Br. 3/4 - 2004 CENA 20 KN 600 SIT 150 DIN 2,60 EUR 5 ©F

- lliisstt zzaa dduuhhoovvnnoo pprroossvveeÊÊeeqqee(dvomeseËno izdaqe)

Izlazi s blagoslovom Qegovog Visokopreosveπtenstva PravoslavnogMitropolita zagrebaËko-wubwanskog i cele Italije Gospodina JOVANA

IzdavaË:IzdavaË: Bratstvo manastira LepavinaManastir Lepavina48306 SokolovacTel / fah (+ 385) 48 661 032

WWWWWW posl:posl: http://www.manastir-lepavina.htnet.hre-mail adresa:e-mail adresa: manastir-lepavina@kc.tel.hrGlavni i Glavni i odgovorniodgovorniurednik:urednik: Arhimandrit Gavrilo

(VuËkoviÊ)TehniËkiTehniËkiurednik:urednik: Jeroakon Vasilije (Srbwan)

Naslovna Naslovna strana:strana: STABLO BOGORIDIËINIH Ëudotvor-

nih ikona sa srediπqim motivom Roædestva Hristovog

Izdaqe:Izdaqe: godina VIII

Ukupno Ukupno izdanih brojeva:izdanih brojeva: 37

Broj:Broj: 3-4/04 (37)

Tisak:Tisak: Skaner Studio d.o.o., StubiËka 49, Zagreb

Miπweqem Ministarstva kulture br.532-03-1/7-97-01-VJ/VB od 22. sijeËqa1997. Ëasopis “Put, Istina i Æivot” natemewu Ëlanka 18. toËka 13, stavak 2Zakona o porezu na promet proizvoda iusluga, osloboen je plaÊaqa poreza napromet.

Vavedeqe PresveteBogorodice

»udotvorna ikona PresveteBogorodice Lepavinske

3

Qegova Svetost Patrijarh srpski G. Pavle u poseti Mitropoliji zagrebaËko-wubwanskoj

4

RE» UREDNIKA

Pomaæe Bog, dragi Ëitaoci! I ovegodine je u manastiru Lepavini sve-Ëano i lepo proslavwena manastir-ska slava, praznik Uspenija Presve-te Bogorodice. U prisustvu mnogo-brojnih vernika i gostiju, praz-niËnu arhijerejsku liturgiju sluæioje Qegovo VisokopreosveπtenstvoMitropolit zagrebaËko-wubwanskiG. Jovan, a svima nam je radost bila

uveÊana rukopoloæeqem Aleksandra ObradoviÊa, studentaBogoslovskog fakulteta, za akonsku sluæbu. U Svetoj Tajnisveπtenstva se, reËima naπeg Mitropolita, darom Duha Sve-toga obnavwa crkvena jerarhija, a naπem je manastiru taj Ëinrukopoloæeqa na veliki praznik doneo joπ i velikiblagoslov - “obogaÊeqe duhovne blagodati”.

Za mene je pak posebnu radost, nebozemnu, doneloprisustvo na rukopoloæequ dosadaπqeg arhimandrita ost-roπkog Jovana (PuriÊa) u Ëin episkopa dioklijskog, koje jeobavweno u sabornom hramu Hristovog Vaskrseqa u Podgo-rici. Svetu arhijerejsku Liturgiju sluæio je Qegova SvetostPatrijarh srpski G. Pavle, uz sasluæeqe dvanaest arhijerejai viπe sveπtenika i akona, a u toræestvu same hirotonije,tom jedinstvenom dogaaju unutar Crkve i za Crkvu (A.©meman), Ëinilo se baπ kao da se Nebo spustilo na zemwu.Samo petnaestak dana ranije u manastiru DeËani je Patrijar-hu, na hirotoniji dotadaπqeg igumana deËanskog Teodosija zaepiskopa lipwanskog, sasluæivalo viπe od 40 jeromonaha ijeroakona; i boraveÊi tada u podgoriËkom hramu, u okruæe-qu mnoπtva monaha i monahiqa, pomislio sam kako se ispu-nila æewa o. Justina ∆elijskog o obnovi srpskog monaπtva...

Stariji monasi znaju kako je u naπim manastirimabilo joπ nedavno, pre par desetina godina. U Crnoj Gori je,naprimer, bilo malo monaπtva: nekoliko monaha u Ostrogu,nekoliko u Praskvici, bila je mati Savatija u manastiruBaqi... U svome pismu bratstvu manastira RaËe, na Ëiju jemolbu sa ruskog preveo zbornik “Monaπki æivot”, avvaJustin piπe kako Ëesto razmiπwa o tome “zaπto kod nasustvari nema pravog monaπtva”. U nastavku tog pisma Avvakaæe da je “obnova moguÊa samo u bukvalnom svetootaËkomispuqavaqu monaπkih zaveta”, i potom raËkom bratstvu iqihovom tadaπqem igumanu Julijanu daje konkretni, a nepro-lazni savet: “OtpoËnite u Vaπoj svetoj obitewi sa postom posvetom Tipiku; prestanite sa upotrebom masti i mesa. Takoispunite, i neprekidno ispuqavajte prvi zavet monaπki. Nerecite: “Ne moæemo izdræati zbog teπkih fiziËkih poslo-va”. Ali, zar su maqe teπke poslove radili Sv. Teodor Stu-dit, Sv. Pahomije Veliki, Sv. Teodosije Veliki i qihovamnogowudna bratstva? ...Takvome postu neizostavno dodajtebogosluæeqa po Tipiku; sve redom, sa svetom Liturgijom sva-kodnevnom kao krunom. A umna molitva neka ne prestaje usrcima Vaπim ni daqu ni noÊu. Postupite li tako, moja

hristowubiva braÊo, blagoslov Boæiji Êe se nesumqivo po-Ëeti izlivati na Vaπu svetu obitew. I Gospod Êe na ËudesnenaËine poËeti umnoæavati Vaπe bratstvo, privodeÊi Vamprobuene monahe i hristoËeæqive iskuπenike...”

Danas se, blagodareÊi i svetim molitvama prepodo-bnog oca Justina, obnovilo naπe monaπtvo, i to ponajviπeupravo preko qegovih uËenika: VisokopreosveÊenog mitropo-lita Amfilohija i preosveÊenih episkopa Atanasija, Arte-mija i Irineja. Dok su boravili u GrËkoj, oni nisu samo izuËa-vali teoloπke studije u Atini, nego su odlazili i na istin-ski duhovni univerzitet, na Svetu Goru, i od opitnih stara-ca-podviænika kao pËele skupwali pouke sa qihovih medo-toËnih usana; mitropolit Amfilohije je, naprimer, odreenovreme posle svog doktorata boravio na Svetoj Gori i svako-dnevno odlazio starcu Pajsiju, sluæeÊi zajedno sa qim uqegovoj skromnoj keliji. Odlazili su uËenici naπega Avve idrugim grËkim duhovnicima, starcu Jefremu na Katunakiji,Amfilohiju na Patmosu, o. Filoteju Zervakosu, starcuPorfiriju, o. Dimitriju Gagastakisu, Ëuvenom duhovniku kojije bio mirski sveπtenik (nakon πto su se upokojili u Gospodu,za svakog od qih su duhovna deca napisala æitije, i u qimase Ëesto spomiqu imena naroËito mitropolita Amfilohija iepiskopa Artemija)... Sada je, hvala Bogu, doπlo vreme dauberemo plodove: uËenici Avvinih uËenika duhovno susazreli da na sebe prime najteæi i najËasniji krst sluæeqau Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi. Ovom prilikom zahvawujemVisokopreosveÊenom mitropolitu Amfilohiju i Pre-osveÊenom vladiki Jovanu πto su mi ukazali Ëast pozivom nahirotoniju i πto su mi, u mojoj Ëetrdesetoj godini monaπtva(od toga dvadesetoj u manastiru Lepavini), tako podariliveliku duhovnu radost.

Sveta Liturgija, dakle, u manastiru treba da budekruna svakodnevnih manastirskih bogosluæeqa, a za svakoghriπÊanina - kruna qegovog liËnog Bogu sluæeqa. Jer, samona Svetoj Liturgiji, u Svetoj Evharistiji, na tajanstvennaËin prisustvujemo Tajnoj VeËeri i, kao nekada sveti Apo-stoli, ulazimo u najprisniji odnos sa Gospodom Hristom. Sva-ka Sveta Liturgija se savrπava zato da bismo se svi mi, Ëla-novi Crkve, “orodili i sjedinili” sa Bogom, u svetom pri-ËeπÊu Telu i Krvi Gospodqoj. Ipak, preËesto pred tom Taj-nom nad tajnama stojimo u hramu kao nezainteresovani, biloiz neznaqa bilo iz nemarnosti... Tekst sv. Nikodima Agiori-ta i sv. Makarija Korintskog “O Ëestom priËeπÊivaqu”, ko-jem je tematski sliËno predavaqe PreosveÊenog vladike Hri-zostoma o Bogosluæequ kao naËinu æivota pravoslavnihhriπÊana, objavwujemo zato da bi nas prenuo i bio nam odpomoÊi u prevladavaqu takvih slabosti. U sledeÊem brojuuslediÊe nastavak...

Na kraju, svima æelim da πto ËeπÊe, “sa strahomBoæjim, verom i wubavwu”, pristupate »aπi Æivota, itako stiËete zalog buduÊeg, veËnog æivota.

S blagoslovom iz manastira Lepavine

5

U nedewu, 25. jula 2004. godine, svi zagrebaËkiSrbi obradovali su se dolasku Qegove Svetosti Patri-jarha srpskog Gospodina Pavla u qihov grad. Poslehirotonije novog episkopa gorqokarlovaËkog GospodinaGerasima u manastiru Gomirje, Svjatjejπi Patrijarh je napoziv Qegovog Visokopreosveπtenstva MitropolitazagrebaËko-wubwanskog i cele Italije Gospodina Jovanadoπao u Zagreb. U kasnim popodnevnim Ëasovima QegovojSvetosti prireen je doËek u Mitropoliji zagrebaËkoj. Upratqi Svjatjejπeg Patrijarha bili su Mitropolit vele-ski i povardarski G. Jovan i Episkop sredqoevropski G.Konstantin. Posle kraÊeg predaha, gosti predvoenidomaÊinom Mitropolitom Jovanom poπli su na veËerqebogosluæeqe. Posle bogosluæeqa, Qegova Svetost jekratko besedio prisutnom narodu, da Ëuvaju veru svoju i dapred braÊom rimokatolicima svedoËe veru pravoslavnuæivotima i delima svojim. Sutradan, 26. jula 2004. godine,Qegova Svetost Patrijarh srpski Gospodin Pavle sluæioje Svetu Arhijerejsku liturgiju u manastiru Svete Petke uZagrebu. Sveta Liturgija na kojoj je naËalstvovao Svja-tjejπi Patrijarh veliko je duhovno okrepweqe za svezagrebaËke Srbe. U svojoj propovedi Qegova Svetost jerekao:

Bogu se pomolismo, braÊo i sestre, u ovomsvetom hramu, moleÊi se Bogu i qegovim svetim izroda naπega, da nas podræe u svemu onom πto je svetoi Ëestito i milome Bogu pristupaËno, kao πto kaæenaπ narod. Da izdræimo do kraja na ovom putu uskom itesnom, kojim kao hriπÊani treba da idemo ne bojeÊise nikoga i niËega sem greha koji nas udawuje od Boga,Koji je naπ Stvoritew, Promislitew i Spasitew,

onako kao πto su to Ëinili naπi preci i u dobapetstogodiπqeg ropstva i u doba borbe za slobodu ido dana danaπqeg. Nikada ne zaboravimo reËiHristove: Da se svetli svetlost vaπa predDa se svetli svetlost vaπa predwudima i da vide vaπa dobra dela i proslavewudima i da vide vaπa dobra dela i proslaveOca vaπega koji je na nebesimaOca vaπega koji je na nebesima. Na taj naËin i kadÊutimo propovedamo nauku Hristovu svojim delima,svojim vladaqem i postupaqem, vodeÊi raËuna da midanas predstavwamo svoj narod i svoju svetu veru pra-voslavnu. To je zadatak svih nas, svagda i svuda.Gospode, pomozi nam da kad iziemo pred lice Tvoje,pred naπe svete pretke, da nas i oni priznaju i pozna-ju kao svoje verne sluge i da nas i Ti priznaπ kao Svo-je verne sluge i sluπkiqe. To je smisao i ciw naπegaæivota, da veÊ ovde u ovom svetu steknemo poËetakblaæenstva, koje Êemo nastaviti u neprolaznomCarstvu Nebeskom. Gospode, pomozi nam da budemodobri uËenici svojih vernih uËitewa. Tebi, Gospode,slava i hvala, svagda, sada i u sve vekove. Amin.

Posle Svete Liturgije, Svjatjejπi Patrijarh jeobiπao saborni hram Svetog Preobraæeqa Gospodqeg, nakojem su u toku opseæni unutraπqi radovi i rekon-strukcija, novi eparhijski muzej, koji je u potpunosti zavr-πen, novu biblioteku, koja je u fazi katalogizacije oko5000 naslova, novi eparhijski arhiv u fazi ureeqa, novoadaptirano krilo zgrade u Ilici 7 sa magacinskim pro-storom i mesto za druge crkvene potrebe te odeweqe gdese vrπi restauracija ikona i drugih crkvenih stvari.Patrijarh je blagoslovio sve radove i nastojaqe da secrkveni æivot unapredi i pobowπa.

QEGOVA SVETOST PATRIJARH SRPSKI G. PAVLEBORAVIO U ZAGREBU

6

Proslavwaqe Uspenija Presvete Bogorodice umanastiru Lepavini zapoËelo je bdenijem uoËi pra-znika, a sutradan je Qegovo Visokopreosveπtenstvo

Mitropolit zagrebaËko-wubwanski i cele Italije Gos-podin Jovan sluæio Svetu arhijerejsku Liturgiju uzsasluæeqe arhimandrita o. Gavrila, igumana mana-

stira Lepavine, protojereja-stavrofora Marinka Jure-tiÊa, arhijerejskog namesnika grubiπnopowskog, proto-jereja-stavrofora Zvonka Pilingera, paroha varaædin-

skog, protojereja Nenada ObradoviÊa, protonamesnikaMilivoja TopiÊa, paroha u ViÊenci, protojereja PetraOlujiÊa i jeroakona Vasilija. Na poËetku Svete Litur-

PROSLAVWENA MANASTIRSKASLAVA - PRAZNIK USPENIJAPRESVETE BOGORODICE -VELIKA GOSPOJINA UMANASTIRU LEPAVINI

gije je student Bogoslovskog fakulteta AleksandarObradoviÊ rukoproizveden u Ëin Ëteca i ipoakona, a uproduæetku Sv. Liturgije je ipoakon Aleksandar proËi-tao zakletvu pred svojim duhovnim ocem protojerejem-stavroforomMarinkom Ju-retiÊem, arhi-mandritom Ga-vrilom, pro-tojerejem-sta-v r o f o r o mZvonkom Pi-lingerom, pro-tojerejem Ne-nadom Obra-doviÊem, pro-tonamesnikomMilivojem To-piÊem, proto-jerejem Petrom OlujiÊem i jerakonom Vasilijem, koji susasluæivali sa VisokopreosveÊenim Mitropolitom G.Jovanom. Na odreeno vreme protojerej-stavrofor Ma-rinko JuretiÊ i jeroakon Vasilije privodili su ipo-akona Aleksandra za akonsku hirotoniju. Tokom SveteLiturgije novorukopoloæeni akon Aleksandar jeproiznosio jektenije.

PrazniËnu propoved je odræao QegovoVisokopreosveπtenstvo Gospodin Mitropolit:

“Vo imja Otca i Sina i Svjatago Duha.Draga braÊo i sestre, evo velikog praznika,

Uspenija Presvete Bogorodice - Velika Gospojina. Dana-πqi praznik nam pored svojelepote, koja nas okupwa u naπesvete manastire, i pored divnihmolitava, daje odgovor na najteæepitaqe, koje se tiËe svih wudi naovoj zemwi. Naπ narod je o tomeznao da kaæe u svojoj mudrosti: “Kose rodi, umret’ mora”. Zaπto seraamo kad na kraju treba da umre-mo? Dok smo æivi neπto vidimo,neπto shvatamo, a ne znamo πta Êese sa nama dogoditi kad umremo,osim po veri naπoj hriπÊanskoj kojuispovedamo u Simvolu vere, azasnovanoj na reËi Boæjoj, svetomOtkrivequ, na onome πto je Bog preko Svojih ugodnika,preko Biblije, preko Svetog Pisma, objavio roduwudskom.

Velika je tajna da se Gospod Hristos, Sin Boæji,

drugo lice Svete Trojice, javio u svetu, æiveo sa wu-dima i postradao od bezakonika, predat na najteæu,najstraπniju smrt - krsnu smrt. Time je iskupio sve nas,dao osmiπweqe naπem æivotu i dao odgovor na to

najveÊe pitaqe, o æivotu ismrti. Ako je Bog takvu tajnu pri-hvatio i izvrπio, to se Ëini radisvih nas wudi, jer je u poËetkuKqige napisano da Bog stvoriËoveka od praha zemawskog i dunumu duh æivotni i Ëovek postaduπa æiva. Ali, zbog pogreπkepraroditewa, kaæe bogonada-hnuti pisac u Starom Zavetu,vraÊa se telo u prah, od koga je ipostalo, a duh se vraÊa Bogu, Kojiga je stvorio.

Od Adama pa do danaπqeg danawudi umiru. Umirali su i veliki

proroci, izabranici Boæji, apostoli, i evo, danas seseÊamo ovog dogaaja, Uspenija Presvete Bogorodice.SeÊamo se Qezine anelske duπe, Qe Koja seudostojila da bude hram Svetoga Duha, Koja je posluæilanajveÊoj tajni BogovaploÊeqa Sina Boæjeg, Kojunazivamo Mati Boæja. To nije prazna reË, to je reË punatajne koja prevazilazi wudski razum.

Arhangel Gavril dolazi sa palmovom granËicomPresvetoj Bogorodici da joj kaæe da Êe uskoro iz ovogasveta otiÊi u onaj nebeski, da je doπlo vreme Qenoguspenija - da sa zemwe bude vazneta na Nebo. Ako posma-tramo freske i ikone posveÊene danaπqem prazniku,

onda vidimokako apo-stoli dola-ze na Qezinpogreb kaona nekimsvemirskimletelicama,i Ëasno po-g r e b o π eQezino te-lo u Getsi-maniji, uJerusalimu,gde je Pre-

sveta Bogorodica vrlo rado i Ëesto obilazila sva onasveta mesta koja su bila vezana za æivot i rad Gospodanaπeg Isusa Hrista. Apostol Toma, koji je propovedaoJevanewe u Indiji, ne beπe tu, nego je zadocnio; i tre-

7

8

Êeg dana, kada je doπao, zamolio je svete apostole da mupokaæu Qezin grob. A kada ga otvoriπe, ne naoπe teloPresvete Bogorodice. Jer je Gospod Hristos, Sin Boæjivozwubweni, Koji je roen od Duha Svetog i Djeve Ma-rije, uËinio takvu poËast Majci Svojoj, Koja je bilanajsvetiji hram. Podigao je na Nebesa, u nebeske dvore,da se tamo moli Bogu za nas, kao Majka Ëitavog roda wud-skog, kao Majka svih hriπÊana. Zato joj se u molitvamatako toplo obraÊamo. I vi ovde, u manastiru Lepavini,pred Qenim Ëudotvornim likom lepavinskim, molite itraæite Qenu pomoÊ, kao πto svako dete trËi raπi-renih ruku majci svojoj, jer Êe ga ona sigurno darivatiwubavwu.

U danaπqim pesmama posveÊenim PresvetojBogorodici, posebno u akatistu, molimo se: “RadujsjaObradovanaja, po uspeniji svojem nas ne ostavwa-juπËaja”. Raduj se, Obradovana, Koja po vaznesequ Svo-me nas ne ostavwaπ! Ona se moli za nas, i Gospod IsusHristos rado prima molitve Presvete Bogorodice. Sveono πto je budemo molili, Ona Êe preneti pred PrestoBoæji i Bog Êe nam biti milostiv, pomilovaÊe nas, spu-stiÊe Svoju milu ruku nevidwivu koja Êe nas voditi krozovaj svet do ciwa - da po veri i delima naπim, kad sebude pribliæavao kraj naπeg æivota, kraj naπeg uspe-nija u Crkvu Ne-besku, ne mala-kπe tada duπanaπa, nego danam bude Ëvrstavera u to da Êe-mo doÊi kod Gos-poda Boga, Kojinas je iz wubavistvorio i doveou ovaj svet. Bogje prema namapokazao Svojun e i z m e r n uwubav. Gde smobili pre roe-qa, pre posto-jaqa? Bog nas jestvorio, dao nam je bogoliku duπu, dao nam je Svoje svetoOtkriveqe da æivimo po vowi Boæjoj; i ako se budemotrudili da æivimo hriπÊanskim æivotom, da æivimopo zapovestima Boæjim, Bog Êe nam dati neiskazanunagradu. Bog neÊe zaboraviti nijedan uzdah naπ. NeÊezaboraviti nijednu suzu. NeÊe zaboraviti nijedno dobrodelo koje Ëinimo prema bliæqem iz wubavi prema Bogu,jer je to vowa Boæja.

Eto, braÊo i sestre, neka danaπqi praznik budeduhovni podsticaj u jaËaqu naπe vere da Ëovek æivi iposle smrti, kad izae iz ovoga sveta, svestan svogaæivota kao πto smo svesni i sada samih sebe, i da Êe seu dan Straπnog suda naπe kqige otvoriti pred svimsvetom i nijedan naπ postupak i nijedna naπa pomisaoneÊe biti sakriveni. BiÊe sve objavweno, biÊe sve poz-nato. To treba da nas πto viπe usmerava ka onome πtoje dobro, πto je sveto i Ëestito, onome πto Bog oËekujeod wudi i naroda Boæjeg, od nas kao Svoje dece.

Neka vam je danaπqi praznik sreÊan i blago-sloven, i da vaπa molitva u ovom svetome hramu budeBogu mila i draga; i za svaki napor koji ste izdræali -posebno oni koji se pripremaju za sveto priËeπÊe - daBog podari izobiwe blagodati Svoje, koja Êe nas ispu-qavati mirom i blagoslovom Boæjim i hrabriÊe naπuduπu da se ne bojimo u ovome svetu, da nastojimo da sva-ki dan budemo duhovno πto savrπniji, da se svakoga da-na peqemo kao na stepenicama za jedan stepenik viπe -da bismo bili bliæe Bogu i bliæi jedni drugima.

Tako proslavwajuÊi danaπqi praznik UspenijaPresvete Bogorodice, da proslavimo Svetu Trojicu, Ocai Sina i Svetoga Duha, u vekove vekova. Amin”.

Po zavræetku propovedi, Arhimandrit o. Gavri-lo je priËestiovernike svetimTajnama.

Na kraju bogo-sluæeqa izvr-πena je sveËanalitija oko mana-stirskog hrama ipreseËen slavskikolaË, koji je savelikom wubav-wu umesila kumamanastirske sla-ve gospoa Borka©aiÊ iz BaqaLuke.

Nakon bogoslu-æeqa je iguman

manastira, arhimandrit Gavrilo, pozvao narod na trpe-zu wubavi, koja je prireena u manastirskoj trpezariji.Na kraju trpeze G. Mitropolit je ponovo uputio narodupouËne reËi o pravilnom æivotu u hriπÊanskimjevanelskim vrlinama:

“Na ovaj veliki praznik Presvete Bogorodice,Qenog Uspenija, ovde u manastiru Lepavini, tradicio-nalno je veliki narodni sabor. U naπoj Eparhiji zagre-

9

baËkoj ovo je najznaËajniji praznik, jer se ovde najviπeokupwa naπeg vernog naroda, ne samo Srba pravo-slavnih iz ovoga kraja i ostalih krajeva, nego i wudi izRimokatoliËke crkve dolaze u velikom broju i svelikim poπtova-qem manastira Le-pavine, koji je podomoforom i zaπti-tom Presvete Bogo-rodice. Danas pose-bno izraæavamo ve-liku radost - to jeono πto mi koji ra-dimo u Crkvi, sveπ-tenici, moæemo dadoæivimo - jer smona Veliku Gospojinuimali rukopoloæe-qe u Ëin akona na-πeg mladog, sadaoca, Aleksandra ObradoviÊa, dete koje je roeno ovde unaπim krajevima, u Velikim Zdencima, od oca sveπte-nika, iz sveπteniËke porodice. Danas to dopuquje ovunaπu prazniËnu radost.

