CARINSKI POSTUPAK

1.POJAM I CILJEVI CARINSKOG SISTEMA

CARINSKI SITEM je deo ukupnog pravnog sistema jedne zemlje i čine ga Carinski zakon i Zakon o carinskoj tarifi. 2010. god. usvojen je novi Carinski zakon , a njegov značaj je:-dalja harmonizacija domaćeg sa evropskim zakonodavstvom,-usaglašavanje sa principima i pravilima S.C.O.,-usaglašavanje sa principima i pravilima Svetske carinske organizacije,-usaglašavanje sa standardima Međunarodne konvencije o uprošćavanju i usklađivanju carinskog postupka (Kjoto konvencija) kojom se pojednostavljuje, racionalizuje i modernizuje carinski postupak,-usaglašavanje sa osnovnim opredeljenjima Opšteg sporazuma o carinam i trgovini (GATT).CARINSKI SISTEM je skup instituta i instrumenata koji se koriste za ostvarivanje određenih ekonomskih ciljeva:CILJEVI CARINSKOG SISTEMA su:-zaštita finansijskih intertesa RS,-zaštita RS od nezakonite i ilegalne trgovine,-bezbednost i zaštita ljudi i životne sredine-povećanje konkurentnosti domaće privrede kroz modernizaciju carinske administracije i razvoj informacione tehnologije,-olakšanje međunarodne trgovine. Циљеви су: 1)спровођење мере царинског надзора и контроле, 2)царињење робе, 3)откривање, утврђивање и санкционисање царинских деликата.

2.UPOTREBA INFORMACIONIH TEHNOLOGIJA U CARINSKOM POSTUPKUCarinski organ uvodi i primenjuje informacione tehnologije kada je to isplativo i efikasno za Upravu carina, kao i za privredu uopšte, pri čemu primenjuje međunarodno prihvaćene standarde.Informaciona tehnologija podrazumeva i:1) metode elektronske trgovine kao alternativu metodama zasnovanim na dokumentaciji;2) elektronske metode za utvrđivanje ispravnosti, kao i metode zasnovane na dokumentaciji;3) pravo carinskih organa da zadrže informaciju za sopstvenu upotrebu, i da razmene takvu informaciju sa drugim carinskim upravama i svim drugim pravno zainteresovanim stranama.Direktor Uprave carina (u daljem tekstu: direktor) određuje uslove pod kojima privredni subjekti mogu da se obraćaju Upravi carina elektronskim putem.

3.CARINSKO PODRUČJE I CARINSKI PRELAZIОбухвата територију и територијалне воде РС, као и ваздушни просторизнад РС и ограничена је царинском линијом која је истоветна са границом РС. Царински погранични појас на копну обухвата део царинског подручја у ширини 15 км од цар. линије Србије. Царински погранични појас на граничном језеру обухвата део цар. подручја Србије од цар. линије на језеру до 5км копна од обале језера. Када цар. погранични појас обухвата део насеља, сматра се да је цело насеље у оквиру њега.Царински прелаз је место одређено за увоз, извоз, и транзит робе, као и за прелаз лица и превозних средстава преко цар. линије на граничном прелазу. Могу бити међународни и погранични.

4. POJAM I ELEMENTI CARINSKOG NADZORA I CARINSKE KONTROLECARINSKI NADZOR je skup radnji I mera koje preduzima carinski organ u cilju primene carinskih I drugih propisa da bi se obezbedila istovetnost robe. ELEMENTI CARINSKOG NADZORA podrazumevaju utvrđivanje parametara predmetne robe kao što su: izgled , količina, vrsta, masa kao radnje carinskog nadzora, te stavljenje carinskih obeležja kao mere carinskog nadzora.CARINSKA KONTROLA predstavlja niz radnji koje sprovodi carinski organ a u vezi sa robom, I to: pregled robe; kontrola postojanja, ispravnosti I verodostojnosti dokumenata; pregled I pretres prevoznih sredstava , ličnog prtljaga I sprovođenje službenih postupaka I ostalih sličnih radnji a u cilju obezbeđivanja pravilne primene carinskih I drugih propisa. Carinska kontrola može biti: U REDOVNOM POSTUPKU I NAKNADNA KONTROLA( može se sprovoditi u periodu do 5 godina ako je roba dostupna, može biti I na granici I u unutrašnjim ispostavama I li na mestu u carinskom području RS , a koje je odobrio carinski organ).. Царинском надзору и контроли подлежу: роба, путници и чланови посаде који се искрцавају односно укрцавају на бродове и ваздухоплове, а не подлежу: домаћи и страни војни бродови и војни ваздухоплови, и бродови и ваздухоплови органа унутрашњих послова.

5. CARINSKI DOZVOLJENA POSTUPANJA I CARINSKI POSTUPCICarinski dozvoljeno postupanje s robom je: stavljanje robe u carinski postupak, unošenje robe u slobodnu zonu ili u slobodno skladište,- ponovni izvoz robe iz carinskog područja Republike Srbije, uništavanje robe, ustupanje robe u korist države; Carinski postupak je:stavljanje robe u slobodan promet, tranzit robe, carinsko skladištenje robe, aktivno оplemenjivanje robe, prerada robe pod carinskom kontrolom, privremeni uvoz robe, pasivno oplemenjivanje robe, izvoz robe;

6.RIZIK I UPRAVLJANJE RIZIKOM U CARINSKOM POSTUPKURizik je verovatnoća nastajanja događaja u vezi s unošenjem, iznošenjem, tranzitom, prenosom ili krajnjom upotrebom robe, kao i u vezi s robom koja nema status domaće robe, i može da ima jednu od sledećih posledica:- sprečavanje pravilne primene carinskih i drugih propisa,- ugrožavanje finansijskih interesa Republike Srbije,- da predstavlja pretnju po bezbednost Republike Srbije i njenih građana, po javni moral, zdravlje ljudi, životinja i biljaka, nacionalnoblago istorijske, umetničke ili arheološke vrednosti, prava intelektualne svojine, prava potrošača, životnu sredinu i dr. Upravljanje rizikom je sistematsko utvrđivanje rizika i primena svih neophodnih mera za umanjenje rizika i obuhvata radnje kao što su prikupljanje podataka o riziku , analizu i procenu rizika, propisivanje mera, redovan nadzor nad njihovom primenom i razmatranje rezultata mera preduzetih na osnovu izvora i strategija carinske službe i drugih nadležnih službi u Republici Srbiji, kao i na osnovu međunarodnih izvora i strategija;

7.PRAVO ZASTUPANJA I VRSTE ZASTUPANJA U CARINSKOM POSTUPKU

Svako lice može, pod uslovima određenim Carinskim zakonom, imenovati svog zastupnika za preduzimanje svih ili samo nekih radnji u postupku koji void carinski organ.Zastupanje može biti:-POSREDNO (ako zastupnik istupa u svoje ime a za račun drugog lica),-NEPOSREDNO(ako zastupnik istupa u ime I za račun drugog lica)

Zastupnik je dužan da se izjasni kako zastupa ( p ili n) I da carinskom organu dostavi verodostojnu ispravu o zastupanju. USLOVI ZASTUPANJA ZA PRAVNO LICE:

-da pravno lice ima prebivalište na teritoriji RS-da je registrovano za poslove međunarodne špedicije,-da ima najmanje jednog zaposlenog sa dozvolom za carinsko zastupanje (izdaje je Uprava carina nakon što je fizičko lice završilo obuku u školskom centru UC I položilo završni ispit),

USLOVI ZA FIZIČKO LICE (OVLAŠĆENO OD STRANE PRAVNOG LICA):-da ima dozvolu carinskog zastupnika,-da ima najmanje SSS,-da je zaposlen najmanje 6 meseci,-da protiv njega nije pokrenujt krivični postupak kod nadležnog suda.

8. OVLAŠĆENI PRIVREDNI SUBJEKTI- POJAM I KRITERIJUMI ZA DOBIJANJE STATUSA

Lice koje ima registrovano sedište na carinskom području Republike Srbije i koje ispunjava uslove propisane ovim zakonom može zatražiti status "ovlašćenog privrednog subjekta".Carinarnica, po pribavljenom mišljenju Uprave carina a, po potrebi, u saradnji s drugim nadležnim organima dodeljuje status ovlašćenog privrednog subjekta.Ovlašćeni privredni subjekat može koristiti olakšice u vezi sa carinskom kontrolom koje se odnose na sigurnost i bezbednost i/ili pojednostavljenja predviđena carinskim propisima.Ovlašćeni privredni subjekat dužan je da obavesti carinski organ o svim okolnostima koje nastanu nakon što mu je dodeljen status ovlašćenog privrednog subjekta a mogu da utiču na suštinu tog statusa.Kriterijumi koji moraju biti zadovoljeni radi dobijanja statusa ovlašćenog privrednog subjekta su sledeći:

1) pridržavanje carinskih propisa u prethodnom period (3 GOD.);2) zadovoljavajuće vođenje poslovne evidencije, i po potrebi, evidencije o prevozu robe, koja omogućava odgovarajuću carinsku kontrolu;3) finansijska likvidnost;4) po potrebi, ispunjavanje odgovarajućih standarda za bezbednost i sigurnost u međunarodnoj trgovini robom.Vlada radi primene kriterijuma iz člana 9. ovog zakona propisuje:1) uslove za odobravanje statusa ovlašćenog privrednog subjekta;2) uslove za učestalost preispitivanja statusa ovlašćenog privrednog subjekta;3) uslove za davanje ovlašćenja za korišćenje pojednostavljenog postupka;4) vrstu i obim olakšica koje se mogu odobriti u vezi sa carinskom kontrolom koje se odnose na sigurnost i bezbednost, uzimajući u obzir mere za procenu i upravljanje rizikom;5) uslove pod kojima se status ovlašćenog privrednog subjekta može ukinuti, kao i postupak ukidanja tog statusa.

9.POSTUPAK DONOŠENJA ODLUKE KOJE SE ODNOSE NA PRIMENUJ CARINSKIH PROPISA I ŽALBA NA ODLUKU I ODLAGANJE IZVRŠENJA ODLUKE

Lice koje od carinskog organa zahteva donošenje odluke koja se odnosi na primenu carinskih propisa mora izneti sve činjenice i okolnosti i podneti isprave i druge dokaze značajne za donošenje odluke.Prvostepenu odluku u upravnom postupku donosi carinarnica, osim ako ovim zakonom nije drugačije propisano.Odluka se donosi i saopštava podnosiocu zahteva bez odlaganja i u skladu sa odredbama zakona koji uređuju opšti upravni postupak.Odluka koju donosi carinski organ u pismenoj formi, bilo da je tom odlukom odbijen zahtev ili da je nepovoljna po lice na koje se odnosi, mora da sadrži razloge na osnovu kojih je doneta i pravo na žalbu iz člana 12. ovog zakona.Ako carinski organ prihvati zahtev u potpunosti, odobrenje zahteva može dati na zahtevu.Na postupak pred carinskim

organom primenjuju se odredbe zakona koji uređuje opšti upravni postupak, osim ako nije drugačije predviđeno ovim zakonom.

Pravo žalbe na rešenje je redovan pravni lek, a podnosi se Komisiji za žalbe UC. Rok za podnošenje žalbe je 15 dana od dana uručenja Rešenja . Žalba ne odlaže izvršenje odluke. Podnosi se u pismenoj formi, taksirana , sa navodom na broj rešenja na koje se žali, kao I na koji deo rešenja se žalba odnosi.

Prvostepeni organ može da izmeni svoju odluku, ako ne dostavlja drugostepenom organu na rešavanje.

10. VRSTE OBAVEŠTENJA KOJE IZDAJE UPRAVE CARINA

11. OBAVEZUJUĆE OBAVEŠTENJE O SVRSTAVANJU ROBE I O POREKLU ROBE

Na osnovu pismenog zahteva podnosica , UC izdaje obavezujuće obaveštenje o svrstavanju robe po carinskoj tarifi I obavezujuće obaveštenje o poreklu robe. Obavezujuće obaveštenje o poreklu robe obavezuje carinski organ prema licu kome je dato, za onu robu za koju je postupak utvrđivanja porekla robe u skladu sa C.Z. sproveden posle datuma izdavanja tog obavezujućeg obaveštenja. Obavezejuće obaveštenje UC će poništiti ako se zasniva na neistinitim ili nepotpunim podacima koje je dao podnosilac zahteva.

Obavezjuće obaveštenje prestaje da važi ako zbog izmene propisa ili zaključenja međ. Ugovora nije u skladu sa važećim propisima I odlukama nadležnih sudova I međ. Organizacija.

Zahtev za OOS I OOP se može odnositi samo na jendu vrstu robe. OOS I OOP izdaju se što je pre moguće od dana podnošenja zahteva. Ako OOS nije bilo moguće izdati u roku od 3 meseca od dana prihvatanja zahteva, UC obaveštava podnosioca o razlozima kašnjanja. OOP se izdaje u roku od 150 dana. OOS I OOP se ne mogu menjati ali se mogu ukinuti.

Korisnik obavezujućeg obaveštenja se može pozvati na izdato obavezujuće obaveštenje samo u slučaju:

-svrstavanja robe po CT ,ako dokaže da roba u svakom pogledu odgovara ovoj navedenoj u priloženom OOS

-poreklu robe, ako dokaže da roba I okolnosti na osnovu kojih se određuje njeno poreklo u svakom pogledu odgovaraju robi I okolnostima koje su nevedene u OOP.

12. OBAVEZA VOĐENJA KNJIGOVODSTVENE ISPRAVE EVIDENCIJE I ROKOVI ZA ČUVANJE ISPRAVA

Subjekti ili lica koja učestvuju u prometu robe u obavezi su da u skladu sa Zakonom, vode evidenciju, čuvaju isprave na takav način da se prava I obaveze datog lica u vezi sa izvozom ili uvozom robe kao I podaci o uvoznim I izvoznim dažbinama u svakom trenutku budu jasni I dostupni.Carinske isprave se smatraju evidencijom na koju se odnose gore navedene obaveze.Evidencija se vodi, organizuje I čuva tako da je dostupna carinskom organu radi kontrole.Carinski organ je u obavezi da čuva kao službenu tajnu podatke koji su poverljivi I ne sme ih saopštavati bez saglasnosti lica koje ih je dalo, osim u slučajevima kada je carinski organ dužan ili ovlašćen da to učini u skladu sa propisima ili u vezi sa određenim postupkom.

Obaveza čuvanja isprava lica koja učestvuju u prometu robom radi naknadne kontrole koju sprovodi carinski organj je najmanje 5 god. Taj perio počinje da teče od poslednjeg dana kalendarske godine u kojoj je: 1. Prihvaćena deklaracija, 2. okončan carinski nadzor nad tom robom 3. za robu koja je stavljena u drugi carinski postupak, od poslednjeg dana kalendarske godine kada je okončan carinski postupak. 4. za robu koja je smeštena u slobodnoj zoni ,od poslednjeg dana kalend. godine u kojoj je okončana ova upotreba roba

13. ELEMENTI NA OSNOVU KOJIH SE OBRAČUNAVAJU UVOZNE ILI IZVOZNE DAŽBINE, KAO I OSTALE MERE PREDVIĐENE U TRGOVINI ROBOM

OSNOVNI ELEMENTI na osnovu kojih se obračunavaju carinske dažbine su:1.CARINSKA TARIFA –STOPA CARINE2.CARINSKA VREDNOST ROBE3.POREKLO ROBECARINSKA TARIFA obuhvata sistematizovan spisak roba roba sa carinskim stopama.Na osnovu CT utvrđuju se uvozne I izvozne dažbine. Objedinjena C.T. u smislu zakona obuhvata:

1- Nomenklaturu robe propisanu Zakonom o CT2- Stopu carine3- Preferencijalne carinske stope

Vlada, pored reovnih može može da propiše I sezonske stope carina, ne više od 20 % od carinske vrednosti uz vremensko ograničenje njihove primene, a propisuju se u slučaju ako redovne stope carina za poljoprivredne proizvode, u određenom vremenu ne obezbeđuju stabilnost domaće proizvodnje I domaćeg tržišta.CARINSKA VREDNOST ROBE je transakcijska vrednost, odnosno stvarno plaćena cena uvezene robe ili cena koju treba platiti za robu koja se unosi u carinsko područje RS.POREKLO ROBE može biti: nepreferencijalno, preferencijalno .Nepreferencijalno poreklo robe određeno je radi:-primene Carinske tarife,(sa izuzetkom autonomnih mera Vlade)-primene mera koje nisu tarifne, a koje su utvrđene propisima,-pripreme I izdavanja uverenja o poreklu. PREFERENCIJALNO POREKLO ROBE. Pravilima o preferencijalnom poreklu utvr]uju se uslovi za sticanje porekla koje roba mora da ispuni radi ostvarivanja prava na povlastice. Primenjuju se dve vrste pravila:1.pravila utvrđena u međunarodnim ugovorima2.pravila koje propisuje Vlada za robu koja ima povlasticu na osnovu preferencijalnih tarifnih mera.

