RADISAV S. NEDOVI]^A^ANSKI KRAJ I NOB ÂÂ SLOBODARI NA STRATI[TIMA 1941 – 1945

1

RecenzentiDragoqub S. SUBOTI]Pantelija VASOVI]

Izdava~ki odborMilo{ URO[EVI]

predsednik,Veqko NEGOVANOVI]

Milo{ NE[OVI]Miqko STOJANOVI]

Jovi} \UKI]Bo`o KECOVI]

Vera TODOROVI]Borisav ^ELIKOVI],

Adam TADI]i Spasoje MILOVAN^EVI]

Izdava~iSTUDIO ZA NOVI DIZAJN – ^a~ak,

OKRU@NI I OP[TINSKI ODBORI SUBNOR-a^A^KA, LU^ANA i GORWEG MILANOVCA

Za izdava~eAndrija BAJI]

Pantelija VASOVI]

2

RADISAV S. NEDOVI]

^A^ANSKI KRAJ I NOBÂ SLOBODARI NA STRATI[TIMA

1941 – 1945

3

^A^AK, 2009.

4

Ova kwiga posve}ena je `rtvama Drugogsvetskog rata, koji su svoje `ivote izgubiliispred pu{~anih cevi i krvavih zlo~ina~kihkama. Na stranicama kwige na{li su se svioni koji su svoje `ivote ostavili i u zatvo-rima i logorima u na{oj zemqi, i u logorimavan na{e zemqe, gde su bili internirani. Tusu i oni koji su usmr}eni od okupatora iwihovih saradnika u ~a~anskom kraju.

SPOMENIK @RTVAMA

U ediciji „^a~anski kraj u NOB“ objavqeno je nekolikokwiga: „Hronologija doga|aja“ (oko 2.000 jedinica, 1968), „Paliborci i `rtve“ (4.642 imena, 1977), „^a~anski odred“ (1982),„Nepokoreni“ (1981) i „Komandant Mandi}“ (2000). Sve su {tam-pane u visokim tira`ima, i sve – sa nau~nim aparatom.

Wima se pridru`uje ova koju potpisuje Radisav S. Nedo-vi}. Specifi~na je po sadr`aju, {to autor sveobuhvatno obja-{wava uvodnim tekstom.

U ^a~ku su ro|ena i {kolovala se dva istankuta pregaocasocijalisti~ke misli: Filip Filipovi} (gradona~elnik Beo-grada 1920. godine) i Kosta Novakovi} (autor publikacije „Ma-kedonija Makedoncima – zemqa zemqoradnicima“). U zavi~aj sevra}aju posle 1925. godine fakultetski obrazovani ^a~ani,{kolovani u Francuskoj, [vajcarskoj i ^ehoslova~koj, koji susa ve} stasalim pravim posleratnim maturantima ^a~anskegimnazije, zanatskom i seoskom omladinom, uz ogroman napor,poku{ali i u mnogome uspeli da se vrednosti dr`ava u kojimasu {kolovani razvijaju u ~a~anskom kraju. Istaknuta figuratog stremqewa bio je dr Dragi{a Mi{ovi}, ~lan Mesnog komi-teta KPJ u ^a~ku, lekar, osniva~, 1935. godine, Narodnog fron-ta slobode, organizacije za borbu protiv nadiru}eg fa{izma. Taqudska gromada mnogo je smetala Vladi Kraqevine Jugoslavije,pa je re`im odlu~io da ga ubije, {to je ispuweno u isceniranomsudaru u Beogradu u januaru 1939. godine. O ugledu ovog ~oveka u~a~anskom kraju i na {irim prostorima najboqe govore podacida su plakat za wegovu sahranu potpisali prvaci svih gra|an-skih partija u ^a~ku, da je na wegovoj sahrani bilo preko 20.000qudi (^a~ak je imao oko 6.000 stanovnika), da je povorka po{laod crkve u 10 sati, a na grobqu bila u ve~erwim ~asovima, da jebilo na desetine govornika, da mu je podignut spomenik na gro-bu prodajom razglednica na kojima je pisalo „RADNI NARODSVOME PRVOBORCU“, a taj natpis mu je i na spomeniku.

5

Jedino se, znaju}i sve ovo, mo`e objasniti za{to je ^a~an-ski NOP odred nosio wegovo ime, za{to je 1941. godine, oktobar-skih dana imao 3.500 boraca pod oru`jem i bio najbrojniji, a povatrenoj mo}i najja~i partizanski odred u Jugoslaviji.

Sve su ovo znali ili o~ekivali izbegli~ka Vlada i Kome-sarska uprava u Beogradu (neposredno po okupaciji), i MilanNedi} kao predsednik Vlade, i Dra`a Mihailovi}, koji ne slu-~ajno bira za sedi{te Ravnu goru u susedstvu ^a~ku.

Ve} 22. juna 1941. Turner, dr`avni savetnik Nema~kogRajha, pi{e Komesarskoj upravi u Beogradu: „Na osnovu zadwihratnih doga|aja molim da se odmah izvr{i prema ranijem spora-zumu sa Vama hap{ewe vode}ih komunista. Istovremeno posta-rajte se da se jo{ u toku no}i pohapse svi borci crvene [pani-je. Radi lak{eg izvr{ewa ovih zadataka postara}u se da se izratnog plena stavi na raspolo`ewe srpskoj policiji potrebnooru`je. Istovremeno o ovim merama bi}e obave{tene i nema~ketrupe s molbom da u slu~aju potrebe pomognu oko izvr{ewa zada-taka policije. Na kraju `elim da vam skrenem pa`wu na varo-{i: Ni{, Kragujevac, U`ice i ^a~ak“. Po ovom nare|ewu, `an-darmi su 20. jula 1941. godine na igrali{tu FK „Borac“, u ^a~-ku, uz prisustvo Nemaca, streqali 12 boraca i rodoquba.

Po{to je ustanak u [umadiji bujao, komandant okupacio-nih snaga u Srbiji general Beme 25. septembra 1941. izdaje na-redbu u kojoj, pored ostalog, ka`e: „Srbija je u martu ove godinesramno pogazila ugovor o prijateqstvu s Nema~kom, da bi sa le-|a napala nema~ke trupe koje su se prikupqale protiv Gr~ke.Kao oluja prohujala je zemqom nema~ka odmazda. Ako ovde ne po-stupimo svim sredstvima i sa najve}om bezobrazno{}u, na{i }ese gubici pewati do neizmerenosti. Va{ je zadatak da prokrsta-rite zemqom u kojoj se 1914. potocima lila nema~ka krv usledpodmuklosti Srba, mu{karaca i `ena. Vi ste osvetioci tih mr-tvih. Za celu Srbiju ima se stvoriti zastra{uju}i primer, kojimora najte`e da pogodi celokupno stanovni{tvo. Svaki kojiblago postupa gre{i o `ivote svojih drugova. On }e biti pozvanna odgovornost bez obzira na li~nost i stavqen pod ratni sud“.

Ravnogorski pokret, odnosno Jugoslovenska vojska u otax-bini, pogotovu u ~a~anskom kraju i [umadiji, karakteristi~anje sa tri svoja oblika postupawa i delovawa. Najpre se ogla{avada nisu vreme ni realna mogu}nost borbe protiv Nemaca, ve} da

6

se treba oranizovati i spremiti za dati trenutak, da bi septem-barskih dana, posle uspe{nih akcija ^a~anskog partizanskogodreda i wegovog brzog omasovqewa, po~eo saradwu na oslobo|e-wu Gorweg Milanovca, ^a~ka i draga~evskog sreza i na opsadiKraqeva. To traje do no}i izme|u 3. i 4. novembra 1941, kada se,po nare|ewu sa Ravne gore, ~etnici povla~e sa Kraqeva i napa-daju na ^a~ak, koji je bio slobodan od 1. oktobra i u kome su de-lili vlast ravnogorci i partizani. Istovremeno, {to im je bi-lo poznato, po~iwe nema~ka ofanziva na slobodnu teritoriju,nazvanu U`i~ka Republika, kada dolazi kraj ~etni~ke borbeprotiv okupatora.

Ubrzo zatim, 11. novembra, dolazi do sastanka u DivcimaDra`e Mihailovi}a sa nema~kim pukovnikom Rudolfom Kogar-dom, na kome Mihailovi} nudi saradwu Nemcima u borbi protiv„komunista“. Karakteristi~ne su izjave i predlozi koje su dali~lanovi Mihailovi}eve delegacije (~lanovi ravnogorskog Vr-hovnog {taba) Aleksandar Mi{i} i pukovnik Panti}. Tom pri-likom, svedo~ili su, Dra`a je izjavio: „Ne}emo se boriti pro-tiv Nemaca ni onda kada nam ta borba bude nametnuta“. Istovre-meno se izviwavao Nemcima zbog borbi u kojima su ~etnici u~e-stvovali (Krupaw i blokada Kraqeva), nagla{avaju}i da im je,kao i Nemcima, najzna~ajnija borba protiv komunista.

Ovim ~inom po~iwe i zvani~na saradwa ravnogoraca i ne-ma~kog okupatora, koja traje do kona~nog oslobo|ewa zemqe, o ~e-mu, pored mnogo i mnogo dokumenata, najre~itije govori i izve-{taj nema~kog komandanta za jugoistok feldmar{ala Maksimi-lijana fon Vajksa Vrhovnoj nema~koj komandi od 20. avgusta, ukojoj se ka`e: „DRA@A MIHAILOVI] JE NAJPOZNATIJIELEMENAT U BORBI PROTIV PARTIZANA, KOGA SE UOVOM ^ASU NI PO KOJU CENU NE MO@E ODRE]I“.

Posle sastanka u Divcima i sleda doga|aja, vidi se da su~etnici i Nemci jedinstveni u zadatku da uni{te OSLOBODI-LA^KI POKRET, a da bi to ostvarili, uloge su im podeqene.Nemci su, po naredbi Bemea, vr{ili masovna streqawa (Kragu-jevac, Kraqevo, Kru{ik u Vaqevu, Vojnotehni~ki zavod u ^a~-ku...) brutalno se obra~unavaju}i sa slobodarima po samo wimarazumqivoj naredbi – za rawenog Nemca 50, a za ubijenog streqa-ti 100 Srba! Nemerqivu pomo} u ovome dali su im ravnogorcihapse}i i predaju}i Nemcima svoje sunarodnike, {to je, poredostalog, i tema ove kwige.

7

Neshvatqivo je qudskom razumu ~ime su se sve ravnogorcislu`ili protiv sunarodnika. Nastala je decembarskih dana1941. godine strahovita hajka na biv{e borce Odreda, wihove po-rodice i sve one koji su na ma koji na~in podr`avali oslobodi-la~ki pokret.

Komandant Jeli~kog ~etni~kog odreda (zvani~an naziv nape~atu) izdaje {tampani proglas u kome se ka`e: „Komunisteprokazujte i iste ne skrivajte, i svako ko ne bude ovako uradiobi}e ubijen a cela porodica bi}e uni{tena, a ku}a zapaqena.Svaki onaj koji bude prikrivao komunistu, ili wegovo oru`jebi}e zaklan. Ovo ne smatrajte {alom, ve} uzmite ozbiqno, a vamaje poznat na{ stra{ni sud koji je nastupio posle vi{e na{ihopomena“.

Istoga dana [tab „Slo`na bra}a“ izdaje naredbu u kojojka`e: „Po{to sam od predsednika Vlade i glavnokomanduju}egnema~kih vlasti dobio sektor komandovawa, odnosno ~i{}ewaod komunista, u istim sektorima imam zavesti red sa bra}om Ja-vorcem [Bo`om] i \urom Smederevcom i to u srezovima: trnav-skom, draga~evskom, ariqskom, moravi~kom, po`e{kom i `i~-kom. Da se u postavqawu vlasti ne mo`e niko me{ati, ve} samodole potpisani, a svako drugo lice bi}e na licu mesta streqanobez ikakvog drugog suda. Po potrebi za ~lanove prekog suda odre-|ujem jednog od potpisnika, pukovnika Milisava Bojovi}a, Pe-ru Luka~evi}a, Sredoja Brki}a i Stanojla Plazini}a. Sedi{tesuda bi}e u Ivawici i isti }e zasedati svake nedeqe u 8 sati usreskoj sali u Ivawici“.

Neki dan kasnije „vojvoda“ Miloje Mojsilovi}, koji sebenaziva Sveti Ilija, 3. decembra iz Trnave pi{e nema~kom ko-mandantu u ^a~ku: „Komandantu nema~ke oru`ane sile, molimpo{aqite dva kamiona za prevoz zarobqenih komunista koje od-mah streqati bez ikakvog izgovora, odnosno daqeg proveravawa“.

Predrag Rakovi}, komandant Qubi}ke brigade, u svoj iz-ve{taju {tabu na Ravnoj gori za period decembrar 1941 – decem-bar 1942, pored ostalog, ka`e: „Od decembra 1941. do aprila 1942.odred mi se stalno nalazi ona teritoriji sreza qubi}skog ja~i-ne 400 qudi pod oru`jem. Na dan 1. marta primio sam komandumesta u ^a~ku sa svojim odredom mada sam ilegalan. Srezom samgospodario sa svojim odredom mada sam ilegalan, a ponekad su vr-{ili pretres i Nemci i dobrovoqci (misli: qoti}evci). Preko

8

Marisava Petrovi}a, (komandant qoti}evaca) uspeo sam da se u-poznam sa nema~kim komandantom Frikeom“.

Vrhovna komanda sa Ravne gore 10. decembra 1942. {aqe te-legram Predragu Rakovi}u, tada komandantu Drugog ravnogor-skog korpusa, u kome se ka`e: „Javqaju mi da u srezu trnavskomima komunista. Preduzeti najenergi~nije wihovo uni{tewe bezmilosti. Poru~nik Ristovi} [Miju{ko, komandant trnavskebrigade] imao je dovoqno vremena od 30 novembra 1941 godine ka-da je primio ovla{}ewe za srez trnavski da komuniste sve do sa-da uni{ti, jer mu je to prvi i najva`niji zadatak bio. Drugo ni-{ta nije imao da radi pa ni to nije uradio. Saop{tite mu i kon-troli{ite ga u radu pa me povremeno izve{tavajte o tome“. U iz-ve{taju od 25. decembra Rakovi} ka`e: „Poru~niku Ristovi}usam naredio da po va{oj depe{i po~ne ~i{}ewe i on je preduzeozaista da ih sistematski utamawuje“. Zatim navodi: „Sa usp{e-nim napredovawima Rusa na frontu, ovi na{i izrodi srpstva,ovi na{i trockisti ne{to su po~eli da se muvaju, ali slabih iz-gleda i nada na najmawi uspeh barem u ovom kraju imaju: Svakikoji se oseti da ne{to poku{ava ZAMRKNE ALI NE OSVANE.DO SADA SAM IH PRILI^AN BROJ LIKVIDIRAO“.

Mirko Lalatovi}, obave{tajni oficir Vrhovnog {taba,sa Ravne gore pi{e, 18. marta 1943. godine, Predragu Rakovi}u:„Komuniste moramo nemilosrdno uni{tavati. Sada se tu~emo sawihovim snagama u oblasti Kowica [Neretva]. Vidim da i vi nesedite skr{tenih ruku. Preduzmite jo{ sve za skidawe Mandi-}a i wegove grupe“.

Da bi izvr{io nare|ewe Vrhovne komande, komandant Tr-navske brigade @ivorad Katani} pi{e komandantu korpusa Ra-kovi}u: „Moje je mi{qewe da bi trebalo vi{e qudstva da bi seova banda o~istila“. Na to Rakovi} odgovara nagla{avaju}i:„Uglavnom se sla`em sa izve{tajem i mi{qewa sam tako|e, dabi trebalo SVE BIV[E PARTIZANE KOJI SU KOD SVOJIHKU]A LIKVIDIRATI. TAKO\E BI TREBALO LIKVIDIRA-TI SA PORODICAMA AKTIVNIH KOMUNISTA“.

Krunu svega ovoga svakako ~ini saop{tewe prekog sudaDrugog ravnogorskog korpusa, koje glasi: „Zbog aktivne saradwesa teroristi~kom grupom komunista, zbog organizovawa i {ire-wa usmene i pismene propagande protiv Jugoslovenske vojske uotaxbini, kao i zbog vrbovawa pripadnika ove vojske da se odmet-

9

nu i da pristupe grupi komunisti~kih terorista osu|eni su nasmrt od strane Vojnog prekog suda Drugog ravnogorskog korpusai streqani na dan 25. avgusta 1944. godine...“ Slede imena osamzemqoradnika, jednog radnika i dve doma}ice, od kojih je jednaimala devetoro dece. Svih 11 nisu streqani, ve} zaklani u seluRakovi. Na kraju saop{tewa ka`e se: „Skre}e se pa`wa stanov-ni{tvu da }e se kazniti smr}u svako lice koje bude sara|ivalosa teroristi~om grupom komunista, ili, na ma koji drugi na~inRADILO PROTIV JUGOSLOVENSKE VOJSKE U OTAXBINI“.

Ta i odluka Jugoslovenska vojska u otaxbini, zajedno saokupatorom i kolaboracionistima, ostavila je pusto{ kod rodo-quba ~a~anskog kraja. Ubili su na razne na~ine 1.089 u 1941, 372u 1942, 1.276 u 1943, 929 u 1944. i 1.010 u 1945. godini.

^a~anski partizanski odred „Dr Dragi{a Mi{ovi}“ do-`iveo je tragi~nu sudbinu pre svega zbog akcija ravnogoraca,{to je predmet obrade u ovoj publikaciji. Od 3.500 boraca saoru`jem iz oktobarskih dana 1941. povuklo se u sastav Drugeproleterske brigade samo 198 boraca. Odred je obnovqen tek u fe-bruaru 1943. i imao je samo 25 boraca, od kojih je 14 poginulo 5.marta 1943. godine u Ostri i nikada vi{e do pred oslobo|ewenije predstavqao ozbiqnu vojnu organizaciju, pa brojke o ubije-nim u 1942, a pogotovu u 1943. govore da su to sve bili gra|ani ko-ji su se nalazili kod svojih ku}a. Uostalom, o tome boqe i re~i-tije govore ~etni~ka dokumenta, koja sam citirao.

Posledwe klawe u Rakovi napravili su samo desetinu da-na pre no {to kraq Petar ££ Kara|or|evi} krajem avgusta 1944.svojim ukazom oduzima komandu Dra`i Mihailovi}u i u progla-su od 12. septembra te godine ka`e: „U ovim sudbonosnim i veli-kim danima za Jugoslaviju, pozivam sve Srbe, Hrvate i Slovenceda se ujedine i pristupe Narodnooslobodila~koj vojsci, koja jejednodu{no priznata od na{ih velikih saveznika: Velike Bri-tanije, Sovjetskog Saveza i Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava. Svioni koji se ne odazovu ovom pozivu u ciqu interesa svoga narodai wihove budu}nosti i koji ostanu uz okupatora, ne}e mo}i da seoslobode izdajni~kog `iga ni pred narodom ni pred istorijom“.Najzad, i ovim proglasom kraq Petar ££ Kara|or|evi} i izbe-gli~ka vlada potvrdili su da su ravnogorci za sve vreme bili za-jedno sa okupatorom.

Svakako najpozvaniji da dâ ocenu ravnogorskog pokreta jeposledwi predsednik Centralnog nacionalnog komiteta, naj-

10

bli`i Dra`in saradnik Stevan Moqevi}. Na sastanku u Okru-glici u novembru 1944. godine on ka`e: „[ta smo mi u ovom ra-tu pokazali srpskom narodu? Svoje kame, brade i pijane koman-dante, koji {tipaju sna{e. Seks i gibanica, to je na{ program ito je na{a zastava... Ruqa koja zaudara na rakiju, to smo bili ito smo ostali“.

Ova kwiga je posebna i po tematici koju obra|uje i na~i-nu prikazivawa i heroike umirawa slobodara i sadisti~kogi`ivqavawa zlo~inaca nad svojim `rtvama, koje su bile krivesamo za to {to su se borile za slobodu, ili podr`avale sloboda-re. Ona }e biti jedan od svedoka zlo~estog vremena, u kome su go-spodarili qudi poreme}enog uma, koji su snagom polo`aja uuslovima ratnih vremena od svojih pot~iwenih stvarali mon-strume, krvolo~nije od najkrvolo~nijih zveri.

Ova kwiga bi trebalo da podstakne savest poslanika Skup-{tine Srbije da razmisle o tome kako su mogli i na osnovu ~egada izjedna~e ta dva pokreta: Narodnooslobodila~ki i Ravnogor-ski. Jedan je iz fa{isti~kog stroja izbacio 447.000 mrtvih voj-nika, zarobio 559.434 vojnika, uni{tio ili osvojio 4.630 topo-va, 13.396 mitraqeza, 49.813 automata, 590.984 pu{ke, 7.149 mi-nobaca~a, 309 aviona, 928 tenkova i 20.000 motornih vozila.Drugi je, zajedno sa okupatorom, na najsvirepiji na~in usmrtiostotine hiqada svojih sunarodnika – slobodara. ZA IME BOGA,GOSPODO POSLANICI SKUP[TINE SRBIJE, ZAR JE TOISTO?

Ova bi kwiga trebalo da poku{a da probudi savest sudijaokru`nih sudova koji zdu{no PRESUDAMA REHABILITUJUZLO^INCE, ^IME NEGIRAJU ZLO^IN. DA LI SU TIM ^I-NOM I SAMI SAU^ESNICI ZLO^INA?

GOSPODO IZ ZAKONODAVNE I SUDSKE VLASTI SR-BIJE, NEZNAWE IZ OVOG PRETE[KOG VREMENA PO SRP-SKI NAROD NE MO@E VAS OSLOBODITI ODGOVORNOSTIZA ONO [TO STE URADILI, ILI RADITE!

Moje posebno po{tovawe autoru ove publikacije za ogro-man trud ulo`en na istra`ivawu podataka koje nam predstavqai poku{ajima da izjavama mno{tva aktera {to plasti~nije pri-ka`u dramatiku jednog po svemu posebnog vremena.

Dragoqub S. SUBOTI]

11

12

TRAGIKA UMIRAWA

Drugi svetski rat po broju `rtava, po na~inu i brutalno-sti kojim su te `rtve li{avane `ivota prevazilazi sve ratoveiz pro{losti. Normalno, bilo je dosta `rtava koje su izazvaneratnim dejstvima u sukobima koje ratovi donose, kada se vojskeoru`jem suprotstavqaju jedna drugoj. Obe te strane u ratu suimale svoj ciq i `rtva tih ratova lak{e se podnese i za one ko-ji su dali svoje `ivote i za ~lanove wihovih porodica.

Me|utim, u Drugom svetskom ratu ogroman broj gra|ana iz-gubio je `ivot van ratnih dejstava. Okrutnost okupatora i me|u-sobni sukobi unutar zemqe izveli su na strati{te mnoge nevinei nemo}ne gra|ane, koji su li{avani `ivota grupno, ili pojedi-na~no na strati{tima, ili po nekim jarugama i potocima. ^estovezanih ruku, na{li su se pred pu{~anim cevima ubica ili podnogama koqa{a, za koje qudski `ivot nije imao nikakvu vred-nost. Veliki broj tih nemo}nih qudi koji su se na{li u kanxa-ma ubica i zlo~inaca pre usmr}ewa pre`iveo je te{ka mu~ewaod mu~iteqa i ubica. Tako izmrcvarenim, gotovo polumrtvim,ubice su im okon~avali `ivot vatrenim oru`jem, ili vrlo ~e-sto kamom.

Uz uva`avawe svih `rtava koje su izgubile `ivot u Dru-gom svetskom ratu, ovu publikaciju posve}ujem nemo}nim – usmr-}enim streqawem ili klawem u logorima, ili na drugim strati-{tima, u svojim selima ili na drugim skrivenim nepoznatimmestima, koja su im ubice odredile.

Naj~e{}e `rtve ubica i zlo~inaca u ovom ratu bili supripadnici Narodnooslobodila~kog pokreta, wihove porodicei saradnici. Oni su bili na udaru okupatorskih jedinica, alii wihovih saradnika, pre svih ~etnika, koji su u uni{tewupristalica ovog pokreta bilio najaktivniji, ali i qoti}evacai nedi}evaca, `andarma i agenture u slu`bi okupatora. Poredpripadnika NOP, jedan veliki broj gra|ana je pohvatan po seli-ma i oteran u razne logore, gde su tu dr`ani kao taoci i ubijanisu kada je negde neki nema~ki ili bugarski vojnih poginuo, poonoj zloglasnoj naredbi Hitlera: sto Srba za jednog nema~kogvojnika. Ali, ~esto, pored ubijawa taoca u logorima, okupator-ske jedinice su upadale u sela u kojima je neki wihov vojnik ra-wen ili je poginuo, pa su vr{ili odmazde, ubijaju}i stanovni-

13

{tvo. Takvu odmazdu su izvr{ili u draga~evskim selima Negri-{orima, Gorwem i Dowem Dubcu u leto 1943. godine, u qubi}kimMiokovcima i Mr~ajevcima 1942. U svim ovim mestima ubili suveliki broj gra|ana, koje su prona{li kod wihovih ku}a. Najve-}i masovni zlo~in vojnici nema~ke fa{isti~ke vojske su izvr-{ili u selu Bresnici u novembru 1944. godine, gde je ubijenopreko 170 gra|ana svih uzrasta. U vi{e porodica nije niko pre-`iveo, a bilo ih je u kojima je ubijeno i po deset ~lanova. Mno-ge porodice su prestale da postoje. Veliki broj streqanih je uselima gde je bila linija fronta – od Bresnice do Kablara kra-jem 1944. godine. Podaci ukazuju: Kada su nema~ke jedinice naliniji fronta imale gubitke u borbi sa NOVJ i jedinicama Cr-vene armije, odmazdu hvatali su i ubijali gra|ane u tim selima.Lako se uo~ava da je najve}i broj ubistava izvr{ila nema~ka voj-ska. Wihove jedinice su od prvih godina rata hvatale i ubijalepripadnike NOP-a, a kasnije nisu vodile ra~una o tome da li jeneko bio partizan, ~etnik ili je u~estvovao u nekim vojnimformacijama. Wima je samo trebao broj qudskih glava!

Posle zlo~ina koje su izvr{ile okupatorske jedinice, pobroju ubistava blizu su im ~etnici Dra`e Mihailovi}a (iliJVuO). Wihove `rtve su iskqu~ivo bili pripadnici NOP-a,wihove porodice i saradnici. ^etnici su imali tu povoqnost{to su wihove jedinice dr`ale sela, a u selima je bilo dosta po-rodica koje su pripadale NOP-u, a bilo je i drugih, koje su se izgradova privremeno sklawale u sela. Karakteristi~no za ~et-ni~ki pokret je da su wihovi pripadnici svoje `rtve pre li-kvidirawa podvrgavali torturi. Gotovo da nije bilo `rtve kojaje po{te|ena mu~ewa. Oni su veliki broj svojih `rtava klali,jer su takva usmr}ewa qudi utvr|ena odlukom komandanta Dra-`e Mihailovi}a, kao neophodna mera – da bi zastra{ili pro-tivnike. ^etnici su naj~e{}e vr{ili pojedina~na ubistva iklawa, a u jesen 1941. godine bilo vi{e grupnih streqawa par-tizana.

Prva masovna streqawa su obavqena na Vencu u Lisi, za-tim u Braji}ima. Ova streqawa i klawa su izvr{ena u jesen1941. godine kada je do{lo do prvih sukoba izme|u dva ustani~-ka pokreta. Grupna streqawa nastavqena su u decembru podokriqem Nemaca. Prvo u Dowoj Trep~i, zatim u Mojsiwu, Ro-{cima, Trbu{anima... Kasnije, 1943. i 1944. u Dowoj Gorevnici

14

i Rakovi. Pored direktnih ubistava koje su ~etnici izvr{ili,mnogo vi{e partizanskih boraca su pohvatali i predali Nem-cima, koji su streqani u ^a~ku ili u nekom drugom logoru. U to-me su bili glavni nema~ki pomaga~i.

Kao najbli`i nema~ki saradnici, qoti}evci, nedi}evcii `andarmi su bili u slu`bi okupatora, pa su naj~e{}e izvodi-li zajedni~ke akcije streqawa, ali i u druge pohode po selimaili, pak, u borbama sa jedinicama NOVJ, naro~ito posledwih go-dina rata. Otuda su i `rtve ovih formacija naj~e{}e prikazanekao `rtve Nemaca ili Bugara.

Prema podacima upisanim u ovu kwigu, uo~ava se da su zavreme rata u biv{im srezovima – draga~evskom, qubi}kom, ta-kovskom i trnavskom i gradu ^a~ku (sada{we op{tine ^a~ak,Lu~ani i Gorwi Milanovac) ubijene, streqane i zaklane 2.555osobe: Draga~evaca – 511, Qubi}ana – 677, Takovaca – 582, Trna-vaca – 413, ^a~ana – 271, i osoba iz drugih krajeva 101.

Od ukupnog broja ubijenih okupatorske jedinice su stre-qale u logorima i zatvorima unutar na{e zemqe 1.046 zatvore-nika, u nema~kim logorima u drugim zemqama 262 zato~enika iu raznim odmazdama po selima 633 gra|anina, {to ukupno ~ini1.941 usmr}enih. ^etnici, odnosno JVuO, usmrtili su 577 osoba,od kojih je 207 likvidirano klawem. Ostale formacije – qoti-}evci, nedi}evci i `andarmi – usmrtile su 37 osoba.

Od 1.416 streqanih u logorima na{e zemqe, u Bawi~komlogoru je umoreno – 387, u Vojnotehni~kom zavodu u ^a~ku – 228,Kru{iku u Vaqevu – 71, u Kraqevu – 181, Kragujevcu – 122, Gor-wem Milanovcu – 20 i u Avlaxinici – 37. U nema~kim logorimau drugim dr`avama: u Norve{koj – 115, Mathauzenu (Austrija) –82, u Nema~koj – 33 i Gr~koj – 32 zato~enika.

Od svih stradalnika 1.339 su pripadnici NOP-a i wiho-vi simpatizeri, 1.028 su taoci i nevini gra|ani, 87 pripadni-ci JVuO, odnosno ~etnici Dra`e Mihailovi}a, a 101 su gra|anisa drugih podru~ja, koji su nastradali u zatvorima, ili su nadrugi na~in usmr}eni na ~a~anskom podru~ju.

Od 633 streqanih i zarobqenih od okupatorskih jedinicapo selima ~a~anskog kraja to su uglavnom bili nevini gra|anisvih uzrasta i oba pola. Me|u wima u ve}ini su i starije osobe,koje u kriti~nim situacijama po `ivot nisu mogle da napustesvoje domove.

15

Usmr}eni od ~etnika (577) i od qoti}evaca, nedi}evaca i`andarma (37) uglavnom su bili pripadnici NOP-a, ~lanoviwihovih porodica i saradnici.

Tragi~na umirawa ovih qudi, kojima je `ivot nasilnoprekidan ispred pu{~anih cevi ili pod zlikova~kom ~etni~-kom kamom, u mnogome su te`a i bolnija od svih drugih na~inaumirawa. Nasilni~ko oduzimawe `ivota qudima kojima je `i-vot bio drag i koji su `eleli da `ive i pred sobom su imali mno-go `ivotnih planova, bilo je neizmerno bolno i te{ko. Bio jebolan rastanak sa porodicama, sa kojom nisu imali mogu}nostida se, uz topli zagrqaj, oproste i da sa wima podele svoja posled-wa `ivotna ose}awa. Uz to, znali su da im nasilnici uni{tava-ju `ivot potpuno nevinim po{to nikome nikakvo zlo nisu nane-li.

O tragici umirawa streqanih ili zaklanih i wihovomdr`awu pri odlasku u smrt, postoje mnoga svedo~ewa.

Kod streqawa boraca NOP-a na Kru{iku u Vaqevu, nastrati{te su izvo|ene grupe od po 50 boraca. Iz tih grupa na li-niju streqawa izvo|eni su u mawim grupama od pet ili deset bo-raca. Prva grupa, koja je prilazila, morala je da klekne isprediskopanih jama. Iza wih na nekoliko metara postrojena je gru-pa nema~kih vojnika, sa streqa~kim ma{inskim oru`jem. Pokomandi oficira svaki vojnik je pucao u potiqak svoje `rtve.Ostali borci iz te ve}e grupe su gledali ubijawe svojih drugova,me|u kojima je bilo i bli`ih srodnika. Po streqawu prve gru-pe, privo|ena je druga. Tako skoro ~itav dan trajao je taj prizorubijawa.1

Sigurno je da su jo{ ve}e strahote morali pre`iveti onikoji su u grupama izvo|ene na klawe, koje su obavqale ~etni~ke„crne trojke“. Ne retko, ako je u grupi bilo vi{e osoba, klawe jebilo pojedina~no, da bi ostale `rtve gledale taj ~in mu~ewa iklawa i shvatale {ta i wih o~ekuje. Bilo je to pre fizi~kog mu-~ewa usmr}ewa psihi~ko ubistvo `rtve.

Mnoga svedo~ewa kazuju sa kakvim cinizmom su se pojedi-ni xelati i zlo~inci obra~unavali sa svojim `rtvama:

Prilikom izvo|ewa na streqawe grupe boraca u Trbu{a-nima 6/7. decembra 1941. godine sa saborcima je bio stari ratniki nosilac Albanske spomenice Du{an Mi}ovi} sa sinovima Mi-odragom i Milanom. Supruga Du{anova Gvozdenija obratila se

16

@arku Bori{i}u, ~etni~kom glave{ini koji je donosio odlukeo streqawu, mole}i da joj ne streqaju sinove. Bori{i}, bez mno-go razmi{qawa, saop{ti nesre}noj majci da }e `ivot oprosti-ti jednom sinu, ali da ona mora da odlu~i koga }e sina da jojstreqa, a koga da oslobodi.

@alosna majka je zanemela i na samu pomisao da ona nekomod svojih sinova presudi da bude streqan.

Bori{i} nije mnogo razmi{qao. Sam je doneo odluku da }e`ivot oprostiti mla|em Milanu, a stariji Miodrag }e bitistreqan.2

Kada su grupu odre|enih za streqawe doveli na obalu Mo-rave i kada je Bori{i} pro~itao presudu prekog suda o wihovomstreqawu, Du{an Mi}ovi} obrati se Bori{i}u i zamoli ga dawega streqaju pre Miodraga – da ne bi gledao ubistvo sina.

– E, ba{ }emo wega pre tebe streqati, Mi}ovi}u! Ima{ dagleda{ kako mu oti~e pogana komunisti~ka krv! – saop{tio muje Bori{i}.

Mihaila [en~evi}a iz Br|ana sa dva sina, Miroslavom iRatkom, koji su bili u partizanima, privedo{e na zbor u Br|a-nima koje je zakazao Nedi}ev oficir 5. decembra 1941. Posle iz-dvajawa u posebnu grupu onih koji su bili u partizanima i bata-wawa, Nedi}ev oficir obrati se Mihailu [en~evi}u sa preko-rom {to je dozvolio da mu sinovi odu u partizane i saop{ti muda }e mu jednog sina streqati, pa zahteva od starca da on odlu~ikoga sina da mu streqaju.

– Ubijte mene, gospodine. Pustite mi decu!– Bila bi to suvi{e mala cena – odgovori oficir keze}i

se, cini~no i zajedqivo.Molio je starac oficira,nudio je:– Spalite mi ku}u. Odnesite sve {to u zgradama i na ima-

wu imam, samo mi wih oslobodite.Oficir je odbijao sve ponude starog [en~evi}a, pa je tra-

`io i ubrzavao da odmah saop{ti svoju odluku: koga sina da mustreqaju, a – ako to on ne saop{ti, obojica }e biti streqani. Ka-ko nije dobijao odgovor, oficir izda posledwi zahtev:

– Govori, dok nisam komandovao paqbu... kada }e obojicabiti streqani!.

– Ostavite mi Ratka – te{kog srca izusti starac – jer je onmla|i i kra}e je `iveo!

17

Miroslav je odmah streqan, pred o~ima starog oca, bratai prisutnih seqana.4

^itavog `ivota stari Mihailo je kleo svoju sudbinu –{to je bio u toj situaciji da bude primoran da donosi odluku ostreqawu svoga sina.

Mu~ewe boraca od strane ~etni~kih zlo~inaca bila sustravi~na. Mnoga su ~esto gledali nema~ki vojnici. Ali, nioni, nisu razumeli zbog ~ega qude treba izlagati mukama.

Kada su ~etnici u Slatini, po~etkom decembra 1941. godi-ne uhvatili Milorada Maxarevi}a, komesara Druge slatinske~ete, podvrgli su ga te{kom mu~ewu. Tu se na{la jedna nema~kajedinica. Nemci su posmatrali torturu ~etnika nad Maxarevi-}em. Mu~iteqima se tada obratio jedan Nemac:

– Za{to tako postupate sa tim ~ovekom?– Ovo je, gospodine, okoreli komunista, pa sad ovako sa

wim mi ra{~i{}avamo neke na{e nera{~i{}ene ra~une.– Ako je kriv – treba ga streqati, a ne tako mu~iti!5

Ne{to sli~no se dogodilo posle ubistva Milutina-Mi}a\uri}a u Mojsiwu u septembru 1941. godine. Nekoliko dana poubistvu \uri}a, nema~ki agent Milan Vaqevac, koji je ubio \u-ri}a i za to ubistvo dobio od Nemaca nov~anu nagradu, do{ao jeu Mojsiwe ku}i Mi{ovog oca Rado{a, koji je le`ao u krevetu te-{ko bolestan. Obesni zlo~inac, unose}i se u lice bolesnom Ra-do{u, prete}im glasom upita:

– Jesi li ~uo za Milana Vaqevca?– ^uo sam, gospodine.Onda ironi~no dobaci:– E, ja sam taj Milan.I daqe sadisti~ki nastavqa da ujeda raweno srce nesre}-

nog oca:– Zna{ li ti da sam ja ubio onog tvog balavca?Gledao tu scenu nema~ki vojnik, koji je tu stigao sa Va-

qevcem, pa mu se obrati:– Ala ste vi, Srbi, ~udan neki narod! [ta si se okomio na

tog ~oveka, koji u ovakvom jadnom stawu nije sposoban nikoga daugrozi.6

Ni ovakvi ukori koji su stizali od zlo~inaca ~iji su tra-govi odisali qudskom krvqu i na svakom mestu sa sobom osta-vqali le{eve, nisu uticali da ove wihove sluge promene odnosprema nemo}nim.

18

Najve}e mu~ewe od ~etni~kih zlo~inaca i pripadnikaSpecijalne policije do`ivqavale su `ene. Podaci ukazuju daod 102 `ene, koje su u toku rata bile `rtve ~etnika, wih 61 je za-klano. Sve ove `rtve, pre nego {to im je `ivot okon~an, bile suizlo`ene te{kim mu~ewima. Pored uobi~ajenog pojedina~nog igrupnog silovawa, i drugim mukama nije bilo kraja; boli su ihkamama, sekli dojke, u{i, noseve, jezike. Te nesre}nice su umi-rale u najve}im mukama. Takvih mu~ewa bilo je kod klawa 207osoba oba pola.

Na stranicama ove publikacije dato je dosta podataka ostradalnicima. Verovatno ne svima. Ali, niko nije namerno iz-ostavqen. Jer, za mnoge nisu prona|eni podaci.

Za pisawe i objavqivawe ove kwige postojali su brojnirazlozi.

Kao prvo, publikacije raznih autora su u suprotnosti jed-na drugoj, jer su se u prikazivawe ratnih zbivawa i stradawaqudi ume{ale ideolo{ke i politi~ke strasti. Sve to kod ~ita-laca izaziva zbuwenost i stvara dilemu o tome koje podatke daprihvate kao postojane i ta~ne. Istina je da je posleratna isto-grafija, usled nedostatka dokaza i nedovoqnog istra`ivawa, na-ro~ito o masovnim strati{tima, olako davala podatke u brojupogubqenih, ~ime je wihov broj uve}avan. U tom posleratnomvremenu nisu ni postojale stru~ne slu`be u lokalnim okvirimakoje su se bavile ovim problemom, ili, ukoliko su postojale, naj-~e{}e nisu vaqano taj posao obavile, pa su davane globalne pro-cene o stradalim.

Istori~ari su, zbog toga, ulo`ili velike napore da se do-|e do podataka o broju nastradalih gra|ana na teritoriji ~a~an-skog podru~ja, odnosno na teritoriji koju ~ine dana{we op{ti-ne ^a~ak, Lu~ani i Gorwi Milanovac. One su ta svoja saznawaobjavili, posebno u kwizi „^a~anski kraj u NOB – pali borci i`rtve“: dati su podaci o onima koji su `ivot izgubili u tokuDrugog svetskog rata, umoreni od okupatora i wihovih saradni-ka. Me|utim, na mestima gde su vr{ene masovna streqawa (VTZ u^a~ku, Avlaxinica u ^a~ku, Venac u Lisi, Braji}i i Mojsiwe),sa sigurno{}u se zna da je bilo vi{e streqawa. Ali, bilo je mno-go stradalnika ro|enih na drugim podru~jima, van ^a~ka, pa seza wihova imena nije moglo saznati.

U javnosti se manipuli{e o broju `rtava koje su izgubile`ivot u ovom nesre}nom ratu. On se uve}ava ili smawuje, u zavi-

19

snosti od namene publikacija. ^esto se mnoga usmr}ewa pripi-suju nekim koji nikakve veze sa tim nemaju, naj~e{}e komuni-stima i wihovim vojnim strukturama.

Ovu smo publikaciju posvetili tim `rtvama. Nije suvi{no ponoviti da se u kwizi nalazi 2.555 imena

ovih stradalnika. Za svakog od wih je utvr|eno vreme i mesto ka-da je usmr}en, ko su ubice, a za mnoge i podatak kakva je torturanad wima vr{ena pre ubijawa, ili klawa. Vladimir M. Nik-{i}, publicista i jedan od vrednih istra`iva~a, vi{e godinaje po selima ~a~anskog podru~ja ispitivao zlo~ine koje su rav-nogorci izvr{ili nad partizanskim borcima, pristalicamatog pokreta, kao i wihovim podacima. On je razgovarao sa poro-dicama stradalnika, u~esnicima rata i obi~nim qudima, ali isa pristalicama ravnogorskog pokreta koji su mu davali podat-ke o pojedina~nim i grupnim ubijawima i klawu. Wegove kwi-ge „Crveni cvetovi“, „Slobodari“, „Dani strave“, autenti~na susvedo~ewa o tome kako su qudi ubijani i mu~eni, ali i daju pra-vu sliku o izvr{iteqima zlo~ina. U kwizi „Slobodari“ on na-vodi 96 imena osoba koje su mu davale podatke. Iz spiska se vi-di da su to sve ugledni, ~estiti i po{teni gra|ani, iz ~ega se mo-`e zakqu~iti da su wihova kazivawa pouzdana. Mnoga od tihsvedo~ewa na{la su mesto i u ovoj kwizi. Pored ovih svedo~ewa,u ovu kwigu uneta su druga dokumenta o tim zbivawima.

Zbog svega toga, ube|en sam da }e ova kwiga biti pravi iz-vor informacija o doga|ajima i qudima iz Drugog svetskog rata.

20

21

OKUPATORSKI LOGORI I ZATVORI U NA[OJ ZEMQI

22

BAWI^KI LOGOR

Prve ideje o stvarawu koncentracionog logora na Bawicijavila se u maju 1941. godine. Bilo je potrebno stvoriti jedan ve-liki zatvorski prostor gde bi bili dovedeni ube|eni protivni-ci nema~kog Rajha, kao i svi oni koji nisu podr`avali Komesar-sku upravu Milana A}imovi}a.

Po~etkom rata izme|u SSSR-a i Nema~ke i po~etkom pr-vih partizanskih akcija u Srbiji protiv oru`ane sile Nema~-ke, stvarawe koncentracionog logora u okupiranom Beogradu jebilo aktuelizovano. Zvani~no, Bawi~ki logor je formiran 5. ju-la 1941. Odluku o formirawu doneo je nema~ki komandant gradaBeograda i zapovednik Gestapoa u okupiranoj Srbiji, a sproveoje u delo tada{wi pomo}nik ministra unutra{wih poslova

23

Bawi~ki logor

Dragomir – Dragi Jovanovi}. Za logorski prostor odabrali suvojnu zgradu 18. pe{adijskog puka „Kraqica Marija“ na Bawi-ci.

Prvi zato~enici iz unutra{wosti Srbije prispeli su ulogor 9. jula 1941.

Komandant logora bio je nema~ki poru~nik Fridrih Vi-li, a du`nost upravnika vr{io je Svetozar Vujkovi}. Logor jezvani~no bio u nadle`nosti Uprave grada Beograda, pa su tako ulogorskoj upravi bili zastupqeni ve}inom srpski civilni or-gani, koji su vr{ili administrativne poslove. Zamenik uprav-nika logora bio je Radovan ^arapi}. Stra`u i obezbe|ewe dava-li su pripadnici srpske `andarmerije, a kasnije Srpske dr`av-ne stra`e i Srpskog dobrovoqa~kog korpusa.7

Bio je to najve}i koncentracioni logor na podru~ju Srbi-je od 1941 do 1944. Kroz wega pro{lo je preko 250.000 zato~eni-ka, a oko 30.000 je streqano na strati{tu u Jajincima. Mawibroj logora{a je streqan i u krugu logora. Tu je, u dvori{tu, po-~etkom 1942. godine postavqen grudobran, koji je kori{}en zastreqawe, a bilo je slu~ajeva ubistava iz ~iste obesti, koje sunaj~e{}e vr{ili pripadnici specijalne policije.8

24

Grupa pripadnika NOP-a po izlasku iz logora na Bawica

Iz samo delimi~no sa~uvanih dokumenata srpskog dela lo-gora vidi se da je evidentirano 23.697 osoba, a streqano 3.489.Nema~ka i srpska policija po~ele su krajem 1943. godine uni-{tavati dokumentaciju, iskopavati i spaqivati le{eve stre-qanih, tako da se ne zna koliko je bilo `rtava, niti koliko jeod wih bilo Jevreja, koliko Srba i ostalih. Jedino se zna da od@idova niko `iv nije iza{ao iz Bawi~kog logora. Ubijani sukao drugi zatvorenici u dvori{tu logora. Streqani su u Jajin-cima ispod Avale, na jevrejskim grobqima. Streqawa su zajednovr{ili Gestapo, Specijalna policija i Srpska dr`avna stra-`a. Svi na|eni popisi streqanih pisani su rukom, iskqu~ivo}irilicom. Zatvorenike su u logoru upucavali esesovci, nema~-ka vojska, pripadnici Uprave grada Beograda, pripadnici srp-skih gradskih policija, Srpske dr`avne stra`e, Qoti}evih do-brovoqa~kih odreda, srpskih prekih sudova, okru`nih i sre-skih na~elstva iz cele Srbije. Spiskovi za streqawe sastavqa-ni su u Specijalnoj policiji. Sastavqao ih je {ef logora Vuj-kovi}, zatim gestapovski zapovednik i wegov pomo}nik.9

25

Grupa logora{a

Iz retkih sa~uvanih popisa vidi se da su streqani do se-dam godina – 22 deteta, do 14 godina – 26, do 17 – 76.... Streqanesu majke sa decom u naru~ju. Deca i majke su bili jevrejske na-rodnosti.9/a

Veliki broj logora{a iz Bawi~kog logora je deportovan udruge koncentracione i radne logore okupirane Evrope, Matha-uzena i Au{vica do polarnih norve{kih predela.

U logor na Bawici od osnivawa do polovine 1942. godinedovo|eni su prete`no partizani i pristalice NOP-a, komuni-sti~ki funkcioneri, Jevreji i Romi. Kasnije se logor po~eo pu-niti gra|anima koji su dovo|eni kao taoci, da bi mogli bitistreqani za odmazdu u slu~aju da pogine neki nema~ki vojnik.Me|u taocima je bilo i pripadnika JVuO, koji su pohvataniprilikom vr{ewa okupatorskih racija.

Naro~ito je veliki teror vr{en nad pripadnicima par-tizanskog pokreta i komunistima. Svi su oni morali pro}ikroz mnoga saslu{awa i pred islednicima dokazivati svoje ak-tivnosti u borbi protiv okupatorskih jedinica i wihovih sa-radnika.

Koliko je ta~no zatvorenika pro{lo kroz Bawi~ki logor,ne mo`e se precizno utvrditi zbog uni{tene dokumentacije.Ali, zna se da je na strati{tu u Jajincima 1943. i 1944. godine,da bi uni{tili tragove zlo~ina, Nemci spalili 68.000 le{evai da je 1.400 le{eva ostalo nespaqeno. Ovde su, uglavnom, streqa-ni zatvorenici iz logora na Bawici i sa Sajmi{ta.10

Iz jednog dela kwiga koje nisu uni{tene mo`e se utvrdi-ti da je kroz logor pro{lo 23.637 zatvorenika, me|u wima 1.680iz ~a~anskog kraja, od kojih 117 osoba `enskog pola. Me|u zatvo-renicima je bilo wih 89 koji su po dva puta dovo|eni u ovaj lo-gor.11

Prema raspolo`ivoj dokumentaciji, sa ~a~anskog podru~-ja streqano je 387 zatvorenika. Wih 165 bili su borci i simpa-tizeri NOP-a, 203 taoci, a 19 je bilo pripadnika JVuO, odnosno~etnika Dra`e Mihailovi}a. Me|u streqanim je 21 `enska oso-ba. Streqanih je iz op{tine Gorwi Milanovac – 185, ^a~ka –141, Lu~ana – 61. Iz grada ^a~ka – 60, Gorweg Milanovca – 13 iGu~e – devet. Po selima najvi{e streqanih je iz Prawana (47),Dru`eti}a (42), Turice (22), Leu{i}a (15), Gojne Gore (13), Ostre(11) i Mr~ajevaca (osam).

26

U Bawi~kom logoru `ivote je izgubilo vi{e bli`ihsrodnika.

Ovde su streqani:Bra}a Nedeqka Vilimanovi}a sinovi Mom~ilo i Radmi-

lo iz ^a~ka, Raji}a Mihaila – Blagoje i Du{an iz Gu~e (streqa-ni 1. oktobra 1943), Jovi}a Marki}evi}a – Velimir i Sredoje izPilatovi}a (8. maja 1942), Doborivoja Vukosavqevi}a, Milutini Milovan iz Roga~e (1. oktobra 1943), Spasoja Pajovi}a – Peri-{a i Petronije iz Turice (1. oktobra 1943), Dobrosava Vukovi}a– Radi{a i Miloqub iz Dru`eti}a (25. septembra 1943), Sveto-zara Raj~evi}a – Dragan i @ivorad iz Dru`eti}a (1. oktobra1943), Veselina ^arda~anina – Dragoqub i Milomir iz Dru`e-ti}a, Milisava Raj~evi}a – Dragan i @ivota iz Leu{i}a (1. ok-tobra 1943), Nikole Jankovi}a – Dragi{a i Dragan iz Prawana(1. oktobra 1943, Rajka Stanojevi}a – Milenko i Milo{ iz Pra-wana (25. septembra 1943, Budimira Star~evi}a – Bo`idar iMilija iz Prawana, Mihaila Bukumirovi}a – Velizar i Rado-mir iz Mr~ajevaca (1. oktobra 1943), Novaka Stani{i}a – Milo-rad – Mile i Ru`ica – Ru`a iz ^a~ka (7. juna 1943), suprug i su-pruga ^edomira Matijevi}a Miloqub – Miro i Nade`da– Nadaiz ^a~ka, suprug i supruga Borivoja Bogi}evi}a (19. aprila1943) Du{anka (7. juna 1943) iz ^a~ka, otac i sinovi: Timotije-vi} Save Aleksa i sin mu Dragan iz Gojne Gore (25. septembra1943), Poznanovi} Marka Milisav i sin mu Miodrag iz Riba{e-vine (1. oktobra 1943), Marjanovi} Nikodina @ivojin i sin muMom~ilo iz Leu{i}a, Vukovi} Dragoslava Milenko i sin muMiodrag iz Dru`eti}a (25. septembra 1943).

Nisu zlo~inci u ovom logoru imali samilosti ni premamladi}ima, koji su tek zakora~ili u svoj `ivot, niti premastarcima koji su bili pri kraju svog `ivotnog veka. Osim decejevrejske nacionalnosti, koje su nemilosrdno ubijali, najmla|estreqani kao taoci ili borci NOP-a su: Miloqub Jakovqevi}iz Dru`eti}a (13 godina), Mileta Petrovi} iz Dru`eti}a (16),Peri{a Gari} iz Prawana (17).... Ovde su `ivot ostavili i sta-rine: Vojin Stanojevi} iz Dru`eti}a (73), Naftali E{kenaziiz ^e{ke (72), Milivoje Avramovi} iz Prawana (71), DragoqubAndri} iz Vrn~ana (71)...

27

DRAGA^EVCI

LAZAREVI] Ilije KOSINKA, doma}ica, ro|ena 1897. uKotra`i, `ivela u Belom Kamenu; uhvatili je Bugari u BelomKamenu i oterali u logor na Bawici, gde je streqana 1. oktobra1943.12

PAUNOVI] Dobrivoja VELIZAR, student, ro|en 1921. uBelom Kamenu; ~lan SKOJ-a od 1938; borac Kolubarskog NOP od-reda; uhvatili ga ~etnici i predali Nemcima; streqan na Ba-wici 19. februara 1943.

GLAVOWI] Miluna MILAN, trgova~ki pomo}nik, ro-|en 1919. u Vi~i; ~lan SKOJ-a; borac Draga~evskog bataqona;uhvatili ga ~etnici i predali Nemcima; oteran u logor na Ba-wicu i tu streqan 14. maja 1943.

JELI] Dobrivoja VELIMIR, zemqoradnik, ro|en 1907. uGora~i}ima, `iveo u Kulinovcima; saradnik NOP-a; uhvatiliga Nemci i oterali u Bawi~ki logor, gde je streqan 19. avgusta1942.

RADOVI] Sofronija TIHOMIR, zemqoradnik, ro|en1920. u Gorwem Dubcu; uhvatili ga Nemci i oterali u Kraqevo,pa u logor na Bawicu, gde je streqan 7. juna 1943.

ILI] Jovana MILISAV, zemqoradnik, ro|en 1904. uGrabu; uhvatili ga Bugari i oterali u logor na Bawicu, gde jestreqan 1. oktobra 1943.

JELU[I] Petra MILOJE, zemqoradnik, ro|en 1903. uGrabu; uhvatili ga Bugari i oterali u Bawi~ki logor, gde jestreqan 1. oktobra 1943.

JOVI^I] Jovice BO@IDAR, zemqoradnik, ro|en 1903.u Grabu; uhvatili ga Bugari i oterali u Bawi~ki logor, gde jestreqan 1. oktobra 1943.

CIKI] Milenka VLADIMIR, zemqoradnik, ro|en 1898.u Grabu; uhvatili ga Bugari i oterali u Bawi~ki logor, gde jestreqan 1. oktobra 1943.

JE^MENI] Aleksija MIODRAG, zemqoradnik, ro|en1918. u Guberevcima; saradnik NOP-a; uhvatili ga ~etnici ipredali Nemcima, koji su ga oterali u Bawi~ki logor, gde jestreqan 7. juna 1943.

BO@ANI] ^edomira VOJISLAV, zemqoradnik, ro|en1900. u Gu~i; uhvatili ga Bugari i oterali u logor na Bawicu,gde je streqan 1. oktobra 1943.

28

BRO]I] Velimira MILOJKO, pisar, ro-|en 1918. u Gu~i; ~lan KPJ; komesar ~ete Draga-~evskog bataqona; uhvatili ga ~etnici i predaliNemcima, oteran u logor na Bawicu i tu streqan29. novembra 1942.

GAVRILOVI] Koste BORISAV, pekar, ro-|en 1898. u Gu~i; borac Draga~evskog bataqona;uhvatili ga Bugari i oterali u logor na Bawicu,gde je streqan 1. oktobra 1943.

LAZAREVI] Vilimana MILENA, doma-}ica, ro|ena 1918. u Gu~i; ~lan Sreskog povereni-{tva KPJ; u~estvovala u pripremi ustanka; u Ba-wi~kom logoru streqana 7. juna 1943.

NOVAKOVI] Alempija DESIMIR, zemqoradnik, ro|en1905. u Gu~i; borac Draga~evskog bataqona; uhvatili ga Bugarii oterali u Bawi~ki logor, gde je streqan 1. oktobra 1943.

RAJI] Mihaila BLAGOJE, obu}ar, ro|en 1906. u Gu~i;~lan KPJ; borac Draga~evskog bataqona; uhvatili ga Bugari ioterali u Bawi~ki logor, gde je streqan 1. oktobra 1943.

RAJI] Mihaila DU[AN, obu}ar, ro|en 1912. u Gu~i; bo-rac Draga~evskog bataqona; uhvatili ga Bugari i oterali u Ba-wi~ki logor, gde je streqan 1. oktobra 1943.

RWAKOVI] Radomira MILORAD, zemqoradnik, ro|en1910. u Gu~i; streqali ga Nemci u logoru na Bawici 7. juna 1943.

STANI] Dragi}a MILADIN, zemqoradnik, ro|en 1889.u Gu~i; uhvatili ga Bugari i oterali u Bawi~ki logor, gde jestreqan 1. oktobra 1943.

JEVTOVI] Dimitrija JEVTO, zemqoradnik, ro|en 1901.u Kriva~i; uhvatili ga Nemci i oterali na Bawicu, gde je stre-qan 6. decembra 1943.

29

KO^OVI] Milo{a BO@IDAR, zemqoradnik, ro|en1900. u Lisu; uhvatili ga Bugari i oterali u Bawi~ki logor, gdeje streqan 1. oktobra 1943.

GRUJOVI] Obrada QUBOMIR, zemqoradnik, ro|en1886. u Lisi; uhvatili ga Nemci i oterali u logor na Bawicu,gde je streqan 1. oktobra 1943.

\UKI] Doj~ila RADOSAV, zemqoradnik, ro|en 1919. uMirosaqcima; uhvatili ga Nemci i oterali u Bawi~ki logor,gde je streqan 27. jula 1942.

DUWI] Milenka SLAVOMIR, kroja~, ro|en 1906. u Ne-gri{orima; borac Draga~evskog bataqona; uhvatili ga Bugari uGu~i i oterali u Bawi~ki logor, gde je streqan 1. oktobra 1943.

MARKI]EVI] Jovi}a VELIMIR, ~inov-nik, ro|en 1914. u Pilatovi}ima; `iveo u Maj-danpeku; ~lan KPJ; komandant Majdanpe~kogNOP odreda; uhva}en i oteran u Bawi~ki logor,gde je streqan 9. maja 1942.

MARKI]EVI] Jovi}a SREDOJE, kapetanBJV, ro|en 1910. u Pilatovi}ima; ~lan KPJ; na-~elnik [taba ~a~anskog NOP odreda; uhvatiliga ~etnici i predali Nemcima; oteran u Bawi~-ki logor, gde je streqan 9.maja 1942.

JA]IMOVI] Aleksija SLAVKO, zemqoradnik, ro|en1905. u Puhovu; uhvatili ga Nemci, oterali u Bawi~ki logor,gde je streqan 1. oktobra 1943.

MITROVI] Novaka VUKOSAV, zemqoradnik, ro|en1906. u Puhovu; uhvatili ga Bugari i oterali u Bawi~ki logor,gde je streqan 1. oktobra 1943.

VUKOSAVQEVI] Dobrivoja MILOVAN, zemqoradnik,ro|en 1908. u Roga~i; uhvatili ga Bugari i oterali u Bawi~kilogor, gde je streqan 1. oktobra 1943.

VUKOSAVQEVI] Dobrivoja MILUTIN, zemqoradnik,ro|en 1908. u Roga~i; saradnik NOP-a, ~lan NOO; uhvatili gaBugari i oterali u Bawi~ki logor, gde je streqan 1. oktobra1943.

30

@IVKOVI] Dobrivoja JAKOV, zemqoradnik, ro|en 1895.u Roga~i; uhvatili ga Bugari i oterali u Bawi~ki logor, gde jestreqan 1. oktobra 1943.

@IVKOVI] Dragoquba CVETO, zemqoradnik, ro|en1924. u Roga~i; uhvatili ga Nemci i oterali u Bawi~ki logor,pa u Solun, kasnije ponovo vra}en u logor na Bawici, gde je stre-qan 10. maja 1944.

KOVANOVI] Novice MILOSAV , zemqoradnik, ro|en1907. u Roga~i; uhvatili ga Bugari i oterali na Bawi~ki logor,gde je streqan 1. oktobra 1943.

RADENKOVI] Vladimira MIHAILO, ze-mqoradnik, ro|en 1902. u Rtarima; uhvatili gaBugari i oterali u Bawi~ki logor, gde je streqan1. oktobra 1943.

SKELI] Bo`idara ADAM, zemqoradnik, ro|en1907. u Rtarima; uhvatili ga Bugari i oterali uBawi~ki logor, gde je streqan 1. oktobra 1943.

GAVRILOVI] Janka MILUTIN, zemqo-radnik, ro|en 1898. u Tijawu; uhvatili ga Bugari

i oterali u Bawi~ki logor, gde je streqan 1. oktobra 1943.ZEQOVI] Miladina TODOR, zemqoradnik, ro|en 1900. u

Tijawu; uhvatili ga Bugari i oterali u Bawi~ki logor, gde jestreqan 1. oktobra, 943.

MILINKOVI] Sre}ka MILAN-SVILE-NI, student medicine, ro|en 1919. u Tijawu.Po{to mu je otac kao poqoprivredni stru~wakbio upravnik Dr`avnog rasadnika u Kragujevcu,to se i Milanova politi~ka aktivnost odvijala utom kraju. U~estvovao je u pripremama ustanka1941. godine, a i kasnije, kada se deo partizan-skih snaga povukao za Sanxak i Bosnu, on je, po zadatku Partijestupio da radi u Bolnici u Kragujevcu. Radio je bez plate, pri-hvatao i ilegalno le~io partizanske borce i partijske radnikei slao lekove borcima na teren. Kada je otkriven, uhap{en je 11.novembra 1943. godine od Predstojni{tva Gradske policije uKragujevcu, oteran je u Bawi~ki logor i streqan 14. juna 1944.

31

VASIQEVI] Jovana BO@IDAR, zemqoradnik, ro|en1890. u Turici; uhvatili ga Bugari i oterali u logor na Bawi-cu, gde je streqan 1. oktobra 1943.

VASIQEVI] Stevana DESIMIR, zemqoradnik, ro|en1902. u Turici; uhvatili ga Bugari, oterali u Bawi~ki logor,gde je streqan 1. oktobra 1943.

VASIQEVI] Filipa DMITAR, zemqoradnik, ro|en1902. u Turici; oterali ga Bugari u Bawi~ki logor, gde je stre-qan 1. oktobra 1943.

LAZAREVI] Qubomira DRAGOQUB, zemqoradnik, ro-|en 1992. u Turici; uhvatili ga Bugari i oterali u Bawi~ki lo-gor, gde je streqan 1. oktobra 1943.

LAZAREVI] Mladena MILOJKO, zemqoradnik, ro|en1898. u Turici, uhvatili ga Bugari i odveli u Bawi~ki logor,gde je streqan 1. oktobra 1943.

LAZAREVI] Milenka NIKOLA, zemqoradnik, ro|en1895. u Turici; uhvatili ga Bugari i oterali u Bawi~ki logor,gde je streqan 1. oktobra 1943.

LAZAREVI] Radovana MILISAV, zemqoradnik, ro|en1922. u Turici, uhvatili ga Bugari i oterali u Bawi~ki logor,gde je streqan 1. oktobra 1943.

PAJOVI] Milovana VEQKO, zemqoradnik, ro|en u Turi-ci; uhvatili ga Bugari i oterali u Bawi~ki logor, gde je stre-qan 1. oktobra 1943.

PAJEVI] Spasoja PERI[A, zemqoradnik, ro|en 1903. uTurici; uhvatili ga Bugari i oterali u Bawi~ki logor, gde jestreqan 1. oktobra 1943.

PAJEVI] Spasoja PETRONIJE, zemqoradnik, ro|en1916. u Turici; uhvatili ga Bugari i oterali u Bawi~ki logor,gde je streqan 1. oktobra 1943.

PAJEVI] Aleksandra RADOMIR, zemqoradnik, ro|en1889. u Turici; uhvatili ga Bugari i oterali u Bawi~ki logor,gde je streqan 1. oktobra 1943.

PANTOVI] \unisija GVOZDEN, zemqoradni, ro|en 1899.u Turici; uhvatili ga Bugari i oterali u Bawi~ki logor, gde jestreqan 1. oktobra 1943.

PROKOVI] Radisava VUKA[IN, zemqoradnik, ro|en1889. u Turici; uhvatili ga Bugari i oterali u Bawi~ki logor,gde je streqan 1. oktobra 1943.

PROKOVI] Qubomira MILOJE, zemqoradnik, ro|en1905. u Turici; uhvatili ga Bugari i oterali u Bawi~ki logor,gde je streqan 1. oktobra 1943.

32

RADOWI] Vasilija VLAISAV, zemqoradnik, ro|en1895. u Turici; uhvatili ga Bugari i oterali u Bawi~ki logor,gde je streqan 1. oktobra 1943.

SRETENOVI] Miqka RADOSAV, zemqoradnik, ro|en1899. u Turici; uhvatili ga Bugari i oterali u Bawi~ki logor,gde je streqan 1. oktobra 1943.

TIMOTIJEVI] Milivoja AKSENTIJE, zemqoradnik,ro|en 1904. u Turici; uhvatili ga Bugari i oterali u Bawi~kilogor, gde je streqan 1. oktobra 1943.

TIMOTIJEVI] Milo{a VOJIN, zemqoradnik, ro|en1898. u Turici; uhvatili ga Bugari i oterali u Bawi~ki logor,gde je streqan 1. oktobra 1943.

TIMOTIJEVI] Milo{a SELOMIR, zemqoradnik, ro|en1896. u Turici; uhvatili ga Bugari i oterali u Bawi~ki logorgde je streqan 1. oktobra 1993.

^VOROVI] Veselina MILAN, zemqoradnik, ro|en 1897.u Turici; uhvatili ga Bugari i oterali u Bawi~ki logor, gde jestreqan 1. oktobra 1943.

^VOROVI] Mla|ena MILUN, zemqoradnik, ro|en 1898.u Turici; uhvatili ga Bugari i oterali u Bawi~ki logor, gde jestreqan 1. oktobra 1943.

KOVA^EVI] Vojislava ANDRIJA, zemqoradnik, ro|en1913. u Cerovi; borac Draga~evskog bataqona; zarobili ga ~etni-ci i predali Nemcima, koji su ga streqali u logoru na Bawici20. marta 1942.

QUBI]ANI

SENI] Radomira ZAVI[A, in`ewer agronomije, ro|en1914. u Be~wu; ~lan KPJ; intendant Qubi}kog bataqona; uhva-tili ga ~etnici i predali Nemcima, koji su ga oterali u Bawi~-ki logor, gde je streqan 3. jula 1943.

PETROVI] Novaka MILOJKO, rudar, ro|en 1918. u Kru-{~ici kod Ariqa, `iveo u Bresnici; borac Qubi}kog bataqo-na; zarobili ga ~etnici i predali Nemcima, koji su ga oteraliu Bawi~ki logor, gde je streqan u februaru 1942.

KOLAKOVI] Mladena MILIVOJE, zemqoradnik, ro|en1895. u Vrn~anima; streqali ga Nemci u Bawi~kom logoru 1. ok-tobra 1943.

KRXI] Milo{a MILUTIN-BAN, zemqoradnik, ro|en1909. u Gorwoj Gorevnici; ~lan KPJ; borac Qubi}kog bataqona;uhvatili ga ~etnici i predali Nemcima, koji su ga oterali uBawi~ki logor, gde je streqan 19. februara 1943.