S druge strane, radujem se πto ova trpezarijapostaje tesna, πto se sve viπe naπih vernika okupwaoko manastira Lepavine, a ove godine posebno imamveliku radost da pozdravim naπeg ambasadora iz Repu-blike Srbije i Crne Gore. Doπao je da bude sa nama, davidi kako Srbi æive i kako Srpska crkva posle svihteπkih godina - posle II svetskog rata i veoma teπkihgodina u borbi za opstanak te posle ovih nemilih rat-nih godina. Manastir Lepavina je u svojoj misiji iskwu-Ëivo duhovnog delovaqa, duhovnog sadræaja i aktiv-nosti, uspeo da prevazie sve poteπkoÊe. Ovo je sve-tiqa, moæemo da kaæemo, univerzalnog hriπÊanskogznaËaja, jer se ovde za pomoÊ Boæju, za pomoÊ PresveteBogorodice, obraÊaju wudi ne samo iz naπeg okruæeqa,iz bivπe Jugoslavije, nego prelaze i kontinente, tolikose ova svetiqa proËula u celom hriπÊanskom svetu. Tonas raduje, i sve ovo u Ëemu se nalazimo je rezultat dob-re vowe i meuhriπÊanske saradqe, ono πto je zadataknas verujuÊih wudi, ono Ëemu nas Sveto Jevanewe oba-vezuje. ©to se tiËe komfora, joπ mnogo πtoπta nedo-staje, joπ mnogo πtoπta treba da se uradi; ali ono πtoje najglavnije, duhovni sadræaj koji nas okupwa oko sve-tog oltara i u hramu, to privlaËi sve poklonike koji do-laze ovoj svetiqi. Evo, i ove godine mi smo se okupili,pre svega, da se Bogu pomolimo. Veoma sam radostan daje veliki broj priËasnika koji dolaze u manastir da nau

izraz svoje vere; dolaze da se ispovede i priËeste, daondu odu svojim domovima duhovno ohrabreni da se dawebore u svojim æivotnim prilikama. Kao hriπÊani trebada svedoËimo Jevanewe Hristovo u danaπqe vreme,

koje je obiweæenovelikom moralnomkrizom. Ovo moæemoda uporedimo saJevanewem, kadGospod kaæe da sene moæe sakritigrad koji na goristoji. Jer se iz da-wine vidi; πto smodawe od brda, sveviπe vidimo onoπto na vrhu stoji.Ili, Gospod kaæe dase ne uæiæe svjene uæiæe svje --tiwka i ne meÊetiwka i ne meÊe

pod sud nego na svijeÊqak, te svijetli svima u kupod sud nego na svijeÊqak, te svijetli svima u ku --ÊiÊi (Mt. 5, 15); kao πto svetlost razgoni tamu, tako danaπ hriπÊanski æivot bude svetlost za druge, da drugepodstiËe na ono πto je dobro, da bi u druπtvu bilo viπeonoga πto je pozitivno. Da se borimo protiv zla, protivgreha, protiv svih negativnosti hriπÊanskim æivotomi vrlinama.

Jako se radujem πto je gospodin ambasador sanama, da vidi πta se u manastiru Lepavini dogaa, da otome ima liËno iskustvo. Mi Srbi smo sada u speci-fiËnoj situaciji. Srbija je kao matiËna dræava i mi senalazimo van qenih granica. Imamo istorijska iskustvaiz vremena patrijarha Arsenija »arnojeviÊa i pre qega;kad je doπao ovde, istorija beleæi da je bilo viπe oddvadeset episkopa Srpske pravoslavne crkve. I ovde jeboravio, u naπem manastiru Lepavini, i imao je itekakopuno posla da uËvrsti veru pravoslavnu, da Srbi ostanusvesni svog porekla, svoje pripadnosti, svoje verskeopredewenosti, i svih onih kulturnih vrednosti koje jenaπ narod stvorio u okviru Crkve. »esto odlazimo ponaπim manastirima u Srbiji i divimo se arhitekturi,æivopisu, freskama i ikonama, i drugim kulturnimdragocenostima, koje svedoËe o veri naπih predaka, Ëijiamanet treba da Ëujemo i, po moguÊnosti, Ëuvamo i sle-dujemo, da ga se dræimo ako æelimo da budemo u celinisrpskog naroda i Srpske pravoslavne crkve. Ovipraznici su jedan od takvih podsticaja, i mnogo se radu-jemo πto (na prazniËnom ruËku) osim u ovoj trpezarijinaπi gosti sede i u onom starom delu konaka; bilo jesluËajeva kada su bili joπ i u dvoriπtu, pa smo opet svi

10

bili objediqeni. Jedna misao hriπÊanskog æivota nasje objediqavala i okupwala. Neka manastir Lepavina idawe bude izvor vode æive, u jevanelskom smislu:jevanelske nauke i jevanelskog æivota. Kao πto Ëovekæedan hrli k izvoru da se napije vode, tako da ovo naπeproslavwaqe Velike Gospojine buda taj izvor vode æi-ve, jevanelske i blagodatne, tj. onih duhovnih vredno-sti koje nam osiguravaju veËni æivot. U tome da je punsmisao verskog æivota pravoslavnih Srba u ovim zapa-dnim krajevima.

»estitam vam danaπqi praznik, ovaj veliki,lepi, divni praznik, u kome se mnogi hriπÊani zavetujuda u svom religioznom i molitvenom æivotu poπtujuÊiBogorodicu poπtuju Boga, i izraæavaju svoju verskupripadnost i privræenost Gospodu Isusu Hristu kao na-

πem Spasitewu. Neka je sreÊan praznik, i daj Boæe daodlazeÊi svojim domovima ponesete radost i blago-datne doæivwaje iz ove svetiqe, koja Êe vas podræava-ti u vaπem svakodnevnom æivotu, donositi vam blago-slov Boæji, mir, sreÊu i sve πto je potrebno u hriπÊan-skom æivwequ. »estitam danaπqi praznik i zahva-wujem naπim vrednim domaÊicama koje su se potrudileu manastirskoj kuhiqi da nam posle bogosluæeqa pri-rede ovu domaÊinsku, manastirsku trpezu. I ovo jelo,iako je skromno - jer nije u onom smislu da Ëovek æivizbog jela - neka bude na blagoslov, na vaπu radost. Davam Gospod podari zdravwa i da mnogo godina dolaziteovoj svetiqi, da bismo zajedniËki proslavwali ugo-dnike Boæje i najsvetije ime Boæje.

Æiveli!”

Bogosluæeqe:Bogosluæeqe:

jutreqejutreqe

liturgijaliturgija

veËerqeveËerqe

poveËerjepoveËerje

Ëas:Ëas:

04 - 0604 - 06

08 - 09 08 - 09

10 - 11.3010 - 11.30

19 - 2019 - 20

21 - 2221 - 22

dan:dan:

svakodnevnosvakodnevno

svakodnevnosvakodnevno

nedewom i praznicimanedewom i praznicima

svakodnevnosvakodnevno

svakodnevnosvakodnevno

Pravoslavni manastir LepavinaPravoslavni manastir Lepavina

RASPORED BOGOSLUÆEQARASPORED BOGOSLUÆEQA

11

oπ je mrak, svetli samo reflektorima oba-sjana crkva Svetog Marka.

Na vratima autobusa spiskovi putnika.Kaæu da tako mora, zbog granice.

Molitva i akatist Svetom krawu Ste-fanu DeËanskom. Dva autobusa kreÊu ka jugu. Idemo uDeËane, na hirotoniju novoizabranog Episkopa lipwan-skog Teodosija, igumana manastira DeËani. Sve bi daklikne od radosti, duπa bi da poleti, a bol je sputava.

Nad Srbijom se plavi praskozorje. SedmovrataÆiËa, crkva kraweva, prvo je odmoriπte. Ulazimo udrevni hram, stradao kroz vekove, ruπen i obnavwan, iodoleo svim burama. Episkop ÆiËki, gospodin Hrizo-stom, koji je vaænim obavezama spreËen da krene na put,doËekuje braÊu episkope. Vredne sestre iz manastiraÆiËa srdaËno nas primaju i ugoπÊavaju u gosto-primnici.

Pitomi predeli Raπke oblasti. Sa brega, kaosvetionik bele se –urevi Stupovi. I stara Petrovacrkva, najstarija saËuvana pravoslavna bogomowa (iz 7.veka), stoji obasjana suncem.

Zri pπenica. Miriπu sveæi otkosi. Daleko, da-leko, plave se planine.

“Onamo 'namo za brda ona...”, pevao je negdakqaz Nikola PetroviÊ. Mi idemo drugaËije.

Put se peqe uz planinu. Podne odavno prevali-lo. Preko Roæaja u Crnoj Gori idemo prema Kuli. Tamoje tuæna i ruæna granica sa Kosovom i Metohijom.

VeliËanstveni mir planina, modro nebo, pla-ninski povetarac, æubor potoËiÊa. Iznad tamnih boro-va, na planinskim vrhovima se beli sneg. Reklo bi se,prava idila, romantiËni opis planine, ali...

U lepoti predela putnici ne mogu da uæivaju.PreporuËeno je da se na prozore autobusa navuku zavese.Taj deo planine, koji je na teritoriji Crne Gore, ne πti-ti KFOR, a deπava se da neki snajperista “πenluËi”dobro sakriven meu drveÊem.

GraniËni prelaz je na mestu od davnina zvanomSavine vode. Nije tako nazvano po Ëobanima, ni poputnicima, nego po Svetome Savi, Ëijim je imenom narodosvetio sve krajeve svoje zemwe. Naπa je zemwa i sa ovei sa one strane graniËne rampe. Autobus u kojem je Qe-gova Svetost Patrijarh srpski G.G. Pavle sa arhi-jerejima, sveπtenicima i monasima veÊ Ëeka. Pristiæui dva autobusa iz Crne Gore, predvodi ih MitropolitAmfilohije. Po ranije dogovorenom planu prihvatajunas Meunarodne snage. Na Kosovo i Metohiju se nedolazi i ne odlazi kao na ili sa bilo kojeg mesta na kug-li zemawskoj, nego se “ulazi” i “izlazi” kao u logor.Stupamo na svetu srpsku zemwu. »uvaju nas italijanskivojnici u sastavu snaga KFOR-a, zaduæeni za oblastMetohije. Borbena vozila sa teπkim naoruæaqem, is-pred i iza svakog autobusa. Nad nama helikopter ita-lijanske vojske.

Put vijuga niz planinu, sa visine od skoro 2000metara gledam Metohiju. Izgleda sasvim malena, ze-lena, zlaÊana i plava. Da je meu dlanove svijeπ kaospasonosnu kap vode. Da je na srce privijeπ kao melem.Vara dawina, odavde se vidi samo lepota. Sporosilazimo niz planinu. U autobusu svi Êute. Spuπtamo sena breæuwke, pa u ravnicu. Bez reËi, bez suza, zurimkroz odmaknutu zavesu.

Sve blista na suncu junskog dana. Novi crvenikrovovi, mnogo dece i Ëaavi zidovi spawenih srpskihkuÊa obrasli korovom. Izgraen je novi put, prolazimokroz predgraa, PeÊ vidimo iz dawine.

Pogledi i nepristojni pokreti onih koji stojepored puta jasno govore πta misle. U vazduhu se oseÊamræqa kao teæak, odvratan zadah.

Posle neverovatnih zaobilaæeqa, i voæqe ponekim novim, meni sasvim nepoznatim putevima, bar satvremena viπe nego πto je potrebno kada se ide uobi-Ëajenim putem, konaËno izbijamo na put za DeËane. DoËe-kuju nas dobro znani drvoredi jabuka i oraha. Sve smo

PUT U DE»ANE

12

bliæe. Niæu se sela: RauπiÊ (nazvano po Rauπu Ëel-niku), Zabre (ime samo govori), Wubuπa (po wubi nekojvernoj), Streoc (od strelci, tamo je boravila vojskasredqevekovnih vladara), WubeniÊ (opet wubav), Isti-niÊ (kaæu da je u sredqem veku tamo bila sudnica). Svaova sela pored puta PeÊ-DeËane, i joπ mnoga druga, po-miqu se u DeËanskoj hrisovuwi (darovnici manastiru),u kojoj su, pored svega ostalog, popisana i domaÊinstvasa imenima svih Ëlanova. Tada, sredinom Ëetrnaestogveka (manastir je zidan od 1327. do 1335. godine), u celojgusto nasewenoj oblasti bilo je samo nekoliko arbana-πkih porodica, koje su æivele u udawenim planinskimkatunima. Danas, posle 669 godina, od svega srpskogostala su samo imena sela. Oterani su i prognani i oniËiji preci ni u vreme Velike seobe pod Arsenijem»arnojeviÊem nisu otiπli, nego ostali na rodnoj grudi.Tamo gde se u neprekinutom nizu æivelo od pamtiveka,mnogo, mnogo pre nego πto je Sveti kraw Stefan (po me-stu gde je sazidan manastir nazvan DeËanski), podigaosvoju zaduæbinu, viπe ni jedne duπe srpske nema.

Ulazimo u DeËane. Sa mosta na Bistrici se vi-de brda iznad manastira, obrasla pitomim kestenom.

Nekada davno, monasi su posadili nekoliko hek-tara borova u obliku krsta. Prolazila stoleÊa, izraslaπuma, borovi vitki, preko trideset metara visoki. Krstod borova obrubwivala kestenova πuma, neæno zelena itreperava.

Kome su smetali borovi, veliki, visoki, vitki,kakvih nigde nije bilo? Ili je smetalo to πto tvoreznak krsta, koji putnike pozdravwa izdaleka? Viπe odpolovine borova je iseËeno, sada je u moru neænog zele-nila samo tamno ostrvce bez oblika. Pogled na taj æivikrst bilo je prvo πto me je Ëitav æivot saËekivalo priulasku u DeËane i posledqe πto sam u oËima nosilaodlazeÊi.

Stiæemo u centar gradiÊa, stegnuta srca, iakoznam da je nemoguÊe, ipak oËekujem da vidim neko poz-nato lice. Mrka, preteÊa, puna mræqe su lica onih kojistoje na trgu. Nas koji dolazimo svetiqi u pohode, naskoji smo tu odrasli kao i oni, nas koji smo sa qima iπliu istu πkolu, smatraju najveÊim neprijatewima i da nijeovolikog obezbeeqa, Bog jedini zna πta bi bilo. Iznajstraπnijih snova se Ëovek probudi, ali πta da radikad je java gora od straπnih snova?

Sve stare kuÊe, sa dvoriπtima punim cveÊa,nestale su u plamenu. Nove i lepe zaposeli neki novi“stanari”.

Onda vidim kuÊu moga detiqstva. Davno samnapisala da su mi i uspomene iz detiqstva postalebeskuÊnici. Sada sam to πto sam nekad zapisala, na javi

videla. Zaπto? Boæe moj, zaπto je wudska ludost toli-

ko velika? Zaπto ih zlo obuzme jaËe nego dobro? A biloje mesta, i zemwe i vode i neba za sve.

Sve je u magnovequ, autobus ne sme ni za trenu-tak da zastane.

Bol se zgrudvao u grudima i guπi, ali suzu ne pu-πtam. Ipak je to materijalno i prolazno. Æao mi je svihizginulih i stradalih, onih πto se potucaju bez svogadoma, iπËupanih iz korena. Æao mi je i onih πto nas saneizmernom mræqom gledaju.

Podnoæjem bregova i kroz senku kestenove πumeput ide ka manastiru. Dva kilometra od gradiÊa. Na po-la puta je grobwe. Ledeni uæas me obuzima. Znam da suse newudi obraËunavali i sa pokojnicima, ali grËevitou sebi Ëuvam sliku starog senovitog tihog mesta, na gra-nici manastirskog imaqa.

Izmeu dva otkucaja srca, izmeu dva treptajaoka, proπli smo pored grobwa. Dovowno vremena da sevidi kako se iz gustog trqa pomawaju delovi polom-wenih spomenika. Kopriva osvojila. DraËa prekrila,mramorje u paramparËad razbijeno.

Tu viπe ne izdræah. Jauk, godinama prigu-πivan, otrgao se. Suze bola, uæasa i tuge. Zakukala samiz glasa, gledajuÊi ispreturane grobove. Moji roditewi,pradeda, deda i baka, tetke, svi u velikoj porodiËnojgrobnici. Silno su se duπmani potrudili da ni na nad-grobnim spomenicima ne ostane trag o æivotu i posto-jaqu PaviÊeviÊa, NikËeviÊa, ZogoviÊa, BakiÊa, Stefa-noviÊa, VuliÊa, PavloviÊa, RadonqiÊa, MitroviÊa,PopoviÊa, JovanoviÊa, DaniloviÊa, ÆivkoviÊa... i takoredom.

Ni na zaduπnice ne mogu na grobwe, niti biloko od onih Ëiji mili i dragi, zauvek usnuli, poËivaju nadeËanskom grobwu. I Ëemu onda priËa o wudskim pra-vima?

Nekada smo okuku koja vodi prema manastiruzvali Rt dobre nade. Sada je tamo ogromna kula stra-æara. Na kuli italijanski vojnici. »uvaju danonoÊnosvetiqu, bez koje bismo mi izgubili kamen temewac na-πeg postojaqa.

Na kraju livade, ispod starog voÊqaka, premareci, vide se tenkovi. Sve je ograeno bodwikavom æi-com. Kao osiqaci nanizane straæare. Vire cevi mitra-weza.

I onda zasija manastir. KuÊa Boæja i naπa.Pesnici su pesme pisali, pisci opevali, slikari sli-kali, svako na svoj naËin opisivao sklad, lepotu idobrotu deËanske crkve i monaha, a meni u glavi samojedna jedina misao, samo jedan usklik: KuÊi sam. KonaËno

13

sam doπla kuÊi!Stiæemo pred kapiju. Niπta ne vidim od suza.

Prilazimo. Kapija raskrilila kapke da doËeka goste.

Wubim i milujem svaki kamen. Prolazimo ispodogromnih svodova. Tu je nekada bila zvonara, viπa i odsamog manastira, jedino mesto na kojem joπ stanujuuspomene.

Zazvonila su sva zvona, pozdravwaju Patrijarhai arhijereje.

Iz senovite sveæine prolaza ulazimo u portu.Stojim bez daha, pokreta, misli. Kao da smo

proπli kroz pakao i sada nam sepruæa predukus Raja. Radujem se πtopostojim, zahvalna Bogu i Svetomekrawu Stefanu DeËanskom πto namje omoguÊeno da opet doemo uDeËane.

Sve je skoro isto kao nekada,samo je sada joπ lepπe. »ini mi se daje trava zelenija i crkva svetlija inebo sunËanije i vazduh mirisniji iæubor vode jasniji. Godinama mi jeæewa bojila sliku, a DeËane sampohodila samo u molitvenimmislima.

Polako prilazimo crkvi.Poznati mirisi, veliËanstvenalepota i mir. Zidovi natopwenimolitvama generacija monaha kojinikada nisu dozvolili da zgasne kandilo, da prestanemolitva, da se ne sluæi Sveta Liturgija.Manastir DeËani su jedini naπ hram koji nikada nije

ruπen ni obnavwan. Niπta tamo nije dograivano ipregraivano, sve je onako kako je Sveti kraw StefanDeËanski zamislio, sin qegov, car Duπan zavrπio, i

fra Vita iz Kotora sazidao.Æivopis je onakav kako su ga

ostavili mnogi æivopisci, odkojih je samo jedan zapisao ime,Sr Greπni.Blagi miomiris se πiri crkvom,otvoren je kivot sa moπtimaSvetog krawa StefanaDeËanskog. Tako miriπu samomoπti svetitewa i ni jedandrugi miris na zemwi ne moæese sa ovim uporediti.Celivam Svete moπti, i

sklaqam se da i drugi mogu dapriu, a ostala bih satima,dræeÊi se grËevito za ivicukivota, kao za majËin skut.Kao u snu prilazim mestu na

kojem se kupuju sveÊe. Mnogo mi sveÊa treba, za æive, svemoje vowene, koji nisu mogli da dou u DeËane i za svekoji prominuπe ovim svetom, a Ëiji prah nema mira nadeËanskom grobwu, i za one koji zauvek usnuπe daleko,sa posledqom æewom vezanom za DeËane.

Palim sveÊe na grobu arhimandrita Makarija,negdaπqeg igumana deËanskog, naπeg Maπe.

Ureeni i doterani konaci i trem pruæaju isti,

divni, davnaπqi, prisni oseÊaj dobrodoπlice.Pre veËerqe sluæbe vrπen je Ëin nareËeqa

novog Episkopa. Neka mi oproste Ëasni oci arhijereji i

14

svi koji Êe Ëitati ove redove, ali ja sam se oseÊala kaoda prisustvujem veridbi. Bilo je sveËano i uzviπeno iradosno.

Ne znam kako izgledaju sluæbe na Svetoj Gori.Ali to πto se doæivi na sluæbi u DeËanima je zaistaneπto πto nigde drugo ne moæe da se oseti.

Snaga je to Ëiste, usrdne, duboke molitve - mo-litve monaπke. Kako je u DeËanima za vreme sluæbe, jazaista ne mogu da iskaæem. ReËi bi samo umaqile uti-sak.

Spustalo se veËe, iz klisure se javio veËerqivetriÊ, koji hladi dnevnu æegu.

Nad manastirom zasijale zvezde. Dok se ne iza-e ispred kapije, izgleda kao da na kugli zemawskoj ne-ma mirnijeg i spokojnijeg mesta. A tamo, na ulici, sve jeopasala bodwikava æica. DanonoÊne straæe italijan-skih vojnika. Straæare i kule rasporeene oko mana-stirskog kompleksa. Vojnici naoruæani dugim cevima. Ioni koji ne prezaju da napadnu, æeleÊi da uniπte, u prahpretvore, izbriπu sa lica zemwe. Zaslepweni mræ-qom, pokuπali su to mnogo puta, ali Bogu dragom hvala,molitvama Svetog krawa Stefana i monaha deËanskih,i hrabrim italijanskim vojnicima, nikada zlo nije uspe-lo da pree manastirsku kapiju.

PrenoÊiπte je za sve æene, monahiqe i poklo-

nice, bilo organizovano u PeÊkoj Patrijarπiji. NoÊu ni-je smelo da se ide naπim autobusima, veÊ su nas vozilivojnim vozilima. Opet beskrajno dugo putovaqe, obezbe-

eqe konvoja, straæe i konaËno kamena ograda PeÊkePatrijarπije. Dugo ostajemo u vozilima zato πto voj-nici snaænim reflektorima pretraæuju svaki pedawbrda preko reke. Na kapiji nas Ëekaju monahiqe. Radosnipozdravi, dobrodoπlica. Porta je, kao i uvek, punacveÊa.

©umi Bistrica. Javwaju se slavuji. Miriπe πu-ma, trave i cveÊe. CvrËci bezbriæno pevaju svoje noÊnepesme. Æao mi je da zaspem. Od spavaqa uspomena nema- kaæe stara izreka.

Probudila sam se pre zvona. Jutreqe, i polazakza DeËane. Opet ista tuga i radost ponovnog vieqa.

U portu pristiæu wudi, æene, deca, starci istarice, i mlado i staro je doπlo na ovu svetkovinu du-πe. Dolaze u pratqi vojnika iz Indije, Pakistana, Rumu-nije, Italije i joπ nekih zemawa, iz enklava na Kosovui Metohiji. Bez pratqe KFOR-a, ni jedan Ëovek koji nijeAlbanac ne moæe da proe Metohijom. Iz svojih logora,koje nazivaju enklavama, dolaze u veliki divni mana-stir, koji je iznutra slobodan, ali je fiziËki, kao i svesrpsko u Metohiji, u æici. ©ta je drugo mesto sa koga nemoæe nigde da se izae, kad se na izvor kisele vode,

15

odmah preko reke ispod manastira, ide uz pratqu naoru-æanih vojnika, i u baπtu i u qivu. Ni jedan jedini korakizvan manastirskih bedema nije moguÊe napraviti bezoruæane pratqe.

Sveta Arhijerejska Liturgija u manastiru,naËalstvuje Qegova Svetost Patrijarh srpski G.G.Pavle, sasluæuje Ëetrnaest arhijereja, i sveπtenici iakoni.

Prvi put u dugoj istoriji ovog manastira u qemuse vrπi hirotonija episkopa.

Novi Episkop lipwanski Teodosije, igumanmanastira DeËani, jedan je od mladih episkopa naπeCrkve, onih koji se spremaju da preuzmu teret pastir-stvovaqa.

U DeËane je doπao poËetkom posledqe, straπnedecenije proπlog veka. Duhovno Ëedo Episkopa raπko-p r i z r e n s k o gArtemija, kome jeBog dao da oku-pwa monaπtvo, iz a h v a w u j u Ê itome nisu kosov-sko-metohijskimanastiri opu-steli, veÊ bujajui razrastavajuse, obnavwaju icvetaju.

P o s l eSvete Liturgijei obreda hiro-tonije, novi Epi-skop je besediotoplo i potre-sno. A pored qe-ga je stajala iqegova majka,monahiqa.

Trpeza wubavi je prireena za sve prisutne.Gledam, slika potpuno ista kao nekada davno. Okomanastira, u hladu borova sede porodice. Po travi trËedeca, smeju se i igraju. To je potpuno normalna slika svu-da u svetu, sem u Metohiji, tamo wudi mogu da se okupesamo ako imaju vojnu zaπtitu, bez obzira da li idu nasvadbu, sahranu, da obrauju svoja powa, ili kao danasna hirotoniju novog vladike.

Doπlo je vreme povratka. Treba za dana preÊigranicu.

Opraπtamo se sa manastirskom bratijom i vla-dikom Teodosijem. IspraÊaju nas do autobusa.

Ne znam viπe da li pevaju ili leleËu zvonadeËanska.

Put prema grobwu. ©apuÊem u sebi, kao moli-tvu: “Ne brinite se, roeni moji, razruπeno veËnopoËivaliπte Ëuvaju vam sada karabiqeri. To nisu oniiz vaπe mladosti. Isto se zovu i imaju iste uniforme,ali su ovi mladi i drugaËiji, oni su na strani pravde,dobra i istine, na Hristovoj strani”.

Posle boravka u DeËanima i PeÊkoj Patrijar-πiji, davno zgrudvani bol u grudima se raziπao. Monasii monahiqe su mi dali primer. Oni æive u nemoguÊimuslovima, kao u logoru, a mirni su i spokojni. Qihova jenada u Gospoda, a kad se sva poloæi na Gospodqe ruke,onda nema granica, æica ni straha.