14.OBJEDINJENA CARINSKA TARIFA I TARIFNO SVRSTAVANJE ROBE

CARINSKA TARIFA obuhvata sistematizovan spisak roba roba sa carinskim stopama.Na osnovu CT utvrđuju se uvozne I izvozne dažbine. Objedinjena C.T. u smislu zakona obuhvata:

1.Nomenklaturu robe propisanu Zakonom o CT2.Stopu carine

3. Preferencijalne carinske stope

Vlada, pored reovnih može može da propiše I sezonske stope carina, ne više od 20 % od carinske vrednosti uz vremensko ograničenje njihove primene, a propisuju se u slučaju ako redovne stope carina

za poljoprivredne proizvode, u određenom vremenu ne obezbeđuju stabilnost domaće proizvodnje I domaćeg tržišta.

Изузетно, роба намењена коришћењу у сопственом домаћинству коју домаћа физичка лица уносе, а која није комерцијалног карактера, може се царинити у скраћеном поступку на граници по стопи од 10% ако је вредности до 3000 Е у динрској противвредности.NOMENKLATURA je spisak roba klasifikovanih po određenim principima. Značaj nomenklature je u primeni istih carinskih stopa, primena drugih uvoznih dažbina, primena spoljnotrgovinskih propisa i sl.Klasifikacija robe je izvršena na osnovu: 1. HS-a 2. KOMBINOVANE NOMENKLATURE EURadi primene Carinske tarife roba se sistematizuje u tarifne brojeve i tarifne podbrojeve, u skladu sa Zakonom o Carinskoj tarifi.

15.POREKLO ROBE (VRSTE I ZNAČAJ)

Представља економску националност производа. Робом порекла из одређене државе односно заједница држава сматра се роба у целини произведена у тој држави и роба која је у довољној мери прерађена или обрађена (више од недовољно) у тој држави. Роба у целини произведена сматра се: минерални производи извађени из земљишта, биљни производи узгојени или убрани, живе животиње рођене и њихови производи, и рибе уловљене у водама у тој држави, производи добијени ловом или риболовом, роба добијена или произведена на домаћим бродовима фабрикама, остаци и отпаци производа из производних делатности те државе. Роба у чију је производњу укључено више од једне државе сматра ће се пореклом из државе у којој је прошла последњу битну обраду. Приликом одређивања порекла користе се следећи критеријуми: измена тарифне ознаке из цар. тарифе, критеријум вредности, и критеријум обраде и прераде. Правила о преференцијалном пореклу која роби у царинском поступку обезбеђују повољнији третман утврђују се међународним уговорима у складу са аутономним преференцијалима или царинским мерама са одлагањем које обезбеђују смањење увозних дажбина или ослобођење од плаћања увозних дажбина за одређене робе ( важи 4 месеца). Порекло робе се доказује уверењима о пореклу (издаје Привредна комора) ЕУР1, ФОРМ А, АСБ1, изјава извозника, изјава овлашћеног извозника до 6000 Е, уверење о непреференцијалном пореклу за текстил (издаје УЦ). Vlada propisuje način dokazivanja porekla robe , način izdavanja uverenja o poreklu robei određuje organe za izdavanje uverenja i davanje mišljenja o poreklu robe.

16.CARINSKA VREDNOST I METODE ZA NJENO UTVRĐIVANJE

CARINSKA VREDNOST je стварно плаћена цена или цена коју треба платити за робу која се продаје ради извоза у Србију - укључује сва плаћања која су услов за продају робе као и трошковe и издаtke везаne за допрему робе до места уласка у царинско подручје ( елементи ЦВ =транспортни трошкови превоза и допреме , као и трошкови осигурања). ЦВ зависи од паритета и на њу се обрачунавају прибитни и одбитни трошкови.

ЦВ је трансакцијска односно стварно плаћена цена под условом да МЕТОД.1) нема ограничења за купца у погледу располагања са робом, 2)да купац и продавац нису међусобно повезани (ако јесу да то не утиче на цену), 3)да цена није предмет неких услова или ограничења,

МЕТОД вредновања 2-Царинска вредност за увезену робу која се не може одредити у складу са методом 1 одређује се као трансакцијска вредност идентичне робе продате за извоз у Србију и извезене у исто или приближно исто време као и роба која се вреднује, ако постоји више од једне вредности примењује се најнижа вредност. МЕТОД вредновања 3-Царинска вредност која се не може одредити у складу са претходна 2 метода одређује се као трансакцијска вредност сличне робе продате за извоз у Србију и извезене у истом периоду као и роба која се вреднује. METOD 4-Ако се идентична или слична увезена роба продаје у Србији у истом стању у каквом је увезена цар. вредност робе која се вреднује утврђује се на основу јединичне цене по којој се највећи бр. јединица идентичне или сличне робе продаје у исто време, под условом да се цена умањи за износ превоза и осигурања, провозије и др. трошкова. МETOD 5-Царинска вредност увезене робе утрђује се на основу обрачунате вредности која представља збир следећих елемената: вредност материјала употребљених у производњи, трошкова производње, износа добити и општих трошкова који одговара уобичајеном износу који се остварује при продаји робе исте врсте као што је роба која се вреднује и коју је произвео произвођач у земљи извоза. METOD 6-Царинска вредност увезене робе која се не може утврдити у складу са претходним методама утврђује се на основу расположивих података у Србији.

17. CARINSKA VREDNOST I TROŠKOVI KOJI U NJU ULAZE

Prilikom utvrđivanja carinske vrednosti, u skladu sa odredbama člana 39. ovog zakona, ceni koja je stvarno plaćena ili koju treba platiti za uvezenu robu dodaju se:1) troškovi do iznosa koji snosi kupac, a koji nisu obuhvaćeni stvarno plaćenom cenom ili cenom koju treba platiti za robu, i to:- provizije i naknade posredovanja, osim kupovne provizije (odnosno naknade koje uvoznik plaća agentu za usluge zastupanja u inostranstvu prilikom kupovine robe za koju se utvrđuje carinska vrednost);- troškovi ambalaže, koja se radi carinjenja smatra jedinstvenim delom predmetne robe,- troškovi pakovanja (radna snaga i materijal);2) odgovarajući deo vrednosti robe i usluga koje je kupac isporučio neposredno ili posredno, bez naplate ili po sniženoj ceni, radi proizvodnje i prodaje radi izvoza u Republiku Srbiju do stepena do koga ta vrednost nije obuhvaćena stvarno plaćenom cenom ili cenom koju treba platiti:- materijala, komponenata, delova i sl. sadržanih u uvezenoj robi;- alata, matrica, kalupa i sl. korišćenih u proizvodnji uvezene robe;- drugih materijala utrošenih u proizvodnji uvezene robe i - projektovanja, razvoja, umetničkog rada, oblikovanja, planova i crteža urađenih van Republike Srbije neophodnih za proizvodnju uvezene robe;3) naknade za korišćenje autorskog prava i licencne naknade za uvezenu robu čija se vrednost utvrđuje, a koje kupac mora da plati, bilo neposredno ili posredno, kao uslov za prodaju robe čija se vrednost utvrđuje, ako te naknade nisu uračunate u stvarno plaćenu cenu ili cenu koju treba platiti;4) vrednost svakog dela prihoda od dalje preprodaje, raspolaganja ili korišćenja uvezene robe, koji prodavac neposredno ili posredno ostvaruje, i5) troškove prevoza i osiguranja uvezene robe do mesta ulaska u carinsko područje Republike Srbije i troškove utovara, istovara i manipulativne troškove u vezi s prevozom uvezene robe do mesta unošenja u carinsko područje Republike Srbije.Dodaci na stvarno plaćenu cenu ili na cenu koja treba da se plati uračunavaju se u skladu sa odredbama ovog člana, samo na osnovu objektivnih i merljivih podataka.Prilikom utvrđivanja carinske vrednosti, u cenu koja je stvarno plaćena ili koju treba platiti, ne uračunavaju se nikakvi dodaci, osim onih koji su propisani ovim članom.

18. ULAZAK ROBE U CARINSKO PODRUČJE, PRETHODNA DEKLARACIJA I OBAVEZA LICA KOJE JE UNOSI

Роба која улази у цар. подручје од тренутка уласка подлеже мерама царинског надзора а по потреби мерама царинске контроле. Роба остаје под царинским надзором док се не утврди царински статус робе, док се њен царински статус не промени односно док се роба не смести у слободну зону, поново извезе или уништи.

Лице које уноси робу у цар. подручје дужно је да робу пријави и без одлагања превезе путем на начин и у року који му одреди царински орган до царинарнице или до другог места које одреди или одобри царински орган.

Када због непредвиђених околности или више силе није могуће испунити преузете обавезе лице које је дужно да испуни те обавезе мора одмах да о томе обавести надлежни најближи царински орган.

Carinski organ može odobriti da se za robu koja se unosi u carinsko područje Republike Srbije podnese prethodna deklaracija, osim za robu koja se bez zaustavljanja prevozi kroz vazdušni prostor Republike Srbije.Ministar propisuje obrazac prethodne deklaracije, koja mora da sadrži podatke koji se neophodni za obavljanje analize rizika i odgovarajuću primenu carinske kontrole, pre svega za potrebe bezbednosti i zaštite, uz primenu, gde je to moguće, međunarodnih standarda i poslovne prakse.Prethodna deklaracija podnosi se ili stavlja na raspolaganje nadležnom carinskom organu, pre nego što se roba unese u carinsko područje Republike Srbije, osim ako ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona nije drugačije propisano.Vlada propisuje: 1) nadležnost carinskog organa i bliže uslove pod kojima se može zahtevati podnošenje prethodne deklaracije;2) rok za podnošenje prethodne deklaracije;3) uslove pod kojima se može zahtevati skraćenje ili produženje roka iz tačke 2) ovog stava.Prethodna deklaracija podnosi se elektronskim putem. Komercijalni, lučki i transportni dokumenti mogu se koristiti ako sadrže neophodne podatke. Carinski organ može, u izuzetnim slučajevima, da prihvati prethodnu deklaraciju u pismenoj formi, ako je moguće da se primeni isti nivo upravljanja rizikom koji se primenjuje na prethodne deklaracije koje se podnose elektronskim putem i ako se takvi podaci mogu razmenjivati sa drugim carinarnicama. Prethodnu deklaraciju podnosi lice koje unosi robu ili koje preuzme odgovornost za unos robe u carinsko područje Republike Srbije.

19. SAŽETA DEKLARACIJA I PRIVREMENI SMEŠTAJ ROBE

Roba koja se doprema carinarnici (osim robe koju unose putnici i robe u poštanskom saobraćaju) mora biti obuhvaćena sažetom deklaracijom. Podnosi se čim se roba dopremi – carinskom organu. Carisnki organ može produžiti rok za podnošenja SD, a najduže do isteka prvog radnog dana posle dopreme robe.

SD mora da sadrži podatke neophodne z aidentifikaciju robe (podnosi se na propisanom obrascu):

SD podnosi lice koje je robu unelo u carinsko područje RS ili lice koje je preuzelo odgovornost za prevoz robe ili carisnki zastupnik

Roba se nesme premeštati sa mesta gde je prvobitno stavljena, bez odobrenja carinskog organa.

Carinske formalnosti koje su potrebne da se za robu obuhvaćenu SD odredi carinski dozvoljeno postupanje ili upotreba moraju se sprovesti u roku od 20 dana od dana podnošenja SD.

Ako okolnosti to nalažu , carinski organ može odobriti produženje roka u skladu sa okolnostima. Ako u roku od 20 dana nisu sprovedene neophodne formalnosti radi odobravanja carinski dozvoljenog postupanja sa robom ili upotreba robe, carinski organ će bez odlaganja preduzeti sve mere za postupanje sa robom, uključujući i njenu prodaju. Roba može da se premesti o trošku držaoca na drugo mesto do regulisanja daljeg postupanja sa robom.

Roba dopremljena carinskom organu ima status ROBE U PRIVREMENOM SMEŠTAJU sve dok joj se ne odredi carinski dozvoljeno postupanje ili upotreba. Roba u privremenom smeštaju može biti smeštena na mestu i pod uslovima koje je odobrio carinski organ. Nad robom u privremenom smeštaju mogu se preduzimati samo radnje kojima bi se ona očuvala u nepromenjenom stanju, bez menjanja njenog izgleda i tehničkih karakteristika.

20.PRETHODNI PREGLED ROBE I UZIMANJE UZORAKA

Po dopremanju robe carinarnici, roba se na zahtev lica koje je ovlašćeno da robi odredi carinski dozvoljeno postupanje ili upotrebu, a uz odobrenje carinskog organa, može pregledati ili uzorkovati, kako bi se za nju odredilo carinski dozvoljeno postupanje ili upotreba.

21. STAVLJANJE ROBE U CARINSKI POSTUPAK

Roba nad kojom treba da se sprovede carinski postupak mora da bude obuhvaćena carinskom deklaracijom. Domaća roba prijavljena za izvoz, pasivno oplemenjivanje, tranzit ili postupak carinskog skladištenja, biće pod carinskim nadzorom od trenutka prihvatanja deklaracije pa do trenutka dok ne napusti carinsko područje RS, dok ne bude uništena ili dok se ne poništi deklaracija.

Deklaracija se podnosi:

-u pisanoj formi,

-elektronskom razmenom podataka,

-usmeno ili drugim radnjama koje su predviđene propisima

U rdovnom postupku, deklaracija sa ispravama potrebnim radi primene propisa kojima je uređen carinski postupak za koji se roba prijavljuje, podnosi se u pisanoj formi na propisanom obrascu, mora da bude potpisana od strane njenog podnosioca, mora da sadrži podatke neophodne za primenu propisa kojima je uređen carisnki postupak za koji se roba prijavljuje.

Ministarstvo propisuje oblik, sadržinu, način podnošenja i popunjavanja deklaracije i drugih obrazaca u carinskom postupku. Ako je deklaracija podneta u skladu sa Zakonom carinski organ je odmah prihvata.

Deklaraciju može da podnese svako lice koje je u mogućnosti da dopremi robu carinarnici ili lice koje ono ovlasti u skladu sa Carinskim zakonom. Deklarant mora da ima sedište i prebivalište u RS.

22.IZMENA, DOPUNA, PONIŠTAVANJE I PROVERA REDOVNE DEKLARACIJE U PISANOJ FORMI

Posle prihvatanja deklaracije, deklarant može na sopstveni zahtev, uz odobrenje carinskog organa, da izmeni ili dopuni jedan ili više podataka u deklaraciji, s tim da se izmene i dopune odnose samo na robu za koju je prvobitno bila podnesena ta deklaracija. Carinski organ ne odobrava izmene i dopune deklaracije ako je zahtev za izmenu, odnosno dopunu podnet nakon što je carinski organ:

1) obavestio deklaranta da namerava da izvrši pregled robe;

2) utvrdio da su podaci čija se izmena traži netačni;

3) pustio robu deklarantu.

Carinski organ, na zahtev deklaranta, poništava prihvaćenu deklaraciju, ako deklarant dostavi dokaze da je roba greškom prijavljena za carinski postupak obuhvaćen tom deklaracijom ili da, zbog posebnih okolnosti, sprovođenje carinskog postupka za koji je ta roba prijavljena nije više opravdano.Ako je carinski organ obavestio deklaranta da će da izvrši pregled robe, zahtev za poništenje deklaracije neće biti prihvaćen dok se pregled ne izvrši.Deklaracija se ne može poništiti posle puštanja robe deklarantu, osim u slučajevima koje propiše Vlada. Poništenje deklaracije ne isključuje primenu kaznenih odredaba ovog zakona.U sprovođenju carinskog postupka za koji je roba deklarisana primenjuju se propisi koji važe na dan prihvatanja deklaracije, ako nije drukčije propisano.

Carinski organ može radi kontrole prihvaćene deklaracije da:1) pregleda deklaraciju i isprave obuhvaćene deklaracijom, kao i isprave koje su priložene uz deklaraciju i da od deklaranta zahteva da dostavi i druge isprave kako bi utvrdio tačnost podataka u deklaraciji; 2) pregleda robu i uzme uzorke radi analize ili detaljnog pregleda.