33

PERI[I] Radovana GVOZDEN, u~eniktehni~ke {kole, ro|en 1919. u Gorwoj Gorevnici;~lan SKOJ-a; borac Qubi}kog bataqona; uhvati-li ga ~etnici i predali Nemcima, koji su ga ote-rali u Bawi~ki logor, gde je streqan 14. maja1943.

]IRI] Veqka BOGOQUB, kroja~, ro|en 1904. u GorwojGorevnici; ~lan KPJ; borac Trnavskog bataqona; uhvatili ga~etnici i predali Nemcima, koji su ga oterali u Bawi~ki lo-gor, gde je streqan 14. maja 1943.

\OR\EVI] Tiosava BO[KO, zemqorad-nik, ro|en 1917. u Dowoj Gorevnici; ~lan KPJ;intendant ^etvrte ~ete Qubi}kog bataqona;uhvatili ga nedi}evci i predali Nemcima, kojisu ga oterali u Bawi~ki logor, gde je streqan 14.maja 1943.

BOJOVI] Milana MILOJKO, zemqorad-nik, ro|en u Dowoj Trep~i; borac Qubi}kog bataqona; uhvatiliga ~etnici i predali Nemcima, koji su ga oterali u Bawi~ki lo-gor, gde je streqan 7. avgusta 1942.

URO[EVI] Miqka RADOJKO, trgovac, ro|en 1912. u Do-woj Trep~i; intendant Tre}e ~ete Qubi}kog bataqona; uhvatiliga ~etnici i predali Nemcima, koji su ga oterali u Bawi~ki lo-gor, gde je streqan 9. marta 1942.

PAVLOVI] Dragomira MILISAV, zemqoradnik, ro|en1921. u Qubi}u; borac Qubi}kog bataqona; uhvatili ga ~etnicii predali Nemcima, koji su ga oterali u Bawi~ki logor, gde jenestao 1942.

URO[EVI] Milosava GRUJICA, zemqoradnik, ro|en1894. u Gorwoj Gori, `iveo u Qubi}u; oterali ga Nemci u Ba-wi~ki logor, gde je streqan 26. decembra 1942.

TO[I] Velimira MILAN, zemqoradnik,ro|en 1922. u Mili}evcima; borac Qubi}kog ba-taqona; uhvatili ga ~etnici i predali Nemcima,koji su ga oterali u Bawi~ki logor, gde je stre-qan 25. januara 1943.

34

PAVLOVI] Ilije DOBRIVOJE, svr{enimaturant, ro|en 1922. u Mojsiwu; ~lan Sreskogkomiteta KPJ za srez qubi}ki; uhvatili ga ~et-nici i predali Nemcima, koji su ga oterali u Ba-wi~ki logor, gde je streqan 7. januara 1943.

VUKUMIROVI] Mihaila VELIZAR, zemqoradnik, ro|en1917. u Mr~ajevcima; uhvatili ga Bugari i predali Nemcima, ote-ran u Bawi~ki logor, gde je streqan 1. oktobra 1943.

VUKUMIROVI] Mihaila RADOMIR, zemqoradnik, ro-|en 1920. u Mr~ajevcima, uhvatili ga Bugari i predali Nemcima,a oni ga oterali u Bawi~ki logor, gde je streqan 1. oktobra 1943.

GAJOVI] Milo{a DOBRICA, kroja~, ro|en 1921. u Mr-~ajevcima; ~lan KPJ; borac Qubi}kog bataqona; uhvatili ga~etnici i predali Nemcima, koji su ga oterali u Bawi~ki lo-gor, gde je streqan 25. maja 1943.

ERI] Rajka VUKA[IN, svr{eni maturant, ro|en 1921. uMr~ajevcima; ~lan KPJ; borac Qubi}kog bataqona; uhvatili ga~etnici i predali Nemcima, koji su ga oterali u Bawi~ki lo-gor, gde je streqan 30. septembra 1942.

MILO[EVI] Dragutina MILAN-]OPO,kroja~, ro|en 1914. u Mr~ajevcima; ~lan Sreskogkomiteta KPJ za qubi}ki srez; rat ga zatekao uNi{u na izdr`avawu kazne za komunisti~ku ak-tivnost, odakle je preba~en u Bawi~ki logor, gdeje streqan 17. oktobra 1941.

SAMSA ROMAN, izgnanik iz Slovenije,`iveo u Mr~ajevcima; borac Qubi}kog bataqona; uhvatili ga~etnici i predali Nemcima, koji su ga oterali u Bawi~ki lo-gor, gde je stradao krajem 1941.

STOJANOVI] Sretena MILOJE-MR-TVAK, kroja~, ro|en 1917. u Mr~ajevcima; sekre-tar Sreskog komiteta KPJ za srez qubi}ki; boracQubi}kog bataqona; uhvatili ga ~etnici i pre-dali Nemcima, koji su ga oterali u Bawi~ki lo-gor, gde je streqan 7. juna 1943.

35

STEVANOVI]-ZUCOVI] Mihaila SEKULA, kova~, ro-|en 1896. u Tavniku, `iveo u Mr~ajevcima; saradnik NOP-a;uhvatili ga Bugari i predali Nemcima, koji su ga oterali u Ba-wi~ki logor, gde je streqan 1. oktobra 1943.

AN\ELI] Dragomira DRAGOQUB, zemqoradnik, ro|en1892. u Ostri; uhvatili ga Bugari i predali Nemcima, koji su gaoterali u Bawi~ki logor, gde je streqan 1. oktobra 1943.

AN\ELI] Milosava MILORAD, zemqoradnik, ro|en1894. u Ostri; uhvatili ga Bugari i predali Nemcima, koji su gaoterali u Bawi~ki logor, gde je streqan 1. oktobra 1943.

AN\ELI] Todora MILO[, zemqoradnik, ro|en 1902. uOstri; uhvatili ga Bugari i predali Nemcima, koji su ga otera-li u Bawi~ki logor, gde je streqan 1. oktobra 1943.

AN\ELI] Vidoja MIHAILO, stolar, ro|en 1920. uOstri, ~lan MK KPJ za ^a~ak, borac Qubi}kog bataqona; uhva-tili ga nedi}evci i predali Nemcima koji su ga oterali u Ba-wi~ki logor, gde je streqan 7. juna 1943.

AN\ELI] Tanasija SAVO, zemqoradnik, ro|en 1886. uOstri; uhvatili ga Bugari i predali Nemcima, koji su ga otera-li u Bawi~ki logor, gde je streqan 1. oktobra 1943.

AN\ELI] Vasilija SOFRONIJE, zemqoradnik, ro|en1892. u Ostri, ~lan NOO; uhvatili ga Bugari i predali Nemci-ma koji su ga oterali u Bawi~ki logor, gde je streqan 1. oktobra1943.

BELI] Dmitra DRAGOSLAV, zemqoradnik, ro|en 1905. uOstri; uhvatili ga Bugari i predali Nemcima, koji su ga otera-li u Bawi~ki logor, gde je streqan 1. oktobra 1943.

BELI] Nikole JEREMIJA, zemqoradnik, Ro|en 1885. uOstri; uhvatili ga Bugari i predali Nemcima, koji su ga otera-li u Bawi~ki logor, gde je streqan 1. oktobra 1943.

BELI] Aleksija MIHAILO, zemqoradnik, ro|en 1888. uOstri; uhvatili ga Bugari i predali Nemcima, koji su ga otera-li u Bawi~ki logor, gde je streqan 1. oktobra 1943.

KUZMANOVI] Vladisava MILUTIN, zemqoradnik, ro-|en 1897. u Ostri; uhvatili ga Bugari i predali Nemcima, kojisu ga odveli u Bawi~ki logor, gde je streqan 1. oktobra 1943.

KUZMANOVI] Svetomira RADOMIR, zemqoradnik, ro-|en 1893. u Ostri; uhvatili ga Bugari i predali Nemcima, kojisu ga oterali u Bawi~ki logor, gde je streqan 1. oktobra 1943.

36

MIJU[KOVI] Milutina RADOMIR, zemqoradnik, ro-|en 1905; u Ostri; uhvatili ga Bugari i predali Nemcima, kojisu ga oterali u Bawi~ki logor, gde je streqan 1. oktobra 1943.

MARKOVI] Vuki}a MILENKO, pekar, ro|en 1912. u Pre-qini; borac Qubi}kog bataqona; kao te{kog rawenika uhvati-li ga ~etnici i predali Nemcima, koji su ga oterali u Bawi~kilogor, gde su ga streqali 12. jula 1943.

RA[KOVI] Bogoquba RA[KO, {ef @elezni~ke stani-ce u Preqini; ro|en 1915. u Ra{koj, `iveo u Preqini; pozadin-ski radnik NOP-a; uhvatili ga Nemci i oterali u Bawi~ki lo-gor, gde je streqan 1943.

TOPALOVI] Branislava BOGDAN, zemqoradnik, ro|en1907. u Preqini; borac seoske partizanske milicije; uhvatiliga ~etnici i predali Nemcima, koji su ga oterali u Bawi~ki lo-gor, gde je streqan 1. marta 1943.

DROBWAK Bo`idara PAVLE, zemqorad-nik, ro|en 1908. u Prijevoru; borac Qubi}kog ba-taqona; uhvatili ga ~etnici i predali Nemcima,koji su ga oterali u Bawi~ki logor, gde je stre-qan 9. marta 1943.

KUJUNXI] Sekule CMIQKA-CICA, do-ma}ica, ro|ena 1923. u Prijevoru; borac Qubi}-kog bataqona; uhvatili je Bugari i predali Nem-cima, koji su je oterali u Bawi~ki logor, odatleodvedena u Specijalnu policiju 5. aprila 1943. iod tada joj se gubi svaki trag.

MARKOVI] Qubomira FILIP, zemqo-radnik, ro|en 1903. u Rakovi; ~lan NOO; mu~en zavreme rata, a zatim oteran u Bawi~ki logor, gde jeumro 30. novembra 1943.

ILI] Svetomira DIMITRIJE, stolar, ro|en 1916. u Ro-{cima; borac Qubi}kog bataqona; oteran od Nemaca u Bawi~kilogor, gde je streqan 1. oktobra 1943.

37

@UWI] Milovana BOGOSAV, zemqorad-nik, ro|en 1914. u Sokoli}ima; borac Qubi}kogbataqona; uhvatili ga ~etnici i predali Nemci-ma, koji su ga oterali u Bawi~ki logor, gde jestreqan 19. februara 1943.

U KU]I SMRTI

Propratnim aktom Predstojni{tva gradske policije u^a~ku, zavedenim pod brojem 4216 od 9. juna 1942. godine, sprove-deno je devet lica koja odgovaraju za „komunisti~ko-partizan-ske krivice“, me|u kojima je bio i Bogosav @uwi}, zemqorad-nik iz Sokoli}a:

Kada grupa osu|enika sti`e na Bawicu, pred wih iza|e{ef logora, zloglasni Svetozar Vujkovi}. Gledaju}i ih zakrva-vqenim o~ima, cini~no dobaci:

– Stigoste li kod mene, ^a~ani moji?Zatvorenici su }utali, upu}uju}i mu samo poglede pune

prezira.Izazvan hladnokrvnim dr`awem biv{ih partizanskih

boraca, {ef prete}i dreknu:– Znajte, |avoli crveni, da ovamo niste do{li za to da

vas gojimo, nego da vam rebra brojimo!I zaista, pored agenata, koji su ih za vreme saslu{awa

nemilosrdno tukli, sa mu~ewima su nastavqali logorskistra`ari i kqu~ari, me|u kojima su se po svojoj bezdu{nosti,prema kazivawima, pre`ivelih logora{a, posebno isticali:Milan-Lala Kobiqski, Milan Trifunovi}, Radovan Gudeq i Ob-rad Beli}.

Dok je Bogosav podnosio muke u „ku}i smrti“, iz koje su da-nono}no stotine izvo|ene na streqawe, policijski agent Ra-jica Ili} iz Sokoli}a, ucewivao je porodicu zatvorenika skuponapla}uju}i la`na obe}awa.

Kada je u leto 1942. godine susreo Milovana @uwi}a,agent mu se obrati, tobo` dobronamernim pitawem:

– [ta ti je s Bogosavom, ~ika Milovane?– Vi to znate boqe od mene, gospodine Rajica – uzvra}a ne-

sre}ni starac.– Znam da je na Bawici, pa me interesuje javqa li kako mu

je tamo? – ~inio se podlac neve{tim.

38

– Kada bih znao, sinko, da ga mogu otuda `iva izvu}i, nebih pitao za cenu.

– Spremi ti para, ~i~a, a ja }u poku{ati da ponudimislednicima, ne bi li ga kako pustili.

U nekoliko navrata ovaj pokvarewak je uzimao novac odsirotog starca, dr`e}i ga stalno u nadi da }e mu sin jednog da-na zdrav do}i ku}i.

Januara 1943. godine od zatvorenika su formirane radnebrigade, koje su trebalo da kopaju kanale pored Dunava. Postro-jenim zatvorenicima govorio je Vujkovi}:

– Uprava logora stavqa vam u zadatak da izvedete nekezemqane radove. Oni koji se na poslu istaknu poslu{no{}u, bi-}e pu{teni ku}i, a uz to, dobi}e i nov~ane nagrade... – sejao jeprepredeni lisac obmanu u du{e ispuwene neizvesno{}u.

Deset dana odvozili su logora{e na rad i vra}ali ih u za-tvorenim vozilima, budno motre}i da im ko ne umakne. Onda jepalo ve~e 18.februara, kada naredi{e da se u logorskom krugu po-stroje svi zatvorenici. Izdvoji{e oko tri stotine osu|enikapredvi|enih za streqawe. U grupi izdvoji{e i Bogosava. Sa wimsu bili i wegovi zemqaci: Milutin Krxi}, Miodrag Ristano-vi}, Radoslav Simovi}, Sre}ko Mijatovi}, Hristivoje Ili} iSekula Peruni~i}.

Crnu beskona~no dugu besanu no} hrabri partizanski bo-rac proveo je pevaju}i borbene pesme. Pre smrtnog mitraqeskografala, obratio se svome drugu Sekuli Krupe`u:

– Ako iza|e{ odavde, pozdravi drugove koji do`ive slobo-du i reci im da sam u smrt oti{ao pevaju}i.

Pao je dostojanstveno u dvadeset {estoj godini `ivo-ta.12/a

JOVANOVI] Milana MARKO, pekar, ro|en1925. u Stan~i}ima; ~lan SKOJ-a; pozadinskiradnik NOP-a; uhvatili ga ~etnici i predaliNemcima, koji su ga oterali u Bawi~ki logor, gdeje streqan 14. maja 1943.

MASLA] Jev|enija MILOQUB, radnik, ro|en 1924. u Ro-{cima, `iveo u Trbu{anima; borac Qubi}kog bataqona; uhva-}en i oteran u Bawi~ki logor, gde je streqan 1943.

39

TAKOVCI

DAJ^ @ike ALEKSANDAR, trgovac, ro|en 1907. u Beo-gradu, `iveo u Ber{i}ima; uhvatili ga nedi}evci i predaliNemcima, koji su ga streqali u Bawi~kom logoru 17. aprila1942.

DAJ^ Sultana LEVI MATILDA, doma}ica, ro|ena 1903.u Beogradu, `ivela u Ber{i}ima; uhvatili je nedi}evci i pre-dali Nemcima, koji su je oterali u Bawi~ki logor, gde je stre-qana 17. aprila 1942.

JOKOVI] Radisava BOGI], ma{inbravar, ro|en 1921. uBer{i}ima; saradnik NOP-a; uhvatili ga Nemci i oterali u Ba-wi~ki logor, gde je streqan 5. februara 1943.

MILETI] Vladimira DU[AN, zemqoradnik, ro|en1902. u Bogdanici; uhvatili ga Nemci i oterali u Bawi~ki lo-gor, gde je streqan 1. oktobra 1943.

MILETI] Novaka QUBINKO, zemqoradnik, ro|en 1910.u Bogdanici; uhvatili ga Nemci, koji su ga oterali u Bawi~kilogor, gde je streqan 1. oktobra 1943.

MILETI] @ivojina RADOVAN, zemqoradnik, ro|en1914. u Bogdanici; uhvatili ga Nemci, koji su ga oterali u Ba-wi~ki logor, gde je streqan 1. oktobra 1943.

MILETI] Vladimira RADOJE, zemqoradnik, ro|en1892. u Bogdanici; uhvatili ga Nemci, koji su ga oterali u Ba-wi~ki logor, gde je streqan 1. oktobra 1943.

PRODANOVI] Radovana RADOJE, zemqoradnik, ro|en1904. u Bogdanici, uhvatili ga Nemci, i oterali ga u Bawi~kilogor, gde je streqan 1. oktobra 1943.

PRODANOVI] Svetislava HRISTIVOJE, zemqoradnik,ro|en 1902. u Bogdanici; uhvatili ga Nemci, i oterali ga u Ba-wi~ki logor, gde je streqan 1. oktobra 1943.

SRETENOVI] Stanislava RADOVAN, zemqoradnik, ro-|en 1923. u Bogdanici; uhvatili ga Nemci, i oterali u Bawi~kilogor, gde je streqan 1. oktobra 1943.

SRETENOVI] Arsenija STANI[A, zemqoradnik, ro|en1904. u Bogdanici; uhvatili ga Nemci, i oterali gau Bawi~kilogor, gde je streqan 1. oktobra 1943.

STJEPANOVI] Miqka MILO[, zemqoradnik, ro|en1921. u Bogdanici; uhvatili ga Nemci, i oterali u Bawi~ki lo-gor, gde je streqan 1. oktobra 1943.

40

^OLOVI] Jevrema DRAGUTIN, zemqoradnik, ro|en1900. u Bogdanici; uhvatili ga Nemci, i oterali ga u Bawi~kilogor, gde je streqan 1. oktobra 1943.

PETROVI] Zdravka BRANISLAV, stolar, ro|en 1922. uBraji}ima, ~lan SKOJ-a, borac Kosmajskog NOP odreda; uhvati-li ga nedi}evci i predali Nemcima, koji su ga oterali u Bawi~-ki logor, gde je streqan 4. oktobra 1941.

KOZODER ^eda MIHAILO, zemqoradnik, ro|en 1887. uBrezni; uhvatili ga Nemci i oterali u Beograd, gde je streqanna Sajmi{tu 1942.

MILO[EVI] Mihaila MILAN, kafexija, ro|en 1912. uBrezni; uhvatili ga Nemci, i oterali ga u Bawi~ki logor, gde jestreqan 1. oktobra 1943.

PETROVI] Obrena BRANKO, zemqoradnik, ro|en 1915. uVelere~i; borac Takovskog bataqona; uhvatili ga ~etnici i pre-dali Nemcima, koji su ga oterali na Bawi~ki logor, gde je stre-qan 1942.

ADAMOVI] Vasa DRAGOJLE, zemqoradnik, ro|en 1872. uVrn~anima, oterali ga Nemci, u Bawi~ki logor, gde je streqan7. maja 1942.

MARJANOVI] Vladimira PREDRAG, kroja~, ro|en 1917.u Vrn~anima; borac Takovskog bataqona; uhvatili ga ~etnici ipredali Nemcima, koji su ga oterali u Bawi~ki logor, gde je obe-{en 1942.

BABOVI] Dragomira ADAM, zemqoradnik, ro|en 1910. uGorwoj Gori; uhvatili ga Nemci, i oterali u Bawi~ki logor,gde je streqan 25. septembra 1943.

MARI] Obrada KOSTADIN, zemqoradnik, ro|en 1907. uGojnoj Gori; uhvatili ga Nemci, i oterali u Bawi~ki logor, gdeje streqan 1. oktobra 1943.

MARI] Gvozdena MILAN, zemqoradnik, ro|en 1912. uGojnoj Gori; uhvatili ga Nemci, i oterali u Bawi~ki logor, gdeje streqan 1. oktobra 1943.

STJEPANOVI] Milosava MILOJKO, zemqoradnik, ro-|en 1906. u Gojnoj Gori; uhvatili ga Nemci, i oterali u Bawi~-ki logor, gde je streqan 25. septembra 1943.

STJEPANOVI] Milosava MIQKO, zemqoradnik, ro|en1899. u Gojnoj Gori; uhvatili ga Nemci, i oterali u Bawi~ki lo-gor, gde je streqan 25. septembra 1943.

41

TIMOTIJEVI] Sava ALEKSA, zemqoradnik, ro|en 1895.u Gojnoj Gori; uhvatili ga Nemci, i oterali u Bawi~ki logor,gde je streqan 25. septembra 1943.

TIMOTIJEVI] Alekse DRAGAN, zemqoradnik, ro|en uGojnoj Gori; uhvatili ga Nemci i oterali u Bawi~ki logor, gdeje streqan 25. septembra 1943.

TOMOVI] Ilije MILIJA, zemqoradnik, ro|en 1900. uGojnoj Gori; uhvatili ga Nemci, i oterali u Bawi~ki logor, gdeje streqan 25. septembra1943.

TRIFUNOVI] Jovana VOJIMIR, zemqoradnik, ro|en1879. u Gojnoj Gori; nosilac Albanske spomenice; uhvatili gaNemci, i oterali u Bawi~ki logor, gde je streqan 25. septembra1943.

URO[EVI] Nedeqka KRSTA, zemqoradnik, ro|en 1918. uGojnoj Gori; uhvatili ga Nemci i oterali u Bawi~ki logor, gdeje streqan 21. oktobra 1943.

URO[EVI] Milovana QUBIVOJE, zemqoradnik, ro|en1923. u Gojnoj Gori; uhvatili ga Nemci i oterali u Bawi~ki lo-gor, gde je streqan 25. septembra 1943.

URO[EVI] Veselina MILETA, zemqoradnik, ro|en1921. u Gojnoj Gori; uhvatili ga Nemci, i oterali u Bawi~ki lo-gor, gde je streqan 21. oktobra 1943.

URO[EVI] Milo{a MITAR, zemqoradnik, ro|en 1902.u Gojnoj Gori, uhvatili ga Nemci, i oterali u Bawi~ki logor,gde je streqan 1. oktobra 1943.

STJEPANOVI] Milosava MILOJKO, zemqoradnik, ro-|en 1899. u Gojnoj Gori; uhvatili ga Nemci i oterali u Bawi~kilogor, gde je streqan 25. septembra 1943.

MILI] @ivojina RAJKO, zemqoradnik, ro|en 1920. uGorwoj Vrbavi; borac Takovskog bataqona; uhvatili ga nedi}ev-ci i predali Nemcima, koji su ga oterali na Bawi~ki logor, gdeje streqan u novembru 1942.

\ILAS Nikole MILIVOJE-MIWA, stu-dent agronomije, ro|en 1914. u Pobi{i}u kod Kola-{ina; ~lan Sreskog komiteta KPJ za srez takov-ski; politi~ki komesar Takovskog bataqona; zaro-bqen kod U`ica i oteran u Bawi~ki logor, gde jestreqan 5. marta 1942.

42

Pred islednikom Radanom Gruji~i}em (koji je bio zame-nik Vujkovi}a) dao je iskaz prkose}i: „Ja sam bio politi~ki ko-mesar Takovskog partizanskog odreda, ali na sva pitawa o svo-me radu u tim partizanskim odredima ne}u da dajem nikakvepodatke po{to sam rad po{teno da umrem. To je sve {to imamna postavqeno pitawe da izjavim. Ispit mi je pro~itan i usvemu ga za svoj priznajem“ – \ilas Milivoje.13

DAMQANOVI] Radosava BO@IDAR, metalski radnik,ro|en 1914. u Gorwim Braneti}ima, `iveo u Beogradu; saradnikNOP-a; uhva}en i oteran u Bawi~ki logor, gde je streqan 1943.

@IVANOVI] Stojana RADOSAV, pisar, ro|en 1899. uokolini Zaje~ara, `iveo u Gorwem Milanovcu; borac Takovskogbataqona; uhva}en i oteran u Bawi~ki logor, gde je streqan.

JEVERI^I] @ivojina MILUTIN, radnik, ro|en 1922. uU`i~koj Po`egi, `iveo u Gorwem Milanovcu; borac Takovskogbataqona; uhva}en i oteran u Bawi~ki logor, gde je streqan1944.

JEVREMOVI] Vladimira BO@IDAR, ma{inista, ro|en1914. u Lapovu, `iveo u Gorwem Milanovcu; uhvatili ga Nemcii oterali u Bawi~ki logor, gde je streqan u novembru 1943.

LON^AREVI] Josipa MARIJA, doma}ica, ro|ena 1879.u Selcu kod Ogulina, `ivela u Gorwem Milanovcu; saradnikNOP-a; oterana u Bawi~ki logor, gde je umrla 14. septembra1942.

MAJDANAC Sima MILE, slu`benik, ro|en 1908. u Gor-wem Milanovcu; borac Takovskog bataqona; zarobqen i oteran uBawi~ki logor, gde je streqan 5. marta 1942.

MANDI] Srete SVETO, radnik, ro|en 1920. u Toponici,`iveo u Gorwem Milanovcu; borac Takovskog bataqona; uhva}eni oteran u Bawi~ki logor, gde je streqan.

MANDI] Nikole RADOSLAV, pomorski podoficir,BJV, ro|en 1915. u Toponici, `iveo u Gorwem Milanovcu; boracTakovskog bataqona; uhvatili ga ~etnici i predali Nemcima,koji su ga streqali u Bawi~kom logoru 9. marta 1942.

RAKI] JELENA, doma}ica, ro|ena 1891, `ivela u Gor-wem Milanovcu; saradnik NOP-a; oterana u Bawi~ki logor, gdeje streqana 1942.

43

RADAKOVI] Jovana JOVANKA, profesor,ro|ena 1912. u Sautbendu, Indijana, SAD; ~lanSreskog komiteta KPJ za srez takovski; uhva}enau Beogradu i oterana u Bawi~ki logor, gde je stre-qana 16. septembra 1941.

]IROVI] Petra MILISAV, sara~, ro|en 1910. u Majda-nu, `iveo u Gorwem Milanovcu; pozadinski radnik NOP-a;uhvatili ga ~etnici i predali Nemcima, koji su ga oterali uBawi~ki logor, gde je streqan 9. marta 1942.

CAREVI] Sretena NADE@DA, daktilograf, ro|ena1920. u Gorwem Milanovcu; saradnik NOP-a; oterana u Bawi~kilogor, gde je streqana 17. jula 1942.

[KORO Milana RADOMIR, u~enik gimna-zije, ro|en 1922. u Prilepu, `iveo u Gorwem Mi-lanovcu; borac Takovskog bataqona; oteran u Ba-wi~ki logor, gde je obe{en 11. septembra 1942.

ILI] Dobrivoja HRISTIVOJE, zemqoradnik, ro|en1920. u Grabovici; uhvatili ga Nemci i oterali u Bawi~ki lo-gor, gde je streqan 19. februara 1943.

MIJATOVI] Mihaila SRE]KO, zemqoradnik, ro|en1923. u Grabovici; borac Takovskog bataqona; oteran u Bawi~kilogor, gde je streqan 19. februara 1943.

RISTANOVI] Dragutina MIODRAG, zemqoradnik, ro-|en 1908. u Grabovici; uhvatili ga ~etnici i predali Nemcima,koji su ga oterali u Bawi~ki logor, gde je streqan 19. februara1943.

PAVLOVI] Milovana BO@IDAR, zemqoradnik, ro|en1921. u Dowoj Vrbavi; borac Takovskog bataqona; uhvatili ga~etnici i predali Nemcima, koji su ga oterali u Bawi~ki lo-gor, gde je streqan 9. maja 1942.

KAMAQEVI] Jovana DOBRIVOJE, zemqoradnik, ro|en1924. u Draguqu; borac Prvog {umadijskog NOP odreda; uhvati-li ga ~etnici i predali Nemcima, koji su ga oterali u Bawi~kilogor, gde je umro 1943.

44

BABI] Mirka DOBRIVOJE, zemqoradnik, ro|en 1898. uDru`eti}ima; uhvatili ga Nemci i oterali u Bawi~ki logor,gde je streqan 1. oktobra 1943.

BLA[KOVI] Radovana STOJAN, zemqoradnik, ro|en1893. u Dru`eti}ima; uhvatili ga Nemci, i oterali u Bawi~kilogor, gde je streqan 1. oktobra 1943.

VUKOVI] Nikifora VLASTIMIR, zemqoradnik, ro|en1897. u Dru`eti}ima; uhvatili ga Nemci i oterali u Bawi~kilogor, gde je streqan 25. septembra 1943.

VUKOVI] Stani{e DRAGOMIR, zemqoradnik, ro|en1893. u Dru`eti}ima; uhvatili ga Nemci, i oterali u Bawi~kilogor, gde je streqan 25. septembra 1943.

VUKOVI] Dragoslava MILENKO, zemqoradnik, ro|en1897. u Dru`eti}ima; uhvatili ga Nemci, i oterali u Bawi~kilogor, gde je streqan 25. septembra 1943.

VUKOVI] Milenka MIODRAG, zemqoradnik, ro|en 1924.u Dru`eti}ima; uhvatili ga Nemci i oterali u Bawi~ki logor,gde je streqan 25. septembra 1943.

VUKOVI] Dobrosava RADI[A, zemqoradnik, ro|en1910. u Dru`eti}ima; uhvatili ga Nemci i oterali u Bawi~kilogor, gde je streqan 25. septembra 1943.

VUKOVI] Dobrosava MILOQUB, zemqoradnik, ro|en1924. u Dru`eti}ima; borac Qubi}kog bataqona; uhvatili gaNemci i oterali u Bawi~ki logor, gde je streqan 25. septembra1943.

VUKOVI] Vu~i}a RADOJE, zemqoradnik, ro|en 1898. uDru`eti}ima; uhvatili ga Nemci, i oterali u Bawi~ki logor,gde je streqan 25. septembra 1943.

VUKOVI] Dragoslava STOJADIN, zemqoradnik, ro|en1899. u Dru`eti}ima; uhvatili ga Nemci, i oterali u Bawi~kilogor, gde je streqan 25. septembra 1943.

GAJOVI] Qubomira PETAR, zemqoradnik, ro|en 1903. uDru`eti}ima; uhvatili ga Nemci, i oterali u Bawi~ki logor,gde je streqan 1. oktobra 1943.

\UR\I] Panta SVETOMIR, zemqoradnik, ro|en 1902. uDru`eti}ima; uhvatili ga Nemci, i oterali u Bawi~ki logor,gde je streqan 1. oktobra 1943.

JAKOVQEVI] Dragutina QUBIVOJE – QUBISAV, ze-mqoradnik, ro|en 1903. u Dru`eti}ima; uhvatili ga Nemci, ioterali u Bawi~ki logor, gde je streqan 1. oktobra 1943.

45

JAKOVQEVI] Milijana MILOQUB, dete, ro|en 1930. uDru`eti}ima; uhvatili ga Nemci, i oterali u Bawi~ki logor,gde je streqan 25. septembra 1943.

JEVTOVI] Rajka VLASTIMIR, zemqoradnik, ro|en1901. u Dru`eti}ima; uhvatili ga Nemci i oterali u Bawi~kilogor, gde je streqan 25. septembra 1943.

JELI] Miluna DRAGI[A, zemqoradnik, ro|en 1912. uDru`eti}ima; uhvatili ga Nemci, i oterali u Bawi~ki logor,gde je streqan 1. oktobra 1943.

KRUNI] Jovana VLADISAV, zemqoradnik, ro|en 1895. uDru`eti}ima; uhvatili ga Nemci i oterali u Bawi~ki logor,gde je streqan 25. septembra 1943.

KRUNI] Mili}a NOVKO, zemqoradnik, ro|en 1902. uDru`eti}ima; uhvatili ga Nemci i oterali u Bawi~ki logor,gde je streqan 25. septembra 1943.

MILOSAVQEVI] Miqka VLADISLAV, zemqoradnik,ro|en 1883. u Dru`eti}ima; uhvatili ga Nemci, i oterali u Ba-wi~ki logor, gde je streqan 25. septembra 1943.

MILOSAVQEVI] Radisava MILETA, zemqoradnik, ro-|en 1923. u Dru`eti}ima; uhvatili ga Nemci i oterali u Ba-wi~ki logor, gde je streqan 1. oktobra 1943.

MILOSAVQEVI] Zdravka MILOQUB, zemqoradnik, ro-|en 1923. u Dru`eti}ima; uhvatili ga Nemci, i oterali u Ba-wi~ki logor, gde je streqan 25. septembra 1943.

MI]OVI] Sima GLIGORIJE, zemqoradnik, ro|en 1897.u Dru`eti}ima; nosilac Albanske spomenice; uhvatili ga Nem-ci, i oterali u Bawi~ki logor, gde je streqan 1. oktobra 1943.

MI]OVI] Aleksandra ZAHARIJE, zemqoradnik, ro|en1922. u Dru`eti}ima; uhvatili ga Nemci, i oterali u Bawi~kilogor, gde je streqan 1. oktobra 1943.

NEDI] Rajka MILO[, u~enik gimnazije; ro|en 1925. uRuto{ima, kod Nove Varo{i, `iveo u Dru`eti}ima; uhvatiliga Nemci i oterali u Bawi~ki logor, gde je streqan 25. septem-bra 1943.

NEDI] Janka RAJKO, sve{tenik, ro|en 1901. u Negbini,`iveo u Dru`eti}ima; uhvatili ga Nemci i oterali u Bawi~kilogor, gde je streqan 25. septembra 1943.

OBRADOVI] Miqka OBRAD, zemqoradnik, ro|en 1892. uDru`eti}ima; uhvatili ga Nemci, i oterali u Bawi~ki logor,gde je streqan 1. oktobra 1943.

46

OBRADOVI] Aksentija STANIMIR, zemqoradnik, ro|en1906. u Dru`eti}ima; uhvatili ga Nemci i oterali u Bawi~kilogor, gde je streqan 1. oktobra 1943.

PETROVI] Milenka VASILIJE, zemqoradnik, ro|en1892. u Dru`eti}ima; uhvatili ga Nemci, i oterali u Bawi~kilogor, gde je streqan 25. septembra 1943.

PETROVI] Svetozara DRAGAN, zemqoradnik, ro|en 1905.u Dru`eti}ima; uhvatili ga Nemci, i oterali u Bawi~ki lo-gor, gde je streqan 25. septembra 1943.

PETROVI] Radojka MILETA, zemqoradnik, ro|en 1927.zemqoradnik, u Dru`eti}ima; uhvatili ga Nemci i oterali uBawi~ki logor, gde je streqan 25. septembra 1943.

RAJ^EVI] Vojina VLADIMIR, zemqoradnik, ro|en1902. u Dru`eti}ima; uhvatili ga Nemci i oterali u Bawi~kilogor, gde je streqan 25. septembra 1943.

RAJ^EVI] Milorada VASILIJE, zemqoradnik, ro|en1919. u Dru`eti}ima; uhvatili ga Nemci i oterali u Bawi~kilogor, gde je streqan 25. septembra 1943.

RAJ^EVI] Svetozara DRAGAN, zemqoradnik, ro|en 1902.u Dru`eti}ima; uhvatili ga Nemci i oterali u Bawi~ki logor,gde je streqan 25. septembra 1943.

RAJ^EVI] Jelesija MILO[, kafexija, ro|en 1882. uDru`eti}ima; uhvatili ga Nemci, i oterali u Bawi~ki logor,gde je streqan 25. septembra 1943.

RAJ^EVI] Svetozara @IVORAD, ro|en 1920. u Dru`eti-}ima; uhvatili ga Nemci, i oterali u Bawi~ki logor, gde jestreqan 1. oktobra 1943.

SIMOVI] Vladislava MILENKO, zemqoradnik, ro|en1902. u Dru`eti}ima; uhvatili ga Nemci i oterali u Bawi~kilogor, gde je streqan 25. septembra 1943.

SIMOVI] Bo`idara MILUTIN, zemqoradnik, ro|en1907. u Dru`eti}ima; uhvatili ga Nemci i oterali u Bawi~kilogor, gde je streqan 25. septembra 1943.

STANOJEVI] Rista VOJIN, zemqoradnik, ro|en 1870. uDru`eti}ima; uhvatili ga Nemci, i oterali u Bawi~ki logor,gde je streqan 25. septembra 1943.

STOJANOVI] Velimira DRAGOMIR, zemqoradnik, ro-|en 1895. u Dru`eti}ima; uhvatili ga Nemci i oterali u Ba-wi~ki logor, gde je streqan 1. oktobra 1943.

47

^ARDA^ANIN Veselina DRAGOQUB, zemqoradnik, ro-|en 1913. u Dru`eti}ima; uhvatili ga Nemci i oterali u bawi~-ki logor, gde je streqan 1. oktobra 1943.

^ARDA^ANIN Veselina MILOMIR, zemqoradnik, ro-|en 1905. u Dru`eti}ima; uhvatili ga Nemci i oterali u Ba-wi~ki logor, gde je streqan 25. septembra 1943.

OSTOJI] Uro{a MIODRAG, zemqoradnik, ro|en 1903. uKamenici; uhvatili ga Nemci, i oterali u Bawi~ki logor, gdeje streqan 1. oktobra 1943.

POZNANOVI] Marka MILISAV, kafexija, ro|en 1895.u Riba{evini, `iveo u Kamenici; uhvatili ga Nemci i oteraliu Bawi~ki logor, gde je streqan 1. oktobra 1943.

POZNANOVI] Milisava MIODRAG, u~enik gimnazije,ro|en 1925. u Kamenici; uhvatili ga Nemci i oterali u Bawi~-ki logor, gde je streqan 1. oktobra 1943.

TODOSIJEVI] Vilimana QUBIVOJE, zemqoradnik,ro|en 1903. u Gorwoj Dobriwi, `iveo u Kamenici; uhvatili gaNemci i oterali u Bawi~ki logor, gde je streqan 26. decembra1942.

AVRAMOVI] Dragi}a DU[AN, zemqoradnik, ro|en1903. u Ko{tuni}ima; uhvatili ga Nemci, i oterali u Bawi~kilogor, gde je streqan 25. septembra 1943.

VESKOVI] Milivoja MLADEN-MIHAILO, sve{tenik,ro|en 1908. u Ko{tuni}ima; uhvatili ga Nemci i oterali u Ba-wi~ki logor, gde je streqan 25. septembra 1943.

MILOJEVI] Milisava PETKO, zemqoradnik, ro|en1905. u Ko{tuni}ima; uhvatili ga Nemci i oterali u Bawi~kilogor, gde je streqan 25. septembra 1943.

MIRKOVI] Mili}a SREDOJE, zemqoradnik, ro|en 1901.u Ko{tuni}ima; uhvatili ga Nemci i oterali u Bawi~ki logor,gde je streqan 25. septembra 1943.

TOMOVI] Toma OBRAD, zemqoradnik, ro|en 1902. u Ko-{tuni}ima; uhvatili ga Nemci i oterali u Bawi~ki logor, gdeje streqan 25. septembra 1943.

TOMOVI] Ivana PAVLE, zemqoradnik, ro|en 1902. u Ko-{tuni}ima; uhvatili ga Nemci i oterali u Bawi~ki logor, gdeje streqan 25. septembra 1943.

TOMOVI] Pavla SRE]KO, zemqoradnik, ro|en 1885. uKo{tuni}ima; uhvatili ga Nemci i oterali u Bawi~ki logor,gde je streqan 25. septembra 1943.

48

ERI] Mihaila MILOMIR, zemqoradnik, ro|en 1900. uLeu{i}ima; uhvatili ga Nemci i oterali u Bawi~ki logor, gdeje streqan 25. septembra 1943.

ERI] Milomira RADOMIR, zemqoradnik, ro|en 1923. uLeu{i}ima; uhvatili ga Nemci i oterali u Bawi~ki logor, gdeje streqan 25. septembra 1943.

@I@OVI] @ivka DRAGOSLAV, zemqoradnik, ro|en1908. u Leu{i}ima; uhvatili ga Nemci i oterali u Bawi~ki lo-gor, gde je streqan 6. novembra 1943.

JEVTOVI] Milorada MILIVOJE, zemqoradnik, ro|en1903. u Leu{i}ima; uhvatili ga Nemci i oterali u Bawi~ki lo-gor, gde je streqan 1. oktobra 1943.

LUKI] Rajka DOBRIVOJE, zemqoradnik, ro|en 1922. uLeu{i}ima; ~lan SKOJ-a, borac Takovskog bataqona; uhvatiliga Nemci i oterali u Bawi~ki logor, gde je streqan 1. oktobra1943.

LUKI] Dragi}a MOM^ILO, zemqoradnik, ro|en 1921. uLeu{i}ima; ~lan SKOJ-a; borac Takovskog bataqona; uhvatiliga Nemci i oterali u Bawi~ki logor, gde je streqan 25. septem-bra 1943.

MARJANOVI] Nikodina @IVOJIN, zemqoradnik, ro-|en 1894. u Leu{i}ima; borac Takovskog bataqona; uhvatili gaNemci i oterali u Bawi~ki logor, gde je streqan 25. septembra1943.

MARJANOVI] @ivojina MOM^ILO, kova~, ro|en 1921.u Leu{i}ima; ~lan SKOJ-a; borac Takovskog bataqona; uhvati-li ga Nemci i oterali u Bawi~ki logor, gde je streqan 1. okto-bra 1943.

NEDEQKOVI] Blagoja DESIMIR, zemqoradnik, ro|en1905. u Leu{i}ima; uhvatili ga Nemci i oterali u Bawi~ki lo-gor, gde je streqan 1. oktobra 1943.

NEDEQKOVI] Milivoja DRAGI[A, zemqoradnik, ro-|en 1892. u Leu{i}ima; uhvatili ga Nemci i oterali u Bawi~-ki logor, gde je streqan 25. septembra 1943.

NEDEQKOVI] Stevana OBRAD, zemqoradnik, ro|en1923. u Leu{i}ima; ~lan Sreskog komiteta SKOJ-a za srez takov-ski; uhvatili ga Nemci i oterali u Bawi~ki logor, gde je stre-qan 25. septembra 1943.

NEDEQKOVI] Velisava RADOVAN, zemqoradnik, ro|en1909. u Leu{i}ima; vodnik u Takovskom bataqonu; uhvatili ga

49

Nemci i oterali u Bawi~ki logor, gde je streqan 1. oktobra1943.

PERI[I] Qubomira RADOVAN, zemqoradnik, ro|en1923. u Leu{i}ima; uhvatili ga Nemci i oterali u Bawi~ki lo-gor, gde je streqan 1. oktobra 1943.

RAJ^EVI] Milisava DRAGAN, zemqoradnik, ro|en1913. u Leu{i}ima; uhvatili ga Nemci i oterali u Bawi~ki lo-gor, gde je streqan 1. oktobra 1943.

RAJ^EVI] Milisava @IVOTA, zemqoradnik, ro|en1906. u Leu{i}ima; uhvatili ga Nemci i oterali u Bawi~ki lo-gor, gde je streqan 1. okrobra 1943.

TODOROVI] Jovana VIDOSAV, u~iteq, ro|en 1897. u Lu-~anima, `iveo i radio u Leu{i}ima; uhvatili ga Nemci i ote-rali u Bawi~ki logor, gde je streqan 1. oktobra 1943.

DMITROVI] Miqka MILISAV, `elezni~ar, ro|en1907. u Qutovnici; uhvatili ga Nemci i oterali u Bawi~ki lo-gor, gde je streqan 21. marta 1942.

[UTI] Arsenija RAJKO, student prava, ro|en 1922. uNevadama; borac Takovskog bataqona; uhvatili ga ~etnici ipredali Nemcima, koji su ga oterali u Bawi~ki logor, gde je ne-stao.

AVRAMOVI] Petra MILIVOJE, zemqoradnik, ro|en1872. u Prawanima; uhvatili ga Nemci i oterali u Bawi~ki lo-gor, gde je streqan 25. septembra 1943.

ANDRI] Sretena DOSITEJ, pekar, ro|en 1910. u Prawa-nima; uhvatili ga Nemci i oterali u Bawi~ki logor, gde je stre-qan 26. decembra 1942.

BLAGOJEVI] Tanasija MILO[, kova~, ro|en 1898 uPrawanima; uhvatili ga Nemci i oterali u Bawi~ki logor, gdeje streqan 1. oktobra 1943.

BRALOVI] Petra DRAGOSLAV, zemqoradnik, ro|en1921. u Prawanima; uhvatili ga Nemci i oterali u Bawi~ki lo-gor, gde je streqan 1. oktobra 1943.

BRALOVI] Mihaila MILOVAN, zemqoradnik, ro|en1913. u Prawanima; uhvatili ga Nemci i oterali u Bawi~ki lo-gor, gde je streqan 1. oktobra 1943.

BRALOVI] Vladisava PETAR, zemqoradnik, ro|en 1894.u Prawanima; uhvatili ga Nemci i oterali u Bawi~ki logor,gde je streqan 21. oktobra 1943.

50

VIDAKOVI] Jeremije VEQKO, zemqoradnik, ro|en1888. u Prawanima; uhvatili ga Nemci i oterali u Bawi~ki lo-gor, gde je streqan 25. septembra 1943.

VUKA[INOVI] Radi~a MILOQUB, potkiva~, ro|en1922. u Prawanima; uhvatili ga Nemci i oterali u Bawi~ki lo-gor, gde je streqan 21. oktobra 1943.

GARI] Obrada PERI[A, zemqoradnik, ro|en 1926. uPrawanima; uhvatili ga Nemci i oterali u Bawi~ki logor, gdeje streqan 25. septembra 1943.

GLI[I] Gligorija VESELIN, zemqoradnik, ro|en1888. u Prawanima; uhvatili ga Nemci i oterali u Bawi~ki lo-gor, gde je streqan 1. oktobra 1943.

GLI[I] Marjana GVOZDEN, zemqoradnik, ro|en 1914.u Prawanima; uhvatili ga Nemci i oterali u Bawi~ki logor,gde je streqan 1. oktobra 1943.

GLI[I] Vi}entija MILOVAN, zemqoradnik, ro|en1901. u Prawanima; uhvatili ga Nemci i oterali u Bawi~ki lo-gor, gde je streqan 25. septembra1943.

GLI[I] Joksima RADOMIR, zemqoradnik, ro|en 1889.u Prawanima; uhvatili ga Bugari i oterali u Beograd, gde jestreqan 25. septembra 1943.

\UROVI] Zdravka BUDIMIR, zemqoradnik, ro|en 1895.u Prawanima; uhvatili ga Nemci i oterali u Bawi~ki logor,gde je streqan 23. septembra 1943.

GLI[I] Sava STOJAN, zemqoradnik, ro|en 1900. u Pra-wanima; uhvatili ga Nemci i oterali u Bawi~ki logor, gde jestreqan 1. oktobra 1943.

JANKOVI] Nikole DRAGI[A, zemqoradnik, ro|en1925. u Prawanima; uhvatili ga Nemci i oterali u Bawi~ki lo-gor, gde je streqan 21. oktobra 1943.

JANKOVI] Nikole DRAGOVAN, zemqoradnik, ro|en1921. u Prawanima; uhvatili ga Nemci i oterali u Bawi~ki lo-gor, gde je streqan 21. oktobra 1943.

JANKOVI] Velisava MILENKO, zemqoradnik, ro|en1882. u Prawanima; uhvatili ga Nemci i oterali u Bawi~ki lo-gor, gde je streqan 25. oktobra 1943.

JANKOVI] Milana MILORAD – RADE, muzi~ar, ro|en1892. u Prawanima; uhvatili ga Nemci i oterali u Bawi~ki lo-gor, gde je streqan 23. septembra 1943.

51

JANKOVI] Matije NIKOLA, muzi~ar, ro|en 1897. u Pra-wanima; uhvatili ga Nemci i oterali u Bawi~ki logor, gde jestreqan 25. septembra 1943.

JEVTOVI] Dobrosava RADENKO, zemqoradnik, ro|en1911. u Prawanima; uhvatili ga Nemci i oterali u Bawi~ki lo-gor, gde je streqan 25. septembra 1943.

JEREMI] Dragutina NIKIFOR, bravar, ro|en 1907. uPrawanima; uhvatili ga Nemci i oterali u Bawi~ki logor, gdeje streqan 21. septembra 1943.

JEREMI] Svetislava RADOJICA, zemqoradnik, ro|en1902. u Prawanima; uhvatili ga Nemci i oterali u Bawi~ki lo-gor, gde je streqan 25. septembra 1943.

KOJOVI] Radovana MILADIN, zemqoradnik, ro|en1890. u Prawanima; uhvatili ga Nemci i oterali u Bawi~ki lo-gor, gde je streqan 25. septembra 1943.

MARKOVI] Sredoja MIROSLAV, zemqoradnik, ro|en1923. u Prawanima; saradnik NOP-a; uhvatili ga Nemci i ote-rali u Bawi~ki logor, gde je streqan 1. oktobra 1943.

MILINKOVI] Sima @IVKO, zemqoradnik, ro|en 1894.u Prawanima; uhvatili ga Nemci i oterali u Bawi~ki logor,gde je streqan 25. septembra 1943.

MILOVANOVI] Borisava MILIVOJE, zemqoradnik,ro|en 1888. u Prawanima; pripadnik NOO; uhvatili ga Nemci ioterali u Bawi~ki logor, gde je streqan 25. septembra 1943.

MILOVANOVI] Svetozara SRE]KO, zemqoradnik, ro-|en 1901. u Prawanima; uhvatili ga Nemci i oterali u Bawi~-ki logor, gde je streqan 25. septembra 1943.

MILO[EVI] Vuka{ina BO@IDAR, zemqoradnik, ro-|en 1909. u Prawanima; uhvatili ga Nemci i oterali u Bawi~-ki logor, gde je streqan 25. septembra 1943.

OBRENOVI] Mirka VU^ETA, zemqoradnik, ro|en 1892.u Prawanima; uhvatili ga Nemci i oterali u Bawi~ki logor,gde je streqan 25. septembra 1943.

RADOJEVI] Peri{e DRAGUTIN, zemqoradnik, ro|en1896. u Prawanima; predsednik NOO; uhvatili ga Nemci i ote-rali u Bawi~ki logor, gde je streqan 25. septembra 1943.

RADOJEVI] Velimira MIODRAG, zemqoradnik, ro|en1903. u Prawanima; uhvatili ga Nemci i oterali u Bawi~ki lo-gor, gde je streqan 25. septembra 1943.

52

RADOJKOVI] Tiosava @IVORAD, zemqoradnik, ro|en1909. u Prawanima; uhvatili ga Nemci i oterali u Bawi~ki lo-gor, gde je streqan 25. septembra1943.

RAILI] Svetislava ALEKSA, zemqoradnik, ro|en 1900.u Prawanima; uhvatili ga Nemci i oterali u Bawi~ki logor,gde je streqan 25. septembra 1943.

SIMOVI] Milenka DRAGOVAN, zemqoradnik, ro|en1913. u Prawanima; uhvatili ga Nemci i oterali u Bawi~ki lo-gor, gde je streqan 25. septembra 1943.

STANOJEVI] Rajka MILENKO, zemqoradnik, ro|en1922. u Prawanima; uhvatili ga Nemci i oterali u Bawi~ki lo-gor, gde je streqan 25. septembra 1943.

STANOJEVI] Rajka MILO[, zemqoradnik, ro|en 1926.u Prawanima; uhvatili ga Nemci i oterali u Bawi~ki logor,gde je streqan 25. septembra 1943.

OBRENOVI] Gojka MILUTIN, zemqoradnik, ro|en 1926.u Prawanima; uhvatili ga Nemci i oterali u Bawi~ki logor,gde je streqan 25. septembra 1943.

STANOJEVI] Bo`a RADOMIR, zemqoradnik, ro|en1899. u Prawanima; uhvatili ga Nemci i oterali u Bawi~ki lo-gor, gde je streqan 25. septembra 1943.

STAR^EVI] Budimira BO@IDAR, zemqoradnik, ro|en1894. u Prawanima; uhvatili ga Nemci i oterali u Bawi~ki lo-gor, gde je streqan 25. septembra 1943.

STAR^EVI] Budimira MILIJA, zemqoradnik, ro|en1917. u Prawanima; uhvatili ga Nemci i oterali u Bawi~ki lo-gor, gde je streqan 1. oktobra 1943.

STEFANOVI] Velimira VOJISLAV, zemqoradnik, ro-|en 1896. u Prawanima; uhvatili ga Nemci i oterali u Bawi~-ki logor, gde je streqan 25. septembra 1943.

TOLI] Milo{a MIROSLAV, zemqoradnik, ro|en 1924. uPrawanima; uhvatili ga Nemci i oterali u Bawi~ki logor, gdeje streqan 1. oktobra 1943.

TRIFUNOVI] Dragojla KONSTANTIN, limar, ro|en1910. u Prawanima, `iveo u U`icu; borac Takovskog bataqona;uhvatili ga ~etnici i predali nedi}evcima, a ovi Nemcima, ko-ji su oterali u Bawi~ki logor, gde je streqan 17. decembra 1942.

]OSOVI] Milutina VIDOSAV, zemqoradnik, ro|en1920. u Prawanima; nosilac Albanske spomenice; uhvatili ga

53

Nemci i oterali u Bawi~ki logor, gde je streqan 25. septembra1943.

]OSOVI] Jeftimija DRAGUTIN, zemqoradnik, ro|en1889. u Prawanima; uhvatili ga Nemci i oterali u Bawi~ki lo-gor, gde je streqan 1. oktobra 1943.

]OSOVI] Dragutina RADOQUB, zemqoradnik, ro|en1921. u Prawanima; uhvatili ga Nemci i oterali u Bawi~ki lo-gor, gde je streqan 1. oktobra 1943.

NIKOLI] @ivka RADOJICA, slu`iteq op{tine, ro-|en 1898. u Rudniku; uhvatili ga Nemci i oterali u Bawi~kilogor, gde je streqan 1943.

MILI] Jani}ija DRAGI[A, novinar, ro|en 1903. u Se-medra`i, `iveo u Beogradu; uhvatili ga Nemci i oterali u Ba-wi~ki logor, gde je streqan 25. januara 1943.

TODOROVI] @ivojina OSTOJA, podoficir BJV, ro|en1909. u Svra~kovcima;borac Takovskog bataqona; uhvatili ga ne-di}evci i predali Nemcima, koji su ga oterali u Bawi~ki lo-gor, gde je streqan 3. jula 1943.

TODOROVI] Dragojla PREDRAG, zemqo-radnik, ro|en 1910. u Svra~kovcima; ~lan KPJ;~lan NOO; uhvatili ga nedi}evci i predali Nem-cima, koji su ga oterali u Bawi~ki logor, gde jestreqan 3. jula 1943.

SMIQANI] Marka MILIJANA, kafexi-ja, ro|ena 1893. u Gorwim Braneti}ima, `ivela u

Takovu; uhvatili je Nemci i oterali u Bawi~ki logor, gde jestreqana 25. januara 1943.

BRKOVI] Qubomira DRAGOQUB, zemqoradnik, ro|en1886. u Teo~inu; uhvatili ga Nemci i oterali u Beograd, gde jestreqan na Sajmi{tu u Beogradu 1942.

GLI[I] Joksima VOJIMIR, sluga, ro|en 1885. u Pra-wanima, `iveo u Teo~inu; uhvatili ga Nemci i oterali u Beo-grad, gde je streqan na Sajmi{tu 1942.

KOVA^EVI] Tihomira DRAGOSLAV, u~enik gimnazije,ro|en 1925. u Teo~inu; borac ^a~anskog NOP odreda; streqali gaNemci u Bawi~kom logoru.

KOZODER Tanasija VITOMIR, zemqoradnik, ro|en 1873.u Teo~inu; uhvatili ga Nemci i oterali u Beograd, gde je stre-qan na Sajmi{tu 1942.

54

TRNAVCI

VASILI] Ilije SREDOJE, kova~, ro|en1918. u Atenici; borac Trnavskog bataqona; vo|aartiqerijskog odeqewa na Kraqevu; dva puta bioBawi~kom logoru, gde je streqan 3. jula 1943.

JAWI] Radomira RADOVAN, zemqorad-nik, ro|en 1909. u Gora~i}ima, `iveo u Atenici;~lan NOO; radio u pozadini za NOP; uhvatili ga~etnici i predali Nemcima, koji su ga interni-rali u Bawi~ki logor, 11. februara 1944. i te go-dine je streqan.

LI[AN^I] Budimira MATIJE, zemqo-radnik, ro|en 1923. u Atenici; ~lan KPJ i boracTrnavskog bataqona; odbornik NOO; uhvatili ga~etnici kao rawenog borca obnovqenog Odreda ipredali Nemcima, koji su ga oterali u Bawi~kilogor; streqali ga Nemci u Malom Po`arevcukod Beograda 25. maja 1943.

PETRONIJEVI] Milo{a PRIBISLAV-PREDO, slu`benik, ro|en 1920. u Atenici; boracTrnavskog bataqona; uhvatili ga ~etnici i pre-dali Nemcima, koji su ga oterali u Bawi~ki lo-gor, gde je streqan 14. maja 1943.

STEVAN^EVI] Gvozdena \URO, zemqorad-nik, ro|en 1921. u Atenici; ~lan KPJ; u~estvovaou partizanskim diverzantskim akcijama; radioupozadini za NOP; od 1942. borac obnovqenog ^a-~anskog NOP odreda; zarobili ga ~etnici u Ostrikao te{kog rawenika i predali Nemcima, koga suoterali u Bawi~ki logor, gde je streqan 7. jula1943.

\uro Stevan~evi}, zemqoradnik iz siroma{ne seoske po-rodice u Atenici. Neo`ewen. Pred rat aktivan omladinac. U

55

po~etku ustanka – skojevac; i borac u Drugoj ~a~anskoj ~eti,koja je u{la u sastav U`i~kog partizanskog odreda; u~esnik uborbama u okolini U`ica. Krajem novembra 1941. godine vra}ase u selo. ^lan KPJ postao polovinom 1942. godine. U~estvuje uborbama koje vodi ^a~anski partizanski odred sve do 5. marta1943. godine. Rawen u Kulinovcima od Poqske stra`e. U martu1943. godine uhva}en i sproveden u logor na Bawici i 22. aprila1943. godine streqan u Jajincima...13a

]ORI] Uro{a DRAGUTIN, zemqoradnik,ro|en 1924. u Balugi; ~lan KPJ; borac Trnavskogbataqona; zarobili ga ~etnici i predali Nemci-ma, koji su ga oterali u Bawi~ki logor 1943, gdemu se gubi svaki trag.

DAVIDOVI] Dragi}a SRE]KO, trgova~kipomo}nik, ro|en 1919. u Bawici; ~lan KPJ; radio u pozadini zaNOP; uhva}en i oteran u Bawi~ki logor, gde je streqan 30. de-cembra 1941.

STOJI] Alekse MILUTIN, zemqoradnik,ro|en 1903. u Bawici, ~lan Sreskog komitetaKPJ; organizator ustanka u selima trnavskogsreza; komandir Prve trnavske ~ete; politi~kikomesar Trnavskog bataqona; uhvatili ga nedi-}evci i predali Nemcima, koji su ga oterali uBawi~ki logor, gde je streqan 25. januara 1943.

PAVLOVI] Dragomira RADOJICA, ko-va~, ro|en 1914. u Vapi; borac Trnavskog bataqona; uhvatili ga~etnici i predali Nemcima; bio u Bawi~kom logoru, gde je stre-qan 25. maja 1943.

SAVI] Milana MIODRAG – MICI, ma-{inbravar, ro|en 1920. u Vapi; ~lan Okru`nogkomiteta KPJ za ^a~ak i odbornik NOO; uhvati-li su ga Nedi}evci 3. marta u bunkeru u Vapi, ote-rali ga u Bawi~ki logor, gde je i streqan 25. ma-ja 1943.

SAVI] Svetozara STANKO, zemqoradnik,ro|en 1915. u Vapi; borac Trnavskog bataqona; uhvatili ga nedi-}evci i predali Nemcima, koji su ga oterali u Bawi~ki logor,gde je streqan 3. marta 1943.

56

TRIFUNOVI] Petra MILUTIN-KUVEQA, radnik, ro-|en 1904. u Vapi. @iveo i radio u Kragujevcu; ~lan KPJ; boracKragujeva~kog NOP odreda; uhvatili ga ~etnici i predali Nem-cima, koji su ga streqali u Bawi~kom logoru 1943.

PETRONIJEVI] Jerotija VOJIMIR, zemqoradnik, ro-|en 1909. u @ao~anima; borac Trnavskog bataqona; uhvatili ga~etnici i predali Nemcima, koji su ga streqali u Bawi~komlogoru 1943.

VELI^KOVI] Miladina \UR\E-\ULE, zemqoradnik,ro|en 1898. u Zabla}u; ~lan KPJ; odbornik NOO; borac Trnav-skog bataqona; uhvatili ga ~etnici i predali Nemcima, koji suga oterali u Bawi~ki logor, a zatim streqali u Malom Po`a-revcu kod Beograda 25. maja 1943.

BO[KOVI] Vekoslava RADOMIR, zidar, ro|en 1893. uJe`evici; ~lan KPJ; borac Trnavskog bataqona; bio u Bawi~-kom logoru, pa u Kraqevu, ponovo odveden u Bawi~ki logor, gdeje umro 14. februara 1944.

MILI]EVI] Vuja VUKADIN, stolar, ro|en u Lisi, `i-veo u Jezdini; oteran u Bawi~ki logor, gde je streqan 18. janua-ra 1943.

JAKOVQEVI] @ivka @ARKO, trgova~ki pomo}nik, ro-|en 1909. u Kuki}ima, `iveo i radio u Beogradu; ~lan KPJ, po-zadinski radnik NOP-a; uhvatila ga Specijalna policija; stre-qan u Bawi~kom logoru 9. maja 1942.

VASIQEVI] Dragomira DESIMIR, svr-{eni u~enik gimnazije, ro|en 1922. u Kulinovci-ma; ~lan KPJ, u~estvovao u pripremi ustanka1941; uhvatili ga ~etnici i predali Nemcima,koji su ga oterali u Bawi~ki logor i streqali uMalom Po`arevcu kod Beograda, 25. maja 1943.

Desimir Vasiqevi}, svr{eni maturantgimnazije, ro|en u slu`beni~koj porodici. Neo`ewen. Pod uti-cajem starijeg brata Ratka rano je po~eo da se dru`i sa napred-nom omladinom. ^lan SKOJ-a postao 1940. godine u ^a~anskojgimnaziji. ^lan KPJ postao u leto 1942. godine. Organizatorodlaska omladine u partizanski odred. U septembru 1941. godi-ne pratio je Ratka Mitrovi}a na pregovore sa ~etnicima naRavnoj Gori. Veoma pouzdan i odan. Posle povla~ewa partizan-skih snaga ostao kao pozadinski radnik. Uspostavqa vezu sapartijskim radnicima na terenu. Organizuje skloni{te za

57

~lanove Okru`nog komiteta Partije i SKOJ-a i snabdeva ihhranom, drugim potrebama i la`nim dokumentima. U maju 1942.godine postaje sekretar partijske organizacije Kulinovaca.Krajem 1942. godine uhap{en i proteran u Borski rudnik, oda-kle je pobegao. U zimu 1943. godine ~etnici ga ponovo hapse, alije uspeo da pobegne. U februaru 1943. godine opet uhap{en, spro-veden u Beograd u logor na Bawici. Streqan u Malom Po`arev-cu 25. maja 1943. godine.14

DMITROVI] Vlajka VUKADIN, vazduhoplovni vodnik,ro|en u 1909. godine u Lipnici `iveo u Beogradu; oteran od ne-ma~ke policije u Bawi~ki logor i streqan 21. oktobra 1943.

VUKOVI] Ilije NIKOLA, sve{tenik, ro|en 1910. u Ban-di}u, `iveo u Ov~ar Bawi; uhvatili ga Nemci i oterali u Ba-wi~ki logor, gde je streqan 4. decembra 1942.

LAZI] Svetislava NIKOLAJ, jeromonah, ro|en 1915. uBresnici, `iveo u Ov~ar Bawi; uhvatili ga Nemci i oterali uBawi~ki logor, gde je streqan 7. juna 1943.

^VOROVI] Obrada STANISLAVA, kro-ja~, ro|ena 1919. u Pridvorici; radila u parti-zanskoj kroja~nici u ^a~ku; borac ^a~anskogNOP odreda; rawena u Sepcima kod Kragujevca;zarobili je `andarmi i predali Nemcima, kojisu je streqali u Bawi~kom logoru 3. avgusta 1942.

LUKI] Ivana MILO[, ro|en 1894. u Rajcu, `iveo i ra-dio u Vr~inu kod Beograda; pozadinski radnik NOP-a; uhvatiliga Nemci i oterali u Bawi~ki logor, gde je streqan 3. novembra1941.

TUTUNOVI] Dragoslava @ARKO, zemqoradnik, ro|en1922. u Rajcu, borac Trnavskog bataqona, uhvatili ga ~etnici ipredali Nemcima, koji su ga oterali u Bawi~ki logor, gde jestreqan 20. septembra 1943.

VESKOVI] Bogoquba @IVOJIN, zemqoradnik, ro|en1925. u Slatini; saradnik NOP-a; uhvatili ga ~etnici i preda-li Nemcima; oteran u Bawi~ki logor, gde je streqan 14. januara1943.

\UROVI] Novice IVANKO, zemqoradnik, ro|en 1900. uSlatini; simpatizer NOP-a; uhvatili ga ~etnici i predaliNemcima; streqan u Bawi~kom logoru 9. februara 1943.

58

PERUNI^I] Rusije MILORAD, zemqoradnik, ro|en1917. u Slatini; borac Trnavskog bataqona; uhvatili ga ~etni-ci i predali Nemcima, koji su ga streqali u logoru na Bawici5. marta 1942.

PERUNI^I] Milenka SEKULA, bravar, ro|en 1923. uSlatini; saradnik NOP-a; uhvatili ga Nemci i streqali u lo-goru na Bawici 19. februara 1943.

BABOVI] Milovana SRE]KO, zemqorad-nik, ro|en 1920. u Trnavi; borac Trnavskog bataqo-na; uhvatili ga ~etnici i predali Nemcima, kojisu ga streqali u logoru na Bawici 14. maja 1943.

^A^ANI

BOGI]EVI] Bogdana BORIVOJE, sekretar ^a~anskegimnazije, ro|en 1899. u Kwa`evcu, `iveo u ^a~ku; ~lan KPJ;pozadinski radnik za NOP, uhvatili ga nedi}evci i predaliNemcima; streqan u logoru na Bawici 19. aprila 1943.

BOGI]EVI] Damjana DU[ANKA, kroja~ica, ro|ena1907. u Novoj Varo{i `ivela u ^a~ku; ~lan KPJ; saradnik NOP-a; oterana u logor na Bawicu, gde je streqana 7.jula 1943.

BRANKOVI] Svetolika DRAGOQUB-^A-PQA, u~enik gimnazije, ro|en 1922. u Zaje~aru,`iveo u ^a~ku; ~lan KPJ i pozadinski radnik;uhvatila ga policija i oterala u Bawi~ki logor,gde je streqan 9. juna 1944.

BRU[IJA Pavla JAKOV, industrijalac,ro|en 1885. u U{}u, `iveo u ^a~ku; odveden od Gestapoa u logorna Sajmi{te i tu streqan 15. decembra 1942.

BUZUROVI] Duke SMAJO, nosa~, ro|en 1915. u ^a~ku; bo-rac – miliconer u Gradskoj partizanskoj miliciji; streqan u

logoru na Bawici 1. oktobra 1944.VASOVI] Vlajka MILO[, vozovo|a na

`eleznici, ro|en 1898. u Grabu, `iveo u ^a~ku;~lan KPJ; borac ^a~anskog NOP odreda; bio u lo-goru na Bawici i Kraqevu, pa na Sajmi{tu u Be-ogradu, i opet na Bawici, gde je streqan u febru-ara 1943.

