CASE Metalac

8/7/2019 CASE Metalac

1/23

Upravljanje razvojem

Upravljanje razvojem proizvoda

Vladimir Lazarevi 21/99

Kragujevac 2006.

Lazarevi Vladimir 1


2/23


Domen i znaaj razvoja proizvoda

Razvoj proizvoda podrazumeva skup aktivnosti u oblasti projektovanjaproizvoda i odgovarajuih izmena na njima u cilju uspenog prodavanja proizvoda na

tritu.On obuhvata:

1. Odreuvanje tehnikih i funkcionalnih karakteristika proizvoda2. Izradu idejnog (koncepcijskog) reenja

3. Stilsko oblikovanje proizvoda4. Proraun vitalnih elemenata proizvoda5. Izradu konstruktivne dokumentacije za prototip proizvoda6. Izradu prototipa proizvoda7. Ispitivanje prototipa proizvoda8. Izradu proizvodne i konstrukcione dokumentacije o proizvodu

9. Izrada preostale tehnike dokumentacije o proizvodu ( uputskvo za

upotrrebu , uputstvo za odravanje , katalozi ... )10. Praenje proizvoda u eksploataciji i sprovoenje konstruktivnih

unapreenja

Osnovni razlog za razvoj novog proizvoda ili poboljsavanje starog jestepotreba preduzea da povea prodaju i svoj udeo na sadanjim tritima kao i osvajanjenovih.U sutini to se moe ostvariti na tri naina:

1. Preduzee moe da razvije nove karakteristike ili sadraj proizvoda putem

nastojanja da adaptira,modifikuje,povea,umanji,zameni,rearanira...2. Preduzee moe da kreira verzije proizvoda razliitog kvaliteta

3. Preduzee moe da razvije dodatne modele i veliine

Drugim reima,odnosno neto slikovitije,to bi izgledalo ovako:

1. Razvoj novih osobina proizvoda

Adaptirati ( za druge ideje,razvoje) Modifikovati (promeniti boju,pogon,zvuk,miris,oblik) Uveati(snaniji,dui,deblji,ekstra vrednost) Umanjiti(manji,krai,laki) Zameniti(drugi sastojci,proces,snaga) Rearanirati(drugaija struktura,raspored,redosled,komponente) Kombinovati(meati,smea,asortiman,ansambl,kombinovati

jedinice,svrhe,apele,ideje)2. Razvoj varijacija kvaliteta3. Razvoj dodajnih modela i veliina(razmnozavanje proizvoda)

Lazarevi Vladimir 2


3/23


Po pravilu,odluke o oblikovanju proizvoda podrazumevaju izbore izmeubrojnih funkcionalnih,strukturnih i estetskih karakteristika.Funkcionalnekarakteristike su vezane za koristi koje se oekuju od proizvoda.Strukturnekarakteristike obuhvataju faktore kao to su veliina,oblik,forma,boja,ukus,materijal,miris i opipljivi kvalitet.Estetske karakteristike obuhvataju i sadanji

dizajn,oblik i boje i druga ,manje jasno odreena ornamentalna svojstva kojazajedno doprinose stvaranju privlanog,vizuelno atraktivnog i distinktivnogproizvoda.Funkcionalne,strukturne i estetske karakteristike su meusobnotesno povezane.

Strategija razvoja proizvoda moe se shvatiti kao i strategija inovacije.Kod ove strategijedominira tehnoloki potencijal preduzea.Preduzee mora stalno voditi rauna o potrebama i mogunostima za promenu svojihlinija proizvoda tokom vremena.Najlaki nain da se to uini je putem modifikacijasadanjih proizvoda na neki nain,pre nego da se uvodi potpuno nov proizvod.Veinauspenih preduzea modifikuje svoje proizvode da bi odgovorila na promene u ukusimana tritu,konkurenciji,novim tehnologijama itd.Poznato je da ak i neznatne promene u

sastavu ili pakovanju mogu odravati proizvod savremenim i parirati ili ak i nadmaiti usvojstvima proizvoda konkurencije.Najbolji tajming za modifikaciju je kada se pojavineka nova tehnologija koja ga na neki nain moe poboljati bez iziskivanja znaajnihpromena u procesu proizvodnje.Ukoliko se ovakva prilika propusti,to onda moe dovestido ozbiljnih problema u preduzeu.

Strategija razvoja proizvoda obuhvata razvoj novih proizvoda za postojea trita da bise:

1. Oiveo rast prodaje sporih proizvoda

2. Zadovoljile promenljive potrebe i elje kupaca3. Prilagodile novim konkurentskim ponudama

4. Iskoristila nova tehnologija5. Zadovoljile potrebe specifinih trinih segmenata

Sutinska modifikacija (poboljanje) postojeih proizvoda je posebno dobra strategijakada postoje sledei uslovi:

1. Kada preduzee ima uspene proizvode koji se nalaze u fazi zrelosti svog ivotnogciklusa

2. Kada preduzee konkurie u grani koja je posebno tehnoloki orijentisana

3. Kada glavnio konkurenti nude proizvod boljeg kvaliteta po uporedivim cenama4. Kada preduzee konkurie u grani koja je strategijski privlana5. Kada preduzee ima posebno snano istrazivanje i razvoj.