23. OBEZBEĐENJE CARINSKOG DUGA PRE PUŠTANJA ROBE

Prihvatanjem deklaracije nastaje carinski dug, a to je obaveza lica da plati iznos na ime uvoznih dažbina, odnosno izvoznih koje se utvrđuju za određenu robu, a prema propisima RS. Roba obuhvaćena deklaracijom neće biti puštena deklarantu ako carinski dug nije plaćen ili obezbeđen.

Obaveza plaćanja carinskog duga je u roku od 8 dan.

Carinarnskim zakonom je uređen postupak da se roba može pustiti u slobodan promet i pre plaćanja carinskog duga, polaganjem obezbeđenja za plaćanje carinskog duga koji bi mogao da nastane-bankarska garancija kojom se banka obavezuje da će biti plaćene sve dospele

obaveze proistekle iz carinskog postupka, a u ime komitenta. Garancija treba da sadrži broj, rok važenja i iznos garancije.

24.VRAĆANJE ROBE U INOSTRANSTVO, ODUZIMANJE I PRODAJA ROBE

Carinski organ može da preduzme potrebne mere, uključujući vraćanje robe u inostranstvo, oduzimanje robe i njenu prodaju:

1) ako roba ne može biti puštena deklarantu zato što:- nije bilo moguće početi pregled robe ili nastaviti s pregledom robe u roku koji je odredio carinski organ, iz razloga koje je prouzrokovao deklarant;- nisu bile podnete sve isprave potrebne da bi se roba stavila u određeni carinski postupak;- carinski dug nije plaćen ili nije položeno obezbeđenje za plaćanje tog duga u propisanom roku;- roba podleže zabranama ili ograničenjima;

2) ako roba nije preuzeta u primerenom roku nakon što je ocarinjena i puštena deklarantu.

25. ELEKTRONSKO PODNOŠENJE DEKLARACIJE

Deklaracija se podnosi elektronskom razmenom podataka ako to dopuštaju tehničke mogućnosti i ako upotrebu elektronskih sredstava odobri direktor UC.

Na elektronski podnesenu deklaraciju primenjuju se iste odredbe carinskog zakona kao i za deklaraciju u pisanoj formi u redovnom postupku, s tim što carinski organ može odobriti da se uz deklaraciju ne podnose isprave u skladu sa zakonom, ali da te isprave budu dostupne carinskom organu.

26. POJEDNOSTAVLJENI POSTUPCI

Carinski organ, u slučajevima i na način koje propiše Vlada, radi pojednostavljenja postupka, odobrava da:1) deklaracija ne sadrži neke podatke ili da se uz nju ne prilažu neke od isprava iz člana 87. ovog zakona;2) neka od trgovinskih ili službenih isprava priloženih uz zahtev za stavljanje robe u carinski postupak zameni deklaraciju;3) se roba stavi u određeni postupak na osnovu knjigovodstvene isprave, i tada može da oslobodi deklaranta obaveze dopremanja robe.Pojednostavljena deklaracija, trgovinska, službena ili knjigovodstvena isprava moraju da sadrže podatke neophodne za identifikaciju robe, a knjigovodstvena isprava i datum knjiženja.Deklarant je dužan da, u roku koji odredi carinski organ, podnese dopunsku deklaraciju koja može biti opšta, periodična ili zbirna.Vlada može da propiše slučajeve u kojima se ne podnosi dopunska deklaracija.Dopunska deklaracija i pojednostavljena deklaracija čine celinu na koju se primenjuju propisi koji važe na dan prihvatanja pojednostavljene deklaracije.Prihvatanje knjigovodstvene isprave iz stava 1. tačka 3) ovog člana ima isto pravno dejstvo kao i prihvatanje deklaracije iz člana 87. ovog zakona.Vlada može da propiše pojednostavljen postupak za tranzit robe.

Preduslovi za odobravanje pojednostavljenog postupka:

-podnošenje zahteva,

-elektronsko podnošenje deklaracije,

-da redovno izmiruje obaveze plaćanja carinskog duga,

-da ima registrovano carinsko skladište,

-ekonomska opravdanost,

-postojanje bankarske garancije.

Zahtev mora da sadrži:

-odgovorno lice za sprovođenje pojednostavljenog postupka,

-carinarnicu i CI ulaska robe u carinsko područje,

-CI podnošenja dopunske deklaracije,

-spisak tarifnih oznaka

Zahtev se prosleđuje nadležnoj carinarnici koja daje mišljenje i prosleđuje UC koja donosi odobrenje. Zahtev se podnosi na propisanom obrascu.

Rok za podnošenje dopunske deklaracije je 7 dana za uvoz i 30 dana za izvoz.

27. KONTROLA PRIHVAĆENE DEKLARACIJE

После прихватања декларације декларант може на сопствени захтев уз одобрење царинског органа да измени или допуни један или више података у декларацији. Царински орган неће одобрити измене након што је - обавестио декларанта да намерава да прегледа робу, -утврдио да су подаци нетачни ,-пустио робу декларанту. Царински орган на захтев декларанта поништиће прихваћену декларацију ако декларант достави доказе да је роба грешком пријављена за царински поступак. Декларација се не може поништити после стављања робе у слободан промет. Царински орган може ради контроле прихваћене декларације да: 1)изврши преглед исправа, 2)захтева да му декларант достави и др. исправе 3)изврши преглед робе. Ако је декларција контролисана резултати контроле су основ за примену прописа који уређују царински поступак, ако декларација није контролисана подаци које је декларант навео у декларацији су основ за примену прописа.

28. STAVLJANJE ROBE U SLOBODAN PROMET

Roba se stavlja u slobodan promet kada je carinski dug plaćen ili kada je položena bankarska garancija.Stavljanje robe u slobodan promet podrazumeva primenu mera trgovinske politike, ispunjavanje ostalih formalnosti u vezi sa uvozom robe i plaćanje svih uvoznih dažbina: carine, popreza, akciza i drugih naknada u skladu sa Zakonom.

Стављањем робе у слободан промет страна роба стиче статус домаће робе. Ако се пошиљка састоји од робе која се сврстава у више тарифних ознака, царински орган може на захтев декларанта дозволити да се царина за целу пошиљку обрачуна на основу сврставања у тарифну ознаку оне робе чија је стопа царине највиша. Роба стављена у

слободан промет губи статус домаће робе ако је декларација за стављање робе у слободан промет поништена или износ увозних дажбина враћен. Постоје : заједничке, јединствене и ниже стопе.

29. NIŽA, ZAJEDNIČKA I JEDINSTVENA STOPA CARINE

Izuzetno od odredbe člana 92. ovog zakona, deklarant može da zahteva da se primeni NIŽA STOPA CARINE, ako nakon prihvatanja deklaracije, ali pre puštanja robe deklarantu, dođe do smanjenja stope carine, osim kada robu nije bilo moguće pustiti iz razloga koje je prouzrokovao deklarant. ZAJEDNIČKA STOPA CARINE-Ako se pošiljka sastoji od robe koja se svrstava u više tarifnih oznaka, pri čemu bi svrstavanje svake robe pojedinačno, da bi se sačinila deklaracija, iziskivalo rad i troškove nesrazmerne obračunatoj carini, carinski organ može, na zahtev deklaranta, dozvoliti da se carina za celu pošiljku obračuna na osnovu svrstavanja u tarifnu oznaku one robe čija je stopa carine najviša.JEDINSTVENA STOPA CARINE-Izuzetno od člana 30. stav 1. ovog zakona, roba namenjena za korišćenje u sopstvenom domaćinstvu koju fizička lica unose u putničkom prometu ili primaju iz inostranstva u poštanskom saobraćaju, osim robe koja je u skladu sa odredbama ovog zakona oslobođena obaveze plaćanja uvoznih dažbina, carini se po jedinstvenoj stopi carine u visini od 10%.Izuzetno od stava 1. ovog člana, putnik ili primalac pošiljke može da zahteva da se roba carini prema stopi koja je propisana u Carinskoj tarifi.Vlada utvrđuje vrstu i vrednost robe na koju se primenjuje jedinstvena stopa carine iz stava 1. ovog člana.

30. NAKNADNA KONTROLA DEKLARACIJE

Царински орган може по службеној дужности или на захтев декларанта проверавати неисправност декларације и после пуштања робе. Царински орган може после пуштања робе ради провере тачности података наведених у декларацији да изврши контролу комерцијалних докумената и података у вези са увозом и извозом те робе. Ако се накнадном провером декларације утврди да су прописи који уређују царински поступак примењени на основу неистинитих и непотпуних података царински орган ће у складу са прописима предузети потебне мере за правилно спровођење поступка. Управник образује комисију. Комисија прави записник који се доставља декларанту и тек онда решење о накнадној контроли - где се може извршити накнадна наплата, повраћај.....

31.POSEBNI POSTUPCI PREMA VRSTAMA SAOBRAĆAJATo su drumski,železnički,vazdušni,rečni I poštanski saobraćaj.

32.CARINSKI POSTUPAK U DRUMSKOM SAOBRAĆAJU

Сва друмска превозна средства која саобраћају са иностранством морају се зауставити код граничног браника. Ако ја неопходно извршити претовар робе одговорно лице дужно је да о томе обавести најближи царински огран који одлучује о даљим мерама царинског надзора. Претовару присуствује царински службеник о чему саставља записник. Ако страно моторно возило буде остављено на било ком месту под околностима које указују да је напуштено царински орган мора о томе обавестити орган унутрашњих послова. Напуштено возило ставља се под царински надзор док се не пронађе његов власник, тј. док се не одреди царински дозвољено поступање. Орган унутрашњих послова дужан је да у року од три месеца пронађе власника возила, у супротном царински орган покреће поступак за одређивање царински дозвољеног поступања. Ако власник возила буде пронађен, одређује му се рок од три месеца да врати возило у иностранство.

33.CARINSKI POSTUPAK U VAZDUHOPLOVNOM SAOBRAĆAJU

Ваздухоплови који саобраћају са иностранством постављају се на пристанишну платформу која се, док је ваздухоплов на њој,сматра царинском платформом.Правно лице је обавезно да царинском органу достави ред летења 7 дана пре полетања.Заповедник ваздухоплова дужан је да покаже манифест као и све исправе које прате робу.

34.CARINSKI POSTUPAK U ŽELEZNIČKOM SAOBRAĆAJU

Железничка превозна средства по преласку царинске линије заустављају се на граничној железничкој станици, на царинском колосеку који одрђује гранична железничка станица уз сагласност царинског органа.

35.CARINSKI POSTUPAK U REČNOM SAOBRAĆAJU

Бродови који саобраћају на рекама са иностранством могу пристајати само у пристаништима и лукама отвореним за међународни саобраћај.

36. ISPRAVE KOJE SE KORISTE U CRINSKOM POSTUPKU

Jedinstvena carinska isprava JCI je pozajmljena isprava od carinske unije. Ovu ispravu u Evropskoj uniji zovu jedinstveni administrativni dokument, koncipiran je tako da njom mogu da se sprovedu razni postupci, pre svega carinski( poreski, statistički...) Mi smo ga prihvatili 94. god, ali smo joj dali ime JCI pošto nam skraćenica JAD nije odgovarala. Primenom novog carinskog sistema JCI je modifikovana ali sa istim brojem rubrika. Ima 56 rubrika koje se popunjavaju šifarski, što je i logično pošto šifarska oznaka može da zameni višerečenični sklop. Ni jedan carinski postupak ne predviđa obavezu da se za isti popunjavaju sve rubrike već samo pojedine. JCI sadrži numeričke i slovne rubrike. Podatke za sprovođenje željenog postupka numeričke popunjava deklarant a slovne carinski službenik.JCI se štampa u posebnoj štampariji na specijalnoj samokopirajućoj hartiji bez celuloze. Podaci upisani na jednoj strani ne mogu smetati vidljivosti upisanih na drugoj strani, ne smeju se precrtavati, brisati, ne mogu se pisati podaci preko podataka.

Svi carinski dozvoljeni postupci se sprovode po JCI koje se uzimaju iz 8-listnog seta.

1. Sažeta deklaracija Služi isključivo za prijavljivanje robe radi privremenog smeštaja. Popunjava se u tri primerka od kojih jedan ide carinarnici, jedan deklarantu i jedan prati robu. Sažetu deklaraciju može da zameni neka druga isprava: faktura, tovarni list, paking lista pod uslovom da sadrže podatke koji su neophodni za identifikaciju robe.

2. Spisak pošiljke To je carinska isprava koja pojednostavljuje znatno postupak upućivanja robe sa carinske linije u unutrašnjost ili za postupak tranzitiranja robe preko carinskog područja. Spisak pošiljke olakšava postupak tako što će jednom tranzitnom deklaracijom da se prijavi voz i 50 vagona. Deklaracija sadrži podatke o prvom vagonu i ukupnom broju vagona , a u spisak se unose podaci o svim vagonima i sadržaju rob koju nose.

3. Evidenciona deklaracija-evidencioni list je isprava koja sluzi za promet domace robe i robe koja je nacionalizovana sa AP Kosovom i Metohijom.(za vreme vazenja rezolucije 1244)

4. Deklaracija o carinskoj vrednosti podnosi se za sve pošiljke čija carinska vrednost prelazi 5000 eura. Ovom ispravom deklarant potvrđuje tačnost unetih podataka o carinskoj vrednosti tj. Da je carinsku vrednost utvrdio primenom primarnog metoda vrednovanja. Primarna metoda vrednovanja znači utvrđivanje car. vrednosti metodom transakcijske vrednosti. DCV u tom smislu predstavlja i potvrdu da prodavac i kupac nisu ili jesu međusobno povezani.

II Transportne

Su izuzetno značajne za sprovođenje carinskog postupka zbog toga što predstavljaju izvorni dokument koji prati robu od izlaska iz magacina pošiljaoca.

Transportne isprave su u stvari tovarni listovi za svako prevozno sredstvo posebno prema vrsti saobraćaja i to : za drumski CMR, za železnički CIM, za vazdušni AVB, za brodski teretnica...

Sve tovarne listove popunjava pošiljaoc, a overava i pošiljaoc i vozar.

Vozar zapravo jedan broj podataka o sebi unosi u tovarni list (naziv, sedište, adresu).

Teretnica ili konosman od svih transportnih isprava ima posebno svojstvo i značaj zato što istovremeno predstavlja i hartiju od vrednosti. To znači da sa robom za vreme plovidbe može da se trguje indosiranjem (prenosom vlasništva na poleđini). Po njoj će se vlasnik predstaviti u dolaznoj luci kao lice kome treba predati robu jer na poleđini piše umesto «meni» robu izdati Marku Markoviću.

III Komercijalne

spoljno trgovinski ugovor – zaključuju domaći kupac i strani prodavac. Zaključujući ugovor kupac se izlaže propisima zemlje sa kojom u te odnose stupa. Zato on mora da zna koja su njegova prava i obaveze u vezi sa ugovorom. Svetska trgovinska organizacija definisala je pravila kojima su mnogo lako merljivi svi elementi ponašanja učesnika, kojima se loši primeri trajno mogu da isključe iz ove razmene učinioca (potpisnika ugovora), zato se propusti i grške izbegavaju jer kompromituju lice kao prevaranta i nepoželjnog u spoljnotrgovinskoj razmeni. Korektno ponašanje i poverenje beleži praksu da se kupoprodaja može obaviti i bez potpisivanja ugovora pošto je dovoljna samo ponuda.

Ipak ugovori se zaključuju neizostavno za velike kupoprodajne aranžmane i za prve kupoprodajne odnose.

faktura – to je izvod iz ugovora (porudžbenica). Ona uvek prati robu, prvi je i osnovni dokaz o izvršenoj transakciji. Sadrži sledeće podatke:

naziv pošiljaoca i primaoca

vrsta, količina i način pakovanja robe

cena po jedinici mere

ukupno plaćena cena...

naročito su značajni način i rok plaćanja , dodatni troškovi, sniženje cena (rabati)

paritet je izuzetno značajan zato što označava mesto primopredaje paritet je izuzetno značajan zato što označava mesto primopredaje robe odnosno da li troškove do tog mesta snosi kupac ili prodavac.

paking lista – se lepi na pakovanje robe, označava vrstu pakovanja i sadržaj

specifikacija – se obavezno podnosi za opremu koja se obavezno carini u rastavljenom stanju, koja ima mnogo delova, pa sadržaj iste specifikacije naglašava svaki deo posebno.

IV Knjigovodstvene isprave

Za carinski postupak ima poseban značaj. Kada se roba carini ovom ispravom, knjigov. Isprava ima isti značaj kao i JCI. Poseban značaj ovoj ispravi daje pravo deklarantu da robu uopšte ne dopremi carinarnici. Knjgovodstvene isprave su:

1. prznanica i otpremnica koju izdaje magacioner – nalog za knjiženje2. knjigovodstvena isprava može postati i faktura, kada službeno lice (likvidator) izvrši suštinsku,

formalnu i računsku proveru, kada se potpiše i kada njegov finansijski direktor stavi na to potpis.Knjigovod. isprava je isprava kojom se u pravnom licu knjiži svaka poslovna promena (višak, manjak, prihod, rashod...)