59

VASIQEVI] Ilinke MILORAD, radnik, ro|en 1922. u^a~ku; oteran u Bawi~ki logor i tu streqan 4. oktobra 1941.

VEQKOVI] Bo{ka MIODRAG, ro|en 1907. u ^a~ku; bo-rac U`i~kog NOP odreda; zarobili ga ~etnici i Nemci na Ta-ri; streqan u logoru na Bawici 12. avgusta 1942.

VILIMANOVI] Nedeqka RADMILO, u~iteq, ro|en1916. u Atenici, `iveo u ^a~ku; borac Kragujeva~kog NOP odre-da; uhvatili ga `andarmi i oterali u Bawi~ki logor, gde jestreqan 5. marta 1943.

VILIMANOVI] Nedeqka MOM^ILO,student prava, ro|en 1914. u Atenici, `iveo u^a~ku; u~estvovao u pripremi ustanka 1941; se-kretar Gradskog NOO u uslobo|enom ^a~ku; ~lanOkru`nog komiteta KPJ za ^a~ak; uhvatili ganedi}evci u bunkeru u selu Vapi 27. februara1943. godine i posle mu~ewa oterali ga u Bawi~-ki logor; streqan u Malom Po`arevcu kod Beo-grada 1943.

Mom~ilo Velimanovi}, student prava... Otac dvoje dece.Istaknuti komunista. Aktivan u pripremi ustanka 1941. Uslobodnom ^a~ku 1941. godine (oktobra i novembra) sekretarGradskog narodnooslobodila~kog odreda. Na Okru`noj partij-skoj konferenciji 23. novembra 1941. izabran za ~lana Okru-`nog komiteta KPJ za ^a~ak. Aktivno radio na obnavqawuOdreda 1942. i 1943. Pisao proglase, letke i druge materijale.U Atenici i Kulinovcima u toku 1942. godine seqaci ga sma-traju svojim, a otac wegov i cela porodica prijateqi su i omi-qeni kod me{tana.

Uhva}en je u bunkeru u selu Vapi 27. februara 1943. godi-ne sa ostalim ~lanovima OK KPJ. Saslu{avan u ^a~ku i mu~en.Sproveden u logor na Bawici i streqan 26. maja 1943. u MalomPo`arevcu.15

VOLI] Rajka BORIVOJE, kwigovezac, ro|en 1922. u ^a~-ku; ~lan KPJ; borac Qubi}kog bataqona; uhva}en u oteran u Ba-wi~ki logor 10. maja 1943, gde mu se gubi svaki trag.

DA[I] Gavrila PETKO-KUDRO, radnik, ro|en 1900. u Bo-guti, `iveo u ^a~ku; borac Qubi}kog bataqona, uhapsili ga Nem-ci i oterali u Bawi~ki logor, gde je streqan 1. oktobra 1943.

DIMITRIJEVI] Filipa MIROSLAV, telegrafista na`eleznici, ro|en 1924. u ^a~ku; borac ^a~anskog NOP odreda;

60

uhvatili ga Nemci i oterali u Bawi~ki logor, gde je streqan 1.oktobra 1943.

DRAGI]EVI] Milije GVOZDEN-GUNC, obu}ar, ro|en1900. u Loznici, `iveo u ^a~ku; u oktobru i novembru 1941. ra-dio u partizanskoj radionici; uhvatili ga nema~ka policija ioterala u Bawi~ki logor, gde je stradao u februaru 1942.

\IRIMANOVI] Aleksandra MARIJO, u~iteq, ro|en1913. u ^a~ku, `iveo i radio u Urovcima kod Obrenovca; uhapsi-la ga Specijalna policija; streqan u Bawi~kom logoru 17. okto-bra 1941.

E[KENAZI Mirka LENKA, doma}ica, ro|ena 1882. u Po-`arevcu, `ivela u ^a~ku; uhvatili je Nemci i odveli u Bawi~-ki logor, gde je streqana 26. maja 1942.

E[KENAZI Smaja NAFTALI, ~inovnik u penziji, ro|en1871. u Beogradu, `iveo u ^a~ku; uhvatili ga Nemci, odveli uBawi~ki logor, gde je streqan 28. maja 1942.

JANKOVI]-VILIMANOVI] NedeqkaNADE@DA-NADA, student medicine, ro|ena1920. u Atenicii; ~lan KPJ; u~estvovala u orga-nizaciji sanitetskih te~ajeva za obuku partizan-skih bolni~arki; uhva}ena od Specijalne poli-cije i oterana u loogor na Bawicu, gde je rodilak}erkicu 9. juna 1942; streqana u logoru 7. juna1943.

Nade`da-Nada Velimanovi}-Jankovi}, stu-dent medicine. K}i u~iteqa Nedeqka. @ivela u Atenici i ^a~-ku. Majka jednog deteta. Pripadnik naprednog studentskog po-kreta u Beogradu. Aktivan politi~ki radnik u pripremi ustan-ka 1941. ^lan KPJ. Organizator i nastavnik sanitetskih te~a-jeva. Le~ila borce Odreda „Dr Dragi{a Mi{ovi}“. Uhap{enapo~etkom 1942. godine u ^a~ku. U logoru na Bawici 9. juna 1942.rodila k}erku, streqana 7. juna 1943. u Jajincima.16

JEVTOVI]-VLASTELICA Dobrosava MI-LENA, student prava, ro|ena 1911. u Lipnici,`ivela u ^a~ku; ~lan Okru`nog komiteta KPJ za^a~ak; u~estvovala u pripremi ustanka 1941;uhva}ena od strane Specijalne policije u Beogra-du i oterana u Bawi~ki logor, gde je streqana 7.juna 1943.

61

JEVTOVI] Jovana MILORAD-LAKO[MIT, diplomirani pravnik, ro|en 1914. u ^a~-ku; ~lan KPJ; politi~ki komesar ^etvrte trnav-ske ~ete; zarobili ga ~etnici u Samaili i preda-li qoti}evcima u ^a~ku; streqali ga nemci naBawici 11. decembra 1942.

JOVANOVI] Janka PER-KO, opan~ar, ro|en 1896. u Mo~io-

cima kod Ivawice, `iveo u ^a~ku; borac Trnav-skog bataqona; uhvatili ga Nemci i oterali uKraqevo, a zatim u logor na Bawici, gde je stre-qan 1. oktobra 1943.

JOVI^I] Veqka QUBISAV, stolar, ro-|en 1890. u Grabu, `iveo u ^a~ku; borac ^a~an-skog NOP odreda; radio kao stolar u partizanskoj radionici;uhvatila ga Specijalna policija i oterala u Bawi~ki logor, gdeje streqan 7. maja 1943.

KIKOVI] Filipa RADOJE-ROKAC, moler, ro|en 1909. u^a~ku, `iveo u Beogradu; borac-kurir Kosmajskog NOP odreda;uhva}en i streqan na Bawici 17. decembra 1941.

KI]ANOVI] Sava MILORAD, bravar, ro-|en 1897. u ^a~ku; borac ^a~anskog NOP odreda;uhvatili ga qoti}evci i oterali na Bawi~ki lo-gor, gde je streqan 11. maja 1943.

KLISARI] Tadije DOBRI-LA-DOCA, kroja~, ro|ena 1922. uGuberevcima, `ivela u ^a~ku. Kaonapredna omladinka postala je

1941. godine ~lan SKOJ-a, a u septembru 1942. go-dine i ~lan KPJ. Posle oslobo|ewa ^a~ka, 1. ok-tobra 1941. godine, radila je u gradskoj bolnicikao partizanska bolni~arka. Po povratku Nema-ca i izdajnika, zatvorena je i mu~ena, ali je i da-qe ilegalno radila kada je bila na slobodi. Uhap{ena je 11. fe-bruara 1943. godine i oterana u Specijalnu policiju, a zatim uBawi~ki logor, gde je streqana 7. juna 1943. godine.17

Ona je 14. maja 1943. napisala majci pismo, u kome govori otome kako su je islednici Specijalne policije mu~ili dve no}i dabi iznudili priznawe za koje ona ni{ta nije znala. Ona pi{e:

62

„Draga mama, pi{em ti iz Uprave grada – vra}ena sam izlogora radi ponovnog saslu{awa... Tu~ena sam dve no}i. Tra`i-li su od mene da im odam svoj rad sa komunistima. Po{to ga janisam imala, ni{ta im nisam mogla re}i. Ali, islednici tone veruju, ve} ka`u da sam ~vrsta i da ne}u nikoga da odam. Naku}i mnogo mislim, {ta radite i od ~ega `ivite, a za sebe ba{nimalo“.18

KR^AK Sima NIKOLA, bravar, ro|en 1925. u Splitu, `i-veo u ^a~ku; uhapsila ga Specijalna policija; streqan u logoruna Bawici 9. marta 1942.

KRUNI] \or|a TIHOMIR, pekar, ro|en 1907. u Rtarima,`iveo u ^a~ku; borac ^a~anskog NOP odreda; uhapsili ga Nem-ci i streqali u logoru na Bawici 1. oktobra 1943.

LOJANICA Radisava MILAN, poslasti~ar, ro|en 1897.u ^a~ku; simpatizer NOP-a; uhvatila ga Specijalna policija ioterala u Bawi~ki logor, gde je streqan 17. decembra 1941.

MAJSTOROVI] Mihaila NADE@DA-NA-DA, svr{eni maturant, ro|ena 1923. u ^a~ku;~lan KPJ; u~estvovala u pripremi ustanka i ra-dila kao partizanska bolni~arka u ^a~ku; uhap-sila je Specijalna policija i oterala u Bawi~kilogor; ise~ena u hodniku logora 11. septembra1944.

MARINKOVI] Veselina DOBROSAV, kro-ja~, ro|en 1910. u ^a~ku; saradnik NOP-a; uhap{en i oteran uBawi~ki logor, gde je streqan 5. marta 1942.

MARINOVI] Dragi{e RADUL-RAJKO, kwigovezac, ro-|en 1920. u Grabu, `iveo u ^a~ku; borac ^a~anskog NOP odreda;uha}en i streqan u logoru na Bawici 18. februara 1943.

MARKOVI] Igwata MILUTIN, radnik, ro|en 1899. uDqinu, `iveo u ^a~ku; u oktobru i novembru 1941. radio na odr-`avawu partizanskog voza; uhvatili ga Nemci i oterali u Ba-wi~ki logor, gde je streqan 1. oktobra 1943.

MATIJEVI] ^edomira MIROQUB-MI-RO, student medicine, ro|en 1920. u ^a~ku. Prerata pripadao je naprednom studentskom pokretui kao takav postao je ~lan SKOJ-a, a 1940. godinei ~lan KPJ. Ustani~ke 1941. godine bio je sekre-tar Okru`nog komiteta SKOJ-a za ^a~ak i pru-`ao pomo} u organizovawu ustanka. U decembru

63

1941. godine uhva}en je od ~etnika i predat Nemcima, koji su gaoterali u Bawi~ki logor, gde je i streqan 5. marta 1942.19

MATIJEVI]-\OKI] Petra NADE@DA-NADA, u~ite-qica, ro|ena 1921. u ^a~ku; ~lan KPJ i jedna od organizatoraustanka u selima biv{eg trnavskog sreza; uhvatila je Specijal-na policija u Beogradu i oterala u Bawi~ki logor, gde je stre-qana 14. maja 1943.

MILADINOVI] Milivoja QUBOMIR-VOJVODA, u~enik gimnazije; ro|en 1923. u Bosan-skom Brodu, `iveo u ^a~ku; sekretar Mesnog ko-miteta SKOJ-a za ^a~ak; uhap{en i oteran u lo-gor na Bawici, gde je streqan 13. juna 1944.

Miladinovi} je neposredno pred streqawenapisao pismo svojim roditeqima, koje govori omoralnoj ~vrstini mladih boraca, koji su svoje`ivote davali za slobodu:

„Dragi moji, evo vam pi{em posledwe pismo. Danas trebada budem streqan. Nemojte da mnogo o~ajavate jer se umreti mo-ra, a ja ginem ponosno za dobro svog naroda. Pao sam kao sekretarMesnog komiteta SKOJ-a u ^a~ku. Dragi moji, tata i mama, jaznam da }e vam biti te{ko, ali savladajte bol i budite pono-sni {to ste imali ovakvog sina. Padam pored drugova: doktora,in`ewera, radnika i seqaka. Brankovi} je streqan pre mene.Drug i brat Rade neka me osveti. Tata, ~uvaj mamu i gledajteda vi ostanete `ivi i da u`ivate u onom za{ta se je va{ sinborio: I meni je te{ko, ali kada pogledam drugove kako nasme-jano i sa uzdignutom pesnicom polaze u smrt lak{e mi je. Ni-koga nemojte kriviti za moju smrt.“20

MINI] Dragomira DANICA, svr{eni maturant, ro|ena1922. u Preqini, `ivela u ^a~ku; ~lan SKOJ-a; borac-bolni~ar;radila u oktobru i novembru 1941. u partizanskoj bolnici u^a~ku; uhapsili je Nemci i oterali u Bawi~ki logor, gde jestreqana 5. marta 1943.

MINI] Vladimira RADOSAV – RADE,obu}ar, ro|en 1910. u Preqini, `iveo u ^a~ku;~lan NOO grada ^a~ka, organizator ustanka 1941.u ~a~anskom kraju; sekretar Okru`nog komnitetaKPJ za ^a~ak; uhvatili ga nedi}evci u bunkeru uselu Vapi 27. februara 1943. i oterali u Bawi~-ki logor, gde je streqan 14. maja 1943.

64

MIHAILOVI] Milana VUKAN-VULE, zidar, ro|en1921. u Brdu kod Vlasotinaca, `iveo u ^a~ku; borac ^a~anskogNOP odreda; streqan u logoru na Bawici, 1. oktobra 1943.

MIHAILOVI\ \or|a DRAGUTIN-DRAGI, kasapin, ro-|en 1891. u ^a~ku; simpatizer NOP-a; streqali ga Nemci u logo-ru na Bawici 1. oktobra 1943.

MIHAILOVI] Vojislava DU[AN, kroja~, ro|en 1921. u^a~ku, `iveo u Beogradu; borac Kosmajskog NOP odreda; uhvati-li ga qoti}evci i oterali u Bawi~ki logor, gde je streqan 9.marta 1942.

NIKOLI] Dragomira @IVORAD, zemqoradnik, ro|en1923. u ^a~ku; oteran u logor na Bawicu, gde je streqan 29. juna1943.

NIKOLI] Tome MILADIN, kobasi~ar, ro|en 1923. uKru{evcu, `iveo u ^a~ku; streqali ga Nemci u Bawi~kom logo-ru 15. decembra 1942.

NIKOLI] Krste NATALIJA-NATA[A,kroja~, ro|ena 1922. u ^a~ku; ~lan SKOJ-a; poza-dinski radnik; uhap{ena od nedi}evaca i otera-na u Bawi~ki logor, gde je streqana 5. aprila1943.

NIKOLI] Dima PETAR, kroja~, ro|en1909. u Prilepu, `iveo u ^a~ku; saradnik NOP-a;

uhap{en od Gestapoa i streqan u logoru na Bawici 25. maja1943.

PRODANOVI] Qubomira DRAGAN, moler, ro|en 1911. u^a~ku; saradnik NOP-a; oterali ga Nemci u Bawi~ki logor, gdeje streqan 19. februara 1943.

RADOWI] Dragomira MIHAILO, sara~, ro|en 1892. uVelikim Livadama, `iveo u ^a~ku; simpatizer NOP-a; oteraliga Nemci u Bawi~ki logor, gde je streqan 1. januara 1942.

RADOSAVQEVI]-\OKI] Petka VERA,student prava, ro|ena 1916. u ^a~ku; ~lan KPJ;u~estvovala u pripremi ustanka 1941; radila upozadini; uhapsila je Specijalna policija i ote-rala u Bawi~ki logor, gde je strqana 14. maja1943.

65

RADOSAVQEVI] Radosava RADOJICA,obu}ar, ro|en 1911. u Dowoj Trep~i, `iveo u ^a~-ku; ~lan Okru`nog komiteta KPJ za ^a~ak; u~e-stvovao u pripremi ustanka 1941; uhva}en u Neva-dama za vreme odr`avawa stastanka Sreskog ko-miteta KPJ za srez takovski i predat Nemcima;streqan u logoru na Bawici 17. oktobra 1941.

RADOSAVQEVI] Du{ana SLOBODAN-LOBEC, kafexija, ro|en 1908. u Slatini, `iveo u Velikoj Pla-ni; simpatizer NOP-a; uhvatili ga Nemci i oterali u Bawi~kilogor, gde je streqan 19. februara 1943.

SOLOMON Toma{a FRANC, rudar, ro|en 1892. u Trbovqu,`iveo u ^a~ku; ~lan Okru`nog komiteta KPJ za ^a~ak; uhvati-la ga policija i oterala u Bawi~ki logor, gde je streqan 1943.

STANI[I] Novaka MILORAD-MILE,student tehnike, ro|en 1920. u ^a~ku; organiza-tor ustanka u ~a~anskom kraju; ~lan Okru`nogkomiteta KPJ za ^a~ak; uhvatili ga nedi}evci uVapi 27. februara 1943; posle saslu{awa i mu~e-wa u policiji u ^a~ku oteran je u Bawi~ki lo-gor, gde je streqan 7. juna 1943.

STANI[I] Novaka RU@ICA-RU@A,student agronomije, ro|ena 1921. u ^a~ku; ~lan KPJ; pozadinskiradnik za NOP; uhvatila je policija i oterala u Bawi~ki lo-gor, gde je streqana 7. juna 1943.

TOKOVI] Mladena MARJAN, obu}ar, ro|en 1912. u ^a~-ku, `iveo u Beogradu; uhvatila ga Specijalna policija i otera-la u Bawi~ki logor, gde je streqan 16. oktobra 1941.

TOPALOVI] Vu~ka DRAGAN-MRKO, trgova~ki pomo}-nik, ro|en 1921. u Preqini, `iveo u ^a~ku; ~lan KPJ; pozadin-ski radnik; za vreme okupacije ilegalno radio i bio sekretarMesnog komiteta KPJ za ^a~ak; dva puta bio u Bawi~kom logo-ru; streqan na Bawici 7. maja 1943.

FERJAN^I] VIKTOR, po{tanski slu`benik, `iveo u^a~ku; streqan na Bawici 1942.

HIR[EVEND Hejriha BELA, trgova~i zastupnik, ro|en1883. u Br~kom, `iveo u ^a~ku; uhvatili ga Nemci i oterali uBawi~ki logor, 17. aprila 1942, zatim preuzet od Gestapoa, pamu se gubi svaki trag.

66

HIR[EVEND Bele KARLO, advokatski pripravnik, ro-|en 1914. u Be~u, `iveo u ^a~ku; uhvatili ga Nemci i oterali uBawi~ki logor, a zatim preuzet od Gestapoa 17. aprila 1942, pamu se gubi svaki trag.

CRNOJAKI] Sava RADOVAN-LOLA, student agronomije,ro|en 1914. u Martincima kod Sremske Mitrovice, `iveo u ^a~-ku; ~lan SKOJ-a; borac u Gradskoj partizanskoj miliciji; uhva-tili ga nedi}evci i oterali u logor u Smederevskoj Palanci, aodavde u Bawi~ki logor, gde je streqan 5. decembra 1942.

[I[OVI] Radovana VLADIMIR-VLADE, mesar, ro|en1909. u ^a~ku; borac ^a~anskog partizanskog odreda; uhapsiliga Nemci i oterali u Bawi~ki logor, gde je streqan 1. oktobra1943.

[UWEVARI] Dragojla ALEKSANDAR, trgova~ki po-mo}nik, ro|en 1926. u Kamenici, `iveo u ^a~ku; uhvatili gaNemci u Kamenici i oterali u Bawi~ki logor, gde je streqan 25.septembra 1943.

^etnici:OTA[EVI] RADIVOJE, ro|en U Lutovnici; streqan u

oktobru 1942.LALOVI] Svetozara BRANISAV, ro|en 1906. u Gorwem

Milanovcu; streqan u Bawi~kom logoru 28. septembra 1942.MILENKOVI] Svetozara MIODRAG-ZUKO, ro|en 1914. u

Gorwoj Trep~i; streqan u Bawi~kom logoru 26. decembra 1942.SPASI] Sima DRAGOQUB, ro|en 1903. u Gorwem Mila-

novcu, streqan u logoru na Bawici 26. 12. 1942.URO[EVI] Milosava GRUJICA, ro|en 1884. u Qubi}u;

streqan u logoru na Bawici 26. decembra 1942.\UROVI] RANKO iz Slatine; streqan u logoru na Bawi-

ci 1943.POPOVI] Jani}ija MILOJE, rodom iz Zabla}a; streqan

u Bawi~kom logoru 1943.OBRENOVI] Timotija DRAGOMIR, ro|en 1914. u Jezdi-

ni; streqan u Bawi~kom logoru 19. februara 1943.SIMOVI] Bo`a RADOSLAV, ro|en 1919. u Preqini;

streqan u Bawi~kom logoru 7. maja 1943.JOVANOVI] Miroslava RADOSLAV, ro|en 1921. u Trbu-

{anima; streqan u Bawi~kom logoru 7. maja 1943.MILOVANOVI] Jevrema MILOJKO, ro|en 1920. u Trbu-

{anima; streqan u Bawi~kom logoru 7. maja 1943.

67

BISENI] Milana MILOMIR, ro|en 1898. u Rajcu; stre-qan u Bawi~kom logoru 7. juna 1943.

VUKOVI] Konstadina NOVAK, ro|en 1902. u Brusnici;streqan u Bawi~kom logoru 7. juna 1943.

MARTA] Budimira ISAILO, ro|en 1911. u Rajcu; stre-qan u Bawi~kom logoru 7. juna 1943.

LAZOVI] Danila \UR\E, ro|en 1919. u Grabovici; stre-qan u Bawi~kom logoru 18. juna 1943.

STEFANOVI] Grujice MILOSAV, ro|en 1906. u Vrn~a-nima; streqan u Bawi~kom logoru 4. aprila 1944.

\URI] Dragi}a RADIVOJE, ro|en 1902. u Grabovici;streqan u Bawi~kom logoru 2. aprila 1943.

JEVTOVI] Rajka MILOQUB, ro|en 1918. u Leu{i}ima;streqan u Bawi~kom logoru 26. decembra 1942.

PRKOSI, PORUKE I PESMA ZATO^ENIKA

Kroz logor na Bawici od osnivawa do zatvarawa pro{loje mnogo zatvorenika razli~itih nacionalnih i politi~kihopredeqewa. Bilo je tu istaknutih komunista i boraca NOR-a,wihovih pristalica i ~lanova wihovih porodica, koji su ovdepristigli kao taoci. Svi su imali poseban tretman, izlo`enivi{ednevnim saslu{awima. Od wih je tra`eno da govore o svo-joj aktivnosti u Komunisti~koj partiji, ili gde su se borilikao borci NOR-a i wihovi pomaga~i. Pri saslu{awima, koja sutrajala i po ~itavu no} ili dan, zato~enici su bili izlo`enine~uvenim mu~ewima, poznatim samo u fa{isti~kim zatvorimai mu~ili{tima.

Jevreji i Cigani nisu dugo zadr`avani u logoru. Streqa-ni su sa prvim grupama, a nekada i pojedina~no. Zato~enici ko-ji su u logor dovedeni i dr`ani kao taoci bili su predodre|eniza streqawe aako se desi da neki nema~ki vojnik negde pogine.

U logoru se na{ao mali broj pristalica ravnogorskog po-kreta. Oni su uglavnom uhva}eni na terenu zajedno sa seqacimakoji su privo|eni kao taoci i prema wima nije bilo nasiqa, ni-ti su podvrgnuti saslu{awima i mu~ewima.

Zato~enika u logoru bilo je razli~itih politi~kih i `i-votnih opredeqewa, pa otuda i razli~ita pona{awa prilikom

68

izvo|ewa na gubili{te. Na strati{tu jedni su odlazili uzdig-nute glave, ~esto su klicali Komunisti~koj partiji, Narodnoo-slobodila~koj borbi, Srbiji,srpskom narodu, Sovjetskom Save-zu... Drugi su u smrt odlazili suznih o~iju. Pred streqawe nekisu uspeli da raznim kanalima po{aqu poruke svojim porodica-ma.

O `ivotu zato~enika u bawi~kom logoru pevane su i pe-sme. Neke su pevali zatvorenici u logoru, dok su neke kasnijeautori posvetili `ivotu logora{a u tom mu~ili{tu.

Evo nekih:

LOGORSKI DANI

Zidovi sivi opasuju zgradu,sa kula vrebaju mitraqeska gnezda.Hladan ~elik preti i ptici u letu,al’ srca prkose, uzdrhtala, vrela.

Kada se vrata uz zveket otvore,pogledi prozvanih s opomenom kru`e:„Osmehni se s prezirom, neka du{man vidi,podigni glavu i ne daj se, dru`e“.

O~i nam tada grozni~avo sjaje,~uje se pesma sa bledih usana,Kao zadwi pozdrav svim dragim licima,nestalim u osvit tek ro|enog dana.

Smeju se ~asi, meseci, godine,lica su sve ble|a, {apat je sve ti{i.Drugovi odlaze s prkosnim osmehom,Imena wihova – se}awe zapi{i!

Vjera KRUPE@

69

LOGORA[KA

Evo mene jedanaest meseciKako su me zarobili Nemci.

Ja sam, bra}o, na Bawici bio,paket nisam od ku}e dobio.

I kad meni neki paket do|e,to kroz ruke Vujkovi}a pro|e.

[to vaqade iz wega izvade,{to ostade to sviwama dade;tako na{i policajci kradu.

Jedne no}i bujna zora rudi,„marica“ nas u baraci budi.

Kako koga po~e da proziva,naredi{e odelo da skida.

A kamijon – marica se vra}a,na streli{te odvode se bra}a.

Logora{Ratko ^OLOVI]

BAWI^ANKA

Kroz re{etke sunce greje,Napoqu je divan dan,Plavo nebo ko da `ali,Sloboda je za nas san.

Mi smo te{ki zato~niciU logoru na Bawici.Mi smo te{ki zato~niciU logoru na Bawici.

U logoru na BawiciLe`i deci otac win.

Majka videt’ ~edo ne}e,Streqan joj je mili sin.

]ute, trpe zato~niciU logoru na Bawici.]ute, trpe zato~niciU logoru na Bawici.Za sudbinu na{u kletuZnade skoro ceo svet -[to volimo zemqu na{uI moramo zato mret’.

]ute, trpe zato~niciU logoru na Bawici.\ute, trpe zato~niciU logoru na Bawici.

Napoqu se pluton ~uo,Mrtav pao nam je drug.Al’ nek’ znadu izdajnici –Vra}a}emo krvav dug.

Vra}a}e ga zato~niciIz logora na Bawici.Vra}a}e ga zato~niciIz logora na Bawici.

Sa Bawice svakog danaNa strati{te vode nas.S pesmom pada drugo do drugaRad’ naroda rodnog spas!

Tako ginu zato~niciU logoru na Bawici.Tako ginu zato~niciU logoru na Bawici.

Iz logora pale `rtveDrugovi }e svetiti,

70

A najvi{e od wih svijuSveti}emo sutra mi.

Sveti}e ih zato~niciIz logora na Bawici.Sveti}e iz zato~niciIz logora na Bawici.

Iz Bosanskih na{ih {umaJe~i gromak, silan glas:

Hej, drugovi, na Bawici,Samo hrabro, eto nas!

Samo hrabro zato~nici,U logoru na Bawici.Samo hrabro zato~nici U logoru na Bawici.

Autor-logora{Mileta MILANOVI]

71

Po kazivawu Milutina Radojevi}a, posle odvo|ewa nastreqawe Milete Milanovi}a, wegovi drugovi logora{i su jo{dodali jednu strofu i refren koji glasi:

Ovu pesmu spevao je Mileta Milanovi}.Za slobodu svog narodaPa’ je taj vrli ti}.

Sveti}e ga zato~niciIz logora na Bawici.Sveti}e ga zato~niciIz logora na Bawici.

Pona{awe Milete Milanovi}a izazvalo je zaprepa{}ewekod ^arapi}a, zamenika Svetozara Vujkovi}a. Cela soba je odgo-vorila svom drugu Milanovi}u: „@ivela! @iveo!“ Dok su Mile-tu vodili u „maricu“, wegovi drugovi su mu otpevali wegovu„Omladinsku Bawi~anku“:

Omladinci logora{i,Na okup ovamo,Omladinsku Bawi~ankuSlo`no zapevajmo.

Zapevajmo pesmu borbeOvde u tamnici,I jo{ jednom poka`imo[ta su omladinci.

OMLADINSKA BAWI^ANKA

Pale `rtve na BawiciDrugovi }e osvetitiA najvi{e od wih svijuh,sveti}emo sutra mi.Sveti}e ih osvetnici

Iz logora na Bawici.I sred kr{nih na{ih goraJe~i gromko sna`an glas:„Oj drugovi na Bawici,Samo hrabro, evo nas!“Mi smo te{ki zato~niciu Logoru na Bawici...21

Pevali su logora{i na Bawici opomiwu}i upravu logorana te{ke uslove `ivota:

72

Spremaj, majko sina iz malena,tamnica je ku}a pregolema.U woj ima trista {e’set soba,svaka soba po stotinu roba.Dole beton, naokolo cigla,na vratima katanac i ringla,na prozoru okovano gvo`|eda ne mo`e jabuka da pro|e,a kamo li, majko, da mi do|e{.22

Kazivawe logora{a Miqka Mirkovi}a iz ^a~ka

Su`wi su bili deca i `ene

73

VOJNOTEHNI^KI ZAVOD U ^A^KU

74

PRKOSNICI

Posle povratka Nemaca u ^a~ak i uni{tewa U`i~ke re-publike, po~etkom decembra 1941. godine, po nare|ewu nema~kekomande u ^a~ku u halama Vojnotehni~kog zavoda formiran jelogor za partizanske borce, wihove saradnike i simpatizere. Ponaredbi nema~ke komande i Gradskog poglavarstva, 7. decembra uranim jutarwim ~asovima obnaroduje se naredba da se u hale Voj-notehni~kog zavoda jave sva mu{ka lica od 15 do 60 godina radidobijawa legitimacije, sa upoznavawem da je grad blokiran i daniko ne poku{ava izlazak iz grada, jer }e takvi na licu mestabiti ubijeni. tada se u Zavodu prikupilo nekoliko hiqada mu-{kih osoba.23

Tu je odmah formirana komisija od „uglednih gra|ana“,koju su u ve}ini sa~iwavale pristalice Qoti}evog, Nedi}evogi ~etni~kog pokreta. Ova komisija imala je zadatak da od prive-denih gra|ana prepozna i odvoji one koji su bili u partizan-skim odredima, ili su, pak, bili wihovi pomaga~i i simpatize-ri. Svi uhap{eni gra|ani su morali da pro|u ispred ~lanovakomisije, gledaju}i wima u o~i – kako bi se lak{e prepoznali.Sve one koje je ma koji ~lan komisije prepoznao kao partizana,ili wihovog simpatizera, izdvajan je i odvo|en u fabri~ke ha-le, nad kojima je nastavqen istra`ni postupak, dok su oni kojiod komisije nisu prepoznati kao partizani, ili wihovi pomaga-~i pu{teni ku}ama:

^lanovi komisije (uglednih gra|ana) su bili:Gli{o Matovi}, trgovac iz ^a~ka,Vojislav Matovi}, trgovac iz ^a~ka,Alija Kulenovi}, {ef ureda u ^a~ku,Milija Bojovi}, kafexija iz ^a~ka,Milija Jankovi}, kafexija iz ^a~ka,

Andrija Stoki}, poslovo|a u Fabrici hartije (~lan ruko-vodstva Qoti}evog „Zbora“ u ^a~ku),

75

Dragoqub Milivojevi}, kafexija iz ^a~ka,Milan Nikodijevi}, `elezni~ar iz ^a~ka,Budimir Vuj~i}, kafexija iz ^a~ka,Vlastimir-Vlasto Ivanovi}, ba{tovan iz ^a~ka,Vojin Ratkovi}, major JV iz ^a~ka, pripadnik ~etnika

DM,Milo{ Antonijevi}, predsednik op{tine iz ^a~ka,Mile Popovi}, {tampar iz ^a~ka,Nikola Blagojevi}, ba{tovan iz Atenice,Stevan Batini}, `elezni~ar iz ^a~ka, pripadnik Qoti-

}evog „Zbora“,Josip Safner, preduzima~ iz ^a~ka, prevodilac i tuma~,N. Vukobratovi}, narednik SDK (Nedi}eve vojske),Milisav Radovi}, ko~ija{ iz Qubi}a, pripadnik ~etni-

ka DM,Dragutin Buli}, sve{tenik iz ^a~ka, predsednik Okru-

`nog odbora Qoti}evog „Zbora“ u ^a~ku.24

U me|uvremenu, u hale Zavoda dovo|ene su grupe partizana, koje su ~etnici zarobili,

ili su ih pohvatali kod svojih ku}a na podru~ju draga~evskog,qubi}skog i trnavskog sreza.

Tu je odmah formiran me{toviti ratni preki sud pod na-zivom „KRIEGSGERICHT“ (u prevodu Preki ratni vojni sud).

Predsednik suda je potpukovnik Majnhauzen, komandantOrtskomandature:

^lanovi suda:Dragutin Buli}, sve{tenik, predsednik Okru`nog odbora

Qoti}evog „Zbora“,Andrija Stoki}, poslovo|a u Fabrici hartije, ~lan ruko-

vodstva Qoti}evog „Zbora“,Alija Kulenovi}, {ef ureda u ^a~-ku,

Kosta Mihailovi}, direktor Gimnazije u ^a~ku, pripad-nik Qoti}evog „Zbora“,

Vojin Ratkovi}, major BVJ u ^a~ku, ~etnik DM,Budimir Vuji~i}, kafexija iz ^a~ka, ~etnik DM,Pavle Bogi}evi}, potpukovnik, predsednik Srpskog dobro-

voqa~kog korpusa,K. Filipovi}, kapetan Srpskog dobrovoqa~kog korpusa,Josip Safner, preduzima~, sudski prevodilac.

76

Ovaj sud po~eo je da radi 7. decembra 1941. Postojao je ne-gde do 20. januara 1942, kada je nadle`nost tog suda preneta uKraqevo. U halama VTZ su osnovana tri odeqewa:

A – odeqewe, u kome su bili sme{teni pritvorenici, nadkojima nije vo|en sudski proces;

B – odeqewe, u kome su sme{teni osu|enici, koje je treba-lo internirati u logore i na batine;25

C – odeqewe, u koje su sme{teni osu|enici na smrt. Sudski proces nad zatvorenicima trajao je vrlo kratko.

Oni su sudskom ve}u morali samo da odgovore na pitawe da li subili u partizanskim jedinicama, ili su na drugi na~in pomaga-li ovaj pokret; ako su bili u partizanskim odredima – da li suvodili borbu protiv nema~kih vojnih jedinica i na kom rati-{tu. Optu`eni nisu imali mogu}nost da ih iko brani, niti suto sami mogli ~initi. Odluke suda su optu`enim odmah saop-{tavane, a glasile su: streqawe, batine i logor, batine pa pu-{tawe ku}ama.

Mnogim zatvorenicima, koji su naro~ito dovo|eni sa sela,koje su isporu~ivali ~etnici, presude su dono{ene u samim ~et-ni~kim komandama, pa su saop{tavane Nemcima pismeno, iliusmeno prilikom dovo|ewa boraca u logor. Poznato je pismo ~et-

77

Spomenik u krugu Fabrike „CER“

ni~kog vojvode Miloja Mojsilovi}a, koji je uputio iz Trnave ne-ma~kom komandantu u ^a~ku, prvih dana decembra:

„Molim po{aqite dva kamiona za prevoz zarobqenih ko-munista. Koje treba odmah streqati bez ikakvog izgovora, odno-sno daqeg proveravawa“.25/a

Ovo pismo govori o tesnoj sprezi izme|u ~etnika i Nemacau ubijawu partizanskih boraca. Neki ostra{}eni antikomuni-sti poku{ali su da u nekim publikacijama druga~ije prika`uwegovu sadr`inu prave}i te{ki falsifikat ovog dokumenta.

Nikada se ne}e saznati ta~an broj streqanih boraca naovom strati{tu, jer tu je ustreqen veliki broj boraca koji nisuro|eni na ovom podru~ju. Na terenu su zarobqavani i hvataniborci koji su pripadali raznim NOP odredima, ne samo ^a~an-skom. Takve zarobqenike su ~etnici ~esto likvidirali na tere-nu prilikom hvatawa, a oni koji su dovedeni i predati Nemci-ma u VTZ, ubijani su i da nisu izvo|ene pred sudsko ve}e. Evi-dencija o streqanim samo delimi~no postoji, jer se radilo natome da se poni{te tragovi ovog zlo~ina.

Zbog takvog stawa, posle rata proizvoqno je procewivanoda je tu streqano izme|u 600 i 800 boraca. Ali, prilikom eshu-macije le{eva iz grobnice u krugu VTZ i Mi{ovi}a gaju 1946. go-dine, nije se vodilo ra~una da se savesno utvrdi broj streqanih.U zapisniku Gradskog odbora Jedinstvenog narodnog fronta zabe-le`eno da je iz grobnicu VTZ u ^a~ku i grobnice u Mi{ovi}a ga-ju u Kulinovcima iskopano i preneto u novu grobnic u na Trguustanka u ^a~ku 296 le{eva. Tu je i konstatovano da posao vo|e-wa i preno{ewa le{eva nije vaqano obavqen, jer su ga obavilizarobqeni Nemci, pa se sumwa da li su svi le{evi pova|eni.

Bli`i srodnici autora ove kwige: Milutin, Vlastimir iMilomir Nedovi} i Milinko Vuka{inovi} iz Rtara u martu1942. godine radili su kao fizi~ki radnici na riqawu ba{te uOkru`nom rasadniku u ^a~ku. Wih je gradsko poglavarstvo an-ga`ovalo da neke grobnice (koje su bile otkopane ili su ih ku-~i}i bili raskopali) otvore i da streqane prenesu u druge ve}egrobnice koje su oni iskopali. Oni su na tom poslu radili oko10 dana. Kazivali su da su neke grobnice otkopane od rodbinestreqanih, verovatno no}u. Iz grobnica koje su oni otkopalipreneli u druge ve}e oko 380 le{eva streqanih. Jo{ su svedo~i-li da je veliki broj le{eva bio unaka`en i ise~en i da nad wi-

78

ma ubistva nisu izvr{ena vatrenim oru`jem, ve} drugim sred-stvima. Sve ovo navodi na zakqu~ak da su ~etnik-koqa{ Mili-sav Radovi} i nema~ki agent Milan Vukosavqevi}-Zver, koji subili gospodari zla vr{enom nad uhap{enim, imali pun udeo uusmr}ivawu osu|enih.25/b

Dugogodi{wim posleratnim istra`ivawem do{lo se dopodataka o imenima 228 boraca streqanih kod VTZ u ^a~ku i uMi{ovi}a gaju u Kulinovcima. Iz ~a~anskog kraja je 194, a 34streqanih su ro|eni van ovog podru~ja. Ovo je dosta mawe odbroja le{eva koji su iz ovih grobnica izva|eni 1946. godineprilikom prenosa wihovih kostiju u grobnicu u centru ^a~ka,{to govori da se za mnoge streqane nije moglo utvrditi ko su iodakle su.

Imena streqanih boraca iz ~a~anskog kraja ispisana suna stranicama kwiga „^a~anski kraj u NOB – pali borci i `r-tve“. Tu je evidentirano iz draga~evskog sreza 28, qubi}kog 76,trnavskog 45 i iz grada ^a~ka 44. Od streqanih koji su van ~a-~anskog podru~ja za 20 se zna gde su ro|eni ili `iveli, dok za 14nema nikakvih podataka, osim imena i prezimena. Treba napome-nuti da su od 194 borca iz ~a~anskog kraja wih 166 uhvatili ilizarobili ~etnici i da su pro{le kroz wihove zatvore formira-ne u ~itavom ~a~anskom podru~ju. U tim zatvorima se na{lo do-sta boraca iz ^a~ka, koji su izbegli iz grada prilikom ulaskaNemaca. U tim zatvorima se na{lo i boraca iz drugog podru~ja.U svim tim zatvorima zatvorenici su strahovito mu~eni. Tu je,~esto uz saglasnost op{tinskih uprava (koje su bile uspostavqe-ne), vr{ena selekcija zatvorenika, pa su predavani Nemcima u^a~ku.

Tragi~no je bila ta saradwa je za mnoge porodice, ali iza ~itava sela. Najve}u tragediju je do`ivela Preqina, iz kojesu streqana 22 borca; svi 11. decembra 1941. Zatim iz Virova –streqano je 13 boraca 7. decembrra 1941. Iz Prijevora je streqa-no devet boraca 28. decembra 1941, Qubi}a i Rakove po osam, izLipnice sedam, Bawice sedam, iz Gu~e {est...

Ovaj sud nije imao samilosti kada je odlu~ivao da na stre-li{ta po{aqe vi{e srodnika iz pojedinih porodica. Tako suovde zajedno usmr}eni: Risim Mari} sa sinom Jeroslavom iz Vi-rova, Sre}ko @ivanovi} sa sinom Mom~ilom iz Loznice. Zajed-no u smrt su oti{li bra}a Dragomir i Milojko Milovanovi} iz

79

Prijevora, bra}a Milija i Milisav Tomi} iz Prijevora, bra}aDobrivoje i Dragi{a [endakovi} iz Virova, bra}a \or|e i Mi-lo{ Toma{evi} iz Kowevi}a, bra}a Vladimir i Radenko Tutu-novi} iz Slatine, bra}a An|elko i Du{an Karai~i} iz ^a~ka.

Nije kod ovog suda bilo ni samilosti za Radosava Topalo-vi}a, nosioca Kara|or|eve zvezde i Albanske spomenice, ratni-ka iz Prvog svetskog rata, rodom iz Preqine. Mirne savesti usmrt su slali mladi}e koji nisu napunili ni dvadeset godina`ivota. Ubijali su ih ovde, ili su ih slali u zloglasne logore,gde su ostavqali svoje `ivote. Ina~e, od 194 borca sa ~a~anskogpodru~ja, ~ija su imena poznata, streqano je u Vojnotehni~komzavodu i Mi{ovi}a gaju u Kulinovcima wih 40 koji nisu imalini 20 godina `ivota, 79 ih je starijih od 20 a mla|e od 30 godi-na, wih 50 je bilo izme|u 30 i 40 godina, 13 od 40 do 50 godina,dva od 50 do 60 i dva starija od 60 godina. Me|u streqanim su i~etiri `enske osobe.

Po presudi ovog fa{isti~kog prekog suda ovde su na smrtosu|eni i streqani:

DRAGA^EVCI

BO[KOVI] Radenka BOGDAN, zemqorad-nik, ro|en 1906. u Virovu; borac Draga~evskog ba-taqona; kao te{ko rawenog zarobili ga ~etnici ipredali Nemcima, koji su ga streqali 7. decem-bra 1941.

JOVANOVI] @ivka VOJISLAV, zemqoradnik, ro|en1906. u Virovu; borac Draga~evskog bataqona; uhvatili ga ~etni-ci i predali Nemcima, koji su ga streqali 7. decembra 1941.

MARI] Risima JEROSLAV, mehani~ar, ro|en 1922. u Vi-rovu; borac Draga~evskog bataqona; zarobili ga ~etnici u Vi-rovu i predali Nemcima, koji su ga streqali 7. decembra 1941.

MARI] Jelesija RISIM, zemqoradnik, ro|en 1891. u Vi-rovu; borac Draga~evskog bataqona; zarobili ga ~etnici u Viro-vu i predali Nemcima, koji su ga streqali 7. decembra 1941.

80

MARI] Milivoja MILI], kroja~, ro|en1912. u Virovu; ~lan KPJ; borac Draga~evskog ba-taqona; zarobili ga ~etnici i predali Nemcima,koji su ga streqali 7. decembra 1941.

MILINKOVI] Ivka VITOMIR, zemqo-radnik, ro|en 1912. u Virovu; borac Draga~evskog bataqona; za-robili ga ~etnici i predali Nemcima, koji su ga streqali 8.decembra 1941.

NEDEQKOVI] Branislava VELIMIR, zemqoradnik, ro-|en 1922. u Virovu; borac Draga~evskog bataqona; zarobili ga ~et-nici i predali Nemcima, koji su ga streqali 7. decembra 1941.

NEDEQKOVI] Jevrema MILENKO, zemqoradnik, ro|en1910. u Virovu; borac Draga~evskog bataqona; zarobili ga ~etni-ci i predali Nemcima, koji su ga streqali 7. decembra 1941.

PAJI] @ivojina MILISAV, zidar, ro-|en 1906. u Virovu; borac Draga~evskog bataqona;zarobili ga ~etnici i predali Nemcima, koji suga streqali 7. decembra 1941.

PAJI] Dragoslava SRE]KO, zemqorad-nik, ro|en 1925. u Virovu; borac Draga~evskog ba-taqona; zarobili ga ~etnici i predali Nemcima,

koji su ga streqali 7. decembra 1941.[ENDEKOVI] Jovana DOBRIVOJE, zemqoradnik, ro|en

1905. u Virovu; borac Draga~evskog bataqona; zarobili ga ~etni-ci i predali Nemcima, koji su ga streqali 7. decembra 1941.

[ENDEKOVI] Jovana DRAGI[A, zemqoradnik, ro|en1899. u Virovu; borac Draga~evskog bataqona; zarobili ga ~etni-ci i predali Nemcima, koji su ga streqali 7. decembra 1941.

[ENDEKOVI] Ranka ILIJA, zemqoradnik, ro|en 1906.u Virovu; borac Draga~evskog bataqona; zarobili ga ~etnici ipredali Nemcima, koji su ga streqali 7. decemrba 1941.

PETROVI] Mihaila MIODRAG, {ofer,ro|en 1920. u Gora~i}ima; ~lan SKOJ-a; boracDraga~evskog bataqona; zarobili ga ~etnici uAriqu i predali Nemcima, koji su ga streqali 7.decemra 1941.

81

RADI^EVI] Radovana @IVOTA, zemqoradnik, ro|en1914. u Gorwoj Kravarici; saradnik NOP-a; uhvatili ga ~etni-ci i predali Nemcima, koji su ga streqali u decembru 1941.

BRO]I] Milisava @IVORAD, trgova~ki pomo}nik, ro-|en 1917. u Gu~i; borac Draga~evskog bataqona; zarobili ga ~et-nici i predali Nemcima, koji su ga streqali 30. decembra 1941.

BUGAR^I] Toma MILOMIR, u~enik gimnazije, ro|en1922. u Gu~i; ~lan SKOJ-a; borac Draga~evskog bataqona; radiou partizanskoj Komandi mesta u Gu~i; uhvatili ga ~etnici ipredali Nemcima, koji su ga streqali 28. decembra 1941.

DRAMLI] Radosava MILOSAV, u~enik gimnazije, ro|en1922. u Gu~i; borac Draga~evskog bataqona; uhvatili ga ~etnicii predali Nemcima, koji su ga streqali 25. decembra 1941.

RAJI] Mihaila RADOJE, opan~ar, ro|en1908. u Gu~i; borac Draga~evskog bataqona; uhva-tili ga ~etnici i predali Nemcima, koji su gastreqali 11. decembra 1941.

IVANOVI] Veqka BORISAV, zemqoradnik, ro|en 1900.u Gu~i; ~lan KPJ; borac Draga~evskog bataqona; odbornik NOOu Gu~i, zarobili ga ~etnici i predali Nemcima, koji su ga stre-qali 30. decembra 1941.

RAJI] Vasilija VOJISLAV, zemqoradnik, ro|en 1920. uGu~i; borac Draga~evskog bataqona; zarobili ga ~etnici i pre-dali Nemcima koji su ga streqali 30. decembra 1941.

VASIQEVI] Radosava RADOMIR, zemqoradnik, ro|en1921. u Dowoj Kravarici; borac Draga~evskog bataqona, zarobi-li ga ~etnici i predali Nemcima koji su ga streqali 22. decem-bra 1941.

[AUBAH Frema LEON, diplomiranipravnik, ro|en 1915. u ^rnomequ u Sloveniji, kaoizgnanik `iveo sa porodicom u Kaoni; borac-vod-nik u Draga~evskom bataqonu; zarobili ga ~etni-ci i predali Nemcima koji su ga streqali 27. de-cembra 1941.

TERZI] Vasilija DOBROSAV, radniik,ro|en 1914. u Mirosaqcima; borac Draga~evskog bataqona; zaro-

82

bili ga ~etnici i predali Nemcima koji su ga streqali 17. de-cembra 1941.

\UNISIJEVI] Slavomira SLAVKO, pekar, ro|en 1911.u Rtarima; borac Draga~evskog bataqona; uhvatili ga ~etnici ipredali Nemcima koji su ga streqali 20. januara 1942.

KOSTI] Mihaila GVOZDEN, zemqoradnik, ro|en 1910. uRtima; borac Draga~evskog bataqona; odbornik Sreskog NOO;uhvatili ga ~etnici i predali Nemcima koji su ga streqali de-cembra 1941.

STANI[I] Vasilija MILO[, kafexija,ro|en 1905. u Tijawu; borac Draga~evskog bata-qona, zarobili ga ~etnici i predali Nemcima,koji su ga streqali 20. januara 1942.

MAJSTOROVI] Nikole RADOVAN, ze-mqoradnik, ro|en 1897. u Cerovi; borac Draga-

~evskog bataqona, zarobili ga ~etnici i predali Nemcima, ko-ji su ga streqali 17. decembra 1941.

DRAGA^EVSKI ^ETNICI U SLU@BI OKUPATORA

^etnici su od po~etka prve ofanzive po~eli sara|ivatisa okupatorom. U premeta~inama i progonima rodoquba, ta sa-radwa je bila vidqiva, u drugim slu~ajevima prikrivena. Sve ve-}e akcije, usmerene protiv partizana, planirane su i izvo|enezajedni~ki, rame uz rame sa pripadnicima Nedi}eve Poqskestra`e. Nemci su davali instrukcije i smernice preko Sreskogna~elstva i komande u Gu~i. Ovi su to prenosili na ~etni-{tvo preko Miloja Mojsilovi}a, zvani~nog komandanta Jeli~-kog ~etni~kog odreda. Nemci su dr`ali sve konce u svojim ruka-ma i prividno ostajali po strani. Za mnoge gra|ane Draga~evaizdajni~ka uloga ~etnika je ostala skrivena. Milutin Janko-vi}, taj lukavi biv{i `andarmerijski lisac, posebno se ~uvaoda ga niko u toj vezi ne uo~i. A ona je, ipak, postojala. Sreskina~elnik je jo{ polovinom 1942. godine izve{tavao ministar-stvo unutra{wih poslova u okupiranom Beogradu:

„Kao {to sam napred napomenuo u srezu samo postoje od-red vojvode Mojsilovi}a i odred Sreske dr`avne stra`e. Wiho-

83

vi su odnosi korektni, a izme|u wih vlada harmonija i sagla-snost u radu“.

I stvarno. Pune dve godine pod okupacijom vladalo je je-dinstvo i izvrsna saradwa sa nedi}evcima, a preko ovih i saNemcima.

Nema~ke okupacione trupe, prema svojim slugama, odnosi-le su se na jednakom nivou. Pomagali su i dozvoqavali im slobo-du kretawa, imali ih u svojoj evidenciji. ^etni~ke ~etovo|e uDraga~evu su upozoravane:

„... Kad pojedini ~etnici i dobrovoqci napu{taju mestogde se wihov odred nalazi, moraju biti snabdeveni putnim obja-vama overenim od strane najbli`e nema~ke trupe, ili nema~kepolicijske vlasti. Sama ~etni~ka ili dobrovoqa~ka legiti-macija nije dovoqna za putovawe.

^etovo|e }e strogo voditi ra~una da nijedan ~etnik nesme nikuda putovati bez objave overene od strane nema~ke vla-sti. Naprotiv, ako neko poku{a da po|e na put bez ovakve obja-ve, bi}e uhap{en od strane nema~ke vlasti i upu}en u logor“.

Za krvave usluge u~iwene okupatoru, ~etni~ka organiza-cija u Draga~evu dobijala je od nema~ke komande za Srbiju, a pre-ko Nedi}eve vlade, nov~anu pomo}. Odre|en broj pripadnika ~et-ni~kih jedinica, onih najodanijih, na{ao se na platnim spi-skovima. U prvo vreme dosta masovno, kasnije mnogo mawe, zavi-sno od situacije. Kada je u ovom delu Srbije oru`ana borba pro-tiv okupatora oslabila i partizanske jedinice bile daleko uZapadnoj Bosni i Hercegovini, Nemci su pritvorili slavine.[tab jeli~kog ~etni~kog odreda je upozoravao svoje ~etovo|e poop{tinama i selima:

„Izve{tavate se da je ovaj odred registrovan kod vojnogodeqewa pri Predsedni{tvu Ministarskog saveta, sa brojnimstawem od 400 qudi. Prema tome ~etovo|e }e u budu}e u plat-nim spiskovima pokazivati, odnosno uvoditi polovinu qud-stva od ranije prikazivanog brojnog stawa“.

Vremenom su te veze i me|usobna saradwa po~eli da popu-{taju. Prvo me|u ~etnicima. Sve ~e{}e dolazi do sva|a i suko-ba oko podele plena. Jankovi} je postao nezaja`qiv u pogleduprisvajawa opqa~kanaog plena. Za sebe je uzimao uvek najvi{e inajvrednije. U silovawu `ena i devojaka bio je uvek prvi. Osta-li ~etnici su mogli da se i`ivqavaju tek posle svog komandan-

84

ta. To ih je vre|alo i nipoda{tavalo, nagrizalo wihovu mu{kusujetu. U potaji sve vi{e tiwa mr`wa i otpor. Hrabriji i ro-busniji se izdvajaju i stvaraju posebne grupacije. Po selimaobelodawuju nedela i nasiqa nad nedu`nim narodom {to su ih~inili pod komandom Milutina Jankovi}a.26

^etni~ki zatvori po selima Draga~eva i Gu~e postalisu prvih dana decembra 1941. godine prava mu~ili{ta za pohva-tane i zarobqene partizane i wihove porodice i simpatizere.O tome Rade Jovan~evi} u svojoj kwizi „Beli spomenik“ su zaro-bqeni borci do`ivqavali u tim zatvorima.

^ETNI^KI ZATVORI U MARKOVICI I GU^I

No} je ovladala. ^ak se ni siluete ne prepoznaju.Razgovor je vremenom zamirao, postajao sve ti{i i iski-

daniji. Pribijeni kao mi{evi, neko pre a neko kasnije, qudi suutawali u san. Milorad tako|e.

Sutradan ih rano izbudi{e. Stra`ar je ispu{tao jedno-ga po jednog napoqe, dok su ih dvojica naoru`anih ~etnika pra-tili do poqskog klozeta, koji se nalazio u uglu dvori{ta. U po-vratku su im dozvoqavali da starim loncem zahvate ki{nicuiz ~abra ispod strehe i ispquskaju se malo po licu, {to bitrebalo da li~i na umivawe. Zatvorenici su otezali i trudi-li se da {to du`e ostanu na ~istom vazduhu, gledali prema ka-piji i drumu u nadi da }e videti nekoga svoga. ^etnici su ihopet po`urivali i povremeno se izdirali. Na kraju im u starojkotarici done{e suvu hranu za doru~ak. Bilo je tu svega poma-lo: sira, hleba, par~i}a slanine, nekoliko suvih kola~a od pek-meza, uglavnom samo deo od onoga {to su sino} doneli i predaliu {tab ~lanovi wihovih porodica i srodnika. Unose}i im hra-nu, pome{anu i strpanu na jednu gomilu, sredove~ni ~etnik sezajedqivo podsmevao:

– Sti`e doru~ak, partizan~i}i moji! Stavili smo vamsve zajedno, u komun. Znamo, volite vi to, pa da vam u~inimo.

Ratko [ibinac se podi`e, uze mu kotaricu iz ruke i od-brusi:

– Mi bar znamo za{ta se borimo i protiv koga se borimo!Ne li`emo ~izme [vabama. Boqe bi bilo da ode{ ku}i, `eni podsukwu da se zavu~e{!

85

^etnik prosto pobe`e ispred bujice jetkih re~i i satreskom zalupi vrata za sobom. Podrum se ispuni bujicom gad-nih psovki i protesta na ra~un ~etnika. Zarobqeni partiza-ni su stezali pesnice i pretili u wihovom pravcu, a kasnijeizra`avali sa`aqewa prema zavedenim qudima.

Sat kasnije, u dvori{tu ispred zgrade ~etnici po~e{egalamiti vi{e nego obi~no. Ne pro|e dugo i u zatvor upade ~et-nik i pozva dvojicu da iza|u napoqe. Ne{to kasnije po~e{e iz-voditi i ostale, jednog po jednog.

Ispred zgrade, tu odmah pored visokih stepenica, re|alisu zarobqene partizane i ~vrsto ih vezivali, prvo pojedina~no,a zatim sve zajedno. ^etnik sa ufitiqenim brkovima, onaj{to se sino} nalazio na stra`i, ume{no je obavqao posao, ve-zuju}i im ruke telefonskom `icom, a onda ih spajao dugim ko-nopcem.

Ratko [ibinac se bunio:– ^ekajte, qudi! [ta ho}ete od nas?! Nismo mi lopovi i

razbojnici! Ko je naredio da nas vezujete?!– Lak{e, Ratko, lak{e! – ja sam naredio, dobacuje mu odo-

zgo sa stepenica ~etni~ki komandir Avram.– [ta ho}ete od nas?!– Da vas sprovedemo u Gu~u, ni{ta vi{e! – odgovori mu

ovaj.– Zar Nemcima?! – tr`e se Cane @icar. –Zar okupatoru

da nas predate, crna vam majka ne bila? Gde vam je srpski obraz,sram vas bilo?!

Milorad se otima, zate`e rukama i telefonska `ica seuseca u meso. Vu~e konopac u stranu i glasno vi~e:

– Dole fa{izam! Ho}u da me streqate ovde! Ne}u u nema~-ke kanxe!

– Tako je! Streqajte nas ovde, neka gleda svjet! – pridru-`uje se Cane, vi~u}i jo{ glasnije.

I ostali u horu protestvuju:– Ho}emo ~asnu smrt!– @ivela borba za slobodu! @ivela Srbija!– Dole fa{isti~ka Nema~ka!– Stidite se!Po okolnim dvori{tima otvaraju se vrata na ku}ama.

Qudi i `ene promaqaju radoznalo glave. Gledaju poznata licai ~ude se.

86

Nekoliko ~etnika oble}e okolo, guraju ih i udaraju kunda-cima, nabadaju pu{~anim cevima i nagone ih u gomilu. Odozgo savisine ~etni~ki komandir poku{ava da ih smiri:

– Qudi, smirite se! Da je do mene, ja bih vas pustio, alitakvo je nare|ewe od komande! Tu se ni{ta ne mo`e. Li~no jeMojsilovi} naredio da vas sprovedem.

– Nemcima?– Nije, nego u {tab. U Gu~i su samo nedi}evci i ~etnici.

Nemci su se vratili ponovo u ^a~ak.Zatvorenici se malo primiri{e. U stvari, nisu vi{e to-

liko glasno protestvovali, ve} poluglasno gun|ali, negodovalii psovali.

Avram je si{ao niz stepenice me|u svoje ~etnike i po~eoodre|ivati sprovodnike. Iznenada me|u wima izbi rasprava.

Milomir Davidovi}, zvani Torbak, ~etnik, ro|en u Negri-{orima, protivio se:

– Ja ne}u i gotovo!– Kako ne}e{, sunce ti bogovo?! Odbija{ nare|ewe?– Odbijam, pa {ta?!– Za ovo }u te streqati, pa da ti je sunce na ~elu! – vi-

kao je komandir.– Kur{um mi, kur{um ti, Avrame! Ni Milutinu Janko-

vi}i se nisam dao, pa ne}u ni tebi. Ja sam po{ten ~ovek, to dazna{! – uzvra}ao mu Torbak.

– Dobro, vide}emo!– Gledaj ti {ta ho}e{, ali ih ja ne}u sprovoditi i

kvit.^etnik odredi drugoga, a zatim naredi da se odmah krene. Povezani qudi lagano krenu{e prema cesti opkoqeni sa

strane ~etnicima. Uputi{e se preko sela, putem ka Gu~i, gac-kaju}i raskva{enu zemqu, odmereno i uspravno. U wihovim o~i-ma nema straha i kajawa. One iskre ponosom i prkosom.

U Gu~u su stigli kasno po podne. Grupa ovih zarobqenika,povezaih i zapetqanih telefonskom `icom i konopcima, i{laje uzdignutih glava dugom gradskom ulicom, privla~e}i pogledevaro{ana. Oni su izlazili na svoje dvori{ne kapije i pratiliih pogledima kako zami~u prema zgradi biv{eg na~elstva u ko-joj se ponovo smestila jedinica Srpske dr`avne stra`em sa-stavqena uglavnom od nekada{wih `andarma, ali sada u slu-

87

`bi nema~kog Rajha. Iza ove povorke, na pristojnom odstojawu,okupqao se ~opor varo{ke dece i i{ao za wima sve do krila sre-ske zgrade, u kojoj su se nalazile prostorije {taba Jeli~kog~etni~kog odreda „Sveti Ilija“. Ovde su zarobqenike ugonili uprostrano zatvorsko dvori{te, skriveno zgradama od pogledaradoznale svetine.

Unutra su ih sprovodnici dre{ili i raspetqavali ne ~e-kaju}i neko posebno nare|ewe. Svijali su u`ad i kablove da ihponesu ku}ama u povratku. Vladan i Gojko, dowedraga~evski~etnici, uhvati{e za rukav Milorada Mitrovi}a i izdvoji{ega u stranu. Gojko mu tada stavi ruku na kragnu kaputa izavrata i naredi:

– Skidaj kaput!– [to? – pitao ga Milorad zabezeknuto.– Svla~i!– Hladno je. Kuda }u neobu~en na ovakvoj hladno}i?– Skidaj br`e i ne `valavi! Skidaj ili }e da pukne kun-

dak po glavi!Milorad opusti ruke niz telo i ~etnik mu sam svu~e nov

kaput sa le|a. Onda mu skido{e i cokule. Ostade u tankom iz-no{enom xemperu i poderanim ~arapama na nogama. Gotovo go ibos.

^etnici zamota{e cokule u kaput i `urno se udaqi{eprema dvori{noj kapiji. Milorad se, pognute glave, opqa~kan iprenera`en, ponovo prikqu~i grupi.

Ubrzo ih podeli{e u tri grupe i rasturi{e po zatvor-skim sobama. Milorada i Vita Vulovi}a sprovedo{e u dvojku,osredwu zatvorsku prostoriju sa nekoliko sklepanih klupa od{irokih dasaka pored zida. Ne{to, ni klupe, ni le`aji. Po wi-ma su sedeli i le`ali zatvorenici. Wih desetak zarobqenihpartizanskih boraca, pozadinskih radnika i saradnika Pokre-ta. I starih i mladih. Milorad ih je gotovo sve poznavao. Di-rektno naspram ulaza je sedeo Svetislav Nedovi}, stari soci-jalista i ~lan Partije od osnivawa, organizator nove narodnevlasti u Draga~evu, po~ev od seoskih, op{tinskih, pa do Sre-skog narodnooslobodila~kog odbora. Do wega je le`ao @ivoradKova~evi}, mlad komunista i komandir voda u Draga~evskompartizanskom bataqonu. @ivorad je bio rawen i o wemu su sesvesrdno brinuli Svetislav i nepoznati ~ovek za koga je Milo-

88

rad kasnije saznao da je Jevrejin. Svetislav ga je u stvari uto-pqavao, o~inski, te{io i hrabrio, hranio i pojio, dok se okret-ni neznanko starao oko previjawa i le~ewa rane.

Ovaj Jevrejin je prisko~io i Miloradu u pomo}. Dao mu jeodmah svoje gumene kaqa~e i ogrta~ sa{iven od {atorskog kri-la, dovoqno da ga sa~uva od prvih naleta decembarskih hladno-}a. U stvari, bio je to gest koji ne dozvoqava da ~ovek poklek-ne, ve} uliva snagu za nove napore, uverewe da nikad nije sam, ni-kada napu{ten. ^oveku se tako uliva mo}, neki svojevrstan po-let, prili~no sli~an normalnosti `ivqewa i u wemu rastesmisao za prijateqstvo i qubav.

Slede}i dani su bili ispuweni stravom i u`asnim mu~e-wima. Zatvorenici su postajali ni{ta, komandir zatvora ipolicijski islednici gori od zveri. Saslu{avali su ih i tu-kli, izvodili u {etwe po zatvorskom dvori{tu i tukli, deli-li neukusni ~orbuqak za hranu i tukli, pu{tali u dvori{ninu`nik i opet tukli. Tu~eni su na svakom koraku i svakom me-stu. Svim i sva~im. Milorada Mitrovi}a je jedan od policaja-ca tukao ~eki}em po le|ima, grudima, stomaku, rukama, svuda.@ivahnog Jevrejina su polo`ili preko klupe i vre}icom peskatukli po golim tabanima, dugo i strpqivo. Posle ovoga vi{enije mogao da stane na noge. Po zatvorskoj }eliji i dvori{tuvukao se na kolenima i pomagao rukama, na koje je navla~io iz-no{ene ~arape umesto rukavica.

Svetislava Nedovi}a su nakon saslu{awa izveli u dvori-{te i na wega izru~ili pun ~abar ledene vode. Onda su ga onakomokrog vadali po dvori{tu sve dok se ode}a na wemu nije po~elalediti. Mokrog i sle|enog, kao mumiju, ugurali su u zatvorskuprostoriju o~ekuju}i da se u toku no}i smrzne.

Zatvorenici su prisko~ili u pomo}, tiho i bez buke.Svla~ili su sa premrzla ~oveka okorelu i ledenu ode}u, skidalisa sebe delove suve i tople i na wega navla~ili. Zatim su `ur-no prilazili odmerenom ritmu masa`e, onako preko ode}e, po-jav~avaju}i na taj na~in cirkulaciju krvi i telesnu toplotutela. Drugi su smrznutu ode}u stavqali izme|u svojih tela,odle|avali je i cedili, a jo{ kasnije u predve~erje i u toku no-}i ne ja isti na~in su{ili.

Svetislav se polako oporavqao od hladno}e, ali se poluu-ko~eno telo predavalo drhtavici. Nesnosna groznica se poigra-vala svakim deli}em wegovog tela, da bi ga ne{to kasnije za-

89

hvatila povi{ena temperatura. Vatru{tina ga obarala i onse opu{tao i predavao se sudbini, buncao...

Sutradan ih rano izvuko{e iz zatvorskih soba. Ne sve.Ovoga puta samo one {to su se sa oru`jem borili u Odredu. Izdvojke. Milorada, @ivorada, Kova~evi}a i Vita Vulovi}a. Izdrugih ostale. Ponovo ih u zatvorskom dvori{tu ~vrsto vezujui formiraju kolonu. Po dvojicu: @ivorada i Vita zajedno, Mi-lorada i Cana @icara, pa tako redom. U ti{ini. ^uju se samopsovke `andarma i ~etnika. Povremeno tup udarac kundaka irezak jek ponekog zarobqenika ispod naboda pu{~ane cevi podrebra.