Kad smo dolazili, kroz svest su mi stalnoprolazile reËi iz opela: “VjeËnaja pamjat”.

S a d a ,vraÊajuÊi se,duπa mi jeradosno kli-cala: “Hris-tos vaskreseiz mrtvih”.

I zai-sta, gde je ve-re u HristaGospoda, ne-ma straha, nidawine, nirazdvo jeno-sti, nema gra-nica ni gra-niËnih rampi,ima samo Ve-re, Wubavi iNade.

BESEDAQEGOVOG PREOSVE©TENSTVA QEGOVOG PREOSVE©TENSTVA

EPISKOPA LIPWANSKOG G. TEODOSIJAEPISKOPA LIPWANSKOG G. TEODOSIJA

Vaπa Svetosti, vaπa visokopreosveπtenstva,braÊo arhijereji, uvaæena gospodo, braÊo i sestre!

Neka je blagosloven Bog u Trojici slavweni,predveËni Otac, jedinorodni Sin Qegov i Duh SvetiUteπitew. Neka je blagosloveno ime Qegovo, neka jeblagosloven promisao Qegov, neka je blagoslovena wu-bav Qegova.

PoËiqem ove reËi svoga obraÊaqa, blago-

15

16

siwaqem Boga, æivoga i istinitoga, jer je to od sveganajvaænije; da uvek Boga prizivamo u molitvama svojim,da uvek Bogu blagodarimo za sve πto nam daje i da s Bo-gom zapoËiqemo sve πto Ëinimo u ovom æivotu.

Blagodarim Bogu, na prvom mestu, πto me je uSvom predveËnom promislu stvorio i uveo u biÊe; πtomi je podario æivot, a pogotovu πto me je uveo u noviæivot u Crkvi Svojoj, svetoj, apostolskoj i pravoslavnoj.

Danas imam joπ veÊi razlog za blagosiwaqe iblagodareqe Bogu, πto me je, Vaπa Svetosti, preko Vasi otaca arhijereja, koji ste Hristovi uËenici i apo-stolski naslednici, uveo u blagodat i sluæbu episkop-stva. To je blagodat i sluæba samoga Gospoda Hrista, ko-ji je po reËima svetoga Apostola “episkop i Ëuvar duepiskop i Ëuvar du --πa naπihπa naπih” (1. Petr. 2, 25). On je Pastir i ArhipastirCrkve Svoje svete; pa je i mene danas, preko SvetogArhijerejskog Sabora i vaπih bogoblagodatnih ruku,braÊo Arhijereji, uveo u Ëin, uveo u blagodat i sluæbuarhipastira Crkve Qegove. Biti episkop Crkve Hris-tove, to znaËi na prvom mestu, biti sluæitew, jer “SinSin»oveËji nije doπao da Mu sluæe, nego da sluæi i»oveËji nije doπao da Mu sluæe, nego da sluæi idade æivot Svoj u otkup za mnogedade æivot Svoj u otkup za mnoge” (Mt. 20, 28); slu-æiti Bogu Viπqemu, i bliæqima u kojima obitava i æi-vi sam Hristos, naroËito u “najmaqoj braÊi Qegovojnajmaqoj braÊi Qegovoj”(Mt. 25, 40), kojima je On i obeÊao Carstvo Svoje nebesko.

U ovom privremenom, zemawskom æivotu ne-mamo niËega πto bi bilo iznad pastirskog sluæeqa, jerje ono posveÊeno najveÊem i najuzviπenijem delu, a to jespaseqe duπa wudskih. Istinski pastir, istinski epi-skop Crkve Boæje, treba da brine za slovesno stadopovereno mu od Velikog Pastira, i to za svaku duπu poje-dinaËno. Gospod nam govori i poruËuje preko Svoga proroka Jeze-kiwa: “Ja cu pasti stado svoje, i ja Êu ih odmarati.Ja cu pasti stado svoje, i ja Êu ih odmarati.TraæiÊu izgubwenu, i doveπÊu natrag odagnanu, iTraæiÊu izgubwenu, i doveπÊu natrag odagnanu, iraqenu Êu zaviti i bolesnu okrijepiti; a tovnu Êuraqenu Êu zaviti i bolesnu okrijepiti; a tovnu Êui jaku potrti, paπÊu ih po pravdii jaku potrti, paπÊu ih po pravdi” (Jez. 34, 15-16).Sva uzviπenost i veliËina episkopskog dostojanstvasastoji se upravo u sluæequ. Istinski episkop trebasvakodnevno da sastradava u wubavi svojoj prema pastvii da neprekidno gori svetom revnoπÊu za spaseqe duπapoverenog mu naroda Boæjeg; da neprestano stremi kaqihovom duhovnom preporodu, kako bi svi dostigli uduhovno savrπenstvo “u meru rasta punoÊe Hrisu meru rasta punoÊe Hris --tovetove” (Ef. 4, 13). Stoga sam i ja danas svestan, VaπaSvetosti i braÊo arhijereji, da je i mene Gospod, kao ne-kada Svoje proroke, Svoje prvosvestenike, Svoje apo-stole i arhijereje, upravo pozvao na krst, pozvao nagolgotski put svoj. Ali, znam, isto tako, da samo taj putvodi u vaskrseqe, i da se samo kroz Krst dolazi do

pobede nad svim onim πto je prepreka naπem veËnomæivotu. Zato su mi sada, viπe nego ikada ranije, potre-bne vaπe molitve i vaπi oËinski saveti, bez kojih nebih mogao da nosim ovo breme i ove obaveze koje ste mipoverili. Ne oslaqam se na svoje snage, koliko na BoæjupomoÊ i Vaπe svete molitve.

Neizmerno sam blagodaran Bogu πto pripadamnarodu u kome sam roen, u kome sam krπten i, evo danas,hirotonisan. Srpski narod je, kao i svaki drugi Boæjinarod; narod koji je iπao i koji ide Hristovim putem.SreÊan sam da mi je Gospod dao da mogu da Mu sluæim uovom uzviπenom dostojanstvu, onako kao πto su mu slu-æili i sveti preci naπi, sveti praoci naπi, od Svetih∆irila i Metodija, preko Svetoga Save i ostalih sveti-tewa, sve do Svetoga Krawa, ktitora ove svete obitewiu Ëijem hramu, ja nedostojni i najmaqi meu sluæi-tewima Hristovim, primih ovaj zalog Duha Svetoga. Toje joπ jedan veliki razlog za moje blagodareqe Bogu; πtosam upravo u ovom svetom manastiru, zaduæbini KrawamuËenika, Visokim DeËanima, doæiveo ovu najveÊublagodat. DeËani su danas, viπe nego ikada ranije, zna-Ëajni za opstanak srpskoga biÊa, kako na ovim prosto-rima, tako i za sve one koji su u rasejaqu i æive po ce-lom Boæjem svetu. Sveti Kraw je sobom izgradio i u qihudahnuo deo Neba. Iz tog razloga oni sve do danas nepo-kolebivo stoje odolevajuÊi svakoj stihiji zemawskoj inas uzvodeÊi Nebu i prvoliku Hristu, ËineÊi nas blago-datno neosetwivim za sve opasnosti koje nas okruæuju.

Svestan sam u kakvo vreme sam postao episkop;svestan sam i u kakvim okolnostima; svestan sam i svihteπkoÊa i opasnosti koje me oËekuju. Ali, nisam sam inismo sami. “Evo ja sam s vama u sve dane do svrEvo ja sam s vama u sve dane do svr --πetka vekaπetka veka” (Mt. 28, 20), to je rekao Gospod Hristos iposlao nam Duha Svoga Uteπitewa, i to se delo nasta-vwa sve do danas. Gospodqe je prisustvo, Gospodqe jedelo, od Gospoda je svaki uspeh. A mi smo samo u tomesaradnici Boæji, kako Ëesto ponavwa naπ Sveti Patri-jarh, ovde sada prisutan.

Hvala Vam, Vaπa Svetosti, hvala vama, ociarhijereji. Hvala πto ste i ovaj put potvrdili da je va-πe srce i da je vaπa duπa upravo ovde na Kosovu i Meto-hiji. Vaπim dolaskom, vaπom ærtvom, vaπom neiz-mernom wubavwu potvrdili ste svoje opredeweqe i da-li ste nama primer, da i mi danas, sve do smrti i krvisluæimo ovom mestu; da zajedno sa naπim mnogo-napaÊenim i mnogostradalnim narodom opstanemo naovim prostorima. Hvala mojim Ëestitim i skromnimroditewima, ocu Milanu i majci Biwani, sada u mona-πtvu monahiqi Marti, πto su me rodili i vaspitali uskromnosti i poπtequ. Blagodarim Bogu za majku, koja

17

me je ne samo telesno rodila, nego me je i duhovno upu-tila da svim svojim biÊem stremim i sluæim ÆivomeBogu; koja se danas i ponajviπe raduje ovom uzviπenomËinu. Ona je danas ovde sa nama u monaπkom liku i obra-zu, prinevπi Bogu sve πto je imala, pa i samu sebe, gle-dajuÊi samo na Gospoda, koji je i obeÊao “da je takvihda je takvihCarstvo nebeskoCarstvo nebesko” (Mt. 19, 14). Hvala i svim mojimuËitewima koji sume strahu BoæjemuËili i ovom putuvodili; na prvommestu ocu Dmitru,parohu poæeπkecrkve, koji mi jebio i prvi vero-uËitew, primivπime i uËivπi azbuciduhovnog i crkve-nog æivota. Neiz-merno blagodarimBogu πto me je upravo vreme uputiona Bogoslovskifakultet, gde samsreo najveÊe bogo-slove i uËitewenaπe Crkve u likusvojih otaca iprofesora, koji sudanas ovde i prisu-tni. Oni su mi nanajbowi naËinudahnuli duh bogo-slovwa i nauËilime da je Crkva Boæ-ja æiva Crkva, i dase samo kroz qu i uqoj moæemo spa-sti; da se samo krozSvetu Liturgijuotkriva konaËnismisao æivweqa, kako ovde na zemwi, tako i u veËno-sti; da se samo verom moæe istinski æiveti i delimasvoja vera potvrivati. Blagodarim i Qegovoj Sve-tosti, Patrijarhu naπem Gospodinu Pavlu, tadaπqemEpiskopu raπko-prizrenskom, πto je imao oËinskorazumevaqe za moj izbor da se posvetim monaπkom po-zivu i da budem monah u qegovoj eparhiji; koji me jezamonaπio u malenom, ali za mene mnogoznaËajnom crno-reËkom manastiru, koji Êe kasnije postati pravi rasa-

dnik muπkog monaπtva u celoj eparhiji; koji me jerukopoloæio u prvi stepen sveπtenstva, davπi miakonski Ëin u sabornoj crkvi Svetog VelikomuËenikaGeorgija u Prizrenu, a koja je danas poruπena od straneneprijatewa i viπe se u qoj ne sluæi. A najveÊu blago-darnost odajem duhovnom ocu i vladici svome Artemiju,koji mi je u æivotu bio sve; i roditew, i uËitew, i duho-

vni rukovoditewna tesnom i uskomputu Hristovom(up. Mt. 7, 14); kojime je paæwivo istrpwivo uzvodiona lestviciduhovnog æivotaod iskuπenika,preko monaπkogdo igumanskog slu-æeqa, pa sve dodanas, kada samprimio najveÊublagodat ovde nazemwi, blagodatepiskopskog slu-æeqa. Poredsvega velikog iuzviπenog πto mije predao, od svegaistiËem to πto meje nauËio inazidao na te-mewu oËinskogblagoslova svetogstarca Ave Justi-na ∆elijskog; πtome je nauËio kakose istinski Bogusluæi celim svo-jim biÊem u smire-qu i potpunoj pre-danosti vowi Qe-

govoj svetoj. Sa punim povereqem uzveo me je u zvaqeigumana ove svete obitewi, tada mladog i u svemuneiskusnog, ali nikada me ne ostavwajuÊi samog, bezsvoje pomoÊi i zaπtite. Blagoslov qegov uvek me jepratio i πtitio, naroËito u ove posledqe i najteæedane, kada smo svi proπli, a i sada prolazimo HristovuGolgotu, stradajuÊi i bivajuÊi u opasnostimasvakodnevnim. Poverio mi je bratiju, sa kojom sam poËeopodvig i æivot u ovoj svetoj obitewi, a koja se qegovim

18

molitvama umnoæila u mnogorodno drvo, na Ëije granedanas mnogi dolaze i hrane se qenim slatkim duhovnimplodovima. Mojoj bratiji deËanskoj, koja mi je od svihnajbliæa i najdraæa, neka je hvala na svemu, jer oseÊamda bez qih ni ja danas ne bih postojao na ovom svetommestu. Ovog puta od svih qih traæim oproπtaj, ako samnekada nekoga povredio i ako ga nisam na pravi naËinrazumeo ili prihvatio, a molim se Gospodu i SvetomKrawu da nas do kraja naπeg zemnog podviga sve saËuvaobjediqenim, sloænim i nepokolebwivim.

A Svetom Krawu, osnivaËu ove svete obitewi,najveÊa blagodarnost od mene i od sve bratije, na prvommestu πto nas je izabrao i prizvao da mu sluæimo, πtonas je u sve dane teπke i tegobne Ëuvao i saËuvao, dajuÊinam nadu i radost, vodeÊi nas ka veËnom nebeskom ciwu- Carstvu Boæjem. Od Svetog arhijerejskog saboraSrpske Pravoslavne Crkve, prizvan sam da u episkop-skom Ëinu pomaæem svome arhijereju na prostoru mnogo-stradalne Eparhije raπko-prizrenske. To mi je i najveÊaËast koju sam mogao dobiti, jer je svo moje biÊe vezano zaove prostore, za ovaj narod i qegove svetiqe. Na Koso-vu i Metohiji svi stradaju, i narod i qegove vekovnesvetiqe. Na ovim prostorima ima viπe tuge i plaËanegoli radosti i deËjeg osmeha. Ali ovaj narod, koji jeoduvek prolazio Hristovu Golgotu, sa Hristom je ivaskrsavao. Nadamo se da Êe i ovaj put biti tako. Zato jeovo sveta zemwa, ovo je srpski Jerusalim, koji je osve-Êen Boæjim imenom, ideqem Boæjim putem, æivweqemradi Boga i sluæeqem Bogu, sve do ærtve i stradaqa zaQega. Ovog puta i sa ovog mesta poruËujem svim svojimsaæitewima, poπtenom i Ëestitom narodu metohijskomi kosovskom: nemojmo posustati i nemojmo se pokolebatina svom putu ka veËnom ciwu, ka veËnom æivotu. Gospodkoji nas je i prizvao na ovaj put, On Êe nas saËuvati iizbaviti kada to bude trebalo, ali da mi budemo uvekblizu Qega, u Qega verujemo i u Qemu se nadamo. Zato,nemojmo olako napustati svoje vekovne domove i odri-cati se otaËkog naslea koje nam je u zalog predato.

U ovom uzviπenom trenutku seÊam se ne samoæivih na zemwi, nego i onih æivih na Nebu, koji su napu-stili ovaj zemawski æivot; bilo preminulih, biloprisilno odaslanih odavde - ubistvima, klaqima, muËe-qima. Takav je pre svih otac Gavrilo - arhiakon, sa-brat naπ; takav je i Hariton - monah, takoe sabrat nas;takav je i Stefan jeromonah; takva su i deca iz Goraæ-

devca, iz PeÊi; takav je i novopostradali DimitrijegraËaniËki - svi oni muËeni i pobijeni Hrista radi iimena srpskoga radi. Qihovom nevinom krvwu Gospodiskupwuje rod srpski od svih qegovih zabluda, lutaqa igreπaka, poËiqenim u istoriji sve do danas. Posebnobih se oseÊao neiskrenim ako ne bih ovde pred svima va-ma pomenuo i “milostivog Samarjanina”, ovog puta u li-ku italijanskih vojnika, koji nas danonoÊno Ëuvaju i o na-ma brinu i bez Ëije zaπtite i pomoÊi mi danas ovde, uovim uslovima, ne bismo mogli da opstanemo. Mi se qi-ma ne moæemo niËim oduæiti, do molitvom Svetom Kra-wu da im on uzvrati za sva qihova dobra koja su uËiniliqegovoj svetiqi.

Hvala i onima susedima naπim sa kojima de-limo ovo parËe zemwe pod nebom. Ova svetiqa i qeniæitewi uvek su im Ëinili dobro. Neki su na to uzvra-Êali dobrom, a neki nisu. Daj, Boæe, da ih ima i danas,i verujem da ih ima, koji ne odobravaju ovo zlo koje se Ëi-ni svetiqama naπim, koje se Ëini narodu naπem. Nekabi Bog bio svima milostiv, ali ujedno i praviËan. Iovog puta æalim wudskim srcem, a posebno sada epi-skopskim, arhijerejskim srcem, svaku wudsku suzu, svakuwudsku ærtvu, svaku kap krvi prolivene; svako wudskobiÊe postradalo, a koje je stvoreno za æivot. I zato,poruËujem svima, nemojmo ostajati na zlu kojega je, naæa-lost, i bilo, a i sada ga je dosta u wudskoj istoriji. Gle-dajmo napred, prvo na Boga koji je jaËi od svakoga zla, ko-ji je svetliji od svakoga mraka, i koji je wubavwu obi-lniji od svake mræqe, “jer Bog je wubavjer Bog je wubav” (1 Jov. 8, 4).On nas poziva na veËni sabor zajedniπtva, a ne izo-lacije, separatizma i zatvaraqa u sebe. ©iroko srcenam je dao, veÊe od vasewene i πire od kosmosa. I zato,budimo svi ono πto je oduvek ova svetiqa bila - premasvima otvoreni, bez mræqe prema drugome, bez proga-qaqa drugoga. Vaπoj wubavi, svima ovde prisutnimarhijerejima, braÊi i sestrama, naroËito onima koji suizdaleka doπli; predstavnicima dræave i vlasti, koji-ma su ova vrata uvek bila otvorena sa æewom da i srcaqihova budu otvorena za ovaj mnogostradalni narod;proseÊi od svih vas oproπtaj i molitve, æelim svakiBoæji blagoslov, blagodat Svetoga Duha, a Gospodu na-πem koji je proslavwen zajedno sa Svojim Ocem i DuhomSvetim, neka je slava, Ëast i pokloqeqe, sada i uvek iu vekove vekova. Amin!

19

oπ se nisu slegli utisci iz DeËana, a spre-mamo se na put na drugu hirotoniju, u Podgo-ricu. U nedewu, 4. jula 2004. godine, hiro-tonisan je Episkop dioklijski, vikarni epi-skop Mitropolita crnogorsko-primorskog,

Jovan (PuriÊ).Hladno je julsko jutro, podseÊa na oktobarsko.

Pwuπti kiπa. Ipak, to ne moæe da pokvari raspoloæeqe put-

nika. Na veliku radost svih, sa nama putuju iguman mana-stira Lepavina, arhimandrit Gavrilo, i jeroakonVasilije. U autobusu su mnogi profesori, javni radnicii novinari. Svi su uzbueni i radosni zbog predstojeÊegdogaaja. Po prirodi svog posla, novinari su radoznali,pa im priËamo o novoizabranom episkopu dioklejskom,qegovoj tituli i objaπqavamo da titula dioklejski neznaËi obnavwaqe eparhije, veÊ samo i jedino obnovuimena.

©ira javnost vrlo malo zna o istorijatu Epi-skopije dioklejske, zato navodimo reËi istoriËara Pre-draga VukiÊa, koji kaæe:”©ireqe hriπÊanstva na pro-storu zapadnog Balkana otpoËelo je veÊ sredinom prvogveka nove ere, na πta ukazuju poslanice Svetog apostolaPavla. U II. poslanici Timoteju apostol Pavle poredostalog kaæe: “...Jer me Dimas ostavi, zavowevπiJer me Dimas ostavi, zavowevπisadaπqi vijek, i otide u Solun; Kriskent u Galasadaπqi vijek, i otide u Solun; Kriskent u Gala--tiju, Tit u Dalmaciju; Luka je sam kod menetiju, Tit u Dalmaciju; Luka je sam kod mene” (4, 10).

U Poslanici Rimwanima apostol Pavle ukazujena svoj misionarski rad, pa kaæe: “U sili znakova iU sili znakova iËudesa, u sili Duha Boæijega; tako da sam od JeruËudesa, u sili Duha Boæijega; tako da sam od Jeru --salima i naokolo sve do Ilirika ispunio jevanesalima i naokolo sve do Ilirika ispunio jevane--wem Hristovimwem Hristovim” (15, 19).

SudeÊi prema Svetom Pismu i starim crkvenimpredaqima, apostol Pavle, apostol Tit, kao i Sveti Lu-ka pohodili su podruËje rimske provincije Dalmacije ioblast Ilirika πireÊi Hristovu veru. Samim tim, real-no je pretpostaviti da ih je misionarski put mogao vodi-ti i preko podruËja danaπqe Crne Gore. Meutim, hriπ-

Êanstvo na podruËju Diokleje i πire okoline nije biloznatnije raπireno sve do 4. veka.

...Nakon dosewavaqa Slovena, na prostoruzapadnog Balkana poniklo je viπe slovenskih kne-æevina koje su formalno priznale vlast vizantijskogdvora, ali sa znatnom samoupravom, kao: Dukwa (Dio-klitija), Raπka, Travunija, Zahumwe, Paganija, Bosna iHrvatska. Dukwanska kneæevina je obuhvatala prostorod Risanskog zaliva do uπÊa Drima, ukwuËujuÊi Zetskui BjelopavliÊku ravnicu.

...Dekretom iz 732. godine vizantijski car LavIII Isavrijanac je celokupno podruËje Ilirika, ukwu-ËujuÊi i Dioklitiju, prisajedinio duhovnoj jurisdikcijicarigradskog patrijarha. Sve do 9. veka hristijanizacijajuænih Slovena se odvijala sporo i bez veÊeg uspeha....Prema Wetopisu popa Dukwanina, na saboru na powuDalmi u drugoj polovini 9. veka osnovana je arhiepi-skopija u Diokleji. Time je sprovedena restauracijacrkvene organizacije u Dioklitiji i hristijanizacijaslovenskog stanovniπtva. Izvesno vreme sediπte dio-klejske arhiepiskopije bilo je locirano u katedralnomhramu Svetog arhangela Mihaila u MariniËkoj Gradini(tako se danas naziva taj lokalitet, prim red.), na Ëijemse podruËju u ranom Sredqem veku nalazilo, za ono vre-me, brojno i napredno gradsko nasewe. U Wetopisu popaDukwanina pomiqe se i crkva Svete Marije u Diokleji,centralni hram u kome su birani i ustoliËavani duk-wanski vladari. Neki od qih su i sahraqeni u ovom hra-mu. Meu qima se pomiqe Peroslav (Petra), otac Sve-tog kneza Jovana Vladimira. ...Krajem 10. veka bugarskicar Samuilo osvojio je Dioklitiju i kneza Vladimiraodveo u ropstvo u Prespu ...Pred najezdom Samuilovihtrupa posledqi dukwanski arhiepiskop Jovan je izbegaou Dubrovnik.

Arhiepiskop Jovan je napisao liturgijsku pesmu(“pasiju”) posveÊenu bokewskim muËenicima Lovri-jencu, Petru i Andriji.

Sa arhiepiskopom Jovanom dioklejska eparhija

PROPOJALA PESMA IZ DUBINE VEKOVA

20

se krajem 10. veka konaËno ugasila. Kada je Sveti Sava1219. godine osnovao Zetsku episkopiju, prema zapisusvog uËenika i æivotopisca Domentijana, qeno sediπteje utemeweno na lokalitetu Drepu Zeti. ...Sasvim jerazumwivo πto je Sveti Sava Zetsku eparhiju utemewiona istom geografskom prostoru na kome se u ranijemistorijskom razdobwu veÊ nalazila episkopska katedra(u Diokleji i Zlatici). Samom lokacijom nova epi-skopska katedra imala je na odreen naËin da uspostavikontinuitet sa dioklejskom eparhijom koja se u meu-vremenu ugasila...

Iz svega navedenog jasno sledi da je dioklejskaepiskopija najstarija ranohriπÊanska dijeceza na po-druËju Crne Gore i temew ranohriπÊanskog duhovnognaslea ovih prostora. Qena tradicija ne sme bitizapuπtena i zaboravwena, veÊ nam mora posluæiti kaonepresuπno vrelo duhovne inspiracije za sadaπqe ibuduÊe generacije. Nedavnom odlukom Svetog arhi-jerejskog sabora od 19. maja tekuÊe godine, iguman ostro-πki Jovan (PuriÊ) naimenovan je za dioklejskog epi-skopa i vikara Mitropolita Amfilohija (RadoviÊa).Kao da je sama Promisao Gospodqa odredila da noviepiskop dioklijski veÊ nosi isto ime koje je pre desetvekova nosio posledqi dioklijski arhiepiskop Jovan.Verujemo da to nije prosta sluËajnost. Uostalom, SvetiJefrem Sirin s pravom kaæe: “Ko tvrdi da je sve slu-Ëajno, taj odriËe postojaqe Boga.”