37. KARNET TIRTo je međunarodna unifikovana carinska i tranzitna isprava koja je ustanovljena Konvencijom o

međ. prevozu robe. Doneta je radi ubrzanja i pojednostavljenja carinskog postupka. Primenjuje se na prevoz robe drumskim vozilima, kombinacijama vozila ili kontejnera, koji se vrši bez pretovara preko jedne ili više državnih granica, pod uslovom da se jedan deo puta operacije TIR obavlja drumom.

TIR konvencija omogućava da se roba prevozi uz minimum car.formalnosti a uz maximalnu sigurnost po budžet država krou koju roba tranzitira. To se ostvaruje ispunjenjem 3 uslova:

- Da se roba prevozi u sigurnosno obezbeđenim vozilima i kontejnerima;- Da su dažbine i takse na ime rizika za vremeprevoza roba pokrivene međ.garancijom;- Da se carinske kontrolne mere u zemlji otpreme moraju prihvatiti i u zemljama tranzita

ili odredišta; Da bi se roba prevozila pod TIR obeležjem, vozilo ili kontejner moraju biti odobreni za upotrebu,

o čemu se izdaju posebna odobrenja. To znači da se TIR karnet može izdati samo za vozila koja su konstruisana i opremljena tako da:

- Nikakva roba ne može biti izvađena iz, ili uneta u zapečaćeni deo vozila bez ostavljanja vidljivih tragova pokušaja, ili bez povrede carinskih obeležja;

- Da se na njih mogu lako i uspešno stavljati cainska obeležja;- Da ne sadrže skriveni, dodatni ili naknadno napravljeni prostor u kome bi se roba mogla

sakriti- Da su prostori u kome se roba teansportujelako dostupni, tj. pristupačni za car .pregled.

Strane ugovornice Konvencije moraju imati određeno lice kao garanta za TIR karnete, za svoje car. područje, a koje je učlanjeno u garantni lanac Međunarodnog udruženja drumskih prevoznika IRU. Kod nas je to Privredna komora Srbije (PKS) i ona garantuje za plaćanje carine i drugihdažbina u slučaju da se utvrde nepravilnosti prilikom prevoza robe ili drugih slučaja predviđenih Konvencijom.

ticar.org da robu pregledaju ukoliko imaju osnovane sumnje u nepravilnosti. Ispravno podnet karnet TIR, overen pečatima i potpisima IRU i propisno popunjen od strane vozara, sam po sebipredstavlja dokaz o postojanju i važnosti garancije. Iznos do kojeg naša zemlja garantuje za robu je 50.000 USD.

ROK: na svakom karnetu mora biti upisano do kog datuma prevoznik može podneti ca-ci karnet radi odobrenja tranzita. Taj rok ne može da prelazi 3 meseca, a može se smanjiti ili produžiti odlukom međ.udrženja garanta. Ukoliko se karnet podnese na sam dan isteka roka, važiće do okončanja operacije.

Svaki TIR karnet sastoji se od dva lista korica, kupona i talona br. 1 i 2, serije kupona i talona zelene i veoma svetlo žute boje numerički označenih, obrasca zapisnika o nalazu i po potrebi posebnog lista za multimodalni transport. Prva strana štampana je na engleskom i francuskom jeziku i jedinstvene je žute boje. Na poleđini korica nalaze se pravila o upotrebi TIR-a na fr.jeziku kao i uputstva u slučaju incidenata ili nesreća. TIR se popunjava po pravilu na jeziku zemlje otpreme. Podaci se ne smeju brisati ili beliti, a svaka ispravka mora biti overena pečatom car.organa i potpisom ovlašćenog lica. TIR mora imati onoliko kupona i talona, koliko je potrebno da vozilo pređe sve carinske linije.

Sva drumska vozila moraju imati vidnu tablicu na prednjoj i zadnjoj strani vozila sa natpisom „TIR“. Tablice su dimenzija 250mm x 400mm; slova su napisana latinicom veličine 200mm, a širina linija najmanje 20mm; slova su bele boje na plavoj podlozi.

Kadase zahteva istovar na više mesta i prijavu većem broju CI (najviše 3 CI), neophodno je da se posle istovara podatak otome unese na svim preostalim kuponima u rub.12, kao i stavljanje novih obeležja. Na vozilu, roba mora biti spakovana prema prvom istovarnom mestu.

U slučaju povrede (oštećenja ili uništenja) carinskih obeležja, moraju se odmah obavestiti car.org u najbližoj CI, kao i u slučaju u desa koji iziskuje pretovar robe. Ako nema carinskih organa, obaveštavaju se drugi nadležni organi koji su dužni da sačine zapisnik, koji postaje deo TIR-a. U slučaju neposredne opasnosti koja zahteva hitan istovar dela ili clokupnog tereta, vozar može preduzeti radnje na sopstvenu inicijativu, bez prethodnog zahteva i odobrenja car.org, a o preuzetim radnjama podnosi dokaz o prisiljenosti na takav postupak.

38. ATA KARNETATA karnet je takođe međunarodna unifikovana carinska I tranzitna isprava. Nastala je kasnije

nego TIR I razlike su sledeće:- Služi isključivo za privremeni uvoz I izvoz robe, kao I za tranzit;- Nosilac ATA karneta može biti I FL I PL- ATA karnetom može biti obuhvaćena samo određena vrsta robe koja će se vratiti u

nepromenjenom stanju (profesionalna oprema, sajamski exponati, pozorišni rekviziti, umetničke slike, komercijalni uzorci…)

- Roba ne sme biti kvarljiva- Pokriva neograničeni iznos garancije - Rok: do jedne godine.

Izdaje ga PKS. Za vremeroka trajanja, roba neograničeni broj puta može da tranzitira I prelazi carinsku liniju. Prednost je I to što se ceo postupak završava tamo gde I započinje (CI koja je otvorila ATA, ona ga I zatvara). U samom karnetu postoji lista – spisak robe koja se prevozi. Ukoliko se na nekom sajmu, izložbi I sl. neka od roba sa spiska proda, odnosno staviu Slobodan promet, car.org će to evidentirati u ATA (u kuponu I listi) a kopiju JCI će poslati CI koja je otvorila karnet radi razduženja.

Ovim postupkom se takođe pospešuje brži prelazak preko car.linija, smanjenje procedura I formalnosti na granici.

39. CARINSKI POSTUPCI SA ODLAGANJEM I SA EKONOMSKIM DEJSTVOM – ZAJEDNIČKE K-KE

CPSO su: CPSED su:- Transit - pasivno oplemenjivanje- Carinsko skladištenje - carinsko skladištenje- Aktivno oplemenjivanje uz sist.odlag. - aktivno oplemenjivanje- Prerada pod carinskim nadzorom - prerada pod carinskim nadzorom- Privremeni uvoz - privremeni uvoz

ZAJEDNIČKE K-KE:- Predstavljaju oblike carinski dozvoljenih postupanja (znači, predviđeni su zakonom uz

ispunjenje svih zadatih uslova)- Obavljaju se na osnovu odobrenja koje izdaje car.org (za sprovođenje je potrebno

podneti poseban zahtev gde je navedeno da su ispunjeni uslovi za traženi car.post I da je taj zahtev odobren)

- Uslovi za obavljanje postupka moraju biti ispunjeni- Obezbeđenje – garancija mora da postoji- Roba je pod carinskim nadzorom- Rok – na osnovu odobrenja (sa mogućim produženjem)- Obaveza da se za robu, po okončanju, odredi novi postupak

40. POSTUPAK TRANZITA – spoljašnji I unutrašnjiašnjiCZ 118-127 I Uredba 386-422Postupak spolj.tr je kretanje robe između dva mesta unutar carinskog područja RS I to: strane

robe bez naplate uvoznih dažbina I domaće I strane robe koje se odnose na povraćaj, odnosno otpust duga odnosno namenjene izvozu. Kretanje se može obavljati na osnovu TIR-a, ATA I tranzitne JCI sa oznakom TP (pravi transit – od jedne granične CI do druge) I TS (spoljni transit, kada roba iz unutrašnjosti napušta car.područje RS), na osnovu drugih međunarodnim sporazumima prihvaćenih dokumenata, I u okviru poštanskog saobraćaja a u skladu sa aktima Svetskog poštanskog saveza.

Za sprovođenje postupka spoljnog tranzita odgovoran je nosilac postupka tj principal (lice koje samo ili preko ovlašćenog zastupnika zahteva ovaj postupak). Dopremanjem robe I predajom tr.dok odredišnoj ca-ci, završava se obaveza principala, dok će se postupak smatrati okončanim tek kada car.org sravnjenjem podataka, utvrdi da je postupak okončan.

Postupak unutrašnjeg tr je kretanje domaće robe od jednog do drugog mesta unutar car.pod RS. Unutrašnji tr u tom smislu može biti u okviru postupka tranzita (TN – naknadni tranzit), po TIR-u, ATA, na osnovu dokumenata propisanih međ.sporazumima I u okviru poštanskog saobraćaja.

Roba koja se unosi u CP RS smatra se stranom robom I podleže merama car.nadzora I ostaje pod njim sve dok se ne sprovede ili utvrdi dalji CP. Domaća roba se može izvesti iz CP Rs, uneti u slobodnu zonu ili slobodno skladište, samo se ne može staviti upostupak stavljanja u Slobodan promet.

Principal je dužan da položi obezbeđenje za plaćanje carinskog duga koji bi mogao nastati u vezi sa robom u postupku tr. Obezbeđenje može biti pojedinačno (za 1 TR gde davalac obezbeđenja odgovara za robu u iznosu do 7.000 eur-a u dinarskoj protivvrednosti) ili generalno, za više tranzitnih postupaka uz odobrenje UC. Odobrenje se daje licu koje: - ima sedište u RS; - redovno koristi postupakTR I može da ispuni svoje obaveze; - nije kršilo (teže) carinske I poreske propise što je k-ka ovlašćenog privrednog subjekta (OPS). Dodatni kriterijumi: pravilna primena tr.postupka u prethodnom periodu; saradnja sa UC; dobar finansijski status u slučaju izuzeća od polaganja obezbeđenja ili obezbeđenja u umanjenom iznosu.

Obezbeđenje se ne polaže za prevoz vazdušnim putem, domaćom železnicom I prenosa cevovodom I dalekovodom. Pored principala, za predaju robe u nepromenjenom stanju odgovoran je I prevoznik.

Deklaracija za postupak TR može biti na jednom ili više obrazaca JCI. Ukoliko ima više naimenovanja CI će dozvoliti prilaganje obrasca spiska pošiljke. Uredbom je propisano da jedna JCI

dozvoljava utovar na jednom mestu, jedne robe, do jedne odredišne CI, dok prevozno sredstvo može biti utovareno sa dosta roba, iz više CI koje idu u različita mesta destinacije, pri čemu svaka roba ima svoj JCI. Otpremna CI će odrediti rok prijaveodredišnoj CI kao I itinerer. Članom 405 Uredbe detaljno je opisan postupak obezbeđenja istovetnosti robe u postupku TR, vrste obeležja I tip prevoznog sredstva na koja se mogu obeležja staviti (isto kao TIR).

Dalje je opisan postupak za osetljivu robu kao I formalnosti u odredišnoj carinarnici.41.POSTUPAK CARINSKOG SKLADIŠTENJACZ čl.128-142 Uredba čl.289-299Carinsko skladište je mesto gde se smešta roba, odnosno zatvoreni ili otvoreni prostor namenjen

smeštaju robe, koje je odobrio car.org, a po pismenom zahtevu za otvaranje od strane držaoca skladišta. Zahtev mora da sadrži sve bitne podatke (kvadraturu, vrstu robe za koju se predviđa skladištenje, sisteme obezbeđenja, pristup, tehnička sredstva I dr.), a naročito se ceni ekonomska opravdanost otvaranja.

Car.skladište može biti javno I privatno. Javno skladište je predviđeno za smeštaj najraznovrsnijih roba od strane svih lica. Postoje skladišta tipa “A” – odgovornost snosi držalac skladišta, tipa “B” – odgovornost snosi korisnik skladišta I tipa “F” – kojim upravlja carinski organ.

Privatno skladište otvara jedno lice uglavnom za svoje potrebe, tj za svoju robu, s tim što nije obavezno da držalac bude I vlasnik robe. Postoje skladišta tipa „D“ – kod koga se roba stavlja u slobodan promet na osnovu knjigovodstvenih isprava pri čemu je carinska vrednost i količina robe bila poznata u momentu stavljanja robe ucar.skladište; Skladište tipa “E” kod koga nije neophodno skladištiti robu na mestu koje je odobreno za car.skladište; Skladište tipa “C” - kod koga se ne mogu primeniti odredbe za “D” I “E”. Skladište ne može biti istovremeno I prostor za poslovanje.

Postoje još I skladištenja u drugim prostorima I prostorijama koje je odobrio car.org (npr. ako se traže posebni temperaturni režimi, smeštaj kod korisnika , u slučaju smeštaja lica dipl. I konz. predstavništva idr.)

Postupak car.skladištenja je smeštaj robe u carinsko skladište I to: 1) smeštaj strane robe koja u tom slučaju ne podleže plaćanju dažbina I 2) smeštaj domaće robe namenjene izvozu

Držalac skladišta ima posebne dužnosti I odgovoran je za robu u skladištu. Roba ne sme biti izuzeta ispod car.nadzora; fizički mora biti odvojena neocarinjena od ocarinjene robe; roba mora biti vidno obeležena sa podacima iz SD ili C7; mora se omogućiti normalan pristup robi radi pregleda robe; evidencija o robi mora se voditi e-putem (od 01.01.2007) a može se uporedo voditi I kroz skladišne knjige; evidencija o robi mora se nalaziti u samom skladištu; da ispunjava I druge tehničke uslove propisane za otvaranje skladišta.

Carinsko skladište mora na vratima imati tablu sa nazivom skladišta, adresom, telefonom I radnim vremenom. Roba se može privremeno izneti iz car.sklad pod uslovima koje odredi car.org.

Članovima 128.-142- CZ, te članovima 289. do 299. Uredbe propisuje se postupak carinskog skladištenja, te koja roba može biti predmet postupka smeštaja robe u carinsko skladište, vrste carinskog skladišta, lica koja mogu smeštati robu u carinsko skladište kao i prava i obaveze držaoca skladišta, odnosno korisnika skladišta.

U carinsko skladište se može smeštati strana roba i domaća roba namenjena izvozu. Držanje robe u carinskom skladištu je dozvoljeno, sve dok se robi ne odobri novo carinski dozvoljeno postupanje ili upotreba, odnosno dok se roba ne stavi u neki od drugih propisanih carinskih postupaka (stavljanje u slobodan promet, postupak aktivnog oplemenjivanja i dr.). Dakle, rok ležanje robe u carinskom skladištu nije ograničen.

Carinsko skladište je pod carinskim nadzorom.Dok se nalazi u carinskom skladištu kao i za vreme privremenog iznosa iz carinskog skladišta,

roba može biti predmet samo uobičajenog rukovanja koje se vrši radi očuvanja njenog izgleda, kvaliteta i pripreme za tržište.

Ako postoje opravdani ekonomski razlozi, a da se pri tom ne ugrožavaju mere carinskog nadzora, carinski organ može odobriti da se u carinsko skladište smesti i domaća roba koja nije namenjena izvozu, kao i preradu strane robe u okviru postupka aktivnog oplemenjivanja i preradu pod carinskim nadzorom, u kojim slučajevima se neće smatrati da je nad robom sproveden postupak carinskog skladištenja.

Ako je za robu koja se nalazi u postupku carinskog skladištenja nastao carinski dug, troškovi skladištenja i održavanja robe se ne uračunavaju u carinsku vrednost robe, pod uslovom da se prikažu odvojeno od stvarno plaćene cene za tu robu.

Dalje, propisani su dokazi koji se podnose carinskom organu, za otvaranje i upravljanje carinskim skladištem, vrste robe koja se smešta u carinsko skladište, kao i slučajeve u kojima se roba, koja nije smeštena u carinsko skladište, može staviti u postupak carinskog skladištenja.

42.POSTUPAK OTVARANJA CARINSKOG SKLADIŠTAKORISTITI TEKST IZ PRETHODNOG PITANJAPrema čl-290-293 uređeno je otvaranje skladišta I vođenj evidencije. U Službenom glasniku RS

br.127/03 I 20/04, Direktor UC je doneo uputstvo o jedinstvenom načinu vođenja evidencije za robu smeštenu u carinsko sladište, kroz magacinsku knjigu, I kasnije, preneto je kao obrazac za elektronsko vođenje evidencij.