Vrlo bitan termin je difererencijacija proizvoda.Ona znai poveanje broja proizvoda uokviru postojeih linija.Tokom ovog procesa trokovi rastu dok veliina serije opada imasovna proizvodnja se vraa na serijsku proizvodnju.Ako preduzee eli da izbegnenegativne efekte na podruju proizvodnje ,moe iskoristiti mogunost da ima eljenedodajne proizvode koje proizvodi neko drugo preduzee,ali pod svojom markom i da se

Lazarevi Vladimir 3


4/23


pojavi samo kao prodavac.Odluka proizvoditi ili kupovati ima mnogo aspekata,poveravanje posla nekome moe znaiti dodajnu dobit,ali i zavisnost od konkurenata.Strategija razvoja proizvoda odnosi se na sve nivoe politike proizvoda.Preduzee nastojida popuni brojne gepove u linijama proizvoda ,bilo njihovim direktnim zatvaranjem ilikreiranjem novih elemenata linije proizvoda putem inovacije ili znaajne diferencijacije.

Da bi uspeno realizovao strategiju razvoja proizvoda,preduzee najpre treba da popunibrojne gepove (praznine) u toj liniji.Gepovi linija proizvoda prema Veberu vezani su za:

1. Veliinu2. Opcije3. Stil,boju,ukus i miris

4. Oblik5. Kvalitet ( i cenu )6. Marku distributora7. Trini segment

Zbog prisutnosti rizika prilikom donoenja odluke i samog sprovoenjamodifikacije na konkretnom proizvodu,preduzea esto izbegavaju da donesu odluku omodifikaciji.Te odluke ne treba olako shvatati.Meutim,postoji vie razloga zbog kojih je ona neophodna.Pre svega ona se vri zbogpotrebe preduzea da pobolja svoje proizvode ukljuujui u njh dostignua nauke itehnike,ili ispitivanje potroaa ukazuje na postojanje odreenih slabosti kod proizvodakoje moraju biti uklonjene,ili konkurencija forsira modifikacije na proizvodutj.konkurentska nunost.

Poznato je da najuspenije modifikacije potiu iz samog preduzea,zatim supoefektivnosti one modifikacije na koje su preduzee prisilili potroai,a najmanjeuspene su one koje su plod pritiska konkurencije.

Iz svega se zakljuuje da odluka o modifikaciji treba da se planira na kontinualnojosnovi.To zahteva stalno praenje funkcionalnosti proizvoda ,zajedno sa istraivanjem zapotvrdu razloga za funkcionisanje.

Pre prihvatanja poboljanja,ista treba detaljno ispotati.Kljuna pitanja na kojatreba dobiti odgovore su:

1. Koja je osnovna svrha poboljanja?2. Koje e ostale efekte ono da ima?3. Da li je adekvatno testiran sa trine strane?4. Kakav e biti efekat poboljanja proizvoda na prodaju?5. Da li poboljanje ima snaan uticaj na prodaju?6. Kakav e biti efekat poboljanja na trokove proizvodnje i prodaje?7. Kakav e biti efekat na cenu kojom e se proizvod prodavati?8. Da li su sadanji kadrovi i oprema sposobni da inkorporiraju poboljanje

u proizvod?9. Kakva e biti verovatno reakcija konkurencije?10. Da li je mogue da poboljanje bude zatieno patentom i da li je sigurno

da poboljanje ne kri patent?11. Kakvav e efekat poboljanje imati na prodaju ostalih proizvoda u liniji?

Lazarevi Vladimir 4


5/23


12. Koja ulaganja e poboljanje zahtevati i kakav e biti period otplate zapokrivanje ovih dodajnih trokova?

Preduzee dakle treba da sprovede manevre iji e cilj biti smanjivanje rizika prilikommodifikacije proizvoda.Jedna od mogunosti je da se proizvod modifkuje postepeno,a ne

naglo.Druga mogunost je da se nastavi sa stzarim proizvodom uporedo sa novim.Treamogunost je investiranje u istraivanje i marketing.

Produavanje linije proizvoda je termin koji je razliit od modifikacije proizvoda.Trebaistai da neka preduea imaju politoku kontinualnog dodavanja proizvoda njihovimlinijama.Druga se zadovaljavaju nastavljanjem proizvodnje istih proizvoda,dok treakoriste oportunistiku osnovu,dodajui proizvode s vremena na vreme.Produavanje linije proizvoda u stvari predstavlja kreiranje potpuno novog proizvoda,kojise samo neznatno razlikuje od drugog proizvoda ili proizvoda koji su sada u liniji.Ovopreduzeima rezultira manjim rizikom od razvoja potpuno novog proizvoda.Ponekad se produavanje linije proizvoda sastoji samo u razliitom pakovanju u odnosu

na stari proizvod.Optimalna duina linije proizvoda (broj artikala) je jedan od osnovnih problema sa kojimse susree preduzee.Linija je prekratka ako se dodavanjem artikla moe poveati dobit,apredugaka ako se dobit moe poveati naputanjemodreenih artikala.Linije proizvoda pokazuju snanu tendenciju ka produavanju tokom vremena ,skoro naneplaniran nain,iz sledeih razloga:

1. Viak proizvodnih kapaciteta vrie pritisak na uvoenje novih artikala2. Novi artikli su laki za dizajniranje poto su varijacije postojeih artikala3. operativa prodaje i distributeri vrie pritisak za kompletniju liniju proizvoda da

bi zadovoljili svoje kupce4. Odgovorni rukovodilac linije proizvoda nastojae da dodaje artikle liniji

proizvoda videvi u tome mogunost za poveanje prodaje i dobiti

Postepenim dodavanjem proizvoda poinju da rastu trokovi dizajniranja iinenjeringa,trokovi dranja zaliha,trokovi preorijentacije proizvodnje,trokovi obradeporudbina,trokovi transporta i promocioni trokovi.Preduzee moe sistematski poveati duinu linije proizvoda na dva naina:

1. Protezanjem ( produavanjem ) linije i2. Popunjavanjem linije

Protezanje linije se javlja kada preduzee prostire svoju liniju proizvoda van postojeegokvira.Popunjavanje se razlikuje od protezanja po tome to je vezano za dodavanjespecifinih verzija proizvoda u okviru istog domena linije proizvoda.Postoje tri tipa odluke o protezanju linije proizvoda: nadole,nagore i u oba smera.Preduzee moe odluiti da se protee ka donjem delu trita iz sledeih razloga:

1. Preduzee zapaa usporeni rast na gornjem delu trita i prisiljena je daprotegne svoju liniju proizvoda na dole

Lazarevi Vladimir 5


6/23


2. Preduzee je napadnuto na gornjem kraju trita i ono se odluuje naprotivnapad uglavnom na donji deo trita

3. Preduzee je najpre ulo u gornji deo trita da bi stvorilo imid o kvalitetu i svevreme namerava da se vrati na dole

4. Preduzee dodaje jedinicu proizvoda na donjem delu trita da bi popunilo

prazninu na tritu koja bi inae privukla novog konkurenta

Naravno da protezanje linije proizvoda nanie nosi sa sobom odreene rizike.Prvi je tajto to moe da provocira preduzea sa proizvodima koji se po ceni i kvalitetu nalaze nadonjem kraju trita da izvrr protiv napad i uu u skuplje i kvalitetnije artikle.Drugi jetaj to bi se moglo dogoditi da preduzea ne prihvate da prodaju jeftine proizvode ,jerdonose manje dobiti.Na kraju javlja se rizik koji se ogleda u tome to proizvodi niskogkvaliteta i cene mogu da ugroze imid kvaliteta koji preduzee uiva.

Preduzea koja su locirana na donjem delu trita mogu da uu na gornji kraj trita izsledeih razloga:

1. Preduzee moe biti privueno potencijalom za bru stopu rasta ili veu stopudobiti na gornjem kraju trita

2. Preduzee moe oceniti da su konkurenti na gornjem kraju slabi i da ih je lakoistisnuti sa trita

3. Preduzee moe eleti da se repozicionira kao proizvoa pune linije

Odluka o protezanju navie takoe sa sobom nosi nekoliko rizika.Pre svega to moeizazvati konkurente iz gornjeg dela trita da izvre kontranapad.Potencijalni kupci moglibi izazvati sumlju u kvalitet proizvoda .Takoe preduzeu moe nedostajati sposobnosti iobrazovanja za opsluivanje gornjeg dela tritaPreduzea koja su pozicionirana strogo u sredini trita mogu odluiti da posle trinedominacije idu na rastezanje linije proizvoda u oba smera.

Lazarevi Vladimir 6


7/23


Strategija produavanja linije proizvoda

Glavni motivi za popunjavanje su:

1. Nastojanje da se zadovolje trgovci koji se ale na pad prodaje zbog nedostajuihartikala u liniji

2. Tenja za ostvarenjem dodajne dobiti3. Tenja za iskoriavanjem vika kapaciteta tokom mrtve sezone

4. Tenja da se postane vodea kua sa punom linijom5. Tenja za spreavanjem konkurenata da pronau praznine i uu u njih

Ekspanzija linije proizvoda moe se izvriti u jednom ili vie pravaca:

1. Mogu se dodavati razliite veliine i modeli istog tipa proizvoda. Kvalitet i cenasu isti.Ostaje se u istoj oblasti proizvoda i obino ne predstavlja pokuajusmeravanja na novi stratum kupovne moi.

2. Isti tip proizvoda moe biti dodat na razliitom nivou cena ,viem ili niem.3. Dodavanje se moe sastojati od proizvoda koji su razliiti od proizvoda koji se

ve nalaze u liniji,ali koji iz nekih razloga odmah mogu da se poveu sa starim

proizvodima preko potroaa ili korisnika.Proizvodi se obino mogu kupovatiistovremeno.4. Novi proizvod moe biti proizvod koji nije u istoj klasi kao stara linija i koji nije

povezan sa starom linijom preko potroaa,ali ima neto zajedniko sa starimartiklima preko sirovina,procesa proizvodnje,kanala prodaje ili nekog drugogfaktora.

Lazarevi Vladimir 7

Sadanjapozicija

Donje trite

Gornje trite


8/23


5. Novi proizvod moe biti proizvod koji nema nikakve veze sa starom linijom i gdedodavanje istovremeno predstavlja elju preduzea da svoja slobodna novanasredstva investira u rentabilan posao.

Opasnosti od ekspanzije linije proizvoda:

1. Napori rukovodstva i prodavaca se mogu do te mere rasplinuti da e se nekimproizvodima u liniji pokloniti suvie malo panje.

2. Dodavanje modela ili broja nieg stepena od onih koji su ve u liniji moe sepreplitati sa odravanjem standarda izrade za zadnje artikle.

3. Kada se dodaje model ili broj sa niskom cenom sa namerom da se iskoristireputacija modela ili artikla sa viom cenom,prodaja prvig e se poveati naraun zadnjeg , izuzev ako kupci ova dva stupnja mogu lako razlikovati pokvalitetu ili ako dva stepena apeluju na sasvim razliite sagmente trita i uvreme kupovine nisu povezana u mislima potroaa.

4. Trokovi dodavanja novog proizvoda mogu da nadmae oekivanja.Ako se ne

anticipiraju ostali trokovi sem pravih trokova proizvodnje i distribucije,onda semoe desiti da dobit u opte i ne postoji.5. Prihvatanje novog proizvoda moe biti sa manje entuzijazma nego to se

predvialo.Moe se desiti da se u predvianju tranje za novim proizvodomispolji preterani optimizam i potcene otpori prodaji.