Uz prijatan razgovor, duhovnu muziku i gledaqevideo-zapisa o manastiru Lepavina, vreme brzo pro-lazi. U popodnevnim Ëasovima stiæemo u manastir Mo-raËu. Drevna nemaqiÊka zaduæbina pleni lepotom i mi-rom. Uz izvanredna tumaËeqa voe puta, gospoe Jas-mine DoæiÊ iz pokloniËke agencije Srpske Pravo-slavne Crkve “DobroËinstvo”, obogaÊeni novim sazna-qima kreÊemo ka Podgorici i Cetiqu. Za razliku odkiπnog i hladnog jutra u Beogradu, na Cetiqu je pravaletqa æega, ali to ne smeta stotinama wudi da u starojprestonici Crne Gore i sediπtu Mitropolije crno-gorsko-primorske, u manastiru Svetog Petra Cetiqskog,posveÊenog Roædestvu Presvete Bogorodice, prisu-stvuju Ëinu nareËeqa.

NARE»EQENARE»EQE

U subotu, u 17 Ëasova uveËe, pre poËetka bdenija,u Cetiqskom manastiru izvrπen je sveti Ëin nareËeqanovoizabranog Episkopa dioklijskog G. Jovana, koji jepozvan da za stolom arhijereja uËestvuje u zajedniËkomlomwequ hleba i dewequ Ëaπe vina, koji su predo-brasci Svetog Tela i Krvi Gospoda i Spasa naπeg Isusa

Hrista. Qegovoj Svetosti Patrijarhu srpskom G. Pavlusu sasluæivali Mitropolit crnogorsko-primorskiAmfilohije, Mitropolit dabrobosanski Nikolaj, Epi-skop zvorniËko-tuzlanski Vasilije, Episkop baËki Iri-nej, Episkop raπko-prizrenski Artemije, Episkop vraq-ski Pahomije, Episkop πumadijski Jovan, Episkop mile-πevski Filaret, Episkop budimwansko-nikπiÊki Joa-nikije, Episkop zahumsko-hercegovaËki Grigorije,umirovweni episkop zahumsko-hercegovaËki Atanasije,zatim vikarni episkopi veliËki Joakim i lipwanskiTeodosije. Na bogosluæequ je pevao hor BogoslovijeSvetog Petra Cetiqskog. Zatim je odsluæeno bdenije,na kome je naËalstovovao iguman ostroπki Jovan, novo-nareËeni episkop dioklijski.

SunËano jutro je najavilo joπ jedan vreo dan.Mnogo pre poËetka Svete Liturgije poπli smo u hram.PodgoriËki Saborni hram Vaskrseqa Hristovog prva jepravoslavna crkva zidana posle Drugog svetskog rata uPodgorici. PomuËili smo se dok smo ga pronaπli, iakoje zaista monumentalan. Pre samo nekoliko godina bio jeuoËwiv izdaleka, a qegov zlatni krst je sijao i ose-qivao grad. Danas je skoro potpuno zatvoren blokovimazgrada, viπespratnica. »ija je to zamisao i kakve su na-mere onih koji su takvu gradqu dozvolili ne znamo, alisu namere viπe nego oËigledne.

Na prilazu hramu vidimo nekoliko autobusa izVaweva i »aËka. Mnogo sveta u porti i hramu strpwivoËeka poËetak Svete Liturgije.

Veliki hram joπ nije zavrπen, a pre tri godineje priveden bogosluæbenoj nameni. Iznutra je sav oblo-æen sigom, pa deluje toplo i prisno.

Zvona najavwuju dolazak Qegove SvetostiPatrijarha Srpskog G. G. Pavla i arhijereja, koji u div-nim, sveËanim odeædama prolaze kroz portu i ulaze ucrkvu. Osim arhijereja, tu je i veliki broj sveπtenika iakona iz Mitropolije crnogorsko-primorske i ostaliheparhija, meu qima je bio i arhimandrit lepavinskiGavrilo. Otac Vasilije je obavwao svoje posluπaqe,snimao je kamerom sve πto se dogaalo u hramu, kako bibratija manastirska, a i mnogobrojni posetioci mana-stira Lepavina imali prilike da vide kako je sve to bi-lo, i da podele radost ovog velikog dogaaja.

PoËiqe Sveta arhijerejska Liturgija.Sva srca kao jedno, sliveno u molitvu. U toku Svete Liturgije se obavwa Ëin hiroto-

nisaqa (rukopoloæeqa) novog episkopa.Ovo je zaista bila izuzetna prilika da iz

blizine pratimo uzviπeni i sveËani Ëin hirotonije.

21

HIROTONIJAHIROTONIJA

Hirotoniju, rukopoloæeqe za episkopa, obav-waju najmaqe tri episkopa, zato πto jedan episkop nemoæe rukopoloæiti drugoga (“jednak jednakoga”).

Na dan arhijerejskog posveÊeqa, arhijerejiizlaze u odeædama kroz carske dveri na sredinu hrama,patrijarh staje na amvon, a arhijereji oko qega. Spro-vode ih arhimandriti, igumani, protojereji i prezvi-teri, koji izlaze na severne i juæne dveri. Novo-nareËeni episkop se oblaËi u odeæde i odliËja arhi-mandrita u oltaru, zajedno sa ostalim sveπtenicima i

arhijerejima koji Êe uËestvovati u hirotoniji.Pre Liturgije polazi se u sredinu crkve, blizu

amvona, tepih sa slikom jednoglavog orla sa raπirenimkrilima, koji stoji pravo, a pod nogama mu je grad sa ku-lama. Pazi se da niko ne stane na orla. Naslikani gradpredstavwa episkopiju, a orao koji nad qim leti ozna-Ëava Ëistotu Pravoslavwa i visinu bogoslovwa. PosleËina izvoeqa iz oltara i poklona, novonareËenog epi-skopa privode pred amvon, gde on staje na orlec (tepihsa slikom orla, i staje na noge orla). Potom mu patrijarhpostavwa pitaqa strogo utvrena liturgijskim pravi-lima, a na kraju nareËeni Ëita nikeocarogradski Sim-

vol vere. Posle blagoslova patrijarha i odreenihmolitava novonareËeni se privodi i staje na glavu orla(na tepihu) i Ëita uËeqe o ovaploÊequ Sina Boæjeg pouËequ Pravoslavne Crkve. Zatim daje obeÊaqe da Êe Ëu-vati kanone svetih apostola, sedam vasewenskih i de-vet pomesnih sabora i pravila svetih otaca, obeÊava daÊe nepromenwivo Ëuvati crkvena predaqa, ustavesvetitewa i sve Ëinove katoliËanske (saborne) Pravo-slavne Crkve, da Êe Ëuvati crkveni mir, pokoravati searhijerejskom saboru, kao i da Êe biti saglasan u svemusa episkopima, da Êe u strahu Boæjem i bogowubivimponaπaqem upravwati povereno mu stado. Dawe ispo-

veda novoizabrani da nije nikakvim darom dobio epi-skopsko dostojanstvo, obeÊava da neÊe niπta Ëinitiprotiv sveπtenih pravila po zapovesti silnih, makarmu i smrÊu pretili, kao i da neÊe ulaziti u stvari dru-gih eparhija ni iz kakvih pobuda, niti primati straneobiËaje u crkvena predaqa i Ëinove, no da Êe Ëuvatipredaqa i sve Ëinove neizmeqeno sa Sabornom Isto-Ënom Pravoslavnom Crkvom i saglasno sa svetim arhi-jerejskim saborom i Ëetiri patrijarha, Ëuvara istoËnepoboænosti.

(NovonareËeni Episkop Jovan je izgovarao reËinikeocarigradskog Simvola vere i zaveta arhijerejskog

22

smireno, sveËano i sa najdubwim uvereqem. Odzvaqaoje qegov zvonki glas pod svodovima lepog hrama i sti-zao do svake duπe hriπÊanske, duboko je potresajuÊi).

A r h i j e r e j s k ahirotonija se vrπi u pra-zniËni dan uz prisustvonaroda, i to na liturgijipre Ëitaqa apostola. Po-sle vhoda sa jevanewem,kada svi arhijereji uu uoltar posle trisvete pe-sme, protoprezviter iprotoakon privode krozseverne dveri ka carskimdverima onog ko se hiro-toniπe. Uzimaju ga arhi-jereji i privode u oltarpred Svetu Trpezu, gde setri puta klaqa pred pre-stolom i pribliæivπise Trpezi klekne na obakolena i polaæe krsto-obrazno ruke i glavu napresto. (Ovaj deo hiro-tonije je mogao da se vidiiz crkve. Lice EpiskopaJovana je zraËilo ne-obiËnom smirenoπÊu iblagoπÊu.) Arhijereji polaæu (malo) otvorenojevanewe na qegovu glavu i dræe jevanewe sa svihstrana, kao ruku samoga Gospoda, koji uzdiæe onoga kojise hirotoniπe, Ëime se ujedno potËiqava zakonu jevan-ewa. Najstariji od arhijereja glasno proiznosi mo-litvu, potom patrijarh blagosiwa, a zatim svi arhi-jereji polaæu desnu ruke na qega.

Posle molitava, kada patrijarh sa glava onog kose hirotoniπe skine jevanewe i stavi ga na presto,protoakoni skidaju sa qega arhimandritski krst i fe-lon, a ipoakon mu donosi: sakos, omofor, krst, panagiju,mitru. Novi episkop uzimajuÊi svaki od ovih predmetaceliva krst na qemu, podnosi ga svakom arhijereju nablagoslov, celiva im ruku i oblaËi se. Pri oblaËequili metaqu svakog od ovih predmeta patrijarh uzgla-πava (izgovara sveËanim tonom): AKSIOS = dostojan.Narod odgovara: aksios - dostojan!

(Kad je naπ Patrijarh uzviknuo: Aksios! sviarhijereji, sveπtenici, akoni i sav narod je kao iz jed-nog grla odgovorio: Aksios! Dostojan, ponovio je Patri-jarh. Dostojan! zaorilo se sa svih strana. I tako se toponovilo tri puta, i svaki put sve jaËe. Svi mi, prisutni

u hramu, deleÊi veliku radost ovoga dana, iz sveg srcasmo odgovarali: dostojan, jer je narod svedok, a taj sve-dok je zaista istinito svedoËio.)

Posle hirotonije (ruko-polagaqa), novi episkopzauzima mesto s desnestrane najstarijeg arhi-jereja. Liturgija teËedawe svojim tokom.

Posle zavrπetka Li-turgije, arhijereji uoltaru skidaju sveËaneodeæde i privodenovoposveÊenoga epi-skopa k patrijarhu, on po-laæe na qega, uz ose-qeqe ruku, arhijerejskurasu, panagiju, arhi-jerejsku mandiju, kami-lavku i daje mu brojani-ce, zatim arhijereji iz-laze iz oltara, a patri-jarh staje na amvon.Protojerej i protoakonprivode novoposveÊenogk amvonu i tamo meu na-rodom stupa novopo-sveÊeni u duænost arhi-

pastira. Ovde mu patrijarh uruËuje, s pastirskompoukom, pastirsko æezlo, posle Ëega novi episkop stajena amvon i blagosiwa narod obema rukama prema sveËetiri strane sveta.

Kad je doπlo vreme priËeπÊa, pokrenuo se ceohram, malo ko je ostao da nije priπao Svetoj »aπi. Iakoje priËeπÊivalo pet episkopa, veoma se dugo crkvomorila pesma: “Tijelo Hristovo primite!”

Potom je besedio novi Episkop dioklijski Jovan(PuriÊ). Toplo i nadahnuto, jednostavnim reËima govo-rio je o velikoj istini vere i obavezama pastira stadaHristovog.

Na hirotoniji su bili i roditewi vladike Jo-vana. On je izdanak Ëestite bogomowaËke porodice,vrednih ratara, Ëiji primeran æivot po jevanewu iistrajnost u veri i danas sluæe kao primer mladimnaraπtajima.

Posle Svete Liturgije, iako se æiva u termo-metru pribliæavala Ëetrdesetom stepenu, viπe sto-tina vernika strpwivo je Ëekalo da Ëestita i primiblagoslov od novog episkopa, koji je svima podelio pri-godne poklone, kalendar i kqiæicu o istorijatu epar-

23

hije Dioklijske.Potom je u porti hrama Hristovog Vaskrseqa

prireena trpeza wubavi za sve prisutne. I mi, gosti izdaleka, pozvani smo u restoran, gde je prireen ruËak zazvanice, crkvene velikodostojnike, predstavnike dru-gih verskih zajednica i visoke zvanice.

Za trpezom su mnogi dræali zdravice. Nas jeposebno ganuo govor prote iz Vaweva, rodnog kraja novogvladike, koji je govorio o qegovoj porodici, o Ëesti-tosti i poboænosti qegovih predaka i ponosu Ëitavogkraja πto je joπ jedan qihov izdanak danas postao pa-stir stada Hristovog. Iz vawevskog kraja je sveti Vla-dika Nikolaj ohridski i æiËki, Episkop raπko-priz-renski Artemije, tamo je manastir ∆elije, gde je æiveo,Bogu se molio i stvarao sveti Ava Justin PopoviÊ.

Sve πto je lepo brzo proe, kaæe stara izreka,tako je doπlo vreme naπeg povratka.

Iz Podgorice smo poπli u ranim popodnevnimËasovima. Tihi zamor u autobusu se potpuno utiπao doksmo sluπali cd sabesedom episkopa Jovana(PuriÊa) o Svetom Savi.Ovaj cd su povodom hiro-tonije Episkopa dioklij-skog Jovana (PuriÊa) iz-dali IzdavaËko-infor-mativna ustanova SPCiz Beograda i Radio Sve-tigora sa Cetiqa. Slu-πajuÊi glas vladike Jo-vana, qegovo mudro kazi-vaqe i divno pojaqe, se-Êali smo se reËi profe-sora Predraga VukiÊa oposledqem episkopudioklijskom Jovanu, kojije bio i kompozitor i po-jac. Zaista su nedokuËiviputevi Gospodqi. Posledeset vekova, titulu dio-klijskog episkopa nosiJovan, koji je izvanredanpojac. SluπajuÊi qegovopojaqe i kazivaqe,Ëinilo nam se da je to ponovo propojala pesma iz dubinevekova. Bili smo blagodarni Bogu πto smo ovog, zaistadivnog i nezaboravnog dana bili sabrani na SvetojLiturgiji, gde smo pristupili Svetom PriËeπÊu, imogli da posvedoËimo i podelimo veliku radost.

Liturgijsko sabraqe je neuporedivo sa bilo ko-

jim drugim sabraqem wudi, jer smo samo tako svi jedno uHristu, jedinom Putu, Istini i Æivotu.

U povratku smo obiπli manastir Kumanicu, kojise nalazi tik pored pruge Beograd-Bar, blizu Prijepo-wa. Prvobitni manastir je postojao u sredqem veku, znase da su ga Turci razruπili, ali svetost toga mesta ni-su mogli da ugase. Vekovima je narod na dan SvetogArhangela Gavrila dolazio i Bogu se molio na tom me-stu. Ostaci zidova starog manastira su danas potpunoprekriveni voskom, koje je poboæni svet vekovima natom mestu palio. Manastir je ponovo sazidan u najteæedane, 1999. godine, u vreme bombardovaqa. I pomogli susvi, i Srbi i muslimani iz tog kraja, svi kojima je moli-tva u drevnoj svetiqi pomagala. Prilikom radova na ob-novi manastira, pronaene su moπti svetog Georgija Ku-maniËkog, za koje se verovalo da su zauvek nestale kadaje sruπen i spawen manastir. ©to Bog voli, ne propada.

(Joπ pod utiscima iz Podgorice, sledeÊeg danau podgoriËkim novinama proËitala sam veoma

zlonamerne komentare,da su “vernici dovoeniautobusima na hiro-toniju”. Oni koji su dale-ko od Boga i istine nemogu i neÊe da razumejuda je wude sa svih stranau Podgoricu dovelawubav, i da smo tamobili zato πto smo braÊai sestre u Hristu Gos-podu, gde niko nikog ne“dovodi”, veÊ wudi do-laze ne æaleÊi truda nisredstava. Najbowi pri-mer za to je arhimandritGavrilo, koji je izHrvatske doπao u Podgo-ricu, na jedan dan, samoda bi prisustvovao hiro-toniji).

Na kraju moram danapomenem da je sve nas,malo bratstvo i se-strinstvo iz autobusa -jer smo svi rod u Hristu -

duboko dirnulo poπtovaqe i wubav koju su prema o.Gavrilu pokazali svi arhijereji, Episkop dioklijskiJovan, ostroπki monasi, monasi iz drugih manastira,sveπtenici iz svih eparhija, kao i mnogi wudi koji su zamanastir Lepavinu samo Ëuli.

Radmila Miπev

24

BESEDA EPISKOPA JOVANA BESEDA EPISKOPA JOVANA

Vaπa Svetosti, vaπa visokopreosveπtenstva ipreosveπtenstva, dragi oci, braÊo i sestre!

Danas je Gospod pogledao na nastrojenost slugeSvojega, prizivajuÊi me kroz Vaπu Svetost na sveti-tewsko, odnosno episkopsko sluæeqe i, sada kada sesve to dogodilo, πta uopπte mogu reÊi? Blagodarno pri-mam reËi svetog Apostola Pavla: “Bog se javi u tijeBog se javi u tije --lu, opravda se u Duhu, pokaza se anelima, propolu, opravda se u Duhu, pokaza se anelima, propo--veda se neznaboæcima, vjerova se u svijetu, vazveda se neznaboæcima, vjerova se u svijetu, vaz --nese se u slavinese se u slavi“ (1. Tim. 6, 20). Ove reËi, dakle, pri-hvatam kao svoju jevanelsku propoved ili program “veve--like tajne poboænostilike tajne poboænosti” i Ëuvaqa poverenog mi “zaza --loga spaseqaloga spaseqa” (1. Tim. 6,20).

I πta u ovom trenu-tku mogu reÊi? Da li je lakonositi nemoÊi svih: “KoKooslabi a da i ja ne oslaoslabi a da i ja ne osla--bim? Ko se sablaæqava, abim? Ko se sablaæqava, aja da ne govorim?ja da ne govorim?“ (2. Kor.11, 29). Lako li je biti obra-scem vernima u reËi, u æiv-wequ, u wubavi, u duhu, u ve-ri, u Ëistoti (1. Tim. 4,12)?Da li je lako jednoga poka-rati, drugome zapretiti, tre-Êega uteπiti sa svakom strp-wivoπÊu i poukom (2. Tim.4,2)? Da li je lako nositiodgovornost za pastvu i pas-tire? Poznati su primeriBoæjih izabranika koji suzbog svega ovoga bili u veli-koj nedoumici i strahu. I mi sqima postavwamo pitaqe: dali je sve ovo lako?

Sveti Apostol Pavle svedoËi o sebi: “SvakiSvakidan umirem, tako mi, braÊo, vaπe pohvale, kojudan umirem, tako mi, braÊo, vaπe pohvale, kojuimam u Hristu Isusu Gospodu naπemimam u Hristu Isusu Gospodu naπem“ (1. Kor. 15, 31).I zaista, istinski æivot sveπtenosluæitewa jeste ne-prestano sagorevaqe, umiraqe do samozaborava, teπko-Êa i stradaqa. Polaæe se na mene veliko breme epi-skopskog sluæeqa, i to u vrlo teπko vreme sluæeqa Bo-gu i rodu, i zato mi Apostol Pavle kroz Vaπu SvetostporuËuje da postupam tako u svemu, da bi me verni imaliza obrazac i autoritet u izgraivaqu Crkve i u delimaBoæanskog Ëovekowubwa.

No, odakle meni “nemoÊnomnemoÊnom” (2. Tim. 1, 7) uzetii pocrpeti sile i snage za sve ovo? Otuda odakle ih je

pocrpeo vozwubweni uËenik Hristov sveti Jovan Bogo-slov. Drugim reËima, to znaËi sluæiti Svetu Sluæbu ine zanemarivati blagodatni dar koji je dat kroz proro-Ëanstvo polagaqem ruku stareπina (1. Tim. 4, 14), aliuvek imajuÊi na umu reËi Ap. Pavla o opasnosti od svet-skoga, “ne upreæuÊi se u jaram mnogoboæacane upreæuÊi se u jaram mnogoboæaca” (2.Kor. 12,19). Sve ovo nije lako, veÊ traæi raspetost biÊai izdræwivost do kraja. Za sve ovo je potrebna pomoÊpre svega Nebesa - svih Svetih, a i svih vas - narodaBoæjeg.

Verujem i ispovedam, πto po reËima SvetogApostola “ne da smo sposobni sami od sebe πtone da smo sposobni sami od sebe πtopomisliti, nego je naπa sposobnost od Bogapomisliti, nego je naπa sposobnost od Boga” (2.Kor. 3, 5); πto dobar uspeh u sluæequ Bogu i bliæqimane zavisi toliko od wudskih moguÊnosti i dostojnosti,

koliko od blagodati koja se u“nemoÊi pokazuje savrnemoÊi pokazuje savr --πenaπena” (2. Kor. 12, 9). Verujemi ispovedam da je polagaqemvaπih svetitewskih ruku namene i meni nedostojnomepredata blagodat apostol-skog prejemstva, a koja leËi inadopuquje svaku nemoÊ.

Molim vas, sveti oci,Bogomudri arhipastiri, bra-Êo i sestre, da vaπe molitveuËine mene iskusnim dela-tewem u Vinogradu Boæjemkoji zasadi Desnica Gospod-qa i da se ne postidim predOnim “Koji pravo upravwaKoji pravo upravwareËju IstinereËju Istine” (2. Tim. 2,15). Molite se Bogu da midaruje postojanost i odlu-Ënost, blagost i trpweqe, uËemu je æivotno iskustvo.

Na kraju, svima se zahvawujem: svojim ocima -uËitewima, roditewima, bratiji i sestrama na moli-tvenom uËeπÊu i na svemu uËiqenom za mene u dosa-daπqem æivotu. Poπto reËi zahvalnosti dobrim wu-dima za sve πto su za mene uËinili ne mogu biti dovow-ne, molim se Bogu da dostojnim noπeqem episkopskogkrsta uzvratim svima qima i svima drugima na wubavkoju su pokazali. Imam joπ i nadu da me moj duhovni otacneÊe ostaviti bez wubavi, uvek me savetujuÊi kao mudrii iskusan otac. UzdajuÊi se u podrπku od svih vas, ja sme-lo govorim Vaπoj Svetosti i svekolikoj crkvenoj puno-Êi: “Evo sluge Gospodqega - neka mi bude po reËivaπoj“. Amin.

25

a dan svetih apostola Vartolomeja i Varnave,24. juna 2004. godine, u VrqaËkoj Baqi je Qe-govo Preosveπtenstvo episkop SvetosavskeEparhije ÆiËke G. Hrizostom odræao preda-vaqe na temu “Bogosluæeqe kao naËin æi-

vota pravoslavnog hriπÊanina”. Predavaqe je odræanou bioskopskoj sali ovog divnog malog mesta u ÆiËkojeparhiji. Jasno je da je episkop Hrizostom odabrao baπto mesto baπ u to vreme, jer VrqaËka Baqa u tom peri-odu obiluje kako domaÊim tako i mnogim stranim poseti-ocima æewnim odmora uz neverovatne, vawda samoBoæjom rukom date, raznovrsne prirodne izvore leko-vitih voda. Rekla sam “neverovatne izvore”. To je upra-vo tako. »ini mi se da nigde u svetu nema na maqem pro-storu viπe razliËitih lekovitih prirodnih izvora.Svaki izvor je opremwen po najviπim svetskim standar-dima, uredno oznaËen, sa preciznim informacijama ovrstama bolesti koje leËi i o pruæaqu medicinskih ituristiËkih usluga. Meutim, u ovo doba godine celaVrqaËka Baqa miriπe na lipe i odiπe nekim spokojem,pa je i to razlog πto mnogobrojni turisti, æewni odla-ska iz gradske vreve i vruÊine, dooπe baπ u ovaj divnimirni gradiÊ.

I ja sam, kao i mnogi drugi, poæelela da neko-liko dana od godiπqeg odmora provedem baπ ovde. Od-mah po dolasku iz Beograda sam posetila gradskubiblioteku, izuzetno opremwenu, uzela kqigu “DespotStefan LazareviÊ” i sa koleginicom Anom krenula uπetqu. Zastadoh, jer je na velikom panou bilo obave-πteqe o poseti Qegovog Preosveπtenstva vladikeHrizostoma i o odræavaqu predavaqa na temu “Bogo-sluæeqe kao naËin æivota pravoslavnog hriπÊanina”.Tema je, vidi se, vrlo paæwivo odabrana i u ovom trenu-tku bueqa duhovne svesti naπeg naroda, rekla bih,neophodna.

Episkop Hrizostom (StoliÊ) roen je 20. juna

1939. godine u Rumi, gde zavrπava osnovnu i sredquπkolu. Bogoslovsko obrazovaqe i diplomu bogoslovskogfakulteta stiËe u Ruskoj zagraniËnoj crkvi na univer-zitetu u dræavi Qujork u Americi. Zamonaπen je umanastiru DeËanima 1961. godine, kada od episkoparaπko-prizrenskog Pavla, sadaπqeg Patrijarha SPC,biva rukopoloæen u Ëin akona, a veÊ 1962. godine u Ëinjeromonaha. U Hilandaru provodi 19 godina, u okviru kogperioda vrπi duænost rizniËara i bibliotekaranajstarije srpske biblioteke. U Hilandaru 1980. godinebiva proizveden za arhimandrita, dok Ëak dva mandatavrπi duænost protoepistata, odnosno predsednika Sve-te Gore.