Uskoro bi sve gotovo i tada pade komanda za pokret: pra-vac ^a~ak, Nemcima na milost i nemilost. I kolona kre}e nadug put, pe{ke, vuku}i noge po mokroj kaldrmi. Okolo ih prate`andarmi sa no`evima na pu{kama, odozgo nebo sitnom lede-nom ki{om. Qudi uvla~e glave u slabu ode}u i otuda bodu pogle-dima `andarme {to ih sprovode. Na izlasku iz varo{ice wiho-ve poglede privla~e Ov~ar i Kablar. Ta dva, nebu prinesena gru-mena zemqe, {to svoje vrhove nude oblacima na uzdarje, izazi-vaju}i u qudima ~udna ose}awa. Te dve planine su deo wih. Odro|ewa su ustajali i legali u posteqe sa wihovim kupolama uo~ima.

@ivorad Kova~evi} gazi na ~elu kolone i vu~e je napred.Ponovo ose}a bolove rana, ste`e zube, trpi i ne da se. I on dugomiluje pogledom podno`je Ov~ara tamo gde se rodio, odrastao izamom~io. Predose}a da ga vi{e ne}e videti, prikupqa posled-we atome snage i po~iwe pesmu, punu zanosa i prkosa:

„Sa Ov~ara i KablaraDevoj~ica progovara!“Zarobqenici prvo neujedna~eno, a malo kasnije slo`no,

prihvataju. Wihove glave se ponovo izvla~e i podi`u, tela us-pravqaju i korak im postaje ~vrst. Eho wihove pesme se razle-`e zatalasanim zemqi{tem. Isprepletan snop glasova grup-nog pevawa sa prizvukom prkosa i gorkoga ponosa u sebi, nagonisprovodnike na uznemirenost. U wihovim o~ima se vidi strah.27

90

QUBI]ANI

\OKI] Maksima MIODRAG, u~enik gimnazije, ro{en1921. u Be~wu; borac Qubi}kog bataqona; uhvatili ga ~etnici ipredali Nemcima, koji su ga streqali 18. decembra 1941.

BO[KOVI] Radivoja QUBI[A, vazduhoplovni oficirBVJ; ro|en 1917. u Bresnici; ~lan KPJ; komandir ~ete u Qubi}-kom bataqonu; uhvatili ga ~etnici i predali Nemcima koji suga streqali 18. decembra 1941.

TE[I] Aksentija MILORAD, zemqoradnik, ro|en 1922.u Br|anima; borac Qubi}kog bataqona, uhvatili ga ~etnici ipredali Nemcima, koji su ga streqali decembra 1941.

[EN^EVI] Milorada JANKO, zemqorad-nik, ro|en 1921. u Br|anima; borac Qubi}kog ba-taqona; uhvatili ga ~etnici i predali Nemcima,koji su ga streqali 26. decembra 1941.

TODOROVI] Vladimira Dobrivoje, ze-mqoradnik, ro|en 1892. u Vrn~anima, borac Qubi}kog bataqona,uhvatili ga ~etnici i predali Nemcima, koji su ga streqali de-cembra 1941.

VRCALOVI] Stanke DRAGOSLAV, zemqoradnik, ro|en1920. u Vidovi, `iveo u Vrn~anima; ~lan SKOJ; borac Qubi}kogbataqona; zarobili ga ~etnici i predali Nemcima, koji su ga-streqali u decembru 1941.

BLAGOJEVI] Milo{a RADOVAN, zemqo-radnik, ro|en 1912. u Gorwoj Gorevnici; boracQubi}kog bataqona; uhvatili ga ~etnici i pre-dali Nemcima, koji su ga streqali 4. januara1942.

RAKANOVI] Miloja QUBOMIR, zemqo-radnik – pesnik,ro|en 1911. u Gorwoj Gorevnici;borac Qubi}kog bataqona; uhvatili ga ~etnici ipredali Nemcima, koji su ga streqali 27. decem-bra 1941.

91

TOROMAN Obrada MILUTIN, zemqorad-nik, ro|en 1917. u Gorwoj Gorevnici; ~lan KPJ;vodnik u Prvoj ~eti Qubi}kog bataqona; uhvati-li ga ~etnici i predali Nemcima, koji su ga stre-qali25. decembra 1942.

AXEMOVI] Blagoja MIROSLAV, zemqo-radnik, ro|en 1908. u Dowoj Gorevnici; boracQubi}kog bataqona; uhvatili ga ~etnici i pre-dali Nemcima, koji su ga streqali 11. decembra1941.

PETROVI] Milana VU^I], zemqorad-nik, ro|en 1911. u Dowoj Gorevnici; ~lan KPJ;komandir ^etvrte ~ete Qubi}kog bataqona; uhva-tili ga ~etnici i predali Nemcima, koji su gastreqali 10. decembra 1941.

BOJOVI] Milana BO[KO, zemqoradnik, ro|en 1917. uDowoj Trep~i; borac Qubi}kog bataqona; uhvatili ga ~etnici ipredali Nemcima, koji su ga streqali 3. decembra 1941.

KUZMANOVI] Miqka MILISAV, zemqoradnik, ro|en1912. u Dowoj Trep~i; borac Qubi}kog bataqona; uhvatili ga~etnici i predali Nemcima, koji su ga streqali 7. decembra1941.

RADOSAVQEVI] Stanka BRANKO, zemqoradnik, ro|en1921. u Dowoj Trep~i; borac Qubi}kog bataqona; uhvatili ga~etnici i predali Nemcima, koji su ga streqali 9. decembra1941.

URO[EVI] Miqka SIMEUN – SIMO, ze-mqoradnik, ro|en 1910. u Dowoj Trep~i; ~lanKPJ; komandir Tre}e ~ete u Qubi}kom bataqo-nu; uhvatili ga ~etnici i predali Nemcima, ko-ji su ga streqali 5. decembra 1941.

@IVANI] Du{ana KONSTANTIN, rad-nik, ro|en 1919. u Kowevi}ima; borac Qubi}kog bataqona; uhva-

92

tili ga ~etnici i predali Nemcima, koji su ga streqali 22. de-cembra 1941.

TOMA[EVI] Dragutina \OR\E, radio-mehani~ar, ro|en 1919. u Kowevi}ima; ~lan KPJ;intendant ^a~anskog NOP odreda; uhvatili ga~etnici i predali Nemcima, koji su ga streqali22. decembra 1941.

TOMA[EVI] Dragutina MILO[, rad-nik, ro|en 1903. u Kowevi}ima; u oktobru i no-

vembru 1941. radio u Fabrici hartije za potrebe NOP-a; uhvati-li ga ~etnici i predali Nemcima, koji su ga streqali 8. decem-bra 1941.

DABOVI] Petka MIODRAG, stolar, ro|en1912. u Qubi}u; borac Qubi}kog bataqona; uhva-tili ga ~etnici i predali Nemcima, koji su gastreqali 4. decembra 1941.

KOVA^EVI] Dragoquba DRAGOSLAV-KU-DRO, pekar, ro|en 1920. u Teo~inu, `iveo u Qubi}u; borac Qu-bi}kog bataqona; uhvatili ga ~etnici i predali Nemcima, kojisu ga streqali 26. decembra 1942.

KOVA^EVI] Vasilija SREDOJE, slu`be-nik, ro|en 1920. u Qubi}u; ~lan KPJ; borac Qu-bi}kog bataqona; uhvatili ga nedi}evci i preda-li Nemcima, koji su ga streqali 13. decembra1941.

SREDOJE Kova~evi} – SERDAR, borac Dru-ge ~ete Qubi}kog bataqona pripadao je genera-ciji ~a~anskih gimnazijalaca koja je svoje `ivo-

te podredila oru`anom ustanku. Okupacija zemqe zatekla gakao ~lana partijske }elije u Kolskoj radionici u Qubi}u. Pozadatku Partije radio je na prikupqawu oru`ja i na upu}iva-wu omladinaca u prve ustani~ke desetine i ~ete.

Kada su ga Nemci jedne hladne decembarske no}i, obasja-nom mese~inom, izveli sa grupom omladinaca na streqawe, ti-{inu na poqani ispresecanom rakama, ispunila je melodi~napesma iz grla mladi}a, komuniste, koji je prkosio smrti:

93

„Sred pu{aka, bajoneta,stra`e oko nas.Tako kre}e na{a ~etakroz bile}ki kraj“!

Pesma je prekidana udarcima kundaka. Re~i su se gubile odtupih udaraca samo za trenutak, da bi se opet nadovezale iprelile u setne stihove:

„Oj Moravo, moje selo ravno...“Ispevane stihove prihvatala je kolona osu|enika, opra-

{taju}i se wima od ro|ene Morave, ~iji su zadwi minuti posve-}eni plodnoj dolini voqene rodne grude.

-To je Sredoje! – prenosili su {apatom zatvorenici sa ko-jima se tek oprostio, bodre}i ih da istraju do zadweg otkuca-ja srca. A onda je odjeknuo pluton. Posle toga se sve uti{a. Alije ta ti{ina unosila nov nemir u du{e stanovnika grada naMoravi, ~ije je korito u ove ratne dane ~esto bilo krvavo.

Na dan 13. decembra 1941. godine ugasio se `ivot jednemladosti. To je cena kojom je pla}ena voqena sloboda.28

MACANOVI] Tihomira SREDOJE, stolar,ro|en 1914. u Qubi}u; ~lan KPJ; borac Qubi}kogbataqona; uhvatili ga ~etnici i predali Nemci-ma, koji su ga streqali 2. januara 1942.

MILOSAVQEVI] Branka RATOMIR-RA-DE GREBI], potkiva~, ro|en 1913. u Qubi}u; ku-rir u partizanskoj Komandi mesta u ^a~ku; uhva-tili ga ~etnici i predali Nemcima, koji su gastreqali 23. decembra 1941.

MLADENOVI] Mihaila @IVOTA, rad-nik, ro|en 1903. u Qubi}u, ~lan KPJ; borac Qu-

bi}kog bataqona; zarobili ga ~etnici i predali Nemcima, kojisu ga streqali 12. decembra 1941.

PETROVI] Jerotija QUBISAV, stolar, ro|en 1919. uQubi}u; borac Qubi}kog bataqona; zarobili ga ~etnici i pre-dali Nemcima, koji su ga streqali 22. decembra 1941.

POPOVI] Petra DOBRIVOJE, u~enik gimnazije, ro|en1923. u Mladenovcu, `iveo u Qubi}u; borac Qubi}kog bataqona;

94

zarobili ga ~etnici i predali Nemcima, koji su ga streqali 22.decembra 1941.

BO@OVI] Save DRAGOSLAV, zemqoradnik, ro|en 1914. uPreqini; borac seoske partizanske milicije; zarobili ga ~et-nici i predali Nemcima, koji su ga streqali 11. decembra 1941.

BOJOVI] Miqka DRAGOSLAV-DRAGAN,zemqoradnik, ro|en 1915. u Preqini; ~lan KPJod 1937; jedan od organizatora ustanka u qubi}-kom kraju; komandir sreske partizanske milici-je i komandant mesta u Preqini; uhvatili ga ~et-nici u Gorwoj Gorevnici i predali Nemcima ko-ji su ga streqali 27. decembra 1941.

PISMA DRAGANA BOJOVI]A

26. decembar 1941.^a~ak

Milunka!Kada bude{ ~itala ove redove mene vi{e ne}e biti me|u

`ivima. [ta }e{ mo`da je ta sudbina tako htela a mo`da iqudi tako napravili a to je verovatnije. Nije mi `ao {toumirem [jer] znam da sam radio za dobro ~ove~anstva jer sam biopo{ten kroz ceo `ivot i kao takav umirem nemoj tu`iti ikukati, ve} ulo`i sve sile i napore da Mla|ena spasite jer onnije ni{ta kriv, nek bar on ostane. A sa moje strane ako se pu-sti savet mu je da se dobro ~uva i neka je kod ku}e.

Do pobede jer }e ona zaista do}i.Nemojte praviti nikakve gluposti oko podu{ja, jer to

nema ko ni da uradi vidi obi|i matorog pa sad {ta }e{ mu ta-ko mu je osu|eno da `ivi, mo`da i on sam tome nije (kriv) jaznam da ga svi iskori{}avaju ali neka to rade ne}e se asnitiod toga. Pozdravi sve na{e Milomira (Milo{a) Radojku, i sveostale moje prijateqe a neprijateqe sa`aqavam zato {to subedni.

Mnogo te voli brat.

26. H££ 1941 god.

Tata!Pi{em ti nekoliko ~asova pred smrt, {ta }e{ tako je

moralo biti. Vidi te Mla|a po svaku cenu pustite ako to ne

95

u~inite ve} se i on streqa. Imawe koje ti ima{ uradi po svo-joj voqi. Ali jedno te savetujem da ga ostavi{ Zdravkovoj deciMici i Miqci jer ve}ih prijateqa ne}e{ imati od wih a onisu i do sada to dokazali. Oni }e te oprati okupati umijesitiitd. to je moj savet a ti kako ho}e{ i ovo ti pi{em pri ~istojsavesti.

Qubi ti ruku sin Dragan.29

IRI@ANIN Mijaila NIKOLA, zemqoradnik, ro|en1911. u Preqini; borac seoske partizanske milicije; borac Qu-bi}kog bataqona; zarobili ga ~etnici i predali Nemcima, kojisu ga streqali 11. decembra 1941.

JOVANOVI] Milosava @IVOTA, zemqoradnik, ro|en1920. u Preqini; borac Qubi}kog bataqona; borac Qubi}kog ba-taqona; uhvatili ga ~etnici i predali Nemcima, koji su gastreqali 11. decembra 1941.

JOVANOVI] Budimira MILORAD, zemqoradnik, ro|en1909. u Preqini; borac seoske partizanske milicije; uhvatiliga ~etnici i predali Nemcima, koji su ga streqali 11. decembra1941.

JOVA[EVI] Velimira \OR\E, zemqoradnik, ro|en1903. u Preqini; borac seoske partizanske milicije; uhvatiliga ~etnici i predali Nemcima, koji su ga streqali 11. decembra1941.

JOVA[EVI] Dragi{e MILUN, zemqoradnik, ro|en1912. u Preqini; borac Qubi}kog bataqona; uhvatili ga ~etni-ci i predali Nemcima, koji su ga streqali ^a~ku 11. decembra1941.

JOVA[EVI] Milutina MLADEN, stolar, ro|en 1917. uPreqini; borac seoske partizanske milicije; uhvatili ga ~et-nici i predali Nemcima, koji su ga streqali 11. decembra 1941.

KALU\EROVI] Nedeqka ALEKSIJE, ze-mqoradni, ro|en 1913. u Preqini; ~lan KPJ; de-setar u Petoj ~eti Qubi}kog bataqona; uhvatiliga ~etnici i predali Nemcima, koji su ga streqa-li 11. decembra 1941.

MANOJLOVI] Stevana GAVRILO, stolar, ro|en 1921. uPo`egi (U`i~koj), `iveo u Preqini; borac Qubi}kog bataqo-

96

na; uhvatili ga ~etnici i predali Nemcima, koji su ga streqa-li 11. decembra 1941.

MARJANOVI] Sava RADO[, radiomeha-ni~ar, ro|en 1917. u Preqini; ~lan KPJ; boracQubi}kog bataqona; uhvatili ga ~etnici i pre-dali Nemcima, koji su ga streqali 11. decembra1941.

MIJAILOVI] Vladimira MILOSAV, zemqoradnik, ro-|en 1923. u Preqini; borac Qubi}kog bataqona; uhvatili ga~etnici i predali Nemcima, koji su ga streqali 11. decembra1941.

MILI]EVI] Miladina MILI], zemqoradnik, ro|en1903. u Preqini; borac seoske partizanske milicije; uhvatiliga ~etnici i predali Nemcima, koji su ga streqali 11. decembra1941.

PE^ENKOVI] Bo`a VOJIMIR, zemqoradnik, ro|en1911. u Preqini; borac Qubi}kog bataqona; uhvatili ga ~etni-ci i predali Nemcima, koji su ga streqali ^a~ku 11. decembra1941.

RADOJEVI] Qubormira MILIVOJE, zemqoradnik, ro-|en 1902. u Preqini; borac seoske partizanske milicije; uhva-tili ga ~etnici i predali Nemcima, koji su ga streqali 11. de-cembra 1941.

RISTOVI] Sava MILUTIN-LUNE, zemqoradnik, ro|en1914. u Preqini; borac Qubi}kog bataqona; uhvatili ga ~etni-ci i predali Nemcima, koji su ga streqali kod VTZ u ^a~ku 11.decembra 1941.

SLAVKOVI] Bo`a MILORAD, zemqoradnik, ro|en 1910.u Preqini; borac seoske partizanske milicije; uhvatili ga ~et-nici i predali Nemcima, koji su ga streqali 11. decembra 1941.

TANASKOVI] Sretena VELIMIR, blagajnik op{tine,ro|en 1897. u Preqini; ~lan NOO; uhvatili ga ~etnici i preda-li Nemcima, koji su ga streqali 11. decembra 1941.

TOMA[EVI] Milana RADOSAV, zemqoradnik, ro|en1910. u Preqini; borac seoske milicije; uhvatili ga ~etnici ipredali Nemcima, koji su ga streqali 11. decembra 1941.

97

TOPALOVI] Pavla ILIJA, zemqoradnik, ro|en 1924. uPreqini; borac Qubi}kog bataqona; uhvatili ga ~etnici i pre-dali Nemcima, koji su ga streqali 11. decembra 1941.

TOPALOVI] Vladimira MLADEN, stolar, ro|en 1903. uPreqini; borac seoske partizanske milicije; uhvatili ga ~et-nici i predali Nemcima koji su ga streqali 11. decembra 1941.

TOPALOVI] Lazara RADOSAV, zemqorad-nik, ro|en 1885. u Preqini; nosilac Albanskespomenice i Kara|or|eve zvezde; partizanski mo-bilni oficir; uhvatili ga ~etnici i predaliNemcima, koji su ga streqali 16. decembra 1941.

NEKA VIDE DA SU UBILI ^OVEKA

^i~a Radosava Topalovi}a iz Preqine, okupacija zemqe1941. godine zatekla je u ~inu rezervnog majora. Stari ratnikpro{ao je slobodarske borbe od 1912. do pred kraj pobedonosne1918. godine. Za juna{tvo i ume{nost u komandovawu jedini-com, u istorijskoj cerskoj bici mladi oficir odlikovan je naj-ve}im odlikovawem – Kara|or|evom zvezdom s ma~evima. Potomje zemqom zavladala pusto{. Me|u mnogima koji su se po odluciSrpske Vrhovne komande verali po gudurama podnose}i albanskugolgotu bio je i Topalovi}. Glad i nesanica, slaba odevenost iiscrpenost, koju su donosili danono}ni usiqeni mar{evi – sa-mo su razbuktali slobodarsko srce u grudima mladog ratnika.Kada su u brojnim juri{ima, podr`avanim artiqerijskom kano-nadom, srpska i savezni~ka francuska vojska otvorile bre`u nasolunskom frontu, Topalovi} je sa vojskom oslobodilaca krajem1918. godine, stigao u rodno selo u ~inu rezervnog kapetana ££klase, a na grudima mu se, pored drugih, presijavale i dve Kara-|or|eve zvezde s ma~evima...

Radikale je podr`avala monarhija, pa je stoga bilo te-{ko s wima iza}i na kraj. U selu je nastalo kome{awe. Radika-li na svoju listu za predsednika op{tine izabra{e avgusta1923. godine Jaroslava Rakovi}a, a demokrate Radosava. Na iz-borima pobedi{e demokrati sa 13 glasova vi{e.

Kao predsednik op{tine, ratnik se potvrdio svojom ~e-stito{}u. Wemu vlast nije „udarila u glavu“. Brinuo se o si-rotiwi prevazila`e}i sitne politi~ke strasti...

98

Na javnim skupovima smogao je snage da u svojim govorima`estoko napada politiku Kara|or|evi}a:

– Mi se nismo, u zadwim ratovima, borili za ovakvu Jugo-slaviju... Nadali smo se da }e u novoj domovini svakom po{tenom~oveku biti zagarantovana puna sloboda... Ovim {to se danas~ini sa narodom, iznevereni su ideali, za koje je toliko `rta-va palo i krvi proliveno.

Najve}u ozloje|enost i razo~arewe do`iveo je u vreme dik-tature generala Petra @ivkovi}a...

Kada su, posle aprilskog sloma 1941. godine, Nemci pono-vo okupirali zemqu, na ~elu starog ratnika pojavila se novabora. U ku}i je imao dva vojnika. Ubrzo je izbio ustanak. Jednogdana ustani~ke rane jeseni sinovi Milenko i Milija obrati-{e se ocu:

– Oco, mi odlu~ismo da stupimo u partizane.– Neka vam je sa sre}om, sinovi moji!Ne{to kasnije, krajem septembra, u ku}u banu{e ~etni~-

ki oficiri Predrag Rakovi} i radi{a ^ekovi}.– Mi navratili do tebe, ~ika Radosave, da malo porazgo-

varamo – oglasi se Rakovi}.– A kojim dobrom? – upita doma}in, iako je predose}ao wi-

hove namere.– Ti si stari ratnik. Borio se pod komandom dede na{eg

mladog kraqa, koji sada iz Londona rukovodi borbom svoje vojskeu otaxbini...

Ne mogav{i da se strpi, doma}in upade u re~:– Wegov deda je delio zlo i dobro sa svojim vojnicima, a ni-

je kao unuk mu sklawao zadwicu u inostranstvo, prepu{taju}inarod samom sebi...

– Druga su sad vremena, ~ika Radosave. Mi znamo za tvojezasluge u pro{lom ratu, pa ti iz po{tovawa nudimo da bude{predstavnik na{e ravnogorske vlasti – poku{avao je ^ekovi}da pokoleba sagovornika.

– Vi, gospodo, znate da su mi sinovi u partizanima. Ja ne`elim da se odvajam od svoje dece. Zato sam odlu~io da pripad-nem wima i pokretu za koji su se oni opredelili...

Videv{i da im ne vredi uzalud gubiti vreme, oficiri odo-{e, upozoravaju}i doma}ina na posledice zbog ga`ewa vojni~kei oficirske zakletve...

99

Krajem novembra 1941. godine razbijena je vojska oslobodi-laca. To starog ratnika nije obeshrabrilo. ^esto je, bodre}iprijateqe, govorio:

– I mi smo u pro{lom ratu odstupali preko Albanije, pasmo, opet, uz pomo} saveznika pokorili [vabe...

Jednog dana, po~etkom decembra, Nemci upado{e u ku}uRadenka Topalovi}a.

– Jesi li ti Radosav Topalovi}? – pitao je Nemac na srp-skom jeziku.

– Ja sam Radenko Topalovi}, a ne Radosav.– Gde je Radosav?– Eno ga kod ku}e.Istog dana uhapsi{e Radosava, sa sinom Milenkom i

sprovedo{e u seoski zatvor. Na intervenciju Leksa Jova{evi-}a, ranijeg politi~kog rivala, a sada okupatorskog sluge, oboji-cu predado{e prekom vojnom sudu koji je sudio partizanskim za-tvorenicima u prostorijama Vojno-tehni~kog zavoda u ^a~ku.Me|u stotinama zato~enika koji su ~ekali na red da im se iz-rekne presuda, svojom sedom kosom, poodmaklim godinama i nepo-sredno{}u s kojom je uspostavqao kontakte, isticala se ovastarina, plene}i izmu~ene du{e nesre}nika. Za dugih hladnihzimskih no}i, ispuwenih reskim {tektawem mitraqeskih ra-fala, kojima su no{eni wihovi na smrt osu|eni saborci, stariratnik govorio je pripoveda~kim darom o prelasku srpske vojskepreko Albanije, proboju Solunskog fronta i oslobo|ewu i ujedi-wewu Jugoslavije.

Svojom hladnokrvno{}u, vedrinom duha i verom u osvitslobode, pokazivao je da se ne pla{i ni suda, ni smrti...

Na prvom su|ewu, zato {to im ne re~e svoje funkcije upartizanima, a i zbog godina bi pu{ten na slobodu. Na wegovunesre}u, prolaze}i pored crkvene porte susrete se sa rezervnimmajorom Milisavom Bojovi}em-Gli{i}em, koji beja{e u pratwidvojice ~etnika.

– Radosave, gde si to ti krenuo? – pitao je major.– Ja po{ao ku}i.– A ko te je pustio?– Pustio me preki sud.– Jedan od nas dvojice `iv iz ^a~ka ne}e iza}i, da zna{!

– pretio je Milisav.

100

Ubrzo ga je kod kafane „Moravica“ sUstigla ~etni~kapaTrola i privela prekom sudu. Izre~ena mu je smrtna presuda...

Na{av{i se u grupi C, koju su sa~iwavali na smrt osu|e-ni, on je opet zablistao svom snagom jarke svetlosti koja jetako sna`no izbijala iz wegovog {irokog srca slobodarskog.Iza `i~ane ograde obra}ao se re~ima nadahnu}a:

– Nas }e streqati, ali sunce slobode }e, ipak, jednog da-na, kao i ranije {to je bivalo, zasijati na{om domovinom...

Do{ao je kobni 16. defembar 1941. godine, kada ga, u prepo-dnevnim ~asovima, sa grupom osu|enika, izvedo{e na smrtnustazu.

Koji ~as ranije, be{e se obrijao. Presvukao novu belu ko-{uqu. Stavio {ajka~u na glavu. Nekoliko puta se pogledao naogledalo, doteruju}i se kako bi {to boqe izgledao.

– [ta se, ~i~a, toliko doteruje{ kad zna{ {ta nasuskoro o~ekuje? – pitao je jedan omladinac.

– Neka, sinko, vide Nemci da su ubili ~oveka – hladnokrv-no odgovori starina.

Na ~elu kolone, vezan telefonskom `icom uz svoga kom-{iju Velimira Tanaskovi}a, gazio je ~vrstim vojni~kim kora-kom, uzdignute glave i ponosnog pogleda.

Wegovo gordo dr`awe pred neprijateqem i juna~ka smrtostavili su sna`an utisak na mnoge koji su narednih dana od-vo|eni na streqawe.

Pre samrtnog plutona, kolonom se zaori{e re~i setne me-lodije:

„Zbogom, mila domovino,zbogom rode moj,za te samo i slobodu,dadoh `ivot svoj...“Tako je u 73. godini prestalo da kuca slobodarsko srce Ra-

dosava Topalovi}a, rezervnog majora i nosioca 12 ratnih odli-kovawa.29/a

ANDRI] Radivoja DOBRIVOJE, zemqoradnik, ro|en1920. u Prijevoru; borac Qubi}kog bataqona; uhvatili ga ~etni-ci i predali Nemcima, koji su ga streqali 28. decembra 1941.

IGWATOVI] Radosava VOJKO, zemqoradnik, ro|en 1911.u Prijevoru; borac Qubi}kog bataqona; uhvatili ga ~etnici ipredali Nemcima, koji su ga streqali 28. decembra 1941.

101

IGWATOVI] Qubisava DU[AN, zemqoradnik, ro|en1906. u Prijevoru; borac Qubi}kog bataqona; uhvatili ga ~etni-ci i predali Nemcima, koji su streqali 28. decembra 1941.

MILOVANOVI] Gligorija DRAGOMIR, u~iteq, ro|en1921. u Prijevoru; ~lan KPJ; organizator ustanka u ~a~anskomkraju; borac Qubi}kog bataqona; uhvatili ga ~etnici i preda-li Nemcima, koji su ga streqali 28. decembra 1941.

MILOVANOVI] Gligorija MILOJKO, zemqoradnik, ro-|en 1922. u Prijevoru; ~lan SKOJ-a; borac Qubi}kog bataqona;uhvatili ga ~etnici i predali Nemcima, koji su ga streqali 28.decembra 1941.

RANKOVI] Vojina @IVOJIN, kroja~, ro|en 1919. u Pri-jevoru; borac Qubi}kog bataqona; uhvatili ga ~etnici i preda-li Nemcima, koji su ga streqali 28. decembra 1941.

TOMI] Milana MILIJA, rudarski rad-nik, ro|en 1919. u Prijevoru; borac Qubi}kog ba-taqona; uhvatili ga ~etnici i predali Nemcima,koji su ga streqali 28. decembra 1941.

TOMI] Milana MILISAV, zemqoradnik,ro|en 1921. u Prijevoru; ~lan SKOJ-a, desetarQubi}kog bataqona; uhvatili ga ~etnici i pre-dali Nemcima, koji su ga streqali 28. decembra1941.

TOMI] Qubisava JOVAN, zemqoradnik,ro|en 1903. u Prijevoru; borac Qubi}kog bataqona; uhvatili ga~etnici i predali Nemcima, koji su ga streqali 28. decembra1941.

BOJOVI]-TRNINI] Matije \UR\E-\U-KA, zemqoradnik, ro|en 1921. u Prislonici; bo-rac Qubi}kog bataqona; uhvatili ga ~etnici ipredali Nemcima, koji su ga streqali u decembru1941.

JOVANOVI] Milete MILAN, zemqorad-nik, ro|en 1921. u Prislonici; borac Qubi}kog bataqona; uhva-

102

tili ga ~etnici i predali Nemcima, koji su ga streqali u de-cembru 1941.

NIKOLI] Radosava RADI[A, zemqoradnik, ro|en 1917.u Prislonici; vodnik u Petoj ~eti; Qubi}kog bataqona; uhvati-li ga ~etnici i predali Nemcima, koji su ga streqali u decem-bru 1941.

RADOVANOVI] Teodosija QUBI[A, ze-mqoradnik, ro|en 1923. u Prislonici; borac Qu-bi}kog bataqona; uhvatili ga ~etnici i predaliNemcima, koji su ga streqali 22. decembra 1941.

RAKI]EVI] Dragoslava RANISLAV, ze-mqoradnik, ro|en 1923. u Prislonici; borac Qu-bi}kog bataqona; uhvatili ga ~etnici i predaliNemcima, koji su ga streqali u decembru 1941.

JOVANOVI] Qubomira BOGI], zemqo-radnik, ro|en 1913. u Rakovi; borac Qubi}kog ba-taqona; uhvatili ga ~etnici i predali Nemcima,koji su ga streqali 12. decembra 1941.

KRUPE@ Milovana BO@IDAR, zemqorad-nik, ro|en 1910. u Rakovi; ~lan NOO; borac Qu-bi}kog bataqona; zarobili ga ~etnici i predaliNemcima, koji su ga streqali 16. decembra 1941.

HRABROST MAJKE DRAGINE

Bila je Maja – Dragina, hrabra, ponosita i dostojanstve-na do kraja `ivota. Sva zlostavqawa i maltretirawa odstrane Nemaca, policije i ~etnika podnela je bez roptawa.Sa-mo jednom je smola snage i, kao majka, molila popa Buli}a, kojije tada bio sa Nemcima i ~etnicima u poznatom prekom sudu u

103

^a~ku, da po{tedi `ivot wenom sinuBo`u koga su na prevaru zarobili ~et-nici i predali Nemcima. Izdr`ala je,zaprepa{}ena, odgovor popa Buli}a, daprema svima koji su protiv nemaca ne-}e imati milosti pa ni prema wenomsinu, i zakqu~io: „dajem ti re~ – stre-qa}emo ti sina.“ Posle nekoliko danamajka je saznala da je pop Buli} ispu-nio svoje pretwe i svoju datu re~, i daje wen sin Bo`o streqan kod Vojnog za-voda u ^a~ku. Od tada, majka Draginanije vi{e i{la u crkvu, niti je vero-vala popovima. Izme|u ostalog, osta-vila je amanet da je, kad umre, sahranebez sve{tenika.

Drugi put, kada su joj ~etniciuhvatili sina @ivka i zatvorila ga u {talu \uraki}a u Qu-bi}u osudiv{i ga, kako su oni rekli, na smrt strugawem, otacMilovan je oti{ao u Qubi} da moli ~etnike da mu oslobode si-na, ali su oni i wega zadr`ali u zatvoru. Onda se majka obrati-la ~etni~kom stare{ini sa molbom da joj oslobodi sina i mu-`a. Taj ~etni~ki stare{ina predlo`io je majci Dragini nekuvrstu trampe, to jest da }e pustiti wenig mu`a i sina @iv-ka pod uslovom da u zamenu za wih majka dovede poznatog komu-nistu sina Slavka. U me|uvremenu, jedna partizanska jedinicarazbila je ~etnike na Qubi}u i tako oslobodila zarobqenike.

Koliko sam puta, no}u, ~uo majku Draginu kako tiho, go-tovo {apatom, doziva izginule sinove, i to redom svu ~etvori-cu: „Bo`o, Slavko, @ivko, Mili}u, sinovi moji, hrano moja“. Paonda kao da pojedina~no razgovara sa svakim od wih.

„Bo`o, sine moj, ku}a moja, rano si se uozbiqio. Rano si po-~eo da brine{ o ku}i, o svima nama. Ubi{e me du{mani a da tenije o`enila majka. Molila sam popa Buli}a, umesto svadbe, date bar sahranimo k’o ~oveka. Ni to mi nije dozvilio. Krvnik,pop antihrist, zemqa mu kosti isturila dabogda.“

„Slavko, slavo moja. Prkosu i ponosu, majke i cele porodi-ce, sad kad si zavr{io sve {kole i studije, umesto da stvara{porodicu i brine{ o majci i sebi, morao si da se bori{ za svoj`iovot i `ivot drugih qudi. Umesto da kao majka pripremamsvadbu za tvoju `enidbu, ja se raspitujem gde si poginuo. Oti-

104

Krupe` Dragina

{ao si, sine, sa ovog sveta, a da ni majka ne zna ni gde ti kostiostado{e.“

„Sine @ivko, uzdanico moja, pogibe, sine, a da nisi sti-gao ni da se poigra{ sa svojim malim sinom batom. ostade tisin siro~e a da nije ni zapamtio tvoj lik.“

„Mili}u, mili sine, dete moje, kome si ti smetao, pa zarje i tebe, tako malog de~aka, neko mogao da ubije. ka`u mi da sipoginuo negde u bosni, ali niko ta~no ne zna, ili zna a ne}e daka`e mesto gde po~iva{, da te majka obi|e.“

„Ne bojte se, deco moja, ne}u javno plakati i kukati. Ne-}u dozvoliti du{manima da likuju. Razgovara}u sa vama ovakotajno no}u. Bi}u hrabra, osta}u va{a majka.“

I ostala je Maja – Dragina hrabra, ponosita i dostojan-stvena do kraja `ivota.

@eleo bih da ka`em da sam ove re~i koje je izgovorila maj-ka Maja, no}u, dok su ostali spavali, zapamtio i nosim u sebi~itavog `ivota. Sada, kada sam ih stavio na papir, ose}am veli-ko olak{awe i rastere}ewe, jer to nije vi{e samo moja tajna,ose}am da sam to preneo i na druge.

Dirqiv je bio odgovor Maje – Dragine kada su je qudi izSaveza boraca ube|ivali da treba da podnese molbu za dobijaweporodi~ne penzije, tj. invalidnine, za izginule sinove. Odbilaje to rekav{i da wena deca nisu ginula da bi ona to kasnije na-pla}ivala. To se ne mo`e nikada i ni~im platiti i naplatiti.

Umrla je tiho, kao {to je – `ivela, 25. februara 1975. go-dine.

KRUPE@ Zdravka @IVOTA, zemqoradnik,ro|en 1917. u Rakovi; borac Qubi}kog bataqona;zarobili ga ~etnici kod Ivawice i predali Nem-cima, koji su ga streqali 16. decembra 1941.

RISTANOVI] Vidosava BRANISLAV, ze-mqoradnik, ro|en 1922. u Rakovi; borac Qubi}-kog bataqona; zarobili ga ~etnici kod Ivawicei predali Nemcima, koji su ga streqali kod VTZu ^a~ku 16. decembra 1941.

105

RISTANOVI] Petra VOJISLAV, zemqo-radnik, ro|en 1898. u Rakovi; borac Qubi}kog ba-taqona; uhvatili ga ~etnici i predali Nemcima,koji su ga obesili u zatvoru u ^a~ku u decembru1941.

RISTANOVI] Vojislava MILUTIN, ze-mqoradnik, ro|en 1921. u Rakovi; borac Qubi}-kog bataqona; zarobili ga ~etnici u Parmencu ipredali Nemcima, koji su ga streqali 16. decem-bra 1941.

^ARAPI] Miloja RADIVOJE, poqopri-vredni tehni~ar, ro|en 1918. u Rakovi; ~lanSKOJ-a; borac Qubi}kog bataqona; uhvatili ga~etnici i predali Nemcima, koji su ga streqali28. decembra 1941.

^ARAPI] Todora MIHAILO, zemqoradnik, ro|en 1910.u Rakovi; borac Qubi}kog bataqona; uhvatili ga ~etnici i pre-dali Nemcima, koji su ga streqali 26. decembra 1941.

SR\I] Pantelije MILUTIN, zemqoradnik, ro|en 1917.u Ro{cima; borac Qubi}kog bataqona; uhvatili ga ~etnici ipredali Nemcima, koji su ga streqali u decembru 1941.

DOMANOVI] ^edomira SRE]KO, zemqoradnik, ro|en1923. u Sokoli}ima; borac Qubi}kog bataqona; uhvatili ga ~et-nici i predali Nemcima, koji su ga streqali u decembru 1941.

NEDI] Petra MILAN, zemqoradnik, ro|en 1878. u Trbu-{anima; saradnik NOP-a; uhvatili ga ~etnici i predali Nem-cima, koji su ga streqali decembra 1941.

SAVI] Du{ana LEPOSAVA – LEPA, doma-}ica, ro|ena 1924. u Trbu{anima; ~lan SKOJ-a;radila sa omladinom i pru`ala pomo} NOP-u;uhvatili ga ~etnici i predali Nemcima, koji suje streqali 27. decembra 1941.

106

UZALUD GUBITE VREME

Jednog prohladnog decembarskog dana u sredi{te ~etni~-ke stra`e ~etnik Radoslav Jovanovi}, s pu{kom na gotovs,privede jednu devojku. Vunene ~arape i pocepani opanci, a naglavi bela marama, dok su debeli vuneni xemper i tkana sukwa{titili telo od mraza.

Prozebla i umorna, pomodrela u licu, dugo }uta{e u sobikomandira stra`e. Kratkom razgovoru, koji je prethodio sa-slu{awu, kao da nije pridavala neki zna~aj.

– Evo jedne crvene ptice – umesto raporta po`uri da sa-op{ti stra`ar.

Milovan Pavlovi}, komandir stra`e, i Velibor Stame-ni} uzalud su poku{avali da u toku isle|ivawa je navedu nastranputicu.

– Leposava, budi pametna – pa }e se sve dobro zavr{iti –po~e blagim tonom Milovan.

– Nije potrebno da me vi u~ite pameti! – odbrusi Lepo-sava.

– Ako nam ka`e{ {ta te budemo pitali, pusti}emo teku}i.

– Uzalud, gubite vreme. Ni{ta vam ne}u re}i.– Ako progovori{, vrati}emo te majci.– Nemojte se vi o tome starati.– Gde su se povukli partizani?– To je na{a stvar.– Ako se pokaje{ zbog odlaska u partizane, bi}e{ slobodna.– Nema te sile koja bi me naterala da skrenem s puta ko-

jim sam po{la.– [ta bi radila, ako bismo te pustili ku}i?– Ponovo bih oti{la u partizane.– Pa {ta onda da radimo sa tobom?– Vi ste me zarobili, pa ~inite {ta ho}ete.– Ako te ubijemo?– Nije va`no. Sigurno je da nas sve ne mo`ete uni{titi.Kad vide da je daqa istraga besmislena, komandir odlu~i

da je sa grupom partizana preda Nemcima, prekom vojnom sudu uVojnotehni~kom zavodu u ^a~ku...

U toku dana dok je bila u seoskom zatvoru, Leposava je ne-prekidno pevala borbene pesme. Svim srcem se unosila u pesmu.

107

„Partizan sam, tim se di~im,To ne mo`e biti svak.Umrijeti za slobodu,Mo`e samo div junak...“

Za vreme dok je pevala nije se obazirala oko sebe. Pogled jeusmerila negde daleko. Neodre|eno. Iz we je izbijala neka ~udnai neodre|ena snaga. Kao da je u mislima nalazila u koloni sasvojim „Grebi}ima“.

Po{to je sprovedena u ^a~ak, dugo su kasnije ~etnici po-miwali wene re~i i weno dr`awe. Sigurnost wenu i odlu~nost,koja im je ulivala strah, nesigurnost u ispravnost ~etni~kogputa.

I pred qoti}evcima u ^a~ku, pevala je Leposava, saistim zanosom i `arom. Zvu~ale su wene re~i kao himna:

„Crven je Istok i Zapad,Crven je Sever i Jug,Koraci tutwe u napad,Napred! uz druga je drug!...“

Nekoliko dana je pro{lo, dok je Leposava do{la na red zasaslu{awe. Za sve to vreme bodrila je zatvorenike, hrabrila ihi ulivala samopouzdawe.

– Ne bojte se, drugovi! Na{i su oslobodili Sanxak. Najva-`nije je ne klonuti duhom...

Jednog jutra u zatvorsku }eliju upade stra`ar. Po~e pro-zivati. U spisku, iz kojeg je vr{en proziv, nalazilo se samo jed-no `ensko ime: Leposava Savi}.

Pri izgovoru wenog imena, stra`ar povisi ton i posebnonaglasi.

Sa su|ewa se vratila oko trinaest ~asova. Po wenom dr-`awu se nije moglo zakqu~iti kako je pro{la.

– Zdravo, drugovi!– Kako pro|e? – pitao je jedan od zatovrenika.– Osudi{e me na smrt streqawem.Svi zaneme{e. A ona, kao za sebe, onako, tihim glasom, ne

obra}aju}i se posebno nikome, izusti;– Mladosti moja, tebe mi je `ao!Celog dana kao da se `urila da od smrti ugrabi koji tre-

nutak vi{e. Obasipala je stra`are bujicom prekora i prezira.Sa posebnom `estinom se be{e okomila na qoti}evce:

108

– Mi jedini znamo za {ta se borimo! – dobacivala je stra-`aru...

Toga jutra, dvadeset osmog decembra izvedena je na stre-qawe grupa od dvadeset sedam osu|enih na smrt. Sprovodili suih u parovima. Desna ruka jednog, vezana je za levu ruku drugogosu|enika. @ica od telefonskog kabla duboko se upila u telo.Leposavu i Vlastimira Todorovi}a, iz Trbu{ana veza{e zajed-no. Jedno za drugo.

Nekoliko ~asova pre wihovog izvo|ewa, pet zatvorenikaje sa budacima i lopatama dovedeno na mesto gde }e se obavitistreqawe. Sa wima je bio i Milutin Bo`ani} iz Prijevora.Ovi osu|enici su kopali rake. [iroke i plitke u podvodnom te-renu. Masovno ubijawe ne dava{e dovoqno vremena ni rake pro-pisne da se iskopaju.

Na dati znak – prodoran zvi`duk pi{taqke, osu|enicikoji su kopali rake prekido{e svoj mukotrpni posao. Sa alatomna ramenu, povuko{e se sa mesta gde su do tada kopali. Kada ihoni vezani u koloni spazi{e, nastade kome{awe. ^u{e se i jau-ci i kukwava.

– Jeste li nam ve~nu ku}u napravili? – pitala je Leposa-va.

Nedi}evci, koji su sprovodili ovu kolonu osu|enih nasmrt, po~e{e kundacima udarati i gurati uskome{anu kolonu.

– Napijte se na{e krvi, gadovi! – prkosila je Leposava.Najbli`i stra`ar ju je udario kundakom. Leposava posr-

nu. Pa zatim uzviknu:– @ivela sloboda!... Na{a }e biti pobeda!...Samo nekoliko trenutaka kasnije rafali iz automat-

skog oru`ja oglasi{e da je izvr{eno streqawe jo{ jedne grupezatvorenika iz Vojno-tehni~kog zavoda. Ko zna koje po redu.Sluge okupatora izvr{ile su gnusne zlo~ine streqawa, a Nem-ci su samo posmatrali i zverski ~in zabele`ili foto-kame-rom.

Vezani, onako kako su u koloni bili, sru{ili su se u jamu,a vrela crvena krv natapala je promrzlu i hladnu zemqu.

Tako se ugasi `ivot lepe skojevke Leposave. Decembarskastuden i sne`ni pokriva~ tog jutra prekido{e put i saseoko-{e mladost koja tek be{e na pomolu.30

109

STAMENI] Jovana DRAGOQUB, ma{in-bravar, ro|en 1909. u Trbu{anima; borac Qubi}-kog bataqona; uhvatili ga ~etnici i predaliNemcima, koji su ga streqali 27. decembra 1941.

TODOROVI] Radosava VLASTIMIR-LA-CO, slu`benik, ro|en 1913. u Trbu{anima; ~lan

KPJ; sekretar NOO, borac Qubi}kog bataqona; uhvatili ga ~et-nici i predali Nemcima, koji su ga streqali 28. decembra 1941.

TRNAVCI

NENADI] Gvozdena SLOBODAN, opan~ar, ro|en 1915. uAtenici; borac Trnavskog bataqona; uhvatili ga ~etnici i pre-dali Nemcima, koji su ga streqali 10. decembra 1941.

ALBI] Milenka DRAGI[A, zemqoradnik, ro|en 1905. uBawici; ~lan KPJ; borac Trnavskog bataqona, zarobili ga ~et-nici i predali Nemcima, koji su ga streqali 20. decembra 1941.

JOVANOVI] Radomira MILAN, kroja~,ro|en 1910. u Bawici, ~lan KPJ od 1936; boracTrnavskog bataqona; zamenik komesara ^etvrtetrnavske ~ete; uhva}en i streqan od Nemaca 20.januara 1942.

RADOVANOVI] Vitora VILOTIJE, ze-mqoradnik, ro|en 1924. u Bawici; borac Trnavskog bataqona;uhvatili ga ~etnici i predali Nemcima, koji su ga streqali 18.decembra 1941.

RADOVANOVI] \unisija KUZMAN, zemqoradnik, ro|en1912. u Bawici; borac Trnavskog bataqona; u oktobru 1941. pri-padnik gradske milicije u ^a~ku; uhvatili ga ~etnici i preda-li Nemcima, koji su ga streqali 23. decembra 1941.

RAJI] Sretena DRAGOMIR, zemqoradnik,ro|en 1908. u Bawici; vodnik Trnavskog bataqo-na; uhvatili ga ~etnici i predali Nemcima, ko-ji su ga streqali 21. decembra 1941.

110

SIMOVI] Milojka QUBISAV, zemqoradnik, ro|en 1919.u Bawici; vodnik Trnavskog bataqona; uhvatili ga ~etnici ipredali Nemcima koji su ga streqali 21. decembra 1941.

MARI] Boja BOGOQUB, zemqoradnik, ro|en 1909. u @ao-~anima; borac Trnavskog bataqona; uhvatili ga ~etnici i pre-dali Nemcima koji su ga streqali 26. decembra 1941.

BOGI]EVI] Dragi{e MILAN, zemqorad-nik, ro|en 1922. u Je`evici; ~lan SKOJ-a; boracTrnavskog bataqona; uhvatili ga ~etnici i pre-dali Nemcima koji su ga streqali u decembru1941.

BO[KOVI] Mladomira MILADIN, ze-mqoradnik, ro|en 1903. u Je`evici; ~lan KPJ;borac Trnavskog bataqona; odbornik NOO; uhva-tili ga ~etnici i predali Nemcima koji su gastreqali 28. decembra 1941.

Kao da je ose}ao zlu sudbinu ~etiri danapre streqawa, kada su ih primorali da se preda-ju Nemcima, napisao je opro{tajno pismo svoji-ma.

MATERICE CRNI DANI 1941. GODINE

Zbogom otac bra}o da vam jeBogom prosto, povedite ra~una o mojoj sirotiwi.Zbogom Natalija da ti je Bogom prosto.^uvaj decu nemoj da se deca sva|aju.Milenko, Tomo i Boso slu{ajtemajku nemoj da se dru`ite sa svakim.Ostali ste bez oca.Vi ste mali, ja vam `elim,svaku sre}u, budite strpqivipo tu`bi sam propo.

Zbogom sinovci, oprostite,Natalija i po drugi putnemoj da se osvete du{mani,

111

vodi ra~una o deci i o ku}i.Mnogo vas pozdravqa va{ nikadnenaqu}en Miladin.

Pozdrav Mijalku nek oprosti,Tomo da bude{ dobar ~ovek,i ti Milenko vodi ra~una o Bosii Tomu to vi je amanet.Amanet Nataliji i decida ne budu lopovi, da ne la`u,da ne pawkaju, da ne ubijaju,da vode ra~una s kim se prijateqe,da budete dobri radnici,ne dozvolite da vas niko neni{ani prstom.

Da slu{ate Radoslavapodaj wemu ono ti zna{pozdrav bra}u, sestre i prijateqei kom{iluk, ubla`ite moju porodicu.

Radoslave budi raspolo`envodi ra~una o tvom zdravquNatalija vodi ra~una o tvomzdravqu, jer od tebe zavisimoja porodica.

Nemoj da se ni{ta pla{itenisam vam ostavio r|ava dela.Zbogom da vam je Bogom prosto.Pozdrav oca neka oprosti,raspolo`ite se samoi ja sam raspolo`en.

Je`evica, 24. decembra 1941. god.Pozdrav od Miladina BO[KOVI]A31

VESELINOVI] Jevta URO[, zemqoradnik, ro|en 1899. uJe`evici; ~lan KPJ; odbornik NOO; borac Trnavskog bataqona;

112

komandir seoske partizanske milicije u Je`evici; uhvatili ga~etnici i predali Nemcima, koji su ga streqali 28. decembra1941.

KRSTI] Vojimira BOGOQUB, zemqoradnik, ro|en 1905. uJe`evici; saradnik NOP-a; odbornik NOO; uhvatili ga ~etnicii predali Nemcima, koji su ga streqali 28. decembra 1941.

PETROVI] Velisava MLA\EN, zemqoradnik, ro|en 1904.u Je`evici; borac Trnavskog bataqona; uhvatili ga ~etnici ipredali Nemcima, koji su ga streqali 27. decembra 1941.

VUKOVI] Milivoja DRAGOQUB, radnik, ro`en 1921. uJezdini; ~lan SKOJ-a; radio u partizanskoj Komandi mesta u^a~ku; uhvatili ga ~etnici i predali Nemcima, koji su ga stre-qali 14. decembra 1941.

JEVREMOVI] Du{ana MILOJE, zemqoradnik, ro|en1912. u Jezdini; borac Trnavskog bataqona; uhvatili ga ~etnicii predali Nemcima, koji su ga streqali 29. decembra 1941.

JOSIPOVI] Aleksija RADOMIR, radnik,ro|en 1910. u Jezdini; borac Draga~evskog bata-qona; uhvatili ga ~etnici i predali Nemcima,koji su ga streqali 28. decembra 1941.

MARKOVI] Tihomira RADOSLAV, stolar,ro|en 1920. u Jezdini; borac Draga~evskog bata-qona; uhvatili ga ~etnici i predali Nemcima,koji su ga streqali 28. decembra 1941.

STEFANOVI] Antonija SLAVOMIR, zemqoradnik, ro-|en 1906. u Jezdini; borac Draga~evskog bataqona; uhvatili ga~etnici i predali Nemcima, koji su ga streqali 28. decembra1941.

PRELI] Svetislava MIODRAG, trgova~ki pomo}nik, ro-|en 1920. u Bawici, `iveo u Kulinovcima; borac Trnavskog ba-taqona; uhvatili ga ~etnici i predali Nemcima, koji su gastreqali 27. decembra 1941.

VLASTELICA Mihaila BOGDAN, zemqoradnik, ro|en1895. u Lipnici; ~lan KPJ; odbornik NOO; uhvatili ga ~etni-ci i predali Nemcima, koji su ga streqali 27. decembra 1941.

113

VUJOVI] Bogosava SIMEUN, zemqoradnik, ro|en 1912. uLipnici; borac Trnavskog bataqona; uhvatili ga ~etnici i pre-dali Nemcima, koji su ga streqali u decembru 1941.

DELI] Simeuna DRAGI], zemqoradnik, ro|en 1874. uLipnici; simpatizer NOP-a; uhvatili ga ~etnici i predaliNemcima, koji su ga streqali decembra 1941.

JOKSI] Vi}entija BRANISLAV, zemqo-radnik, ro|en 1875. u Lipnici; saradnik NOP-a;odbornik NOO; uhvatili ga ~etnici i predaliNemcima, koji su ga streqali 26. decembra 1941.

JOKSI] Branislava STA-NIMIR, zemqoradnik, ro|en

1910. u Lipnici; borac Trnavskog bataqona;uhvatili ga ~etnici i predali Nemcima, koji suga streqali 25. decembra 1941.

SLAVKOVI] Filipa SIBIN, zemqorad-nik, ro|en 1911. u Lipnici; vodnik Trnavskog bataqona; uhva-tili ga ~etnici i predali Nemcima, koji su ga streqali25. de-cembra 1941.

]ENDI] Milinka RADOJICA, zemqoradnik, ro|en1903. u Lipnici; borac Trnavskog bataqona; uhvatili ga ~etni-ci i predali Nemcima, koji su ga streqali decembra 1941.

DOBRI^I] Milete DRAGOQUB, radnik, ro|en 1895. uLoznici; borac Trnavskog bataqona; uhvatili ga ~etnici i pre-dali Nemcima, koji su ga streqali 12. decembra 1941.

@IVANOVI] Dragi}a SRE]KO, zemqoradnik, ro|en1900. u Loznici borac Trnavskog bataqona; uhvatili ga ~etnicii predali Nemcima, koji su ga streqali 12 decembra 1941.

@IVANOVI] Sre}ka MOM^ILO, ro|en 1917. u Loznici;borac Trnavskog bataqona; uhvatili ga ~etnici i predali Nem-cima, koji su ga streqali 8. decembra 1941.

OBRENOVI] Milo{a NEDEQKO, radnik, ro|en 1914. uLoznici; borac Trnavskog bataqona; uhvatili ga ~etnici i pre-dali Nemcima, koji su ga streqali 12.decembra 1941.

PALALI] Velimira BOGOQUB, stolar, ro|en 1912. u Lo-znici; borac Trnavskog bataqona; komandir seoske milicije;uhvatili ga ~etnici i predali Nemcima, koji su ga streqali 12.decembra 1941.

114

DAMBUOVI] Petra KRSTIVOJE, pekar, ro|en 1925. uMr{incima; borac Trnavskog bataqona; uhvatili ga ~etnici ipredali Nemcima, koji su ga streqali u decembru 1941.

GRUJOVI] Vukomana MILUTIN, pinter, ro|en 1907. uParmencu; borac Trnavskog bataqona; uhvatili ga ~etnici ipredali Nemcima, koji su ga streqali 9. decembra 1941.

PETROVI] Bogoquba MILISAV, u~iteq,ro|en 1918. u Parmencu; ~lan KPJ; borac Draga-~evskog bataqona; uhvatili ga ~etnici i predaliNemcima, koji su ga streqali kod VTZ u ^a~ku22. decembra 1941.

MARKOVI] Peri{e MIRKO; ma{inbra-var, ro|en 1920. u Rtarima, `iveo u Pridvorici;borac Draga~evskog bataqona; uhvatili ga ~etni-ci i predali Nemcima, koji su ga streqali 9. de-cembra 1941.

VLASTELICA Dobrosava MILIVOJE, zemqoradnik, ro-|en 1922. u Rajcu; borac Trnavskog bataqona; streqali ga Nemci28. decembra 1941.

LUKI] Dragomira DOBRIVOJE, zemqoradnik, ro|en1921. u Rajcu; borac trnavskog bataqona; uhvatili ga ~etnici ipredali Nemcima, koji su ga streqali u decembru 1941.

MARTA] Velimira MI]A, zemqoradnik, ro|en 1899. uRajcu; ~lan KPJ; borac Trnavskog bataqona; uhvatili ga ~etni-ci i predali Nemcima, koji su ga streqali 27. decembra 1941.

MAXAREVI] \ur|a MIJALKO, zemqoradnik, ro|en1920. u Slatini; borac Trnavskog bataqona; uhvatili ga ~etni-ci i predali Nemcima, koji su ga streqali u decembru 1941.

TUTUNOVI] Vojimira QUBOMIR, zemqoradnik, ro|en1915. u Slatini; borac Trnavskog bataqona; uhvatili ga ~etni-ci i predali Nemcima, koji su ga streqali u decembru 1941.

TUTUNOVI] Vojimira RADENKO, zemqoradnik, ro|en1919. u Slatini; borac Trnavskog bataqona; uhvatili ga ~etni-ci i predali Nemcima, koji su ga streqali u decembru 1941.

\OKOVI] Miqka MLADEN, ro|en 1919. u Trnavi; ~lanSKOJ-a; borac Trnavskog bataqona; uhvatili ga ~etnici i pre-dali Nemcima, koji su ga streqali 22. decembra 1941.

115

JAKOVQEVI] Milovana MILAN, `elezni~ar, ro|en1903. u Trnavi; ~lan KPJ; borac Trnavskog bataqona ~lan Grad-skog NOO u ^a~ku; uhvatili ga ~etnici i predali Nemcima, ko-ji su ga streqali 27. decembra 1941.

MINI] Qubisava JOVAN, radnik, ro|en 1912. u Trnavi;~lan KPJ; borac Trnavskog bataqona; uhvatili ga ~etnici ipredali Nemcima, koji su ga streqali 22. decembra 1941.

STOJI] Andrije MILAN-VITOMIR, zemqoradnik, ro-|en 1911. u Trnavi; borac Trnavskog bataqona; uhvatili ga ~et-nici i predali Nemcima, koji su ga streqali 22. decembra 1941.

[UTI] Milutina RAJKO, u~enik gimna-zije, ro|en 1922. u Trnavi; ~lan KPJ; borac Tr-navskog bataqona; komesar ~ete uhvatili ga ~et-nici i predali Nemcima, koji su ga streqali 23.decembra 1941.

Rajka [uti}a, istaknutog skojevca, ~et-nici i Nemci izlo`i{e velikim mukama.Muka-ma eksperimentalnim. Onim iz kojih su nasta-

jale sve novije i jezivije. One najsvirepije. A sva ta tortura,svirepost i muke kroz koje je prolazio, pripremi{e mladog par-tizana za smrt okrutnu po svireposti – romanti~nu po na~i-nu umirawa.

Na ~elu grupe osu|enih na smrt, koja je sprovo|ena na stre-qawe, i{ao je Rajko, vezanih ruku. I kao {to je partizanskoj ~e-ti kojoj je bio komesar, slu`io primerom u svemu, on opet, u ovimstravi~nim trenucima, bqesnu svom snagom mladala~kog sjaja iobasja put ka rakama, koje }e samo za trenutak kasnije biti is-puwene le{evima i natopqene qudskom krvqu.

Iz Rajkovih o~iju su izbijale iskre gneva i prkosa. Nesa-lomqivom voqom i juna~kim komunisti~kim srcem on zapevaposledwu svoju pesmu. Iz sna`nog grla odjeknu melodija Inter-nacionale:

„Ustajte, vi zemaqsko robqe,Vi su`wi koje mori glad...“To }e biti posledwiI odlu~ni, te{ki boj.Sa InternacionalomSlobodu zemqi svoj...“Kolona izmrcvarenih osu|enika prihvati re~i pesme. Pe-

smu prkosa i ponosa. One sa kojom su mnogi pre wih odlazili u

116

smrt. Pesme koju zlo~inci uzalud poku{a{e udarcima da ugu{e.Presekli su je reskim {tektawem mitraqeskih rafala i plu-tonskom paqbom iz pu{aka.

Tako je pao mladi komesar partizanske ~ete. Kao {to jehrabro vodio borce svoje ~ete, tako je hrabro i uveo u smrt osu-|enike kojima je bio na ~elu.32

^A^ANI

MITROVI] Sava RATKO, stu-dent prava, ro|en 1913. u ^a~ku; is-taknuti komunista i jedan od organi-zatora ustanka u ~a~anskom kraju; se-kretar Okru`nog komiteta KPJ za^a~ak, a od 6. jula 1941. politi~ki ko-mesar ^a~anskog NOP odreda; uhvati-li ga ~etnici u Je`evici 8. decembra1941. i predali Nemcima, koji su gaobesili 11. decembra 1941. na trgu u^a~ku, sa koga je u toku oktobra 1941.pozivao narod u borbu protiv okupato-ra i doma}ih izdajnika; za narodnogheroja Jugoslavije progla{en 25. sep-tembra 1944.

Jo{ u gimnaziji pri{ao je radni~kom pokretu. Bio je sekre-tar sportskog kluba „Borac“, u kome su se okupqali radnici inapredni sredwo{kolci. Bio je aktivan i u dru{tvu „Abra{e-vi}“ i u URS-ovim sindikatima. Kao student prava na Beograd-skom univerzitetu bio je predsednik Akcionog odbora studena-ta i u~estvovao je u radu radni~kih omladinskih grupa. Nekoli-ko puta je hap{en i mu~en. Pred policijom se uvek dobro dr`ao.

Ratko je kao sekretar Okru`nog komiteta KPJ za ^a~akbio jedan od najistaknutijih organizatora ustanka u tomkraju. Bio je i prvi polit~ki komesar ^a~anskog partizanskogodreda „Dr Dragi{a Mi{ovi}“.

Zbog izvanrdne hrabrosti, uspe{no izvo|enih akcija uborbama za oslobo|ewe teritorije ^a~anskog okruga i odbrane^a~ka od ~etni~kog napada, zbog svoje plemenitosti i velikoggovorni~kog dara bio je neobi~no popularan i omiqen u narodu.Posle oslobo|ewa Gorweg Milanovca, ^a~ka, Gu~e i ~itavog sli-va Zapadne Morave do Kraqeva, pred odredom su se nalazili

117

krupni zadaci. Trebalo je organizovati pozadinu, stvoritiorgane narodne vlasti, slati borce na Kraqevo u kome se okupa-tor bio utvrdio. Ratko je svuda stizao. ^esto je govorio naro-du na velikoj pijaci u ^a~ku. Wegov vatreni govor, pun vere usnage naroda, odr`an na trgu pred postrojenim partizanimakoji su odlazili na front kod Kraqeva, slu{ali su podjednakopa`qivo i partizani i okupqeni narod: „Do}i }e dan kada }e-mo mrskog okupatora isterati iz svoje zemqe! Do}i }e dan po-bede, drugovi, dan kada }emo vedra ~ela mo}i svakome u o~i da po-gledamo, dan kada }e nam celo napredno ~ove~anstvo re}i: hva-la, pokazali ste kako se treba boriti za slobodu!“

U drugoj fazi Prve neprijateqske ofanzive prodor Sto-trinaeste nema~ke pe{adijske divizije, dovu~ene sa Isto~nogfronta, bio je brz, iznenadan i nezadr`iv. Moralo se odstupa-ti. Me|u onima koji su ostali u obru~u bio je i politi~ki ko-mesar ^a~anskog odreda Ratko Mitrovi}. Slobodnu partizan-sku teritoriju zauzele su jake nema~ke snage, a partizani su sepovukli prema Sanxaku u Bosni. Ratko je pao u ruke ~etnicimakod sela Je`evice, u Trnavskom srezu. ^etnici su ga predaliNemcima. Nemci su ga obesili o banderu na ~a~anskoj pijaci, nakojoj je prvih dana u oslobo|enom gradu plamenim govorom pozi-vao narod u borbu. Umro je herojski, prkose}i neprijatequ...33

Nepoznati pesnik je posvetio ovu pesmu ve{awu narodnogheroja Ratka Mitrovi}a:

MAJKA RATKA KOMESARA

Obla~ina jednog dana,Kamen kvasi ki{a ledna,Ulicama grada ^a~ka,Nekud `uri starka jedna.

Put je vodi do ve{ala,Na wima se wi{e neko.Umorna je starka stala,Al’ ne vidi na daleko.

Oblaci se tmurni svili,A nad wima vrane kru`e.„Kod su danas obesili,Ka`i majci, mili dru`e“

118

„Svaki dan se neko wi{e,Ko sve da zna, majko stara?^ujem danas obesi{eNekog Ratka komesara“.

Crna tuga srce stisnuDa ga grozni bol ne skosi.Tu uzdahnu, samo vrisnu:„Uh, majka mu ru~ak nosi.

Al, znaj, Nem~e, zveri quta,Ja sam Ratka di~nog mati.Ti mi ne}e{ jauk ~uti,Niti suze sagledati“.

Tri godine, kam na kamu,]utala je majka staraI ~ekala kroz osamuSina Ratka komesara.

]uti, trpi, majka staraDok jednoga lepog danaNasrnu{e kao hajkeSilne ~ete partizana.

Pred wih majka istr~ala.Sada suze nije krila.Iz prikrajka tiho jeca:„Do|oste li, deca mila“.

Zadrhta{e srca mlada:„Utri suze, majko mila,Osvetismo po sto putaDruga Ratka komesara“.34

RADOSAVQEVI] Du{ana MOM^I-LO-MOLE, pravnik, ro|en 1910. u Slatini,`iveo u ^a~ku; sekretar Sreskog komitetaKPJ za srez trnavski; organizator ustankau ~a~anskom kraju; prvi komandant ^a~an-skog NOP odreda; uhvatili ga ~etnici ipredali Nemcima, koji su ga streqali 1.februara 1942.

119

Heroj na ve{alima

Mom~ilo-Mole Radosavqevi} ro|en je u Slatini u trgo-va~koj porodici. Po{to mu je otac Du{an propao kao trgovaci po{to je napustio porodicu, wegova majka Kosara sa troje de-ce doselila se u ^a~ak. Gimnaziju je zavr{io u ^a~ku, a Pravnifakultet u Beogradu.

Kao ~lan Komunisti~ke partije bio je vrlo aktivan nafakultetu i neposredno pred Drugi svetski rat postaje sekre-tar Sreskog komiteta KPJ za srez trnavski. U tom svojstvu,sa Ratkom Mitrovi}em, tako|e ~lanom Sreskog komiteta ime-novan je za komandanta ^a~anskog NOP odreda 6. jula 1941.

Prvo okupqawe boraca bilo je u Stjeniku 12. jula i sa gru-pom partijskih radnika koji su 20. jula do{li iz Beograda; ubr-zo je omasovqen Odred.

Ve} 1. oktobra ^a~ak je oslobo|en, a Odred je imao ~etiribataqona, formiranih po biv{im srezovima (trnavski, qubi}-ki, takovski i draga~evski). Postojale su i dve ~a~anske ~etei specijalne jedinice (`elezni~ka ~eta, kowi~ki eskadrin, bi-ciklisti~ka ~ea i artiqerijska baterija).

U~inio je sve mogu}e da se izbegne sukob sa ravnogorcima,~ak je oti{ao kod wih na pregovore, no nije uspeo.