Na kraju se zakljuuje da modifikacija proizvoda i produavanje linije proizvoda suosnova rasta za mnoge poslovne firme.Ove dve radnje ne iskljuuju direktno jedna drugu,naprotiv one bi trebalo da budukomponente generalne politike rasta preduzea,koje e se simultano koristiti ismenjivati,zavisno od razvoja tehnologije proizvoda i procesa i samog trita.

Stablo aktivnosti za proces razvoj proizvoda

Lazarevi Vladimir 8


9/23


Na kraju treba zakljuiti da se razvoj proizvoda izvodi na osnovu plana o razvojunovog proizvoda imajui u vidu preporuke iz proizvodnje,informacije iz snabdevanja kaoi licence,standarde i interne standarde.Na narednoj slici prikazano je stablo aktivnosti kojima se uspostavljaju vertikalne veze za

procese razvoja proizvoda.

Lazarevi Vladimir 9


10/23


Planiranje i razvoj proizvoda u firmi METALAC

A.D. iz Gornjeg Milanovca -objanjeno kroz dnevni termin plan

Metalac A.D. iz Gornjeg Milanovca spada u red uspenijih firmi u Srbiji i Crnoj

Gori.To potvruje profit koji ostvaruju plasmanom svojih proizvoda u zemlji iinostranstvu.Kao jedna od tajni uspeha istie se i stalni razvoj i unapreenjeproizvoda.Tom delu poslovanja u firmi se posveuje puno panje i na tim poslovima radivisoko obueni kadar.Razvoj svakog proizvoda se detaljno analizira sa svihaspekata,dakle kako ekonomskog tako i tehniko-tehnolokog. Vre se studiozne analizetrita,odnosno potreba kupaca,analiza isplativosti odreenog projekta pre svega naosnovu S.W.O.T. analize,a takoe i faktori unutar same firme koji se odnose tehnolokusposobnost sprovoenja odreenog proijekta,kao i eventualnu iskorienostkapaciteta.Posebna panja se posveuje kvalitetu proizvoda.To se smatra osnovnimuslovom opstanka,rasta i razvoja na tritu.Metalac naravno poseduje sertifikat okvalitetu ISO koji je na neki nain i garant kvaliteta njihovih proizvoda.

Jedna od osnovnih odlika poslovanja u savremenim uslovima trine ekonomije jei odreena doza tajnovitosti.Tako prilikom izrade ovog seminarskog rada nisam bio umogunosti da dobijem sve informacije o razvoju proizvoda,ve mi je ponueno da toproanaliziram za sluaj putanja novog proizvoda u proces sa stanovnitva dnevnogtermin plana.Dakle pre svega navedenog u narednom tekstu,izvrene su mnoge aktivnostina razvoju ovog proizvoda.Tekst sadri i odreene delove iz dokumentacije koje praterazvoj i izradu proizvoda.Jako je bitno istai i strunu pomo zaposlenih koju sam imaoza vreme boravka u firmi i izrade ovog seminarskog rada.

Pri razvoju novog proizvoda u Metalcu uvek se polazi od potreba kupaca.Tako jei na primeru ovog proizvoda.Marketing sluba izvrila je anketu meu potencijalnim

kupcima.Prvo pitanje se odnosilo na budue ime proizvoda.Ono je glasilo:

Koji od ovih predloga naziva,po vaem miljenju najvie odgovara proizvodu sakojim ste trenutno upoznati?

Rezultati ankete prikazani su u narednoj tabeli.

Rednibroj

IME POREKLO IMENA BROJ GLASOVA

1 SATURN nebesko telo 82 PATRIA lat. Porodica, dom 6

3 ELEGANT eng. Elegancija 34 ROYAL eng. Kraljevski 35 FAMILY STAR eng. Porodina zvezda 26 AMBIENTE fran. Ambient 17 EVE eng. Predveerje,zalazak sunca 18 MADAME fran. Dama, gospoa 09 UNITA eng. Ujediniti 010 FAMILY eng. Porodica 0

Lazarevi Vladimir 10


11/23


O predlozima se izjasnilo 24 ispitanika,a najvie je glasalo za ime Saturn.

Drugo pitanje:

Da li ste zadovoljni izgledom i funkcionalnou pokazanog proizvoda, i ako niste

ta bi ste izmenili?

Najvie ispitanika imalo je primedbu na materijal od kojih je napravljen rukohvat naviljukama.Kupci smatraju da je trebao biti uraen od drveta a ne od plastike.

Tree pitanje:

Da li ste zadovoljni izgledom ambalae u koji je proizvod upakovan,i ako niste tabi ste menjali?

Veliki broj ispitanika ambalau je ocenilo kao nedovoljno luksuznu,ocenivi je

kao glomaznu,nezgrapnu,turuPosle ankete izvrena je S.W.O.T.analiza.

S.W.O.T. ANALIZA

Prednosti:

mogunosti brzog pipremanja specifinih jela uteda elektrine enrgije

posuda se moe koristiti zasebno moe se koristiti u kombinaciji sa ajnikom za odravanjeaja ili kafe vruom kao gorivo se koristi alkohol koji se moe nabaviti u svakojapoteci

Slabosti:

skuplji proizvod u odnosu na supstitute nerazvijena navika upotrebe fondija upotreba supsittuta u vidu klasinog srpskog hladnog

predjela

Mogunosti:

izgraditi naviku upotrebe fondija nepostojanje konkurencije na domaem tritu nauiti potroae da poistoveuju marku Saturn sa fondi

setom (napraviti od marke generiko ime)



12/23


istai prednost u odnosu na tradicionalno meze iskoristiti nastanak klasenovopeenih bogataa u naoj

zemlji

Opasnosti:

uska grla u distribuciji pojava stranih proizvoaa na domaem trItu verovatnoa daljeg pada ivotnog standarda

Na osnovu rezultata S.W.O.T analize mogu se doneti zakljuci o eventalnojciljnoj grupi kojoj bi ovaj proizvod bio interesantan.To bi trebalo da budu:

Brani parovi izmeu 25 i 55 godina Pre svega u gradskim sredinama Pripadnici vie prihodne kategorije Ekskluzivnije ugostiteljske ustanove Veletrgovine

Uvoenje na trite ovog proizvoda vri se u skladu sa odgovarajuim planomMarketing miksa.On obuhvata 4P:product(proizvod),price(cena),place(distribucija),promotion(promocija). U okviru ovog seminarskog rada bce prikazane samoosnovne karakteristike proizvoda.