Sveti arhijerejski sabor Srpske pravoslavnecrkve na proπlogodiπqem zasedaqu poverio je epi-skopu Hrizostomu najslavniju istorijsku eparhiju, na Ëi-jem je tronu - kako sam episkop Hrizostom kaæe - “stolo-vao duhovni voa sveg srpskog pravoslavnog naroda krozvekove, naπ arhiepiskop, uËitew i prosvetitew - SvetiSava”. Treba napomenuti da je na ovom tronu sedeo iSveti episkop Nikolaj ÆiËki, koji je proπle, 2003.godine od Crkve javno proslavwen kao svetitew Boæji.U manastiru ÆiËi, sediπtu ÆiËke eparhije, krunisanoje viπe srpskih kraweva, a posledqi meu qima krawPetar I KaraoreviÊ.

Episkop Hrizostom doe taËno u naznaËeno vre-me i pred prepunom dvoranom, kako sveπtenstva tako iostalih prisutnih æewnih duhovnih pouka, sve nasblagoslovi i zablagodarivπi Gospodu poËe:

“Pomaæe Bog svima! Dakle, iako je ovakvo vre-me, priliËno toplo, ipak je znaËajno da se baπ ovde vi-dimo. Naπa eparhija je dosta velika, ne moæe uvek svudada se stigne, zato smo doπli ovde u Baqu kako bismo senaπli u πto veÊem broju. Ono o Ëemu Êemo veËeras dagovorimo veÊ je i najavweno, a reË je o bogosluæequ kaonaËinu æivota pravoslavnog hriπÊanina.

PREDAVAQE EPISKOPA SVETOSAVSKE EPARHIJE ÆI»KE G. HRIZOSTOMAPREDAVAQE EPISKOPA SVETOSAVSKE EPARHIJE ÆI»KE G. HRIZOSTOMA

BOGOSLUÆEQE KAO NA»IN ÆIVOTAPRAVOSLAVNOG HRI©∆ANINA

26

Moæemo da poËnemo od bogosluæeqa uopπte,odnosno bogosluæeqa kosmiËkog. Mi svakodnevno vidi-mo kako Ëitava tvar sluæi Bogu. Ako se okrenemo oko se-be, videÊemo neπto neverovatno. Za nas je to doduπeuobiËajeno, ali kada se udubimo u ono πta se oko nas de-πava, kada dugo razmiπwamo..., danaπqe ËoveËanstvone moæe daleko da dosegne do toga πta se to zbiva okonas. Ako Ëovek koji ne poznaje Boga, ili moæda i ne æelida Ga upozna, ili je ateista (πto nikako ne znaËi da jeon loπ Ëovek), poËne dubwe da razmiπwa o tome πta seoko nas deπava, onaj koji nije upoznao Boga, ni na koji na-Ëin ne moæe da zna o Ëemu je reË. I πto god viπe nau-Ënici dokazuju kako to planete idu, kako se kreÊu, kakoone bogosluæe, kako ptice besprekorno lete, kako sesmequju godiπqa doba, kako, kako... Ako Ëovek nema nimalo vere u Boga, on moæe samo da poludi. Meutim, baπto πto nas deli, odnosno nas koji teæimo istinskompoznaqu Boga od onih koji ne poznaju Boga, jeste upravosluæeqe, ali sluæeqe Bogu. Mi vidimo kako sve pla-nete u nebeskom svodu sluæe Bogu, kako se okreÊu okosvoje ose, skoro sve, neke i oko Sunca u naπem SunËevomsistemu. A πta je dawe, joπ wudski um nije mogao dadosegne. Kada je prvi Ëovek i z a g n a n iz raja, Gospodmu je rekao da Êe ubuduÊe u znoju lica svoga zaraivatisvoj hleb. Gospod je rekao da Êe “Ëovek zaraivati hlebu znoju lica svoga” zbog toga πto nije znao da æivi uzajednici sa Bogom, znaËi u raju, gde mu je sve bilo pri-premweno. Tako je r a d na neki naËin doπao kao kaznaBoæja za Ëoveka. S druge strane, mi vidimo da se ustva-ri Ëovek po gordosti svojoj udawio od Boga. Pitamo seπta je to Ëovek video kada je bio u blizini Boæjoj? Svemu je bilo dostupno, sve je znao, gledao je bezmalo u liceBoga. A kada se udawio od Boga sagreπivπi, onda je Bogsakrio lice Svoje od qega. I tada mu je rekao da Êe uuznoju lica svoga jesti hlebznoju lica svoga jesti hleb, πto znaËi: sada Êeπsaznavati Boga u znoju lica svoga... Zbog toga Ë o v e kstalno æeli da dokuËi: πta je Bog? Ko je Bog? ©ta BogËini? Koja su Qegova dela? Da li je bespoËetan? Ima lipoËetak? Ima li kraj? Sve su to tajne velike za naπegaËoveka.

Pitaqe je kako takav Ëovek moæe da upoznaBoga? Moæe samo uz veliki trud. Ëak i kroz teologiju ibogoslovwe, koje mora poznavati, moæe jedino uz velikitrud svoj. Mora da uËi, mora da razmiπwa, mora d a sem o l i da bi doπao do nuænog saznaqa o Bogu.

G r e h, Ëovekov greh - πta je uËinio? R a z -d v o j i o j e B o g a o d Ë o v e k a.

Kud god da poemo, sreπÊemo ono πto je Bogstvorio. I u svemu moæemo videti Boga, ali, vidite, kaoda je ipak od naπih oËiju sve sakriveno... Svi mi svojim

oËima vidimo dela Boæija, ali kao da ne vidimo. »uje-mo, ali kao da ne Ëujemo. To je naπ najveÊi greh. I on nasstalno odvaja od Boga. Zato Ëesto traæimo Boga na nekidrugi naËin. Neki ga traæe Ëak i naukom. Poznato je dasu se i veliki nauËnici, koji su postizali velike nauËnerezultate, uglavnom u svojim delima sretali sa Bogom.Dakle, sva tvar sluæi Bogu, pa i ova sijalica, koja nasovde osvetwava sluæi Bogu. Meutim, dok mnogi slaveBoga, Ëesto Êemo Ëuti kako je nekoga Bog zaboravio. Ali,on sigurno nije zaboravwen. Trebalo bi da se zami-slimo, πta bi bilo da Bog samo jedanput zaboravi daSunce izae? Da li bi tada nerazumna stvoreqa znalada sve πto imamo, imamo zahvawujuÊi Bogu? Kultura, re-cimo, umesto da je pomogla Ëoveku da se pribliæi Bogu,ona je zavela Ëoveka. ReË kultura je nastala od grËke re-Ëi “kult”, πto znaËi proslavwaqe Boga. GrËki narod,koji je nama veoma blizak, spada izmeu ostalih u naro-de sa visokim stepenom razvoja kulture. Ipak, ni Grci,kao ni drugi civilizovani narodi nisu mogli osetitikuda vodi ovakav vrtoglavi razvoj civilizacije. Jedno-stavno nisu smatrali da Êe to jednoga dana biti pogubnoupravo po ËoveËanstvo. Sa ove distance lako moæemoshvatiti kako je razvoj civilizacije uniπtio duπu Ëove-kovu. Na æalost, metaforiËki reËeno, kultura danas vi-πe moæe da se zloupotrebi, nego πto moæe da pomogneza oËuvaqe duπe Ëovekove. Zato sluæeqe Bogu jestesluæeqe od jutra do veËeri, odnosno tokom Ëitavog da-na. I mi koji smo sluge Boæje, sve πto vidimo, mi u tomevidimo Boga. Moæda ga stvarno i vidimo? I kako to Bo-ga vidimo, mislim, pitaÊe mnogi. Tako se, recimo, prekoikone vrπi bogosluæeqe u crkvi. Mi vidimo kako sepreko televizijskog aparata uzima mnogo loπeg i to pos-taje naËin ponaπaqa za mnoge. Meutim, onaj ko se nijeodvojio na vreme od televizijskog aparata, on sebe nika-da nije obrazovao i nije sa Bogom. Obrazovaqe je neπtodrugo, a televizijska informacija je neπto drugo. To surazne informacije, a obrazovaqe jeste svesnost pri-jema samo duπekorisnih informacija. Kultura je, dakle,proslavwaqe Boga, Koji nas stalno poziva na pokajaqe,jer tek tada, kroz pokajaqe mi moæemo da vidimo gdesmo. Naπa deca su ustvari nevaspitana, a mi kao da setrudimo da ona budu takva - nevaspitana. Kakva je to on-da kultura? Kakvo je to proslavwaqe Boga? ©ta je ondanaπa uloga? S druge strane, kakve su nam moguÊnosti da-te? Oni koji veruju, oni koji su s Bogom, to znaju. Oni kojine veruju, kako da dou do poznaqa istine? Pa mi u ovomsvetu æivimo, starimo, umiremo. Da li se zapitamo πtaje naπa uloga u ovom svetu? Da bismo sve to ispravili,mi to moramo da ispravimo prvo kod sebe, pa onda kodsvoje dece. Dete je Ëak od svoje prve godine sposobno da

27

usvoji sve πto mu kaæu roditewi. Na taj naËin i u svojimmladim godinama ono veÊ sluæi Bogu. A koja je duænostroditewa u sluæbi Bogu? Od najranijih dana saznavaqaæivota deteta roditew treba dete da vaspitava i da gauËi da se moli Bogu. A kako mogu roditewi da nauËe detemolitvi ako se i sami ne mole? Dete radi ono πto vidida roditew radi. Æensko dete radi ono πto majka radi,muπko dete obavezno oponaπa oca. Ako je roditew bogo-bojaæwiv, i ono Êe biti bogobojaæwivo. Tako, i ako gaprigrabi mladalaËki talas puberteta, a ako je pre toganauËilo da sluπaoca, ono Êe ga idawe sluπati. Aako i zaluta, lak-πe Êe se vratiti.A otac, vaspitava-juÊi tako sina,ustvari sluæi Bo-gu. To je qegovob o g o s l u æ e q e !ZnaËi - da vaspi-tava sina, istokao πto je majËinobogosluæeqe dapravilno vaspita-va decu i da ih uËistrahu Boæjem. Toje qen jedinizadatak, æena sespasava raajuÊidecu. Ona æenakoja neÊe da raadecu, ne moæe dazasluæi spaseqe.Jer takva æena nesluæi Bogu na onajnaËin na koji jezemwa ureena. Amuæ treba da budeglava porodice,æena da bude podvlaπÊu qegovom,kao i deca. On treba da bude autoritet u porodici, jeron mora da bude oliËeqe Boæje upravo u svojoj porodici.Tek onda takva porodica moæe da donese plod. Onda Êesvako za sebe da sluæi Bogu na svoj naËin, a onda svizajedno u toj umnoæenoj wubavi, cela porodica - sluæiBogu. Onda Êe takva porodica da bude mala crkva. Tu seuvek misli na prisustvo Boæje. Isus je glava Crkve. Sve-ta Trojica - Bog Otac, Bog Sin, Bog Duh Sveti. Takva

porodica je ikona Svete Trojice - otac, majka, deca.RazliËitost - u jednom celom. Kad takva porodica posta-ne hriπÊanska u istini, ona na taj naËin bogosluæi.

Meutim, potrebno je da takva porodica redov-no dolazi i na zajedniËku molitvu, u sveti hram, sa svi-ma hriπÊanima. Jer, nama nema spaseqa bez zajednice.Moramo biti jedni sa drugima. Uvek moramo da imamozajednicu sa svima, wubav sa svima. Zato je Crkva toπto i jeste. Crkva u prevodu znaËi “skupπtina izabra-nih”, odnosno ona skupπtina koju je Bog izabrao. A Bog je

izabrao svakogaËoveka, svaku æe-nu, svako dete...

Istorija hriπ-Êanske Crkve jeprepuna dogaaja,razliËitih. Vide-li smo vreme kadaje otac vaspitavaoporodicu, kada jeotac sve u poro-dici spajao sa Crk-vom Boæjom. ImasluËajeva gde je tomajka Ëinila, pogo-tovo u prvo vremeHriπÊanstva. Onaje prvo muæa naËi-nila hriπÊani-nom, pa onda i decusvoju. Za Ëudo, udanaπqe vremeËesto deca spasa-vaju svoje rodite-we, i ne samoroditewe, nego isvoje dede i bake.A sve je to u slu-æbi Boga. Sve je naspaseqe.

Vidimo, dakle,da nas Bog nikada

ne ostavwa. On nam uvek stvori i daje novu priliku, paako smo je i tada propustili, on Êe ponovo naÊi naËinada izaemo iz toga. Ako smo i na drugom mestu propu-stili tu priliku, i tamo Êe nam naÊi izlaz. Ako je, naprimer, neko pogreπio ulicu u gradu, pa izaπao iz gradana drugom mestu, Gospod Êe ga nekim naËinom navesti dase vrati na ono mesto odakle je poπao. Jednom sam u jed-noj ruskoj kqizi negde proËitao interesantnu stvar. Kad

28

su doπli komunisti, svi to veÊ znaju, poËeπe nemiliceda ruπe crkve. Jedna baka, ne shvatajuÊi πta se to doga-a, krene kao i uvek u crkvu. Doe baka i vide da crkvetu viπe nema. PoËne da je traæi i shvati da je nigde ne-ma. Baka pokuca na prozor jedne kuÊe i upita: “Molimvas, kuda vodi ova ulica? Gde je crkva ovde?” - “Ovdenikakve crkve nema”, odgovoriπe. “Kako, pa je li bilaovde crkva?”, sa Ëueqem opet upita baka. Naravno,novopeËeni komunista sa podsmehom reËe: “Ne, nikadnije ni bila ovde crkva!” Baka nemoÊno prozbori: “Pa,Ëemu onda ulica sluæi ako ne vodi u crkvu?” Dakle, uli-ca i postoji zato da nekud vodi!? Kuda da vodi? Vodi ucrkvu, braÊo i sestre! I u selu i u gradu crkva treba dabude u centru, tako da sve ulice vode upravo ka crkvi,jer Ëitav naπ æivot mora da vodi Crkvi. Zato i svakaulica treba da vodi ka nekoj crkvi. Kad god izaemo izsvoga doma, prvi koraci uvek da nam budu okrenuti kacrkvi, na zajedniËku molitvu, jer uvek Êemo u zajednicijedni sa drugima lakπe upoznati Boga. Evo, mi sada se-dimo ovde u zajednici. Nas je spojila Crkva. Mi, na æa-lost, Ëesto vidimo zavaene braÊu i srodnike, da jedansa drugim nisu u wubavi. Meutim, ako bi i oni i svi mipoπli sa Hristom ka Centru, videli bismo kako bi sebraÊa izmirila. Jer, Ëim dolaze ka Hristu, bliæi suHristu, a u isto vreme bliæi su jedni drugima. Zbog togai jeste Crkva.

U Starom Zavetu, joπ kada je Solomon hteo dapodigne hram æivome Bogu u Jerusalimu, traæio je me-sto gde Êe da ga sagradi. Onda je video jedno mesto na ko-me se braÊa svako veËe sastaju. »uo je kako se na tom me-stu braÊa u slozi i wubavi o svemu dogovaraju, i πta Êetog dana da rade, i πta je kome potrebno. Kada je to vi-deo, Solomon odluËi: “ Tu, gde se braÊa sastaju, tu Êe bi-ti hram Boæji!” ZnaËi, tu gde se braÊa sastaju, tu je naπzbor, crkva, dom molitve. Tu se upoznaju jedni sa dru-gima. Tu pomaæu jedni drugima.

Molitveno bogosluæeqe je, kao πto smo veÊkazali, naπ æivot u zajedniËkoj molitvi. Tako treba daje svaka molitva u zapovedne dane, nedewom i prazni-kom. Tada se sjediqujemo sa Bogom, a na taj naËin i jednisa drugima. Mnogi Êe se pitati, kako se mi to sjediqu-jemo sa Bogom kada doemo u crkvu? ©ta se to u crkvi ta-da deπava? TaËno je, u crkvi vidimo jedni druge, pevamopesme. Zar je to dovowno? Ne, nedewom i praznikom ucrkvi se sluæi Sveta Liturgija. To je neπto izuzetno.To nema ni jedna religija na ovom svetu. ZnaËajno je danapomenemo da mi sebe ne smatramo religijom, negoCrkvom. To je samo Crkva Hristova. ZnaËi, Hristos jedao Svoje Telo i Svoju Krv za nas greπne. Pre nego πtoje poπao na stradaqe, priredio je tu i z u z e t n u v e-

Ë e r u p a s h a l n u, koja nije bila obiËna judejska pas-halna veËera, nego je bila izuzetna, jer je sam Hristosrekao uËenicima Svojim: “ Koliko sam æeleo da ovu pas-hu veËeram sa vama!” To je ta pasha - siπla iz veËnostii uπla u vreme koje je nama dato.

Dakle, πta to ima na liturgiji? Od Ëega se li-turgija sastoji? Liturgija se sastoji od pouËitewnog de-la - p o u k e, i dela s u d a. Kad doemo u crkvu, slu-πamo psalme starozavetne koji imaju hriπÊanski smi-sao, Ëitamo ili pevamo. Zatim Ëitamo iz Starog Zavetasva ona proroËanstva koja su se odnosila na dolazakHristov. »itamo dela svetih apostola, upuÊena hriπÊa-nima kako da se vladaju. I na kraju, Ëita se Jevanewekao sama æiva r e Ë B o æ j a. Posle toga episkop ilisveπtenik tumaËi ili propoveda - pouËava Crkvu Boæju.A kad se taj deo zavrπi, ustaje sa svoje katedre i odlaziu oltar. Tada poËiqe deo Suda. Sluæi se liturgija, zna-Ëi izobraæava se prvo æivot, zatim stradaqe Hristo-vo, pogubweqe sa raspeÊem na krstu, pogrebeqe Qego-vo, vaskrseqe Qegovo, vazneseqe Qegovo na nebo,silazak Svetoga Duha na apostole i Qegov drugi dola-zak. To su svedoËanstva koja je Hristos za sve nas uËinioi, “koji poveruje biÊe spasen, a koji ne bude verovaobiÊe osuen”, jer Hristos je joπ onda rekao: “Sada jes u d ovome svetu”. Dakle, svaka liturgija je sud ovomesvetu. Pa zar moæemo sa liturgije izaÊi a da se nepriËestimo? Da li smo sigurni da Êemo doæiveti drugidan po nedewi? A nismo se sjedinili sa Hristom! Litur-gija i ima taj smisao - da se sjedinimo sa Hristom, i toistinski - kroz Sveto PriËeπÊe. Ona se zato i sluæi. Ustarim liturgijama je bilo napisano: “Vi koji neÊete dase priËestite, izaite napowe!”, dok u danaπqe vrememogu da ostanu samo oni koji su verni, koji Êe se sjedini-ti sa Hristom”.

Nakon ovakve divne besede, mnogi poæeleπe daproduæe razgovor sa vladikom Hrizostomom, postavwa-juÊi mnoga pitaqa. IzdvojiÊemo neka od qih.

- Vaπe Preosveπtenstvo, zaπto sveπteVaπe Preosveπtenstvo, zaπto sveπte--nici na Svetoj Liturgiji molitve izgovarajunici na Svetoj Liturgiji molitve izgovarajutiho, u sebi? Zar su to tajne molitve?tiho, u sebi? Zar su to tajne molitve?

Vladika Hrizostom: - Da li molitve treba Ëita-ti glasno ili u sebi? To je jedno od mnogih pitaqa kojanam se proteæu posledqih tridesetak godina. Kod nasza to niko nije ni pitao. Jednostavno tako se æivelo.Malo je ko o tome razmiπwao. Meutim, molitve trebaËitati glasno. To tiho Ëitaqe molitava ne znaËi niπta.Onda ne uËestvuje Crkva u molitvi. Sada moramo bitisvesni toga, kad je veÊ do toga doπlo. To nije mali peri-od da se Ëitaju molitve u sebi. Dug je to period. S obzi-rom na to da se naπ narod naπao u takvim istorijskim

29

prilikama da nije mogao ni da razmiπwa o tome, sad suse te prilike kako-tako duhovno moæda i stekle, pa mimoæemo o tome da razmiπwamo.

Ja bih malo da prouËimo genezu ovih dogaaqa ida vidimo kako je doπlo do toga da se molitve Ëitaju usebi. Molitve treba da se Ëitaju glasno. Tu nema dilemeuopπte. Tako je i bilo u poËetku same Crkve. Tada supostojala tri stepena sveπtenstva: episkop, prezviteri akon. Episkopska uloga je bila da vrπi liturgiju i daupravwa Crkvom. To je bila qegova jedina funkcija.Meutim, i danas se uloga episkopa sadræi u tome dabez episkopa ne moæe biti liturgije. Ali, episkop moæeda rukopoloæi sveπtenika i da da blagoslov da sveπte-nici sluæe liturgiju. Na taj naËin sveπtenik ipak imavlast da u ime episkopa sluæi, ali da svog episkopauvek pomiqe na bogosluæequ. Ukoliko sveπtenik nepomiqe svog episkopa na bogosluæequ, ta liturgija nijevalidna. Prezviteri u ranija vremena nisu sluæililiturgiju. Sluæili su samo u sluËaju ako je episkop biobolestan, pa nije mogao da doe u crkvu. Episkop bisveπtenika tada ovlastio samo za tu liturgiju: ”Ti Êeπda sluæiπ ovu liturgiju u ime episkopa”. U to vreme ni-je bilo moguÊe da episkop prisustvuje liturgiji, a daliturgiju neko drugi sluæi. To bi bilo nenormalno sta-qe. Meutim, kada su vernici poËeli da se okupwaju uveÊem broju, sve viπe i viπe, dogodilo se da nema dovo-wan broj episkopa, a liturgija mora da se sluæi narodu.Tada je data saglasnost da i prezviteri, znaËi sveπte-nici, sluæe liturgiju. Sve do VI veka u Aleksandrijskojcrkvi sveπtenici nisu mogli da sluæe liturgiju osimizriËito ako je episkop spreËen ili po qegovoj dozvoli.Tek u VI veku sveπtenici su konaËno dobili pravo dasluæe liturgiju, ali tada je nastao drugi problem.Ikonostasi tada nisu bili kao danaπqi, veÊ samo kaoparapeti. Episkop je tako uvek bio okrenut narodu. Zatose qegova katedra nalazila na gorqem mestu. Tu je onsedeo i pouËavao i rukovodio liturgiju. A onda, kada jesveπtenik poËeo da sluæi i on je bio okrenut narodu,ali on nikada nije mogao da stoji tu gde je katedra epi-skopa. Onda je sveπtenik morao da stoji sa strane, ilisa leve ili sa desne. BuduÊi da se dogaalo da episkopzbog svojih obaveza ne doe ponekad i po godinu dana uneku parohijsku crkvu, onda je bilo malo Ëudno zaπtosveπtenik stoji sa strane. Tada se sveπtenik okrenuoprema istoku. Onog momenta kada se prezviter okrenuoprema istoku, molitve koje je on Ëitao viπe se nisu Ëu-le. Tako se dogodilo da je prezviter malo po malo poËeoda Ëita molitve u sebi. Interesantno je da je carJustinijan u svojoj crkvi zabraqivao Ëitaqe molitava usebi. »ak je naredba bila da sveπtenici glasno Ëitaju

molitve. Na VI Vasewenskom saboru nareeno je da semolitve Ëitaju glasno. Meutim, praksa je ipak bila ja-Ëa od zakona, a posle niko na to nije obraÊao paæqu.

U poËetku se, takoe, vrlo ozbiwno postavwalopitaqe - zaπto da akon Ëita Jevanewe na liturgiji?To je pravo episkopa. On treba da Ëita Jevanewe i pou-Ëava narod i da govori reË Boæju. BuduÊi da su tada uvelikim gradovima saborne crkve bile veoma velike, aepiskopi obiËno stariji, a kako kod starijih wudi glaspostaje sve slabaπniji i slabaπniji, kada bi episkopËitao Jevanewe obiËno se qegov glas nije dobro Ëuo,zbog Ëega je akon morao da ponavwa reËi episkopa ja-Ëim glasom. A onda je doπlo do toga da su se mnogi zapi-tali: “Pa zaπto onda da akon samo ponavwa? Kad veÊponavwa, moæe i sam da Ëita.” Tako je Jevanewe poËeoda Ëita akon. E, sad mi, posle ovoliko godina, sveπte-nika koji je sve vreme sluæbu vrπio na ovaj naËin trebada uËimo neËemu drugom. To ide dosta teπko. To trebauvoditi, ali postepeno i to veÊ tokom πkolovaqa. Taj,nazovimo ga “problem,” postoji bezmalo u svim Crkva-ma. U GrËkoj crkvi je to maqe izraæeno, jer kod Grka obi-Ëno tu situaciju niko i ne postavwa kao problem. Meu-tim, mi to nekako æelimo da postavimo kao problem, daniæemo mak na konac. Ali, doÊi Êe jednoga dana i to vre-me kada Êe se sve to ispraviti na pravi naËin. Mnogo jeteπko sveπtenike koji su 60 godina Ëitali molitvu u se-bi odjednom primorati da Ëitaju naglas. Pa, proÊi Êe itaj period i raπËistiÊe se mnoga pitaqa, pa i ovo. Alinekim dekretom to nareivati, nije baπ zgodno. Dekretinikome nikada nisu dobro doneli. Meutim, mi ipakprvo sopstvenim primerom moramo da pokaæemo i takoda otklonimo sve πto stvara zabunu, pa ako neko hoÊe danas sledi, dobro je…

- Vaπe Preosveπtenstvo, blagoslovite!Vaπe Preosveπtenstvo, blagoslovite!Nas mirjane u danaπqe vreme Ëesto zbuqujuNas mirjane u danaπqe vreme Ëesto zbuqujuodgovori koje dobijamo od sveπtenstva, a kojiodgovori koje dobijamo od sveπtenstva, a kojisu Ëesto veoma razliËiti. Naprimer, koliko jesu Ëesto veoma razliËiti. Naprimer, koliko jepost vaæan za Sveto PriËeπÊe, koliko Ëestopost vaæan za Sveto PriËeπÊe, koliko Ëestotreba da se priËeπÊujemo, i, neπto interesantreba da se priËeπÊujemo, i, neπto interesan--tno, da li treba celivati ikone i klaqati setno, da li treba celivati ikone i klaqati seikonama posle Svetog PriËeπÊa?ikonama posle Svetog PriËeπÊa?