Vode}i razgovore sa Jovanom Bojovi}em, komandantom Je-li~kog ~etni~kog odreda, i sa Gvozdenom [ipeti}em, dvojicom~asnih boraca u borbi protiv okupatora, za vo|ewe zajedni~keborbe, Radosavqevi} je isticao i tra`io od wih da ~etnicismesta prekinu istupawa protiv partizana na svojim zboro-vima i da partizane priznaju kao vojni~ku formaciju, ravno-pravnu i sasvim legalnu u narodu. „Sigurno“, odgovorili su Ba-jovi} i [ipeti}. „Kako druga~ije i mo`e biti?“ A Mole ka`e:„Pa i mo`e, od nekih va{ih“. „Mi odgovaramo samo za sebe, a svedrugo od ovoga osu|ujemo, kao i vi“, uzvratili su oni. Toga danana planini su do{li borci Draga~evske ~ete, da posete Trnav-ce. Slu{ali su i oni sve. Mole je, ogor~en zbog mnogih podmuklih~etni~kih postupaka prema partizanima, rekao onda, da je tui pitawe odgovornosti za jedno ubistvo: „Za{to su ~etniciubili Vojislava Paji}a, zamenika politi~kog komesara Draga-~evske ~ete? Za{to su mnogi u dosluhu sa `andarmima, kojeobave{tavaju o na{em kretawu, a ovi Nemce? Imamo razloga dasumwamo da je tako pra}eno i kretawe {taba na{eg odreda, na-padnutog od Nemaca i `andarma kod Gorwe Gorevnice...“

120

„Vidite“, nastavio je Mole, „va`no je da se zajedni~ki bo-rimo. Mi smo to hteli i u aprilu. Komunisti vode partizan-ski pokret, narodnooslobodila~ki, a u tom pokretu u na{im je-dinicama nisu svi komunisti. To nije bitno. ^ak ima najvi{ena{ih boraca koji su sa sela. Susedi, ~esto i ku}a do ku}e, saonima upisanim u va{e, ~etni~ke mobilizacijske spiskove. ^aki iz jedne ku}e, jedne familije, jedni su kod vas, a jedni kod nas.Otac i sin, brat i brat. I zar da oni, zbog ne~ije izdaje, puca-ju jedni u druge? Mi nismo pravili razliku ko je u partizanimaa ko u ~etnicima. Va`na je borba. Vi slavite ro|endan kraqa,nemamo ni{ta protiv. Mi imamo svoje {to slavimo, za{to daimate vi ne{to protiv? Kako se zajedno bore Englezi i Rusi?Svak ima svoje. Verujem da }e i Amerika uskovo u}i u rat protivNema~ke, Japana i drugih zemaqa uz wih. Najva`nije je sru{i-ti fa{izam koji preti svima. A sada da se opet vratim apri-lu. Kao komunisti i patrioti po{li smo da se prijavimo naj-bli`oj komandi, da se kao dobrovoqci borimo protiv napada~a,bune}i se {to nas nisu mobilisali. Komanda u U`icu nas je itada odbila, kao i druge na{e na drugim mestima, a istovreme-no te iste komande izdavale su na najcrwi na~in narod i ze-mqu. Sada smo podigli narodni ustanak, jer ga i narod ho}e. Bo-rimo se, ginemo. Ni{ta ne ~ekamo. Doprinosimo borbi protivfa{izma koju vodi svet. I kome to smeta? Samo neprijatequ.Imamo svoje jedinice, koje se moraju po{tovati. To je naj{irinarodni front. Vi imate svoje, a ne me{amo vam se. Ako nekanam niko ne smeta i potura {tap u to~kove“.

Mole se povukao sa oko 200 boraca i po odluci Vrhovnog{taba trebalo je da se u Radobu|i prikupe borci koji se povla-~e i da se odr`i slobodna teritorija pod komandom MilenkaKu{i}a. To nisu prihvatili ni Mole, ni Pavle Jak{i} (koman-dant Kraqevskog odreda). Mole je insistirao da se vrati u ~a-~anski kraj, jer su mu jedince tu ostale dok je Jak{i} hteo daide za svojim borcima koji su se ve} povukli za Sanxak.

Mole se vratio sa dvadesetak boraca i na planini Jeli-ci, u sukobu sa ~etnicima, lak{e je rawen u ruku. Po{ao je utrnavski srez, jer nije znao {ta se u me|uvremenu dogodilo. Do-{ao je u Lipnicu kod porodice jednog zarobqenika, ra~unaju}ida je tu sa malom decom sigurniji dok uspostavi veze sa rukovod-stvom koje je ostalo. Neko ga je prokazao i ravnogorci su ga

121

uhvatili 29. decembra, predali Nemcima koji su ga streqalitek 1. februara 1942.

Molu Radosavqevi}u niko nije pre`iveo rat. Brat Slobo-dan i Molova supruga Vera streqani su na Bawici; brat Mi-lan-Mile Abaz, ~lan Glavnog {taba za Srbiju i organizacionisektor SKOJ-a za Srbiju, poginuo u borbi kod Prokupqa 1944;majku Kosaru zaklali ravnogorci septembra 1943. godine. Takoje gotovo ova porodica zatrvena.34/a

Dragoqub Suboti}

ALBAHIRI FINA, profesor, ro|en 1919. u Beogradu, `i-vela u ^a~ku; saradnik NOP-a; streqali je Nemci 5. januara1942.

BO@I] Dragutina ALEKSANDAR, {tamparski radnik,ro|en 1924. u ^a~ku; ~lan SKOJ-a; borac Trnavskog bataqona;streqali ga Nemci u decembru 1941.

BORANIJA[EVI] Sima MARKO, zidar, ro|en 1914. u^a~ku; borac ^a~anskog NOP odreda; streqali ga Nemci 21. de-cembra 1941.

BO[KOVI] Marka VUKOLA, trgovac, ro|en 1915. u Sje-nici, `iveo u ^a~ku; saradnik NOP-a; uhvatili ga Nemci istreqali 3. decembra 1941.

VEQOVI] Milana DOBROSAV, zemqorad-nik, ro|en 1910. u Gora~i}ima, `iveo u ^a~ku; bo-rac Trnavskog bataqona; uhvatili ga ~etnici ipredali Nemcima, koji su ga streqali 21. decem-bra 1941.

VIDI] Tanasija MILORAD, bravar, ro|en 1921. u ^a~ku;borac ^a~anskog NOP odreda; streqali ga Nemci 7. decembra1941.

VUKOVI] Qubomira BOGOQUB, trgova~ki pomo}nik; ro-|en 1920. u Atenici, `iveo u ^a~ku; borac Trnavskog bataqona;uhvatili ga ~etnici i predali Nemcima, koji su ga streqali udecembru 1941.

GARI] Nikole KRUNISLAV, radnik, ro|en 1911. u Spli-tu, `iveo u ^a~ku; borac ^a~anskog NOP odreda; streqali gaNemci u Mi{ovi}a gaju u Kulinovcima 4. decembra 1941.

122

GOQBERG Feodora IGOR, radnik, ro|en 1916. u Jekate-rinburgu (Rusija), `iveo u ^a~ku; borac Qubi}kog bataqona;streqali ga Nemci 12. decembra 1941.

\URETI] Toma PETAR, sudija, ro|en 1912.u Golubovcima kod Podgorice, `iveo u Gu~i;~lan Sreskog NOO u Gu~i; borac Draga~evskog ba-taqona; uhvatili ga ~etnici u Guberevcima ipredali qoti}evcima u Gu~i; streqan 22. decem-bra 1941.

\UROVI] @ivka MILIVOJE – CRNI,radnik, ro|en 1914. u Danilovgradu, `iveo u ^a~ku; borac ^a-~anskog NOP odreda, streqali ga Nemci 21. decembra 1941.

JOVANOVI]-CUKAVAC M. PANTELIJA – PANTO, pe-kar, ro|en 1916. u Mo~iocima kod Ivawice, `iveo u ^a~ku; bo-rac ^a~anskog NOP odreda; streqali ga Nemci 8. decembra1941.

JOVANOVI] Bo`idara SRETEN – JEVERICA, slu`be-nik, ro|en 1914. u ^a~ku; borac ^a~anskog NOP odreda i inten-dant u partizanskoj bolnici u ^a~ku; streqali ga Nemci 20. ja-nuara 1942.

JOVA[EVI] Sretena SAVKO-DULE, u~e-nik u~iteqske {kole, ro|en 1925. u Markovici,`iveo u ^a~ku; ~lan SKOJ-a od 1940; borac Draga-~evskog bataqona; streqan 7. decembra 1941.

KANDI] MILOMIR, ro|en 1911. u ^a~ku; saradnikNOP-a; streqali ga Nemci u decembru 1941.

KARAPUZOVI] Sulejmana SABRIJA-ZONE, ~ista~ cipe-la, ro|en 1912. u Gostivaru, `iveo u ^a~ku; borac Trnavskog ba-taqona; uhvatili ga ~etnici i predali Nemcima, koji su gastreqali 25. decembra 1941.

KARLI^I] Andrije SRETEN, trgova~ki pomo}nik, ro-|en 1910. u Sjenici, `iveo u ^a~ku; borac ^a~anskog NOP odre-da; izvi|a~ protivvazdu{ne odbrane; uhvatili ga qoti}evci ipredali Nemcima, koji su ga streqali u Mi{ovi}a gaju u Kuli-novcima 5. decembra 1941.

123

KARLI^I] Andrije SRE]KO, pekar, ro|en 1905. u Sjeni-ci, `iveo u ^a~ku; borac ^a~anskog NOP odreda; streqali gaNemci 22. decembra 1941.

KOSTI] Vasilija RATOMIR-LALE KO-LAR, kolar, ro|en 1912. u ^a~ku; ~lan KPJ; borac^a~anskog NOP odreda; u oktobru 1941. zamenikkomandira partizanske milicije u ^a~ku; uhap-sili ga qoti}evci i predali Nemcima, koji su gastreqali 3. januara 1942.

MARINOVI] Dragi{e QUBI[A-COKA,kroja~, ro|en 1922. u ^a~ku; borac ^a~anskog

NOP odreda; streqali ga Nemci 22. decembra 1941.MARKOVI] NIKOLA, moler, ro|en 1912; streqali ga

Nemci u decembru 1941.MA]I] TRIFUN, stolar, ro|en 1912. u Paprati{tu, `i-

veo u ^a~ku; borac ^a~anskog NOP odreda; zarobili ga ~etnicii predali Nemcima, koji su ga streqali 22. decembra 1941.

MEJOVI] Alije PETAR-MEJO, ma{inbra-var, ro|en 1920. u ^a~ku; borac Gradske milicijeu ^a~ku; zarobili ga ~etnici i predali Nemci-ma, kojis u ga streqali 8. decembra 1941.

MILOVANOVI] Milete \OR\E-\OKO,novinar, diplomirani pravnik, ro|en 1908. u^a~ku; ~lan KPJ; organizator ustanka u ~a~an-skom kraju; prvi komandant partizanske artiqe-rije na opsednutom Kraqevu 1941; uhvatili ga~etnici i predali Nemcima, koji su ga streqali22. decembra 1941.

MILOVANOVI] Miladina MILOVAN,metalostrugar, ro|en 1912, `iveo u ^a~ku; borac ^a~anskogNOP odreda; zarobili ga ~etnici i predali Nemcima, koji su gastreqali decembra 1941.

NAUMOVI] Milana QUBI[A, radnik, ro|en 1911. u^a~ku; borac ^a~anskog NOP odreda; strqali ga Nemci 15. de-cembra 1941.

124

NIKOLI] Koste SREDOJE, kroja~, ro|en 1910. u Trbu{a-nima, `iveo u ^a~ku; borac Qubi}kog bataqona i gradske par-tizanske milicije; streqali ga Nemci 22. decembra 1941.

PETROVI] Nikole DU[AN, livac, ro|en 1908. u Livnu,`iveo u ^a~ku; borac ^a~anskog odreda; zarobqen u Markovicii oteran u ^a~ak; streqan u Mi{ovi}a gaju u Kulinovcima 5. de-cembra 1941.

PETROVI] Samila MILOMR-MILE KENGUR, obu}ar,ro|en 1908. u Balugi (trnavskoj), `iveo u ^a~ku; borac ^a~an-skog NOP odreda; uhvatili ga qoti}evci i predali Nemcima,koji su ga streqali 22. decembra 1941.

POPADI] Stevana MILENKO, stolar, ro|en 1909. u me-stu Grk kod Sremske Mitrovice, `iveo u ^a~ku; borac ^a~an-skog NOP odreda; zarobili ga ~etnici u Lisi i predali Nemci-ma, koji su ga streqali 7. decembra.

PRODANOVI] Qubomira RADOMIR-RADE, obu}ar, ro-|en 1909. u ^a~ku; borac ^a~anskog NOP odreda; uhvatili ga~etnici i predali Nemcima koji su ga streqali 8. decembra1941.

RADOWI] Velimira SLAVOMIR, ma{inbravar, ro|en1914. u Gu~i, `iveo u ^a~ku; u oktobru i novembru 1941. {ef par-tizanske radionice u Vojnotehni~kom zavodu u ^a~ku; zarobiliga ~etnici i predali Nemcima, koji su ga streqali u Mi{ovi-}a gaju u Kulinovcima 4. decembra 1941.

RAKO^EVI] MIROSLAV-MIRO, slu`benik na `elezni-ci, ro|en 1909. u Manojlovcu, `iveo u ^a~ku; ~lan KPJ, poza-dinski radnik; streqali ga Nemci 20. januara 1942.

RUBIN[TAJN Huga BELA, kwigovo|a, ro|ena 1900. u Vi-{egradu, `ivela u ^a~ku; kao Jevrejku uhapsili je Nemci istreqali 9. decembra 1941.

SLAVKOVI] SLAVOQUB, mehani~ar, ro|en 1915, `iveou ^a~ku; borac ^a~anskog NOP odreda; streqali ga Nemci u Mi-{ovi}a gaju u Kulinovcima 5. decembra 1941.

SPASI] Petra BO@IDAR-BOKA, svr{e-ni maturant, ro|en 1922. u ]upriji, `iveo u ^a~-ku; ~lan KPJ; pripadnik gradske partizanskemilicije u ^a~ku; uhvatili ga ~etnici i preda-li Nemcima, koji su ga streqali 8. decembra1941.

125

STANKOVI] Bo`idara DU[AN, zidar, ro|en 1909. uPridvorici, `iveo u ^a~ku; borac Draga~evskog bataqona;uhvatili ga qoti}evci i predali Nemcima, koji su ga streqali20. decembra 1941.

SUNARI] Antonija NEDEQKO, kroja~, ro|en 1912. u Va-qevu, `iveo u ^a~ku; borac ^a~anskog NOP odreda; streqali gaNemci 18. decembra 1941.

TOKOVI] Miladina MILOVAN, elektrotehni~ar, ro|en1918. u Po`egi (u`i~koj), `iveo u ^a~ku; saradnik NOP-a; po-liti~ki komesar Fabrike hartije u ^a~ku; streqali ga Nemciu decembru 1941.

]ERAMILAC VERA, radnica, ro|ena u ^a~ku; radila u^a~anskoj bolnici; streqali je Nemci u ^a~ku 6. decembra1941.

]UR^I] Antonija RADOMIR, limar, ro-|en 1919. u ^a~ku; borac ^a~anskog NOP odreda;uhvatili ga qoti}evci u Jan~i}ima i predaliNemcima, koji su ga streqali 22. decembra 1941.

[EKEQI] Dragoja DRAGI[A, kafexija,ro|en 1913. u Brezovi, `iveo u ^a~ku; borac ^a~anskog NOP od-reda; zarobili ga ~etnici u Draga~evu i predali Nemcima; kojisu ga streqali 8. decembra 1941

Streqani koji nisu ro|eni na ~a~anskom podru~ju

AVRAMOVI] MIROSLAV, kelner, @i~a, Kraqevo.BLAGOJEVI] DRAGUTIN, `elezni~ar iz Vrbice kod Ob-

renovca.BRKQA^ DANE, radnik iz Like.VUKA[INOVI] DOBROSAV, rudar iz Gladice kod Iva-

wice.DAMJANOVI] BRANKO, bravar iz Kosovske Mitrovice.DAMJANOVI] PETAR, zemqoradnik iz sela @iligovo

kod Pe}i.\URI] URO[, radnik iz Like.\UROVI] MIQU[A, te`akiwa iz Kosovske Mitrovice.JOVANOVI] @IVOJIN, |ak iz Kraqeva.

126

LABUS MILE, radnik iz Like.KU^EVI] DRAGOMIR, zemqoradnik iz Tim{eqa kod

Novog Pazara.MATOVI] SLOBODAN, zemqoradnik iz Rikova kod No-

vog Pazara.MILOVANOVI] MIODRAG, bravar iz Buzoqine kod Bru-

sa.PAVI] \OKO, mehani~ar iz Vukovara.RADOVI] DRAGOMIR, grani~ar-podnarednik iz Novog

Pazara.RADO[EVI] VLADISAV, zemqoradnik iz Trnave kod

Novog Pazara.ROKVI] TODOR, rudar iz Bosanske Gradi{ke.RUDWANIN @IVORAD, zemqoradnik iz sela Kova~a kod

Kraqeva.STI^EVI] SR\AN, laborant iz Mostara.^ARKUNOVI] DRAGUTIN, zemqoradnik iz Konareva

kod Kraqeva.

Streqani za koje se znaju samo ime i prezime:

AN\ELI] MIROSLAV, ^a~ak.ARAN\ELOVI] BRATISLAV, Belo{evac.BA^ANIN MILORAD, Bistrica.VUK^EVI] SPASOJE, Cetiwe.GAJOVI] MILORAD, Cerje.DUBAVAC MIODRAG, Rakovac.MARINKOVI] VITOMIR (ostali podaci nepoznati).MILOVI] GRADIMIR, Ravanica.@IVKOVI] MILISAV, Leskovac.MARINKOVI] VU^ETA (ostali podaci nepoznati).MILOJEVI] MIHAILO (ostali podaci nepoznati).MLADENOVI] QUBIVOJE (ostali podaci nepoznati).NOVAKOVI] DIKAN, U`ice.STEVANOVI] MLADEN, Deonice kod Kragujevca.STOJI] MARKO, Kragujevac.

127

128

Spisak streqanih u Vojnotehni~kom zavodu u ^a~ku(obele`eno krsti}em)

DOSTOJANSTVENO UMIRAWE

U logoru Vojnotehni~kog zavoda u ^a~ku borce su do~eki-vali najve}i zlo~inci, koje su predvodili: Milan Zver – sekiri-com je ubijao i kasapio qude i koqa{ Milisav Radovi}, ~ije suruke do lakata bile krvave. Ve}inu boraca ~etnici su u hlad-nim decembarskim danima ovde dovodili gole i bose, isprebija-ne i iskravqene. Ovde je to nasiqe nastavqeno. U tim okolno-stima ve}ina boraca se dostojanstveno i juna~ki dr`ala pod-nose}i sva mu~ewa, ne klone}i duhom pa i onda kada su izvo|enina streqawa. O tome postoje mnoga svedo~ewa pre`ivelih bora-ca. Logora{ Du{an Azawac, kwi`evnik, koji je imao sre}e da nebude streqan, ve} upu}en u logor na Bawicu, o dr`awu onih ko-ji su odvo|eni na streqawe pisao je:

„Svanulo je. Pri{li smo re{etci. Drugovi iz logora „B“i „C“ proturali su kroz wu prste i rukovali se. Tek {to sam seprislonio uz `icu, na wu se sa druge strane naslonio i \or|e.Gledali smo se nekoliko trenutaka bez re~i. Wegovo lice, ~ijusam svaku crtu i boru `eleo zauvek da upamtim, izra`avalo jekrajwu odlu~nost.

– Ako ostane{ `iv, pozdravi sve drugove – rekao mi je sko-ro zvani~nim tonom.

– Ho}u, \or|e!– I ne uzbu|uj se uzalud.– Oprosti, ne znam {ta mi je – odgovorio sam, a o~i su mi

bile opet pune suza.Stajali smo tako jo{ neko vreme, lupkali nervozno pr-

stima po re{etci i nismo znali o ~emu da pri~amo. Posle suupali nedi}evci, primetiv{i da razgovaramo, i rastavili nas.Tu su i ~etnici. Ugledav{i ih, drugovi su ponovo za{krgutalizubima, stezali pesnice u nemo}nom besu i do bola, grizli zubi-ma svoje usne.

– Plati}ete! Kad tad, to im ne gine! – umirivao je samsebe jedan meni nepoznat drug.

A onda je po~elo ono o ~emu sam do tada samo slu{ao. Hod-nici su se punili Nemcima, nedi}evcima i ~etnicima. Iz na-{eg logora su trojicu izvukli i odveli nekud. Milan Vaqevac,koji se od svoje o{tre sekirice, za pas zadenute, nije razdvajao,vratio se posle pola sata bez wih, raskora~io se pred `icom i

129

u toj trijumfalnoj pozi po~eo da preti, udaraju}i rukama pokami i sekirici:

– Koga meni na du{u predaju, taj boqe da se majci ni ro-dio nije.

Zaista nismo imali razloga da mu ne verujemo.Bli`io se ~as streqawa na{ih drugova. To je trebalo da

bude kao i obi~no u deset sati pre podne. Oni su bili tu`ni,skoro unezvereni, zbijaju}i se jedan uz drugog, pred xelatima ko-ji su prilaze}i ve} punili pu{ke, kao bespomo}ne ovce koje pred~oporom gladnih vukova ~ekaju da do|u na red. Razumqivo je bi-lo mewawe wihovog raspolo`ewa. Sino} se sigurno ~inilo da ~aswihove smrti nije tako blizu, a sada je sve, evo, ba{ tu. Ali,opet su zapevali, a podoficir kqu~ar je, vide}i ih opet vesele,brzo nekud otr~ao. Vratio se posle nekoliko minuta sa dvaoficira u pratwi starog tuma~a Milivojevi}a, koji se, saslu-{av{i re~i onih kojima je slu`io, glasno obratio drugovima izlogora „C“:

– Gospodin major ka`e da ste u zabludi. Ovo je logor „C“.Vi ste osu|eni na smrt i danas }ete biti streqani...

Daqe re~i tuma~a ponovo je zaglu{ila pesma i uzvici za-grqenih drugova:

– Znamo!– @ivela sloboda!– Pesma, drugovi, pesma! Nek se zna kako partizani umi-

ru!Nemci su besneli, hvatali se rukama za kubure pi{toqa,

nasrtali sa nedi}evcima i ~etnicima na `ice i tresli ih ru-kama, a oni, na{i drugovi, uprkos svemu tome gromko su pevali:

„Partizan sam, tim se di~im,to ne mo`e biti svak,umrijeti za slobodu,mo`e samo div junak“!Koliko se svetlih likova nalazilo u toj `ici! Eno ta-

mo je \or|e, do radnika koje sam jo{ pre rata poznavao kao revo-lucionarne borce, zatim tamo, do same `ice, stajao je meni od-nekud poznati nasmejani mitraqezac neke qubi}ke ~ete.

Jedan od nema~kih oficira je laganim korakom, kao hip-notisan, pri{ao `ici logora „C“ i dugo preletao zakrvavqe-nim o~ima preko lica na{ih drugova. Zatim je ne{to rekao.Poznavao sam ga. To je bio predsednik Prekog suda.

130

– Gospodin major ka`e da je rat na Istoku pobedonosnozavr{en. Crvena armija je razbijena i uni{tena, nema~ke tru-pe ve} prodiru u predgra|e Moskve i Lewingrada!

– La`e! Dole fa{izam! @iveli na{i partizani!– @iveli saveznici!– @ivela herojska Komunisti~ka partija Jugoslavije!– @ivela-a-a!Od tog trenutka mete` je u hodniku pred logorom „C“ do-

bio izgled bezglave trke Nemaca, nedi}evaca i ~etnika. Majorje, izbezumqen od qutine, izdavao glasno nare|ewa, a nama je,mada ih nismo u potpunosti razumevali, bilo jasno o ~emu seradilo.

– Odmah }e ih streqati! Ne}e ni ~ekati deset sati! –{aputao je.

Seo sam u ugao logora, naslonio glavu na kolena i duboko sezamislio. Zatim sam odmah ustao i poku{ao da razgovaram sa\or|em. Nije bilo mogu}e. Ve} su ih izvodili. Kroz {palir ne-ma~kih vojnika i nedi}evaca re|ali su ih dva po dva i me|usob-no `icom za ruke povezivali.Bili su sasvim mirni, a neki su ipu{ili.

Na{i drugovi su davali izgled qudi, koji se spremaju naneki sasvim obi~an put. Smirili su se, a Nemci nisu vi{e nawih vikali. U ti{ini su se ~uli samo u`urbani koraci, {kqo-cawe pu{~anih zatvara~a i posledwe poruke, nama upu}ene:

– Pozdravite mi sve kod ku}e! Recite da ne pla~u, ne tre-ba to...

– Ka`i joj, Milovane, molim te, da mi dobro decu ~uva...Ose}ao sam kako me na momente hvata nesvestica. Mozak

me je, kako mi se ~inilo, boleo, a prsti na rukama su se u gr~ustezali. Jedva sam stajao na nogama. Tada sam se trgao.

– Zdravo drugovi!– Ne pokleknite! Budite ~vrsti, pobeda je na{a!– Pri~ajte kako smo umirali!Zatim je u kratko nastaloj ti{ini, dok su ih vezivali,

odjeknula wihova posledwa, najgromkija pesma:„Crven je istok i zapad,crven je sever i jug,koraci tutwe u napad– napred, uz druga je drug“!.

131

Nemci su ponovo zaurlali, udarci kundaka su padali potelima na{ih drugova, ali pesma je od svega bila ja~a:

„Napred sve bli`e i bli`e,Koraka ~uje se bat,Glas miliona se di`e,

Dole fa{izam i rat!“Samo {to nisu po{li. Odred vojnika za izvr{ewe smrtne

kazne je tu. Posle kratke pauze, iz `icom uvezanog stroja od-jeknuli su daqi stihovi zapo~ete pesme:

„Crven je istok i zapadcrven je sav horizont,koraci tutwe u napad

– `iveo Narodni front!...“

Odnekud iz dna hodnika istr~ao je Milisav ko~ija{: Dah-}u}i, zasukanih rukava i razbaru{ene kose sa velikom kamom opojasu i korba~em u sari desne ~izme zadenutim, on je zastaopred sprovodom.

132

U NATO bombardovawu 1999. godine sru{eni su objekti „Cera“u kojima je u decembru 1941. i januaru 1942. bio logor

– Vi~ite dole Tito! Vi~ite dole partizani! ^ujete li?– derao se Milisav na drugove u stroju da se sve orilo, ali onisu, ma{u}i nam rukama pri polasku, ne obra}aju}i pa`wu na we-ga, posledwi put zapevali:

„Dosta je crnih ko{uqa,nek padne kukasti krst,la`e fa{isti~ka huqa,nek nam je korak ~vrst“.

Za wima je, {epaju}i, tr~ao Milisav, udarao ih nemilo-srdno korba~em po glavi, licu i celom telu i kri~ao:

– Ka`ite, ko vam je taj Tito? Vi~ite dole! Hej, pobrati-me, dodajder mi tu xoku, moram sa wima, da ih otpratim do ve~-ne ku}e i da im poka`em kamu Milisava Radovi}a, antikomu-niste od ro|ewa.

A koraci na{ih drugova postepeno su se gubili sa wihovompesmom. Nastao je mukli tajac. Nije se ni najmawi {um mogao~uti, svi smo }utali, ~ak su i stra`ari kao mramorni kipovizastali na svojim mestima. Minuti su sporo prolazili. U naj-ve}oj ti{ini, o~ekivali smo napregnuto odjeke plotuna – kojisu trebali da objave pogibiju na{ih drugova. Radovali smo seneosnovano sve ve}oj pauzi, kao da je to nagove{tavalo neo~eki-vano odvo|ewe osu|enika. A kada su prve pu{ke zapucale, brzo ijetko, zagledali smo se, bledi i bez re~i, skidaju}i kape s glave:

– Slava im! – pro{aputao je neko muklim glasom.– Slava im! – zabrujalo je sasvim tiho u na{em logoru.Okrenuo sam se zidu i ostao dugo u wega zagledan, ose}aju-

}i tople suze na svom uko~enom licu.Ne, sve to nije bilo ni{ta drugo nego najgrubqa stvar-

nost, velika istina o onima koji nisu vi{e bili fizi~ki `i-vi, ali ~iji }e visoki moral i svest, patriotizam i privr`e-nost svojoj Domovini, slu`iti za primer budu}im pokoqewima.Dr`awe tih qudi, koji su zdru`eni svojom velikom i nepobedi-vom revolucionarnom narodnooslobodila~kom idejom, s pesmomna usnama, vojni~kim korakom oti{li u smrt, bila je najveli-~anstvenija himna `ivotu slobodi, bila je ona posledwa zalo-ga s wihove strane onima koji su iza wih ostajali, da }e taideja – upravo ovim `rtvama – pobediti i trijumfovati nadpora`enim neprijateqima.

To je bio wihov posledwi borbeni pozdrav nama `ivima...

133

*

O~evici su govorili i pisali o dr`awu boraca osu|enih nasmrt. Pred streqawe su klicali Partiji i slobodi: govorilisu neprijateqima, da, ako ubijaju wih, ne}e ubiti slobodu: pe-vali su borbene partizanske pesme. Kada su, na primer, privede-ni na streqawe stari ratnik – nosilac Kara|or|eve zvezde Ra-dosav Topalovi} iz Preqine, Mom~ilo Radosavqevi}, koman-dant ^a~anskog partizanskog odreda, Savko Jova{evi}, Bo`i-dar Spasi} i Sredoje Kova~evi}, za~ula se prkosna pesma, koja jeulivala nadu svim zato~enicima u skoru i sigurnu pobedu par-tizanske vojske.

O strahotama koje su nema~ki okupatori i wihovi poma-ga~i pri~inili na{em narodu, napisano je dosta. Nikakao ono-liko koliko su svojom svirepo{}u zaslu`ili.

Na primer, Slavko Jevtovi} iz Dowe Gorevnice, govori daje bio na Prekom sudu u Vojnotehni~kom zavodu u ^a~ku 1941. go-dine. Osu|en je da ide u koncentracioni logor, a ne na smrt. Bioje odre|en da sa svojim drugovima kopa rake i da posle streqawazakopava svoje postreqane drugove:

„Nemci sa, pu{komitraqezima uperenim u nas, smejali suse od srca ako neko od nas posrne i padne od udarca kundakom ule|a. Najve}i smeh kod tih {vapskih gadova u plavom izazvaoje, ako neko od nas koji zatrpavamo zemqom na{e streqane dru-gove, sklizne i padne me|u mrtve. Dok se ovaj junak kobeqa daiza|e, me|u wima se orio glasan smeh. (Dogodilo se to mom druguPetru).

Posle tako revnosno obavqenog posla i smeha koji im jeizgleda otvarao apetit, zadovoqno su odlazili na ru~ak peva-ju}i, po{to su revnosno izvr{ili svoj krvavi zadatak. Da li sene{to tako mo`e ipak zaboraviti?

„Zakopavao sam moje streqane drugove u VTZ... Dok sam to~inio, o~ekivao sam svakog trenutka da }e Nemci iz svojih pu-{~anih cevi uperenih na nas sru~iti svoj smrtonosni rafal.Taj te{ki ose}aj te{ko je i nemogu}e re}i, niti opisati“. Ta-ko govori Jeli} i posle skoro pedeset godina od tih krvavih do-ga|aja.

Bio sam na Prekom sudu u biv{em VTZ u ^a~ku. Kada samtamo u{ao, za stolom su pored [vaba bile i poznate nema~kesluge: pop Buli}, Vlasto Ivanovi}, Vojin Ratkovi}, Milo{ An-

134

tonijevi} i jo{ neki koje nisam poznavao. Osu|en sam, ali ne nasmrt, nego na batiwawe. Po{to sam isprebijan, ~etvorono{kesam odbuqao od batinarnice i nekako dospeo do ku}e. Dugo me jele~ila moja majka Du{anka i previjala crni luk na moje modrotelo“.

„Jeza me je hvatala i danas kada se setim sa kakvom mr-`wom su se Nemci i wihovi pomaga~i bili okomili na nas mla-de. Osetio sam dobro to sve na mojoj ko`i“, govori Dragoslav \o-ki} iz ^a~ka.

„Bio sam zatvoren u logor „B“, dok su oni koji su bili za-tvoreni u logor „C“ odvo|eni na streqawe. I dan i no} {tek-tali su nema~ki mitraqezi, tu odmah iza zgrade u VTZ gde smobili zatovreni.

Na spratu iznad nas mo`da je bio sme{ten neki nema~ki{tab. Iz tog {taba ~ula se glasna melodija nema~kih mar{e-va.

Borci koji su odvo|eni na streqawe, glasno su pevali i uz-vikivali parole: „@ivela KPJ“, „@ivela NOB“, „@iveoSSSR“, „@iveo Staqin“, itd. Me|u wima se videla sna`na fi-gura Mom~ila Radosavqevi}a, komandanta Odreda „Dr Dragi{aMi{ovi}“. Juna~ki se dr`ao i bodrio nas koji nismo bili osu-|eni na smrt. Poklonici na{ih drugova bili su pome{ani saveselim zvucima nema~ke muzike. Mislim da ne postoji ~ovekkoji to sve mo`e ispri~ati, niti pera koje mo`e opisati.

Zanemim i danas od uzbu|ewa, kada bih hteo ne{to da ka-`em o svim strahotama koje sam do`iveo“, ka`e Zdravko Laza-revi} iz ^a~ka. Na streli{tu u VTZ streqan je veliki brojonih koji uop{te nisu dolazili pred Preki sud popa Buli}a.„Nalazio sam se zatvoren u fabri~ku halu i bodqikave `ice utoj hali. Mogao sam da vidim kolone zarobqenih partizana, ko-ji su prolazili na gubili{te koje se nalazilo iza zgrade u ko-joj smo mi bili. ^ini mi se da su hiqade drugova streqani, jersu mitraqezi {tektali bez prekida“.

Zabele`en je ve}i broj poruka koje su osu|eni na smrt pi-sali svojim rodbinama. Na primer, Miladin Bo{kovi} iz Je`e-vice u svojoj poruci ka`e: „Natalija, vodi ra~una o deci i ku}i,nemoj da se svete du{mani, amanet i Nataliji i deci da ne bu-du lopovi, da ne la`u, ne pqa~kaju, da vode ra~una s kim se pri-jateqe, da budu dobri radnici. Nemoj da se pla{ite nisam vamostavio r|ava dela“.

135

Spaso Jaukovi}, jedan od zato~enika Vojnotehni~kog zavo-da u ^a~ku 1941. godine, pi{e:

„U ^a~ku, Gestapo i policijski aparat zloglasnog kome-sara Milana A}imovi}a (predratni {ef policije), jurili su dapohvataju istaknute borce i simpatizere demokratije i slo-bode“.35

Ostala su mnoga ovakva svedo~ewa o odva`nosti i juna~-kom dr`awu boraca. Mnogi ti qudi, koji su tek stigli do puno-letstva odlazili su na gubili{ta uzdignutog ~ela, prkose}ismrti i svojim mu~iteqima. Preko poznanika u odeqewu bora-ca koji su odre|eni na proterivawe u logor na Bawici, slali suporuku svojim porodicama. Bile su to poruke, u najve}em slu~a-ju da ne pla~e, ve} ube|ewa da `ivot daju zato {to nisu htelitrpeti ropstvo i borili su se za boqi `ivot od onoga koji sudo tada imali. U porukama bilo je i molbi da wihova rodbinanastavi borbu koju su oni vodili. Prkosom pred xelatima kli-cali su slobodi i osu|ivali izdajnike svoga roda. Odlazili su usmrt zajedno otac i sin, brat sa bratom, drug sa drugom, saosmehom na usnama. Mo`da im je ta zajedni~ka smrt bila lak-{a, nego onima koji su posmatrali wihovo odvo|ewe na gubli{e-te i koji su o~ekivali istu sudbinu.

Bra}a Mirkovi}, Mirko (20) i Miqko (18), bili su su`wiu ovom mu~ili{tu. Mirka je Preki sud osudio na smrt, a Miq-ka uputio u logor na Bawicu, uz predhodno batiwawe. Posle iz-ricawa presude, na{li su se u posebnim odeqewima, pregra|enim`icom. Kroz `icu su imali malo vremena za razgovor o svojimsudbinama. Ostali su kao mali bez oca, pa su `iveli u ku}nojzajednici sa bratom, tri sestre i majkom. @iveli su u siroma-{tvu, kao ve}ina tada{we gradske sirotiwe. Wihovim hap{e-wem porodica je ostala po drugi put bez hraniteqa. Nije semnogo ~ekalo, po izricawu presude Mirka su poveli sa grupomosu|enika na streqawe. Brat Miqko je posmatrao taj prizor.Mirko je, pre nego {to su mu xelati `icom vezali ruke, uspeoda skine svoj kaput i da preko `ice prebaci bratu Miqku, saporukom da ga taj kaput makar privremeno za{titi od hlad-no}e tih decembarskih dana, a kaput wemu vi{e nije potreban.Samo nekoliko minuta kasnije Miqko je slu{ao mitraqeskupaqbu, na nekoliko desetina metara od logora, gde je `ivotostavio brat Mirko sa grupom drugova.36

136

137

KRU[IK, VAQEVO

138

STREQAWE PO GRUPAMA

U sukobima partizana i ~etnika na prostorima izme|uGorweg Milanovca, Ravne gore, Po`ege i U`ica u novembru1941. godine bilo je dosta me|usobnih zarobqavawa pripadnikaovih vojnih formacija. I dok su partizani zarobqene ~etnikerazoru`avali i pu{tali ku}ama, ~etnici su druga~ije postupa-li sa zarobqenim partizanima. Za wih su osnivali zatvore poseoskim kafanama i op{tinskim sudnicama, gde su nad wimasprovodili torturu, psihi~ki i fizi~ki ih mu~ili, pa pre-{li na pojedina~na i masovna ubistva. Tako je bilo u Kosjeri}u,Braji}ima i na Ravnoj gori.

Veliki broj boraca ^a~anskog, Vaqevskog, [umadijskog,Posavskog i Kosmajskog NOP odreda dr`ali su u zatvorima uBraji}ima, Planinici kod Mionice i u Markovoj crkvi, pa su360 boraca predali Nemcima 13. novembra 1941, u Slovcu kodLajkovca za koje su dobili 27 sanduka municije. U~iweno je tosamo dva dana posle pregovora Dra`e Mihailovi}a sa Nemcimao zajedni~koj borbi protiv partizana u Divcima kod Lajkovca.

Nemci su preuzete partizane kamionima iz Slovca preve-zli u Vaqevo i smestili ih u magacin trgovca Tadi}a. Tu suostali 15 dana. Odatle su ih vodili na izgradwu aerodroma po-red Kolubare, gde su radili po ki{nom vremenu, polugoli i bo-si, uz porcije slabe hrane.

Kobnog 27. novembra oko zgrade se pojavila ve}a nema~kajedinica sa tuma~om. Postrojene zarobqenike su po~eli prozi-vati. Prozivane su odvajali na drugu stranu. Kada je prozvano265 boraca, oni su pod jakom nema~kom stra`om sprovedeni u ka-sarnu Petog pe{adijskog puka na Kru{iku. Po dovo|ewe u krugkasarne, nema~ki oficir je pro~itao presudu:

„... Zbog gubitaka koje je imala 342. nema~ka pe{adijskadivizija u okolini Vaqeva, od dva mrtva i {est rawenih, po na-re|ewu Vojnog zapovednika Srbije generala Dankelmana streqa-}e se 265 partizana.37

139

Na strati{te su osu|enici izvo|eni po grupama. Streqa-we je po~elo oko 12 ~asova i trajalo je do ve~erwih sati.

Po izvr{enom streqawu komandant nema~ke vojske u Va-qevu dao je nalog da se {tampa plakat:

„Kao odmazda za prepad od strane ustanika kod prepada jepoginulo i raweno nekoliko nema~kih vojnika, danas je kod Va-qeva STREQANO 265 KOMUNISTA

Vaqevo, 27. novembar 1941. Komandant nema~ke vojske u Vaqevu.38

Istog dana Komanda 342. pe{adijske divizije u svom slu-`benom izve{taju nadle`noj komandi napisala je:

„... Severna grupa stvorila put za nastupawe kod Velikogvrha 5 (Vaq.) jake prepreke na putu pored stene 300 metara du`i-ne; klopka za tenkove, miniran put i nagomilano kamewe. Ne-prijateq je prvi put branio prepreke. Neprijateq odba~en. Sop-stveni gubici dva mrtva i {est rawenih. Za odmazdu je danasstreqano 265 komunista u Vaqevu...“39

140

Tadi}a magacin u Vaqevu – u novembru 1941. velika tamnicazarobqenih partizana

Me|u streqanim je 71 borac ^a~anskog narodnooslobodi-la~kog partizanskogodreda „Dr Dragi{a Mi{ovi}“ sa terito-rije ^a~ka i Gorweg Milanovca (34 iz dana{we op{tine ^a~aki 37 iz op{tine Gorwi Milanovac). Me|u streqanim bilo ih je42 mla|ih od 20 godina, 16 od 20 do 30, 10 od 30 do 40 i tri iznad40 godina.

Na ovom strati{tu su streqani...

^A^ANI

BUGAR^I] Dragana ALEKSANDAR, radio-tehni~ar, ro-|en 1922. u ^a~ku; ~lan SKOJ-a; borac Druge ~a~anske ~ete; zaro-bili ga ~etnici u Karanu i predali Nemcima; streqan 27. no-vembra 1941.

VUKAJLOVI] Janka MILENKO-JULE, metalostrugar;ro|en 1922. [aranima, `iveo u ^a~ku; borc Druge ~a~anske ~e-te; zarobili ga ~etnici u Karanu kod U`ica i predali Nemci-ma, koji su ga streqali 27. oktobra 1941.

GRULOVI] Du{ana PRVOSLAV, bravar,ro|en 1921. u ^a~ku; borac ^a~anskog NOP odre-da; zarobili ga ~etnici u Karanu kod U`ica ipredali Nemcima, koji su ga streqali 27. novem-bra 1941.

GLI[I] Bo`idara QUBI[A, studentarhitekture, ro|en 1920. u Kru{evcu, `iveo u

^a~ku; ~lan KPJ; borac ^a~anskog NOP odreda; zarobili ga ~et-nici u Karanu kod U`ica i predali Nemcima, koji su ga stre-qali 27. novembra 1941.

\OR\EVI] Jovana MILAN-ZEC, u~enikna zanatu, ro|en 1924. u ^a~ku; ~lan SKOJ-a; bo-rac ^a~anskog NOP odreda; zarobili ga ~etniciu Karanu kod U`ica i predali Nemcima, koji suga streqali 27. novembra 1941.

ZENDI^EK Toma DRAGUTIN, elektri~ar,ro|en 1921. u Rajlovcu, `ivi u ^a~ku; borac ^a-~anskog NOP odreda; zarobili ga ~etnici u Kara-

nu kod U`ica i predali Nemcima, koji su ga streqali 27. novem-bra 1941.

141

JELA^I] DANILO, frizerski radnik, ro|en 1916. uSomboru, `iveo u ^a~ku; borac ^a~anskog NOP odreda; zarobiliga ~etnici u Karanu kod U`ica i predali Nemcima, koji su gastreqali na Kru{iku kod Vaqeva 27. novembra 1941.

JOVANOVI] Jeremije MILOJKO, u~iteq,ro|en 1919. u ^a~ku; ; borac ^a~anskog NOP odre-da; zarobili ga ~etnici u Karanu kod U`ica ipredali Nemcima, koji su ga streqali 27. novem-bra 1941.

KULOVI] Radojice MIO-DRAG, stolar, ro|en 1922. u ^a~ku; borac ^a~an-skog NOP odreda; zarobili ga ~etnici u Karanukod U`ica i predali Nemcima, koji su ga streqa-li 27. novembra 1941.

LUKI] Milivoja ALEKSANDAR-ACO, radnik, ro|en1922. u ^a~ku; borac ^a~anskog NOP odreda; zarobili ga ~etni-ci u Karanu kod U`ica i predali Nemcima, koji su ga streqali271. novembra 1941.

MARI^I] Novaka SLAVOMIR-SLAJO,u~enik gimnazije, ro|en 1922. u Kaoni, `iveo u^a~ku; ~lan SKOJ.-a; borac ^a~anskog NOP odre-da; zarobili ga ~etnici u Karanu kod U`ica ipredali Nemcima, koji su ga streqali 27. novem-bra 1941.

MARKOVI] J. MOMIR, pe-karski radnik, ro|en 1918. u Kosovici kod Iva-wice, `iveo u ^a~ku; borac ^a~anskog NOP od-reda; zarobili ga ~etnici u Karanu kod U`ica ipredali Nemcima, koji su ga streqali 27. novem-bra 1941.

MATOVI] Jezdimira STEVAN, trgova~ki pomo}nik, ro-|en 1922. u ^a~ku; borac ^a~anskog NOP odreda; zarobili ga~etnici u Karanu kod U`ica i predali Nemcima, koji su gastreqali 27. novembra 1941.

142

Bio je u posledwoj grupi koja je izvedena na streqawe. Doksu kle~ali u qigavoj masi i o~ekivali pucwe vatrenog oru`ja,preko prevodioca obratio im se nema~ki komandir i ponudio daviknu @iveo Hitler, pa }e im oprostiti `ivot. Dok je grupa}utala, Matovi} je uzviknuo: „@ivela Komunisti~ka parti-ja!“ Zatim se za~ulo: „@iveo Sovjetski Savez!“, uzviknuo jeMilovan ]osi}, mladi zemqoradnik iz Po`ege. Znali su da mi-lost ne treba da tra`e od zlo~inaca.40

MILI]EVI] Milije MILAN-LONE, u~enik u~iteqske{kole, ro|en 1923. u ^a~ku; ~lan SKOJ-a; borac ^a~anskog NOPodreda; zarobili ga ~etnici u Karanu kod U`ica i predali Nem-cima, koji su ga streqali 27. novembra 1941.

MILO[EVI] Radomira DRAGOMIR-CI-GO, zemqoradnik, ro|en 1920. u Prislonici, bo-rac Prve ~a~anske partizanske ~ete; zarobili ga~etnici u Karanu kod U`ica i predali Nemci-ma, koji su ga streqali 27. novembra 1941.

MILO[EVI] Milana MA-RKO, automehani~ar, ro|en 1908. u

Prislonici; borac ^a~anskog NOP odreda; zaro-bili ga ~etnici kod Kosjeri}a i predali Nemci-ma, koji su ga streqali 27. novembra 1941.

MILO[EVI] Stani{e RADOMIR-KEZUN, slu`iteq uop{tini, ro|en 1907. u Prislonici; borac ^a~anskog NOP odre-da; zarobili ga ~etnici u Bukovima kod Kosjeri}a i predaliNemcima, koji su ga streqali 27. novembra 1941.

MIHAILOVI] Milorada MIROQUB,u~enik gimnazije, ro|en 1924. u ^a~ku; ~lanSKOJ-a; borac ^a~anskog NOP odreda; zarobiliga ~etnici u Karanu kod U`ica i predali Nem-cima, koji su ga streqali 27. no-vembra 1941.

PAVLOVI] Vasilija \UR-\E-\UKA, zemqoradnik, ro|en 1902. u Prisloni-ci; borac ^a~anskog NOP odreda; zarobili ga ~et-nici u Ra`ani kod Kosjeri}a i predali Nemci-ma, koji su ga streqali 27. novembra 1941.

143

PAJI] @ivka MILAN, trgova~ki pomo}-nik, ro|en 1923. u Vi~i; borac Draga~evskog bata-qona; zarobili ga ~etnici kod U`ica i predaliNemcima, koji su ga streqali 27. novembra 1941.

RADISAV^EVI] Vu~ka STEVAN, kafe-xija, ro|en 1922. u Gora~i}ima, `iveo u ^a~ku;borac ^a~anskog NOP odreda; zarobili ga ~etni-

ci u Karanu kod U`ica i predali Nemcima, koji su ga streqali27. novembra 1941.

RAFAILOVI] Koste SVETOZAR, bravar,ro|en 1925. u Atenici; borac ^a~anskog NOP od-reda; zarobili ga ~etnici 7. novembra 1941. i pre-dali Nemcima u Vaqevu, koji su ga streqali 27.novembra 1941.

RAJI^I] Bo`idara MI-LENKO, kroja~, ro|en 1924. u Gra-

bu, `iveo u ^a~ku; borac ^a~anskog NOP odreda;zarobili ga ~etnici u Karanu kod U`ica i pre-dali Nemcima, koji su ga streqali 27. novembra1941.

RANKOVI] Miqka TATOMIR, zemqoradnik, ro|en1919. u Mojsiwu; borac Qubi}kog bataqona; zarobili ga ~etni-ci i predali Nemcima koji su ga streqali 27. novembra 1941.

STANI] Branislava STANKO, kova~, ro-|en 1923. u Atenici; ~lan SKOJ-a; borac u Drugoj~a~anskoj ~eti; zarobili ga ~etnici u Karanu kodU`ica i predali Nemcima, koji su ga streqali27. novembra 1941.

STANKOVI] Du{ana @AR-KO, berberin, ro|en 1922. u Ber{i}ima, `iveo u^a~ku; ~lan SKOJ-a; borac ^a~anskog NOP odre-da; zarobili ga ~etnici u Karanu kod U`ica ipredali Nemcima, koji su ga streqali 27. novem-bra 1941.

144

STEVAN^EVI] Stevana BO@IDAR, ze-mqoradnik, ro|en 1921. u Atenici; borac u Dru-goj ~a~anskoj ~eti; zarobili ga ~etnici u Karanukod U`ica i predali Nemcima, koji su ga streqa-li 27. novembra 1941.

STOJANOVI] DRAGOQUB, berberskiradnik, ro|en 1921. u ^a~ku; borac ^a~anskog

NOP odreda; zarobili ga ~etnici u Karanu kod U`ica i preda-li Nemcima, koji su ga streqali 27. novembra 1941.

STRAWAN^EVI] Bojana DESIMIR, u~enik gimnazije,ro|en 1925. u ^a~ku; ~lan SKOJ-a; borac ^a~anskog NOP odreda;zarobili ga ~etnici u Karanu kod U`ica i predali Nemcima,koji su ga streqali 27. novembra 1941.

STUPAR Slavka SLAVKO, obu}ar, ro|en1907. u mestu Stari Sivac u Vojvodini, `iveo u^a~ku; borac ^a~anskog NOP odreda; zarobili ga~etnici u Karanu kod U`ica i predali Nemci-ma, koji su ga streqali 27. novembra 1941.

TOMA[EVI] IvankaDRAGI], kamenorezac, ro|en 1923. u ^a~ku; ~lanSKOJ-a; borac ^a~anskog NOP odreda; zarobiliga ~etnici u Karanu kod U`ica i predali Nem-cima, koji su ga streqali 27. novembra 1941.

]ETENOVI] Novaka JO-VAN, svr{eni maturant; ro|en 1921. u Smiqevcu,`iveo u ^a~ku; borac ^a~anskog NOP odreda; za-robili ga ~etnici u Karanu kod U`ica i predaliNemcima, koji su ga streqali 27. novembra 1941.

]UR^I] Antonija Ilija,bravar, ro|en 1922. u ^a~ku; ~lanSKOJ-a; borac ^a~anskog NOP od-

reda; zarobili ga ~etnici u Karanu kod U`ica ipredali Nemcima, koji su ga streqali 27. novem-bra 1941.

145

146

]USLOVI] Vasilija DOBROSAV, zemqo-radnik, ro|en 1919. u Prislonici; borac ^a~an-skog NOP odreda; zarobili ga ~etnici na Bukovi-ma kod Kosjeri}a i predali Nemcima, koji su gastreqali 27. novembra 1941.

^VOROVI] Obrada ALEKSANDAR, kroja~,ro|en 1921. u Pridvorici; ~lan KPJ; borac Draga-~evskog bataqona; zarobili ga ~etnici kod U`ica

i predali Nemcima, koji su ga streqali 27. novembra 1941.

TAKOVCI

MILI]EVI] Dragoslava SVETISLAV, u~enik, ro|en1923. u Boqkovcima; borac Vaqevskog NOP odreda; uhvatili ga~etnici i predali Nemcima, koji su ga streqali 27. novembra1941.

NIKOLI] Milorada DRAGI[A, kroja~,ro|en 1920. u Velere~i; ~lan KPJ, sekretar Sre-skog komiteta SKOJ-a za srez takovski; sekretarpartijskog rukovodstva u Gorwem Milanovcu1941. i ~lan Sreskog komiteta KPJ za srez takov-ski; borac Takovskog bataqona; zarobili ga ~et-nici i predali Nemcima koji su ga streqali 27.novembra 1941.

VU^KOVI] VUKOSAV, ro-|en 1914. u Vaqevu, `iveo u Gorwem Milanovcu;borac Takovskog bataqona; ~etnici ga predaliNemcima, koji su ga streqali 27. novembra 1941.

GEORGIJEVSKI STEFAN, kroja~, ro|en1890. U Bugarskoj, `iveo u Gorwem Milanovcu;borac Takovskog bataqona; zarobili ga ~etnici ipredali Nemcima, koji su ga streqali 27. novem-bra 1941.

DRA@EVI] Dragomira MILO[, metal-ski radnik, ro|en 1922. u Gorwem Milanovcu;~lan SKOJ-a; borac Takovskog bataqona; zarobiliga ~etnici i predali Nemcima, koji su ga streqa-li 27. novembra 1941.

\OR\EVI] Lazara MIODRAG-PR]O, limar, ro|en 1922.u Gorwem Milanovcu; borac Takovskog bataqona; zarobili ga~etnici i predali Nemcima, koji su ga streqali 27. novembra1941.

@UNI] DRAGOMIR, obu}ar, ro|en 1885. u U`icu, `iveou Gorwem Milanovcu; borac Takovskog bataqona; zarobili ga~etnici i predali Nemcima; umro u zatvoru u Vaqevu 1. decem-bra 1941.

LELOVI] Milo{a MIODRAG – MIJO, tr-gova~ki pomo}nik, ro|en 1922. u Gorwem Mila-novcu; borac Takovskog bataqona; zarobili ga~etnici i predali Nemcima, koji su ga streqali27. novembra 1941.

OV^AREVI] Bo`idara DRAGOSLAV, rad-nik, ro|en 1921. u Jablanici, `iveo u GorwemMilanovcu; borac Takovskog bataqona; zarobili

ga ~etnici i predali Nemcima, koji su ga streqali 27. novembra1941.

PETRONIJEVI] @ivojina NIKOLA,student, ro|en 1921. u Gorwem Milanovcu; ~lanSKOJ-a; borac Takovskog bataqona; zarobili ga~etnici i predali Nemcima, koji su ga streqali27. novembra 1941.

POPOVI] Andrije ZORAN,u~enik gimnazije, ro|en 1925. u Gorwem Milanov-cu; borac Takovskog bataqona; zarobili ga ~etni-ci i predali Nemcima, koji su ga streqali 27.novembra 1941.

POPOVI] Dragomira PE-TAR, student agronomije, ro|en

1918. u Gorwem Milanovcu; borac Takovskog bata-qona; zarobili ga ~etnici i predali Nemcima,

koji su ga streqali 27. novembra1941.

POPOVI] Dragomira MI-HAILO-POPAC, student arhitekture, ro|en1922. u Gorwem Milanovcu; borac Takovskog bata-qona; zarobili ga ~etnici i predali Nemcima,koji su ga streqali 27. novembra 1941.

147

RADOVANOVI] \ur|a MILI], kroja~, ro|en 1915. u Ka-limani}ima, `iveo u Gorwem Milanovcu; borac Takovskog bata-qona; zarobili ga ~etnici i predali Nemcima, koji su ga stre-qali 27. novembra 1941.

RADULOVI] Qubomira MILORAD, u~e-nik gimnazije, ro|en u Subotici, `iveo u GorwemMilanovcu; borac Takovskog bataqona; zarobiliga ~etnici i predali Nemcima, koji su ga streqa-li 27. novembra 1941.

TANASKOVI] Radisava ANDRIJA, rad-nik, ro|en 1918. u Gorwem Milanovcu; borac Ta-

kovskog bataqona; zarobili ga ~etnici i predali Nemcima, ko-ji su ga streqali 27. novembra 1941.

FILIPOVI] Mijaila DRAGOSLAV, va-zduhoplovni podoficir BJV, ro|en 1920. u Gor-wem Milanovcu; borac Takovskog bataqona; zaro-bili ga ~etnici i predali Nemcima, koji su gastreqali 27. novembra 1941.

MIJAILOVI] Milana MILI], pekar,ro|en 1909. u Grabovici; borac Takovskog bataqo-na; zarobili ga ~etnici i predali Nemcima, koji

su ga streqali 27. novembra 1941.JA]IMOVI] @ivana BRANISLAV, zemqoradnik, ro-

|en 1911. u Dragoqu; borac Vaqevskog NOP odreda; zarobili ga~etnici i predali Nemcima, koji su ga streqali 27. novembra1941.

PETROVI] @ivka MILORAD – PU]O,student prava, ro|en 1918. u Drenovi; ~lan KPJ;borac Takovskog bataqona; zarobili ga ~etnici uGorwem Milanovcu i predali Nemcima, koji suga streqali 27. novembra 1941.

DAMWANOVI] MilomiraMIODRAG, zemqoradnik, ro|en

1908. u Ko{tuni}ima; ~lan KPJ; borac Takovskogbataqona; zarobili ga ~etnici i predali Nemci-ma, koji su ga streqali 27. novembra 1941.

148

NIKOLI] Milorada GOJKO, zemqoradnik, ro|en 1920. uKrivoj Reci; borac Takovskog bataqona; zarobili ga ~etnici ipredali Nemcima, koji su ga streqali 27. novembra 1941.

NE[KOVI] Milo{a MOMIR, kelner, ro|en 1919. u Lo-zwu; borac Takovskog bataqona; zarobili ga ~etnici i predaliNemcima, koji su ga streqali 27. novembra 1941.

JOJI] Nikole SAVO, radnik, ro|en 1922. u Lalincima,`iveo u Lo~evcima; borac Takovskog bataqona; zarobili ga ~et-nici i predali Nemcima, koji su ga streqali 27. novembra 1941.

VIDOJEVI] Radomira MILI], ro|en uLuwevici; vodnik Prve ~ete Takovskog bataqona;zarobili ga ~etnici i predali Nemcima, koji suga streqali 27. novembra 1941.

\OR\EVI] Jovana MILUN, zemqorad-nik, ro|en 1924. u Naku~anima; borac Takovskogbataqona; zarobili ga ~etnici i predali Nemci-

ma, koji su ga streqali 27. novembra 1941.VUJOVI] \or|a BRANKO, zemqoradnik,

ro|en 1898. u Nevadama; borac Takovskog bataqo-na; zarobili ga ~etnici i predali Nemcima, kojisu ga streqali 27. novembra 1941.

GLIGORIJEVI] Mihaila MILIVOJE,zemqoradnik, ro|en 1922. u Nevadama; borac Ta-kovskog bataqona; zarobili ga ~etnici i predaliNemcima, koji su ga streqali 27. novembra 1941.

MAKSIMOVI] Milovan GVOZDEN, ze-mqoradnik, ro|en 1909. u Nevadama; borac Takovskog bataqona;zarobili ga ~etnici i predali Nemcima, koji su ga streqali 27.novembra 1941.

CVETKOVI] Dragutina GVOZDEN, zemqoradnik, ro|en1903. u Nevadama; borac Takovskog bataqona; zarobili ga ~etni-ci i predali Nemcima, koji su ga streqali 27. novembra 1941.

IVANOVI] Milutina MILIVOJE, ze-mqoradnik, ro|en 1907. u Polomu; streqali gaNemci 27. novembra 1941.

ZELENOVI] @ivojina RATKO, zemqorad-nik, ro|en 1912. u Prawanima; borac Takovskogbataqona; zarobili ga ~etnici i predali Nemci-ma, koji su ga streqali 27. novembra 1941.

149

TRIFUNOVI] Rajka VUJICA, zemqoradnik, ro|en 1923.u Prawanima; borac Takovskog bataqona; zarobili ga ~etnici ipredali Nemcima, koji su ga streqali 27. novembra 1941.

TRIFUNOVI] Stanojla JOVAN, zemqoradnik, ro|en1923. u Prawanima; borac Takovskog bataqona; zarobili ga ~et-nici i predali Nemcima, koji su ga streqali 27. novembra 1941.

TRIFUNOVI] Miqa RADO[, zemqorad-nik, ro|en 1923. u Prawanima; borac Takovskogbataqona; zarobili ga ~etnici i predali Nemci-ma, koji su ga streqali 27. novembra 1941.

MILETI] Dragoquba VLA-DAN, opan~ar, ro|en 1921. u Re-

qincima; borac Takovskog bataqona; zarobili ga~etnici i predali Nemcima, koji su ga streqali27. novembra 1941.

RADIVOJEVI] \or|a TIHOMIR, u~iteq,ro|en 1910. u Prizrenu, `iveo u Srezojevcima;~lan KPJ; borac Takovskog bataqona; zarobili ga~etnici i predali Nemcima, koji su ga streqali27. novembra 1941.

RADOJI^I] Qubinka RADOJE, kroja~,ro|en 1922. u Ugrinovcima; borac VaqevskogNOP odreda; zarobili ga ~etnici i predali Nem-

cima, koji su ga streqali 27. novembra 1941.

SAVR[ENO USMR]IVAWE

Poznato je da je Hitlerova ma{inerija do vrhunca usavr-{avala na~in usmr}ewa qudi primewuju}i najbrutalniji na-~in psihi~kog i fizi~kog mu~ewa pre ubijawa. Takva brutal-nost primeqena je pre streqawa boraca na strati{tu u Kru-{iku, svojstvena samo fa{isti~kim metodama.

Scenario je bio ovakav: Iz kruga kasarne, gde je izre~enapresuda, na strati{te je izvo|eno po oko 50 osu|enika. Na me-stu streqawa izdvajano je pet do 10 osu|enika koji su stajaliispred rovova gde je streqawe vr{eno okrenuti licem prema ro-

150

vu Iza wih, na nekoliko metara nalazili su se vojnici zadu`e-ni za ubijawe. Svaki vojnik je ispred sebe imao osu|enika kogaje ciqao u potiqak. Kada je streqawe zavr{eno, privo|ena jedruga grupa, koja je morala da streqane baci u jamu, a zatim dastane na liniju gde je izvr{eno streqawe ispred rovova. Tako jera|eno dok je i posledwi borac iz te grupe streqan. Osu|enicisu iz neposredne blizine posmatrali ubijawe svojih drugovao~ekuju}i da i sami do|u na red i da tako izgube `ivot. Vero-vatno da je najte`e bilo grupi koja je posledwa izvo|ena nastreqawe.Pre`iveo je Bo`a Maksimovi} i svedo~io:

„... ^ekamo, ~itava ve~nost, a mitraqez s vremena na vre-me jezivo zakiko}e... Polazimo i mi ka tom mestu. Sve je u o~i-ma prvi redovi sve vide izbliza. Gledamo i {ta vidimo: Stre-qaju prvu grupu koja nije i{la na rad... Kr... kr... kr... Zavri{timitraqez i pokosi. Sporo ide: dok se odvaje, posedaju, namesteprolaze minuti...“41

Jedan od pre`ivelih osu|enika Suba{i} iz Velikih Ci-qana ovako opisuje streqawe:

„... Odvo|eni smo do nekog starog {anca. Tu smo ponovo mo-rali da kleknemo pred {anac, svih desetorica okrenuti licemprema {ancu, iza le|a na rastojawu od pet-{est metara sta-jalo je deset nema~kih vojnika sa pu{kama i ga|ao je svaki jed-nog. Druga desetorica koji su se nalazili posle ove grupe stre-qanih morali su da pobijene bace u {anac, a oni da kleknu nawihova mesa. I tako to i{lo redom dok svi zarobqenici nisupobijeni...“42

In`ewer Bo`a Maksimovi} slikaju}i atmosferu nastreli{tu, pisaoje:

„... Streqawese i daqe nasta-vqa... Zatvorenicisu i daqe uznemire-ni i sa zebwom o~e-kuju kada }e do}i nared. Kroz glavu mistruji mno{tvonajraznovrsnijihideja. Rafali vi{enisu stravi~ni, jersi su se donekle ve}

151

Streqani na Kru{iku u Vaqevu 27. 11. 1941.

privikli na wih. Iza jedne grupe neko izlete i povika: „@ive-la Srbija! Dole okupatori!“ Ovakve i sli~ne parole ~ule su sejo{ nekoliko puta. Ve}ina zato~enika Tadi}a magacina odla-zila je u smrt hrabro i dostojanstveno...“43

Me|u streqanim se na{ao i profesor Milutin Todorovi}iz Kragujevca, komandant Kosmajskog NOP odreda, koga su kaorawenika ~etnici zarobili u partizanskoj bolnici na Savin-cu sa suprugom Draganom, koju su ~etnici ubili u Br|anima.

„... Profesor Todorovi}, kada je na wega do{ao red – opisu-je Vasa Kuzmanovi} – skinuo je {ajka~u sa glave, ovla{ name-stio gustu i prosedu kosu, pa se okrenuo prema Medvediku i Ja-blaniku. Privukao je {aj~aku srcu i iz srca vazda juna~ki – po-tekli su neve{ti, ali miqem i ponosom stihovi Qube Nenado-vi}a:

„Ti si lep{a od celoga sveta,i tebe mi samo sunce sija,cveta{ lep{e od samoga cvetaimati je ponosna Srbija...“44

Kada je na liniju streqawa iza{la posledwa grupa, ne-ma~ki oficir koji je rukovodio streqawem je ne{to promr-mqao: Tuma~ je preveo da nema~ki oficir tra`i da svi glasnouzviknu: „@iveo Hitler“, pa da ih ne}e streqati.

Osu|enici kle~e u qigavoj masi i }ute.Na strati{tu seza~u glas: „@ivela Komunisti~ka pratija!“, uzviknuo je Ste-van Matovi},mladi trgova~ki pono}nik iz ^a~ka. Zatim se ~a-~ulo: „@iveo Sovjetski savez“, uzviknuo je Milovan ^oli}, mla-di zemqoradnik iz Sevojna.

Shvatili su da `ivota vi{e nema i da ne treba tra`i-ti milost od zlo~inaca, ve} juna~ki umreti“.45

Navodimo jo{ jedan podatak koji govori o svireposti pri-padnika nema~ke oru`ane sile:

Odmah po izricawu smrtnih presuda, u krugu kasarne po-javio se jedan mali{an, stao je pred nema~kog komandanta, pre-krstio rukama grudi i po~eo moliti komandanta da mu oca nestreqaju, jer ima punu ku}u male dece, a nemaju koga drugog da ihizdr`ava. Kada je ~uo ovu molbu, oficir naredi mali{anu da mupri|e bli`e. Kada se de~ko primakao dovoqno blizu, nema~kioficir podi`e nogu i okovanom ~izmom udari mali{ana u pod-bradu. Sa samrtni~kim krikom de~ak se prostre po zemqi, a krvmu {iknu...“46

152

153

KRAQEVO

154

MASOVNO GUBILI[TE

U Kraqevu je za sve vreme rata postojao veliki okupator-ski vojni garnizon. Bile su tu do 1943. godine samo nema~ke je-dinice, od tada bugarske. Verovatno da je Kraqevo za wih imalostrate{ki zna~aj zbog ~uvawa `elezni~ke pruge i puta krozIbarsku dolinu, radi odr`avawa stalne veze sa Kosovom i Meto-hijom, i daqe sa Makedonijom i Gr~kom, gde su postojale velikenema~ke jedinice. Zbog povremenih gubitaka koje su okupator-ske jedinice imale na ovom prostoru, one su ~esto vr{ile odma-zdU nad stanovni{tvom koje su dr`ali kao taoce. Pored gubili-{ta u krugu Fabrike vagona, gde je 1941. godine ubijeno preko3.000 civila, streqawa su vr{ena kod Ratarske {kole i u kruguvojne kasarne.

Iz draga~evskog, qubi}kog, trnavskog i takovskog sreza igrada ^a~ka, u Kraqevu su od 1941. do kraja 1944. godine streqa-

155

Pogled na Spomen park u Kraqevu (Snimak iz 1974. godine)

na 182 borca i nedu`na gra|anina: Draga~evaca – 55, Qubi}ana– 44, Trnavaca – 62, ^a~ana – 11 i Takovaca – 10.

Na ovim strati{tima su naj~e{}e ubijani gra|ani kojisu dr`ani kao taoci.

U novembru 1941. godine, kada je u krugu Fabrike vagonaizvr{eno masovno streqawe, iz ~a~anskog kraja ubijene su 54osobe. Neki od tih qudi su radili u Kraqevu, drugi su zarobqe-ni u okolini grada.

Drugo masovno streqawe izvr{eno je u junu 1943. godine,najvi{e na Vidovdan, 28. juna, kod Ratarske {kole, mawe u kru-gu Vojne kasarne. Tada su streqane 122 osobe.