За управљање складиштем потребно је одобрење цар. органа осим у случају када царински орган управља цар. складиштем. Лице које жели да управља цар. складиштем мора да царинарници поднесе писани захтев са подацима потребним за давање одобрења са образложењем економске потребе за складиштењем робе. Одобрењем одређује се врста складишта и услови под којим држалац управља складиштем, врста робе која се може сместити у складиште и друге обавезе држаоца складишта према цар. органу. Подносилац захтева прилаже доказе да испуњава услове прописане у вези са смештајем одређене врсте робе обављањем одређене делатности или у вези са руковањем робом која се смешта. Држалац цар. складишта дужан је да води евиденцију о роби која се налази у цар. складишту. Мора се водити рачуна и о економској оправданости.

43. PRIVREMENI UVOZ I PRIVREMENI UNOS ROBECZ čl.164-171, Uredba čl.320-357Podrazumeva upotrebu strane robe u car.području RS namenjene ponovnom izvozu u

nepromenjenom ili minimalno promenjenom stanju zbog smanjene vrednosti upotrebe, uz potpuno ili delimično oslobađanje od plaćanja uvoznih dažbina. Na pismeni zahtev lica, car.org daje odobrenje. Zahtev se neće odobriti ako se ne može utvrditi istovetnost uvezene robe (individualno određenje).

Rok za PU se određuje tako da bude dovoljan za svrhe PU, a određuje ga car.org., s tim što ne može biti duži od 24 meseca, osim u posebnim slučajevima koje propisuje vlada.

U slučaju delimičnog oslobođenja od plaćanja uvoznih dažbina, određuje se % iznos u odnosu na ztvrđeni iznos I plaća se 3% za svaki mesec. PU uz delimično oslobođenje neće se odobriti na potrošnu robu I putnička vozila. Ako carinski dug ipak nastane, obračunaće se na dan prihvatanja deklaracije stavljanja robe u postupak PU.

PU uz potpuno oslobođenje regulisano je Uredbom čl.322-345 (prevouna sredstva, palete I kontejneri; lični I sportski predmeti putnika; materijali za ublažavanje posledica nesreće; medicinska, hirurška I laboratorijska oprema; životinje I oprema u pograničnom pojasu; profesionalna, pedagoška I naučna oprema; ambalaža, modeli, matrice, kalupi; specijalni alati I instrumenti; rezervni delovi, pribor I druga oprema itd.).

Odredbama članova 164.-171. CZ propisuju se uslovi privremenog uvoza strane robe u carinsko područje u smislu, da se ista roba u nepromenjenom stanju, osim uobičajenog smanjenja vrednosti zbog upotrebe, u određenom roku koji odredi carinski organ mora ponovo izvesti, ili joj se mora odobriti novo carinski dozvoljeno postupanje ili upotreba, a radi postizanja svrhe privremenog uvoza.

Roba se u carinskom području do isteka roka privremenog uvoza, može upotrebiti uz potpuno ili delimično oslobođenje od plaćanja carine. Konkretan postupak primene privremenog uvoza sa potpunim oslobođenjem od plaćanja uvoznih dažbina bliže je određen odredbama i članova 320. do 357. Uredbe. U skladu sa tim propisani su slučajeve privremenog uvoza sa potpunim ili delimičnim oslobođenjem od plaćanja carine. Kad je u pitanju privremeni uvoz sa delimičnim oslobođenjem, uvozne dažbine utvrđuju se u iznosu od 3% od iznosa uvoznih dažbina koje bi trebalo platiti za robu kad bi ona bila stavljena u

slobodan promet za svaki mesec ili deo meseca za vreme dok je roba privremeno uvezena, s tim da ovaj iznos ne može preći iznos koji bi trebalo platiti, da je roba bila stavljena u slobodan promet.

Kod privremenog uvoza robe sa delimičnim oslobođenjem od plaćanja uvoznih dažbina, nosilac odobrenja je dužan da položi obezbeđenje za plaćanje uvoznih dažbina.

44.POSTUPAK IZVOZAOdredbama članova 188.-190. CZ , kao i članovima 366. do 383.Uredbe propisani su uslovi za

stavljanje domaće robe u postupak izvoza.Vlada je citiranim odredbama Uredbe propisala slučajeve i bliže uslove kada se za robu koja

napušta carinsko područje neće podnositi izvozna deklaracija.У поступку извоза цар. орган одобрава изношење робе из царинског подручја. Влада

прописује случајеве и услове када се за робу која напушта цар. подручје не подноси извозна декларација. Извозна декларација подноси се царинском органу надлежном према седишту или пребивалишту извозника или према месту у коме се роба пакује односно утовара за извоз.

45. CARINSKA OBELEŽJAЦаринска обележја су средства за обележавање царинске робе која нам служи за очување

истоветности робе у току цар. поступка. То су: царинска пломба, отисак царинског печата и жига, слике, опис робе, налепница и овера царинског службеника.

Причати из праксе а по чл. 405 ЦЗ.46. ПОСТУПАК АКТИВНОГ ОПЛЕМЕЊИВАЊАCZ čl.143-163, Uredba čl. 300-317Cilj je stvaranje robe, na osnovu elemenata koji su upotrebljeni u tom postupku. Podrazumeva

upotrebu strane robe na domaćoj teritoriji od strane domaćeg PL. Postupci podrazumevaju opravku, preradu, restauraciju, montažu I druge aktivnosti kojima se roba poboljšava u smislu kvaliteta I koja će se vratiti u inostranstvo. Ona I dalje ostaje vlasništvo stranog lica a domaće PL mora imati ugovor o obavljanju posla. Robu prati proforma faktura jer ne postoji transakcija. Novim CZ se utvrđuju dva oblika aktivnog oplemenjivanja:

- Da sva roba koja se uveze prođe carinsku procedure sa plaćanjem dažbina, da se odredi rok za vraćanje robe u inostranstvo I da tada domaće lice stekne pravo na povraćaj dažbina; (posao sa povraćajem)

- Da se roba stavi u postupak AO bez plaćanja, da se vrati I time završi posao (posao sa odlaganjem).

Moguće je da roba ne bude blagovremeno dostavljena domaćem licu. Da bi se uštedelo na vremenu ili iz drugih razloga, CZ je dozvolio upotrebu ekvivalentne robe, domaće, istog kvaliteta kao ona koja se trebala upotrebiti. Bitan je standard, a strani partner mora biti saglasan sa tim bilo da je u pitanju jedna ili više roba. Treba imati u vidu upotrebu maziva za rad mašina, el.energiju I dr, pa I ta roba treba biti sadržana u normativima. Normativ je utrošak materijala po jedinici proizvoda. Bitan je I zbog kontrole od strane car.org. koji može sam utvrditi normative, može koristiti već utvrđene standarde normativa, a može angažovati stručnjake iz određenih oblasti ili veštake.

Najčešće ostaje izvesna količina otpada, ostataka i zaliha. Nekada je prihvatljiv i očekivan, a nekada ne. Mogu se predvideti ugovorom a car.org mora da sprovede odgovarajući postupak (vraćanje ili uništenje)

Zahtev za AO se podnosi nadležnoj Ca-Ci prema mestu sprovođenja postupka kako bi se lako i efikasno vršila kontrola. Navode se i uslovi za sprovođenje AO: da je lice na teritoriji RS, da je roba stranog vlasnika, da postoji ugovor, rok, određeni kvalitet, normativ, tarifni brojevi ulaznih i izlaznih proizvoda.

Odobrenje se daje domaćim licima. Uslovi iz čl.145 za davanje odobrenja: ekonomski uslov, da se uvozna roba može prepoznati u odnosu na ekvivalentnu, da je uvoz netrgovinske prirode.

Rok – ostavljeno je car.org na razmatranje i odlučivanje koliko je vremena optimalno za vraćanje robe u inostranstvo, a koji ne može biti duži od 12 meseci (čl.303).

Postoji mogućnost da se AO vrši i van teritorije RS (međufaza) uz odobrenje car.org (čl.151). naplatila bi se razlika u vrednosti ugrađene robe. Ako tehnološki postupak nije završen iz bilo kog razloga, moguće je tražiti produženje roka na utvrđenom obrascu sa određenim uputstvom.

Prema čl.285 Uredbe plaća se kompenzatorna kamata ako se roba stavi u slobodan promet.47. POSTUPAK PASIVNOG OPLEMENJIVANJACZ čl.172-186 , Uredba 358-365Podrazumeva oplemenjivanje domaće robe koja se izvozi iz car.područja RS. Proizvodi koji

nastanu u postupku PO mogu se staviti u Slobodan promet sa potpunim ili delimičnim oslobađanjem od plaćanja uvoznih dažbina. Pod PO smatra se prerada proizvoda, popravka, restauracija, dovođenje u ispravno stanje idr. Takođe se određuje normative.

PO nije dozviljen za robu čijim izvozom se stiče pravo na povraćaj dažbina; koja je bila oslobođena od plaćanja dažbina zbog svoje upotrebe u posebne svrhe; čiji izvoz daje pravo na dodelu izvoznih naknada. Car.org daje odobrenje na pismeni zahtev lica koje organizuje PO (izuzetno može se odobriti I licu koje ne organizuje ovakav posao, ukoliko će dobijeni proizvod doprineti boljoj prodaju robe za izvoz).

Odobrenje se može dati: licima sa sedištem u RS; ako je moguće utvrditi da su dobijeni proizvodi od privremeno izvezene robe; ako se ne ugrožavaju interesi srpskih proizvođača (ek. Uslov). Carinski organ određuje rok u kojem se dobijeni proizvodi moraju ponovo uvesti u car.podr RS. Rok se može produžiti na osnovu opravdanog zahteva podnosioca.

Potpuno ili delimično oslobađanje od plaćanja uvoznih dažbina može se odobriti samo kada se dobijeni proizvodi deklarišu za stavljanje u Slobodan promet u ime ili za račun nosioca odobrenja ili drugog lica (RS) koje ima saglasnost nosioca odobrenja. Iznos se obračunava tako što se od iznosa izvoznih dažbina odbije iznos uvoznih dažbina obračunate na isti dan ako bi se ta roba uvozila u RS

Ukoliko je postupak odobren radi popravke, uz dokaz da je popravka obavljena besplatno kao deo ugovora, dažbine se u tom slučaju neće naplatiti. Ukoliko je popravka plaćena , iznos uvoznih dažbina utvrđuje se na osnovu elemenata za obračun na dan prihvatanja deklaracije za njihovo stavljanje u slobodan promet .

PO predviđa I sistem standardne zamene. Proizvodi za zamenu moraju imati istu tarifnu oznaku, isti kvalitet i iste tehničke k-ke kao priv.izvezena roba kada bi na njoj bila obvljena popravka. Odobrava se samo ako je moguće proveriti da proizvod za zamenu ispunjava prethodne uslove.

Prethodni uvoz roba za privremni izvoz mora se obaviti u roku od 2 meseca od dana kada je car.org prihvatio deklaraciju za stavljanje proizvoda za zamenu u slobodan promet.

48.POJAM, ZNAČAJ I ULOGA NORMATIVA U CAR.POSTUP. PO ZAHTEVUЦарински орган утврђује норматив за производе добијене из одређене количине увозне

робе у поступку активног оплемењивања односно када је то могуће метод за утврђивање норматива. Норматив се утврђује према околностима у којима се врши или треба да се врши акт. оплемењивање. Када то околности дозвољавају а посебно када се акт. оплемењивање обавља уз јасно одређене техничке услове с робом истих својстава а добијени производи су уједначеног квалитета цар. орган може на основу предходно утврђених стварних података одредиди стандардне нормативе

Treba imati u vidu upotrebu maziva za rad mašina, el.energiju I dr, pa I ta roba treba biti sadržana u normativima. Normativ je utrošak materijala po jedinici proizvoda. Bitan je I zbog kontrole od strane car.org. koji može sam utvrditi normative, može koristiti već utvrđene standarde normativa, a može angažovati stručnjake iz određenih oblasti ili veštake.

49.POSTPAK PRERADE POD CARINSKOM KONTROLOMCZ čl.157-169, Uredba 318-319Postupak preuzet iz EU; nova vrsta postupka koja se primenjuje za za robu, čijom preradom se

dobijaju proizvodi za koje je propisana niža carina nego za uvoznu robu. Odobrenje se daje na zahtev lica koje organizuje preradu..

Uslovi: odobrenje može dobiti lice sa sedištem u RS; da se uvozna roba može prepoznati u prerađenim proizvodima; ako se time ne izbegava primena pravila o utvrđivanju porekla robe; ako to sprovođenje pomaže stvaranje prerađivačke delatnosti u RS.

Ako nastane carinski dug za robu koja nije prerađena ili nije dostigla određeni stepen prerade u predviđenom roku, iznos car,duga utvrdiće se na dan prihvatanja kada je roba stavljena u postupak prerade pod car.kontrolom.

Ukoliko je roba ispunjavala uslove za preferencijalni tretman, takav tarifni tretman će se primeniti I za proizvode posle prerade.

Декларација за овај поступак има шифру Ц9. Добијени производи могу да се извезу у иностранство, да се сместе у јавно складиште и увозно оцарине са Ц4. Уколико се царине по Ц4 обрачун увозних дажбина се врши по стопи царина предвиђеним за те добијене производе као да су увезени из иностранства. У овом случају, поред царинског дуга, носиоцу одобрења прераде обрачунава се и наплаћује компензаторна камата. Компензаторна камата се наплаћује и када дође до промашаја, односно када процес прераде не достигне жељени степен. Прерада под царинском контролом не занчи стално присуство ЦОР-а, већ обавезу носиоца права да строго води евиденцију о свим процесним радњама прераде. Даље, "под царинском контролом" значи сталну могућност ЦОР да прегледа евиденцију и прегледа робу (исконтролише). Код прераде нема рока. Поступак прераде под царинском контролом неће се одобрити за робу која подлеже мерама комерцијалне политике и извозним подстицајима.. И за поступак прераде се ради норматив као за активно оплемењивање (ЦОР утврђује норматив). Царинска вредност за робу која се ставља у поступак прераде под царинском контролом утврђује се другом методом тј. трансакцијска вредност идентичне робе

50. DRUGI OBLICI CAR. DOZV. POSTUPANJA ILI UPOTREBE ROBEСлободне зоне су простори где се под посебним условима смешта увозна неоцарињена

роба без плаћања увозних дажбина, без спровођења мера комерцијалне политике. Одобрење за отварање слободне зоне даје Влада по захтеву уз који се прилаже елаборат о економској оправданости. Улога ЦОР при отварању је процена условности безбедног уношења, чувања царинске робе, као и услов за спровођење мера царинског надзора (сви услови као код царинског складишта, само што су појачане мере контроле). Зона се може отварати само у просторима саобраћајних раскрсница (луке, аеродроми, итд.), индустријских центара где су испуњени услови инфраструктурних услова (струја, вода, канализација, саобраћај итд.).

У слободну зону се могу смештати: 1. страна роба која се може ставити у поступак Ц4 – коначно царињење, под тарифским условима за исту робу, 2. подвргнути уобичајеним поступањима (радње за побољшање квалитета, чишћење, уређивање, паковање), припреме за продају, 3. у поступку активног оплемењивања (Ц4 и Ц5), Ц9 - прерада под царинском контролом, 4. привремено увести, 5. уништити, 6. уступити у корист државе. За неоцарињену робу у слободној зони не подноси се гаранција. Кад се оснива слободна зона, оснива се и предузеће за управљање њоме.

Pojam slobodnih zona i slobodnih skladišta, smeštaj robe u slobodne zone i slobodna skladišta, rad slobodnih zona i slobodnih skladišta, kao i iznošenje robe iz slobodne zone ili slobodnog skladišta. Zakonski osnov, predviđen je odredbama članova 191. do 208. CZ., dok je sam postupak otvaranja, utvrđivanja uslova i način obavljanja delatnosti određen Zakonom o slobodnim zonama (Sl. Glasnik RS broj 62/2006), Uredbom o bližim kriterijumima za ocenu ekonomske opravdanosti određivanja područja slobodne zone (Sl. Glasnik RS broj 69/2006), kao i Pravilnikom o obliku i sadržini izveštaja o poslovanju slobodne zone (Sl. Glasnik RS broj 70/2006), te Uputstvom o carinskom postupku u slobodnoj zoni ( akt UC 01.1 broj D-1120/1 od 26.01.2007.g.).