Vladika Hrizostom: - Ikone treba celivati, na-ravno, pre Svetog PriËeπÊa, ali to ne znaËi da Êe bitineπto straπno ako ikone celivamo i posle. Mislim dase za to ne mora da piπe posebno pravilo, jer Ëovek isam treba da oseti πta mu je tada potrebno. Ja liËno po-sle Svetog PriËeπÊa izlazim iz crkve, ne celivam iko-ne, niti se poklaqam. Meutim, ima Ëak i episkopa kojicelivaju ikone i klaqaju se. ZnaËi, to nije niπta pogre-πno. Ne treba od toga praviti dramu. To je ipak sitnica

30

u odnosu na neka druga pitaqa. A πto se tiËe posta iËestog priËeπÊivaqa, mislim da sam u ovom predavaquveÊ kazao. Post je Bogom ustanovwen. A πta je naπ ko-deks vere? Nije to post. Mi postimo dvaput u nedewi,izuzev trapavih sedmica, kad Crkva razreπava post.Nigde nema tog zakona koji kaæe da ne moæe da se pri-Ëesti ako se toliko i toliko ne posti na vodi. Post nijeu apsolutnoj povezanosti sa priËeπÊem. Ispovest nije uapsolutnoj povezanosti sa priËeπÊem. To su tri stvari.Ali, treba sada sve to pojasniti. ZnaËi, onaj koji postiredovno sve postove i dolazi u crkvu i ispoveda se, imasvoga ispovednika, on moæe da se priËesti na svakojliturgiji. Tu nema dileme. Treba napomenuti da je najbo-we da mu parohijski sveπtenik bude i duhovnik, jer sa-mo on zna sve o svom parohijanu - kada moæe da se pri-Ëesti, a kad ne moæe. Tada je sve regularno. Onda nemasmetqe da se na svakoj liturgiji priËesti, naravno, uvekpazeÊi πta Ëini, da li je u meuvremenu naËinio nekigreh a da nije ispovedio!? Nikada se ne sme stati predSvetu »aπu optereÊen nekim grehom. Ako imamo nekigreh, onda sve moramo da kaæemo svom duhovniku, pa danas razreπi ili da nam pomogne kako da ga otklonimo upokajaqu. Mnogi wudi u mnogim situacijama imaju tajproblem - da li da pristupe priËeπÊu ili ne? ©ta sawudima koji dolaze jedanput godiπqe u crkvu? Da li jeto Vaskrs, ili BoæiÊ, ili najËeπÊe Badqi dan? Takvise, naravno, skoro nikad ne priËeπÊuju. I sad mu odjed-nom padne na pamet da se priËesti. Znamo da nikad neposti, moæda je postio eventualno na Veliki Petak iliBadqi dan, pa i to viπe kao tradiciju, “pa, eto, da bioËuvao tradiciju da se malo priËesti”, a znaËaj posta iSvete Tajne PriËeπÊa nigde i ne pomiqe. Tada ipak nemoæeπ da ga pustiπ pred Svetu »aπu! Tu bi sada tre-balo da postoje izvesna pravila. Mi ih za sada nemamo.Meutim, qegov parohijski sveπtenik, koji ga ipak poz-naje, treba uz konsultaciju sa svojim episkopom odluËitiπta treba s takvima Ëiniti. On je takav i takav... HoÊeda se priËesti. Kako za qega nema nekog uniformisanogpravila, episkop i sveπtenik Êe u odnosu na qegovcelokupan naËin æivota odluËiti πta vawa Ëiniti. NeznaËi da se tom Ëoveku neÊe dozvoliti da se priËesti.Zaπto? Ima wudi koji mogu da poste i deset godina, a dazbog svog naËina æivota ne treba da se pri Ëeste. Post,znaËi, nije jedini i apsolutni uslov. Moæe Ëovek neznam koliko da posti, a da s druge strane Ëini raznenedozvowene stvari. Ali, zato onaj koji normalno postii istovremeno vodi blagoËestiv æivot, moæe da se pri-Ëesti svake nedewe i svakog praznika. ZnaËi, ne trebaniπta uniformisati, nego moramo da budemo mudri i datakva atipiËna situacija uvek ide na rasuivaqe qego-

vom duhovniku i parohijskom sveπteniku. Ako pak sve-πtenik ima dilemu, treba da pita svog episkopa. Zato jeepiskop i postavwen - da upravwa tim stvarima. Dogaase, meutim, da duhovnici kojemu se vernici ispovedaju,ponekad neke vernike kazne i po godinu dana bez priËe-πÊivaqa. To se dogaalo i u mojoj eparhiji. Ko moæe umojoj eparhiji da odluËi nekoga od priËeπÊivaqa? Uop-πte mi nije jasno?! Ako sam se ja, kao episkop, zavetovaoda neÊu nikoga odluËivati od priËeπÊa bez nekog veli-kog greha ili propusta - ko je taj neki koji to moæe u mojojeparhiji da uËini? Napomiqem, ako veÊ i postoji nekigreh ili propust, onda sveπtenik i taj parohijan morajuda dou kod mene, pa da se vidi koji je razlog. ZnaËi, ne-ma uniformisano niπta, sve je, ustvari, individualno.Svaki Ëovek je razliËita priËa i mi moramo da pratimokako se uËvrπÊuje duhovni æivot naπih parohijana.

- Kako se ponaπati ako parohijani ne puKako se ponaπati ako parohijani ne pu --πtaju sveπtenika u kuÊu ni za sluæeqe sveteπtaju sveπtenika u kuÊu ni za sluæeqe svetevodice, niti za osveÊeqe slavskog kolaËa, nivodice, niti za osveÊeqe slavskog kolaËa, ni--ti dolaze u crkvu? A kada se neko iz qihoveti dolaze u crkvu? A kada se neko iz qihovekuÊe upokoji, tek onda traæe da im sveπtenikkuÊe upokoji, tek onda traæe da im sveπtenikdoe i da za upokojenim vrπi opelo. ©ta Ëinidoe i da za upokojenim vrπi opelo. ©ta Ëini--ti?ti?

Vladika Hrizostom: - Vidite, to su ne mali pro-blemi. Meutim, da li su to samo oni krivi? Sigurno danisu. Mi moramo da budemo svesni da je naπa obaveza davaspitavamo svoj narod. PretrpeÊemo mi preko naπihlea πtoπta, pa ipak moramo da vaspitavamo svoj na-rod. To je naπa sveta obaveza. Pritom, mi ne smemo dabudemo arogantni, ali ako treba, moramo ponekad i kaz-niti. I on Êe se, ja verujem, moæda wutiti ove godine, aiduÊe veÊ neÊe. A πto se tiËe opela, opet je to sada di-lema... Onaj koji nije hriπÊanski æiveo, a rodbina tra-æi da mu sveπtenik kada se upokoji vrπi opelo, πta toza qega sada u suπtini predstavwa? Opelo nije niπtadrugo do manifest Crkve svome Ëlanu. Za qegovo spa-seqe nije presudno opelo, nego neπto drugo - qegov æi-vot i qegov kraj æivota. ZnaËi, kako je æiveo, da li seispovedio, da li se priËestio... To je za qega bitno! Asamo opelo je ustvari manifest Crkve. E sad, opet smou situaciji da shvatimo da naπi sunarodnici nisuobaveπteni, ne znaju gotovo niπta o svojoj veri, jer da jeon bio vaspitan u duhovnom smislu, ne bi ni doπao datraæi da se vrπi opelo za takvim Ëovekom. Ali, zbognepoznavaqa svoje vere, on svoju Crkvu doæivwava kaoservis. Kaæe: “Ja Êu platiti i zaπto da se ne vrπi ope-lo?” I, naravno, Ëudi se, wuti se, negoduje, a zaπto?

- Dogaa se takoe da Ëovek, recimo, zaDogaa se takoe da Ëovek, recimo, za--kasni na Vaskrπqu liturgiju, a onda doe ikasni na Vaskrπqu liturgiju, a onda doe iinsistira da se priËesti. Kako se ophoditi tainsistira da se priËesti. Kako se ophoditi ta--

31

da prema qemu?da prema qemu?Vladika Hrizostom: - Prvo ga treba pitati za-

πto je zakasnio na Vaskrπqu liturgiju. Postoji praviloza svakog hriπÊanina da Pashalnu noÊ mora da provedeu crkvi. Mora tu noÊ da provede u crkvi ako hoÊe da budehriπÊanin. On mora svojim delom da posvedoËi da li Êeda bude deo Crkve Hristove ili neÊe. To dokazuje i krozSveto PriËeπÊe. Izmeu ostalog, zaπto su bili zabra-qeni meπoviti brakovi izmeu neznaboæaca i hriπ-Êana kroz istoriju uopπte? Zbog toga πto, ako je jedanbraËni drug hriπÊanin a drugi nije (bez obzira koji bra-Ëni drug), on mora biti u crkvi cele noÊi na Vaskrs. Zato vreme onaj drugi braËni drug baπ ne moæe da doe ucrkvu. I zato, da ne bi doπlo do rasprave u kuÊi, boweje da se ne sklapaju meπani brakovi, bilo da su hriπ-Êanski ili nehriπÊanski. Jedno je sigurno, moramo vas-pitavati svoje vernike, moraju da znaju πta je Vaskrs, ka-ko poπtovati sveπtenosluæitewe, πta Vaskrs znaËi unaπem hriπÊanskom æivotu uopπte. SeÊam se ushiÊeqajednog studenta joπ kada sam bio u Vrπcu. Na Pashalnidan u crkvu se ide u ponoÊ na prvo bogosluæeqe, onda senastavwa jutreqe, tako da to traje sve do 4 sata ujutro.“U svom æivotu ja niπta lepπe nisam doæiveo kao tunoÊ!”, rekao je sutradan mladi student. Sasvim je druga-Ëija liturgija u 8 ili u 10 sati. NoÊ je bitna. Bitna je za-to πto su se prvi hriπÊani krπtavali upravo te noÊi.Samo tako moæemo da doæivimo punoÊu slave Boæje. Toje Vaskrs. To ne znaËi da sutradan ne moæe da se doæivipunoÊa slave Boæje, to jest Vaskrs. To, naravno, ne znaËida i sutradan to ne moæe da se doæivi, ali moramo daznamo da je ponoÊna liturgija bila obavezna. To je, zna-Ëi, bilo na Veliku subotu, sluæila se Sveta Liturgija itako doËekivao najsveËaniji trenutak, trenutak Vaskr-seqa Gospodqeg.

A druga liturgija, koju mi sad sluæimo, sluæi sepreko dana za uboge i bolesne i koji nisu mogli da dou.Moæda imamo Ëoveka koji sada leæi u krevetu, kako Êeon da doe u ponoÊ? On Êe doÊi kasnije. Ali, to je samoza takav sluËaj, za zdrave nije. E, sad tek vidimo, mi ni-smo vaspitali svoje vernike. I oni zato niπta ne znajuo ovome. I zato to sada trpimo. A to ne znaËi da nisupoπtovali Crkvu. ZnaËi, mi moramo da ih vaspitavamo,naroËito u danaπqe vreme kad je narod poËeo da pri-lazi veri svojoj. Teπko da moæemo da kaæemo da svojufunkciju mi u sveπtenstvu u potpunosti ispuqavamo.Zbog situacije koja je bila do sada mnogo trpimo, a sada,neπto smo krivi mi sami. Ali mnogo smo i loπeg zate-kli, pa ne moæemo za kratko vreme sve da popravimo.Meutim, mi definitivno moramo da vaspitavamo na-rod. Mi smo se jedva izbavili iz onog sistema koji je bio

ateistiËki i branio narodu. Mada, da vam pravo kaæem,ja liËno nikad tu zabranu nisam u æivotu video. Ja sami kao mali iπao u crkvu. TaËno je da su me gonili, iste-rivali iz πkole, ali, ja to nisam nikad tako tragiËnoshvatao. Isterivali me, ja se opet vratio i πta sad?Oni prestadoπe da me isteruju i odustaπe, a ja ostadohda posvedoËim Gospoda. Kad su videli da im nema pomo-Êi, ostavili su me na miru. Naravno da bi sve hriπÊane,koji bi æeleli da idu u crkvu oni poËeli progoniti, aliisto tako, kada bi videli da im to ne pomaæe, digli biruke. Meutim, za nas je vaæno da ne budemo protiv sis-tema, πto nas hriπÊane u biti nikad i nije intereso-valo. Nas interesuje Crkva. Ali, naπ Ëovek je slab, pla-πi se za posao, pa onda krijuÊi pali sveÊu, krijuÊi semoli, krijuÊi slavi slavu, krπtava decu, priËeπÊuje se.E sad, to je ustvari do hriπÊanina. A jedno je taËno, a toje da onaj koji ne svedoËi Hrista samo imenom moæe dabude hriπÊanin, deklarativno, a da je suπtinski hriπ-Êanin, teπko je kazati. On Ëak godiπqe Ëetiri puta po-sti i Ëetiri puta se priËeπÊuje. Sve je to lepo kazati,ali πta je suπtina?

- Moæete li neπto da nam kaæete oMoæete li neπto da nam kaæete opriËeπÊivaqu i postu dece?priËeπÊivaqu i postu dece?

Vladika Hrizostom: - Deca se odmah po krπtequmogu priËeπÊivati. E sad, post za decu mi ne moæemo dapropisujemo. NemoguÊe je da mala deca poste, to jeapsurdno, ali decu od malena moæemo da privikavamostrahu Boæjem. ZnaËi, od momenta kada inaËe deca poËi-qu da saznavaju o sebi, treba ih pomalo uËiti da se po-lako navikavaju na post, ne drastiËno, ali da se, recimo,uzdræe malo od Ëokolade jer Êe se priËestiti, i tako po-lako, polako... Tako da ih kao male treba uËiti da seuzdræavaju od neËega u postu, meutim, opet govorim daza priËeπÊe post nije uslov, kao i da post i priËest ni-su u apsolutnoj povezanosti.

- Kako da se ponaπamo kad nas paroKako da se ponaπamo kad nas paro--hijani traæe samo onda kada im je potrebnohijani traæe samo onda kada im je potrebnovenËaqe, krπteqe, opelo, a u crkvu nikada nevenËaqe, krπteqe, opelo, a u crkvu nikada nedolaze, niti slavu slave?dolaze, niti slavu slave?

Vladika Hrizostom: - Ponavwam da smo i mikrivi πto naπi parohijani nisu obaveπteni o veri svo-joj. Meutim, istina je da mnogi i ne æele da budu obave-πteni, ali smatraju da imaju pravo da traæe od Crkvesve πto poæele. Ja sam bio sa jednim episkopom u Ame-rici. Tamo je to ureeno malo drugaËije. Bilo je i onihkoji nisu hriπÊanski æiveli, a traæili su, recimo, ven-Ëaqe, opela, krπteqa dece... I sad, kada je trebaloizvrπiti obred, tada je Crkva ustanovila razne kate-gorije, znaËi, za one koji nisu Ëlanovi Crkve, oni znajuda je to toliko i toliko. Oni znaËi ni na jedan drugi na-

32

Ëin ne uËestvuju u materijalnom opstanku crkvene zajed-nice, i naravno, kada doe krπteqe, venËaqe ili kadase neko upokoji, postoji taksa za sve. One su jako male,gotovo minimalne za Ëlanove crkvene zajednice. A zaone koji su doπli da bi samo traæili usluge Crkve,Crkva ih nije odbila, ali im je straπno velike taksenaplaÊivala. Recimo, za one koji dou da se venËaju astalni su Ëlanovi Crkve, koju i sami, znaËi, izdræavaju- bila je 20 dolara, a za one koji nisu nikad dolazili ucrkvu, taksa je bila i do 1000 dolara. To znaËi, ti hoÊeπda ti je Crkva potrebna, a neÊeπ da je izdræavaπ, e, pato nema smisla. Tako su radili za sve obrede. ZnaËi, mo-ra da postoji razlika. A πto se opela tiËe za wude kojinisu hriπÊanski æiveli, veÊ smo rekli. Najnormalnijebi znaËi bilo da se sveπtenik skloni, da ode i da nevrπi opelo, jer πta je zasluæio taj Ëovek u svom æi-votu? Kako to da mu je potrebna Crkva sada, a nikad muranije nije bila potrebna? On mora da zna da je nekadneko morao da plati πkolovaqe za tog sveπtenika. Dokse doe do jednog sveπtenika, koliko je potrebno novca,a do episkopa, joπ viπe. A on se Ëudi kako to sad Crkvaza opelo, krπteqe, venËaqe ima neke takse. ZnaËi, sveje do vaspitaqa naπih vernika.

- Kako da se ponaπa jedan braËni drugKako da se ponaπa jedan braËni drugkada drugi neÊe da ide u crkvu, neÊe da sekada drugi neÊe da ide u crkvu, neÊe da sepriËeπÊuje, neÊe da se venËa? Da li drugi brapriËeπÊuje, neÊe da se venËa? Da li drugi bra--Ëni drug moæe da se priËeπÊuje?Ëni drug moæe da se priËeπÊuje?

Vladika Hrizostom: - Ako neko u graanskom bra-

ku hoÊe da ispoveda veru, on treba da dobije blagoslovza brak, da dawi qihov æivot teËe u blagoslovenom ubraku. Sada nastaje problem kada jedan braËni drug ho-Êe, a drugi neÊe da se venËa. On smatra da su oni veÊ ubraku. Za Crkvu, oni su u neblagoslovenom braku. Ali, tumoramo da budemo oprezni. Mi ipak ne moæemo da ka-æemo da to nije brak, oni su ga graanski sklopili,Crkva ga tako i tretira, kao brak za graansko podruËje.To je braËno podruËje za graanstvo te stoga ne moæemoda kaæemo da to nije brak, ali nije crkveno blagosloven.Ako jedan braËni drug hoÊe da ispoveda veru u Boga, hoÊeda æivi hriπÊanski, a drugi to neÊe, i ako ne moæe ovajdrugoga da urazumi, πta moæe? Taj braËni drug moæe dauæiva sve, i da posti i da se priËeπÊuje, moæe sve. Onviπe nije kriv. Oni su sklopili brak ko zna kada, kadasmo moæda svi bili neznaboπci, ali u meuvremenu jejedan braËni drug spoznao Istinu, a drugi nije. Bog oËi-gledno nije blagoslovio da se oni razdvoje, pa ne moæe-mo ni mi dozvoliti da se zbog naπih kanona oni razdvo-je. Dobro je da makar jedno ispoveda veru, doÊi Êe kasni-je i ovo drugo.

Ovim je vladika Hrisostom zavrπio divno iduπekorisno predavaqe, blagoslovio prisutni narod iuz pratqu mnogobrojnog sveπtenstva izaπao. Mi smo ta-koe izaπli - bogatiji za mnoga saznaqa preko potrebnau ovim nemirnim vremenima.

priredila Tankosava DamjanoviÊ

PRVA PRAVOSLAVNA TELEVIZIJAPRVA PRAVOSLAVNA TELEVIZIJA

U Trsteniku Êe uskoro poËeti sa radom prva pravoslavna televizija. Kako javwa dopisnikANEM-a Gordana JeviÊ, Skupπtina opπtine je odluËila da regionalnu TV Trstenik preneseu vlasniπtvo ÆiËke eparhije Srpske pravoslavne crkve. Obrazloæeqe za ovakav postupakprivatizacije dao je bivπi direktor TV Trstenik i sadaπqi zamenik ministra kultureMirowub RadosavweviÊ:“Doπli smo na ideju da bismo morali da budemo neka specijalizovana televizija, jer

oËigledno ne moæemo da budemo regionalna, da osnujemo prvu pravoslavnu televiziju. Nije nikakva æurba upitaqu, da je æurba, mi bismo to uradili mnogo pre. Ovo je kaπqeqe, ne æurba. Kasnilo se zbog toga πto se Ëekalasaglasnost Svetog Sinoda SPC-a, ti pregovori traju veÊ dve-tri godine. Vi znate da se u Crkvi sve odluke donosesporo, ali se donose onako kako treba.”

RadosavweviÊ je naveo da je 30 radnika tog javnog preduzeÊa dobrovowno odluËilo da pristupi novojcrkvenoj televiziji, a 26 preostalih radnika ostaÊe na radiju i listu “Tribina”, ukoliko se lokalna samoupravaza to opredeli. OdborniËka veÊina odluËila je da da saglasnost na odluku Upravnog odbora da javno preduzeÊe RTVTrstenik o prenosu dela imovine, taËnije samo televizije ÆiËkoj eparhiji. (B92)

izvor: http://www2.serbiancafe.com/cir/vesti/

vim hriπÊanima se zapoveda da se ËestopriËeπÊuju, i to kao prvo prema VladiËanskimzapovestima Gospoda naπega Isusa Hrista, a

kao drugo u Delima i Pravilima svetih Apo-stola, svetih Sabora, a takoe i svedoËanstvima

boæanskih Otaca, a treÊe samim reËima, Ëinom isveπtenosluæeqem Svete Liturgije, i konaËno Ëetvrto,samim Svetim PriËeπÊem.

1. Gospod naπ Isus Hristos nam je pre svegaostavio Tajnu PriËeπÊa, rekavπi: “Hweb koji Êu JaHweb koji Êu Jadati Tijelo je Moje, koje Êu dati za æivot svijetadati Tijelo je Moje, koje Êu dati za æivot svijeta”(Jn.6, 51). To jest, hrana koju Ja æelim da vam dam, to jeTelo Moje, koje Ja æelim da dam za æivot celog sveta.To znaËi da je Boæansko PriËeπÊe za vernike neopho-dan sastavni deo duhovnog æivota po Hristu. i poπto tajduhovni æivot u Hristu ne treba da se gasi i prekida(kako kaæe Apostol, duha ne gasiteduha ne gasite (1. Tes. 5, 19)), veÊtreba da bude odluËan i neprekidan, da æivi ne bi æi-veli za sebe, veÊ za Onoga Koji je za qih umro i vaskrsao(po tom istom Apostolu [1]), tj. da æivi vernici viπe nebi æiveli sopstevnim i telesnim æivotom, veÊ æi-votom Hrista, Koji je za nas umro i vaskrsao - uz neo-phodnost se zahteva da bude neprekidno i to πto qegaËini, tj. Boæansko PriËeπÊe.

I na drugom mestu Gospod zapoveda: “Zaista,Zaista,zaista vam kaæem: ako ne jedete Tijela Sinazaista vam kaæem: ako ne jedete Tijela Sina»ovjeËijega i ne pijete Krvi Qegove, neÊete ima»ovjeËijega i ne pijete Krvi Qegove, neÊete ima--ti æivota u sebiti æivota u sebi” (Jn. 6, 53). Iz ovih reËi sledi da jeBoæansko PriËeπÊe neophodno za hriπÊane isto tolikokoliko im je potrebno i sveto Krπteqe, poπto je tu istudvostruku zapovest koju je rekao za Krπteqe rekao i zaBoæansko PriËeπÊe. On je o svetom Krπtequ rekao:

“Zaista, zaista ti kaæem: ako se ko ne rodi vodomZaista, zaista ti kaæem: ako se ko ne rodi vodomi Duhom, ne moæe uÊi u Carstvo Boæijei Duhom, ne moæe uÊi u Carstvo Boæije” (Jn. 3, 5).I o Boæanskom PriËeπÊu govori sliËno: “Zaista, zaiZaista, zai --sta vam kaæem: ako ne jedete Tijela Sina »ovjesta vam kaæem: ako ne jedete Tijela Sina »ovje --Ëijega i ne pijete Krvi Qegove, neÊete imatiËijega i ne pijete Krvi Qegove, neÊete imatiæivota u sebiæivota u sebi”. Dakle, kako niko bez Krπteqa ne mo-æe æiveti duhovnim æivotom niti se spasti, tako nikone moæe da æivi ni bez Boæanskog PriËeπÊa. Meutim,poπto se te dve Tajne razlikuju po tome πto se Krπteqevrπi samo jednom, a Boæansko PriËeπÊe neprekidno isvakodnevno, odatle proizilazi da za Boæansko Pri-ËeπÊe postoje dve neophodne stvari: prvo, treba sepriËeπÊivati, a drugo, treba se neprekidno priËe-πÊivati.