Me|u streqanima bilo je 49 boraca NOR-a, 19 pripadnikaJVuO i 114 obi~nih gra|ana, koji su pohvatani na terenu i ubi-jeni kao taoci. Najvi{e boraca NOR-a i pripadnika JVuO uhva-}en je na terenu prilikom racija. Poznato je da su okupatorskejedinice prilikom svog izlaska u selu tra`ili pripadnikepartizanskih jedinica i wih su naj~e{}e vodili sa sobom i dr-`ali kao taoce.

U Kraqevu je najvi{e qudi streqano iz Bawice – 21, Mr-~ajevaca – 13, Dubca – devet, Kotra`e – osam, grada ^a~ka – 11.

Tela stradalnika nalaze se u zajedni~kim grobnicama.

DRAGA^EVCI

BUJO[EVI] Pantelija QUBINKA, doma}ica, ro|ena1908. u Radaqevu, `ivela u Belom Kamenu; streqali je Nemci 28.juna 1943.

VIDOSAVQEVI] Dragomira QUBINKO, zemqoradnik,ro|en 1911. u Belom Kamenu; uhvatili ga Nemci u Belom Kamenui oterali u Kraqevo, gde je streqan 15.maja 1943.

DOLOVI] Tihomira DRAGAN, zemqoradnik, ro|en 1905.u Belom Kamenu; uhvatili ga Nemci u Belom Kamenu i oterali uKraqevo, gde je streqan 17. juna 1943.

PLAZINI] Stevana STANOJLE, zemqoradnik, ro|en1906. u Belom Kamenu, uhvatili ga Nemci u Belom Kamenu i ote-rali u Kraqevo, gde je streqan 15. maja 1943.

KOVA^EVI] Toma SRE]KO, bojaxijski radnik, ro|en1919. u Vi~i; uhvatili ga Nemci u Belom Kamenu i oterali uKraqevo, gde je streqan 13. oktobra 1941.

156

TANASKOVI] Tihomira ALEKSANDAR, zemqoradnik,ro|en 1924. u Vi~i, kurir u partizanskoj Komandi u mesta u Gu-~i 1941; uhvatili ga Nemci u Gu~i i oterali u Kraqevo, gde jestreqan 1 avgusta 1942.

MARINKOVI] Vidoja MIHAILO, zemqoradnik, ro|en1891. u Gorwem Dubcu; i uhvatili ga Nemci u Gorwem Dubcu;streqali u Kraqevu 7. juna 1943.

MISI] Sre}ka BORIVOJE, zemqoradnik, ro|en 1928. uGorwem Dubcu; uhvatili ga Nemci u Konarevu i streqali u Kra-qevu 15. oktobra 1941.

MISI] Rada SRE]KO, zemqoradnik, ro|en 1896. u Gor-wem Dubcu; uhvatili ga Nemci u Konarevu i streqali u Kraqe-vu 15. oktobra 1941.

NIKOLI] Tihomira DRAGAN, zemqoradnik, ro|en 1918.u Gorwem Dubcu; uhvatili ga Nemci u Kraqevu i streqali 7. no-vembra 1941.

RADENKOVI] Vu~i}a MILENTIJE, zemqoradnik, ro|en1877. u Gorwem Dubcu; uhvatili ga Nemci i oterali u Kraqevo,gde je streqan 24. maja 1943.

DRAGI]EVI] Dragovana PAUN, vojni pitomac, ro|en1924. u Gu~i, `iveo u U`icu; uhvatili ga Nemci u Kraqevu istreqali 7. novembra 1941.

KOTUROVI] Aresnija STOJKA, doma}ica, ro|ena 1912. uKaoni, `ivela u Dowem Dubcu; uhvatili ga Nemci u Kraqevu istreqali 7. juna 1943.

TADI] Miladina VIDOSAV, zemqoradnik, ro|en 1882. uDowem Dubcu; ~lan NOO; oterali ga Nemci u Kraqevo i streqa-li 7. juna 1943.

TADI] Miladina SVETOMIR, zemqoradnik, ro|en 1910.u Dowem Dubcu; streqali ga Nemci u Kraqevu 7. juna 1943.

TADI] Miladina SPASOJE, zemqoradnik, ro|en 1871. uDowem Dubcu; saradnik NOP-a; predsednik NOO; uhvatili gaNemci i oterali u Kraqevo, gde je streqan 7. juna 1943.

VASIQEVI] \or|a DOBROSAV, zemqoradnik, ro|en1905. u Dowoj Kravarici; uhvatili ga Nemci i oterali u Kra-qevo gde je streqan 28. juna 1943.

\UDI] Milenka STEVAN, zemqoradnik, ro|en 1879. uDowoj Kravarici; uhvatili ga Nemci u Dowoj Kravarici i ote-rali u Kraqevo, gde je streqan 28. juna 1943.

157

PETROVI] ^edomira TIHOMIR, zemqoradnik, ro|en1889. u Dowoj Kravarici; uhvatili ga Nemci i oterali u Kra-qevo, gde je streqan 28. juna 1943.

RADI^EVI] Bogoquba RANKO, zemqoradnik, ro|en1917. u Dowoj Kravarici; uhvatili ga Nemci u Kravarici i o-terali u Kraqevo, gde je streqan 28. juna 1943.

TODOROVI] Mihaila RAJKO, zemqoradnik, ro|en 1907.u Dowoj Kravarici; uhvatili ga Nemci u Kravarici i oteraliu Kraqevo, gde je streqan 28. juna 1943.

VI]OVI] Milana MI]A, zemqoradnik, ro|en 1884. uDragojevcu; uhvatili ga Nemci i oterali u Kraqevo, gde je stre-qan 28. juna 1943.

VI]OVI] Miladina SREDOJE, zemqoradnik, ro|en 1886.u Dragojevcu; uhvatili ga Nemci i oterali u Kraqevo, gde jestreqan 28. juna 1943.

MILIVOJEVI] Milisava GVOZDEN, zemqoradnik, ro-|en 1906. u Dragojevcu; uhvatili ga Nemci i oterali u Kraqe-vo, gde je streqan 28. juna 1943.

MILIVOJEVI] Dragi}a MILISAV, zemqoradnik, ro-|en 1880. u Dragojevcu; uhvatili ga Nemci i oterali u Kraqe-vo, gde je streqan 28. juna 1943.

MILIVOJEVI] Milenka SLAVOMIR, zemqoradnik, ro-|en 1914. u; Dragojevcu; uhvatili ga Nemci i oterali u Kraqe-vo, gde je streqan 28. juna 1943.

SIMOVI] @ivka MILOVAN, zemqoradnik, ro|en 1886.u Dragojevcu; uhvatili ga Nemci i oterali u Kraqevo, gde jestreqan 28. juna 1943.

STOJANOVI] Ristivoja LUKA, zemqoradnik, ro|en1889. u Dragojevcu; streqali ga Nemci u Kraqevu 28. juna 1943.

STOJANOVI] Milenka @IVORAD, zemqoradnik, ro|en1903. u Dragojevcu; streqali ga Nemci u Kraqevu 28. juna 1943.

STANOJEVI] Qubisava VOJISLAV, zemqoradnik, ro|en1890. u Dragojevcu; streqali ga Nemci u Kraqevu 28. juna 1943.

PANTELI] Bogdana RAJKO, trgova~ki pomo}nik, ro|en1918. u Du~alovi}ima, `iveo u Kraqevu, gde su ga Nemci stre-qan u oktobru 1941.

MATIJA[EVI] Milana \UR\E, zemqoradnik, ro|en1905. u \era}u; uhvatili ga Nemci i oterali u Kraqevo, gde suga streqali krajem aprila 1943.

158

MATIJA[EVI] Milete MILUN, zemqoradnik, ro|en1902. u \era}u; uhvatili ga Nemci i oterali u Kraqevo, gde jestreqan krajem aprila 1943.

MATIJA[EVI] Nedeqka RADOJKO, zemqoradnik, ro-|en 1916. u \era}u, uhvatili ga Nemci i odveli u Kraqevo, gdeje streqan krajem aprila 1943.

JANKOVI] Milisava MILOVAN, zemqoradnik, ro|en1912. u Kotra`i; uhvatili ga Nemci i oterali u Kraqevo, gdeje streqan 15. juna 1943.

JANKOVI] Milenka STOJANKA, doma}ica, ro|ena 1906.u Tre{wevici, `ivela u Kotra`i; uhvatili je Nemci i oteraliu Kraqevo, gde su je streqali 15. juna 1943.

KUZMANOVI] Krste JAROSLAV, zemqoradnik, ro|en1913. u Kotra`i; uhvatili ga Nemci i oterali u Kraqevo, gdeje streqan 15. juna 1943.

MARI] Radenka MLADOMIR, zemqoradnik, ro|en 1924.u Kotra`i; uhvatili ga Nemci i oterali u Kraqevo, gde je stre-qan 15. juna 1943.

ME^ANIN Qubomir STOJANKA, doma}ica, ro|ena 1914.u Mirosaqcima, `ivela u Kotra`i; uhvatili je Nemci i otera-li u Kraqevo, gde je streqana 15. juna 1943.

MILINKOVI] Obrada VOJISLAV, zemqoradnik, ro|en1890. u Kotra`i; uhvatili ga Nemci i oterali u Kraqevo, gdeje streqan 15. juna 1943.

MILUTINOVI] Milivoja MILORAD, zemqoradnik, ro-|en 1900. u Kotra`i; oterali ga Nemci u Kraqevo, gde je stre-qan 15. juna 1943.

PERI^I] Nedeqka DOBRIVOJE, zemqoradnik, ro|en1924. u Kotra`i; oterali ga Nemci u Kraqevo, gde je streqan15. juna 1943.

\OR\EVI] Vasilija RA\EN, zemqoradnik, ro|en 1880. uKrstacu; uhvatili ga Nemci i oterali u Kraqevo, gde je stre-qan u februaru 1943.

RADULOVI] Spasoja \OR\E, ro|en 1914. u Krstacu, `i-veo u Kraqevu; streqali ga Nemci u Kraqevu 15. oktobra 1941.

RENDULI] Miladina MILOMIR, ma{inbravar, ro|en1923. u Lu~anima; streqan u Kraqevu 1943.

NENADI] Tihomira VLADETA, zemqoradnik, ro|en1902. u Mirosaqcima; uhvatili ga Nemci i oterali u Kraqevo,gde je streqan 28. juna 1943.

159

NENADI] Luke QUBINKA, doma}ica, ro|ena 1910. uMirosaqcima; streqali je Nemci u Kraqevu 28. juna 1943.

GAVRILOVI] Janka DRAGOMIR, radnik, ro|en 1902. uTijawu, `iveo u Kraqevu; streqali ga Nemci u Kraqevu 16. ok-tobra 1941.

MARINKOVI] Blagoja RANISAV, zemqoradnik, ro|en1892. u Toli{nici; uhvatili ga Nemci u Kraqevu, gde je stre-qan 7. juna 1943.

NIKOLI] Adama MILORAD, zemqoradnik, ro|en 1902. uToli{nici; uhvatili ga Nemci i oterali u Kraqevo, gde jestreqan 8. juna 1943.

[TAVQANIN Nikole BOGISLAV, zemqoradnik, ro|en1925. u Toli{nici; uhvatili ga Nemci i oterali u Kraqevo,gde je streqan 7. juna 1943.

Ubijeni su i pripadnici JVuO:MATIJA[EVI] Milana \UR\E, ro|en 1905. u \era}u;

streqali ga Nemci u Kraqevu u aprilu 1943.MATIJA[EVI] Nedeqka RADOJKO, ro|en 1916. u \era-

}u; streqali ga Nemci u Kraqevu aprila 1943.BRKI] Sredoja RAJKO, ro|en u Dowoj Kravarici; streqa-

li ga Nemci u Kraqevu 28. juna 1943.

QUBI]ANI

VUKSANOVI] Rista DRAGOSLAV, zemqoradnik, ro|en1905. u Be~wu; streqali ga Nemci u Kraqevu 24. oktobra 1941.

JEREMI] Milovana MILIJA; zemqoradnik, ro|en 1900.u Be~wu; uhvatili ga Nemci i oterali u Kraqevo, gde je streqanu junu 1943.

OBRADOVI] Cvela RADOSAV, zemqoradnik, ro|en 1900.u Be~wu; uhvatili ga Nemci i oterali u Kraqevo, gde je streqanu junu 1943.

OBRADOVI] Obrada CVETKO, zemqoradnik, ro|en 1889.u Be~wu; nosilac Albanske spomenice; uhvatili ga Nemci i ote-rali u Kraqevo, gde je streqan krajem juna 1943.

BO@OVI] Teodora MILINKO, bojaxijski radnik, ro|en1901. u Drenovi, `iveo u Bresnici; borac Qubi}kog bataqona;uhvatili ga Bugari i oterali u Kraqevo, gde je streqan krajemjuna 1943.

160

NOVAKOVI] Milana MIODRAG, kova~, ro|en 1921. uBresnici, `iveo u Kraqevu; streqali ga Nemci u Kraqevu 18.oktobra 1941.

PETROVI] Ja}ima BO@IDAR, vozovo|a, ro|en 1898. uVidovi, `iveo u Kraqevu; streqali ga Nemci u Kraqevu u okto-bru 1941.

MI[KOVI] Jovana RAJKO, vozovo|a, ro-|en 1899. u Gorwoj Gorevnici; streqali ga Nemciu Kraqevu 10. oktobra 1941.

]IRI] Radosava JOVAN,sve{tenik, ro|en 1909. u GorwojGorevnici; streqali ga Nemci u

Kraqevu 7. juna 1943.

ARNAUTOVI] Rajice MILUN, kroja~, ro-|en 1910. u Katrgi; streqali ga Nemci u Kraqevu u oktobru 1941.

JANKOVI] Janka @IVKO, zemqoradnik, ro|en 1913. uKatrgi; streqali ga Nemci u Kraqevu u oktobru 1941.

JOVANOVI] Rada NIKOLA, zemqoradnik, ro|en 1909. uKatrgi; streqali ga Nemci u Kraqevu u oktobru 1941.

RADOVI] Mila MOMIR, kroja~, ro|en 1910. u Katrgi;streqali ga Nemci u Kraqevu u oktobru 1941.

ZATE@I] Dragoslava RADO[, u~enik na zanatu, ro|en1926. u Qubi}u; streqali ga Nemci u Kraqevu 10. oktobra 1941.

ZATE@I] Mijaila STEVAN, slu`benik, ro|en 1911. uQubi}u, `iveo u Kraqevu; streqali ga Nemci u Kraqevu 18. ok-tobra 1941.

JEREMI] Mihaila MILORAD, metalski radnik ro|en1917. u Mili}evcima; `iveo i radio u Kraqevu; streqali gaNemci u Kraqevu 18. oktobra 1941.

PAJI] Qubomira ILIJA, advokatski pripravnik, ro-|en 1906. u Mili}evcima, `iveo i radio u Kraqevu; streqali gaNemci u Kraqevu 14. oktobra 1941.

KLASANOVI] Milenka MILOJKO, kroja~, ro|en 1916. uMiokovcima, `iveo i radio u Kraqevu; streqali ga Nemci uKraqevu 18. oktobra 1941.

MATIJEVI] ^edomira MIJAILO, bravar, ro|en 1914. uMiokovcima, `iveo i radio u Fabrici vagona u Kraqevu; ~lan

161

KPJ; streqali ga Nemci u Kraqevu 18. oktobra 1941.MATIJEVI] ^edomira MILOVAN, kova~, ro|en 1910. u

Miokovcima, `iveo i radio kao poslovo|a Fabrike vagona uKraqevu; ~lan KPJ; streqali ga Nemci u Kraqevu 18. oktobra1941.

BUKUMIROVI] MILIJA, zemqoradnik, ro|en 1889. uSanxaku, `iveo u Mr~ajevcima; uhvatili ga Bugari i oterali uKraqevo, gde je streqan u junu 1943.

BUKUMIROVI] MIHAILO, zemqoradnik, ro|en 1885. uSanxaku, `iveo u Mr~ajevcima; uhvatili ga Bugari i oterali uKraqevo, gde je streqan krajem juna 1943.

JOKI] Mira BRANKA, doma}ica, ro|ena 1906. u DowojTrep~i, `ivela u Mr~ajevcima; streqali je Nemci u Kraqevu21. juna 1943.

JOKI] Antonija VELISAV, zemqoradnik, ro|en 1906. uMr~ajevcima; uhvatili ga Bugari i oterali u Kraqevo, gde jestreqan 21. juna 1943.

JOKI] Antonija MIRKO, zemqoradnik, ro|en 1905. u Mr-~ajevcima; streqali ga Nemci u Kraqevu 1943.

LAZOVI] Mihaila BOGOSAV, zemqoradnik, ro|en 1900.u Mr~ajevcima; uhvatili ga Bugari i oterali u Kraqevo, gde jestreqan krajem juna 1943.

LAZOVI] Bogosava BRANKO, zemqoradnik, ro|en 1923. uMr~ajevcima; borac Qubi}kog bataqona; uhvatili ga Bugari ioterali u Kraqevo, gde je streqan krajem juna 1943.

LAZOVI] Qubomira NENAD, zemqoradnik, ro{|en 1910.u Mr~ajevcima, uhvatili ga Bugari i oterali u Kraqevo, gde jestreqan 21. juna 1943.

MARI] Jevrema MILIJAN, monter, ro|en 1905. u Mr~a-jevcima; streqali ga Nemci u Kraqevu 29. maja 1944.

PANTOVI] Petra RANKO, `elezni~ar, ro|en 1903. u Mr-~ajevcima, `iveo i radio u Kraqevu; streqali ga Nemci u Kra-qevu u oktobru 1941.

RANKOVI] Miqka MIHAILO, zemqoradnik, ro|en1921. u Mr~ajevcima; uhvatili ga Nemci i oterali u Kraqevo,gde je streqan 1943.

SAVI] Mila RADOSAV, zemqoradnik, ro|en 1921. u Mr-~ajevcima; uhvatili ga Nemci i oterali u Kraqevo, gde je stre-qan 1943.

162

STOJANOVI] Sretena BO[KO, zemqorad-nik, ro|en 1912. u Mr~ajevcima; uhvatili ga Bu-gari i oterali u Kraqevo, gde je streqan 21. juna1943.

SRNI] Mita RADI^, zemqoradnik, ro|en1890. u Ostri; uhvatili ga Nemci i oterali u

Kraqevo, gde je streqan 1943.\ONDRI] Qubomira DESIMIR, opan~ar, ro|en 1912. u

Preqini; ~lan KPJ; borac Qubi}kog bataqona; uhvatili ga ~et-nici i predali Nemcima, koji su ga oterali u Kraqevo, gde jestreqan 5. februara 1943.

JOVA[EVI] Radojice @IVKO, kova~, ro|en 1915. u Pre-qini; borac Qubi}kog bataqona; uhvatili ga ~etnici i preda-li Nemcima, koji su ga streqali u Kraqevu 5. februara 1943.

IGWATOVI] Qubisava BOGDAN-BORO, harmonika{, ro-|en 1902. u Prijevoru, `iveo u Kraqevu; streqali ga Nemci uKraqevu 18. oktobra 1941.

IGWATOVI] tanasija MIROSLAV, po{tar, ro|en 1914. uprijevoru, `iveo i radio u Kraqevu, gde su ga Nemci streqali18. oktobra 1941.

SMIQANI] DU[AN, radnik, ro|en 1912. u Prijevoru,`iveo i radio u Kraqevu; streqali ga Nemci u Kraqevu u okto-bru 1941.

KORA] Milenka VLADISLAV, radnik, ro|en 1912. u Ra-sni kod Po`ege, `iveo u Prislonici; streqali ga Nemci u Kra-qevu 14. oktobra 1941.

PAVLOVI] Milenka MILO[, zemqoradnik, ro|en 1922.u Ro{cima; borac Qubi}kog bataqona; streqali ga Nemci uKraqevu 28. juna 1943.

PAVLOVI] Vidosava MLADOMIR, zemqoradnik, ro|en1909. u Ro{cima; borac Qubi}kog bataqona; streqali ga Nemciu Kraqevu 28. juna 1943.

PAVLOVI] Milenka URO[, zemqoradnik, ro|en 1907. uRo{cima; saradnik NOP-a, borac Qubi}kog bataqona; streqaliga Nemci u Kraqevu 28. juna 1943.

BOJOVI] Vujice DRAGOQUB, kova~, ro|en 1894. u DowojTrep~i, `iveo u Stan~i}ima; borac Qubi}kog bataqona; uhvati-li ga `andarmi i predali Nemcima, koji su ga oterali u Kraqe-vo, gde je umro u zatvoru, 2. aprila 1943.

163

TRNAVCI

TRIPKOVI] Vula MILOJE; zemqoradnik, ro|en 1883. uAtenici; saradnik NOP-a; uhvatili ga nedi}evci i oterali uKraqevo, gde je streqan juna 1943.

Miloje Tripkovi}, zemqoradnik... Siroma{ak, o`ewen, ~e-tvoro dece. Pre rata pripadao naprednim seqacima. Bio akti-van u Udru`enoj opoziciji. Wegova deca pred rat – simpatize-ri Komunisti~ke partije. Sin Ratko ~lan KPJ od 1940. a k}iQubica od 1941. Od po~etka ustanka svi ~lanovi wegove poro-dice opredeqeni ua Narodnooslobodila~ki pokret. Na po~etkupriprema ustanka kod wegove ku}e formirano prihvatili{teza izbegle komuniste iz grada i kuhiwa za ishranu. U ustankui za vreme postojawa slobodne teritorije aktivno radi za Na-rodnooslobodila~ki pokret. Posle povla~ewa partizanskihsnaga sa ~a~anskog terena progowen. Isto tako i sin Gvozden ik}i Qubica. Kao partizanski borac Gvozden uhap{en i osu|enna smrt, pobegao iz zatvora pred izvr{ewe kazne. Qubica u lo-goru na Bawici 1943. Miloje neprekidno poma`e Narodnooslobo-di~aki pokret. Posebno ilegalne partijske radnike, borce par-tizanskog odreda... Imao je dva bunkera, od kojih jedan koristiwegov sin Gvozden, a drugi, u vinogradu, i drugi borci. Posle ot-krivawa bunkera 1943. godine Poqska stra`a ga hapsi i preda-je Nemcima.

Sproveden u Kraqevo i streqan.47

VU^KOVI] Miladina MILOMIR, zemqoradnik, ro|en1892. u Bawici; saradnik NOP-a; uhvatili ga Bugari i oteraliu Kraqevo, gde je steqan 30. marta 1943.

DAVIDOVI] Budimira MIJALKO, zemqoradnik, ro|en1903. u Bawici; uhvatili ga Bugari i oterali u Kraqevo, gde jestreqan 30. marta 1943.

DROBWAK Vitomira MILAN, zemqoradnik ro|en 1923. uBawici, saradnik NOP-a; uhvatili ga Bugari i oterali u Kra-

qevo, gde je streqan 30. marta 1943.

\OKOVI] Jovana MILISAV, zemqorad-nik, ro|en 1901. u Bawici; saradnik NOP-a;uhvatili ga Bugari i oterali u Kraqevo, gde jestreqan 30. marta 1943.

164

\OKOVI] Proka MILOJKO, zemqoradnik, ro|en 1903. uBawici; borac Trnavskog bataqona; uhvatili ga Bugari i otera-li u Kraqevo, gde je streqan 20. marta 1943.

\OKOVI] Leke MILUN, zemqoradnik, ro|en 1909. u Ba-wici; borac Trnavskog bataqona; uhvatili ga Bugari i oteraliu Kraqevo,gde je streqan 30. marta 1943.

\OKOVI] Proka RADOJKO, zemqoradnik, ro|en 1906. uBawici; borac Trnavskog bataqona; uhvatili ga Bugari i otera-li u Kraqevo, gde je streqan 30. marta 1943.

\OR\EVI] Vojimira MIHAILO, zemqoradnik, ro|en1920. u Bawici; ~lan SKOJ-a; borac Trnavskog bataqona; uhvati-li ga Bugari i oterali u Kraqevo, gde je streqan 30. marta 1943.

\OR\EVI] Stanimira STANKO, zemqoradnik, ro|en1922. u Bawici; ~lan SKOJ-a; borac Trnavskog bataqona; uhvati-li ga Bugari i oterali u Kraqevo, gde je streqan 30. marta 1943.

ZARI] @ivka DRAGOJE, zemqoradnik, ro|en 1904. u Ba-wici; borac Trnavskog bataqona; uhvatili ga Bugari i oteraliu Kraqevo, gde je streqan 30. marta 1943.

ZE^EVI] QUBI[A, bravar, ro|en 1914. u Bawici, `i-veo u Kraqevu; borac Takovskog bataqona, streqali ga Nemci uKraqevu 16. oktobra 1941.

IKONI] Janka DRAGI[A, zemqoradnik, ro|en 1905. uBawici; saradnik NOP-a; uhvatili ga Bugari i oterali u Kra-qevo, gde je streqan 30. marta 1943.

IKONI] Mili}a RADI^, zemqoradnik, ro|en 1901. uBawici; saradnik NOP-a; uhvatili ga Bugari i oterali u Kra-qevo, gde je streqan 30. marta 1943.

KRLOVI] Komneta RADOMIR, zemqoradnik, ro|en 1900.u Bawici; borac Tranvskog bataqona; uhvatili ga Bugari i ote-rali u Kraqevo, gde je streqan 30. marta 1943.

MIRKOVI] Svetolika @IVORAD, zemqoradnik, ro|en1903. u Bawici; borac Trnavskog bataqona; uhvatili ga Bugarii oterali u Kraqevo, gde je streqan 30. marta 1943.

MIRKOVI] Svetolika SPASOJE, zemqoradnik, ro|en1911. u Bawici; borac Trnavskog bataqona; uhvatili ga Bugarii oterali u Kraqevo, gde je streqan 30. marta 1943.

PAREZANOVI] Tanasija VELIZAR, zemqoradnik, ro|en1887. u Bawici; saradnik NOP-a; odbornik NOO; uhvatili gaBugari i oterali u Kraqevo, gde je streqan 30. marta 1943.

165

PAREZANOVI] Sava MIHAILO, zemqoradnik, ro|en1898. u Bawici; borac Trnavskog bataqona; uhvatili ga Bugarii oterali u Kraqevo, gde je streqan 30. marta 1943.

PAREZANOVI] Sava TIHOMIR, radnik, ro|en 1900. uBawici; borac Trnavskog bataqona; uhvatili ga Bugari i otera-li u Kraqevo, gde je streqan 30. marta 1943.

RAJI] Alekse VLASTIMIR, zemqorad-nik, ro|en 1914. u Bawici; borac Trnavskog bata-qona; uhvatili ga Bugari i oterali u Kraqevo,gde je streqan 30. marta 1943.

RAJI] Alekse DRAGO-QUB, zemqoradnik, ro|en 1909. u

Bawici; borac Trnavskog bataqona; uhvatili gaBugari i oterali u Kraqevo, gde je streqan 30.marta 1943.

IKODINOVI] Qubomira VOJIMIR, ze-mqoradnik, ro|en 1918. u Beqini; borac Draga~evskog bataqona;uhvatili ga Bugari i oterali u Kraqevo, gde je streqan 28. juna1943.

MILUTINOVI] Tihomira TIOSAV, bravar, ro|en 1910.u Vapi, `iveo i radio u Kraqevu; streqali ga Nemci u Kraqevu21. oktobra 1941.

KUVEKALOVI] Sava BLAGOJE, zemqoradnik, ro|en1916. u Viqu{i; streqali ga Nemci u Kraqevu 21. oktobra 1941.

KUVEKALOVI] Sava RADOJE, ma{inbravar, ro|en 1916.u Viqu{i, `iveo i radio u Kraqevu; streqali ga Nemci u Kra-qevu 21. oktobra 1941.

MANDI] Branislava STANIJA, doma}i-ca, ro|ena 1888. u Negri{orima, `ivela u Viqu-{i; saradnik NOP-a; uhvatili je ~etnici i pre-dali Nemcima, koji su je streqali u Kraqevu 11.avgusta 1941.

VU^KOVI] Mili}a ALEKSANDAR, rad-nik, ro|en 1899. u Zabla}u; uhvatili ga Nemci i

streqali u Kraqevu 15. oktobra 1941.VESELINOVI] Milana MILOMIR, zemqoradnik, ro-

|en 1898. u Je`evici; uhvatili ga Bugari i oterali u Kraqevo,gde je streqan 30. marta 1943.

166

VESELINOVI] Ilije PETAR, zemqoradnik, ro|en 1900.u Je`evici; uhvatili ga Bugari i oterali u Kraqevo, gde je stre-qan 30.marta 1943.

VESELINOVI] Milenka TEODOSIJE, zemqoradnik, ro-|en 1900. u Je`evici; uhvatili ga Bugari i predali Nemcima uKraqevu, gdeje streqan 30. marta 1943.

JEREMI] Gavrila ALEKSANDAR, zemqoradnik, ro|en1897. u Je`evici; uhvatili ga Bugari i oterali u Kraqevo, gdeje streqan 30. marta 1943.

KRSTI] Zdravka ZAHARIJE, zemqoradnik ro|en 1900. uBawici, `iveo u je`evici; uhvatili ga Bugari i oterali u Kra-qevo, gde je streqan 30. marta 1943.

PAREZANOVI] Rada VUK, zemqoradnik, ro|en 1902. uJe`evici; uhvatili ga Bugari, oterali u Kraqevo, gde je stre-qan 30. marta 1943.

RADOJI^I] Dragomira RANISLAV, kafexija, ro|en1903. u Brezovi kod Ivawice, `iveo u Je`evici; uhvatili ga Bu-gari i oterali u Kraqevo, gde je streqan 30. marta 1943.

JEVREMOVI] Aleksandra MILUTIN, u~iteq, ro|en1902. u Jezdini, `iveo i radio u okolini Kur{umlije; streqa-li ga Nemci u Kraqevu 1. juna 1942.

LAZOVI] Nikole ALEKSANDAR, zemqoradnik, ro|en1882. u Lascu; streqali ga Nemci u Kraqevu 14. oktobra 1941.

LI[ANIN Blagoja RADOMIR, ~inovnik, ro|en 1888. uLascu, `iveo u Kraqevu; streqali ga Nemci u Kraqevu 14. okto-bra 1941.

TOMOVI] Mladena MILOVAN, kafexija, ro|en 1891. uLascu; streqali ga Nemci u Kraqevu 14. oktobra 1941.

GOSTIQAC Qubomira MIHAILO, trgova~ki pomo}nik,ro|en 1920. u Lipnici, `iveo u Kraqevu; streqali ga Nemci uKraqevu 16. oktobra 1941.

[U[I] Milana ROSANA, doma}ica, ro|ena 1910. u Lip-nici, uhvatili je nedi}evci i predali Nemcima, koji su je stre-qali u Kraqevu 10. juna 1943.

LAZOVI] @ivojina MILOJE, zemqoradnik, ro|en 1922.u Loznici; streqali ga Nemci u Kraqevu 27. oktobra 1941.

NOVAKOVI] Radomira QUBOMIR, bravar, ro|en 1908. uLoznici, `iveo i radio u Kraqevu; streqali ga Nemci u Kraqe-vu u oktobru 1941.

167

\OR\EVI] Vojina BRANISLAV, zemqoradnik, ro|en1899. u Slatini; borac Trnavskog bataqona; uhvatili ga ~etni-ci i predali Nemcima, koji su ga streqali u Kraqevu novembra1943.

PAJOVI] Sava TANASIJE, u~enik na zanatu, ro|en1924. u Slatini; streqali ga Nemci u Kraqevu u oktobru 1941.

JOVANOVI] Milutina DRAGOQUB, zemqoradnik, ro-|en 1920. u Trnavi; uhvatili ga Nemci i oterali u Kraqevo, gdeje streqan 28. juna 1943.

STEVOVI] Milojka DRAGOQUB, zemqo-radnik, ro|en 1920, u Trnavi; ~lan KPJ i NOO;borac Trnavskog bataqona; uhvatili ga ~etnici ipredali Nemcima, koji su ga streqali u Kraqevu29. juna 1943.

Streqani pripadnici JVuO:

DROBWAK Milije DRAGI], ro|en u Vapi; streqali gaNemci u Kraqevu 1943.

DROBWAK MILIJA; ro|en u Vapi; streqali ga Nemci uKraqevu 1943.

MILORADOVI] Vojka BOGOSAV, ro|en 1919. u Zabla}u;streqali ga Nemci u Kraqevu 1943.

MARKOVI] S. SPASOJE, ro|en u Bawici; streqali gaNemci u Kraqevu 3. marta 1943.

VU^KOVI] Isidora @IVORAD, ro|en 1922. u Zabla}u;streqali ga Nemci u Kraqevu u maju 1943.

PETROVI] Radojka VLASTIMIR, ro|en 1919. u Zabla}u;streqali ga Nemci u Kraqevu u maju 1943.

POPOVI] Mladena CVETKO, ro|en u Zabla}u, streqaliga Nemci u Kraqevu u maju 1943.

JO^EVI] JOVICA, ro|en u Slatini; streqali ga Nemciu Kraqevu 6. marta 1943.

VUKOTI] DOBRIVOJE, ro|en u Pakovra}u; streqali gaNemci u Kraqevu 28. jula 1943.

GRUJOVI] VITOMIR; ro|en u Beqini; streqali ga Nem-ci u Kraqevu 28. jula 1943.

ERI] Radomira PETAR, ro|en u Beqini; streqali gaNemci u Kraqevu 28. jula 1943.

168

RAKETI] BO@IDAR – BO@O, ro|en u Beqini; streqaliga Nemci u Kraqevu 28. jula 1943.

RAKETI] Bo`a MIRKO, ro|en u Beqini; streqali gaNemci u Kraqevu 28. jula 1943.

PAUNOVI] Vladimira SVETOMIR, u~iteq, ro|en 1898.u Parmencu; streqali ga Nemci u Kraqevu 28. jula 1943.

^A^ANI

BUGAR^I]-BRU[IJE Pavla ANKA, doma}ica, ro|ena1889. u Ribnici, `ivela u ^a~ku; streqali ga Nemci u Kraqevuu oktobru 1941.

GRUJI] \or|a BORISLAV, ~asovni~ar, ro|en 1915. uSkopqu, `iveo kao izbeglica u ^a~ku; streqali ga Nemci uKraqevu 20. oktobra 1943.

@UJOVI] @ivojina MLADEN, ma{inovo|a, ro|en 1901.u Beogradu, `iveo u ^a~ku; pozadinski radnik NOP-a; streqaliga Nemci u Kraqevu 29. jula 1944.

ZLATI] MILIJA, penzioner, ro|en 1879. u ^a~ku; stre-qali ga Nemci u Kraqevu 17. oktobra 1941.

JOVKOVI] Milovana NIKOLA, student medicine, ro|en1922. u ^a~ku; sanitetski referent Druge ~a~anske ~ete ^a~an-skog NOP odreda; streqali ga Nemci u Kraqevu 14. maja 1943.

KOVA^EVI] Koste JOVAN, `andarm, ro|en 1901. u seluTuqe na Zlatiboru, `iveo u ^a~ku; streqali ga Nemci u Kraqe-vu 23. maja 1943.

MUNITLAK Marka DRAGOMIR, zemqoradnik, ro|en1898. u Preseci, `iveo u ^a~ku; streqali ga Nemci u Kraqevu23. maja 1943.

MUNITLAK Tihomira MI]O, radnik, ro|en 1898. u Pre-seci, `iveo u ^a~ku; streqali ga Nemci u Kraqevu 23. maja1943.

RISTI] Milana MILO[, bravar, ro|en 1913. u ^a~ku,`iveo u Kraqevu, streqali ga Nemci u Kraqevu 14. oktobra. ju-la 1941.

SLOVI] Sava @IVOJIN, mehani~ar, ro|en 1913. u Dra-gojlovi}ima kod Sjenice, `iveo u ^a~ku; streqali ga Nemci uKraqevu, u oktobru 1941.

MIQKOVI] Sretena PRVOSLAV, metalski radnik, ro-|en 1919. u Kragujevcu; `iveo u ^a~ku; streqali ga Nemci uKraqevu 16. oktobra 1941.

169

TAKOVCI

ILI] Rodoquba VOJISLAV, stolar, ro|en 1916. u Grabo-vici, `iveo u Kraqevu, streqali ga Nemci i u oktobru 1941.

TRNAVAC Milenka VELISAV, zemqoradnik, ro|en 1903.u Dowim Braneti}ima; borac Takovskog bataqona; uhvatili gaNemci i oterali u Kraqevo, gde je streqan 15. februara 1942.

DRAGI]EVI] Milojice MIODRAG, kroja~, ro|en 1917.u Drenovi; streqali ga Nemci u Kraqevu u oktobru 1941.

MARKOVI] Dragutina MILAN, `elezni~ar, ro|en 1906.u Kalimani}ima, `iveo i radio u Kraqevu; streqali ga Nemciu Kraqevu 20. oktobra 1941.

KUBUROVI] Krsta TIHOMIR, trgova~ki radnik, ro|en1909. u Luwevici, `iveo i radio u Kraqevu; streqali ga Nemciu Kraqevu 14. oktobra 1943.

DMITROVI] Miqka DRAGOMIR, vozovo|a, ro|en 1904. uQutovnici, `iveo i radio u Kraqevu; streqali ga Nemci u Kra-qevu 20. oktobra 1941.

LAZAREVI] Milovana MILUTIN, zemqoradnik, ro|en1904. u Ozremu; saradnik NOP-a; oterali ga Nemci u Kraqevo,gde je streqan 1943.

VUKOVI] Budimira DU[AN, zemqoradnik, ro|en 1910. uSrezojevcima; uhvatili ga Nemci i oterali u Kraqevo, gde jestreqan u oktobru 1943.

RUBAKOVI] Obrena MOMIR, zemqoradnik, ro|en 1891. uSrezojevcima; uhvatili ga Bugari i oterali u Kraqevo, gde jestreqan 23. marta 1943,

\OR\EVI] Milentija JEVREM, zemqoradnik, ro|en1903. u Srezojevcima; uhvatili ga Bugari i oterali u Kraqevo,gde je streqan 23. marta 1943.

SVEDO^EWA PRE@IVELIH

Neki od streqanih u oktobru 1941. godine u Kraqevu, pre-`iveli su.

Evo svedo~ewa jednog od wih – Du{ana Tvrdi{i}a:„Doterali su nas do `ive ograde.Onaj koji je komandovao streqawem, imao je gumeni man-

til na sebi.Ja, niti sam kukao – niti sam pevao. Bio sam izgubqen.Bilo je dosta qudi koji su padali, a jo{ pu{ka nije ni

opalila. Qudi dr`e one jadne korpice sa sobom, u kojima su ne-

170

{to nosili – to im jebila jedina imovina.

Prizor je biostra{an.

Qudi su biliupla{eni i izbezu-mqeni. Bilo ih je saslabim `ivcima, sla-bog srca. Neki, kad suvideli {ta }e biti,vikali su:

– Udrite gadovi!Osveti}e nas na{abra}a!

Ja sam bio u stroju. Ni{ta nisam mislio.^uli su se uzvici:– Joj, majko moja! Joj, deco moja!Stra{an prizor.Vidim ruke. Gledam mrtve.Neki poku{avaju da be`e. Ali samo do zida. Daqe se ne mo`e.Nemci su bili sa mitraqezima okolo. Le`ali su u travi.Onda je pala komanda da su oni Nemci, koji su nas sprovo-

dili, razmaknu levo i desno.Zatim je pala komanda da se puca.Prvi rafal.Ja sam pao.Nas je bilo stotinu.Samo {to sam pao, po~eli su da padaju preko mene mrtvi

i raweni. Le`ao sam. Malo sam se name{tao da mogu du`e da iz-dr`im da nepomi~no le`im.

Kada su po~eli rafali, ~uo se strahovit jauk. A jauka je bi-lo i pre rafala. Bili smo izbezumqeni.

Jauk. Te{ki krikovi.Le`ao sam. Nisam bio rawen, ali kukam i ja. Me|utim, bio

sam potpuno svestan.Pala je komanda da mitraqezi obustave paqbu.Posle toga su za{li Nemci i ubijali one koji su bili rawe-

ni. Tukli su svakog onog koji se nalazio u sede}em stavu.Ja sam le`ao na levoj strani. Desna mi je noga bila opru`e-

na, a leva podvijena. Dvojica su le`ala na meni.

171

Spomenik otpora i pobede

^ujem pojedina~nu pucwavu:Milinko Kokotovi}, na~elnik Sreski u Gu~i, bio je zato-

~enik kod Nemaca u Kraqevu od kraja marta do 7. jula 1943. go-dine. Za to vreme bila su masovna streqawa u Kraqevu. On o to-me svedo~i:

„Ba{ na Vidovdan 1943. godine, oko ~etiri sata izjutrau zoru, na ulaznoj kapiji zvono, koje daje signal pri svakomotvarawu i zatvarawu kapija, zazvonilo je i gledaju}i kroz re-{etke iz }elije vidi se, da nailazi jedna gruba Gebic policijana ~elu zloglasnog kapetana Rajca, sa potpunom spremom i{lemovima, u napetom stawu. Sa wima dolaze gestapovci Hansi Hubel sa crnom kwigom u rukama. Isti otvaraju vrata svihsedam }elija, isteraju sve nas zatvorenike u dvori{te, pa po-fronti{e uza zid sa nare|ewem, „gledaj u zid, a ruke u vis“.

Po tome nastaje preziv iz kwige i svla~ewe odela i obu-}e. Prilikom preziva mene, jo{ dvojici mu{karaca i dvema `e-nama reko{e, „po{to niste saslu{ani mar{ u }elije“.

Ostali koji su bili uza zid svi su svu~eni, ruke su im ve-zali sa `icom, potrpali u kamione i oterali u pravcu Ratar-ske {kole, gde su se posle 20 minuta ~uli mitraqeski rafali,a po tome pojedina~na paqba iz revolvera.

Me|u streqanima ovoga dana bili su od poznatih: tribrata Mari}a iz Kotra`e, Bo`o Raketi} i sin iz Pridvori-ce*, u~iteq Svetomir Paunovi} iz Parmenca i jo{ {est seqa-ka iz wihove okoline. U~iteq Paunovi} bio je u mojoj }eliji iimao je predose}aj, jer mi je govorio, kako je sa wim svr{eeno i da}e jo{ u toku no}i biti ubijen. Predlagao je da ubije on mene ija wega, jer je veli boqe, nego da nas Nemci mrcvare. Pored osta-log, rekao je, da ima predose}aj da }u ja ipak pre`iveti i ako seto desi, da mnogo pozdravim wegovu `enu, decu i brata Obrada,koga je mnogo voleo i ~im ga pomene zapla~e se, i da im ka`em, dasu za wegovu smrt krivi Bo`a Raketi} i Ikodinovi}.

U~iteqa Paunovi}a sa jo{ osam seqaka uhvatili su bu-garski vojnici, koji su ih dr`ali kako je pri~ao Paunovi} uvla`nom podrumu Vladi~inog konaka u Kraqevu 18 dana i no}i-ju, vezane za ruke i noge i mnogo ih zlostavqali, pa ih onako svekrvave i modre predali Nema~kom Gestapou, gde su i streqani.

172

_______* Treba: iz Beqine.

Prilikom izvo|ewa iz }elije, okretawa zidu, svla~ewaodela, vezivawa ruku `icom i ubacivawa u auto, svi su bili une-zvereni od straha, a naro~ito stariji. Najkura`nije se dr`ao18-to godi{wi mladi} Novi~i}, rodom iz nekog sela u okoliniGo~a, jer je stajao mirno i prilikom vezivawa ruku viknuo:„Germani, to je sve {to mi mo`ete u~initi“, pa je zapevao:„Mila moja majko, misli{ da je meni lako umreti ovako“.

Najslabije i kukavi~ko dr`awe imala ne neka Bo`idarka,rodom iz okoline Mataruga, koja je bila u slu`bi Gestapoa, jerje prokazivala manoge rodoqube i nevine gra|ane, koji su izgubi-li `ivote. Za vreme moga bavqewa u zatvoru, bila je slobodwak,nalazila se kod {efa Gestapoa i {pijunirala po }elijama kodzatvorenika, pa iste denuncirala. Jednom prilikom dostavilaje in`ewera Bo{kovi}a iz Vrwaca, koji je u mojoj }eliji govoriosa svojom gospo|om francuskim jezikom, da je govorio engleski,jer nije razumela, pa je isti zbog toga saslu{avan. Kada su je po-sle svla~ewa dizali u kamion, ona je viknula: „Jaoj, nemojte meubiti, jer imam jo{ 30 bandita da proka`em“. Ali joj to nijemnogo pomoglo, {to zna~i da je poslu`ila dokle je bilo potreb-no, jer je limun dok je vredan isce|en, pa po tome ba~en u |ubre,kako obi~no zavr{avaju tipovi ove vrste.

Istoga dana oko 11 ~asova od strane Hansa, odveden sam uGestapo, ra~unaju}i da me vodi na saslu{awe. Tako pred kance-larijom, bila je moja `ena sa bolni~arkom iz Gu~e, koja je bilaNemica. Ista je molila Hansa, da se oslobodim iz zatvora i pi-tala, za{to jo{ nisam saslu{an. Isti joj je na srpskom jezikurekao, da sam bio saslu{an da bi oti{ao gde su i onih 200 jutrosoti{li. Kada mu je bolni~arka rekla da nisam kriv, on je na torekao: „Mi znamo da mnogi od onih {to su jutros streqani ni-su krivi, ali je usled potrebne odmazde popuwen broj“.

Po tome je istoj u stro`ijem tonu rekao, da sam ja optu-`en od strane Bugara i kapetana Rajca i da se tra`i smrtnakazna i vratio me u zatvor.

^uvari zatvorenika bili su bugarski vojnici. Me|u isti-ma bio je prili~an broj germanofila, a naro~ito oficira i pod-oficira. Prilikom dovo|ewa zatvorenika, svakoga nesretnikaodmere od pete do uveta, zagledaju}i {ta ima od vrednosti nasebi, jer posle streqawa, isti sve zaostale stvari pokupe i okoistih se sva|aju, koji }e vi{e ove pustiwe zagrabiti.

Svakodnevno wihovi de`urni oficiri obilazili su stra-`u i brojili hap{enike po }elijama. Prilikom dolaska de`ur-

173

nog komandir stra`e mu raportira: „Na gospodin poru~nik,stawe redovnato, izvr{enije nare|ewata na op{te zadovole-nije Germanata“. Posle uobi~ajenog raporta, ovaj de`urni ula-zi u moju }eliju i postavqa pitawa za{ta ko odgovara. Kada jenai{ao na mene, neko mu re~e, da sam biv{i sreski na~elnik izDraga~eva. On zaustavi pogled na meni i re~e: „To nije okolin-ski na~elnik, ve} mangup i zlikovac, ~im le`u u zatvoru, jer onpodr`ava po lo{u politiku, pa }e zato i stradati. Vi Srbiniste poslu{ali Cvetkovi}a da primite pakt i zato strada-te, a politika na{eg Carjata po Ubava i mi smo sada velikaBulgarska“.

Imao je jedan mali broj vojnika, koji su vrlo snu`deniprilikom tu~e zatvorenika i streqawa, jer kri{om pri|u }e-liji i {apu}u: „Bre bratko sve vas pobi{e Germani ni krive nidu`ne“.

Jedan podnarednik kao komandir stra`e nasrnuo je najednu u~enicu ¤£££ razreda gimnazije, koja je bila u zatvoru iprilikom izlaska u klozet poku{ao da je siluje.

Na dan 30. juna izveden sam iz }elije i odveden na saslu-{awe. Saslu{awe je po~elo po dostavi kapetana Rajca, zbog od-vo|ewa 33 stra`ara dr`avne stra`e sa toliko pu{aka i dvate{ka mitraqeza, koji su no}u izme|u 30. i 31. aprila iste go-dine, od strane svoga komandira poru~nika \oki}a, odvedeni u{umu. Tra`io je smrtnu kaznu. Rekao sam, da sam po ovome ve}ranije hap{en i da sam oslobo|en, jer sa stra`om nisam imaoni{ta, po{to ona pripada pod komandu javne bezbednosti, ~i-ji je ministar bio Dragi Jovanovi}, dok su sreska na~elstva sa-mo kao ekspozitura za rekviziciju. Ali, to nije pomoglo, ve} sepre{lo na druge izmi{qene krivce zbog saradwe sa {umskim, iz-davawa objava partizanima i sabota`e usled nedavawa rekvi-zicije, jer je Draga~evo de fakto u tome prva~ilo, pa su imaleposla i kaznene ekspedicije. Posle stra{nog malteretirawa iraspituju}i se od novo dovedenih o situaciji, jer u slu~aju ka-kve akcije rodoquba, dolazi odmazda u kom sam slu~aju gotov.

U ovakvoj nervozi proveo sam do 7. jula, kada se pojavi navratima moje }elije Gestapovac Hans, koji me je pozvao rekav-{i: „Uzmi stvari i po|i sa mnom“. ^im sam doveden pred kance-lariju predat sam dvojici sprovodnika i upu}en za Beograd.Istoga dana pred ve~e stigao sam u Beograd i predat sa sprovod-nim aktom glavnom Gestapou (Ratni~ki dom).49

174

175

KRAGUJEVAC

176

177

NA STRATI[TIMA

Od 1941. do 1945. godine u kragujeva~kim strati{tima, uokolini grada, nema~ke okupacione snage, u saradwi sa saradni-cima iz redovna srpskog naroda, streqali su, prema nekim poda-cima, blizu 9.000 gra|ana svih uzrasta, me|u kojima je velikibroj u~enika sredwih {kola. Najvi{e 21. oktobra 1941. kada jeizvr{ena odmazda nad nedu`nim gra|anima zbog pogibije nema~-kih vojnika u borbi sa ustanicima.

Iz ~a~anskog kraja na ovim strati{tima `ivot je ostavi-lo 122 gra|anina (106 Takovaca, osam Qubi}ana, {est Trnavacai dva iz grada ^a~ka). Wih 59 je usmr}eno 21. oktobra 1941. go-dine. Bili su to qudi koje su na prepad pohvatale nema~ke jedi-nice prilikom prodora u Gorwi Milanovac, a neki su `iveli uKragujevcu.

Pored civila, usmr}eno i streqano je 66 boraca NOR-a,koje su ~etnici pohvatali utakovskom kraju i predalinema~kim jedinicama. Naj-ve}a grupa ovih boraca –wih 42, streqano je 22. mar-ta 1942. Ostali su ubijeni uraznim drugim periodimakada su od saradnika preda-vani nema~kim jedinicama(16 iz trnavskog i qubi}kogsreza i grada ^a~ka). Me|ustreqanim su i tri pripad-nika JVuO, koje su nema~kejedinice pohvatale prili-kom racija po selima.

Na ovim strati{timasvoje `ivote su mnogi osta-vili:

Grupa Takovaca u logoru uKragujevcu 1942. godine

TAKOVCI

ANDRI] Slavka BOGOQUB, narednikBJV, ro|en 1914. u Belom Poqu; borac Takovskogbataqona; uhva}en i oteran u Kragujevac, gde jestreqan 29. jula 1943.

VASIQEVI] Mijaila @I-VKO, zemqoradnik, ro|en 1907. u

Belom Poqu; ~lan KPJ od 1938; predsednik NOO;uhva}en i oteran u Kragujevac, gde je streqan umartu 1943.

LAZAREVI] @ivka DRAGOQUB, ro|en1927. u Belom Poqu; ubili ga Nemci u Kragujevcu 11. aprila1941.

MILI] Nikole IVAN, zemqoradnik, ro|en 1897. u BelomPoqu; oterali ga Nemci u Kragujevc, gde je streqan u martu1943.

BRKOVI] Dragoquba QUBI[A, zemqoradnik,ro|en1916. u Ber{i}ima; uhvatili ga Nemci i oterali u Kragujevac,gdeje streqan 10. marta 1943.

GRGI] Lazara PETAR, moler, ro|en 1912. u Boqkovcima;borac Vaqevskog NOP odreda; uhvatili ga ~etnici i predaliNemcima, koji su ga streqali u Kragujevcu 22. marta 1942.

REQI] Stanoja MIHAILO, trgova~ki pomo}nik, ro|en1918. u Boqkovcima; ~lan KPJ; borac Vaqevskog NOP odreda;uhvatili ga ~etnici i predali Nemcima, koji su ga oterali uKraagujevac, gde je streqan 22. marta 1942.

KOZODER Mihaila SRE]KO, zemqoradnik, ro|en 1919. uBrezni; borac Takovskog bataqona; zarobili ga ~etnici i preda-li Nemcima, koji su ga streqali u Kragujevcu 22. marta 1942.

TALOVI] Miladina SRETEN, zemqoradnik, ro|en 1914.u Brezni; borac Takovskog bataqona; uhvatili ga ~etnici i pre-dali Nemcima, koji su ga streqali u Kragujevcu 22. marta 1942.

VEQKOVI] Milo{a ALEKSANDAR, zemqoradnik, ro|en1920. u Velere~i; borac Takovskog bataqona; uhvatili ga ~etni-ci i predali Nemcima, koji su ga streqali u Kragujevcu 22. mar-ta 1942.

PAUNOVI] Milorada BORIVOJE, zemqoradnik, ro|en1914. u Velere~i; borac Takovskog bataqona; uhvatili ga ~etni-

178

ci i predali Nemcima, koji su ga streqali u Kragujevcu 22. mar-ta 1942.

PETROVI] Desimira SLAVOQUB, zemqoradnik, ro|en1913. u Velere~i; borac Takovskog bataqona; uhvatili ga ~etni-ci i predali Nemcima, koji su ga streqali u Kragujevcu 22. mar-

ta 1942.

CAREVI] Miladina @ARKO, zemqorad-nik, ro|en 1912. u Velere~i; borac Takovskog ba-taqona; uhvatili ga ~etnici i predali Nemcima,koji su ga streqali u Kragujevcu 22. marta 1942.

CAREVI]I

Ku}a Mladena Carevi}a u Velere~i, puna ~eqadi. Vrvi kaou ko{nici. A, onda dolazi nesre}ni Drugi svetski rat.

Sin Du{an odmah stupa u partizane i sve vreme rata bi-va istaknuti borac, mitraqezac, komandir... Posle rata isku-san i odgovoran vojni rukovodilac, sve do penzionisawa.

Sina @arka hvataju ~etnici, kao pripadnika NOP-a,predaju Nemcima, a ovi ga streqaju u Vojnotehni~kom zavoduKragujevac (Sabanta) na Mladence, 22. marta 1942.

179

Pripadnici partizanskog pokreta iz takovskog kraja u logoruKragujevac

Tre}i sin Radowa, borac Takovskog bataqona, poginuo useptembru 1944. godine prilikom oslobo|ewa Gorweg Milanovca.

Po{to je ku}a bila „na lo{em glasu“ – komunisti~ka,stradawu nigde kraja. Dana 17. septembra 1943. u Mladenovo do-ma}instvo dolaze ~etnici i na ku}nom pragu streqaju mu supru-gu Nataliju i snahu Julijanu, @arkovu `enu, iza koje ostaju dvanejaka sina (od pet i sedam godina) – @ivorad i Dragi{a, za ~ijeodrastawe se kasnije brine wihova neudata tetka Qubica.

Julijana je imala dodatnu `ivotnu tragediju; brat Vo-jimir poginuo je 1941. godine u borbi za Sjenicu, drugog, Dragi-{u, streqali su ~etnici u Takovu u junu 1943. Iste godine ubi-jen joj je i tre}i brat – Qubi{a.

Ku}a Mladenova skoro opustela. Jedino smrt wega nijehtela. A, kako je bilo wegovoj du{i, samo on zna.49/a*

\OR\EVI] Ivana MILI], trgovac, ro|en 1893. u Gor-woj Crnu}i, `iveo u Vra}ev{nici; uhvatili ga Nemci i stre-qali u Kragujevcu, 21. oktobra 1941.

ERI] Aleksija RADOMIR, zemqoradnik, ro|en 1890. uVra}ev{nici; nosilac Albanske spomenice; uhvatili ga Nemcii oterali u Kragujevac, gde je streqan 21. oktobra 1941.

IVOVI] Vladimira JOVAN, penzioner, ro|en 1880. u Lu-wevici, `iveo u Vra}ev{nici; nosilac Albanske spomenice,uhvatili ga Nemci i oterali u Kragujevac, gde su ga streqali21. oktobra 1941.

RISTIVOJEVI] Marjana DRAGAN, zemqoradnik, ro|en1911. u Vrn~anima; borac Prvog {umadijskog NOP odreda; uhva-tili ga Nemci i oterali u Kragujevac, gde su ga streqali 22.marta 1942.

LUKI] Pavla ALEKSANDAR, zemqoradnik, ro|en 1922.u Gorwoj Vrbavi; borac Takovskog bataqona; uhvatili ga ~etni-ci i predali Nemcima, koji su ga streqali u Kragujevcu 8. apri-la 1943.

LUKI] @ivojina BORISAV, kroja~, ro|en 1922. u GorwojVrbavi; borac Takovskog bataqona; uhvatili ga ~etnici i preda-li Nemcima, koji su ga streqali u Kragujevcu 8. aprila 1943.

NE[OVI] Stanojke RADOSAV, ma{inbravar, ro|en 1918.u Gorwoj Vrbavi; uhvatili ga Nemci i oterali u Kragujevac, gdeje streqan 21. oktobra 1941.

180

________* Zabele`ila Vera Todorovi}.

NE[OVI] Vojislava OSTOJA, zemqoradnik, ro|en 1925.u Gorwoj Vrbavi; borac Takovskog bataqona; uhvatili ga nedi-}evci i predali Nemcima, koji su ga streqali u Kragujevcu ufebruaru 1943.

OGWANOVI] Svetolika @IVKO, sedlar, ro|en 1922. uGorwoj Crnu}i; borac Takovskog bataqona; uhva}en i oteran uKragujevac, gde je streqan 22. marta 1942.

NIKOLI] Filipa MILORAD, zemqoradnik, ro|en 1888.u Gorwim Bawanima; uhvatili ga Nemci i oterali u Kragujevac,gde je streqan 21. oktobra 1941.

AKSENTIJEVI] Bogosava SVETOMIR, sedlar, ro|en1910. u Bajinoj Ba{ti, `iveo u Gorwem Milanovcu; borac Takov-skog bataqona; streqali ga Nemci u Kragujevcu 3. marta 1943.

ALEKSI] Lazara PETAR, muzikant, ro|en 1897. u Gor-wem Milanovcu; uhvatili ga Nemci i oterali u Kragujevac, gdesu ga streqali 29. jula 1943.

VEQOVI] Vuksana ANA, doma}ica, ro|ena 1918. u Gor-wem Milanovcu; uhvatili je Nemci i oterali u Kragujevac, gdesu je streqali u martu 1943.

\UROVI] Milana MILIJA, kafexija, ro|en 1869. u Li-si, `iveo u Gorwem Milanovcu; nosilac Albanske spomenice;uhvatili ga Nemci i oterali u Kragujevac, gde su ga streqali21. oktobra 1941.

ERI] Koste DRAGOSLAV, opan~ar, ro|en 1885. u Qubi~e-vcu kod Stragara, `iveo u Gorwem Milanovcu; uhvatili ga Nem-ci i oterali u Kragujevac, gde je streqan 21. oktobra 1941.

ZORNI] MILISAV, radnik, ro|en 1896. u Gorwem Mila-novcu; uhvatili ga Nemci i oterali u Kragujevac, gde su ga stre-qali 21. oktobra 1941.

JEVREMOVI] Jevrema VLADIMIR, `elezni~ar, ro|en1877. u Beogradu, `iveo u Gorwem Milanovcu; uhvatili ga Nem-ci i oterali u Kragujevac, gde su ga streqali 21. oktobra 1941.

JEREMI] Milorada JOSP, zemqoradnik, ro|en 1896. uVarvarinu, `iveo u Gorwem Milanovcu, uhvatili ga Nemci, ote-

rali u Kragujevac i streqali 21. oktobra 1941.

KATANI] Obrada RADISAV, lekar, ro|en1882. u Be~wu, `iveo u Gorwem Milanovcu; sarad-nik NOP-a; uhvatili ga Nemci i oterali u Kra-gujevac, gde su ga streqali 21. oktobra 1941.

181

MOJI SINOVI SU KOMUNISTI

Nemci su streqali lekara Radisava Katani}a.Starog Katani}a i jo{ sedamdeset gra|ana iz Gorweg Mi-

lanovca, Nemci su uhapsili ~im su prodrli u grad – i sve ih,istog dana, sproveli u Kragujevac.

U [umaricama kod Kragujevca, 21. oktobra, kada su ih iz-veli na streqawe, nema~ki oficir je izdvojio Radosava Kata-ni}a i saop{tio mu da je slobodan. Sedamdesetogodi{wi lekarse, }utke, vratio u grupu svojih sugra|ana.

-Ne treba mi va{a milost! – rekao je nema~kom oficirukad ga je ovaj upitao da li ga je dobro razumeo. – Vi }ete stre-qati ovoliki broj potpuno nevinih mojih sugra|ana, a osloba-|ate mene starca! Moji sinovi su komunisti i to vrlo dobroznate. Streqajte i mene. [ta }e mi sloboda pod vama Nemci-ma!49b

LU^I] Novaka DRAGOQUB, radnik, ro|en 1900. u Gor-wem Milanovcu; uhvatili ga Nemci i oterali u Kragujevac, gdesu ga streqali 21. oktobra 1941.

LU^I] Dragoquba STANIMIR, radnik, ro|en 1902. uGorwem Milanovcu; uhvatili ga Nemci i oterali u Kragujevac,gde su ga streqali 21. oktobra 1941.

MIJATOVI] K. CVETKO, opan~ar, ro|en 1900. u Bijeqi-ni, `iveo u Gorwem Milanovcu; Teo~inu i Brezni; borac Takov-skog bataqona; uhvatili ga ~etnici i predali Nemcima, koji suga streqali u Kragujevcu 22. marta 1942.

NIKOLI] Filipa NIKOLA, {umar, ro|en 1892. u Wegu-{ima; uhvatili ga Nemci u Gorwem Milanovcu i oterali u Kra-gujevac, gde su ga streqali 21. oktobra 1941.

OV^AREVI] Bo`idara RADMILA, kroja~, ro|ena 1923. uOhridu, `ivela u Gorwem Milanovcu; saradnik NOP-a uhva}enai oterana u Kragujevac, gde je streqana u martu 1943.

PERI[I] Rada MILOSAV, radnik, ro|en 1884. u Kosje-ri}u, `iveo u Gorwem Milanovcu; uhvatili ga Nemci i oteraliu Kragujevac, gde su ga streqali 21. oktobra 1941.

PEROVI] Veselina SVETOLIK-SVETO, kafexija, ro|en1887. u ^a~ku, `iveo u Gorwem Milanovcu; uhvatili ga Nemci ioterali u Kragujevac, gde je streqan 21. oktobra 1941.

182

PETKOVI] ILIJA, radnik, ro|en 1886. u Sjenici, `i-veo u Gorwem Milanovcu; uhvatili ga Nemci i oterali u Kragu-jevac, gde je streqan 21. oktobra 1941.

PETRONIJEVI] @IVOJIN-@IVKO, advokat, ro|en1887, `iveo u Gorwem Milanovcu; uhvatili ga Nemci i oteraliu Kragujevac, gde je streqan 21. oktobra 1941.

POPOVI] ANDRIJA, penziner, ro|en 1880. u GorwemMilanovc; uhvatili ga Nemci i oterali u Kragujevac, gde jestreqan 21. oktobra 1941.

RISTI] ILIJA, ro|en 1886. u Pirotu, `iveo u GorwemMilanovcu; uhvatili ga Nemci i oterali u Kragujevac, gde jestreqan 21. oktobra 1941.

STEFANOVI] Petra DOBRIVOJE, radnik, ro|en 1920. uGorwem Milanovcu; uhvatili ga Nemci i oterali u Kragujevac,gde je streqan 21. oktobra 1941.

FILIPOVI] Qubomira MIJAILO, radnik, ro|en 1888.u Rama}i, `iveo u Gorwem Milanovcu; uhvatili ga Nemci i ote-rali u Kragujevac, gde je streqan 21. oktobra 1941.

^IVOVI] Sretena MLADEN, trgovac, ro|en 1889. u Rud-niku, `iveo u Gorwem Milanovcu; uhvatili ga Nemci i oteraliu Kragujevac, gde je streqan 21. oktobra 1941.

PAVI]EVI] Svetislava DRAGAN, zemqoradnik, ro|en1922. u Grabovcu; uhvatili ga Nemci i oterali u Kragujevac; gdesu ga streqali 21. oktobra 1941.

TULOVI] Vojislava MILIVOJE, zemqoradnik, ro|en1906. u Grabovici; uhvatili ga Nemci i oterali u Kragujevac,gde je streqan 21. oktobra 1941.

\OR\EVI] Bogdana BO@IDAR, studentagronomije, ro|en 1920. u Dowoj Vrbavi; ~lanKPJ; intedant Takovskog bataqona; uhvatili gaNemci i oterali u Kragujevac, gde je streqan 22.marta 1942.

\OR\EVI] Milo{a STOJAN, zemqorad-nik, ro|en 1905. u Dowoj Vrbavi; uhvatili ga Nemci i oterali uKragujevac, gde je streqan 21. oktobra 1941.

JOVANOVI] Radoja MILORAD, zemqoradnik, ro|en1922. u Dowoj Vrbavi; uhvatili ga Nemci i oterali u Kraguje-vac, gde je streqan 21. oktobra 1941.

183

JOKSI] @ivote GVOZDEN, zemqoradnik, ro|en 1920. uDowoj Vrbavi; borac Takovskog bataqona, uhvatili ga `andarm-i i predali Nemcima, koji su ga streqali u Kragujevcu 8. apri-la 1943.

NENADOVI] Dragutina STANIMIR, zemqoradnik, ro-|en 1897. u Dowoj Vrbavi; uhvatili ga Nemci i oterali u Kragu-jevac, gde je streqan 21. oktobra 1941.

RADOVANOVI] Pavla STANIMIR, stu-dent prava, ro|en 1912. u Dowoj Vrbavi; ~lanKPJ; pozadinski radnik NOP-a; uhvatili ga ~et-nici i predali Nemcima, koji su ga streqali uKragujevcu u martu 1943.

TE[I] Blagoja MIHAILO, kafexija, ro-|en 1871. u Dowoj Vrbavi; uhvatili ga Nemci i

oterali u Kragujevac, gde je streqan 21. oktobra 1941.JOVANOVI] Velimira DU[AN, pinter, ro|en 1895. u

Drenovi; uhvatili ga Nemci i oterali u Kragujevac, gde je stre-qan 21. oktobra 1941.

KOVA^EVI] Alekse SVETOZAR, radnik, ro|en 1907. uDrenovi; streqali ga Nemci u Kragujevcu 21. oktobra 1941.

PETROVI] Obrada MAGDALENA, doma}ica, ro|ena 1912.u Drenovi; uhvatili je Nemci i oterali u Kragujevac, gde su jestreqali 22. marta 1942.

IVANOVI] Vasilija JOVAN, penzioner, ro|en 1886. u Ja-blanici; uhvatili ga Nemci i oterali u Kragujevac, gde su gastreqali 21. oktobra 1941.

KRSTOVI] Milo{a MILOJE, slu`benik, ro|en 1888. uKlati~evu; uhvatili ga Nemci i oterali u Kragujevac, gde su gastreqali 21. oktobra 1941.

VESKOVI] Milivoja VLADAN, zemqoradnik, ro|en1912. u Ko{tuni}ima; borac Takovskog bataqona; uhvatili ga~etnici i predali Nemcima, koji su ga streqali u Kragujevcu22. marta 1942.