Dalje, odredbama ovih članova predviđeno je da vazduhoplov, čija je krajnja destinacija u inostranstvu, može, pod carinskim nadzorom, uzeti zalihe određene vrste robe na koju se ne plaćaju uvozne dažbine. Ova roba se na vazduhoplov doprema iz posebnog skladišta na koje se primenjuju odredbe o carinskim skladištima.

Takođe, definisan je i pojam slobodnih carinskih prodavnica, kao i njihovo snabdevanje. Vlada propisuje uslove za otvaranje slobodnih carinskih prodavnica i prodaju robe u tim prodavnicama.

Mogućnost ponovnog izvoza odnosno vraćanja strane robe u inostranstvo (npr. roba ne odgovara ugovorenim uslovima), uništenje ili ustupanje u korist države, predviđeno je odredbom člana 209.CZ, koje su bliže određene članovima 567. i 568. Uredbe uz shodnu primenu odredbi članova 374. do 383. i članova 570. do 575. Uredbe, ukoliko nije podneta deklaracija, jer postoji obaveza da se tad podnosi izvozna sažeta deklaracija.

O nameri ponovnog izvoza ili uništenje robe prethodno se mora obavestiti carinski organ, koji, pod određenim uslovima, može zabraniti ponovni izvoz.

Uništenje robe, kao i ustupanje robe u korist države može vršiti u slučajevima i na način propisan odredbom člana 569. Uredbe.

51. PONOVNI IZVOZ, UNIŠTENJE ILI USTUPANJE ROBE U KORIST DRŽAVEUredba čl.567-575Mogućnost ponovnog izvoza odnosno vraćanja strane robe u inostranstvo (npr. roba ne odgovara

ugovorenim uslovima), uništenje ili ustupanje u korist države, predviđeno je odredbom člana 209.CZ, koje su bliže određene članovima 567. i 568. Uredbe uz shodnu primenu odredbi članova 374. do 383. i članova 570. do 575. Uredbe, ukoliko nije podneta deklaracija, jer postoji obaveza da se tad podnosi izvozna sažeta deklaracija.

O nameri ponovnog izvoza ili uništenje robe prethodno se mora obavestiti carinski organ, koji, pod određenim uslovima, može zabraniti ponovni izvoz.

Uništenje robe, kao i ustupanje robe u korist države može vršiti u slučajevima i na način propisan odredbom člana 569. Uredbe.

Iz prakse...- pogrešno isporučena (poslata) roba- aktivno oplemenjivanje- ako nisu dobijeni atesti, uverenja, dozvole…- uništenje: protekao rok, neodgovarajući kvalitet, droge…- odricanje: po izjašnjenju stranke…52.ROBA KOJA NAPUŠTA CARINSKO PODRUČJEPostupak sa robom koja napušta carinsko područje predviđen je odredbama članova 210.-214.

CZ. Naime, roba koja napušta carinsko područje Srbije, osim robe koja se prevozi prevoznim sredstvima koja samo prolaze kroz teritorijalne vode ili vazdušni prostor carinskog područja Srbije, bez zaustavljanja na tom području, mora imati carinsku deklaraciju ili, ako se ne zahteva carinska deklaracija, sažetu deklaraciju. Pri tome, Vlada propisuje rokove i uslove koji se tiču carinske ili sažete deklaracije.

Roba koja napušta carinsko područje podleže carinskom nadzoru. Roba može biti predmet kontrole carinskog organa u skladu sa važećim propisima. Roba napušta carinsko područje preko graničnih prelaza iz člana 58. zakona putem koji odredi carinski organ uz primenu postupka koji određuje taj organ.

53. OSLOBAĐANJE OD PLAĆANJA UVOZNIH DAŽBINAOslobođenja od plaćanja uvoznih dažbina, stranih pravnih i fizičkih lica, koja su preuzeta iz

Bečke Konvencije o diplomatskim odnosima i Bečke Konvencije o konzularnim odnosima, fizičkih lica u zemlji (domaći i strani državljani), domaćih pravnih i drugih lica, kao i roba na koju se ne plaćaju uvozne dažbine predviđena su odredbama člana 215.-220. CZ, dok je sam postupak sprovođenja oslobođenja od plaćanja uvoznih dažbina u kome treba da se utvrdi vrstu, količinu i vrednost robe na koju se ne plaćaju uvozne dažbine kao i rokove i posebne uslove i postupak ostvarivanja prava na oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina propisan Uredbom o vrsti, količini i vrednosti robe na koju se ne plaćaju uvozne dažbine, rokovima, uslovimia i postupku za ostvarivanje prava na oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina ( Sl. Glasnik RS br.48/2010), kao i setom podzakonskih akata.

U slučaju da se roba koja je bila predmet oslobođenja od plaćanja uvoznih dažbina otuđi, da na korišćenje drugom ili upotrebi u druge svrhe, pre isteka roka od tri godine, propisana je obaveza plaćanja uvoznih dažbina, što ne isključuje i primenu kaznenih odredaba.

Odredbama članova 221.-223. CZ predviđeno je da domaća roba koja je bila izvezena, pa se u roku od tri godine vraća u carinsko područje Srbije, bilo zato što je neprodata ili što ne odgovara obavezama iz ugovora, na zahtev deklaranta biće oslobođena od plaćanja carine. Uslov je da se roba vraća u istom stanju u kom je i bila izvezena. Vlada može propisati izuzetke od ove odredbe.

Ako je vraćena roba, pre nego što je izvezena, bila puštena u slobodan promet uz smanjenu ili nultu stopu uvoznih dažbina zbog upotrebe u posebne svrhe, takva roba će biti oslobođena od plaćanja uvoznih dažbina, pod uslovom da se vraća radi upotrebe u iste svrhe. U suprotnom na vraćenu robu plaćaju se uvozne dažbine umanjene za iznos plaćen prilikom prvoga puštanja robe u slobodan promet. Ako je iznos prethodno plaćenih uvoznih dažbina veći od iznosa koji bi trebalo platiti pri ponovnom uvozu, povraćaj uvoznih dažbina neće biti odobren.

Odredbe ovih članova će se shodno primeniti i na dobijene proizvode u postupku aktivnog oplemenjivanja, koji su naknadno ponovo izvezeni.

Članom 224. CZ se od plaćanja uvoznih dažbina oslobađaju proizvodi morskog ribolova i drugi proizvodi izvađeni iz teritorijalnih mora drugih država, na brodovima registrovanim ili upisanim u odgovarajući registar Srbije i koji plove pod njenom zastavom.

Plaćanju uvoznih dažbina ne podležu ni proizvodi dobijeni preradom gore pomenutih proizvoda na brodovima - fabrikama, pod uslovom da su isti registrovani ili upisani u odgovarajući registar Srbije i koji plove pod njenom zastavom.

54. NAČIN SPROVOĐENJA POSTUPKA ZA OSLOBOĐENJE OD PLAĆANJA UVOZNIH DAŽBINANa osnovu člana 219 CZ, Vlada je donela Uredbu o vrsti, količini i vrednosti robe na koju se ne

plaćaju uvozne dažbine, rokovima uslovima i postupku za ostvarivanje prava na oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina. Posebnim razdelima u ovoj Uredbi regulisano je oslobođenje:

- za strana lica za robu namenjenu službenim potrebama – potvrda ministarsta spoljnih poslova da su predmeti namenjeni službenim potrebama

- fizička lica , putnici, domaća i strana FL, njihov prtljag, bez obzira da li ga sa sobom nose ili su ga dali na prevoz – na lični prtljag do 100 eur-a

- predmeti domaćinstva – potvrda organa unut.poslova o prijemu u državljanstvo, dobijanja azila ili stalnog nastanjenja, spisak predmeta, potvrda za domaća lica da su na radu u inostranstvu proveli neprekidno 2 godine od strane dipl. ili konz. predstavništva

- pošiljke male vrednosti – do 45 eur ako šalje FL i 25 eur ako šalje PL- Lekovi – fotokopija lekarskog recepta od strane domaćeg ili stranog lekara, otpusna lista,

mišljenje konzilijuma- predmeti nasleđeni u inostranstvu – odluka nadležnog domaćeg ili stranog suda ili potvrda

dipl.konz.predtsvništva. predmeti kupljeni nasleđenim novcem ne spadaju u povlasticu.- medalje, odlikovanja, trofeji – uz deklaraciju se podnosi potvrda nadležnog organa ili

organizacije kao dokaz da je medalju...dobio na takmičenju, izložbi ili priredbi od međunarodnog značaja,

- dela naučnika, književnika i umetnika, - na sopstvena dela, uz pismenu izjavu da su dela njihova- status domaćih lica koji žive u pograničnom pojasu, - potvrda o posedovanju imanja u

pograničnom pojasu i usmena izjava da su proizvodi ili priplod dobijeni na tom imanju- ortopedska i druga pomagala, - potvrda medicinske ustanove da je ortopedsko pomagalo zamena

telesnog organa, rezervni deo ili potrošni materijal- putnička i druga motorna vozila, zapremine cilindra do 2500cm3 - potvrda ministarstva

nadležnog za poslove rada i socijalne politike o stepenu telesnog oštećenja, o svojstvu ratnog invalida ili civilnog invalida rata, o višestruko ometenoj osobi

- oprema za vršenje delatnosti od strane osoba sa invaliditetom, - potvrda nadležnog organa o završenom procesu rehabilitacije i osposobljenosti za određeni rad, potvrda PKS da se oprema ne proizvodi u zemlji

- specifična oprema za zdravstvo, - gluvi, nagluvi, slepi, slabovidi, distrofičari, paraplegičari, izjave organizacija da je potrebna specifična oprema, potvrda zdravstvene ustanove, potvrda PKS da se oprema ne proizvodi u zemlji

- roba za izvršavanje humanitarnih zadataka od strane Crvenog krsta, - izjava da će uvezenu robu koristiti za izvršavanje svojih humanitarnih zadataka, potvrda PKS da se roba ne proizvodi u zemlji

- roba za spasilačke i vatrogasne službe, - potvrda ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove o nameni, potvrda PKS da se roba neproizvodi u zemlji

- predmeti namenjeni muzejima ili galerijama – izjava korisnika povlastice o nameni- roba koja neposredno služi za obavljanje naučne, prosvetne, kulturne sportske, humanitarne i

verske delatnosti, kao i za zaštitu životne sredine - izvod iz registra da se korisnik povlastice bavi... tim radom, potvrda PKS da se roba ne proizvodi u zemlji, izjava korisnika da roba služi nepostedno za obavljanje delatnosti

- reklamni materijal i uzorci – dokaz stranog pošiljaoca da ih šalje besplatno i da će se besplatno podeliti

- predmeti stranih izlagača na međ.sajmovima i prodajnim izložbama – pismeni zahtev sa svim podacima o firmi i robi

- žigovi, patenti, modeli – izjava dostavljena organizaciji o zaštiti intelekt. svojineRadi korišćenja povlastica iz navedenih kategorija, lica moraju da: PISMENO PODNESU ZAHTEV ZA OSLOBAĐANJE OD PLAĆANJA CAR.DAŽ.

Bezuslovno su oslobođeni od plaćanja dažbina javne isprave, trgovačka korespodencija, privatna korespodencija, poslovne knjige, robna, pravna I trgovačka dokumentacija, čekovi, menice, obveznice, akcije, efektivni strani novac.

55.POVRAĆAJ ROBE – POJAM, ROK USLOVIUredba čl.576-588, CZ čl.221-223Domaća roba koja je bila izvezena iz RSi koja se u roku od 3 god vraća u car.pod RS I stavlja u

Slobodan promet na zahtev deklaranta, oslobađa se od plaćanja uvoznih dažbina. Rok se može produžiti ako za to postoje opravdani razlozi. Ako je vraćena roba, pre nego što je izvezena, bila puštena u slobodan promet uz smanjenu ili nultu stopu uvoznih dažbina zbog upotrebe u posebne svrhe, takva roba će biti oslobođena od plaćanja uvoznih dažbina, pod uslovom da se vraća radi upotrebe u iste svrhe. U suprotnom na vraćenu robu plaćaju se uvozne dažbine umanjene za iznos plaćen prilikom prvoga puštanja robe u slobodan promet. Ako je iznos prethodno plaćenih uvoznih dažbina veći od iznosa koji bi trebalo platiti pri ponovnom uvozu, povraćaj uvoznih dažbina neće biti odobren.

Odredbe ovih članova će se shodno primeniti i na dobijene proizvode u postupku aktivnog oplemenjivanja, koji su naknadno ponovo izvezeni.

56. OBEZBEĐENJE ZA NAPLATU CARINSKOG DUGAOdredbe članova 225.-236. CZ, te 275.-283. Uredbe, posvećene su obezbeđenje za naplatu

carinskog duga, koje obuhvata i obezbeđenje plaćanja svih dažbina, taksi i naknada koje su carinski organi posebnim propisima dužni da naplaćuju prilikom uvoza i izvoza robe, zahteva se onda kad je to izričito propisano ovim zakonom ili kad carinski organ sam oceni da naplata carinskog duga nije sigurna. I u jednom i u drugom slučaju obezbeđenje polaže dužnik ili lice koje može postati odgovorno za taj dug. Takođe je propisano da državni organi ne polažu obezbeđenje za naplatu carinskog duga.

Vlada može da propiše i druge slučajeve u kojima se neće zahtevati polaganje obezbeđenja, ili u kojima će se odobriti polaganje obezbeđenja u smanjenom iznosu. Takođe, carinski organ ne mora da zahteva polaganje obezbeđenja za plaćanje carinskog duga koji ne prelazi iznos od 500 evra u dinarskoj protivvrednosti.

Članom 229. CZ propisani su načini obezbeđenja (deponovanjem gotovine, bankarskom garancijom ili drugim oblikom obezbeđenja propisanim od strane Vlade). Lice koje ima obavezu polaganja obezbeđenja slobodno je pri izboru oblika obezbeđenja, ali carinski organ može da odbije predloženi oblik obezbeđenja ako takvo obezbeđenje ne osigurava pravilno sprovođenje carinskog postupka.

Obezbeđenje za naplatu carinskog duga ne može da se oslobodi dok carinski dug ne bude naplaćen ili dok ne nastupe okolnosti zbog kojih carinski dug više ne može nastati.

Vlada može propisati posebne uslove, oblik i način polaganja obezbeđenja za plaćanje carinskog duga, kada je to potrebno radi primene međunarodnih ugovora.

57. NASTANAK CARINSKOG DUGAU kojim slučajevima nastaje carinski dug, koje lice je carinski dužnik, momenat nastanka

carinskog duga, jer od utvrđenog momenta nastanka carinskog duga zavisi primena propisa za obračun carine, kao i mesto nastanka carinskog duga određeno je odredbama članova 237.-253. CZ.

Carinski dug pri uvozu, po pravilu nastaje puštanjem robe, koja podleže plaćanju uvoznih dažbina, u slobodan promet ili stavljanjem robe u postupak privremenog uvoza sa delimičnim oslobađanjem od plaćanja uvoznih dažbina.

Međutim, carinski dug pri uvozu nastaje i nezakonitim unošenjem robe u carinsko područje, nezakonitim unošenjem robe iz slobodne zone u drugi deo carinskog područja, nezakonitim izuzimanjem robe ispod carinskog nadzora, neispunjavanjem obaveza ili uslova iz nekog od carinskih postupak, kao i slučaju nepravilnog postupanja ili upotrebe robe u slobodnoj zoni ili slobodnom skladištu, tj. trošenjem ili upotrebom robe u slobodnoj zoni ili slobodnim skladištima na način ili pod uslovima koji nisu u skladu sa propisima, kao i nestankom robe u slobodnoj zoni ili slobodnom skladištu.

Izuzetno od odredaba čl. 238. i 240. stav 1. tačka 1) ovog Zakona, carinski dug za određenu robu neće nastati ako lice dokaže da obaveze koje proizilaze iz odgovarajućih carinskih postupaka nisu mogle biti ispunjene zbog uništenja ili gubitka robe kao posledice same prirode te robe, nepredviđenih okolnosti i više sile.

Carinski dug pri izvozu nastaje kada se roba koja podleže izvoznim dažbinama nakon podnošenja carinske deklaracije, izveze iz carinskog područja Srbije. Carinski dug pri izvozu nastaje, takođe, i iznošenjem iz carinskog područja robe koja podleže izvoznim dažbinama, iako carinska deklaracija nije podneta. Međutim, carinski dug pri izvozu nastaje i zbog neispunjenja uslova pod kojima je odobreno da roba napusti carinsko područje, uz potpuno ili delimično oslobođenje od carinskih dažbina.