Pored toga, kada je Gospod predavao tu TajnuSvojim uËenicima, On im nije rekao u obliku saveta: “KohoÊe neka jede Moje Telo, i ko hoÊe neka pije Moju Krv”,veÊ je On rekao: “Ako neko hoÊe da ide za Mnom...Ako neko hoÊe da ide za Mnom...”(Mt. 16, 24) i “Ako hoÊeπ da budeπ savrπen...Ako hoÊeπ da budeπ savrπen...” (Mt.19, 21). Ali je zapovedniËki uzviknuo: “Uzmite, jedite,Uzmite, jedite,ovo je Tijelo Mojeovo je Tijelo Moje”, i: “Pijte iz qe svi, ovo je KrvPijte iz qe svi, ovo je KrvMojaMoja” (pogl. Mt. 26, 26-28). Tj. vi neprekidno treba dajedete Moje Telo i obavezni ste da pijete Moju Krv. Iponovo govori: “Ovo Ëinite u Moj spomenOvo Ëinite u Moj spomen” (Lk. 22:19).Tj. tu Tajnu. Ja vam je predajem i to ne da se ona vrπi sa-mo jednom, dvaput ili triput, veÊ svakodnevno (kako toobjaπqava boæanstveni Zlatoust) u spomen na MojaStradaqa, Moju Smrt i ceo Moj domostroj spaseqa. TeGospodqe reËi jasno odreuju dva neophodna [momenta]u PriËeπÊivaqu: jedan je sadræan u obaveznoj zapo-vesti, a drugi - u postojanosti, na koju ukazuje reË Ë i -n i t e, πto razumwivo oznaËava da nam se ne zapoveda

33

1. Pogl. "Hristios za sve umrije da oni koji æive ne æive viπe sebi, nego Onome Koji za njih umrije i vaskrse" (2???.5:15). - Prim.prev.

Sv. Nikodim Agiorit i Sv. Makarije Korintski

O »ESTOM PRI»E©∆IVAQU

Glava IIO tome da je pravoslavnim hriπÊanima neophodno ËestoO tome da je pravoslavnim hriπÊanima neophodno Ëesto

priËeπÊivaqe Boæanskim Telom i Krvwu naπega GospodapriËeπÊivaqe Boæanskim Telom i Krvwu naπega Gospoda

da se prosto samo priËeπÊujemo, veÊ i da to Ëinimoneprestano. Dakle, svako sada vidi da pravoslavnomhriπÊaninu nije dozvoweno da naruπi tu zapovest, bezobzira koji Ëin poseduje, veÊ to predstavwa qegov dug iobavezu koju treba neprekidno da ispuqava kao Vladi-kine zapovesti i postavke.

2. Boæanstveni apostoli su se sledeÊi tuneprekidnu zapovest naπeg Gospoda, u poËetku propo-vedi Jevanewa, pri prvom pogodnom trenutku skupwalisa svima vernima na tajnom mestu radi zaπtite od Ju-deja (Jn. 20, 19), pouËavali hriπÊane, molili se, i vrπe-Êi Tajnu, i sami se priËeπÊivali, kako o tome svedoËisv. Luka u Delima apostolskim, gde kaæe da su se trihiwade wudi koji su poverovali u Hrista na dan Pede-setnice i krstili, bili sa apostolima, kako bi sluπaliqihovo uËeqe i imali koristi moleÊi se sa qima ipriËeπÊujuÊi PreËistim Tajnama, da bi se osveÊivali ibowe utvrdili u Hristovoj veri. “I ostaπe jednako uI ostaπe jednako unauci apostolskoj, i u zajednici, i u lomwequnauci apostolskoj, i u zajednici, i u lomwequhleba, i u molitvamahleba, i u molitvama” (Dela 2, 42).

I da bi se saËuvalo to neophodno predaqeGospoda od strane buduÊih hriπÊana i da se vremenomne bi zaboravilo to πto su apostoli tada radili, oni sui napisali u svojem 8. i 9. pravilu zapovedajuÊi sa stro-gim proveravaqem i kaznom odluËeqa da niko ne ostanebez priËeπÊa Boæanskim Tajnama, kada se sluæi SvetaLiturgija.

“Ako se episkop, ili prezviter, ili akon, ilineko od sveπtenstva pri vrπequ prinoπeqa ne pri-Ëesti, onda je to trebalo da obrazloæi, i ako je taj raz-log blagosloven, bivalo bi mu oproπteno. A ako ne obra-zloæi uzrok, neka bude odluËen od opπteqa sa Crkvom,nanoseÊi tako svojom krivicom πtetu narodu, koji bi sapodozreqem gledao na onoga koji vrπi prinoπeqe, apritom to Ëini nepravilno” [2]. Tj. ako se neko ne priËe-πÊuje kada se sluæi Sveta Liturgija, neka kaæe razlogzbog Ëega se ne priËeπÊuje, i ako se on moæe uvaæiti,onda mu je oproπteno, a ako on ne kaæe razlog, onda tre-ba da bude odluËen.

A u 9. pravilu oni kaæu: “Svi verni koji ulaze ucrkvu i sluπaju Pismo, ali ne ostaju do kraja na molitvii Svetom PriËeπÊu, Ëine sablazan i treba ih odluËitiod opπteqa sa Crkvom” [3]. Tj. ti verujuÊi koji dolaze ucrkvu i sluπaju Pismo, ali ne ostaju na molitvi i Sve-tom PriËeπÊu treba da budu odluËeni od Crkve, jer Ëinesablazan.

ObjaπqavajuÊi ovo pravilo, Valsamon kaæe:“NaznaËeqe ovog pravila je veoma strogo, jer ono odlu-Ëuje one koji dolaze u crkvu i ne ostaju do kraja i ne pri-ËeπÊuju se”. I drugi kanoni na sliËan naËin zapovedajuda svi wudi budu spremni i dostojni PriËeπÊa.

Antiohijski sabor je sledeÊi svetim apostoli-ma, prvo potvrdio qihovo gorenavedeno pravilo, a za-tim dodao: “Svi koji dolaze u crkvu i sluπaju Sveto Pi-smo, ali zbog nekog izbegavaqa reda ne uËestvuju u moli-tvi s narodom ili se odvraÊaju od priËeπÊa SvetomEvharistijom, da budu odluËeni od Crkve dotle dok se neispovede i ne pokaæu plodove pokajaqa i zamole zaoproπtaj, i na taj naËin dobiju moguÊnost ponovnogpriËeπÊivaqa” [4]. Tj. svi ti koji dolaze u crkvu i slu-πaju Sveto Pismo, ali se ne mole sa ostalim narodomili odbijaju Boæansko PriËeπÊe, treba da se odluËedotle dok se ne ispovede i ne pokaæu plodove pokajaqai dok ne zamole za oproπtaj, posle Ëega im moæe bitioproπteno.

Dakle, vidite, braÊo moja, da svi hriπÊanipodleæu bezuslovnom odluËequ i treba da se ËestopriËeπÊuju, i to na svakoj Liturgiji, da ne bi bili odlu-Ëeni ni od strane apostola ni od strane Svetog Sabora.

3. Ako paæwivo razmotrimo Boæanstvenu iSvetu Liturgiju, uvideÊemo da od poËetka do kraja onaima ciw koji ukazuje na PriËeπÊe okupwenih verujuÊihhriπÊana, jer na to ukazuju i molitve koje sveπtenik Ëi-ta tajno, i vozglasi, i sve reËi i sveπtenodejstva, i Ëinkoji se deπava na qoj. U molitvi koja se naziva molitvavernih je napisano: “Daj im (tj. vernima), koji Ti uveksluæe sa wubavwu i strahom, da se neosueno priËe-πÊuju Svetim Tvojim Tajnama”. U molitvi koja zatimsledi posle vrπeqa Tajni [5] je napisano: “Neka imPriËeπÊe bude na trezvenost duπe i ostavweqegrehova”, tj. da ti Sveti Darovi budu onim vernima kojise priËeπÊuju na oËiπÊeqe duπe i oproπtaj grehova. Umolitvi koja se Ëita pred PriËeπÊe se kaæe: “I udostojdati nam Tvojom rukom PreËisto Telo Tvoje i ËasnuKrv, i nama svim wudima”, tj. udostoj nas, Gospode, da-ti nam Svojom krepkom Rukom Tvoje Sveto Telo i ËasnuKrv i preko nas predaj Ga i svem narodu Tvome.

To se vidi i iz vozglasa kada sveπtenik pozivanarod kao od Samog Gospoda: “Primite, jedite, ovo jeTelo Moje” i “Pijte iz qe svi, ovo je Krv Moja”. I ka-da dræeÊi u svojim rukama Svetu »aπu sa æivotvornimTelom i Krvwu, izlazi iz oltara i pokazuje je narodu,

34

2. 8-o Pravilo svetih apostola 3. 9-o Pravilo svetih apostola 4. 2-o pravilo.

5. To jest posle prinoπeqa Svetih Darova. - Prim. prev.

tada ga poziva na Boæansko PriËeπÊe i glasno izgo-vara: “Sa strahom Boæijim, verom i wubavwu [6]pristupite”. Tj. priite sa strahom Boæijim, verom iwubavwu da se priËestite Boæanskim Tajnama. PoslePriËeπÊa sveπtenik i narod zahvawuju Bogu za tu veli-ku blagodat koje su se udostojili. Narod zahvawuje: “Ne-ka se naπa usta ispune hvalom Tvojom, Gospode, jersi nas udostojio da se priËestimo svetim Tvojimboæanskim, besmrtnim i æivotvornim Tajnama”, πtoznaËi: “O Gospode, neka se naπa usta ispune slavo-slovwem Tebe, jer si nas udostojio da se priËestimosvetim i besmrtnim Tvojim Tajnama”. A sveπtenik govo-ri: “Primivπi Boæanske, Svete, PreËiste i æivo-tvorne Tajne, dostojno zahvalimo Gospodu”, πto zna-Ëi: “BraÊo, ako smo se sa Ëistom saveπÊu priËestilisvetim i æivotvornim Tajnama, hajde da zajedno zahva-limo Gospodu”.

Ali i Heruvimska pesma, koju peva narod, ako seneko zamisli, jeste priprema za PriËeπÊe, jer ona kaæe:“Svi mi koji tajno predstavwamo mnogooke heruvime ipevamo trisvetu pesmu æivotvornoj Trojici, oËistimonaπ um od svake brige i nevowa ovoga sveta, jer trebada primimo u naπu duπu i sjedinimo se sa Carem svegaπto postoji, Koga nevidwivo okruæuju Ëinovi nebeskihAngela”. Isto oznaËava i molitva Gospodqa, koja seizgovara posle predloæenih Tajni, jer u qoj hriπÊanimole Boga i Oca da im da nasuπni hleb, koji je u stvariSveto PriËeπÊe.

Pa i sam naziv Liturgije - “opπteqe” i“saborovaqe” kako se ona prvenstveno naziva, pobuujeu nekom smislu na neophodnost Ëestog priËeπÊivaqa.Jer “opπteqe” i “saborovaqe” znaËi da se posred-stvom PriËeπÊa Telom i Krvwu Hristovom svi verniokupwaju, opπte i sjediquju sa Hristom, i Ëine sa Qimjedno telo i jedan duh.

Dakle, na osnovu svetog Ëina Boæanske Litur-gije molim vas, braÊo moja, recite mi sa strahom Boæi-jim i osluπkujuÊi savest vaπe duπe, nije li oËiglednoda oni hriπÊani koji dolaze na Liturgiju treba Ëesto dase priËeπÊuju? Nemaju li oni obavezu da to Ëine da biLiturgija zaista bila sabor i trpeza, i da oni ne bi pre-stupili ono u πta veruju i πta ispovedaju? A ako se onine priËeπÊuju, kako sami priznaju, bojim se da onda nisuprestupnici? I zato ne znam je li to qihov istinski Ëini da li je umesno to πto ih poziva sveπtenik, i druge re-Ëi i sveπtenodejstva i ustav, koji se odvija na Litur-giji? Zato πto svi kao jedan odstupaju, i nema nijednoghriπÊanina koji bi ih ispuqavao i posluπao poziv sve-πtenika, ili bowe reËeno Boga, ali [svako] odlazi od

Svetiqe bez iËega, ne uzevπi je i ne priπavπi radiPriËeπÊa.

Zato i boæanstveni Zlatoust sledeÊi svetapravila svetih Apostola i svetih Sabora, o kojima smoranije govorili, posebno razmiπwajuÊi o svim timsveπtenodejstvima Boæanske Liturgije i uvidevπi daona imaju za ciw PriËeπÊe vernih, iznosi zakwuËak daoni koji dolaze na Liturgiju i ne priËeπÊuju se nisudostojni ni samog ulaska u crkvu. On kaæe: “Vidim da semnogi priËeπÊuju Telom [i Krvwu] Hristovom pokrenutipre obiËajem i zakonskim odnosima, nego razumnim rasu-ivaqem. Jer kada doe vreme svete »etrdesetnice,svako, bez obzira kakav on bio, dostojan ili nedostojan,priËeπÊuje se Tajnama. Takoe svako to radi i na pra-znik Bogojavweqa Ëak i ako mu nije vreme da se priËe-πÊuje.

Ali ni Bogojavweqe ni Ëetrdesetnica ne Ëinewude dostojnim PriËeπÊa, veÊ ih takvim Ëine iskrenosti Ëistota duπe. S tom Ëistom duπom ti moæeπ da sepriËeπÊujeπ svaki put [kada prisustvujeπ na Litur-giji], a bez qe se nikada ne priËeπÊuj, jer, kaæe Pavle,svaki put kada to Ëinite objavwujete smrt Gospoda, tj.seÊate se vaπeg sopstvenog spaseqa i dobroËinstva ko-je vam je uËiqeno.

Razmisli samo sa koliko briæwivosti su wudijeli od prinoπenih ærtava u Starom Zavetu. Jer πtasve samo oni nisu radili! I πta sve nisu upo-trebwavali! Oni su se neprekidno Ëistili. A ti, ima-juÊi nameru da se priËestiπ tom ærtvom, pred kojomdrhte Angeli, ograniËavaπ oËiπÊeqe vremenskimrazmacima. I kako Êeπ stati na Hristov Sud, ako seusuujeπ da se priËeπÊujeπ skvernim rukama i ustima?

Vidim da postoji velika neregularnost u tome:jer se u neko drugo vreme ne priËeπÊujete Ëak iako stese delimiËno oËistili, a kada doe Vaskrs vi se usuu-jete da se priËeπÊujete Ëak iako ste uËinili neko zlo.O, loπeg obiËaja! O, zlih predrasuda! Uzalud se svako-dnevno sluæi Liturgija, uzalud mi stojimo u oltaru - ni-ko ne prilazi da se priËesti. Ne govorim to da biste sevi tek tako priËeπÊivali, veÊ da biste se uËinilidostojnim.

O, ËoveËe! Ti si nedostojan PriËeπÊa? Tada sinedostojan i da sluπaπ molitve na Liturgiji. Ti Ëujeπakona koji stoji i poziva: “Vi koji ste u pokajaqu svimolite Boga da vam oprosti”. Oni wudi koji se ne priËe-πÊuju su joπ uvek u staqu kajaqa. Dakle zaπto ti sto-jiπ? Ako si u staqu kajaqa, ti ne moæeπ da se priËe-stiπ, jer oni koji se ne priËeπÊuju se nalaze meu onimakoji se kaju. Radi Ëega akon poziva: “Neka izau oni koji

35

6. Tako je u grËkom Ëinu Liturgije. - Prim. prev.

ne mogu da se mole Bogu”, a ti stojiπ bestidno? Ako nepripadaπ onima koji se kaju, veÊ onima koji imaju mogu-Ênost da se priËeste, kako se onda ne brineπ o tome dase priËestiπ? Ili PriËeπÊe ne smatraπ velikim da-rom pa ga prenebregavaπ? Zamisli se, molim te! Ovde jeCarska trpeza, Angeli sluæe na toj trpezi, Sam Car jeovde prisutan, a ti stojiπ kao besposliËar. Tebe ne bri-ne to πto je odeÊa tvoje duπe neËista? Ali [moæda] jeËista? Tada sedi i jedi od trpeze. Hristos na svakojLiturgiji mora da gleda one koji sede za trpezom, sa svi-ma razgovara i sada govori svakome po savesti: “Prija-tewi, kako vi stojite ovde, [u crkvi], nemajuÊi braËnuodeÊu?” Zar On nije pitao: “Zaπto si ti seo za trpezu?”jer pre nego πto je i seo On mu kaæe da je nedostojan daue, jer On nije rekao “zaπto si ti pored?”, veÊ “kako siuπao?” (pogl. Mt. 22, 2-14).

Isto i danas Hristos poruËuje svima nama kojistojimo bestidno, jer svako ko se ne priËeπÊuje Tajnamastoji bestidno. Iz tog razloga [akoni] udawuju prvo onekoji prebivaju u gresima.

Jer kada Gospodin treba da sedne za trpezu, ta-mo ne treba da budu one sluge koje su krive za neπto, veÊtreba da pobegnu od qegovog lica. To se bezuslovnodeπava i ovde kada se sluæi Liturgija i kada se Agnec,Jagqe, prinosi na ærtvu. Kada Ëujeπ: “Pomolimo se svizajedno”, i kada vidiπ da se otvaraju vrata oltara, tadasmatraj da se otvara nebo i da silaze Angeli. I kao πtoovde ne treba da bude nijedan nekrπten, tako ne trebada bude nijedan [iako i krπten] neËist i poroËan.

Reci mi, molim te, ako je neko pozvan na gozbu iode tamo, opere svoje ruke, sedne i spremi se za gozbu, azatim ne jede - zar ne bi rastuæio onoga koji ga je poz-vao? Ne bi li bilo bowe da uopπte nije dolazio? Takoi ti: doπao si na gozbu, pevao pesme sa ostalima, ispo-vedao se da si dostojan (poπto se nisi udawio sa nedo-stojnima), kako moæeπ [posle svega toga] da ostajeπ [naLiturgiji] i da se ne priËestiπ sa te Trpeze?

Ali ti kaæeπ: “Ja sam nedostojan”. Tada sinedostojan i da uËestvujeπ na molitvama, jer Sveti Duhne silazi samo na Svete Darove, veÊ i na te pesme. Zarnisi video kako sluge svoje gospode prvo Ëiste trpe-zariju i sreuju kuÊu, a zatim veÊ predlaæu jelo? To sekod nas radi posredstvom molitve, posredstvom akono-vog vozglasa: mi Ëistimo crkvu kao sunerom, da bi Tajnebile prinesene u Ëistoj crkvi, i da se ne bi naπlo nijed-ne mrwe, i nikakvog poroka. NeËiste oËi su nedostojne

da vide taj prizor, oskverqene uπi su nedostojne dasluπaju [te pesme]. Jer tako zapoveda zakon: ako je Ëakæivotiqa æelela da se priblizi Sinajskoj gori, ona jetrebalo da bude gaana kameqem. Tako su oni bili nedo-stojni Ëak da se nalaze u podnoæju gore, iako su se nakraju pribliæili i videli mesto na kome se nalazioBog. Trebalo je pribliæiti se i videti posle. A kada jeBog prisustvovao, trebalo se udawiti”.

Tako i ti, hriπÊanine, ako si nedostojan na kra-ju Liturgije da se pribliæiπ i vidiπ Boga, izai zaje-dno sa oglaπenima, jer [nastavwa Zlatoust] “nemaπ ni-πta viπe od qih. Jer to nije jedno te isto: nikada se nepriËeπÊivati [buduÊi nekrπten] i [posle krπteqa]udostojivπi se PriËeπÊa, sagreπiti i biti nedostojanPriËeπÊa.

Æeleo bih da vam kaæem joπ neπto viπe istraπnije, ali da ne bi preoptereÊivao vaπ um, do-vowno je i ovo. Jer oni koji se ovim ne urazume, ne moguse urazumiti ni veÊim. Dakle, da naπe reËi ne bi bilejoπ veÊi razlog vaπe osude, molimo vas ne da ne dola-zite, veÊ da uËinite sebe dostojnima prisustvujuÊi [naLiturgiji] i PriËeπÊa.

Reci mi, molim te, ako bi neki car naredio: “Tikoji Ëiniπ takvo zlo, ne pribliæuj se mojoj trpezi”, zarradi te Ëasti vi ne biste poæeleli da uloæite svemoguÊe napore da biste se saËuvali od tog zla? [Kadanas sveπtenik poziva da se priËestimo, tada nas] Gos-pod priziva da se uspnemo na nebesa, na trpezu velikogi Ëudnog Cara, a mi odbijamo i odugovlaËimo, i ne æuri-mo, ne teæimo tome. I kakva nam tada ostaje nada na spa-seqe? Ne moæemo da kaæemo da nas spreËava bolestili priroda, veÊ nas nedostojnima Ëini samo naπa le-qost” [7].

»ujeπ, brate moj, πta kaæe taj veliki uËitewCrkve? Da su nedostojni da dou na Liturgiju oni kojinemajuÊi razloga nisu spremni da se priËeste? Ali πtati odgovaraπ? Da ako tako i dawe bude, viπe uopπteneÊeπ iÊi na Liturgiju.

Ne, brate moj, ne. Ni to ti nije dozvoweno da ra-diπ, zato πto tada podleæeπ odluËequ, kako odreujesveti i Vasewenski V-VI sabor, govoreÊi: “Ako nekiepiskop, ili prezviter, ili akon, ili bilo ko ko seubraja u sveπtenstvo, ili mirjanin, nemajuÊi nikakvebezuslovne potrebe ili prepreke, zbog koje bi zadugobio odstraqen iz svoje crkve, veÊ æiveÊi u gradu ne do-e na Liturgiju tri nedewe (kao dana) u toku tri sed-

36

7. Besede na Poslanicu Efescima. Beseda 3. Pogl: Dela svetog oca naπeg Jovana Zlatousta, arhiepiskopa Konstantinopowskog, u ruskomprevodu. T.11.Knj.1.SPb. 1905, s.29-32. - Ovde i nadawe svi svetootaËki citati su dati u naπem prevodu. Prep. Nikodim u poËetku navodite citate u originalu, a zatim daje svoj prevod- tumaËeqe. Mi se u naπem prevodu rukovodimo time kako prepodobni Nikodim shvata tekstsvetog Oca.

mice, tada klirik da bude izbaËen iz klira, a mirjaninda bude udawen od opπteqa” [8]. Tj. ko se nalazi u gradui ne ode u crkvu tri nedewe (kao dana) zaredom, ako je onsveπtenik treba da bude liπen svog Ëina, a ako je mir-janin da bude odluËen. To isto odreuje i Sardikijski sv.pomesni sabor u svom 11. pravilu [9].

Dakle, ti podleæeπ kazni odluËeqa, wubweni,ako ne radiπ i jedno i drugo, tj. ako ne ideπ na Liturgijui ako se ne spremaπ koliko moæeπ za PriËeπÊe, uko-liko nemaπ nikakvih prepreka. Ne smeπ da naruπiπ nijedno ni drugo.

Jer ako ne naruπavaπ sve to, onda u potpunostiËuvaπ sva sveπtenodejstva Boæanske Liturgije, kakosmo ranije rekli, i ne prestupaπ Ëin koji je Crkva dobi-la od Samog Gospoda naπeg, od apostola, od sabora, a ta-koe i od svetih. A Ëin je sledeÊi: Sveti Hleb treba dase razdeli na svakoj Liturgiji, i ti verni koji nemajuprepreka treba da priu da se priËeste.

Kako kaæe Simeon Solunski, “Boæanska Litur-gija je sluæba Ëiji je ciw sveπteni Ëin osveÊeqa SamogPresvetog Tela i Krvi Hristove, kako bi ti Darovi bilidati svim vernima kao PriËeπÊe. Dakle, qen ciw je sa-mo PriËeπÊe”.

Sv. Nikola Kavasila, episkop dirahijski, piπe:“Delo svete sluæbe Svetih Tajni je pretvaraqe Boæan-skih Darova u Boæansko Telo i Krv. Qen ciw je da ver-ni budu qima osveÊeni” [10].

Mudri Jov, o kome svedoËi sv. Fotije u svojoj“Biblioteci”, u kqizi “O tajinstvima” ovako kaæe:“Cela sveta sluæba se shvata kao priËeπÊe Sveti-qama, jer je qen ciw, naznaËeqe i delo - priËeπÊeæivotvornim i straπnim Tajnama i Svetiqama”.

Gavrilo Filadelfijski u kqizi “O Tajnama”govori da se Boæanska Liturgija sluæi iz tri razloga.Prvo, u slavu i pohvalu Boga i Spasitewa naπeg i useÊaqe na Qegovu Smrt i Vaskrseqe, kako je Sam On re-kao: “Ovo Ëinite u Moj spomenOvo Ëinite u Moj spomen”. Drugo, radi upoko-jeqa i osveÊeqa duπa umrlih blagoËestivih pravo-slavnih hriπÊana. I treÊe, radi æivih. Tako da kada sesluæi Boæanska Liturgija u slavu i pohvalu i seÊaqena Smrt i Vaskrseqe Gospoda naπeg, naπa braÊa upoko-jena u veri dobijaju od Boga upokojeqe i osveÊeqe, koli-ko je to moguÊe.

Ne znam kako mogu da se osvete æivi verni kojise ne priËeπÊuju Boæanskim Tajnama na Liturgiji. Sve-ti Kavasila kaæe da se oni ne osveÊuju. I posluπaj gaopet πta kaæe: “Ako su duπe spremne da se priËeste, aGospod Koji sve osveÊuje i sve Ëini, i Koji uvek æeli daosveÊuje i voli da Sebe daje svakome, πta onda moæe dapredstavwa prepreku za PriËeπÊe? Naravno, niπta.Ali neko Êe upitati: “Ako neko od æivih, imajuÊi u duπivrline o kojima se govorilo, ne pristupi Tajnama, hoÊeli on i pored svega dobiti osveÊeqe [od Liturgije kojase sluæi]?” [Na takvo pitaqe odgovaramo da] to ne mo-æe da dobije svako, veÊ samo onaj ko ne moæe da prietelesno, kako to biva sa duπama umrlih. Ako neko moæe,a ne pristupa Trpezi, da bi se udostojio osveÊeqa odqe, takav ne dobija osveÊeqe - ne samo zato πto nijepristupio, veÊ i zato πto nije pristupio buduÊi u staquda to uËini” [11]. Tj. buduÊi u staqu da poe, prene-bregao je to i zato nije poπao.