MIRKOVI] Alempija DRAGI[A, zemqoradnik, ro|en1918. u Ko{tuni}ima; ~lan KPJ; borac Takovskog bataqona;uhvatili ga ~etnici i predali Nemcima, koji su ga streqali uKragujevcu 22. marta 1942.

TOMOVI] Vuka{ina MILUTIN, zemqoradnik, ro|en1918. u Ko{tuni}ima; borac Takovskog bataqona; uhvatili ga

184

~etnici i predali Nemcima, koji su ga streqali u Kragujevcu22. marta 1942.

JOCOVI] Sretena NEDEQKO, zemqoradnik, ro|en 1911.u Leu{i}ima; streqali ga Nemci u Kragujevcu 21. oktobra 1942.

NEDEQKOVI] Velisava QUBISAV, ze-mqoradnik, ro|en 1914. u Leu{i}ima; ~lan KPJ;borac Takovskog bataqona; uhvatili ga ~etnici ipredali Nemcima, koji su ga streqali u Kragu-jevcu 22. marta 1942.

LUKI] Todora MILI], zemqoradnik, ro-|en 1896. u Leu{i}ima; nosilac Albanske spome-nice; ~lan NOO i ~lan Okru`nog komiteta KPJza ^a~ak; borac uhvatili ga ~etnici i predaliNemcima, koji su ga streqali u Kragujevcu 22.marta 1942.

PRODANOVI] Rajka RADOSAV, obu}ar,ro|en 1915. u Leu{i}ima; ~lan KPJ; komandirtre}e ~ete Takovskog bataqona; kao te{ko rawe-nog uhvatili ga ~etnici i predali Nemcima, ko-ji su ga streqali u Kragujevcu 22. marta 1942.

@ILOVI] Miloja VITOMIR, zemqorad-nik, ro|en u Lipovcu: uhvaatili Nemci i oterali u Kragujevac,gde su ga streqali 21. oktobra 1941.

MARKOVI] Nikole \UR\E, zemqoradnik, ro|en 1884. uLipovcu; uhvatili ga Nemci i oterali u Kragujevac, gde su gastreqali 21. oktobra 1941.

NE[OVI] Dimitrija SVETOZAR, zemqoradnik, ro|en1887. u Lipovcu; uhvatili ga Nemci i oterali u Kragujevac, gdesu ga streqali 21. oktobra 1941.

OGWANOVI] Radosava SVETOLIK, bojaxijski radnik,ro|en 1923. u Lipovcu; uhvatili ga Nemci i oterali u Kraguje-vac, gde su ga streqali 21. oktobra 1941.

PAJOVI] Novice DRAGUTIN, zemqoradnik, ro|en 1881.u Lipovcu; uhvatili ga Nemci i oterali u Kragujevac, gde su gastreqali 21. oktobra 1941.

185

PETROVI] Svetomira QUBISAV, stolar, ro|en 1901. uLipovcu, `iveo u Rema}i; uhvatili ga Nemci i oterali u Kra-gujevac, gde su ga streqali 21. oktobra 1941.

RADOJI^I] Dimitrija DRAGOMIR, zemqoradnik, ro-|en 1910. u Lipovcu; uhvatili ga Nemci i oterali u Kragujevac,gde su ga streqali 21. oktobra 1941.

STEVANOVI] Dragutina SVETOMIR, zemqoradnik, ro-|en 1885. u Lipovcu; uhvatili ga Nemci i oterali u Kragujevac,gde su ga streqali 21. oktobra 1941.

TRIFUNOVI] @ivojina VELIMIR, zemqoradnik, ro-|en 1884. u Lipovcu; nosilac Albanske spomenice; uhvatili gaNemci i oterali u Kragujevac, gde su ga streqali 21. oktobra1941.

TRIFUNOVI] @ivojina ^EDOMIR, zemqoradnik, ro-|en 1888. u Lipovcu; rezervni kapetan BJV; nosilac Albanskespomenice; uhvatili ga nemci i oterali u Kragujevac, gde su gastreqali 21. oktobra 1941.

@IVANOVI] Bo`a VOJIMIR, zemqoradnik, ro|en 1923.u Lozwu; uhvatili ga Nemci i oterali u Kragujevac, gde su gastreqali 10. marta 1944..

RISTOVI] Vasilija MILOJKO, zemqoradnik, ro|en1903. u Lozwu; uhvatili ga Nemci i oterali u Kragujevac, gde suga streqali 10. marta 1944.

MARKOVI] Radojka VLADAN, radnik, ro|en 1919. u Lu-wevici; borac Takovskog bataqona; uhvatili ga Nemci i otera-li u Kragujevac, gde su ga streqali 22. marta 1942.

MIJATOVI] Pantelije MILAN-MI]A, zemqoradnik,ro|en 1900. Luwevici; predsednik NOO; uhvatili ga ~etnici ipredali Nemcima, koji su ga streqali u Kragujevcu 22. marta1942.

IVANOVI] GRUJICA, zemqoradnik, ro|en 1909. u Bato-~ini, `iveo u Luwevici; borac Takovskog bataqona; uhvatiliga ~etnici i predali Nemcima, koji su ga streqali u Kragujev-cu 22. marta 1942.

PETKOVI] Jestrotija VELIMIR, radnik, ro|en 1873. uLuwevici; uhvatili ga Nemci i oterali u Kragujevac, gde su gastreqali 21. oktobra 1941.

RADOJEVI] Svetozara DU[AN, zemqoradnik, ro|en1892. u Luwevici; borac Takovskog bataqona; uhvatili ga ~etni-

186

ci i predali Nemcima, koji su ga streqali u Kragujevcu 22. mar-ta 1942.

ILI] Vojina SVETOLIK, slu`benik, ro|en 1889. u Maj-danu; streqali ga Nemci u Kragujevcu 21. oktobra 1941.

NENADOVI] Petra DRAGOSLAV, ro|en 1912. u Majdanu;uhvatili ga Nemci i oterali u Kragujevc, gde je streqan u okto-bru 1941.

XOKOVI] Svetolika SLAVI[A, zemqoradnik, ro|en1921. u Majdanu; borac Prvog {umadijskog odreda; uhvatili ga~etnici i predali Nemcima, koji su ga streqali u Kragujevcuoktobra 1944.

GRKOVI] Teodosija BRATISLAV, zemqoradnik, ro|en1913. u Nevadama; uhvatili ga Nemci i oterali u Kragujevac, gdeje streqan 21. oktobra 1941.

\URI] Jevrema BUDIMIR, zemqoradnik, ro|en 1890. uNevadama; nosilac Albanske spomenice; ~lan NOO; uhvatili ga~etnici i predali Nemcima, koji su ga streqali u Kragujevcu

29. jula 1943.\URI] Vasilija KOSANA, doma}ica, ro-

|ena 1897. u Velere~i, `ivela u Nevadama; sarad-nik NOP-a; uhvatili je ~etnici i predali Nem-cima, koji su je streqali u Kragujevcu 29. juna1943.

\URI]I

Doma}instvo \uri} u selu Nevadama, uz sam Gorwi Mila-novac, na jednom bre`uqku. Sa ku}om za stanovawe i brojnim po-mo}nim zgradama dominiralo je okolinom. U wemu su Kosana iBudimir 1920. godine dobili prvenca, sina Milo{a. Milo{ jekroz svoje momkovawe i sazrevawe osetio sve nepravde u `ivot-nom okru`ewu i postao spreman da se bori protiv wih. Jo{ prerata postao je ~lan KPJ, a potom i sekretar partijske }elijeza tri sela: Nevade, Svra~kovce i Velere~. Po izbijawu rata ak-tivno se ukqu~uje u pripreme za oru`anu borbu protiv okupa-tora, u prvom redu {irewem propagande protiv neprijateqa iokupqawem svojih istomi{qenika za stupawe u Takovsku par-tizansku ~etu, koja je formirana 12. jula 1941. u (Jokovi}a po-toku), ~iji je borac postao od prvih dana wenog postojawa. U ~e-ti je dobio du`nost kurira za vezu sa {tabom ^a~anskog par-tizanskog odreda i Okru`nim komitetom KPJ. Vr{e}i tu du-

187

`nost on, sa jo{ svoja dva saborca, 23. septembra 1941. dolazi uLuwevicu radi obavqawa postavqenih zadataka oko formira-wa Takovskog partizanskog bataqona. Tom prilikom, verovat-no izdajom, hvataju ih `andarmi, a Nemci streqaju sutradanna sewaku milanova~ke kasarne sa dvojicom boraca Vaqevskogpartizanskog odreda. Tako Milo{ i wegovi drugovi nisu do~eka-li formirawe ovog bataqona, ve} slede}eg dana 25. septembra,niti do`iveli da u~estvuju u borbama za oslobo|ewe Milanov-ca, 28. septembra 1941.

Majka Kosana je polovinom oktobra prenela telo svogasina i sahranila ga u dvori{te Svra~kova~ke osnovne {kole,~iji je bio |ak, pored humki starih solunskih ratnika. Sahra-ni je bio prisutan veliki broj me{tana Nevada, Svra~kovaca iVelere~i, a ona se obratila svom mrtvom sinu re~ima:

Sine, poginuo si u borbi za oslobo|ewe tvoje porobqene ze-mqe. Ti si majci bio najstarije dete, wena prva radost. Opra-{tam se od tebe i zakliwem se tebi i mom porobqenom narodu,da }e majka, ako treba, dati svoj `ivot za slobodu, pa i osta-lo svoje ~etvoro dece.

Sva wena preostala deca – k}erka @i`a, Ivanka i Mica isin Milisav – stupili su u partizane. U toku rata ostali su`ivi, ali su bili vi{e puta rawavani i svi postali invalidi.

188

Kosturnica streqanih Milanov~ana u [umaricama (Kragujevac)

Kosanu i wenog mu`a Budimira, solunskog ratnika, zna-ju}i da su im deca pripadnici NOP-a, ~etnici hvataju u julu1943. godine i odvode u zatvor u Gorwwem Milanovcu. Posle mu-~ewa i prebijawa, sprovode u Kragujevac, gde su streqani 29. ju-la 1943. sa grupom u kojoj je najvi{e bilo `ena.

^etnici su im zapalili ku}u i sve gra|evine, tako da jena tom brdu, zvanom \uri}a kosa, od prelepog i uglednog doma-}instva ostalo samo zgari{te, na kome i danas rastu trwe iostruga.

Zbog svih zala koja su nam doneli doma}i izdajnici i ~i-nili, ovo napisah u slavu ovih i mnogih drugih stradalnika, aza ~uvawe od zaborava.*

JOVANOVI] Miladina RADOVAN, putar, ro|en 1885. uNevadama; uhvatili ga Nemci i oterali u Kragujevac, gde je stre-qan 21. oktobra 1941.

MILO[EVI] Gvozdena MILI], zemqoradnik, ro|en1912. u Nevadama; borac Takovskog bataqona; uhvatili ga ~etni-ci i predali Nemcima, koji su ga streqali u Kragujevcu 22. ok-tobra 1943.

POWAVI] Radovana MILADIN, vodeni~ar, ro|en 1922.u Nevadama; uhvatili ga Nemci i oterali u Kragujevac, gde su gastreqali 21. oktobra 1941.

RATKOVI] Vladisava DU[AN, zemqoradnik, ro|en1907. u Nevadama, ~lan NOO; borac Takovskog bataqona; uhvati-li ga ~etnici i predali Nemcima, koji su ga oterali u Kraguje-vac, gde su ga streqali 29. jula 1943.

JOKSI] Josipa JOVI[A, zemqoradnik, ro|en 1913. uOzrenu; borac Takovskog bataqona; uhvatili ga ~etnici i preda-li Nemcima, koji su ga streqali u Kragujevcu 22. marta 1942.

LAZAREVI] Trivuna MALI[A, zemqoradnik, ro|en1910. u Ozremu; borac Takovskog bataqona, uhvatili ga ~etnicii predali Nemcima, koji su ga streqali u Kragujevcu 22. marta1942.

JOCOVI] Obrada DRAGUTIN, zemqoradnik, ro|en 1920.u Rudniku; saradnik NOP-a; uhvatili ga Nemci i oterali u Kra-gujevac, gde su ga streqali 1943.

@I@OVI] Petra JEVREM, zemqoradnik, ro|en 1884. uRu~i}ima; rezervni kapetan prve klase BJV; nosilac Albanske

189

________* Zabele`ila Vera Todorovi}.

spomenice; uhvatili ga Nemci i oterali u Kragujevac, gde su gastreqali 22. marta 1942.

LAZI] Vojina DRAGOQUB, zemqoradnik,ro|en 1916. u Svra~kovcima; borac Takovskog ba-taqona; uhvatili ga nedi}evci i predali Nemci-ma, koji su ga streqali u Kragujevcu 22. marta1942.

TODOROVI] @ivojina VELIMIR, zemqo-radnik, ro|en 1905. u Svra~kovcima; borac Takov-

skog bataqona; uhvatili ga nedi}evci i predali Nemcima, kojisu ga streqali u Kragujevcu 29. juna 1943.

TODOROVI] Milo{a MAGDALENA-MAG-DA, doma}ica, ro|ena 1913. u Svra~kovcima; sa-radnik NOP-a; uhvatili je nedi}evci i predaliNemcima, koji su je streqali u Kragujevcu 29. ju-la 1943.

TODOROVI]I

Ku}a @ivojina Todorovi}a, ratnika koji jestradao na Solunskom frontu, nalazi se u Svra~kovcima, nado-mak Gorweg Milanovca, a zaseok Todorovi}i ima oko desetak do-ma}instava. Iz ove familije nije bilo ku}e a da neko iz we ni-je oti{ao u partizane, ili pomagao pokret, pa isto tako sko-ro ni iz ku}e u kojoj neko nije poginuo u borbi, ili bio streqanod strane okupatora i wegovih pomaga~a, kao pripadnik NOP-a. Takvih je bilo sedam, pet mu{karaca i dve `ene.

U leto 1943. godine u ovaj zaseok iznenada upada grupaokupatorskih pomaga~a – nedi}evaca. Znaju}i za ovu partizan-sku familiju vi{e pretres, premeta~inu, tra`e}i mu{ke gla-ve za ropstvo. Po{to ne nalaze one koje su tra`ili, kupe `eneza taoce: Ilinku staru oko 50 godina, Milicu – 40 godina, Na-taliju – 40 godina, Ivanku – 50 i Magdalenu oko 40 godina u po-odmakloj trudno}i. Uz Magdalenu je i wen petogodi{wi sin To-mislav, koji ne}e da se odvoji od svoje majke. Sve ih, pa i malogTomislava, vode u zloglasni Okru`ni zatvor u Gorwi Milano-vac. Tu treba da ostanu dok se pojave mu{ke glave, wihovi srod-nici, pa `ene ku}i, a oni u zatvor i daqe, zna se gde. Ne poma`uni molbe, ni vapaji, sluge su neumoqive i nemilosrdne. Po{to„zamene za otkup“ nema, oni svoje robqe {aqu daqe, u Kraguje-vac.

190

Mali Tomislav je bio uz svoju majku, koja moli ostale za-tvorenice da ga, ukoliko joj se ne{to desi, preuzmu i daqe bri-nu o wemu. On od straha ne spava ve} nekoliko dana. Tek, jedneno}i je zaspao, a ujutro kada se probudio u }eliji, pored wega, we-gove majke nije bilo. Briznuo je u pla~. Zlikovci nisu imali mi-losti ni za ovu mladu trudnu `enu, koja je ne{to kasnije stre-qana u Kragujevcu. Mali{a je proveo jo{ neki dan u zatvoru, aonda su ga vratili svojoj ku}i, u kojoj su ga ~ekali stara babaMita i te{ko bolesni otac Gradimir.

Ovo je bila jo{ jedna `rtva iz ku}e solunca @ivojina To-dorovi}a, a predhodne su bile:

Sin Velimir, koga su uhvatili nedi}evci, predali nepri-jatequ, a ovi ga streqali u Kragujevcu 1943.

Sin Ostoja je do`iveo istu sudbinu, samo je streqan naBawici, tako|e 1943.

Snahu Vinku, Ostojinu `enu, koja je bila partizanka,ubile su usta{e u Zagrebu krajem rata.

Sin Milutin-@ica, je stupio u Takovsku partizansku~etu prilikom wenog formirawa, jula 1941. godine, bio je gim-nazijalac-maturant, a poginuo je kao istaknuti borac, zame-nik politi~kog komesara ~ete ^a~anskog bataqona, ££ prole-terske brigade, kod Bosanskog Grahova 1942.

Ova i ostale ku}e Todorovi}a su ovakvim i sli~nim pri-merima bili svetao obraz buntovnog sela Svra~kovci i zaslu-`uju da se o wima pamti i pripoveda.50

Vera TODOROVI],predsednik Op{tinske

organizacije SUNNOR-aGorwi Milanovac

TODOROVI] Vojislava MILISAV, zemqoradnik, ro|en1918. u Svra~kovcima; borac Takovskog bataqona; uhvatili ganedi}evci i predali Nemcima, koji su ga streqali u Kragujevcu

22. marta 1942.

TODOROVI] Vasilija NATALIJA, doma-}ica, ro|ena 1910. u Velere~i, `ivela u Svra~-kovcima; saradnik NOP-a; uhvatili je nedi}evcii predali Nemcima, koji su je streqali u Kragu-jevcu 29. jula 1943.

191

LU^I] Jovana NOVAK, radnik, ro|en 1887. u Ugrinovci-ma; uhvatili ga Nemci i oterali u Kragujevac, gde su ga streqa-li 21. oktobra 1941.

QUBI]ANI

MILOVANOVI] Tadije MILIVOJE, kroja~, ro|en 1911.u Bresnici; ~lan KPJ; borac Qubi}kog bataqona; uhvatili ga~etnici i predali Nemcima, koji su ga streqali u Kragujevcu1942.

DRAGUTIN, potkiva~, ro|en 1918. u Brestovcu, `iveo uBresnici; borac Qubi}kog bataqona; uhvatili ga ~etnici ipredali Nemcima, koji su ga streqali u Kragujevcu u decembru1941.

BOROVI] Blagoja MIRKO, trgova~ki pomo}nik, ro|en1925. u Vujetincima; streqali ga Nemci u Kragujevcu 21. okto-bra 1941.

GAVRILOVI] Miodraga QUBI[A, ma{inbravar, ro|en1909. u Gorwoj Gorevnici, `iveo i radio u Kragujevcu; streqaliga Nemci u Kragujevcu 21. oktobra 1941.

PANI] Radivoja MILENKO, trgova~ki pomo}nik, ro|en1925. u Mr~ajevcima, `iveo i radio u Kragujevcu; streqali gaNemci u Kragujevcu 21. oktobra 1941.

PETROVI] Miluna MIHAILO, trgova~ki pomo}nik, ro-|en 1924. u Mr~ajevcima, `iveo i radio u Kragujevcu; streqaliga Nemci u Kragujevcu 21. oktobra 1941.

SAVI] Stevana DOBRIVOJE, trgova~kipomo}nik, ro|en 1910. u Mr~ajevcima, `iveo iradio u Kragujevcu; streqali ga Nemci u Kragu-jevcu 21. oktobra 1941.

STAMENI] Miloja @ARKO, elektri~ar,ro|en 1919. u Mr~ajevcima, `iveo i radio u Kra-

gujevcu; streqali ga Nemci u Kragujevcu 21. oktobra 1941.

TRNAVCI

RAMOVI] D. FILIP, sluga, ro|en u Bukovici kod Kra-qeva, `iveo u Je`evici; borac Trnavskog bataqona; streqali gaNemci u Kragujevcu 2. decembra 1942.

192

BISENI] Dragomira SLAVOQUB, zemqoradnik, ro|en1921. u Rajcu; borac Trnavskog bataqona; uhvatili ga ~etnici ipredali Nemcima, koji su ga streqali u Kragujevcu 2. decembra1942.

BISENI] Veqka MILO-VAN, podoficir BJV, ro|en1922. u Rajcu; ~lan KPJ; vodnikTrnavskog bataqona; uhvatili ga~etnici i predali Nemcima, ko-jisu ga steqali u Kragujevcu 2.decembra 1942.

DRAGI]EVI] MilutinaVIDOSAV, zemqoradnik, ro|en 1921. u Rajcu; borac Trnavskogbataqona; uhvatili ga ~etnici i predali Nemcima, koji su gastreqali u Kragujevcu 2. decembra 1942.

TUTUNOVI] Dragoslava SIBIN, zemqoradnik, ro|en1909. u Rajcu; borac Trnavskog bataqona; uhvatili ga ~etnici ipredali Nemcima, koji su ga streqali u Kragujevcu 2. decembra1942.

VLASTELICA Bogdana MILAN, zemqoradnik, ro|en1920. u Lipnici; ~lan KPJ; borac Trnavskog bataqona; streqa-li ga Nemci u Kragujevcu 2. decembra 1942.

^A^ANI

@IVKOVI] NIKOLA, obu}ar, ro|en 1902. u ^a~ku; stre-qali ga Nemci u Kragujevcu 21. oktobra 1941.

^EKEREVAC Spasoja SAVO, sedlar, ro|en uBrezovi, `iveo u ^a~ku; streqali ga Nemci uKragujevcu 8.marta 1943.

Streqani su i pripadnici JVuO:

KNE@EVI] SLOBODAN, ro|en u Br|anima; streqali gaNemci u Kragujevcu 2. aprila 1942.

SOLUJI] STOJAN, ro|en u Gorwem Milanovcu; streqaliga Nemci u Kragujevcu u novembru 1942.

KARALAZI] BUDIMIR, ro|en u Nevadama; streqali gaNemci u Kragujevcu u februaru 1944.

193

MOLBA ZA UBIJAWE SUGRA\ANA

Kakav su doprinos saradnici pru`ali okupatorskim jedi-nicama za masovna pogubqewa svojih sugra|ana, svedo~i pismosreskog na~elnika iz Gorweg Milanovca V. Mihailovi}a nema~-kom komandantu u Kragujevcu po~etkom 1942. godine, u komezahteva da isporu~eni partizani moraju biti streqani. Jer,ka`e, ako im se `ivot oprosti, opet se mogu latiti oru`ja ipovesti borbu protiv nema~kih jedinica.

U pismu se ka`e:„KOMUNISTI^KOM LOGORU

KRAGUJEVAC

Po prilo`enom spisku {aqe se u logor 51 lice, koji su zavreme trajawa komunisti~ke akcije pripadali redovima ovih iza koje nema garancije da u datom momentu opet ne bi pristu-pili komunisti~kim redovima u ciqu razorne akcije.

Na~elstvo sa svoje strane skre}e naro~itu pa`wu na ovalica: Powavi} @ivomira iz sela Brusnice, Nedeqkovi} Qubi-

194

Kosturnica streqanih Milanova~ana u Sobanti

sava iz sela Leu{i}a, Carevi} M. @arka iz sela Velere~, Iva-novi} Grujicu iz Bato~ine, @i`ovi} Jevrema iz Ru~i}a, Ogwa-novi} @ika iz sela Gorwe Crnu}e, Mladenovi} Mihaila iz Du-dovice, Mili}a Luki}a iz Leu{i}a, Rakovi} Tiosava iz selaOzrema, Todorovi} Predraga iz sela Svra~kovaca, Lazarevi}Qubisava iz sela Ozrema, Jeftovi} Miloja, iz sela Brusnice,stalno nasawenog u Br|anima, Prodanovi} Radosava iz sela Le-u{i}a, \or|evi} Bo`idara iz sela Dowe Vrbave, Nedi} Vladi-mira-Vlajka iz Qiga, Blagojevi} Persu iz Brloga, Nedeqkovi}Damqana iz sela Velere~i, Kozodera Sre}ka iz sela Brezne, Mi-jatovi} Milana iz sela Luwevice, Todorovi} Ostoju iz selaSvra~kovaca, Vidojevi} Milivoja iz sela Luwevice, Andri} Mi-odraga iz sela Prawana, Jevtovi} Radomira iz sela Leu{i}a,Nedeqkovi} Stevana iz sela Leu{i}a, Mirkovi} Dragi{u iz se-la Ko{tuni}a, Ursuli}a Du{ana iz sela Br|ana, Simi} Petra,trgovca iz Qiga i Mileti} @ivomira iz sela Luwevice.

Ukoliko bi se koji od napred imenovanih na{ao na slobo-di u momentu kada bi se akcija komunista ponovo otpo~ela ne-iskqu~uje se mogu}nost da svaki od napred imenovanih pristu-pi ovoj akciji i pomogne je. Ovako ube|ewe na~elstvo je steklopoznavawem rada imenovanih za vreme komunisti~ke akcije, ko-ju su svesrdno pomagali za celo vreme wenog trajawa.

SRESKI NA^ELNIKV. Mihailovi}, s.r.“

Zamenik komandanta logora u Kragujevcu nije poverovaoda je mogu}e da su svi ovi qudi u~estvovali u partizanskim ak-cijama, ili NOP-u; pa je svojim aktom tra`io da srpski na~el-nik sreza takovskog pru`i dokaze za optu`be protiv navede-nih lica u prilo`enom spisku, jer ima osnove podozrewa da jesreski na~elnik, teraju}i qude u zatvor i smrt, imao nameruda sebe na kukavi~ki na~in predstavi kod nema~kih vlastikao ispravnog predstavnika srpske vlasti.

Kao odgovor na ovu primedbu uprave logora, na~elnik sre-za {aqe pedantno sa~iwenu karakteristiku za svakog pojedi-na~no i na kraju ponovo uverava upravu logora: „Ukoliko bi sekoji od napred imenovanih na{ao na slobodi u momentu kada biakcija komunista ponovo otpo~ela neiskqu~uje mogu}nost dasvaki od napred navedenih pristupi ovoj akciji i pomogne je.

195

Ovakvo ube|ewe na~elstvo je steklo upoznavawem rada imenova-nih za vreme komunisti~ke akcije kojus u svestrano pomagaliza sve vreme wenog trajawa“.51 Od ove grupe boraca streqani su41, desetorica su pu{teni ku}ama, ali su odmah neki bili li-kvidirani od ~etni~kih trojki, a neki uhva}eni i poslati uBawi~ki logor. Od cele te grupe rat je pre`ivelo samo pet bo-raca. U grupi je bilo 10 ~lanova KPJ, koji su bili uticajni uorganizaciji ustanka i u rukovodstvima partizanskih odreda.

196

@ene u logoru

197

AVLAXINICA

198

PUCALA SU PO TROJICA

Posle te{kog zlo~ina nad borcima NOR-a u ^a~ku u decem-bru 1941. i januaru 1942. godine, Nemci su 5. i 9. oktobra 1943.godine izvr{ili jo{ jedan surov zlo~in u Avlaxinici, ispodTopalovog brda, gde su streqali 78 talaca.

Ovaj zlo~iwe izvr{ila Deveta kompanija nema~kog puka„Brdenburg“. Ova kompanija je formirana u maju 1943. godine uRa{koj oblasti, prete`no od gra|ana muslimanske nacionalno-sti iz sjeni~kog, novopazarskog, pribojskog i mile{evskog sre-za. Bila je to specijalna obave{tajna jedinica od oko 70 vojni-ka, u kojoj je samo kamandni kadar bio nema~ke nacionalnosti.Drugi su bili muslimani.52

Ova jedinica je krstarila Srbijom i ve} je bila poznatakao „Kompanija ubica“. Pored Ra{ke oblasti, i{li su i na pod-ru~je Po`arevca, U`ica, Ivawice, Po`ege... Svugde gde su pro-{li za sobom su ostavqali tragove pqa~ke, maltertirawa, silo-vawa, streqawa pripadnika NOP-a i wihovih simpatizera. Poodlasku u ^a~ak, navodno zbog pogibije nekih wihovih vojnika,doneli su odluku o streqawu izvesnog broja civila. Pouzdano jeda su Bugari u kasarnama Artiqerijskog puka u ^a~ku dr`alijedan broj talaca. Me|utim, gra|ani su upamtili da je ova jedi-nica najve}i broj streqanih pohvatala blokirawem @elezni~-ke stanice kada je voz dospeo iz pravca Stala}a i Kru{evca, i daje sve pohvatane mu{karce stavila u zatvor, s tim da je u toj ra-ciji na ulicama ^a~ka pohvatala civile koji su se tu zatekli.53

Prva grupa – 52 civila – streqana je u ranim jutarwim ~a-sovima 5. oktobra. Ona je iz kasarne dovedena i zatvorena u nedo-vr{enu ku}u Milutina Milo{evi}a. Iz te ku}e su izdvajani,vezani `icama po dvojica, i dovo|eni na streqawe. Oko mestagde je vr{eno streqawe postavqena je stra`a, da niko od civilane gleda {ta se doga|a. Za streqawe prve grupe bila su izdvoje-na ~etiri vojnika. Na mestu streqawa iskopana je raka. Svaki je

199

iz grupe morao da klekne, licem okrenut prema iskopanoj jami.Iza wih, na nekoliko metara, stajali su zlo~inci. Na jednogosu|enika su pucala u potiqak po trojica vojnika. Ta grupa jebacana u jamu, pa je dovo|ena druga, i tako redom dok su svi pobi-jeni i likvidirani.54

Poznato je malo imena streqanih. Verovatno su to qudidovedeni sa strane i pohvatani na @elezni~koj stanici. Utvr-|ena su imena samo ovih qudi:

VU^ETI] Ilije MILO[, u~enik, ro|en1921. u ^a~ku; radio u partizanskoj kuhiwi u^a~ku 1941.

\URETI] Rista BORIVOJE, kafexija, ro-|en 1904. u Dru`eti}ima; `iveo u ^a~ku.

MORAV^EVI] Nedeqka AN\ELKO – XEKI, elektri~ar,ro|en 1915. u Prizrenu, `iveo u ^a~ku.

RADOVANOVI] Filipa VITOMIR, radnik, ro|en 1884.u Tre{wevici, `iveo u ^a~ku, simpatizer NOP-a.

POPOVI] Petra DRAGOSLAV, zemqoradnik, ro|en 1908.u Tijawu (Draga~evo).

VASILIJEVI] Blagoja MILAN, kroja~, ro|en 1919. u@ivici.

GLINTI] Miodrag iz ^a~ka.MLADENOVI] Miodraga QUBIVOJE, zemqoradnik, ro-

|en 1926. u Qubi}u; borac Trnavskog bataqona; uhvatili ga Bu-gari i streqali na Avlaxinici u ^a~ku 1943.

Iz u`i~ke grupe streqani su:GOLUBOVI] I. BO@IDAR, obu}ar, ro|en 16. oktobra

1885. u U`icu. MANDI] J. BRANKO, obu}ar, ro|en 15. avgusta 1911. u

Krvavcima, `iveo u U`icu.MANDI] J. PETAR, nosa~, ro|en 14. juna 1915. u Krvav-

cima, `iveo u U`icu.TOMI] M. MILO[; ~inovnik ko`are u U`icu, ro|en 12.

januara 1912. u Miokovcima kod ^a~ka, `iveo u U`icu.TOMI] M. MILUN; kroja~, ro|en 28. aprila 1905. u Mi-

okovcima kod ^a~ka, `iveo u U`icu.

200

ROGI] S. MOMIR, kafexija, ro|en 1897. u Bioski kodU`ica.

VASI] S. RADENKO, zemqoradnik, ro|en 1913. u Vrvici-ma kod U`ica.

BURLI] P. MILORAD, zemqoradnik, ro|en 1905. u Le-li}ima kod U`ica.

BURLI] P. STANOJE; zemqoradnik, ro|en 1889. u Leli-}ima kod U`ica.

JOVANOVI] S. MILOJE, zemqoradnik, ro|en 1889. u Le-li}ima kod U`ica.

KOVA^EVI] J. VESELIN, zemqoradnik, ro|en 1903. uKaranu kod U`ica.

KOVA^EVI] J. RATKO, zemqoradnik, ro|en 1916. u Kara-nu kod U`ica.

MISAILOVI] M. DRAGOMIR, stolar, ro-|en 1898. u Kremni kod U`ica.

PANI] I. JOVAN, zemqoradnik, ro|en1909. u Kremnima kod U`ica.

ALEKSI] M. MILIVOJE, zemqoradnik, ro|en 1925. uSevojnu kod U`ica.

VELI^KOVI] K. LUKA, zemqoradnik – sluga, ro|en 18.februara 1889. u okolini Ni{a, `iveo u Sevojnu kod U`ica.

\OKOVI] K. MILUTIN, zemqoradnik, ro|en 7. aprila1903. u Sevojnu.

ERI] P. JOVI[A, zemqoradnik, ro|en 1893. u Sevojnu.JEV\OVI] J. LAZAR, zemqoradnik, ro|en 1885. u Sevoj-

nu.MILIVOJEVI] P. DESIMIR, zemqoradnik, ro|en 1914.

u Sevojnu.SEKULI] P. MILAN, zemqoradnik, ro|en 1875. u Kr~a-

govu, `iveo u Sevojnu; paredsednik NOO u Sevojnu u jesen 1941.SKOKOVI] U. ZDRAVKO, zemqoradnik, ro|en 1907. u Se-

vojnu.SPASOJEVI] M. DAMQAN, zemqoradnik, ro|en 1898. u

Sevojnu.STOJI] M. MALI[A, zemqoradnik, ro|en 1890. u Sevoj-

nu.

201

^OLI] S. RADISAV, zemqoradnik, ro|en 1889. u Sevoj-nu.

JASIKOVI] V. MILO[-JASIKA, zemqoradnik, ro|en1924. u Kr~agovu, `iveo u Bauru.

PRKOSNICI

Kao {to se to de{avalo na mnogim drugim strati{ti-ma – da su mnogi osu|enici prkosili smr}u svojim xelatima –to se desilo i kod streqawa ove grupe. O tome na su|ewu grupiovih zlo~inaca u Novom Pazaru svedo~io je jedan od okrivqenih:

„U ovoj prvoj grupi streqana je i jedna `ena, koja je uzdig-nute glave i{la na streli{te prkose}i neprijatequ.

– @ivela Komunisti~ka partija Jugoslavije, `iveo So-vjetski Savez! – bile su posledwe re~i ove nepoznate i hrabre`ene, pre nego {to se mrtva sru{ila u raku“.

Pri streqawu U`i~ana, 9. oktobra, u sudskim aktima jeopisano juna~ko dr`awe jednog mladi}a:

Kada su ga doveli iznad rake, on je uzviknuo:„@ivela Srbija! @iveo srpski narod!“Tada mu je pri{ao jedan Nemac, koji je prisustvovao stre-

qawu, izvadio pi{toq i ispalio nekoliko metaka u ovog mla-dog partizana.55

Danas mo`emo da `alimo {to se nije moglo do}i do sazna-wa ko je bila ta srpska heroina i koji je mladi} prkosio zlo-~incima. Jer, oni zaslu`uju da wihova imena budu krupnim slo-vima ispisana u slobodarsku istoriju na{eg naroda.

Kako se bli`io kraj Drugog svetskog rata u ciqu prikri-vawa zlo~ina nema~ka komanda u ^a~ku naredila je u avgustu1944. godine da se iz zajedni~kih grobnica otkopaju i spale le-{evi talaca streqanih 1943. godine u Avlaxinici, ispod Topa-lovog brda. Loma~a je bila ogra|ena visokom ogradom, a spaqiva-we je trajalo nekoliko dana. Zadah koji se {irio po okoliniostavqao je te`ak i mu~an utisak.56

Na sramotu ^a~ana, na ovom mestu nije postavqeno ni-kakvo obele`je, koje bi podse}alo nastupaju}e generacije kakavse zlo~in odigrao na ovom prostoru.

202

GORWI MILANOVAC

STRADALNICI IZ VI[E ODREDA

Posle pada slobodne teritorije krajem novembra 1941. go-dine u Gorwem Milanovcu je, pored nema~kih jedinica, bio loci-ran i srpski dr`avni korpus Milana Nedi}a pod komandom ma-jora Milana Kalabi}a. Udru`enim snagama Nemaca, nedi}evacai ~etnika, koji su gospodarili po selima, otpo~elo je hap{ewe,progawawe i ubijawe boraca NOP-a, wihovih pristalica i sim-patizera. Puweni su zatvori uhap{enim borcima po seoskimsudnicama i kafanama, odakle su dovo|eni u centralni zatvor uGorwi Milanovac. Iz ovog zatvora mnogi borci su izvo|eni nasrteqawe, uz prethodnu torturu, koja je nad wima vr{ena od age-nata Specijalne policije, koji su, za tu priliku, dovedeni iz Be-ograda. Znatno ve}i broj zatvorenika je upu}ivan u Bawi~ki lo-gor u Beogradu, ili u kragujeva~ki zatvor, nad kojima je nasta-vqena istraga, pra}ena ubistvima, pa je mali broj wih pre`iveo.

Prema nekim podacima kroz gorwomilanova~ki zatvor jeod 1941. do kraja 1944. pro{lo oko 4.500 boraca i nedu`nih gra-|ana, a oko 120 ih je ovde streqano.57 Me|utim, po{to je kroz ovajzatvor pro{lo mnogo boraca u jesen 1941. i zimu 1942. godine ko-ji nisu sa ovog podru~ja, ve} su bili iz [umadijskog, Kolubar-skog i Kosmajskog odreda, nema ta~nih podataka o wihovim stra-dawima u ovom zatvoru. Zato se zna za mawi broj streqanih. Gra-|ani su upamtili da su streqawa bila ~esta ukrugu vojne kasar-ne, u Krsmanovi}a potoku i na grobqu.58

Prema raspolo`ivim podacima, zna se da su ovde streqa-ni:

TE[I] Bo`a MIROSLAV, u~enik gimna-zije, ro|en 1922. u Br|anima; ~lan SKOJ-a; boracQubi~kog bataqona; zarobili ga nedi}evci i ote-rali u Gorwi Milanovac, gde je streqan 15. de-cembra 1941.

]IROVI] Sava MOMIR, zemqoradnik,ro|en 1894. u Velere~i; predsednik NOO; streqali ga Nemci uGorwem Milanovcu, 6. decembra 1941.

DUGALI] Svetislava MIHAILO-MILE, u~iteq, ro|en1913. u Dragoqu, `iveo i radio u selu Lipqu kod Lazarevca;

203

~lan KPJ; jedan od organizatora ustanka u ovom kraju; uhvatiliga nedi}evci i predali Nemcima, koji su ga streqali u GorwemMilanovcu u decembru 1941.

AVRAMOVI] Dragutina MILIVOJE, in-`ewer agronomije, ro|en 1909. u Ko{tuni}ima;~lan KPJ; borac Takovskog bataqona; uhvatiliga ~etnici i predali Nemcima, koji su ga streqa-li u Gorwem Milanovcu 19. decembra 1941.

AVRAMOVI] Dragutina MILUTIN, in-`ewer agronomije, ro|en 1910. u Ko{tuni}ima;~lan KPJ; borac Takovskog bataqona; uhvatiliga ~etnici i predali Nemcima, koji su ga streqa-li u Gorwem Miloanovcu 19. decembra 1941.

BE[EVI] BE]IR, telegrafista, ro|en 1915. u Prijepo-qu, `iveo u Gorwem Milanovcu; ~lan Sreskog komiteta KPJ zasrez takovski; borac Takovskog bataqona, a u oslobo|enom Gor-wem Milanovcu 1941. komesar @elezni~ke stanice; streqan uGorwem Milanovcu 22. decembra 1941.

IKONI] Milana QUBINKO, opan~ar, ro-|en 1905. u Slavkovici, `iveo u Bresnici; ~lanKPJ; vodnik u ^etvrtoj ~eti Qubi}kog bataqona;uhvatili ga ~etnici na Savincu i predali Nem-cima, koji su ga streqali 19. decembra 1941.

PERO[EVI] Budimira TIHOMIR – PE-RIKLE, u~enik gimnazije, ro|en 1924. u GorwojGorevnici; ~lan SKOJ-a; borac Qubi}kog bata-qona; uhvatili ga ~etnici kao kurira i predaliNemcima, kojisu ga streqali u Gorwem Milanov-cu 6. februara 1942.

204

PERIKLE

Hladni 6. februar 1942. godine. Petak, pazarni dan. U ma-loj zatvorskoj prostoriji le`alo je oko 80 zatvorenika, koje supretu~ene izvodili na saslu{awe. Dva mladi}a prozeblim gla-som pevali su Inernacionalu. Bili su to Perikle i RadosavProdanovi} iz Leu{i}a. U pratwi Radovana Toqi}a-Canovca,pred islednika, poru~nika Vladu Milo{evi}a, izveden je par-tizanski borac Tihomir Pero{evi}. Pred izricawe smrtnepresude, ovaj mu se rutinski obrati pitawem:

– Koja ti je posledwa `eqa?– Da pobedi Sovjetska Rusija! – prkosno odgovori osu|enik.Kada se vratio u sobu, bio je obliven krvqu i u modricama.

Dva sata kasnije u sobu je u{ao stra`ar i povi{enim tonomnaredio:

– Tihomir Pero{evi} neka iza|e napoqe!Mladi} se podi`e. Skide kaput, pa se mirnim glasom ob-

rati zatvorenicima:– Kome je hladno, neka uzme ovaj kaput, jer meni vi{e ne-

}e trebati.– Br`e izlazi! – po`urivao je stra`ar osu|enika.On je, ne `ure}i, nastavio svoju predsmrtnu poruku. Izvu-

kao je kai{ iz pantalona i ostavio ga drugovima poru~uju}i:– Predajte ovo mojoj majci kada mi do|e u posetu i recite

joj da sam streqan...Prkose}i neprijatequ, klicao je oslobodila~koj borbi i

slobodi. Iz sveg glasa, koji je odzvawao kao potmula grmqavina,uzvikivao je:

– @ivela partizanska borba! @ivela Sovjetska Rusija!Streqali su ga na platou iznad grada, na kome se danas

nalazi impozantan spomenik Crvenoarmejcima i partizan-skim borcima.59

JOVANOVI] Svetozara BOGOQUB, zemqoradnik, ro|en1889. u Gorwoj Trep~i; borac Qubi}kog bataqona; zarobqen uborbi protiv Nemaca na Rudniku i streqan u Gorwem Milanov-cu 26. novembra 1941.

MILO[EVI] Velimira @IVKO, zemqoradnik, ro|en1918. u Gorwoj Trep~i; borac Qubi}kog bataqona; zarobqen u se-lu Svra~kovcima i streqan u Gorwem Milanovcu 26. novembra1941.

205

BOJOVI] Milovana BOGDAN, zemqoradnik, ro|en 1901.u Dowoj Trep~i; borac Qubi}kog bataqona; zarobili ga nedi}ev-ci u selu Svra~kovcima i streqali u Gorwem Milanovcu 28.no-vembra 1941.

BOJOVI] Radosava ISAILO, kroja~, ro-|en 1914. u Dowoj Trep~i; ~lan KPJ; komesar [e-ste ~ete u Qubi}kom bataqonu; uhvatili ga ~et-nici u Dowoj Trep~i; oteran u Gorwi Milanovac,gde je streqan 8. decembra 1941.

BOJOVI] Milisava MILIJA, mehani~ar, ro|en 1919. uDowoj Trep~i; ~lan SKOJ-a; borac Qubi}kog bataqona; zarobi-li ga nedi}evci u Svra~kovcima; oteran u Gorwi Milanovac, gdeje streqan 28. decembra 1941.

BOJOVI] ^edomira MILOVAN, radnik, ro|en 1910. uDowoj Trep~i; borac Qubi}kog bataqona; uhvatili ga ~etnici uDowoj Trep~i; oteran u Gorwi Milanovac, gde je streqan 8. de-cembra 1941.

TRI[I] Milana MIODRAG, zemqoradnik, ro|en 1910. uKowevi}ima; borac Qubi}kog bataqona; uhvatili ga ~etnici ipredali Nemcima, koji su ga streqali u Gorwem Milanovcu 29.novembra 1941.

MILO[EVI] Milorada PETAR, zemqoradnik, ro|en1900. u Prislonici; ~lan NOO, komandir seoske partizanskemilicije; uhvatili ga ~etnici i predali Nemcima, koji su gastreqali u Gorwem Milanovcu 26. decembra 1941.

„PADAJ, SILO I NEPRAVDO...“

Samo u toku jednog decembarskog dana streqano je 25 rodo-quba. Streqawe je vr{eno u grupama. Besni zbog dr`awa parti-zana na gubili{tu, upadali bi u zatvor i tukli zatvorenikedo besvesti. Kada su na streqawe poveli u~iteqa Dugali}a, do-viknuo je drugovima u }eliji:

– Zbogom drugovi i drugarice!– Zbogom, u~o.– Zbogom, majko Srbijo.

206

– Hrabro u~o i mi }emo za tobom – bodrili su ga drugovi.– Zbogom, slobodo! – bile su posledwe re~i, na smrt osu|e-

nog u~iteqa Dugali}a.U tom trenutku sa motkama u rukama upado{e me|u za-

tvorenike `andarmerijski narednici Milisav Jeremi} i Mi-lojko Borovwak. Tukli su i udarali sve odreda, prete}i:

– Ne}ete dugo lajati, pa{~adijo komunisti~ka.Posle odvo|ewa grupe na streqawe iz }elije se za~u tiha

pesma:„S tugom te pratimo mi u hladan grob,

Jer je svaki od nas pobuweni robU }eliji tamnoj, u grobnici toj,A na barikadi drug do druga svog“...Kada je Petar Milo{evi} iz Prislonice izvo|en na stre-

qawe usput je pevao:„Padaj, silo i nepravdo,Narod ti je sudit zvan.Be`’te od nas no}ne tmine!Svanuo je na{ dan...“Udarali su ga sprovodnici kundacima prete}i:– Cvrku}i, cvrku}i, crvenda}u. Ne}e{ za dugo.A neustra{ivi Petar Milo{evi}, posr}u}i, nastavqao

je prkosno:„Doline tutwe a gora je~i,I grak}u pu{ke, bije se boj.Dodija, ropstvo i quta patwa,Srbin se di`e za narod svoj.Du{manska ruka pali i ru{i,U ogwu plamti selo i grad.Sunce sjajno s neba se kloniNe}e da gleda taj golem jad“...Miroslav Te{i}, iz Br|ana, na putu smrti, veli~ao je

partizansku borbu. Uzvikivao je parole:– @iveli radnici i seqaci!... @ivela partizanska bor-

ba!... Dole izdajnici!...Na samom gubili{tu, pre smrtnog plutona, doviknuo je

izdajnicima:– Znajte, izrodi! Ko ma~em se~e, od ma~a mora i poginu-

ti.60

207

Pored ovih boraca Nemci su u vreme dizawa ustanka u Gor-wem Milanovcu zarobili ove borce i streqali:

JEREMI] Jeremije QUBISAV, bojaxijski radnik, ro|en1910. u Boqkovcima; borac Vaqevskog NOP odreda; uhvatili ga`andarmi i predali Nemcima, koji su ga streqali u GorwemMilanovcu 24. septembra 1941.

KAROVI] Dragoquba ^EDOMIR, zemqoradnik, ro|en1920. u Boqkovcima; borac Vaqevskog NOP odreda; uhvatili ga`andarmi i predali Nemcima, koji su ga streqali u GorwemMilanovcu 24. septembra 1941.

TODOROVI] Milojka RADOMIR, zemqoradnik, ro|en1917. u Luwevici; borac Takovskog bataqona;uhvatili ga `an-darmi i predali Nemcima, koji su ga streqali 24. septembra1941.

]USLOVI] Timotija SREDOJE, zemqoradnik, ro|en1922. u Prislonici; kurir ^a~anskog NOP odreda; zarobili ga`andarmi u Luwevici i predali Nemcima, koji su ga streqali24. septembra 1941.

208

209

STRADALI U LOGORIMA EVROPE

Nema~ke okupacione jedinice, pored masovnog ubijawa qu-di u logorima i zatvorima Srbije, veliki broj zarobqenih bora-ca i nevinih gra|ana odvodile su u svoje logore {irom Evrope.

U tim logorima na{ao se veliki broj zato~enika sa ~a-~anskog podru~ja: na tim stRati{tima svoje `ivote su osta-vila 262 zato~enika:

– Norve{koj 115,– u Mauthauzenu 82,– u logorima Nema~ke 33,– u logorima Gr~ke 32.

Verujemo da je i ovaj broj znatno ve}i. Jer, za sudbinu mno-gih stradalnika jo{ uvek se ne zna.

210

MAUTHAUZEN

U dolini Dunava, 25 kilometara od Linca, gradi} je Ma-uthauzen, gde su u toku svetskih ratova i stradali gra|ani mno-gih evropskih dr`ava. U ovim i u drugim logorima Austrougar-ske u Prvom svetskom ratu na{li su se mnogi gra|ani iz Srbijei Crne Gore. Prema dostupnim podacima, iz ove dve zemqe biloje oko 150.000 zato~enika, a samo u Mauthauzenu vi{e od 30.000.Bili su to gra|ani oba pola, me|u kojima i deca od osam do 15 go-dina starosti. Smrtnost je bila velika. U pojedinim periodimau logorima dnevno je umiralo od 150 do 200 zato~enih. Na tesmrtnike, samo na grobqu u Mauthauzenu podse}a pet spomenika– sahraweno je oko 8.000 `rtava. Ovakvih obele`ja ima {iromnekada{we Austrougarske.61

211

Logora{i u Mauthauzenu

Kada je Austrija 1938. godine anektirana od Nema~ke, lo-gor Mauthauzen je brzo pro{irivan pod kontrolom SS trupa Ne-ma~ke, ~iji su pripadnici ve} bili zatrovani nacizmom. Oni susagradili na svetu najve}u fabriku za ubijawe qudi. Pripadni-ci tih jedinica, osim naroda kome su pripadali, druge narodenisu priznavali, niti uva`avali kao qudska bi}a. Mauthauzenje ubrzo postao najve}e strati{te za qude. Ovaj logor je imao oko60 podlogora {irom Nema~ke. Ti podlogori bili su u mestimagde je postojala jaka industrija, naro~ito vojna, ali i civilna,kojima je bila potrebna radna snaga. Logora{i su u wima kori-{}eni za rad, naro~ito na te{kim fizi~kim poslovima i poslo-vima koji su bili opasni po `ivot qudi. Svugde se radilo podstrogom kontrolom pripadnika SS jedinica, koji su ih strogoka`wavali za svaki propust ili nezalagawe na poslu.62

Po dolasku zato~enici su dobijali logora{ke brojeve, ana logora{kim odelima oznaku zemqe kojoj je zarobqenik pri-padao stavqawem prvog po~etnog slova te dr`ave. Pored tih, sta-vqana je i oznaka kojoj grupi zato~enik pripada. To je ozna~ava-no posebnim bojama. Komunisti i wihove pristalice su imalicrvenu boju, tako su ih prepoznavali i prema wima se odnosili;prema crvenim u svim situacijama bili su nemilosrdni.

Zato~enici logora Mauthauzen, kao i u drugim nacisti~-kim logorima, bili su izlo`eni svakodnevnim mu~ewima. Te-{ko je navesti sve oblike mu~ewa, fizi~kih ili psihi~kih, uziscrpqivawe gladovawem. Qudi su polumrtvi odlazili na stra-ti{ta. Gladni, goli i bosi terani su na najte`e fizi~ke radove.Masovno su ubijani u krugu logora: ve{ani su, ubijani hladnomili toplom vodom, gu{eni u gasnim komorama (pred krematori-jima ~ekalo je stotine le{eva da bi wihova tela postala prah ipepeo, sa kojima su |ubrili ba{te i vrtove). Podaci kazuju da jeposledwih godina rata u krematorijumima svakog dana spaqiva-no od 150 do 200 qudskih tela.

^esto su na zato~enicima, naro~ito onima koji su pokazi-vali dobru fizi~ku kondiciju, lekari logora izvodili razneeksperimente, ili lekovima koji su bili smrtonosni za ~ovekovorganizam, ili su zdravim qudima operacijom va|eni pojedinivitalni delovi tela. Malo je zato~enika nad kojima su vr{eniovakvi eksperimenti, a da su ostali `ivi. Mnogi od pre`ive-lih postali su invalidi.

212

Posle vi{e istra`ivawa pojedinaca i nau~nih ustanova,nije se moglo do}i do ta~nih podataka o tome koliko je zato~eni-ka pro{lo kroz logor Mauthauzen, niti kroz druge logore u Ne-ma~koj. Ovo iz razloga {to je dokumentacija uni{tena, a i zbogtoga {to mnoge grupe zato~enika nisu ni uvo|ene u evidenciju,ve} su odmah odvo|ene u gasne komore ili su na drugi na~in ubi-jene. Neki istra`iva~i do{li su do podataka da je u logoru uMauthauzenu umoreno na razne na~ine 122.767 qudi; me|u wima8.203 Jugoslovena.63

U pogledu broja zato~enika iz Jugoslavije postoje i drugipodaci, koji se u mnogome razlikuju od prethodnih. Neki su is-tra`iva~i do{li do podataka da je u Mauthauzenu bilo 8.720 za-to~enika, drugi – 8.100. Tako|e, po jednom istra`ivawu na dan 5.maja 1945, kada je Mauthauzen oslobo|en, zate~eno je u `ivotu1.445, a u svim podlogorima 2.791 zato~enik. Neki operi{u sabrojkom od 2.458 usmr}enih.64

Svi zato~enici su popisivani kao Jugosloveni, mada sezna da je me|u wima bilo najvi{e Srba i Slovenaca. Otuda nijepoznat ni ta~an broj zato~enika sa ~a~anskog podru~ja. Da bi do-{li do broja usmr}enih na ovom strati{tu, prilikom pisawaove publikacije poslu`ili smo se kwigama „^a~anski kraj uNOB-u – pali borci i `rtve“ i „Zatamqena pro{lost“ (tre}akwiga) Gorana Davidovi}a i Milo{a Timotijevi}a.

Iz tih publikacija do{lo se do podataka da su u logoruMauthauzen usmr}ena 82 zato~enika iz ~a~anskog kraja; 49 su bi-li pripadnici NOP-a, a 33 JVuO.

DRAGA^EVCI

VUJI^I] Milojka JANKO, zemqoradnik, ro|en 1921. uBelom Kamenu; uhvatili ga Bugari u Grabu i oterali u Bawi~kilogor; interniran u Mauthauzen, gde je stradao krajem 1943.

BOJOVI] Radisava BOJO, zemqoradnik,ro|en 1887. u Brezovicama; uhvatili ga Nemci ioterali u logor na Bawicu, pa uMauthauzen, gde je stradao u apri-lu 1945.

BOJOVI] Radosava MI-LAN, zemqoradnik, ro|en 1872. u

Brezovicama; uhvatili ga Nemci i odveli u logoru Mauthauzen, gde je stradao 28. avgusta 1944.

213

PETROVI] Radosava GVOZDEN, zemqoradnik, ro|en1903. u Gora~i}ima; uhvatiii ga Nemci i oterali u Bawi~ki lo-gor, pa u Mauthauzen, gde je streqan 15. novembra 1944.

JOVI^I] Janka MIJAILO, zemqoradnik, ro|en 1922. uGrabu; uhvatili ga Bugari i oterali u logor na Bawicu; inter-niran u Mauthauzen, gde je ubijen 1944.

JOVI^I] Janka MILUTIN, zemqoradnik, ro|en 1924. uGrabu; uhvatili ga Bugari i oterali u logor na Bawicu; inter-niran u Mauthauzen, gde je ubijen 1944.

\UROVI] Tihomira DRAGOMIR, zemqoradnik, ro|en1920. u Gu~i; uhvatili ga Bugari i oterali u Bawi~ki logor; in-terniran u Mauthauzen, gde je stradao 15. novembra 1943.

\UROVI] Qubomira RADOSLAV, ro|en 1922. u Gu~i;uhvatili ga Bugari i oterali u logor na Bawici, pa u Mauthau-zen, gde je stradao 8. maja 1944.

BO@ANI] Vojislava MILAN, zemqoradnik, ro|en 1922.u Gu~i; uhvatili ga Bugari i oterali u logor na Bawicu; inter-niran u Mauthauzen, gde je stradao 2. maja 1944.

MANDI] Radoja STANIMIR, zemqoradnik, ro|en 1923.u Lu~anima; uhvatili ga Nemci u Lu~anima i oterali u logorMauthauzen, gde je stradao u martu 1942.

^AKAREVI] Radomira BUDIMIR, u~iteq, ro|en 1909. u[titkovu, `iveo u Negri{orima; uhvatili ga Nemci i oteraliu logor Mauthauzen, gde je stradao 2. februara 1945.

VASIQEVI] Jovana MARKO, zemqoradnik, ro|en 1911.u Turici; oterali ga Nemci u logor na Bawicu, pa u Mauthauzen,gde je stradao 1944.

LAZAREVI] Milana SVETOZAR, zemqoradnik, ro|en1910. u Turici; uhvatili ga Bugari i oterali u Bawi~ki logor,interniran u Mauthauzen, gde je stradao 1944.

PAJOVI] Velimira RADI^, zemqoradnik, ro|en 1909. uTurici; uhvatili ga Bugari i oterali u Bawi~ki logor, pa u Ma-uthauzen, gde je stradao 1944.

SIMEUNOVI] Vu~ka MILI], zemqoradnik, ro|en 1920.u Turici; uhvatili ga Bugari i oterali u Bawi~ki logor; inter-niran u Austriju, gde je streqan 1. oktobra 1943.

PANTELI] MILOMIR, ro|en 1920. u Lu~anima; pripad-nik JVuO; stradao u Mauthauzenu 1943.

214

QUBI]ANI

BOGI]EVI] Dragomira MIHAILO, pisar, ro|en 1907. uQubi}u; sradnik NOP-a; uhvatili ga ~etnici i predali Nemci-ma, koji su ga oterali u Bawi~ki logor; interniran u Mauthau-zen, gde je stradao 14. decembra 1943.

AN\ELI] Vidoja MARKO, zemqoradnik, ro|en 1908. uOstri; uhvatili ga Bugari i predali Nemcima, koji su ga otera-li u Bawi~ki logor; interniran u Mauthauzen, gde je stradao 21.januara 1944.

AN\ELI] Koste RADO[, zemqoradnik, ro|en 1912. uOstri; uhvatili ga Bugari i predali Nemcima, koji su ga otera-li u Bawi~ki logor; interniran u Mauthauzen, gde je stradao 3.decembra 1944.

AN\ELI] Sofronija TIHOMIR, zemqoradnik, ro|en1927. u Ostri; uhvatili ga Bugari i predali Nemcima, koji su gaoterali u Bawi~ki logor; interniran u Mauthauzen, gde je stra-dao 3. oktobra 1943.

KUZMANOVI] Radomira VUKADIN, zemqoradnik, ro-|en 1919. u Ostri; uhvatili ga Bugari i predali Nemcima, kojisu ga oterali u Bawi~ki logor; interniran u Mauthauzen, gde jestradao.

BELI] Radovana ZDRAVKO, ro|en 1922. u Ostri; pripad-nik JVuO; streqan u Mauthauzenu 1943.

VUKSANOVI] Milovana VOJIMIR, ro|en u Ostri 1919;pripadnik JVuO; streqan u Mauthauzenu 1943.

@I@OVI] QUBOMIR, ro|en u Be~wu; pripadnikJVuO; stradao u Mauthauzenu 1943.

PEROVI] Zdravka MILENKO, ro|en 1907. u Ostri; pri-padnik JVuO; streqan u Mauthauzenu 1943.

RACI] Milivoja DU[AN, ro|en 1908. u Ostri; pripad-nik JVuO, stradao u Mauthauzenu 1943.

MR[OVI] Bo`idara MILIVOJE, iz Qubi}a; pripad-nik JVuO; stradao u Mauthauzenu 20. novembra 1943.

RADULOVI] Budimira MILENKO, ro|en u Qubi}u,pripadnik JVuO; stradao u Mauthauzenu 1943.

TODOSIJEVI] V. RADOVAN, ro|en 1914. u Br|anima;pripadnik JVuO; stradao u Mauthauzenu 1943.

215

TAKOVCI

JAKOVQEVI] Vojislava MIODRAG, ze-mqoradnik-pesnik, ro|en 1906. u Belom Poqu;~lan KPJ od 1938; jedan od organizatora ustanka;borac Takovskog bataqona; zarobili ga Nemci ioterali na Bawi~ki logor, pa u Mauthauzen, gdeje streqan 1943.

STEFANOVI] Ilije MILOJE, zemqorad-nik, ro|en 1913. u Svra~akovcima; borac Takov-skog bataqona; uhvatili ga ~etnici i predaliNemcima, koji su ga oterali u Bawi~ki logor; in-terniran u Mauthauzen, gde je stradao 1943.

TODOROVI] Kovine MILOJKO, zemqo-radnik, ro|en 1897. u Dowoj Trep~i, `iveo u Lu-wevici; borac Takovskog bataqona; uhvatili ga~etnici i predali Nemcima, koji su ga oterali uBawi~ki logor; interniran u Mauthauzen, gde jestradao 1943.

TODOROVI] Milojka MILOMIR, zemqo-radnik, ro|en 1919. u Luwevici; borac Takovskogbataqona; uhvatili ga ~etnici i predali Nemci-ma, koji su ga oterali u Bawi~ki logor; interni-ran u Mauthauzen, gde je stradao 1943.

URO[EVI] Budimira SLAVKO, zemqo-radnik, ro|en 1922. u Gorwoj Crnu}i, `iveo uSvra~kovcima; borac Takovskog bataqona; uhva-tili ga ~etnici i predali Nemcima, koji su gaoterali u Bawi~ki logor; interniran u Mauthau-zen, gde je stradao 1943.

JOVANOVI] P. VIDIMIR, ro|en 1894. uBr|anima; pripadnik JVuO; stradao u Mauthauzenu 1943.

JOVANOVI] M. MOMIR, ro|en 1925. u Br|anima; pripad-nik JVuO; stradao u Mauthauzenu 1943.

JOVANOVI] M. RADOJICA, ro|en 1903. u Br|anima;pripadnik JVuO; stradao u Mauthauzenu 1943.

216

RAKI] DU[AN, ro|en u Br|anima; pripadnik JVuO;stradao u Mauthauzenu 1943.

TODOSIJEVI] V. RADOVAN, ro|en 1914. u Br|anima;pripadnik JVuO; stradao u Mauthauzenu 1943.

VI]ENTIJEVI] V. RANKO, ro|en 1905. u Br|anima;pripadnik JVuO; stradao u Mauthauzenu 1943.

DAMQANOVI] Aleksandra PETAR, ro|en 1899. u Ko{tu-ni}ima; pripadnik JVuO; stradao u Mauthauzenu 1944.

RADI[I] Miladina OBRAD, ro|en 1914. u Takovu; pri-padnik JVuO; stradao u Mauthauzenu 12. juna 1944.

TRNAVCI

LI[AN^I] Budimira VOJIN, zemqo-radnik, ro|en 1925. u Atenici; saradnik NOP-a;bio dva puta u Bawi~kom logoru; 26. septembra1944. godine interniran u Mauthauzen, gde je ugu-{en u gasnoj komori, po~etkom maja 1945.

PETRONIJEVI] Milo{aDU[AN, ma{inbravar, ro|en 1922. u Atenici;~lan SKOJ-a; radio u pozadini za NOP; uhvatilaga policija; oteran u Bawi~ki logor, a odatle uMauthauzen, gde je i stradao.

BOROVI] Miloja MILUTIN, kroja~, ro|en 1919. u Bawi-ci; ~lan KPJ; borac Trnavskog bataqona; uhvatili ga ~etnici ipredali Nemcima, koji su ga oterali u Bawi~ki logor, pa u Ma-uthauzen, gde je stradao 18. decembra 1943.

MILOVANOVI] Dragi}a SRE]KO, kroja~, ro|en 1921. uBawici; ~lan KPJ; borac Trnavskog bataqona; uhvatili ga ~et-nici i predali Nemcima, koji su ga oterali u Bawi~ki logor,pa u Mauthauzen, gde je stradao 22. januara 1945.

VASIQEVI] Dragomira RATKO, metalo-strugar, ro|en 1914. u Kulinovcima; ~lan KPJ;u~estvovao u ustanku 1941; pomo}nik upravnikaVojnotehni~kog zavoda u oslobo|enom ^a~ku 1941;uhvatili ga Nemci i oterali u logor na Sajmi-{te; prinudno radio u rudniku Trep~a; ugu{en ugasnoj komori u Mauthauzenu 12. aprila 1945.

217

Ratko Vasiqevi}, metalski radnik, ro|en u slu`beni~-koj porodici sa poqoprivrednim imawem u Kulinovcima. Neo`e-wen. Zanat izu~io u Vojnotehni~kom zavodu u Kragujevcu. ^lanKPJ od 1940. godine. Na rad u Vojnotehni~ki zavod u ^a~ku do-{ao je pred rat i kao ~lan KPJ ukqu~io se u radni~ki pokret.Aktivan u pripremama ustanka 1941. godine. Jedan od najak-tivnijih politi~kih radnika u gradu i selu. U oktobru 1941.godine postavqen za pomo}nika upravnika radionice za izraduoru`ja u Vojnotehni~kom zavodu u ^a~ku. Po povla~ewu parti-zanskih snaga ostao u svom kraju. Uhap{en od Nemaca i doma}ihizdajnika i posle su|ewa u ^a~ku upu}en u logor u SmederevskojPalanci 15. decembra 1941. U logoru bio do 6. marta 1942. Pono-vo uhap{en i sproveden u logor na Sajmi{tu u Beogradu. Prote-ran u rudnik Trep~a u Kosovskoj Mitrovici. Tu se povezao sa pa-rtizanskom organizacijom i organizovao prebacivawe logora-{a i ostalih drugova u Kopaoni~ki partizanski odred. Otkri-ven kada je i sam trebalo da se prebaci u odred. Interniran uMathauzen, gde je spaqen 12. aprila 1945.64a

JAWI] Dobrivoja VELIMIR-OXA, ro|en1903. u Kulinovcima; ~lan NOO; borac Trnavskogbataqona; uhvatila ga policija i oterala u Ba-wi~ki logor; pa u Mauthauzen, gde je stradao u ma-ju 1945.

LEVAJAC Dragoquba MIO-DRAG, slu`benik, ro|en 1908. u Kulinovcima;borac Trnavskog bataqona; uhvatili ga Nemci ioterali u Bawi~ki logor, pa u Mauthauzen, gde jestradao 30. marta 1943.

KOJOVI] Milije RADOJICA, opan~ar, ro|en 1917. u Lo-znici; borac Trnavskog bataqona; oteran u Bawi~ki logor, aodavde u Mauthauzen, gde je ubijen 10. decembra 1944.

MELAJAC Novice VELIMIR, zemqoradnik, ro|en 1900.u Slatini; saradnik NOP-a; uhvatili ga ~etnici i predaliNemcima; oteran u Bawi~ki logor, zatim u Austriju, gde je stra-dao 25. februara 1944.

PAVLOVI] Sre}ka BORIVOJE, zemqoradnik, ro|en1925. u Trnavi; ~lan SKOJ-a; radio u pozadini za NOP; uhvati-

218

la ga policija i oterala u Bawi~ki logor, pa u Mauthauzen, gdeje stradao po~etkom 1945.

PAVLOVI] Aleksandra SRETEN, kova~, ro|en 1922. u Tr-navi; ~lan SKOJ-a; borac Trnavskog bataqona; uhvatila ga poli-cija i oterala u Bawi~ki logor, pa u Mauthauzen, gde je stradaomarta 1945.

STOJI] Andrije RADENKO, zemqoradnik, ro|en 1902. uTrnavi; ~lan KPJ, odbornik NOO; borac Trnavskog bataqona;interniran u Bawi~ki logor, pa u Mauthauzen, gde je stradao umartu 1945.

KOLAKOVI] STANIMIR, ro|en 1905. u Me|uvr{ju; pri-padnik ~etnika Koste Pe}anca; stradao u Mauthauzenu 30. okto-bra 1942.

BRA[WEVI] MILORAD, ro|en 1898. u Slatini; pri-padnik JVuO; stradao u Mauthauzenu 1943.