Saturn predstavlja proizvod u kome su na specifian nain objedinjene vrhunsketehnologije i elegantan dizajn. Sastoji se iz devet elemenata: postolje seta

nosa posudeposudagorionikpoklopac posudekomplet viljukiboica sa gorivomibicakutija



13/23


Postolje seta napravljeno je od poliranog prohromskog lima visokog sjaja. Napostolju se nalazi reklamna nalepnica.

Nosa posude napravljen je od niklovane eline ice.

Posuda neznatno modifikovana erpa Takovo-Extra 16 cm. Posuda je kobaltplave boje sa srernim dekorom. Na posudi se nalazi i marka Saturn kao i modifikovansunev sistem sa donje strane dna posude. O rukohvat je okaen raklamni bloki.

Gorionik je napravljen od prohromskog lima, poliranog do visokog sjaja. Zagorivo koristi obian alkohol, koji se moe nabaviti u svakoj apoteci.

Poklopac posude Napravljen je takodje od prohromskog lima, poliranog dovisokog sjaja.

Komplet viljuki je napravljen od hromirane ice, sa drvenim ruicama.

Boica goriva - boica sadri 2 dl istog alkohola ( koristi se u medicini).

ibica sa kartonskim palidrvcima. Na njoj je odtampana marka seta, Metalaci broj telefona.



14/23


Kutija tamne boje sa srebrnom tampom. U njoj su elementi zasebnorasporedjeni uz pomo kartonskog uloka.

Tritu se moe ponuditi opcija fondi seta u kompletu sa tri erpe T-Extra iajnikom ili opcija fondi + ajnik.

U narednom tekstu objanjena je sama prooizvodnja proizvoda kroz tnevni termin plan.

Nakon zavrenog pregleda postojeeg stanja proizvodnje emajliranog posua,detaljno prikazano na uzornom artiklu SATURN, detaljne analize uticaja svihrelevantnih ureaja i uoavanja aktivnosti u procesu kod kojih se eventualno moeuticati, a kod kojih ne, krenulo se sa praenjem redovne serijske proizvodnjeSATURN. Krenulo se od poetka u proizvodnji od Slube operativne pripremeproizvodnje i njihovog aktiviranja lansiranja radnih naloga.

Metalac a.d. je izmeu ostalog poznat i po tome to prihvata i realizuje radne

naloge u relativno kratkim vremenskim rokovima. Jedan od razloga za mogunostpravovremenog reagovanja je i objedinjavanje pojedinih postupaka u Slubi operativnepripreme proizvodnje. Zato je u Metalcu a.d. Meseni termin plan samo informacionidokument, koji slui skoro iskljuivo planeru materijala, radi obezbeivanja sirovinapoterbnih za realizaciju planiranih radnih naloga. Dnevni termin plan u Metalcu a.d.predstavlja pravi operativni dokument koji, osim artikala palniranih za proizvodnjutokom dana, sadri i Plan lansiranja, idente proizvoda i odreene atribute koji bliedefiniu svaki radni nalog pojedinano. Na ovaj nain je poveana operativnostrukovodstva proizvodnje izbegnuto je stalno pretraivanje i prouavanje prateedokumentacije odreenog artikla iz odreenog naloga.

Tabela- Dnevni termin plan (segmenti)

PRIORITE

R.N. IDENT KOLI

NAZIVARTIKLA

ATRIBUT NAPOMENA

11/01.Xxx/A/0

0xxxxx/a

*****

Peka 40 crno/crnoPrskanoBELO

11/02.Xxx/B/0

0xxxxx/b

*****

Po.Pekaa40

crno/crnoPrskanoBELO

11/03.Xxx/C/0

0xxxxx/b

*****

Tep. 30granit/plav

o--------

21/01.Xxx/D/0

0

xxxxx/d****

*

Du.e.5 Belo/krem --------

21/02.Xxx/E/0

0xxxxx/e

*****

Tr.Lo.3Belo/terak

ot--------

31/01.Xxx/F/0

0xxxxx/f

*****

Lo.7 Belo/belo --------

31/02.Xxx/G/0

0xxxxx/g

*****

Kl.Dez.3Crno/oran

--------



15/23


51/01.Xxx/H/0

0xxxxx/h

*****

Kas.TS 16Zeleno/zel

en--------

51/02.Xxx/I/0

0xxxxx/I

*****

Kas.TS 16Belo/zelen

o--------

51/03. Xxx/J/00 xxxxx/j ***** Kas.TS 16 Belo/belo Dekor 10569

51/04.Xxx/K/0

0xxxxx/k

*****

Kas.TS 18Zeleno/zel

en--------

51/05.Xxx/L/0

0xxxxx/l

*****

Kas.TS 18Belo/zelen

o--------

51/06.Xxx/M/

00xxxxx/m

*****

Kas.TS 18 Belo/belo Dekor 10569

51/07.Xxx/N/0

0xxxxx/n

*****

Kas.TS 20Zeleno/zel

en--------

51/08.Xxx/O/0

0xxxxx/o

****

*Kas.TS 20

Belo/zelen

o--------

51/09.Xxx/P/0

0xxxxx/p

*****

Kas.TS 20 Belo/belo Dekor 10569

52/01.Xxx/Q/0

0xxxxx/q

*****

Pl.e.20Belo/crve

noPrskanoRubin

52/02.Xxx/R/0

0xxxxx/r

*****

Pl.e.22Belo/crve

noPrskanoRubin

52/03.Xxx/S/0

0xxxxx/s

*****

Pl.e.24Belo/crve

noPrskanoRubin

Aktuelni Dnevni termin plan Metalca a.d., iz koga je izabran proizvod SATURN,tanije jedan deo Dnevnog termin plana prikazan je u Tabeli.