58. OBRAČUN I NAPLATA CARINSKOG DUGAOdredbe članova 225.-236. CZ, te 275.-283. Uredbe, posvećene su obezbeđenje za naplatu

carinskog duga, koje obuhvata i obezbeđenje plaćanja svih dažbina, taksi i naknada koje su carinski organi posebnim propisima dužni da naplaćuju prilikom uvoza i izvoza robe, zahteva se onda kad je to izričito propisano ovim zakonom ili kad carinski organ sam oceni da naplata carinskog duga nije sigurna. I u jednom i u drugom slučaju obezbeđenje polaže dužnik ili lice koje može postati odgovorno za taj dug. Takođe je propisano da državni organi ne polažu obezbeđenje za naplatu carinskog duga.

Vlada može da propiše i druge slučajeve u kojima se neće zahtevati polaganje obezbeđenja, ili u kojima će se odobriti polaganje obezbeđenja u smanjenom iznosu. Takođe, carinski organ ne mora da zahteva polaganje obezbeđenja za plaćanje carinskog duga koji ne prelazi iznos od 500 evra u dinarskoj protivvrednosti.

Članom 229. CZ propisani su načini obezbeđenja (deponovanjem gotovine, bankarskom garancijom ili drugim oblikom obezbeđenja propisanim od strane Vlade). Lice koje ima obavezu polaganja obezbeđenja slobodno je pri izboru oblika obezbeđenja, ali carinski organ može da odbije predloženi oblik obezbeđenja ako takvo obezbeđenje ne osigurava pravilno sprovođenje carinskog postupka.

Obezbeđenje za naplatu carinskog duga ne može da se oslobodi dok carinski dug ne bude naplaćen ili dok ne nastupe okolnosti zbog kojih carinski dug više ne može nastati.

Vlada može propisati posebne uslove, oblik i način polaganja obezbeđenja za plaćanje carinskog duga, kada je to potrebno radi primene međunarodnih ugovora.

U kojim slučajevima nastaje carinski dug, koje lice je carinski dužnik, momenat nastanka carinskog duga, jer od utvrđenog momenta nastanka carinskog duga zavisi primena propisa za obračun carine, kao i mesto nastanka carinskog duga određeno je odredbama članova 237.-253. CZ.

Carinski dug pri uvozu, po pravilu nastaje puštanjem robe, koja podleže plaćanju uvoznih dažbina, u slobodan promet ili stavljanjem robe u postupak privremenog uvoza sa delimičnim oslobađanjem od plaćanja uvoznih dažbina.

Međutim, carinski dug pri uvozu nastaje i nezakonitim unošenjem robe u carinsko područje, nezakonitim unošenjem robe iz slobodne zone u drugi deo carinskog područja, nezakonitim izuzimanjem robe ispod carinskog nadzora, neispunjavanjem obaveza ili uslova iz nekog od carinskih postupak, kao i slučaju nepravilnog postupanja ili upotrebe robe u slobodnoj zoni ili slobodnom skladištu, tj. trošenjem ili upotrebom robe u slobodnoj zoni ili slobodnim skladištima na način ili pod uslovima koji nisu u skladu sa propisima, kao i nestankom robe u slobodnoj zoni ili slobodnom skladištu.

Izuzetno od odredaba čl. 238. i 240. stav 1. tačka 1) ovog Zakona, carinski dug za određenu robu neće nastati ako lice dokaže da obaveze koje proizilaze iz odgovarajućih carinskih postupaka nisu mogle biti ispunjene zbog uništenja ili gubitka robe kao posledice same prirode te robe, nepredviđenih okolnosti i više sile.

Carinski dug pri izvozu nastaje kada se roba koja podleže izvoznim dažbinama nakon podnošenja carinske deklaracije, izveze iz carinskog područja Srbije. Carinski dug pri izvozu nastaje, takođe, i iznošenjem iz carinskog područja robe koja podleže izvoznim dažbinama, iako carinska deklaracija nije podneta. Međutim, carinski dug pri izvozu nastaje i zbog neispunjenja uslova pod kojima je odobreno da roba napusti carinsko područje, uz potpuno ili delimično oslobođenje od carinskih dažbina.

59. NAČIN I ROKOVI KNJIŽENJA CAR.DUGA – NAKNADNO KNJIŽENJEOdredbama članova 254.-270. CZ propisuje se obračun, obaveza knjiženja, način plaćanja i

rokovi plaćanja carinskog duga. Takođe se propisuju uslovi za odobravanje odloženog plaćanja kao i rokovi odlaganja.

Ministar propisuje način knjiženja carinskog duga. Ako je carinski dug nastao prihvatanjem deklaracije, iznos duga će se proknjižiti čim nastane car.dug. Dug za svu robu puštenu jednom licu u roku koji odredi car.org a koji ne može biti duži od 31 dan, knjiženje će se izvršiti najkasnije 2 dana od isteka perioda jednim knjiženjem. Ako je roba puštena pre ispunjenih uslova za određenje car.duga, knjiženje će se obaviti najksnije u roku od 2 dana od momenta obračuna duga.

Ako je knjiženje izvršeno u nižem iznosu naknadno knjiženje će se izvršiti u roku od dva dana od momenta utvrđivanja manje proknjiženog duga.

Ako dug nije plaćen u roku obračunaće se zatezna kamata, a Vladi je dato ovlašćenje da propiše slučajeve u kojima se neće obračunavati zatezna kamata ako carinski dug nije plaćen u roku, kao i iznose uvoznih dažbina i kamata za koje se neće vršiti prinudna naplata. Propisano je i zastarevanje carinskog duga

60. GAŠENJE I POVRAĆAJ NAPLAĆENOG CARINSKOG DUGAOdredbama člana 271. CZ propisani su načini gašenja carinskog duga. Uobičajeni, odnosno

najčešći način gašenja carinskog duga, je plaćanje carinskog duga. Pored toga carinski dug se gasi otpustom, nastupanjem zastarelosti, u slučajevima pravno utvrđene nesposobnosti plaćanja dužnika, poništenjem deklaracije, uništenjem robe ili ustupanjem u korist države, u slučaju da je roba uništena ili izgubljena zbog njenih prirodnih svojstava, nepredviđenih okolnosti ili delovanja više sile, te zadržavanjem ili oduzimanjem robe zbog nezakonitog unošenja u carinsko područje.

Ako je carinski dug osnov za utvrđivanje prekršajne ili krivične odgovornosti, smatraće se da carinski dug nije ugašen.

Shodno odredbama članova 272.-279. CZ, carinski dužnik ima pravo na povraćaj naplaćenog carinskog duga ili može biti doneta odluka o otpuštanju odnosno o odustajanju od naplate celog duga ili

dela duga ako se utvrdi da isti nije bio utvrđen u skladu sa zakonom. Vraćanje se vrši na zahtev stranke ili po službenoj dužnosti. Iznos carinskog duga će biti vraćen i kod poništenja deklaracije, pod propisanim uslovima. Povraćaj ili otpust će se izvršiti i kad carinski dužnik dokaže da je robu vratio u inostranstvo, jer je u trenutku prihvatanja deklaracije roba imala nedostatke ili nije odgovarala uslovima iz ugovora.

Vladi je data mogućnost da može propisati i druge slučajeve povraćaja ili otpusta carinskog duga, kao i minimalan iznos duga koji se može vratiti ili otpustiti.

Ovim zakonom se za lice koje traži povraćaj naplaćenih uvoznih dažbina, propisuje i pravo na kamatu na vraćeni iznos, pod određenim uslovima

61 NAČINI PLAĆANJA CARINSKOG DUGACarinski dug se gasi:- plaćanjem iznosa duga- otpustom iznosa duga- nastupanjem zastarelosti potraživanja (gašenje)- u slučaju pravno utvrđene nesposobnosti plaćanja dužnika (gašenje)- poništenje deklaracije (gašenje)- zadržana i oduzeta, uništena ili ustupljena (plaćanjem prekršajne ili krivične kazne)62. MERE ZA ZAŠTITU PRAVA INTELEKTUALNE SVOJINEZaštita prava intelektualne svojine, kojim se odredbama člana 280. do 287. CZ propisuju se

konkretne mere, koje će carinarnica preduzimati na granici, radi zaštite prava intelektualne svojine, po službenoj dužnosti ili na zahtev nosioca prava intelektualne svojine, što je takođe u skladu sa pravilima iz Opšteg Sporazuma o carinama i trgovini (TRIPS), gde je bliže definisano šta se sve smatra intelektualnom svojinom, te kako i na koji način se zaštita takve svojine neposredno i sprovodi. Uredbom o uslovima i načinu primene mera za zaštitu prava intelektualne svojine na granici ( Sl.glasnik RS br.86/2010 ), koja se primenjuje od 01.01.2011. godine detaljno su regulisana pitanja u vezi sa pojmom intelektualne svojine i načina njene zaštite.

Ukoliko su povređena prava IS, car.org će prekinuti car.postupak I zadržati robu.nosilac prava IS dostavlja detaljne podatke o originalnoj robi, proizvođačima I distributerima kao I ostale podatke po kojima se može identifikovati pošiljka, ukoliko postoji sumnja das u prava povređena. Carinski organ može I po službenoj dužnosti prekinuti postupak I zadržati robu.

Mere zaštite se ne odnose na manje količine nekomercijalne robe koja se nalazi u ličnom prtljagu putnika ili koja se šalje u manjim količinama.

63. POJAM I NOSIOCI PRAVA INTELEKTUALNE SVOJINEIz prakse... lice koje ima pravo na patent, žig, robnu marku, neko pravo; njegov ovlašćeni

zastupnik; lice na koga su preneta prava imaoca patenta, žiga... Mora biti registrovano u Zavodu za zaštitu IS, ili Zavodu za patente... Najčešće nosioci prava ovlašćuju posebna lica za proizvođače i distributere i u ugovornim odnosima se detaljno reguliše način poslovanja.

Kod nas, nosioca prava IS imaju ovlašćene zastupnike, tj. Advokatske kancelarije u slučaju povrede prava i nastanka spora.

64. POSTUPAK ZAŠTITE IS PO ZAHTEVU NOSIOCA PRAVA ISPrethodna dva pitanja...65. POSTUPAK ZAŠTITE IS PO SLUŽBENOJ DUŽNOSTIIz prakse... Интелектуалном својином се сматра:ауторска и сродна права, жиг, дизајн, патент, типографија интегрисаних кола.Мере за заштиту права интелектуалне својине обухватају сву робу која се увози, извози

или провози кроз царинско подручје.Мере за заштиту права интелектуалне својине обухватају нарочито, а не и искључиво:

- пиратизована ауторска дела- робу са кривотвореним жигом- робу којом се повређују права на дизајн- робу којом се повређују права на патент

- робу направљену, или преправљену са циљем да омогући заобилажење технолошке мере

Пиратизована роба је она роба која је израђена без сагласности власника са туђим жигом.Пиратизована ауторска дела су: примерци заштићених ауторских дела, или робе која садржи ауторско дело, која је израђена без сагласности носиоца ауторског дела, или његовог наследника.

Роба са кривотвореним жигом: свака роба која носи кривотворени жиг који је истоветан, или се суштински не разликује од регистрованог жига. Симболи жига су: логотип, етикета, налепница, упутство за употребу, гарантни лист. Калупи и матрице посебно израђене и преправљене за производњу кривотвореног жига су пиратизовани производи.

У случају сумње да увозом, извозом или транзитом одређене робе повређују права интелектулане својине носилац права може да УЦ поднесе писани захтев да се за ту робу прекине царински поступак. Захтев садржи опис робе, са подацима на основу којих царински орган може да препозна ту робу и доказ да је подносилац захтева носилац прева интелектуалне својине на тој роби. УЦ у року који не може бити дужи од 30 дана од дана подношења захтева подносиоцу захтева доставља одлуку у писаном облику.

Када је очигледна – недвосмислено утврђена повреда Управа царина доноси решење, одлуку у року од 3 дана. Том одлуком се прекида статус одобреног поступка који је овој одлуци предходио.

Ако се провером потврди чињеница повреде роба се одузима.Уколико се провером чињеница не потврди да је са том робом повређено право интел.

својине, декларант или власник те робе има право на накнаду штете али не од цар. органа већ од подносиоца захтева о повреди.

Царинарница (гранична и унутрашња) која је добила од Управе допис о повреди мора поступати по упутствима Управе и обавестити декларанта о разлозима задржавања робе како би он обавестио клијента да се припреми за одбрану.

66. NAKNADE ZA USLUGE CARINSKOG ORGANAИзноси накнада које наплаћује царински орган осим увозних дажбина не могу бити виши

од стварних трошкова царинских органа за услуге пружене у царинском поступку и не могу представљати посредну заштиту домаћих производа или посредно опорезивање извоза или увоза и приход су буџета републике. УЦ припадају накнаде наплаћене на име: 1) за обраду ЈЦИ-а, 2) вршење услуга лицима у вези са царинским поступком, 3) обрачуна и наплате накнаде за коришћење путева у међународном друмском саобраћају у висини од 1% од износа наплаћеног по том основу.

67. PRODAJA CARINSKE ROBE I RASPORED PRIHODAOdredbama članova 288. do 290. CZ, te odredbama članova 648. do 658. Uredbe, a pod

pretpostavkom ispunjenosti zakonskih uslova, propisuje se prodaja carinske robe izlaganjem javnoj prodaji, te organizacija i način sprovođenja takve prodaje, kao i njeno ustupanje državnim organima, ustanovama kulture i humanitarnim organizacijama.

Posebno se predlaže da će se robom, koja se ne može prodati, ili upotrebiti zbog zdravstvenih, veterinarskih, fitopatoloških, sigurnosnih i drugih razloga propisanih ovim zakonom, smatrati i duvanske prerađevine koje nisu obeležene na propisan način, i da će se ista uništavati pod carinskim nadzorom, o trošku vlasnika ili uvoznika.

Prihodi ostvareni po osnovu naplaćenih kazni i prodaje carinske robe predstavljaju prihod budžeta Republike, a 10% od iznosa naplaćenih kazni i 10% od iznosa naplaćene vrednosti prodate carinske robe, uz prethodni odbitak i namirenje svih troškova vezanih za prodaju te robe, pripadaju Upravi carina.

68. CARINSKI PREKRŠAJI I ZNAČAJ PODNOŠENJA ZAHTEVA ZA P.P.P.Odredbama članova 291. do 306. CZ , izuzimajući čl. 291. i 296. koji sadrže opšte odredbe o

prekršajima i njihovim učiniocima, utvrđene su novčane kazne za učinjene prekršaje u carinskom

postupku, za lica, odnosno odgovorna lica u pravnom licu, kao i zaštitne mere, a predviđena je i mogućnost plaćanja novčane kazne u ratama, ali i obaveza plaćanja zatezne kamate, u slučaju da kazna nije plaćena u roku. Isto tako, određuje se sastav, nadležnost i postupak utvrđivanja odgovornosti pred prvostepenim prekršajnim organom - Komisijom za prekršaje, pravo na žalbu, kao i zastarelost vođenja prekršajnog postupka.

Radnje ili propusti koji su u suprotnosti sa odredbama ovog zakona i podzakonskih akata donetih na osnovu njega, smatraju se carinskim prekršajima kada je to određeno ovim zakonom i kao takvi podležu kažnjavanju.

