatovi pomirisao je rukopis komada **Godo je doao** i odluio da ga poljubi onako kako se u njegovom narodu ljubi prvi vrui komadi hleba od nove penice. Potom je rukopis ostavio u vratima Beketovog stana.**Doi u sutra u isto vreme, po autorizaciju.**Posle je zadovoljno zvidao Pigalom. Toliko glasno da ga je i andarm morao opomenuti. Izgovorio se jednom damom koja je ila ispred njega i koja je vredela tih zviduka. Kod Francuza taj izgovor pali. I kod dama. I kod andarma, ponekad!

LJUBAVNIK ORZAR da mu iko promakne iz epohe, ako je u Pariz doao da upozna epohu lino, da joj se predstavi i da u nju sa ovacijama ue, jer joj je i tako darom svojim najavljen? - brinuo je neprestano Miodrag Bulatovi, naroito od asa svoga dolaska u Pariz. Samo se tako u toj brizi i nije mogao nikako mimoii sa orom Simenonom, koji je iz Lozane dolazio da leta provede u Parizu, to ni pariskim listovima nije promicalo. Novine su sada, vie kao atraktivnu, negoli skandaloznu, zabeleile Simenonovu izjavu da je u svome ezdesetogodinjem ivotu vodio ljubav sa vie od deset hiljada ena. Kakva velianstvena proslava ezdesetog roendana!Neka je i stotinama puta bila preterana ta izjava uvenog moraliste, koji celog ivota smatra da je najtei posao ostati ovek, prenerazila je i Miodraga Bulatovia, erotmana na glasu koji je i sam taj glas o sebi irio i potvrivao koliko je mogao, inae, tada, dok se iz oka od izjave nije povratio, po sopstvenom priznanju sklonog seksualnoj megalomaniji i jaim fantazijama.Moda bi Miodraga Bulatovia ta izjava ora Simenona i frustrirala, da je on ovim izrazom ee baratao, jer on frustraciju, kao ni izraz ni kao injenicu, nije priznavao ni enama, ee joj sklonim, a kamoli mukarcima.Zato je Miodrag Bulatovi i svoj susret sa orom Simenonom, poto ga je saekao pred hotelom, poeo pitanjem o toj, verovatno i za njega, Simenona, preteranoj brojci obljubljenih ena, koja premauje biblijske brojke harema careva Davida i Solomona, zajedno.**Da li ste itali roman **Aleksander plac?**, zatekao je Simenon neoekivanim pitanjem Miodraga Bulatovia.Zateen pitanjem, Miodrag Bulatovi je odgovorio potvrdno, a da ni ime autora nije znao.

**SVETINJA** JAVNE KUE**ONDA, znate da Nemci, iz milote ene zovu ovicama?**Potvrdio je. ta sad moe, nego da nastavi to je poeo.**Ja te ovice, te ene, brojim pred spavanje!**, nastavio je Simenon: **Tako ne mogu da zaspim, a da nisam sa enom... Kako su te ene u javnoj kui, dok doem u svoj stan, opet me uhvati nesanica!****Kada je to poelo?** - sauestvovao je Miodrag Bulatovi.**U ranoj mladosti, kada sam morao da zaraujem za porodicu, majka me je uila da zaradu negde treba poneti. Tako sam otkrio javne kue... Kad imate novca, najsigurnije ga je odneti u javnu kuu... Vreme je novac, koji date prostitutki, za sat njenog uivanja sa vama...**or Simenon je nekuda urio, a Miodrag Bulatovi je pristajao za njim, ne dolazei do rei, to se tako esto nije dogaalo.**Javne kue su hramovi za seksualne hedoniste... Zar ne mislite tako?**, pitao je or Simenon.**Potujem svetinju javne kue**, rekao je Miodrag Bulatovi.**Najvee gostoprimstvo doiveo sam u javnim kuama... Retko mi se ko radovao kao to su mi se u njima radovale majstorice najstarijeg zanata na svetu**, nastavio je or Simenon svoju moralistiku apoteozu: **ivot prostitutki pie bulevarske romane, koje ne itam i ne piem, ali u kojima uestvujem... Tamo su sve moje itateljke. One me poznaju u duu. Ja sam najvee knjievne ovacije doiveo u javnoj kui. Za mene je javna kua mesto okupljanja svih pravih patrijarhalaca i propaliteta. Javna kua je mesto katarze naih drama. Ue u nju kao zloinac, a izae sa uhvaenim krivcem.**Maestro, kuda idemo?** - pitao je Miodrag Bulatovi, zadihano, bio je posustala mladost za ezdesetogodinjakom.**Idemo na Jelisejska polja, da poistim neku. Tamo su najbolje i najneiskusnije majstorice najstarijeg zanata na svetu!**, rekao je or Simenon: **One su i prikrivene i najskuplje, ali se vredi potruditi**.

K r a j