Prilikom izrade tabele, originalni podaci u odgovarajuim kolonama su dati u viduslovnih oznaka ili grafikih simbola, iz razumljivih razloga.

Na osnovu ovakvog termin plana / plana lansiranja, rukovodstvo proizvodnje znau svakom momentu koji su proizvodi prioritetni aktuelni, kojim redosledom se morajuraditi, koji emajl mora biti pripremljen i koliko dobrih komada svakog artikla se morauraditi. Takoe se uvidom u ovaj dokument odmah moe odrediti koji se artikli upuujuna linije automatskog nanoenja emajla i na koju od postojeih linija, a koji se upuuju na

runo nanoenje emajla, i to po asortimanima krupni asortiman, srednji asortiman i sitniasortiman.

Ve je pomenuto da Dnevni termin plan, bazini dokument za realizaciju ipraenje procesa proizvodnje u Metalcu a.d., predstavlja simbiozu vie dokumentata ujedan. Shodno tome, tvrdnju strunih radnika Metalca a.d. da je Dnevni termin plan,dat u tabeli, za realizaciju aktuelnih radnih naloga istovremeno i optimalni plan tekueproizvodnje trebalo je proveriti u praksi i sugerisati eventualna poboljanja.



16/23


Uoeno je da se, jo prilikom analize porudzbine (ugovora) vri proraunisplativosti prihvatanja poruenog broja iz ugla cene kotanja proizvodnje po jedinicikomada. Nijedna porudzbina i/ili ugovor ne mogu biti prihvaeni ako trokovi proizvodapo jedinici komada nisu minimalni. Praktino, moe se smatrati da za svaki artikal

proizvodnog programa Metalca a.d. postoji neka donja granica u broju komada, ispodkoje se, zbog optimalnosti, izrada ne prihvata. Ugovorom regulisani uslovi plaanja isukcesivna isporuka izraenih artikala usklauju veliinu pripremno zavrnih trokovaangaovanja obrtnih sredstava. Sve zajedno vodi ka jednom rezultatu - ak i ako se doeu situaciju da se lansira neki radni nalog bez mogunosti pridruivanja veeg brojaartikala u drugim modalitetima (izrada vie radnih naloga u jednoj seriji) ne moe sepostaviti pitanje optimalnosti serije. Iz tih razloga ne samo da nije bilo potrebe, ve se inije mogla vriti retroaktivna ptimizacija proizvodnje, sve je ve bilo definisano.

Studiozno pripremanje Dnevnog termin plana u slubi operativne pripremeproizvodnje, izmeu ostalog zahteva i detaljno poznavanje kako normativa rune izrade

svih aktuelnih artkala, tako i kapacitet svake od linija za automatsko nanoenje emajla.Koliko je ta kostatacija tana dokazuje i analiza redosleda izrade artikala, u zavisnosti odboje emajla i njihove veliine.

Zato posmatrajui Dnevni termin plan iz ugla iskorienja kapaciteta, moe sezakljuiti:

Stepen iskorienja na liniji za runo nanoenje emajla prevashodno zavisi odasortimana proizvodnje, a zatim od ljudskog faktora.

Asortiman artikala na liniji runog nanoenja emajla je presudan faktor koji utiena stepen iskorienja kapaciteta kompletne linije. S obzirom na injenicu da se na isterostove istovremeno aniraju artikli iz sva tri asortimana, na slubi operativne pripremeproizvodnje lei odgovornost da se asortimani iz doneenog Dnevnog termin plana mogubez problema u realizaciji i iskoriavanju kapaciteta anirati istovremeno, premazadatom rasporedu. Sagledano kroz prikazani Dnevni termin plan (Tabela), to znai:

o Mora se prvo uraditi Peka 40, a nakon izrade zadate koliinekrenuti sa izradom Poklopca pekaa 40;

o Peka40 i Poklopac pekaa 40 se ne mogu raditi istovremeno,koliko god to izgledalo logino. Oba artikla se ariraju na noeve rostova,pa bi se javio problem nedostizanja propisane norme od strane izvrilaca

zbog nemanja mesta kod aniranja. Zauzimanje cele povrine rosta takoebi onemoguilo izradu artikala iz ostalih asortiman, onih koji se ariraju nanoeve.

Konkretno, idealni optimalni plan, vezano za stepen iskorienja kapaciteta ipostizanje maksimalne realizacije pojedinane norme je:

o ariranje Pekaa 40 na noeve rostova,



17/23


o ariranje Duboke erpe 5 lit.,kaei je odgovarajuim kukama o noevegornjih spratova rostova,

o ariranje Lonca 7 cm o iljke/kuke sa strane rostova,

a upravo ovaj redosled izrade je zadat prezentiranim Dnevnim termin planom.

Kada je u pitanju ljudski faktor, u Slubi operativne pripreme proizvodnje se vodirauna o broju potrebnih potapaa, a operativno rukovodstvo proizvodnje mora voditirauna o uoj specijalnosti potapaa. Naime ne mogu svi potapai podjednako dobroraditi aritkle u osnovnom i pokrivnom emajlu, krupni, srednji ili sitni asortiman, iliunutranje odnosno spoljanje potapanje. Kako je to iskljuivo subjektivna osobina, kojase drastino odraava na proizvodne rezultate, na operativnom rukovodstvu proizvodnjeje odgovornost za odluku kog izvrioca treba rasporediti na izradu odreenog artikla.