Prekršajni postupak sprovodiće nadležni Prekršajni sudovi u skladu sa svojom nadležnošću shodno odredbama Zakona o prekršajima Republike Srbije (Sl. Glasnik RS br.101/05,116/08,111/09) i to za carinske prekršaje iz člana 292.CZ, gde novčanom kaznom od jednostrukog do četvorostrukog iznosa vrednosti robe koja je predmet prekršaja, kazniće se lice, odnosno i u iznosu od 5.000 dinara do 25.000 dinara, kazniće se odgovorno lice u okviru pravnog lica ako:

unosi ili iznosi robu van graničnog prelaza ili u vreme kada granični prelaz nije otvoren za promet; unosi ili iznosi sakrivenu robu preko graničnog prelaza (član 58.);

izuzme robu ispod carinskog nadzora, čime se izbegava carinska kontrola (čl. 62, 72, 108, 123, 131.);

ne prijavi robu koju unosi preko graničnog prelaza u carinsko područje Republike Srbije ili ne dopremi robu carinskom organu (čl. 63. i 65.);

u deklaraciji, ne prikaže svu robu koja podleže carinskom postupku (član 84.); ne prijavi robu koju iz slobodne zone ili slobodnog skladišta unosi u ostali deo

carinskog područja Republike Srbije (član 203.).Isto tako nadležni prekršajni sudovi će postupati i u slučajevima učinjenih prekršaja iz

člana 293. CZ, gde novčanom kaznom od jednostrukog do četvorostrukog iznosa carinskih dažbina za robu koja je predmet prekršaja kazniće se lice, odnosno novčanom kaznom u iznosu od 5.000 dinara do 25.000 dinara, kazniće se odgovorno lice u okviru pravnog lica, ako:

iznošenjem netačnih ili neistinitih podataka ili na bilo koji drugi način navođenjem carinskog organa na pogrešan zaključak, stekne ili pokuša da stekne plaćanje dažbina u manjem iznosu, preferencijalni tarifni tretman, oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina, olakšicu u plaćanju uvoznih i drugih naknada, plaćanje smanjenog iznosa, povraćaj ili otpust od plaćanja uvoznih dažbina ili bilo koju drugu olakšicu (čl. 23, 30, 31, 84, 87, 104, 112, 113, 150, 152, 169, 172, 177. do 180, 249. do 252.);

suprotno zakonskim odredbama, izvrši prenos robe trećem licu, robu preda trećem licu na korišćenje, iznajmi je ili je na neki drugi način koristi za druge svrhe osim onih za koje je ta roba dobila olakšicu za plaćanje uvoznih i drugih dažbina, tj. robu za koju je odobrena olakšica dâ kao zalog, u najam ili kao obezbeđenje od plaćanja dažbina pre izmirenja uvoznih dažbina u punom iznosu (član 220)

Komisija je ovlašćena da sprovodi postupak za carinske prekršaje gde nije predviđeno obavezno izricanje zaštitne mere, opisane u članu 294. i 295, CZ, gde će se za prekršaj iz člana 294. CZ novčanom kaznom u iznosu od 10.000 dinara do 1.500.000 dinara kazniti lice, odnosno i novčanom kaznom u iznosu od 5.000 dinara do 25.000 dinara kazniće se odgovorno lice u okviru pravnog lica ako:

prilikom podnošenja zahteva za odobrenje carinskog postupka, bilo direktno ili indirektno, podnese carinskom organu dokumentaciju koja sadrži netačne podatke i pod uslovom da takvo činjenje podrazumeva ili može podrazumevati oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina, plaćanje smanjenog iznosa ili odobrenje neke carinske povlastice, ili prava koja mu po zakonu ne pripadaju (čl. 11, 111, 112. i 113 .);

ne dostavi dokumentaciju, ili ne prenese informaciju koja je neophodna carinskom organu, tj. ne pruži drugu neophodnu pomoć u sprovođenju carinskog postupka (član 23, član 53. stav 1, čl. 94. i 201.);

pripremi ili naloži pripremu lažne evidencije o poreklu robe; pripremi ili naloži pripremu dokumenta koji sadrži netačne podatke kako bi dovelo do nepropisnog odobrenja za

postupak sa ekonomskim dejstvom i utvrđivanja preferencijalnog porekla robe koja je obuhvaćena tim dokumentom (čl. 32. i 37.);

istovari ili pretovari bez odobrenja carinskog organa, ili sprovede odobreni istovar ili pretovar robe na mestima koja nisu namenjena niti odobrena za tu svrhu, ili propusti da na vreme obavesti cariski organ u slučaju neposredne opasnosti koja iziskuje hitno istovarivanje ili pretovar robe, ili bez ovlašćanja carinskog organa iznese robu iz prostora gde je roba prvobitno bila smeštena (čl. 71. i 72.);

ne unese u deklaraciju sve podatke o robi, koji su odlučujući za utvrđivanje tarifnog svrstavanja prema nomenklaturi ili u deklaraciju unese tarifnu oznaku koja je drugačija u odnosu na podatke o prirodi te robe , a pri čemu takvo činjenje prouzrokuje, ili može da prouzrokuje plaćanje uvoznih dažbina ili drugih naknada u umanjenom iznosu ili podnese carinskom organu, u okviru izvoznog postupka, izvoznu deklaraciju u koju su uneti podaci o većoj količini, većoj vrednosti, ili drugačijem poreklu robe od onoga što je utvrdio carinski organ (član 87. stav 1.);

podnese carinskom organu, bilo direktno ili indirektno, u okviru izvoznog postupka, dokumenta koja sadrže netačne podatke, pri čemu takvim činjenjem dobije, ili može dobiti odobrenje povlašćenog postupka ili prava koja mu po zakonu ne pripadaju (član 87. stav 2.);

propusti da propisno zaštiti carinsko obeležje robe od uništenja ili oštećenja ili ga ukloni sa prevoznog sredstva bez ovlašćenja carinskog organa, osim ako je usled nepredviđenih okolnosti ili uslova više sile takvo uklanjanje ili uništenje obeležja neophodno da bi se zaštitila roba ili prevozno sredstvo (član 97. stav 2.);

deluje u suprotnosti sa članom 89. ili ne poštuje obaveze koje mora ispuniti u slučaju primene odobrenja za pojednostavljeni postupak (član 101.);

postupa kao da je roba stavljena u slobodan promet pre obavljanja formalnosti za stavljanje u slobodan promet i za plaćanje svih dažbina propisanih ovim zakonom, ili ne poštuje druge zakone ili mere trgovinske politike ili druge propise koji se odnose na uvoz robe (član 104.);

ne poštuje obaveze koje proističu iz odobrenja carinskog postupka sa ekonomskim dejstvom (član 113. stav 1, član 144. stav 1. i član 159.);

ne obavesti carinski organ o postupcima preduzetim nakon odobrenja carinskog postupka sa ekonomskim dejstvom i koji su od značaja za sadržaj i validnost takvog odobrenja (član 113. stav 2.);

ne završi tranzitni postupak i ne preda robu carinskom organu odredišta u neizmenjenom obliku ili ne preda robu u za to propisanom roku, ili ne poštuje ostale mere koje preduzme carinski organ da bi obezbedio identitet robe (čl. 119. i 121.);

u postupku pasivnog oplemenjivanja postupa sa robom u suprotnosti sa ovim zakonom (član 172. stav 1.);

unese ili iznese robu iz slobodne zone ili slobodnog skladišta van mesta ulaska i izlaska, ne dopremi carinskom organu robu po ulasku u slobodnu zonu ili slobodno skladište, ne preda kopiju transportnog dokumenta koji prati robu, ili ne preda robu na zahtev carinskog organa (član 192. stav 1, član 193. stav 4, član 195. stav 2.);

ne obavesti carinski organ o izgradnji objekta u slobodnoj zoni i slobodnom skladištu, o sprovođenju industrijske, komercijalne ili uslužne delatnosti u slobodnoj zoni ili slobodnom skladištu ili sprovodi takvu delatnost bez obzira na zabranu ili ograničenje koje je odredio carinski organ (član 197. stav 1.);

ne vodi propisanu evidenciju o robi koja uđe u slobodnu zonu ili slobodno skladište, kao i evidenciju o kretanju i pretovaru robe (član 201.);

postupa sa robom iz slobodne carinske prodavnice u suprotnosti sa ovim zakonom (član 208.);

ne obavesti carinski organ o ponovnom izvozu ili uništenju robe (član 209. stav 4.) i

obavesti carinski organ da određena roba napušta carinsko područje Republike Srbije, a da pritom nema takvu robu, ili takve robe nema u prevoznom sredstvu (član 210.)

Komisija je nadležna i za sprovođenje postupka za carinske prekršaje iz člana 295. CZ, kada će se novčanom kaznom u iznosu od 5.000 dinara do 500.000 dinara kazniti lice, odnosno i novčanom kaznom u iznosu od 5.000 dinara do 25.000 dinara kazniće se odgovorno lice u okviru pravnog lica, ako:

ne čuva dokumentaciju u propisanom periodu (član 26.); propusti da u roku preveze robu putem i na način kako je to odredio carinski

organ (član 63.); ne podnese sažetu deklaraciju u skladu sa članom 68. ovog zakona, ili podnese

sažetu deklaraciju nakon propisanog perioda (član 68.); za potrebe obavljanja pregleda robe i prevoznih sredstava kojima se ona prenosi,

ne istovari ili ne raspakuje robu nakon što je to od njega zatražio carinski organ (član 71. stav 3..); ne podnese zahtev za dodelu nekog od carinski dozvoljenih postupanja ili

korišćenja robe ili propusti da obavi takve formalnosti u propisanom roku (čl. 73. i 74.); čuva robu u privremenom smeštaju na mestima i pod uslovima koji su u

suprotnosti sa onima koje je odrobrio carinski organ, ili sprovodi postupke nad robom kojima se menja njen izgled ili tehničke karakteristike (čl. 76. i 77.);

ne dostavi dopunsku deklaraciju ili je ne dostavi u propisno vreme (član 101.); nastavi sa radom u carinskom skladištu iz člana 128. stav 1. i člana 138. ovog

zakona, u suprotnosti sa odobrenjem carinskog organa ili bez odobrenja carinskog organa (član 128. stav 1. i član 138.);

ne poštuje obaveze i uslove koje je preuzeo kao držalac carinskog skladišta (čl. 131, 139. i 140.);

ne poštuje obaveze i uslove koje je preuzeo kao korisnik carinskog skladišta (član 132.);

propusti da vodi propisanu evidenciju za robu koja je stavljena u carinski postupak na način koji je odredio carinski organ ili je vodi neredovno (član 135.);

ne izveze, tj. propusti da ponovo izveze robu, u utvrđenom roku, u okviru postupka aktivnog oplemenjivanja, ili propusti da u datom periodu zahteva drugačije carinski odobreno postupanje ili korišćenje robe (član 146. stav 1.);

ne izveze privremeno uvezenu ili unetu robu u za to propisanom roku ili propusti da u propisanom roku podnese zahtev za dobijanje odobrenja za sprovođenje drugog carinski odoborenog postupanja ili korišćenja robe (čl. 167. i 181.).

Novčanom kaznom u iznosu od 5.000 dinara do 25.000 dinara kazniće se odgovorno lice u okviru pravnog lica, za prekršaj iz stava 1. ovog člana.

Za carinski prekršaj može odgovarati i lice koje kupuje, prodaje, rasprodaje, prima kao poklon, sakriva, preuzima radi smeštaja u odgovarajući smeštajni prostor ili prevozi, čuva, koristi ili po bilo kom osnovu stiče, robu za koju zna ili za koju je imajući u vidu date okolnosti morao znati da su predmet prekršaja prema čl. 292. do 295. ovog zakona, te će se kazniti istom kaznom koja je predviđena za počinioca prekršaja.

Zakonom je propisana i mogućnost izricanja mandatne kazne, odredbom člana 297, CZ, gde će se novčanom kaznom u iznosu do 20.000 dinara kazniće se na licu mesta, pravno lice, koje izvrši prekršaj iz čl. 294. i 295. ovog zakona, pod uslovom da carinska vrednost te robe ne prelazi iznos od 1.000 € preračunata u dinare u skladu sa članom 54. ovog zakona.

Novčanom kaznom do 5.000 dinara, kazniće, na licu mesta odgovorno lice u okviru pravnog lica iz stava 1. ovog člana.

Novčanom kaznom do 5.000 dinara kazniće se na licu mesta, fizičko lice za prekršaj iz stava 1. ovog člana.

Roba koja je predmet prekršaja iz čl. 292. i 293. ovog zakona, oduzeće se. Pored robe koja je predmet prekršaja oduzeće se prenosno sredstvo upotebljeno za smeštaj robe koja je predmet prekršaja (kontejner, pakovanje ili drugi predmeti).čak i ako nije svojina učinioca prekršaja.

Ako roba koja je predmet carinskog prekršaja ne bude pronađena ili se ne može oduzeti iz bilo kog razloga, počinilac prekršaja je dužan da plati vrednost robe utvrđenu u skladu sa odredbama ovog zakona uz pokretanje posebnog postupaka naplate uvoznih dažbina i naknada koje se plaćaju prilikom uvoza.

69. ČINJENIČNO STANJE I ZAHTEV ZA P.P.P.Iz prakse… potpuno, jasno, verodostojno, opisati činjenično stanje u zahtevu…70. POSTUPAK ZA UTVRĐIVANJE POSTOJANJA CAR. PREKRŠAJA

U prvom stepenu, gde za vođenje postupka nije nadležan Prekršajni sud, shodno odluci Ustavnog suda Srbije sa 32. sednice dana 26.07.2010. godine ( Sl. Glasnik RS br. 56/2010) prekršajni postupak vodi i odluku o prekršaju donosi Komisija za prekršaje Carinarnice (u daljem tekstu: Komisija). Komisije se obrazuju u svakoj carinarnici i čine je predsednik i dva člana. Predsednik i članovi Komisije mogu imati zamenike.Komisija može ovlastiti pojedinog svog člana da preduzima pojedine radnje u prekršajnom postupku.

Komisija je ovlašćena da sprovodi postupak za carinske prekršaje gde nije predviđeno obavezno izricanje zaštitne mere, opisane u članu 294. i 295, CZ, gde će se za prekršaj iz člana 294. CZ novčanom kaznom u iznosu od 10.000 dinara do 1.500.000 dinara kazniti lice, odnosno i novčanom kaznom u iznosu od 5.000 dinara do 25.000 dinara kazniće se odgovorno lice u okviru pravnog lica

71. POJAM I ZNAČAJ ZAŠTITNIH MERA U PREKRŠAJNOM POSTUPKURadnje ili propusti koji su u suprotnosti sa CZ I podzakonskim aktima donetim na osnovu njega,

smatraju se carinskim prekršajima kada je to zakonom određeno I kada kao takvi podležu kažnjavanju:Roba koja je predmet carinskog prekršaja, za koju je propisana zaštitna mera iz stava 1. ovog

člana, oduzeće se i u slučaju ako je prekršajni postupak obustavljen zato što je učinilac u vreme izvršenja prekršaja bio maloletan ili se protiv učinioca nije mogao voditi postupak zato što je učinilac bio nedostupan ili nepoznat carinskom organu ili zbog postojanja drugih zakonskih smetnji, osim u slučaju nastupanja apsolutne zastarelosti.

Ako postoji više od jednog učinioca prekršaja, isti će biti solidarno odgovorni za plaćanje vrednosti robe i dažbina.

Roba koja je predmet carinskog prekršaja za koju je propisana zaštitna mera oduzimanja robe, privremeno se zadržava i ostaje pod carinskim nadzorom do okončanja prekršajnog postupka.

Prevozno sredstvo koje se koristi za prevoz robe koja je predmet prekršaja iz člana 292. ovog zakona, oduzeće se, ako vrednost pomenute robe prelazi 1/3 vrednosti prevoznog sredstva, kada je vlasnik tog prevoznog sredstva znao ili mogao znati da će se ono koristiti za prevoz robe koja je predmet izvršenja prekršaja.

Prevozno sredstvo iz stava 1. ovog člana će se oduzeti bez obzira na vrednost robe i prevoznog sredstva, ako je posebno konstruisano, adaptirano, izmenjeno ili na bilo koji drugi način prilagođeno svrsi sakrivanja robe.

Oduzimanje prevoznog sredstva po osnovu st. 1. i 2. ovog člana ne utiče na prava trećih lica da od počinioca prekršaja zahtevaju nadoknadu štete.

Shodno odredbi člana 300.CZ Carinarnica koja je vodila prekršajni postupak u prvom stepenu može odobriti da se novčana kazna plati u ratama sa rokom otplate koji ne može biti duži od 12 meseci.

Na kaznu koja nije plaćena u roku naplaćivaće se i zatezna kamata. Carinski organ obračunava kamatu na iznos kazne, počev od dana dospelosti za plaćanje te kazne, po stopi jednakoj godišnjoj eskontnoj stopi centralne emisione banke uvećanoj za 15 procentnih poena, primenom konformne metode obračuna.

Ako je prekršajni postupak pokrenut protiv lica čije je boravište van carinskog podučja, a ispunjeni su svi uslovi za vođenje postupka i donošenje odluke prekršajni postupak se smatra hitnim i odluka se mora doneti u roku od 48 sati od trenutka pokretanja prekršajnog postupka.

Protiv prvostepenog rešenja o prekršaju može se izjaviti žalba drugostepenom prekršajnom organu odnosno Višem prekršajnom sudu. Žalba se podnosi u roku od osam dana od dana saopštenja odluke odnosno dana prijema pismenog otpravka rešenja.

Prekršajni postupak ne može se pokrenuti ako protekne tri godine od dana kada je prekršaj učinjen.

Zastarevanje se prekida svakom radnjom nadležnog organa koja se preduzima radi gonjenja učinioca prekršaja. Zastarevanje počinje ponovo da teče svakim prekidom, ali zastarelost gonjenja nastaje u svakom slučaju po isteku roka od šest godina od dana kada je prekršaj učinjen.

Na sam postupak u carinskim prekrašjima primenjuju se i isti se vodi na osnovu odredbi Zakona o prekršajima.