KOVA^EVI] MILORAD, iz Kulinovaca; pripadnikJVuO; stradao u Mauthauzenu 1943.

LAZAREVI] JEVREM iz Slatine; pripadnik JVuO; stra-dao u Mauthauzenu 1943.

LUKOVI] Toma SLOBODAN iz Kulinovaca; pripadnikJVuO, stradao u Mauthauzenu 1943.

MILENKOVI] @IVKO iz Kulinovaca; pripadnikJVuO; stradao u Mauthauzenu 1943.

MILUTINOVI] MILUTIN iz Slatine; pripadnikJVuO; stradao u Mauthauzenu 1943.

PETROVI] ANTONIJE iz Slatine; pripadnik JVuO;stradao u Mauthauzenu 1943.

POWAVI] JOSIP iz Slatine; pripadnik JVuO; stradaou Mauthauzenu 1943.

RADOVI] JOVAN, iz Slatine; pripadnik JVuO; stradaou Mauthauzenu 1943.

STRAWANAC MIODRAG iz Slatine; pripadnik JVuO;stradao u Mauthauzenu 1943.

]IRKOVI] M. VELIBOR iz Atenice; pripadnik JVuO;stradao u Mauthauzenu 1943.

GOSTIQAC RADENKO iz Lipnice; pripadnik JVuO;stradao u Mauthauzenu 1944.

DELI] RADENKO iz Lipnice, pripadnik JVuO; stradaou Mauthauzenu 1944

219

^A^ANI

VUJOVI] Rajka DRAGI[A, obu}ar, ro|en 1910. u Vasiqe-vi}ima kod Ivawice, `iveo u ^a~ku; radnik u partizanskoj obu-}arskoj radionici; borac-milicionar u Gradskoj partizanskojmiliciji; uhap{en i oteran u Bawi~ki logor, pa u Mauthauzen,gde je stradao 1944.

IVKOVI] Qubomira MIODRAG – MILECUST, student tehnike, ro|en 1917. u ^a~ku; kaoistaknuti ~lan KPJ poslat 1941. od Pokrajin-skog komiteta KPJ za Srbiju kao instruktor dapomogne organizaciju ustanka u {aba~kom kraju;uhvatili ga ~etnici u Qubi}u i predali Nemci-ma, koji su ga oterali u Bawi~ki logor, pa u Ma-uthauzen, gde je stradao 15. juna 1944.

IVKOVI] Jovana MIODRAG-MILE HAVAJAC, ro|en1919. u ^a~ku; borac ^a~anskog NOP odreda; oteran u Mauthau-zen i tu stradao 1944.

JEVTOVI] Nikole DARIJE, zidar, ro|en 1902. u Milan-xi kod Ivawice, `iveo u ^a~ku; borac ^a~anskog NOP odreda;uhvatili ga ~etnici i predali Nemcima, koji su ga oterali uBawi~ki logor, pa u Mauthauzen, gde je stradao 21. januara 1945.

JOVANOVI] Milana MILENKO-POPAJA, u~enik poqo-privredne {kole, ro|en 1922. u ^a~ku; borac Gradske partizan-ske milicije; uhvatili ga nedi}evci i predali Nemcima, kojisu ga oterali u Mauthauzen 1942; stradao nesre}nim slu~ajempri povratku ku}i u Qubqani 15. maja 1945.

JOVA[EVI] @ivojina SRETEN, op{tinski ~inovnik,ro|en 1893. u Markovici; `iveo u ^a~ku; nosilac Albanske spo-menice; uhvatili ga Nemci i oterali u Bawi~ki logor, pa u Ma-uthauzen, Vuhenvlad i Dahau, gde je stradao u maju 1944.

KIKOVI] @arka MILOMIR-LALE, bra-var, ro|en 1924. u ^a~ku; ~lan SKOJ-a; borac ^a-~anskog NOP odreda; uhvatili ga Nemci i otera-li u Bawi~ki logor, pa u Mauthauzen, gde je stra-dao 26. septembra 1944.

RISTOVI] Bo`idara @IVORAD, obu}ar,ro|en 1907. u ^a~ku; simpatizer NOP-a; uhvatila ga policija u

220

Beogradu; odveden u Bawi~ki logor, pa u Mauthauzen, gde je stra-dao 1945.

TODOSIJEVI] Andrije MILO[, metalostrugar, ro|en1905. u Me|uvr{ju, `iveo u ^a~ku; borac ^a~anskog NOP odre-da; uhva}en i oteran u Bawi~ki logor, pa u Mauthauzen, gde jestradao 17. aprila 1945.

TUCAKOVI] Milorada MILIVOJE, diplomirani prav-nik, ro|en 1899. u ^a~ku; ~lan KPJ; saradnik NOP-a; uhvatiliga Nemci i oterali u Bawi~ki logor, pa u Mauthazen, gde je stra-dao 1944.

UZUNOVI] Veselina MILIVOJE, ra~unovo|a, ro|en1890. u ^a~ku; saradnik NOP-a; uhva}en i oteran u Bawi~ki lo-gor, pa u Mauthauzen, gde je streqan 18. februara 1943.

[UWEVARI] Vukadina RADO[ – RAKO,~inovnik, ro|en 1907. u ^a~ku; borac Qubi}kogbataqona i Druge proleterske brigade; zarobiliga Nemci u Prijepoqu i oterali u Mauthauzen,gde je stradao 24. februara 1945.

DA[I] VUJICA iz ^a~ka, pripadnikJVuO; stradao u Mauthauzenu 1943.

.HIMNA JUGOSLOVENSKIH LOGORA[A

Da bi kod zato~enika ugu{ili bezna|e i apatiju, gleda-ju}i svakodnevno smrt o~ima, bilo je i hrabrih koji su kroz pe-smu hrabrili zato~enike. U tom logoru smrti nastala je i pe-sma „Mauthauzen“, koju je spevao logora{ Qubi{a Stojanovi}.Wu su ponekad logora{i pevali tihim glasovima. Pesma je gla-sila:

221

„Viju vetri, viju vali,Dunavom se kre}u.U izgnanstvu, u logorudrugovi se sre}u.

Iza `ica elektri~nih,ispred mitraqeza,nemo stupa drug do drugaizmu~ena tela.

Od batina i od gladi,pu{kom re{etani,drugova je palo mnogo,grobovi neznani.

Te{ki zadah dima gu{i,u`as du{u mori,danono}no bez prekidakrematorijum gori.

U@AS

Jutarwe „auf{ten“ zaparalo je barakom. Noge i ruke tu itamo nekontrolisano se pokre}u poku{avaju}i da ustanu, jer tose mora. Mi{i}i su otkazali poslu{nost. Tela su dobila neke~udne oblike. Prilike koje se mi~u kao da tek li~e na qude.

Trospratni krevet, zadah umrlih le{eva, pome{an saqutim ukusom hlora, kojim su posuti le{evi, tu kraj WC-a uuglu barake, vra}aju u stvarnost.

Svakodnevni u`as se ponavqa. Umesto qudi, broje se qud-ske kosti, jo{ malo povezane nitima koji su bili mi{i}i. ^u-je se tup udar. Neko je poku{ao da si|e sa prvog, drugog, tre}egsprata, a pad je bio daleko. Pomogao mu je mo`da onaj koji je ra-nije, no}as poku{ao, pa tu ostao jo{ topao i zgr~en. Za{ti-tio je onoga koji ima {ansu da pre`ivi.

Vojin Li{an~i}, |ak, prebira u maloj de~joj glavi se}awena Atenicu, Trnavu, Li{an~i}a zabran, bunkere i strahotekoje je do`iveo.

Otac seqak, nadni~ar, radnik, ve~ito nasmejan, kao danema ili ne priznaje te{ko}e, a `ivot mu je skup `eqa, jer uwegovoj ku}i bilo je mnogo usta, a malo zemqe. Kao da je znao daza wegovo vreme treba dosta dece, jer wegovih je bilo u odredu,bunkeru u zatvorima, na Bawici, u Mauthauzenu. Zaklan, sa-hrawen bez popa, kome je krst i kama isto: Matija 16 godina,napoli~ar i ~lan SKOJ-a, sa 17 radnik „na dr`avnom poslu“, sa18 u Odredu, kurir u {tabu i ~lan KPJ, jer to ne mo`e svak. Sa19 ve} u zatvoru, zatim ilegalac, borac novoformiranog Odre-da, u Ostri rawen, u bunkeru uhva}en, sa nepunih 20 na Bawicistreqan. Sestre, borci, ~lanice KPJ i SKOJ-a, na Bawici. Sa-mo neja~ u ku}i. „Maja“ Darinka u dve ku}e: u zatvorskoj i svo-joj. Nikada nije znala u ovo vreme koliko dece ima, jer imala jei svojih i „na konaku“, u zatvoru i u bunkeru.

222

Fa{isti~ka horda bednaubija i vlada,pod udarom proleterskimlomi se i pada.

Mauthauzen – kobno imeza ~asnog ~oveka!

Drugova je palo mnogoiz celoga sveta.

Viju vetri, viju vali,Dunavom se kre}u,sa istoka zvezda blistadonosi nam sre}u“.65

Detiwe lice u gr~u napre`e se da pod teretom `eqa pre-`ivi nemogu}e, da odoli najezdi le{eva i smrti, da do`ivi su-tra, jer {to sutra pre do|e – bi}e ih vi{e za desetine, stoti-nu. I nehoti~no izusti: „Po`uri sutra“.

@ure i Himler i jara krematorijuma. @ure i gasne komo-re. I Vojin zavr{ava prelistavawe se}awa onda kada je verovaoda je pre`iveo: kao niz u broju umorenih u Mauthauzenu, kojiniko nikada ne}e utvrditi.

(Ovaj tekst napisao je zato~enik Mauthauzena Dragoqub –Dragan S. Suboti}, iz ~a~anske Trnave posve}uju}i ga svom sa-borcu zato~eniku Vojinu Li{an~i}u, ~iji je `ivot okon~an ukrematorijumu u Mauthauzenu).66

NA[I SU OSTALI U MAUTHAUZENU

Stra{an je bio Mauthauzen, logor smrti. Raspore|enipo blokovima, tu su trunuli qudi, ~ekali ~as kada }e bitiuni{teni. Bilo ih je preko dvadeset hiqada. U ~asu kad su ge-stapovci uveliko ubijali gasom i spaqivali u krematorijumu,pu{tali pse na nas, savezni~ke trupe su zauzele Mauthauzen iprekinule zverstva.

223

Pred krematorijumom

Svi oni kosturi koje sam video u {kolskim uxbenicimakad smo studirali strukturu ~oveka, nisu nimalo stra{ni nijezivi u pore|ewu sa `ivim kosturima koji lutaju po logoruMauthauzena u Austriji. Rekao bi ~ovek da u tim polumrtvimstvorovima tiwa jo{ samo malo du{e i ni{ta vi{e. Zvone imkosti kad se kre}u, a o~i su im upale, sjajne, jedva shvati{ dasu `ivi qudi.

Potrpali su nas Nemci bez milosti. Prilike su biletakve da nisi mogao ni `iveti, ni umreti. Za celo vreme si-stematsko izgladwivawe, koje ~oveka dovodi do granice ludilai pomisli da kao qudo`der pojede svog suseda na spavawu. A spa-valo je po {estoro u jednom krevetu. To je ne{to {to ~ovek nemo`e da pojmi, ali {to je istina. Zgr~eni, nabacani jedni pre-ko drugih, polumrtvi od gladi, izjedeni od miliona va{ki, po-stali smo kao neki qudski otpaci. Jedno je bilo samo izvesno:do}i }e ~as kad }e i nas pozvati. Pove{}e nas u „kupatilo“, atamo ~eka komora sa otrovnim gasom i krematorijum za spaqi-vawe le{eva. Na{im pepelom bi}e na|ubrene nema~ke wive daboqe rode...

224

Spaqivawe u krematorijumu

Svaki nacista smatrao nas je za politi~ke krivce, zakrivce prema wemu, za svoje li~ne neprijateqe. Otuda su sa na-ma postupali samo kao sa brojkama koje treba likvidirati. Dane bismo sedeli besposleni do izvr{ewa smrtne kazne, teralisu nas u velikim kolonama na najte`e radove. Najstra{nijemesto bio je Guzen. Kad spomene{ to ime, nakostre{i ti se ko-sa. Znali smo da se 90% na{ih drugova koji odu tamo ne}e vra-titi. Dve stvari smo uvek strasno pre`eqkivali: da nas nepo{aqu u Guzen i da dobijemo hleba...

U Guzenu su qudi padali kao muve. Na jednom kamenolomunosilo se kamewe po 90 kilograma te{ko uz 189 stepenika. Kopadne, surva se u provaliju, ko poklecne, proburazi}e ga besnistra`ar pijukom... Mnogi na{i ostali su tamo...

^ujemo tutwavu, sloboda dolazi...Posledwih dana namirisali smo slobodu: Mauthauzen se

uznemirio. Ako pre`ivimo ove kriti~ne dane, radova}emo seopet suncu i slobodi.

Ali, ni nacisti nisu spavali. Primili su od Himleranare|ewe da forsirano uni{tavaju qude, da ne preostane nije-dan, koji bi mogao da pri~a. Da se uni{te svi jezici koji bi ot-krili strahote, sve ono {to se ne mo`e nazvati ni u`asom nistrahotom, jer su te re~i suvi{e slabe i blage. I, eto, tih 15dana pred oslobo|ewe logora xelati dvostrukim kapacitetomvode qude, gasiraju ih i spaquju. Odvedu te u jedno divno, poplo-~ano kupatilo, skine{ se i ~eka{ toplu vodu iz tu{a, `eqan~isto}e posle toliko meseci krajwe prqav{tine, bede i va-{ki. Umesto vode, iz skrivene cevi u zidu {ikne gas i za neko-liko minuta sve je gotovo.

Satrli bi nas sve za najkra}e vreme, ali nisu mogli jer jekomora za spaqivawe mogla da primi svega 150 le{eva dnevno.Bila je u izgradwi jedna ogromna, nova pe}, ali, sre}om, ona nijezavr{ena...

Tih dana ~uli smo blizu topove. Front se pribli`io.[to je grmqavina bli`e, Nemci nas sve br`e uni{tavaju. Tektri dana pred oslobo|ewe glavni zlo~inci su pobegli, a ~uvawelogora preuzela je policija iz Be~a.

Logor su oslobodili Amerikanci. Bili smo sre}ni, najzadne}emo biti gasirani i spaqeni, vide}emo svoje drage, ku}u, do-movinu.

225

Ali posle prvog pijanstva od sre}e, po~eli smo da se tre-znimo. Sada je `eleo svako: napustiti {to pre ovo grozno gne-zdo gde sve miri{e na smrt i ludilo, gde gmi`u milioni va{a-ka, gde qudi nemaju dovoqno vazduha u rupama za spavawe i gdesvakog trenutka mo`emo da umremo od gladi.

Saveznici su u nekoliko automobila doneli ne{to hra-ne, ali sve je to bilo malo za nas, bezbroj pregladnelih. Zatra-`ili su od nas da ostanemo na svojim mestima dok se ne re{ikako }emo i kad biti preba~eni. Nismo osetili da se re{ava`urno, dovoqno brzo. Toliko puta nas je dotakla ledena smrtda nas je trebalo odmah, kao decu za ruke izvesti iz tog pakla,logora za uni{tavawe qudi...

Umesto nema~ke stra`e, stra`arili su saveznici, da sene bismo rasturili po okolini. Hladni i odmereni oni su vr{i-li svoju du`nost.

Pro{lo je jo{ pet dana. Jo{ ne sti`u nikakve vesti kad}emo biti pu{teni ku}ama...

Jednog dana, rano izjutra, na suprotnom kraju logora ne-{to se prolomilo, zgmnulo, zatutwalo... Pomislili smo da seru{e blokovi i da 20.000 robova urla pod stihijom uni{tewa...Qudi su ne{to vikali, radosno ili qutito, nije se moglo zna-ti, jer su na{e bolni~ke barake bile na drugom kraju. Nikadanisam ~uo takvu grmqavinu qudskih glasova...

Uskoro se saznalo: u logor je do{ao jedan ruski pukovnik,izaslanik Crvene armije. Do{ao je da nas obi|e i preda porukuRusima, koji su sa nama patili u logoru. Do~ek je prevazi{aosve {to se moglo zamisliti. Qudi su klicali, tr~ali, guralise da prstima dotaknu haqine sovjetskih oficira, opet suklicali i grlili se me|usobno... Ta xinovska povorka krenula jekroz logor i cepala nebesa od spontanih pozdrava, tako da jeRus, jedan obresit ratnik, i sam bio gotovo zbuwen, dirnuttim veli~anstvenim prizorom.

Sovjetski oficir do{ao je i kod nas u bolnicu, gde je sva-kog dana bilo po 7.000 bolesnika, po nekoliko u jednoj posteqi.Tu su bolesnici na izdisaju dizali na laktove svoje isce|eno,suvo telo i mo`da posledwim dahom vikali da `ivi SovjetskaRusija, jer se od we nadaju istinskoj pomo}i i brzom spasu.

^uo sam kada je ruski pukovnik rekao jednoj grupi svojihbolesnih sunarodnika: „Ne brinite, uze}emo vas k nama... Mismo svega 25 kilometara odavde“...

226

To je bilo presudno. Nisam imao vi{e snage da ostanem u`icama. Re{io sam da pobegnem, pa makar morao jo{ tri mese-ca ~ekati u nekoj ~istoj ku}i, samo ne tu u logoru, samo ne tu...

Nas petnaestorica krenuli smo u neizvesnost. Nismoimali plana. Samo smo znali da se na 25 kilometara nalaze so-vjetski vojnici. To saznawe kao da je nosilo u sebi re{ewe sva-kog problema...

I{li smo do predve~e. Onda smo nai{li na rusku borbenuliniju. „Stoj“ – kao iz zemqe iznikao je pred nama ruski stra-`ar. „Kuda idete?“ – „Ku}i, u Jugoslaviju...“. – „Kod Tita?“ –„Da, kod na{eg Tita“. – „E, onda brate, guraj daqe...“. I takosmo prolazili svuda, kroz sve predstra`e. U {tabu je bila do-voqna garancija za na{u ispravnost to {to se vra}amo u Ti-tovu Jugoslaviju.

Dobili smo hleba, bratske savete, svaku podr{ku, ~ak ijedna komorxijska kola sa odli~nom zapregom. U lakom kasu sti-gli smo tako do Be~a. Uz put smo videli da bratsko dru`ewe so-vjetskih vojnika nije slu~ajno: drugi vojnici zamenili su namzapregu i dali sve`e, odmorne kowe...

Iz poru{enog Be~a krenuli smo daqe vozom. Na{oj sre}inije bilo granica kad smo kod Subotice stupili na na{e tle.Tu smo odmah videli kako je dobro organizovano sve kod nas, sveuredno i ~isto. Sme{teni smo u ~iste prostorije, dobili punohrane, odveli su nas u kupatila na prawe. Onda su nam odmahomogu}ili da putujemo daqe, svojim ku}ama, domovima kojih smose toliko u`eleli u Mathauzenu, logoru smrti i uni{tewa...67

Sini{a KATANI]

227

U NORVE[KOJ

U toku 1942. Norve{ka je bila u drugoj godini pod nema~-kom okupacijom. U to vreme nema~ke jedinice vodile su sna`nefrontovske borbe na saveznom (Finskom) frontu. Nemci su ima-li velike probleme u snabdevawu tih jedinica. Putne i `ele-zni~ke komunikacije preko norve{ke teritorije nisu postoja-le, ili su bile neadekvatne. Nemci su bili upu}eni da te jedi-nice sa ratnim materijalom, oru`jem i drugim potrebama snab-devaju brodovima ili vazdu{nim putem. Me|utim, oba ova putakontrolisale su vazdu{ne snage Velike Britanije.

Ra~unaju}i da }e na ovom delu fronta rat trajati vi{e go-dina, Nema~ka vrhovna komanda odlu~ila je da hitno izgradiputeve i `elezni~ke pruge – da bi svoje jedinice mogla normal-no da snabdeva. Uz to, gra|ena su vojna utvr|ewa – da bi na tomprostoru spre~ili iskrcavawe neprijateqskih jedinica. Dugoje u vrhovima nema~ke komande vo|ena rasprava o tome gde na}iradnu snagu za iazgradwu komunikacija i utvr|ewa. Rodila seideja da se iz pobuwene Srbije, gde je bio slomqen otpor ustani-ka, dovedu zarobqenici, ~iji su zatvori i pored masovnih stre-qawa bili puni i da se oni upotrebe za te radove. Neki su se pro-tivili i smatrali da su to za srpske bandite male kazne. Zalaga-li su se da svi ustanici i wihovi pomagali budu streqani. Pre-

228

Logor u Norve{koj

ovladalo je mi{qewe da je korisnije zarobqene partizane upo-trebiti za izgradwu komunikacija. Tada se u logorima i zatvo-rima Srbije, kao i tzv. Nezavisnoj Dr`avi Hrvatskoj, odnosno uBosni i Hercegovini, koje su tada bile u sastavu Hrvatske, nala-zi veliki broj zatvorenika. I, ve} u aprilu 1942. godine po~elesu pripreme za wihovo transportovawe u logore Norve{ke.68

Iz zatvora tzv. Nezavisne Dr`ave Hrvatske prikupqen je1.981 zatvorenik, koji su preba~eni u Sajmi{te u Zemunu, odaklesu upu}ivani transporti. Bilo je me|u wima muslimana (179),Hrvata (165) i Srba (1.620). Iz logora u zatvore Srbije priku-pqeno je 2.287 zatvorenika. Ukupno 4.268.69 Ina~e, u logorimaNorve{ke bilo je 3.841 Srba, 179 muslimana, 165 Hrvata, 25 Ro-ma, 13 Slovaka i ^eha, 11 Slovenaca i 18 drugih nacionalnosti.Svi oni su oda{qani u Norve{ku pod {ifrom „Viking“. Podtom {ifrom su izdvajani po logorima i zatvorima, {to je u za-robqeni~ke kartone upisivano.70

Zatvorenici su u Norve{ku otputovali sa Sajmi{ta bro-dovima (u {est grupa). Prva grupa je krenula 24. i 25. aprila1942, druga 9. i 11. maja, tre}a 28. i 29. maja, ~etvrta u septembru,peta u januaru 1943, a posledwa po~etkom aprila 1943. godine. Usvih {est grupa otpremqeno je oko 6.000 zatvorenika. Ali, svioni nisu stigli u Norve{ku; usled iscrpqenosti, neki su umi-rali u putu, neki su zbog pojave tifusa bili umoreni i spaqenizajedno sa brodovima.71

Uslovi rada na izgradwi ovih komunikacija bili su izu-zetno te{ki. Radili su vi{e od 10 ~asova dnevno, uz slabu ishra-nu, polu goli i bosi, izlo`eni polarnim hladno}ama, fizi~komi psihi~kom teroru u specijalnim nacisti~kim jedinicama ko-je su ih ~uvale, uz ~esta ubijawa svih onih iznemoglih koji vi-{e nisu mogli da rade.

Podaci kazuju da je od 4.268 logora{a wih 2.401 usmr}eno,a 1.867 je imalo sre}u da se vrati svojim porodicama i domovi-ma.72 Od 154 zato~enika sa ~a~anskog podru~ja 115 je ostavilo `i-vote na strati{tima, 39 se vratilo svojim ku}ama.

Kosti umorenih ostale su {irom Norve{ke u dvanaest lo-gora: u Osenu 28, Batnu 25, Karasjoku 27, Ejzadu sedam, Korgenuosam, Bensfordu pet, Ulvenu dva, Falstadu jedan, Ratvodu jedan,Milohameru jedan i ostalim mestima osam.73

Neki logora{i poku{avali su da se bekstvom spasavaju.Takvih je od Jugoslovena bilo 173. Wih 82 nije uspelo, pa su od-

229

mah po hvatawu streqani. Samo 88 se do~epalo slobode, uz pomo}gra|ana Norve{ke – prebegli su u [vedsku.74 Me|u wima bila sui trojica ^a~ana: Milorad-Mile Mitrovi} iz Negri{ora, No-vak Todorovi} iz Trbu{ana i Miroqub Biseni} iz ^a~ka.

DRAGA^EVCI

MAXAREVI] Radi~a RADOMIR, zemqoradnik, ro|en1920. u Belom Kamenu; borac Draga~evskog bataqona; uhvatili ga~etnici i predali Nemcima u Po`egi; oteran u Bawi~ki logor,pa u aprilu 1942. u Norve{ku, gde je stradao u logoru Osen 1943.

DRAMLI] Milovana MILORAD, zemqoradnik, ro|en1904. u Gu~i; borac Draga~evskog bataqona; uhvatili ga ~etnicii predali Nemcima, oteran na Bawicu, pa u Norve{ku, gde jestradao u logoru Korgen 10. marta 1942.

]UR^I] Nikole SREDOJE, kelner, ro|en 1923. u Kotra-`i, `iveo u Beogradu; ~lan SKOJ-a; pozadinski radnik NOP-a;uhva}en od policije u Beogradu i odveden u Bawi~ki logor, oda-tle u Norve{ku, gde je nastadao u logoru Bensford 1942.

230

Logora{i na radu

JOKOVI] Jovana DRAGOMIR, zemqorad-nik, ro|en 1923. u Krstacu; ~lan SKOJ-a; boracDraga~evskog bataqona; zarobili ga ~etnici ipredali Nemcima, oteran u Bawi~ki logor, pa uNorve{ku, gde je stradao u logoru Ejzand 19. apri-la 1943.

KUKI] Krsmana NEDEQKO, ma{inbra-var, ro|en 1913. u Lisicama; ~lan KPJ; boracU`i~kog NOP odreda; uhvatili ga ~etnici i pre-dali Nemcima; odveden u logor na Bawici, pa uNorve{ku, gde je stradao u logoru Karasjok, 1943.

TO[I] Dragomira MILO[, stolar, ro-|en 1906. u Pilatovi}ima; borac u Po`e{koj ~eti U`i~kogNOP odreda; uhvatili ga ~etnici i predali Nemcima; oteran ulogoru na Bawici, pa u Norve{ku, gde je stradao u logoru Osen1945.

KOVA^EVI] Sretena @IVORAD, zemqo-radnik, ro|en 1921. u Rtarima; ~lan KPJ; koman-dir voda, pa ~ete u Draga~evskom bataqonu; kaote{kog rawenika ~etnici ga predali Nemcima,koji su ga oterali u logor na Bawici, a zatim uNorve{ku, gde je stradao u logoru Karasjok 1943.

I^ELI] Miladina RADOSAV, zemqoradnik, ro|en 1923.u Cerovi; borac Draga~evskog bataqona; zarobili ga ~etnici ipredali Nemcima, odveden u logor na Bawicu, pa u Norve{ku,gde je stradao u logoru Karasjok 1943.

QUBI]ANI

\UKI] Gli{a MILORAD, zemqoradnik, ro|en 1920. uVidovi; borac Qubi}kog bataqona; uhvatili ga ~etnici i pre-dali Nemcima, koji su ga oterali u Bawi~ki logor; interniranu Norve{ku, gde je umro u logoru Osen u junu 1942.

KRSTOVI] Milisava MIHAILO, zemqoradnik, ro|en1909. u Vidovi; borac Qubi}kog bataqona; uhvatili ga ~etnicii predali Nemcima, koji su ga oterali u Bawi~ki logor; inter-niran u Norve{ku, gde je stradao u logoru Osen u prole}e 1943.

231

PETROVI] \or|a VLASTIMIR, u~enik gimnazije, ro-|en 1921. u Vidovi; ~lan KPJ; borac Qubi}kog bataqona; uhva-tili ga ~etnici i predali Nemcima, koji su ga oterali u Bawi~-ki logor; interniran u Norve{ku, gde je stradao u logoru Korgen3. januara 1943.

IVANOVI] Milorada @IVORAD, zemqoradnik, ro|en1920. u Gorwoj Gorevnici; borac Qubi}kog bataqona; uhvatiliga ~etnici i predali Nemcima, koji su ga oterali u Bawi~ki lo-gor; interniran u Norve{ku, gde je streqan u logoru Karasjak15. decembra 1942.

RAKANOVI] Miloja VU^I], zemqorad-nik, ro|en 1921. u Gorwoj Gorevnici; borac Qu-bi}kog bataqona; uhvatili ga ~etnici i predaliNemcima, koji su ga oterali u Bawi~ki logor; in-terniran u Norve{ku, gde je streqan u logoru Ka-rasjak 15. decembra 1942.

]IROVI] Aleksandra DRAGOSLAV, zemqoradnik, ro|en1910. u Gorwoj Gorevnici; sekretar partijske }elije; sekretarNOO; uhvatili ga ~etnici i predali Nemcima, koji su ga otera-li u Bawi~ki logor; interniran u Norve{ku, gde je streqan ulogoru Karasjak 5. septembra 1942.

SAVI] Mihaila BOGOQUB, zemqorad-nik, ro|en 1905. u Dowoj Gorevnici; borac Qu-bi}kog bataqona; uhvatili ga ~etnici i predaliNemcima, koji su ga oterali u Bawi~ki logor; in-terniran u Norve{ku, gde je stradao u logoru Kor-gen 1942.

JAKOVQEVI] Jerotija VLADAN, zemqo-radnik, ro|en 1924. u Jan~i}ima; borac Qubi}kog bataqona;uhvatili ga ~etnici i predali Nemcima, koji su ga oterali uBawi~ki logor; interniran u Norve{ku, gde je stradao u u logo-ru Osen.

PAVLOVI] Dragomira MILISAV, zemqoradnik, ro|en1921. u Qubi}u; borac Qubi}kog bataqona; uhvatili ga ~etnicii predali Nemcima, koji su ga oterali u Bawi~ki logor; odakleje sproveden u Norve{ku, gde je stradao u logoru Karasjak 15. de-cembra 1942.

ANDRI] Vojislava RADOVAN, zemqoradnik, ro|en 1923.u Prijevoru; borac Qubi}kog bataqona; uhvatili ga ~etnici i

232

predali Nemcima, koji su ga oterali u Bawi~ki logor, a odatleu Norve{ku, gde je stradao u logoru Osen 7. januara 1943.

BOGOSAVQEVI] @ivojina RADOJKO, zemqoradnik, ro-|en 1923. u Prijevoru; borac Qubi}kog bataqona; uhvatili ga-~etnici i predali Nemcima, koji su ga oterali u Bawi~ki lo-gor, a odatle u Norve{ku, gde je stradao u logoru Osen u oktobru1943.

KUJUNXI] Lazara VLADAN, zemqoradnik, ro|en 1923. uPrijevoru; borac Qubi}kog bataqona; uhvatili ga ~etnici ipredali Nemcima, koji su ga oterali u Bawi~ki logor; interni-ran u Norve{ku, gde je stradao u logoru Boten 22. novembra 1942.

PANTELI] Mihaila MILOJE, zemqoradnik, ro|en 1903.u Prijevoru; borac Qubi}kog bataqona; uhvatili ga ~etnici ipredali Nemcima, koji su ga oterali u Bawi~ki logor; interni-ran u Norve{ku, gde je stradao u logoru Osen juna 1942.

PE[TERAC Pavla SLAVKO, zemqoradnik, ro|en 1922. uprijevoru; borac Qubi}kog bataqona; uhvatili ga ~etnici ipredali Nemcima, koji su ga oterali u logor na Bawici; odatleinterniran u Norve{koj, gde je umro u logoru Osen 1943.

RANKOVI] Aleksandra BOGOQUB, u~enik bravarskogzanata, ro|en 1925. u Prijevoru; ~lan SKOJ-a; borac Qubi}kogbataqona; uhvatili ga ~etnici i predali Nemcima, interniranu Norve{ku, gde je umro u logoru Osen u novembru 1942.

ROBAJAC Milutina MILORAD, zemqoradnik, ro|en1920. u Prijevoru; u kwizi „^a~anski kraj u NOB – pali borcii `rtve“, pi{e da je poginuo na Sremskom frontu, a u kwizi„Pod {ifrom Viking“, podatak je da je stradao u Norve{koj, ulogoru Karasjok 1942.

VASOVI] Radomira PETAR, ma{inbravar, ro|en 1905. uPrislonici; borac Qubi}kog bataqona; uhvatili ga ~etnici ipredali Nemcima, koji su ga oterali u Bawi~ki logor, koga suoterali u Norve{ku, gde stradao u logoru Osen 1942.

@IVANOVI] Milijana MILADIN, zemqoradnik, ro|en1912. u Rakovi; borac Qubi}kog bataqona; zarobili ga ~etnicii predali Nemcima, koji su ga oterali u Bawi~ki logor; inter-niran u Norve{ku, gde je stradao u logoru Osen 15. maja 1945.

GVOZDENOVI] Alekse @IVOTA, zemqoradnik, ro|en1920. u Rakovi; borac Qubi}kog bataqona; uhvatili ga ~etnicii predali Nemcima, koji su ga oterali u Bawi~ki logor; inter-niran u Norve{ku, gde je stradao u logoru Velstad 1942.

233

VASIQEVI] Mihaila MILOSAV, opan-~ar, ro|en 1904. u Gora~i}ima (Draga~evo), `iveou Stan~i}ima; ~lan Sreskog komiteta KPJ za srezqubi}ki; borac Qubi}kog bataqona; uhvatili ga~etnici i predali Nemcima, koji su ga oterali uBawi~ki logor; interniran u Norve{ku, gde jeumro u logoru Batn 8. juna 1944.

TAKOVCI

EROVI] @ivote MILUTIN; kroja~, ro|en 1921. u Boq-kovcima; borac Vaqevskog NOP odreda; uhvatili ga ~etnici ipredali Nemcima, koji su ga oterali u Bawi~ki logor, pa uNorve{ku, gde je umro u logoru Batn 1943.

GLI[I] Petra DRAGOMIR, bojaxijski radnik, ro|en1909. u Br|anima, `iveo u Gorwim Braneti}ima; saradnik NOP-a; uhvatili ga ~etnici i oterali u Bawi~ki logor; interniranu Norve{ku, gde je stradao u logoru Batn 1943.

]UR^I] Milana MILIVOJE, zemqoradnik, ro|en 1921.u Br|anima; borac Qubi}kog bataqona; uhvatili ga ~etnici ipredali Nemcima, koji su ga oterali u Bawi~ki logor; interni-ran u Norve{ku, gde je umro u logoru Batn u martu 1943.

PAUNOVI] Miqka SRE]KO, zemqorad-nik, ro|en 1922. u Velere~i; borac Takovskog ba-taqona; uhvatili ga ~etnici i predali Nemcima,koji su ga oterali u Bawi~ki logor; interniranu Norve{ku, gde je streqan u logoru Osen 5. mar-ta 1943.

MALETKOVI] Petra RATKO, metalaskiradnik, ro|en 1916. u Gorwoj Vrbavi; ~lan NOO; borac Takovskogbataqona; uhvatili ga ~etnici i predali Nemcima, koji su gaoterali u Bawi~ki logor, pa u Norve{ku, gde je streqan u logo-ru Osen 1943.

MARINKOVI] Mihaila VLASTIMIR, kroja~, ro|en1920. u Gorwoj Crnu}i; borac Takovskog bataqona; uhvatili ga~etnici i predali Nemcima, koji su ga oterali u Bawi~ki lo-gor, pa u Norve{ku, gde je stradao u logoru Batn 1943.

BRANKOVI] Luke TODOR, obu}ar, ro|en 1906. u Krami-nu kod Bawa Luke, `iveo u Gorwem Milanovcu; borac Takovskog

234

bataqona; uhvatili ga nedi}evci i predali Nemcima, koji su gaoterali u Bawi~ki logor, pa u Norve{ku, gde je stradao 1942.

MANDI] Dragutina MIODRAG-@ULE, trgova~ki po-mo}nik, ro|en 1922. u Gorwem Milanovcu; ~lan SKOJ-a; boracTakovskog bataqona; uhvatili ga ~etnici i predali Nemcima,koji su ga oterali u Bawi~ki logor, pa u Norve{ku, gde je stre-qan u logoru Karasjok polovinom 1942.

MILIVOJEVI] Grujice RADIVOJE, opan~ar, ro|en1915. u Braji}ima, `iveo u Gorwem Milanovcu; borac Takovskogbataqona; uhvatili ga ~etnici i predali Nemcima, koji su gaoterali u Bawi~ki logor; interniran u Norve{ku, gde je stra-dao u logoru Karasjok 1943.

PETKOVI] Marka MILIVOJE, u~enik, ro|en 1923. uGorwem Milanovcu; borac Takovskog bataqona; bio u Bawi~komlogoru; inerniran u Norve{ku, gde je stradao u logoru Batn1942.

TE[I] Milo{a RADOMIR, pekar, ro|en 1906. u GorwemMilanovcu; borac Takovskog bataqona; uhvatili ga ~etnici ipredali Nemcima, koji su ga oterali u Bawi~ki logor, pa uNorve{ku, gde je stradao u logoru Karasjok 1942.

]UR^I] Ostoje DARIJE, mesar, ro|en 1915. u GorwemMilanovcu; borac Takovskog bataqona; uhvatili ga nedi}evci ipredali Nemcima, koji su ga oterali u Bawi~ki logor; interni-ran u Norve{ku, gde je stradao u logoru Ejznad 1942.

RISTANOVI] Gojka MILORAD, zemqoradnik, ro|en1921. u Grabovici; borac Takovskog bataqona; uhvatili ga ~et-nici i predali Nemcima, koji su ga oterali u Bawi~ki logor;interniran u Norve{ku, gde je streqan u logoru Batn de-cedmbra 1942.

\OR\EVI] Budimira RADOMIR-[TUKA, zemqoradnik,ro|en 1921. u Dowoj Vrbavi; borac Takovskog bataqona; uhvati-li ga ~etnici i predali Nemcima, koji su ga oterali u Bawi~kilogor; interniran u Norve{ku, gde je stradao u logoru Osen 1943.

NE[OVI] Sava DRAGOSLAV, slovoslaga~, ro|en 1919. uKalimani}ima; borac Takovskog bataqona; uhvatili ga ~etnicii predali Nemcima, koji su ga oterali u Bawi~ki logor; inter-niran u Norve{ku, gde je stradao u logoru Osen 1943.

235

RADOVANOVI] Aleksija MIODRAG, ka-fexija, ro|en 1906. u Kalimani}ima; borac Ta-kovskog bataqona; uhvatili ga ~etnici i predaliNemcima, koji su ga oterali u Bawi~ki logor; in-terniran u Norve{ku, gde je streqan u logoru Ka-rasjok u avgustu 1943.

DAMWANOVI] Jelesija MILOQUB, ze-mqoradnik, ro|en 1920. u Ko{tuni}ima; ~lan KPJ; borac Takov-skog bataqona; zarobili ga ~etnici i predali Nemcima, koji suga oterali u Norve{ku, gde je stradao u logoru Korgen 1943.

JEVTOVI] Radovana MILO[, zemqorad-nik, ro|en 1897. u Leu{i}ima; ~lan KPJ; boracTakovskog bataqona; uhvatili ga ~etnici i pre-dali Nemcima, koji su ga oterali u Bawi~ki lo-gor; interniran u Norve{ku, gde je streqan u lo-goru Botn u avgustu 1943.

JEVTOVI] Radojice MILUN, zemqorad-nik, ro|en 1905. u Leu{i}ima; ~lan KPJ; borac Takovskog bata-qona; uhvatili ga ~etnici i predali Nemcima, koji su ga otera-li u Bawi~ki logor; interniran u Norve{ku, gde je streqan ulogoru Botn u martu 1943.

JEVTOVI] Obrada RADOJKO, zemqoradnik, ro|en 1910. uLeu{i}ima; ~lan KPJ; borac Takovskog bataqona; uhvatili ga~etnici i predali Nemcima, koji su ga oterali u Bawi~ki lo-gor; interniran u Norve{ku, gde je stradao u logoru Botn 1942.

JEVTOVI] Petronija RADOMIR, zemqoradnik, ro|en1902. u Leu{i}ima; ~lan KPJ; borac Takovskog bataqona; uhva-tili ga ~etnici i predali Nemcima, koji su ga oterali u Bawi~-ki logor; interniran u Norve{ku, gde je streqan u logoru Kara-sjok u junu 1943.

PRODANOVI] Miladina DOBRIVOJE, zemqoradnik, ro-|en 1901. u Leu{i}ima; borac Takovskog bataqona; uhvatili ga~etnici i predali Nemcima, koji su ga oterali u Bawi~ki lo-gor; interniran u Norve{ku, gde je streqan u logoru Karasjok umartu 1943.

STEVANOVI] Svetomira DOBROSAV, kroja~, ro|en 1906.u Lipovcu; borac Takovskog bataqona; uhvatili ga ~etnici ipredali Nemcima, koji su ga oterali u Bawi~ki logor; interni-ran u Norve{ku, gde je streqan u logoru Botn u martu 1943.

236

MILANKOVI] @ivojina LAZAR, limar, ro|en 1921. uLuwevici; borac Takovskog bataqona; zarobili ga ~etnici kodAriqa i predali Nemcima, koji su ga oterali u Bawi~ki logor;interniran u Norve{ku, gde je streqan u logoru Ejzand u martu1943.

MILANKOVI] @ivojina MILAN, zemqoradnik, ro|en1913. u Luwevici; borac Takovskog bataqona; uhvatili ga ~etni-ci i predali Nemcima, koji su ga oterali u Bawi~ki logor; in-terniran u Norve{ku, gde je umro u logoru Filehamer krajem1942.

OSTOJI] Dragomira MILOMIR, zemqoradnik, ro|en1921. u Luwevici; borac Takovskog bataqona; uhvatili ga ~etni-ci i predali Nemcima, koji su ga oterali u Kragujevac, a odavdeu Bawi~ki logor; interniran u Norve{ku, gde je streqan u lo-goru Osen 2. avgusta 1943.

RADOJEVI] Du{ana MILAN, zemqoradnik, ro|en 1922.u Luwevici; borac Takovskog bataqona; uhvatili ga ~etnici ipredali Nemcima, koji su ga oterali u Bawi~ki logor; interni-ran u Norve{ku, gde je sreqan u logoru Botn krajem 1942.

XOKOVI] Svetolika BRANISLAV, kelner, ro|en 1918. uMajdanu; borac Prvog {umadijskog odreda; uhvatili ga ~etnicii predali Nemcima, koji su ga oterali u Bawi~ki logor; inter-niran u Norve{ku, gde je streqan u logoru Ejzend 1942.

MARU[I] Miluna VLADAN, zemqoradnik, ro|en 1921.u Prawanima; borac Takovskog bataqona; uhvatili ga ~etnici ipredali Nemcima, koji su ga oterali u Bawi~ki logor; interni-ran u Norve{ku, gde je streqan u logoru Botn u martu 1943.

MARU[I] Stanimira MILETA, zemqoradnik, ro|en uPrawanima; borac Takovskog bataqona; uhvatili ga ~etnici ipredali Nemcima, koji su ga oterali u Bawi~ki logor; interni-ran u Norve{ku, gde je streqan u logoru Botn u martu 1943.

TRIFUNOVI] Timotija MILETA, zemqoradnik, ro|en1914. u Prawanima; ~lan KPJ; borac Takovskog bataqona; uhva-tili ga ~etnici i predali Nemcima, koji su ga oterali u Bawi~-ki logor; interniran u Norve{ku, gde je stradao u logoru Osen1942.

TRIFUNOVI] Vojislava MILOJKO, zemqoradnik, ro-|en 1921. u Prawanima; borac Takovskog bataqona; zarobili ga~etnici i predali Nemcima, koji su ga oterali u Bawi~ki lo-gor; interniran u Norve{ku, gde je streqan u logoru Osen 1942.

237

TRNAVCI

GUDURI] Petra DU[AN, zemqoradnik, ro|en 1920. uAtenici; ~lan SKOJ-a; borac Trnavskog bataqona; uhvatili ga~etnici u Karnu kod U`ica i predali Nemcima, koji su ga ote-rali u Bawi~ki logor 26. decembra 1941, a zatim 24. aprila 1942.u Norve{ku, gde je stradao u logoru Osen 7. januara 1943.

JEVTOVI] Mili}a MILETA, svr{eni ma-turant, ro|en 1920. u Atenici; ~lan SKOJ-a; bo-rac Trnavskog bataqona; zarobili ga ~etnici ipredali Nemcima, koji su ga oterali u Bawi~kilogor; interniran u Norve{ku, gde je stradao ulogoru Kotvol 25. januara 1943.

SREDOJEVI] Velimira RADOSLAV, ze-mqoradnik, ro|en 1924. u Atenici; borac u Dru-

goj ~a~anskoj ~eti; uhvatili ga ~etnici i predali Nemcima, ko-ji su ga oterali u Bawi~ki logor; umro u Be~u na putu za logor uNorve{ku 15. oktobra 1942.

STEVAN^EVI] Bogdana RADOVAN, ma{inbravar, ro|en1921. u Atenici; borac Trnavskog bataqona; uhvatili ga ~etni-ci i predali Nemcima, koji su ga oterali u Bawi~ki logor;stradao na putu za logor u Norve{koj u maju 1942.

IKONI] Miqka BRANKO, pekar, ro|en 1913. u Bawici;borac Trnavskog bataqona; uhvatili ga ~etnici i predali Nem-cima, koji su ga oterali u Bawi~ki logor; pa u Norve{ku, gde jestreqan 1943.

RAJI] Milutina ANDRIJA, zemqorad-nik, ro|en 1919. u Bawici; borac Trnavskog bata-qona; uhvatili ga ~etnici i predali Nemcima,koji su ga oterali u Bawi~ki logor; pa u Norve-{ku, gde stradao u logoru Osen 1943.

VEQOVI] Adama BO[KO,ma{inbravar, ro|en 1915. u Beqini; borac Draga-~evskog bataqona; zarobili ga Nemci i oterali uBawi~ki logor, pa u Norve{ku, gde je sreqan ulogoru Ejzand 10. septembra 1943.

PETROVI] Borisava @IVORAD, kroja~,ro|en 1922. u Beqini; borac Draga~evskog bataqona; zarobili ga

238

Nemci i oterali u Bawi~ki logor; interniran u Norve{ku; gdeje streqan u logoru Ejzand 10. septembra 1943.

MILUNOVI] Milana MIODRAG, radnik, ro|en 1920. uViqu{i; ~lan SKOJ-a; pozadinski radnik; uhvatili ga ~etnicii predali Nemcima, koji su ga oterali u Bawi~ki logor, pa uNorve{ku, gde je stradao u logoru Korgan 1942.

NIKOLI] Miladina BO[KO, grafi~ki radnik, ro|en1925. u Beogradu; ~lan SKOJ-a; borac Trnavskog bataqona; radiona partizanskoj tehnici; uhva}en 1943. i otean u logor u Norve-{ku, gde je stradao.

]UVIZ Milisava KRSTA, zemqoradnik, ro|en 1898. u@ao~anima; saradnik NOP-a; odbornik NOO; uhvatili ga ~etni-ci i predali Nemcima, koji su ga oterali u Bawi~ki logor, pa uNorve{ku, gde je stradao u logoru Osen 1942.

BO[KOVI] Alekse @IVORAD, zemqoradnik, ro|en1906. u Je`evici; borac Trnavskog bataqona; uhvatili ga nedi-}evci i predali Nemcima, koji su ga oterali u Bawi~ki logor,pa u Norve{ku, gde je stradao u logoru Botn u novembru 1943.

VUKOSAVQEVI] Miladina MLADEN, zemqoradnik, ro-|en 1901. u Je`evici, pripadnik NOP-a; ~lan NOO; uhvatili ga~etnici i predali Nemcima, koji su ga oterali u Bawi~ki lo-gor, pa u Norve{ku, gde je stradao u logoru Botn u oktobru 1943.

JOKSI] Branislava JOVI[A, zemqorad-nik, ro|en 1905. u Lipnici; borac Trnavskog ba-taqona; uhvatili ga ~etnici i predali Nemcima;oteran u Bawi~ki logor, pa u Norve{ku, gde jestradao u maju 1943.

RADOSAVQEVI] Miluna RADENKO, ze-mqoradnik, ro|en 1912. u Lipnici; borac Trnavskog bataqona;uhvatili ga ~etnici i predali Nemcima, koji su ga oterali uBawi~ki logor, pa u Norve{ku, gde je stradao u logoru Karasjoku maju 1943.

RAJKOVI] @ivka MILIVOJE, zemqoradnik, ro|en1914. u Dubravi kod Ivawice, `iveo u Lipnici; borac Trnav-skog bataqona; uhvatili ga ~etnici i predali Nemcima, koji suga oterali u Bawi~ki logor, pa u Norve{ku, gde je sradao u logo-ru Osen u oktobru 1942.

239

PEJICA Antonija DRAGOSLAV, zemqoradnik, ro|en1911. u Me|uvr{ju; borac Qubi}kog bataqona; zarobili ga ~et-nici i predali Nemcima, koji su ga oterali u Bawi~ki logor,pa u Norve{ku, gde je stradao u novembru 1943.

KAPLAREVI] Radomira DOBRICA, zemqoradnik, ro|en1918. u Mr{incima; voza~ Trnavskog bataqona; uhvatili ga nedi-}evci i predali Nemcima, koji su ga oterali u Bawi~ki logor, pau Norve{ku, gde je stradao u logoru karasjok 10. novembra 1942.

VUKADINOVI] Dragomira @IVAN, u~enik u~iteqske{kole, ro|en 1922. u Pakovra}u; borac Qubi}kog bataqona;uhvatili ga ~etnici i predali Nemcima, koji su ga oterali uBawi~ki logor, pa u Norve{ku, gde je stradao u logoru Karasjok10. novembra 1942.

KO^OVI] JOVICA, opan~ar, ro|en 1906. u Go{evu kodSjenice, `iveo u Slatini; borac Trnavskog bataqona; uhvatiliga ~etnici i predali Nemcima, koji su ga oterali u Bawi~ki lo-gor, pa zatim u Norve{ku, gde je stradao u logoru Osen 1943.

TUTUNOVI] Milana TIHOMIR, zemqoradnik; ro|en1904. u Rajcu, `iveo u Slatini; borac Trnavskog bataqona; uhva-tili ga ~etnici i predali Nemcima, koji su ga oterali u Bawi~-ki logor, pa u Norve{ku, gde je stradao u logoru Osen 1943.

JOKSI] Branislava JOVI[A, zemqoradnik, ro|en 1905.u Lipnici; borac Trnavskog bataqona, uhvatili ga ~etnici ipredali Nemcima, kojisu ga oterali u Bawi~ki logor, pa uNorve{ku, gde je stradao u logoru Karasjok maja 1943.

^A^ANI

LUKI] Stanoja GLI[O, moler, ro|en 1922. u Glo`wukod Osijeka, `iveo u ^a~ku; borac ^a~anskog NOP odreda; uhva-tili ga nedi}evci i predali Nemcima, koji su ga oterali u Ba-wi~ki logor, pa 1942. u Norve{ku, gde je stradao.

MANDI] Pavla PETAR-KOVA^, ro|en1894. u Sasovcu kod Bijelog Poqa, `iveo u ^a~ku;borac Gradske partizanske milicije u ^a~ku;uhva}en i oteran u Bawi~ki logor, pa u Norve-{ku, gde je stradao 26. jula 1942.

MARI] Milo{a LAZAR, berberin, ro|en1912. u Loki kod Titela, `iveo u ^a~ku; borac ^a~anskog NOP

240

odreda; uhvatili ga qoti}evci i predali Nemcima, koji su gaoterali u Bawi~ki logor, pa u Norve{ku, gde je sradao 1942.

MARKOVI] Nikole ILIJA, metalostru-gar, ro|en 1924. u Je`evici, `iveo u ^a~ku; ~lanMK KPJ; borac Trnavskog bataqona; uhvatili ga~etnici i predali Nemcima, koji su ga oterali uBawi~ki logor, pa u Norve{ku, gde je stradao ulogoru Karasjok u julu 1942.

PE[I] Stojiqka MILI], kova~, ro|en1910. u ^a~ku; ~lan SKOJ-a; borac ^a~anskogNOP odreda; uhvatili ga Nemci i oterali u Ba-wi~ki logor, pa u Norve{ku, gde je stradao 25.majuara 1943.

POPOVI] Milo{a \OR-\E-\OKO, diplomirani pravnik,

ro|en 1904. u Je`evici, `iveo u ^a~ku; saradnikNOP-a; ~lan Gradskog odbora NOO u ^a~ku; uhva-tili ga ~etnici i predali Nemcima, koji su gaoterali u Bawi~ki logor, pa u Norve{ku, gde jestreqan u logoru Ulven kod Bergena 1942.

POPOVI] Milana PETAR, elektromeha-ni~ar, ro|en 1917. u ^a~ku; borac ^a~anskog NOPodreda; uhvatili ga Nemci i oterali u Bawi~kilogor, pa u Norve{ku, gde je sreqan 26. februara1943.

RADIVOJEVI] Dragi}aPAVLE-[ORO, u~enik gimnazije,

ro|en 1923. u Ro{cima, `iveo u ^a~ku; ~lanSKOJ-a; borac Qubi}kog bataqona; zarobili ga~etnici i predali Nemcima, koji su ga oterali uBawi~ki logor, pa u Norve{ku, gde je umro u lo-goru Korgan 13. novembra 1942.

RISTI] Milovana JOVAN, }evabxija, ro|en 1897. u Sme-derevu, `iveo u ^a~ku; borac ^a~anskog NOP odreda; uhvatiliga Nemci i oterali u Bawi~ki logor, pa u Norve{ku, gde je stra-dao 1943.

241

SAVI] Mladena SINI[A, in`ewer arhitekture, ro|en1900. u Ni{u, `iveo u ^a~ku; saradnik NOP-a; uhvatili ga Nem-ci i oterali u Bawi~ki logor, pa u Norve{ku, gde je stradao ulogoru Korgan 17. jula 1942.

STI[OVI] Jezdimira SLOBODAN-COLE, student teh-nike, ro|en 1920. u ^a~ku; ~lan KPJ, borac ^a~anskog NOP od-reda; uhvatili ga Nemci i oterali u Bawi~ki logor, pa u Norv-e{ku, gde je stradao u logoru Botn 20. januara 1943.

TEP^EVI] Dragoslava RAJKO, elektro-mehani~ar, ro|en 1920. u Prislonici, `iveo u^a~ku; pripadnik radnog bataqona ^a~anskogNOP odreda; uhva}en i oteran u Bawi~ki logor,pa u Norve{ku, gde je stradao u logoru Ejznad 27.jula 1943.

]ERAMILAC Krste RADENKO, kolar, ro-|en 1914. u ^a~ku; borac Trnavskog bataqona;

uhvatili ga ~etnici u Draga~evu i predali Nemcima, koji su gaoterali u Bawi~ki logor, pa u Norve{ku, gde je stradao u logo-ru Ejznad 1943.

]OSI] Sava MIHAILO, bravar, ro|en 1923. u Ra`ani,`iveo u ^a~ku; borac ^a~anskog NOP odreda; zarobili ga ~etni-ci u Pakovra}u i predali Nemcima, koji su ga oterali u Bawi~-ki logor, pa u Norve{ku, gde je stradao u logoru Botn 1943.

Prema kwizi „Pod {ifrom Viking“ Quba Mla|enovi}a,iz ~a~anskog podru~ja je u Norve{koj bilo 146 interniraca. Me-|utim, utvr|eno je da tu nema osam boraca za koje se sigurno znada su bila u logorima Norve{ke. Doista, u ve}ini su to lica ko-ja su ro|ena u podru~jima {irom Jugoslavije, a koja su `ivela u^a~ku. Zatim, u kwizi se nalaze 20 imena boraca sa ovog podru~-ja, sa mestima ro|ewa, kojih u publikaciji „^a~anski kraj uNOB – pali borci i `rtve“ nema. Verovatno da se radi o licimakoja su se mnogo ranije odselila, pa su u logoru davali podatke omestu ro|ewa.

To su:ALEKSI] DRAGOJE, iz Rajca, stradao u logoru Reisfor-

du 1942.ANDRI] BRANKO iz Prijevora, stradao u logoru Osen

1842.VUKOSAVQEVI] RADO[ iz Qubi}a, stradao u logoru

Botn, 1943.

242

VU^I]EVI] BRANISLAV iz Qubi}a, stradao u logoruOsen 1942.

VU^KOVI] BRANKO iz ^a~ka, stradao u logoru Felstad1942.

GOSTIQAC RADENKO iz Lipnice, stradao u logoruOsen 1942.

\URI^I] VOJIN iz ^a~ka, stradao u logoru Osen 1943.IGWATOVI] MIODRAG iz Bojkovaca, stradao u logoru

Botn.\UKI] VLADAN iz Vidove, stradao u logoru Karasjok

1942.JAK[I] REQA iz Beqine, stradao u logoru Kotvol

1943.KRSTOVI] MIHAILO iz Lasca, stradao u logoru Osen

1942.MARINKOVI] @IVORAD iz Prijevora, stradao u logo-

ru Osen 1942.NOVAKOVI] SLOBODAN iz ^a~ka, stradao u logoru Ka-

rasjok, 1942.PAVLOVI] RADO[ iz Takova, stradao u logoru Fel-

sford 1942.PETROVI] RADOJKO iz Slatine, stradao u logoru Osen

1942.STANI[I] MILO[ iz Bawice, stradao u logoru Kor-

gen.STOJ^EV PANTO iz Dobriwe (Gorwi Milanovac), stra-

dao u logoru Korgen 1942.URO[EVI] DARIJE iz ^a~ka, stradao u logoru Ulven

1942.CVETKOVI] MILORAD iz Stan~i}a, stradao u logoru

Osen 1942.^OBOVI] MILORAD iz Jezdine, stradao u logoru Kar-

sjok 1942.75

DRAGOCENA POMO] PRIJATEQSKOG NARODA NORVE[KE

Tek {to su internirci, pod jakom stra`om jedinica SS,sme{teni u prostorije biv{e fabrike u`adi, putem, ispredduge monta`ne drvene zgrade, promicale su kolone devojaka i

243

mladi}a na biciklima. Pozdravqali su do{qake dizawem dvaprsta uvis.

V! – VIKTORIJA! – V! – Viktoria!

Stra`ari su pucali iznad wihovih glava, da bi ih zapla-{ili i spre~ili da demonsriraju, ali je sutradan kolona bilave}a. Mnogi su imali i crvene marame oko vrata.

Za internirce to je bilo veliko ohrabrewe.Oni koji nisu mogli da odgonetnu {ta zna~i to dizawe

dva prsta uvis, jer tada jo{ nisu znali za taj znak pobede, aliosetili su da bergenska omladina demonstrira pred nema~komvojnom silom, te da se prema tome, nalaze u zemqi prijateqa.

Nekoliko dana kasnije odigrao se jedan doga|aj, koji jeostavio sna`an utisak na internirce.

Ispred fabri~ke barake do{la je grupa gra|ana. Bili susve~ano obu~eni. Kao da idu na neku manifestaciju. Iza wihstigla su i zapre`na kola sa ~etiri bureta.

Stali su ispred stra`e i zamolili da ih primi koman-dant.

– Mi smo predstavnici komune Bergen – rekli su koman-dantu Fricu Kiferu. – Hteli bismo da pomognemo ovim qudi-ma, {to se sada nalaze na teritoriji na{e komune. Dovezlismo ~etiri bureta ribe.

– Ne mo`e – nabusito je odgovorio Kifer. – Ja ne dozvoqa-vam. Oni dobijaju toliko koliko i zaslu`uju. Mnogo im je i to{to dobijaju. Ni to nisu zaslu`ili, {ta su sve radili. Sve ihtreba pobiti, a ne pomagati.

– Gospodine komandante, ja sam zvani~ni diplomatskipredstavnik ovih qudi. Zahtevam da se wa wima ~ove~no postu-pa, te da se po{tuje @enevska konvencija.

– To nisu qudi, gospodine. To su banditi, varvari, komu-nisti sa Balkana.

– Ali, oni su se borili za slobodu svoje domovine, a to ni-je zabraweno. Vi ste ih zarobili. Red je da sa wima ~ove~no po-stupate.

Zlovoqni komandant Kifer okrenu le|a gra|anima i na-redi da odmah idu. Gra|anin, koji je bio istupio posebno, prima-~e se Kiferu, da bi ga jo{ ube|ivao. Ovaj ga odgurne i norve{kigra|anin se zanese. Dva odlikovawa, koja je imao na prsima, pa-

244

do{e na zemqu. Pokupi ih, okrenu se i bez re~i, zajedno sa osta-lim gra|anima, napusti to mesto. Vrati{e i burad sa ribom.

Internirci su ceo ovaj prizor gledali iz fabri~ke zgra-de, jer ona nije bila zidana, ve} su zidovi bili od dasaka, pa jeizme|u wih bilo {upqina. Ali, oni nisu ~uli dijaloge, niti surazumeli sve {ta se dole doga|a.

Tek posle rata, saznalo se detaqnije o ~itavom slu~aju,kao i o ~oveku, koji se predstavio kao diplomatski predstav-nik interniraca.

Bio je to berganski advokat Hugo Movikhelt. On je jo{1909. godine bio imenovan za generalnog konzula Crne Gore zaSkandinaviju, a na Londonskoj mirovnoj konferenciji, zastu-pao je Crnu Goru, kao wen ministar-izaslanik.

Iako mu je mandat bio davno istekao, Hugo je smatraosvojom ~asnom du`no{}u, da ove internirce za{titi svojomdiplomatskom funkcijom.

Takav je bio po~etak.Posle toga, pune tri godine, stvarano je i razvijano jed-

no zaista nesvakida{we ratno prijateqstvo, koje je postalosastavni deo ratne istorije obe zemqe.

Veze i saradwa interniraca i norve{kih gra|ana i orga-nizacija odvijala se u vi{e pravaca i to:

– Na gradili{tima i oko logora,– Prilikom bekstva iz logora na prostorima do {vedske

granice,– Preko organizacije doma}eg norve{kog pokreta otpora

Hjemefront i– Preko organizacija Crvenog krsta...Prve neposredne veze sa norve{kim gra|anima ostvarili

su internirci na gradili{tima. Skoro na svim gradili{timadu` Norve{ke, na kojima su oni radili, radili su u mawim ilive}im grupama i norve{ki radnici. Bili su mahom mineri, ko-va~i, predradnici, nadzornici, tehni~ari i in`eweri.

Svi oni, bez izuzetka, ve} od prvog dana, nakon upoznava-wa pokazivali su simpatije prema do{qacima, koje dotad nisupoznavali, niti su pak poznavali dobro dr`avu iz koje oni do-laze.

Na najednostavniji na~in, to je objasnio radnik iz selaBotn, kod Rognana, u Severnoj Norve{koj, Hokon Johansen(Hékon Johansen).

245

On pri~a:„Kad su internirci do{li da rade na putu Rognan – Sak-

senvik ja sam bio ode|en za minera. Zajedno sa mnom radila jegrupa od 20 norve{kih radnika i predradnika.

Pre nego {to su internirci stigli, nas je okupio koman-dant Kifer i rekao da }emo raditi sa Srbima. Dodao je, da suoni opasni. Oni su varvari, koqu zubima svakoga ko im se odupre.Ne biraju `rtve. Ispri~ao nam je mnogo toga, da smo svi osta-li upla{eni. U to vreme ve}ina nas nije ~ak ni znala gde se taSrbija nalazi.

Kifer nam je, uz to, o{tro zapretio da, ukoliko uspo-stavimo ma kakav kontakt sa hap{enicima, i nas }e strpatiu logor.

Sa strahom sam prvi dan oti{ao na rad.Kad tamo, odmah sam osetio da Kifer la`e. Ve} po prvim

kontaktima razumeo sam, da }u imati posla sa nekim dobrimqudima.76

Kao odgovor na ubijenog logora{a, navodno zbog poku{ajabekstva, logora{ Dragutin Dobrivojevi}, u~iteq, odgovorio jepesmom:

„Ne! Ubice la`e.Kosturi ne be`eza begstvo treba snage sve`e.A mi smo mrtvaci, le{evi `ivi, mi, senke, qudi, kosturi krivi,mi, sinovi juga,bez imena, bez broja,po hladnom norve{kom peskupo gle~eru i kr{usejemo grobqa svojabez straha, dru`e,nada nam nije mrtva...“77

*

Jedan od veoma plodnih pisaca bio je i Svetozar Jovano-vi} Cveja, u~iteq i partizan Ma~vanskog odreda. On ima ~ita-vu zbirku svojih pesama, tada u logoru ispevanih i veoma mnogorecitovanih i pevanih za vreme rata i posle oslobo|ewa, dok jegrupacija bila u Norve{koj.

246

Me|u pesmama, jedna od najuspe{nijih je „Bez promenestra`e“:

„Ove suze vreledu{e uskiptele,O drugovi, pali, posve}ujem vamakoji odoste u sne`nim stranamabez promene stra`e, na severu studnomda vam majke pla~u u nadawu budnomdok vas qube `ele u ~ekawu `udnoma deca spomiwu i pla~u zaludnom.

Vi, stra`o bez smena,O drugovi pali,nema ovde srca koje vas ne `ali,nema vrele suze koja vas ne rosiDo}i}emo opet, mnogo pro}i ne}eda na humci va{oj zasadimo cve}ei da se na vrelu napojimo voqomi `eqom za novom, budu}no{}u boqombez ropstva i muka, bez gladi i la`idok vi po~ivate na ve~itoj stra`i...78

*

Kratko vreme posle Dimovi}a i Milera, iz logora Korgenmorao je da be`i, ~a~anski partizan, Novak Todorovi}. On je bioprimoran da se spasava bekstvom, jer je od nema~ke logorske ko-mande dobio takozvane „generalske lampaze“. Ofarbali su muobe nogavice crvenom masnom farbom, da bi ga stra`ari raspo-znavali kao sabotera velikog Tre}eg Rajha. Bio je, ustvari,kandidat smrti. U jednom trenutku, iskoristio je nepa`wustra`ara i pobegao je sa gradili{ta.

Bilo je to 23. avgusta 1942. godine.Lep sun~an dan. Mlada ~obanica Rut Trengmo, taman je

po~ela da sprema ru~ak za svoja dva brata, Johansena i Ludviga,kada je Johansen doterao krave na mu`u. Wih dvojica su prevla-~ili seno na imawu, koje je samo 10 kilometara udaqeno od Kor-gena. Staja je bila udaqena od ku}e nekoliko stotina metarai ~obanica je sa vedricom krenula na mu`u. Putem je morala da

247

Spomenik uGorwem Milanovcu

podignut u ~astizginulih

jugoslovenskihinterniraca u

Norve{koj (Autorje akademski vajar@ika Maksimovi}

iz ^a~ka)

pregazi i jedan potok. Zahvataju}i vodu iz potoka, primetijednu qudsku priliku, bradatu, prqavu, bez obu}e, sa nekom kr-pom obavijenom oko glave. Upla{ila se.

Ta osoba se osmehnu, mahnula joj rukom i vikala: parti-zan! partizan!

Bio je krupan, sna`an.Rut se upla{ila. Ali, sna{la se. Brzo je otr~ala do Jo-

hansena i objasnila mu o ~emu se radi.Johansen nije bio rezervisan. ^uo je da je jedan interni-

rac pobegao. Patrola ga je ve} tra`ila. Pri{ao je Novaku. Br-zo su na{li zajedni~ki jezik. Rekli su jedan drugome: kamarat!

Dali su mu da jede. Odmorio se Novak u toj divnoj norve-{koj ku}i mladih seqaka i posle izvesnog vremena, dobiv{i vi-zu za daqe, krenuo je na put granice.

Najve}u radost do`iveli su wih troje, dva brata i se-stra, kada im je sused javio da je Novak sre}no pre{ao u [ved-sku.

A patrole su ga i daqe vijale prostorima oblasti Rane.79

248

Nad grobom svoga oca. Na spomen grobqu u Muholtu. Snimak: 1974.