U odnosu na zadati Dnevni termin plan uslovno je prihvatljiva

tolerancija,odnosno pobaaj za najvie 5-8% od vaeih tehnolokih normi u zavisnostiod asortimana artikla. Svako probijanje ove tolerancije pokree postupak preispitivanjarada izvrioca, ili, pogotovu ako je u pitanju novi artikal, preispitivanje norme od straneSlube studije rada i vremena.

Da bi se stepen iskorienja kapaciteta proverio, koriena je metoda snimanjakapaciteta Metoda trenutnog zaposlenja (MTZ).

Ovim metodom dobijaju se podaci o stepenu korienja kapaciteta kakopojedinano, tako i grupno u okviru posmatranog vremenskog perioda, koji se usvaja uskladu sa potrebama. Iskaz je dat u % i moe obuhvatiti do 10 razliitih stanja aktivnosti i

neaktivnosti ukupno.Postupak primene MTZ ima etiri faze:

o Priprema snimanja ( odreuju se aktivnosti koje e biti snimane, vri se izborobjekata/radno mesto, definie se poetak i prognozira kraj snimanja),

o Snimanje (potuje se program snimanjai tano se belei konstatovano stanje nalicu mesta),

o Sreivanje primljenih podataka sa izraunavanjem rezultata (sistemski se sreujusnimljeni podaci i raunaju ukupne veliine snimanih obeleja),

o Prouavanje dobijenih rezultata sa izradom izvetaja

S obzirom na injenicu da je bilo nemogue uputati se u procenu opravdanostivaeih radnih normi izrade, na liniji runog nanoenja emajla praen je rad potapaa koji



18/23


je radio na izradi SATURN. Takoe je izvrena i procena iskorienja kapaciteta pei zapeennje na pomenutoj liniji.

Rezultati su prikazani u Tabeli 2, koja je data u formi obrasca, slinog onom kojiu Metalcu a.d. koristi Sluba studije rada i vremena.

Tabela2 Korienje kapaciteta na liniji runog nanoenja emajla

ISKORIENJE KAPACITETABR.ANALIZE:

1/1LINIJA RUNOG NANOENJA EMAJLA

POETAK: 0600 POGON:EMAJLIRNICAZAVRETAK: 1400

RB

UZROKVREME

TPZ TT TP T

1. Priprema kade za potapanje 06

2. Doruak 0800-0820 20

3. Dopuna podeavanje kade 15

4. Promena artikla 10

5. Zavretak rada u 1352 8

Uraeno: PoPek40 =xx kom = A dmh = 2,55 N

Tep30 =yyy kom=

= B dmh = 5,29 N

Ukupno: 7,84 N Odnosno 9%

Potapa krupnog asortimana ostvario je zadatu normu sa 97%

Na traci za peenje artikala na liniji runog nanoenja emajla anirano je:Due5 =aaa kom =C dmh= 6,86 NTrLo3 =bbb kom =D dmh= 1,99 NLo7 =ccc kom =E dmh= 7,28 N

KlPo27 =ddd kom =F dmh= 6,62N

KlPo24 =eee kom =G dmh= 8,04 NUkupno: 30,79 N

Iskorienje kapaciteta peI na liniji runog nanoenjaemajla je 96,20%Primedba:

Normativ vremena dobar.Ukupno: 31 28



19/23


ASORTIMAN PROIZVODA

Impresivno poveanje asortimana proizvoda jo jedan primer uspenosti

poslovanja.

Poelo je vrlo skromno u proizvodnom programu bilo je samo nekoliko artikala,

izraenih na konusnom odeljenju i to zavarivanjem. To su bile one najnunije stvari,neophodne svakom tritu kante za mast, kofe, cediljke i drugo. Taj spisak je sada nesamo dug, ve sadri razne varijante proizvoda u veliinama, bojama, dekoru, dizajnu,praktinim oblicima da se zadovolje razne potrebe i ukusi.

a) Posue

2. Kl. Pi . e. , , , 1, 1 , 2, 2 , 3, 3 , 4, 4 ,5,6,7,8,10,12,14,16,20,25,30,35 litara

3. Kl. Du. e. , 1, 1 , 2, 2 , 3, 3 , 4, 5, 6, 6 , 8, 9, 11, 13 litara

4. Kl. Lo. , 3/8, , 5/8, , 1, 1 , 2, 2 , 3, 3 , 4,5,6,7,9,10,12,15,18,20,25,30,40 litara5. Pl. e. sa kljunom 12, 14, 16 cm6. Lo. Sa kljunom 10, 12, 14, cm7. Reo 1500, 2500W8. Konusna kaserola sa kljunom 12, 14, 16, 18 cm9. Kl. Lo.E 12, 14,16,18,20,22,24,26,28,30,32,34 cm10. Kl. Lone E 8,10,12,14 cm11. Kl. Pl. e. E 12,14,16,18,20,22,24,26,28,30,32,34,36, 38, 40 cm12. Tepsije E 28,32 cm13. Kantice za mleko 2 litra14. Kavovar 2 litra15. Kl. Tr.Lo. 10,12,14,16,18,20,22,24,26,28,30,32,34,36 cm16. Kl. Poklopci 12,14,16,18,20,22,24,26,28,30,32,34,36,38, 40,48 cm17. evir 24,28 cm18. Kutlaa 8,10 cm19. Posuda Fondi 16 cm20. Kl. Tepsija 24,26,28,30,32,34,36,38, 40 cm21. Konusna tepsija 30,32,34,36,38 cm22. Cedilo za pasiranje 20 cm23. Bosanska zdela 20 cm24. Kl. Tiganji 18,20,22 cm25. Tanjiri 18,20,22 cm26. Kl. uveari 32,38 cm27. Kl. uveara sa stopom 32,38 cm28. uveara sa rukohvatom 30, 40 cm29. Gornja i donja posuda KUS-KUS 24cm30. Sokovnik 5 litara31. Piksla 15 cm32. Kanta za mast 10,20,30,40,50 litara



20/23


33. Hotel kanta 10 litara34. Kofa 8,10,12,14 litara35. Psuda za peenje 30,40 cm36. inija 16,18,20,22,24 cm37. Vangle 26,28,30,32,34,36,38,40,60 cm

38. elina ranija 60,80 litara39. Kl. Dezva 1,2,4,7,12,kafa40. Kl. Lo. Za asparagus 16 cm41. Emajlirana usadna sudopera 36 cm42. gornja i donja posuda za koljke 18,20,22,24 cm43. dezva PRAKTIKA 6 kafa44. trbuasti lonac sa kljunom 10,12,14 cm45. Kl. e. T EXTRA 10 cm46. tiganj YAFFE 24,26 cm(T)47. poklopac YAFFE 26 cm48. etvrtasti tiganj 26 cm H=45mm I 26 cm H=60mm (T)

49. gril tava 26,27 cm50. ajnik TS 1,7 2.5litara51. ajnik ASTRA 2.5 litara52. Lonac za kuvanje na pari 16 cm53. Posuda za zamrziva 12,14,16,18 cm54. Poklopci EMINA 14,16,18,20,22,24cm55. Bakra EMINA 26,28 cm56. Pl. e. EMINA 12,14,16,18,20,22,24 cm57. Du.e. EMINA 16,20,24 cm58. Lonac EMINA 20,24,26 cm59. e. za dinstanje 23,26 cm60. e. za pomfrit-friteza 17,24 cm61. e. za pomfrit 22 cm62. komplet za kuvanje na pari 24 cm63. poklopci grejnih ploa 16,20,24 cm64. Pl.e. TS 12,14,16,18,20,22,24 cm65. Du.e. TS 14,16,18,20,22,24 cm66. Lo.TS 14,16,18,20,22,24 cm (T)67. Lonac za mleko TS 12,14 cm68. Lone T 7,8,9 cm69. Tiganj TS,18,20,22,24 cm (T)70. Tiganj T EXCLUZIV 22,24 cm (T)71. trbuasti tiganj 22 cm72. Tiganj RUDNIK 18,20,22,24,26,28 cm (T)73. tiganj TAKOVO 18,20,22,24,26 cm (T)74. Lonac za mleko T EXCLUZIV 14 cm75. tava TS 12 cm76. Pl.e. EXCLUZIV 12,14,16,18,20,22,24 cm77. Du.e. 14,16,18,20,22,24 cm (T)78. erpa T EXTRA 8,10,12 cm



21/23


79. Pl.e T EXTRA 14,16,18,20,22,24 cm (T)80. Du. e. T EXTRA 14,16,18,20,22,24 cm81. dezva TAKOVO 2,3,4,6,7 kafa82. dezva TAKOVO as kljunom 2,3,4,7 kafa83. tanjir TAKOVO 18,20,22 cm

84. erpe METLINE 12,14,16,18,20,22,24,26 cm85. Poklopci METLINE 16,18,20,22,24,2686. Tiganj METLINE 20,24,26,28, cm (T)87. Pl.e. MASIV 24,28,32,36,40,48 cm88. Lonac MASIV 20,24,28 cm

1.1. Program INOX sudopera

2. jednodelna INOX sudopera 800x6003. dvodelna INOX sudopera 800x600



22/23


4. jednodelna INOXusadna sudopera 860x4355. dvodelna INOX usadna sudopera 860x4356. okrugla INOX sudopera 450

c)Program kartonske ambalae i galanterija

2. transportne kutije3. kutije sa ofset tampom4. kartonske tacne i tanjiri5. ading rolne6. oplemenjivanje papira folijama od PE, PP, PVC i aluminijuma

d)Program INOX posua2. Posue GRACIA ( Pl.e. 16,20,22,24 cm; kaserole 14,16,18,20 cm;

Du.e. 16,20 cm; lonci 14,24 cm; poklopci 14,16,18,20,22,24,26 cm)3. Posua AMFORA(Pl.e.16,20,22,24 cm; kaserole 14,16,18,20 cm;

Du.e. 16,20,24 cm;lonci 20,24 cm;tiganji22,24 26 cm;poklopci14,16,18,20,22,24,26 cm)

e) program kazana grejaa vode2. kazan grejaa vode 50,60,80 litara

f) usluge

3. ZASSTAVA-Kragujevac4. MAGNOHROM-Kraljevo5. FABRIKA VAGONA Kraljevo6. FUD-Brus7. GASOP-Beograc8. DEDAL-Beograd9. IMP-Beograd10. INEX BORAC-Beograd11. IMPEX- Beograd12. INOVA-Beograd13. IVO LOLA RIBAR- Beograd14. ELEKTROMEDICINA Ni15. FRAD-Aleksinac16. IMT Boljevac17. TRAJAL Kruevac18. EIDA Ni19. RUL-Leskovac20. BLIST-Valjevo



23/23


Literatura:

Monografija AD Metalac Gornji MilanovacRadoslav Seni Upravljanje rastom i razvojem preduzeaMilan Perovi,Slavko Arsovski,Zora Arsovski Proizvodni sistemi

Documents

CASE Metalac