Saglasno tome, ne samo to πto smo dosad govo-rili, i πto obavezuje svakog hriπÊanina koji nema nika-kvih prepreka da se neprestano priËeπÊuje, veÊ i to πtoBoæansko PriËeπÊe i Prisajediqeqe samo po sebi, akorazmislimo, privlaËi svakoga da se qime neprekidnonaslauje, jer to prosto-naprosto predstavwa sastavnideo duπevnog æivota. Pogledajmo sada πta to znaËi.

SholastiËki bogoslovi sastavnim delom nazi-vaju taj predmet bez koga je nemoguÊe biti to πto biva.Tako je na primer disaqe sastavni deo Ëovekovog æivo-ta, jer Ëovek bez qega ne moæe da preæivi. Takoe je ihrana neophodna za ogranizam. I kako je Ëesto disaqeneophodno za æivot, a hrana za organizam, tako je i Ëe-sto PriËeπÊe neophodno za æivot duπe i za qenu su-πtinu. Ili, bowe reËeno, PriËeπÊe je neophodno mnogoi neuporedivo viπe.

Pozovimo sada kao svedoka Vasilija Velikog -osnove pravednih dogmata Crkve, da bi nam on rekao:“Za veËni æivot je neophodno Prisajediqeqe Telom iKrvwu Hristovom” [12]. I dawe: “Onaj ko se ponovo ro-dio Krπteqem treba da se hrani PriËeπÊem BoæanskihTajni, jer nam je neophodno da se i nadawe hranimo hra-nom veËnog æivota, koju nam je predao Sin Boga Æivoga”[13]. I buduÊi da je bio upitan od neke æene po imenuKesarija Patricija, on odgovara u jednom od svojih pi-

37

8. Pravilo 80. 9. Pri ovome se setite, da su u proπlo vreme naπi oci odredili da ako je neko mirajnin i u toku tri sedmice ne doe na sabor da budeudawen od crkvenog opπteqa. 10. TumaËeqe Liturgije, gl.1. 11. U svom tumaËequ Nikodim dodaje: "Ali buduÊi u staqu da poe, prenebregao je i zanemario, i nije poπao".

12. Moralna pravila, 21, 1. Pogl.: Dela svetog oca naπeg Vasilija Velikog, arhiepiskopa Kesarijsko-Kapadokijskog C.3. ? ., 1993,s.391. 13. Beseda o Krπtequ 3. PG 31, 1573.

sama: “Prisajediqavati se i priËeπÊivati se svaki danSvetim Telom i Krvwu Hristovom je dobro i korisno, ta-ko kako Sam Gospod jasno kaæe: “Onaj koji jede MojeOnaj koji jede MojeTelo i pije Moju Krv ima æivot veËniTelo i pije Moju Krv ima æivot veËni”. Ko sumqada neprekidno priËeπÊivaqe æivotom nije niπta drugonego kao æiveti raznoliko?” [14]. Tj. æiveti svimduπevnim i telesnim snagama i oseÊaqima.

Monah Jov Ispovednik kaæe: “Ako se govori oSvetom PriËeπÊu, onda je pravednom i redovnomhriπÊaninu dobro i prirodno da se Ëesto osveÊuje i dapribegava toj Svetiqi, i da je æeli viπe nego πto æe-limo da diπemo. I zato svako ima razreπeqe da seneprekidno priËeπÊuje, tako da dostojni, ako je to mogu-Êe, nemaju prepreka da se priËeπÊuju Ëak i svaki dan”.

Genadije, patrijarh Konstantinopowski, veomamudro izlaæe koliko je za hriπÊanina neophodno SvetoPriËeπÊe, govoreÊi: “I sada Tajna donosi svojim priËa-snicima napredovaqe æivota po Hristu. To πto Ëinitelesno vidwivi deo Tajne [tj. hleb i vino za telo], istoto tajanstveno i nevidwivo deluje i u duπi. Jer TeloHristovo hrani i ispuqava naπu duπu, sliËno kao πtoto Ëini hleb za telo. Kako se mi ponovo raamo prima-juÊi Krπteqe i dobijamo blagodatno biÊe umesto biÊagrehovnog, tako i kada se hranimo Tajnom PriËeπÊa,dobijamo prebivaqe u blagodati i napredujemo u duhov-nom æivotu. SliËno tome kako prirodna telesna toplo-ta odstraquje qemu svojstvenu vlaænost, ako telo nedobija pomoÊ od hrane (i zato se hranom dobro Ëuva tele-sni sastav i nadoknauje vlaga, koju je telo izgubilo zbogtemperature, i wudski æivot ne moæe da se odræi nadrugi naËin ni na kratko vreme), tako i æar zlobe, kojiizjeda duπu iznutra, isuπuje strahopoπtovaqe i istis-nulo bi ga u potpunosti, kada duπa ne bi primala tuduhovnu hranu, koja se protivi otrovnoj sili zlobe iobnavwa i vraÊa u nas duhovne darove Boæije.

Telo Hristovo nas s jedne strane hrani saglasnosvojoj telesnoj prirodi, a s druge strane, saglasno svojojËistoti, oËiπÊuje i osveÊuje, buduÊi sjediqeno saBoæanskom prirodom, dajuÊi nam u izobiwu duhovnu hra-nu, i mi na taj naËin hraneÊi se dobro tom hranom, pono-

vo zadobijamo duhovno zdravwe i Ëistotu, kojih smo li-πeni od trenutka kuπaqa sa zabraqenog drveta u raju.

Izgubivπi kuπaqem telesne hrane tu prvo-bitnu Ëistotu i zdravwe, neophodno bi nam bilo zado-biti ih ponovo telesnom hranom. I logiËno je sliËnoiscewivati sliËnim, a suprotno suprotnim. Jer su obete hrane telesne - jedna koja nas je u poËetku upropasti-la, a druga koja nam sada Ëuva zdravwe i obezbeujeduhovni æivot. Meutim, tu hranu koju nam je Bog zabra-nio sada nam dozvowava i daje. Prvu nam je dao lukavisatana, a ovu drugu nam Sin Boæiji ne samo preporuËuje,veÊ i daje. Prva je dobijena kraom, a na drugu smo javnopozvani. U prvoj je bio skriven otrov prestupa, a drugaskriva u sebi riznicu nebrojenih blaga” [15].

Dakle, braÊo moja, kao πto je za hriπÊane kojinemaju nikakvih prereka neophodno Ëesto PriËeπÊe, ka-ko je dokazano na osnovu Ëiqenica koje smo dosad nave-li, tako je i za nas veoma vaæno da se Ëesto priËeπÊu-jemo kako bismo imali æivot u sebi, koji je Isus Hris-tos, i da ne bismo umrli duπevnom smrÊu. Jer oni koji seËesto ne hrane tom duhovnom hranom naravno umiru,iako æive telesno. Meutim, oni su duπevno mrtvi, jersu se udawili od duhovnog i istinskog æivota, kojidonosi Sveto PriËeπÊe.

I kao πto novoroenËe plaËe i moli s velikomæewom za hranu i mleko, a kada ne jede nema apetita, teje to znak da je bolesno i da se nalazi u opasnosti daumre, tako i mi treba da imamo æewu da jedemo SvetoPriËeπÊe, duhovnu hranu koja oæivotvorava. A u supro-tnom se nalazimo u opasnosti da duπevno umremo. Zatoboæanstveni Zlatoust kaæe: “Dakle, ne budimo leqiudostojivπi se takve wubavi i Ëasti. Ne vidite li vi skakvom æewom deca streme majËinskim grudima, i s kak-vom æustrinom qihove usne hvataju grudi? S takvomæustrinom i mi da prilazimo toj Trpezi, tim duhovnimgrudima, oprostite, Ëak i sa veÊom æewom. Uhvatimo seza Blagodat Duha kao deca za majËinu koπuwu. i nekaimamo samo jedan problem - problem kada se iz nekograzloga ne priËeπÊujemo tom Hranom” [16].

38

14. Poslanica 93, 1. Pogl: Pravila pravoslavne Crkve sa tumaceqima Nikodima, episkopa Dalmatinsko-Istranakskog. T.2. Sveto-Trojicina Sergejeva Lavra, 1996, s.612. 15. Beseda o Tajanstvenom Telu Hristovom.

16. Beseda 82 na Jevanewe od Mateja. Pogl: Sv.Jovan Zlatoust. Besede na Jevanewe od Mateja. M.1993, s.827.

preuzeto sa: http//:www.kiev-orthodokx.org/liturgy/ever.comunnion

39

II

MOLITVA - SUSRET MOLITVA - SUSRET

Molitva je susret sa Æivim Bogom. HriπÊan-stvo pruæa Ëoveku neposredni pristup Bogu, Koji ËujeËoveka, pomaæe mu i voli ga. Po tome se HriπÊanstvokorenito razlikuje od npr. budizma, gde za vreme medi-tacije onaj ko se moli pristupa nekom bezliËnom viπ-qem biÊu, u koje se pogruæava i u kome se gubi, ali Bogakao æivu LiËnost on ne oseÊa. U hriπÊanskoj molitviËovek oseÊa prisustvo Boga Æivoga.

U HriπÊanstvu nam se razotkriva Bog Koji jepostao »ovek. Kada stojimo pred ikonom Isusa Hrista,mi sozercavamo Boga Koji se ovaplotio. Mi znamo da jeBoga nemoguÊe predstaviti, opisati, naslikati na ikoniili slici. Ali je moguÊe naslikati Boga Koji je postao»ovek - takvog kakav se pojavio meu wudima. Mi otkri-vamo Boga preko Isusa Hrista kao »oveka. To otkriÊe sedeπava u molitvi upuÊenoj Gospodu Hristu.

Kroz molitvu mi spoznajemo da Bog uËestvuje usvemu πto se deπava u naπem æivotu. I zato razgovorsa Bogom ne treba da bude samo jedna nota naπeg æivo-ta, veÊ qegov glavni sadræaj. Izmeu Ëoveka i Bogapostoji veliki broj barijera koje se savlauju samo uz po-moÊ molitve.

»esto postavwaju pitaqe: zbog Ëega se trebamoliti i traæiti neπto od Boga ako On veÊ zna πta namje potrebno? Ja bih na to odgovorio na sledeÊi naËin: mise ne molimo radi toga da bismo neπto izmolili odBoga. Da, u nekim sluËajevima mi Ga molimo zakonkretnu pomoÊ u ovoj ili onoj æivotnoj situaciji. Alito ne treba da bude glavni sadræaj molitve. Bog nemoæe da bude samo “pomoÊno sredstvo” u naπimzemawskim delima. Glavni sadræaj molitve uvek trebada bude samo stajaqe pred Bogom, sam susret sa Qim.Treba se moliti radi toga da bi se bilo sa Bogom, i dabi se osetilo Qegovo prisustvo.

Meutim, u molitvi ne dolazi uvek do susretasa Bogom. Jer Ëak i kada se sreÊemo sa Ëovekom, dalekood toga da uvek moæemo da savladamo barijere koje nasrazdvajaju i da vodimo dubwe razgovore; i naπ razgovorsa wudima Ëesto ostaje samo na povrπini. Tako je i u mo-litvi. Ponekad oseÊamo da je izmeu nas i Boga bukval-no gluvi zid, i kao da nas Bog ne Ëuje. Ali mi treba dashvatimo da tu barijeru nije postavio Bog, veÊ smo je misami naËinili zbog svojih grehova. Prema reËima jednogzapadnog sredqevekovnog bogoslova, Bog je uvek porednas, ali mi bivamo daleko od Qega; Bog nas uvek Ëuje,ali mi ne Ëujemo Qega; Bog je uvek unutar nas, ali smomi spowa; Bog je u nama, ali smo mi u Qemu stranci.SeÊajmo se toga kada se pripremamo za molitvu. SeÊajmose toga uvek kada stajemo na molitvu i susreÊemo se saÆivim Bogom.

IIII

MOLITVA - DIJALOGMOLITVA - DIJALOG

Molitva je - dijalog. Ona u sebe ukwuËuje ne sa-mo naπe obraÊaqe ka Bogu, veÊ i odgovor Samog Boga.Kao i u svakom drugom dijalogu, u molitvi je vaæno nesamo izraziti πta æelimo da kaæemo, veÊ i Ëuti odgo-vor. Ali Boæji odgovor ne dolazi uvek neposredno u tokumolitve, veÊ se to ponekad deπava neπto kasnije. Deπa-va se npr. da mi Boga molimo za brzu pomoÊ, a ona stiæetek kroz nekoliko sati ili dana. Ali mi shvatamo da seto desilo upravo zato πto smo mi izmolili pomoÊ odBoga.

Mi kroz molitvu moæemo mnogo toga da saznamoo Bogu. MoleÊi se, veoma je vaæno da budemo spremni nato da Êe nam se Bog razotkriti, i da nam se moæe uËini-ti drugaËijim nego πto smo Ga zamiπwali. Mi Ëestopravimo greπku pristupajuÊi Bogu sa sopstvenimpredstavama o Qemu, i te predstave nam zaklaqajustvarni Lik Æivoga Boga, Koji Sam Bog moæe da nam

Episkop Ilarion (Ajfejev)

O MOLITVI

40

otkrije. Wudi Ëesto u svojoj svesti prave nekog idola imole mu se. Taj mrtvi, veπtaËki napravwen idol postajeprepreka, barijera izmeu Æivog Boga i nas wudi.“NaËini sebi laæni Boæji lik i pokuπaj da mu se mo-liπ. NaËini sebi Boæji lik nemilostivog i surovogSudije i pokuπaj da mu se moliπ sa povereqem, s wubav-wu” - primeÊuje mitropolit Antonije Suroπki. Dakle,treba da budemo spremni na to da nam se Bog neÊe otkri-ti onakvim kakvim smo Ga zamiπwali. Zato, stajuÊi namolitvu, treba da odbacimo sve likove koje stvaramo usvojoj uobraziwi kao posledicu wudske fantazije.

Boæiji odgovor moæe da doe na razliËitenaËine, ali molitva nikad ne ostaje bez odgovora. Akone Ëujemo odgovor, onda to znaËi da neπto nije u redu sanama, znaËi da se joπ nismo dovowno navikli na taj na-Ëin susretaqa sa Bogom.

Postoji stvar koja se naziva tonska viwuπka, akoriste je wudi koji πtimuju klavire; to je sprava kojadaje Ëist zvuk “la”. I klavirske æice treba da budu takozategnute da bi zvuk koji proizvode bio u potpunojharmoniji sa zvukom tonske viwuπke. Sve dotle dok æi-ca “la” nije zategnuta na odgovarajuÊi naËin, klavir Êe“Êutati” bez obzira na to koliko mi udarali po klavija-turi. Ali u trenutku kada æica dobije odreeni stepenzategnutosti, tonska viwuπka, taj metalni beæivotnipredmet, odjednom poËiqe da daje zvuk. Zategnuvπi jed-nu æicu “la”, majstor zatim zateæe i “la” u drugimoktavama (u klaviru svaka dirka udara po nekoliko æi-ca, πto daje potpun zvuk). Zatim on nameπta “si”, “do”itd. Jednu oktavu za drugom, sve dotle dok ceo instru-ment ne postane naπtimovan u odnosu na zvuËnu viwu-πku.

To isto treba i mi da radimo u molitvi. Mi tre-ba da se “podeπavamo” u odnosu na Boga - ceo svoj æivoti sve strune svoje duπe. A kada usaglasimo svoj æivot uodnosu na Boga, i kada nauËimo da ispuqavamo Qegovezapovesti, kada Jevanewe postane naπ moralni iduhovni zakon i kada poËnemo da æivimo u saglasnostisa Boæjim zapovestima, tada poËiqemo da oseÊamo kakose naπa duπa odaziva na Boæje prisustvo, sliËno ton-skoj viwuπci koja se odaziva na taËno odreenu zateg-nutu æicu.

IIIIII

KADA SE TREBA MOLITI?KADA SE TREBA MOLITI?

Kada i koliko dugo se treba moliti? ApostolPavle kaæe: “Molite se neprekidnoMolite se neprekidno” (1. Sol. 5, 17).Sveti Grigorije Bogoslov piπe: “Boga se treba seÊatiËeπÊe nego πto diπemo”. Idealno, ceo hriπÊanski

æivot treba da bude proæet molitvom. Mnoge nevowe inesreÊe se deπavaju upravo zbog toga πto wudi zaborav-waju na Boga. I meu prestupnicima postoje verujuÊi wu-di, ali oni u trenutku prestupa ne misle na Boga. Teπkoje zamisliti Ëoveka koji bi poπao da ubije ili ukrade samiπwu o SvevideÊem Bogu, od Koga se nikakvo zlo nemoæe sakriti. I Ëovek Ëini svaki greh upravo u trenutkukada zaboravi na Boga.

VeÊina wudi ne moæe da se moli u toku celogdana, i zato treba naÊi neko vreme, Ëak i kratko, da bi-ste se setili Boga. Ujutru se budite sa miπwu πta trebauraditi toga dana. Pre nego πto poËnete da radite ipogruzite se u neizbeænu sujetu, posvetite nekoliko mi-nuta Bogu. Stanite pred Boga i recite: “Gospode, Ti simi dao ovaj dan, pomozi mi da ga provedem bez greha, bezporoka, saËuvaj me od svakog zla i nesreÊe”. I prizoviteBoæji blagoslov za novi dan.

Trudite se da se u toku celog dana ËeπÊe seÊateBoga, i ako vam loπe ide, obratite Mu se sa molitvom:“Gospode, meni je loπe, pomozi mi”. Ako vam je dobro,recite Bogu: “Gospode, slava Tebi, zahvawujem Ti za ovuradost”. Ako se brinete za nekoga, recite Bogu: “Gos-pode, brinem se za qega, teπko mi je, pomozi mu”. I takou toku celog dana, bez obzira πta vam se deπavalo, svepretvarajte u molitvu.

Kada se dan zavrπava i spremate se za spava-qe, setite se proteklog dana, zahvalite Bogu za sve dob-ro πto se desilo, i prinesite Mu pokajaqe za sve nedo-stojne postupke i grehe koje ste toga dana uËinili. Zamo-lite od Boga pomoÊ i blagoslov za narednu noÊ. Ako sebudete nauËili da se tako molite u toku svakog dana,primetiÊete koliko Êe vam æivot biti ispuqeniji.

Wudi Ëesto opravdavaju to πto ne æele da semole time da su previπe zauzeti i preoptereÊeni pos-lom. Da, mnogi od nas æive takvim ritmom, kojim nisuæiveli wudi u davnini. Ponekad u toku dana moramo dauradimo mnogo toga. Ali u æivotu uvek postoje neke pau-ze. Naprimer, stojimo na stanici i Ëekamo tramvaj -Ëetiri-pet minuta. Putujemo metroom - dvadeset-tri-deset minuta, pozivamo nekoga i Ëujemo zvuk “zauzeto” -znaËi joπ nekoliko minuta. Iskoristimo li te pauze zamolitvu, to vreme neÊe biti izgubweno.

IVIV

KRATKE MOLITVEKRATKE MOLITVE

Wudi Ëesto postavwaju pitaqe: kako se trebamoliti, kojim reËima, na kom jeziku? Neki Ëak govore:“Ja se ne molim zato πto ne umem, ne znam molitve”. Zamolitvu nije potrebna nikakva specijalna umeπnost. S

41

Bogom je moguÊe jednostavno razgovarati. Na Bogo-sluæequ u Pravoslavnoj Crkvi mi koristimo poseban je-zik - crkvenoslovenski. Ali u liËnoj molitvi, kada osta-jemo nasamo sa Bogom, nema potrebe za neki posebni je-zik. Bogu moæemo da se molimo na jeziku na kojem razgo-varamo sa wudima, na kojem razmiπwamo. Molitva tre-ba da bude jednostavna. Prepodobni Isaak Sirin je govo-rio: “Neka sadræaj tvoje molitve ne bude kompli-kovan. Jedna mitareva reË ga je spasla, i jedna reËrazbojnika ga je uËinila naslednikom Carstva Nebe-skog”.

Setimo se priËe o mitaru i fariseju: “DvaDvaËovjeka uoπe u hram da se mole Bogu, jedan fariËovjeka uoπe u hram da se mole Bogu, jedan fari --sej a drugi carinik. Farisej stade i mowaπe se usej a drugi carinik. Farisej stade i mowaπe se usebi ovako: Boæe! Hvala ti πto nisam kao ostalisebi ovako: Boæe! Hvala ti πto nisam kao ostaliwudi: grabwivci, nepravednici, prewubnici iliwudi: grabwivci, nepravednici, prewubnici ilikao ovaj carinik. Postim dvaput u sedmici; dajemkao ovaj carinik. Postim dvaput u sedmici; dajemdesetak od svega πto steknem. A carinik izdalekadesetak od svega πto steknem. A carinik izdalekastajaπe, i ne htjede ni oËiju uzdignuti nebu, negostajaπe, i ne htjede ni oËiju uzdignuti nebu, negose bijaπe u prsa svoja govoreÊi: Boæe, milostivse bijaπe u prsa svoja govoreÊi: Boæe, milostivbudi meni grjeπnome!budi meni grjeπnome!” (Lk. 18, 10-13). Samo to je bilodovowno da ue u raj.

Molitva moæe da bude kratka. Ako tek zapoËi-qete svoj molitveni put, poËnite od veoma kratkihmolitvi - onih na koje moæete da se usredsredite. Bogunisu potrebne reËi - Qemu je potrebno Ëovekovo srce.ReËi su sporedne, a najvaæniji je oseÊaj i nastrojeqe skojim pristupamo Bogu. Pristupati Bogu bez oseÊajastrahopoπtovaqa ili rasejano, kada naπ um u vrememolitve luta po strani, daleko je opasnije nego reÊi umolitvi neku nepravilnu reË.

Rasejana molitva nema ni smisla, ni punoÊu.Ovde deluje prosti zakon - ako reËi molitve nisu doπledo naπeg srca, one neÊe doÊi ni do Boga. Takva molitva,kako nekad kaæu, ne podiæe se viπe od plafona sobe ukojoj se molimo, a ona treba da dostigne nebesa. Zato jeveoma vaæno da svaku reË molitve duboko proæivimo.Ako nismo sposobni da se usredsredimo na duge molitve,koje se nalaze u molitvenicima Pravoslavne Crkve,oprobajmo svoje snage u kratkim molitvama: “Gospode,pomiluj”, “Gospode, spasi”, “Gospode, pomozi mi”, “Bo-æe, budi milostiv meni greπnom”.

Jedan podviænik je rekao da kada bismo moglisvom snagom oseÊaqa, od sveg srca i sve duπe da ka-æemo samo jednu molitvu “Gospode, pomiluj”, to bi bilodovowno za spaseqe. Ali se problem zavrπava na tomeda to ne moæemo da kaæemo od sveg srca, Ëak ni u tokucelog æivota. I zato Ëesto izgovaramo mnogo reËi da binas Bog Ëuo.

Zapamtimo da Bog æeli naπe srce, a ne naπe

reËi. I ako Mu se budemo obraÊali od sveg srca, onda Êe-mo sigurno dobiti odgovor.

VV

MOLITVA I ÆIVOTMOLITVA I ÆIVOT

Molitva nije povezana samo sa radostima iiskustvima, koja su qene posledice, veÊ i sa strpwivimsvakodnevnim trudom. Ponekad molitva donosi ogromnuradost, osveæava Ëoveka, daje mu novu snagu i nove mogu-Ênosti. Ali Ëesto se deπava da Ëovek nije raspoloæenza molitvu i da ne æeli da se moli. Ipak, molitva netreba da zavisi od naπeg raspoloæeqa. Molitva jetrud. Prepodobni Siluan Atonski je govorio: “Molitise isto je πto i krv prolivati”. Kao i u svakom poslu,od strane Ëoveka se zahteva napor, ponekad ogroman, dabi se prinudio da se moli onda kada to ne æeli. I takavpodvig Êe se stostruko isplatiti.

Ali zaπto mi ponekad ne æelimo da se molimo?Mislim da je glavni uzrok u tome πto naπ æivot nije uskladu sa molitvom. U detiqstvu, kada sam iπao u muzi-Ëku πkolu imao sam predivnog uËitewa koji mi je dræaoËasove violine: qegovi Ëasovi su nekada bili inte-resantni, a nekada veoma naporni, pri Ëemu to nije zavi-silo od qegovog raspoloæeqa, veÊ od toga koliko sam jabio spreman za Ëas. Ako sam mnogo veæbao i uËio nekikomad i dolazio na Ëas spreman, onda bi mi Ëas pro-lazio u jednom dahu, i uËitewu i meni bi bilo prijatno.Ako bi pak cele nedewe bio leq i dolazio nespreman naËas, onda bi se uËitew æalostio, a i meni bi bilo teπkoπto se Ëas ne odvija tako kako bi trebalo.

Potpuno isto je i sa molitvom. Ako naπ æivotnije priprema za molitvu, onda nam biva veoma teπko dase molimo. Molitva je indikator naπeg duhovnog æivo-ta, svojevrstan lakmusov papir. Mi treba svoj æivot ta-ko da organizujemo da bude usklaen sa molitvom. KadaizgovarajuÊi molitvu OËe naπ kaæemo: “Gospode, da bu-de vowa Tvoja”, to znaËi da mi uvek treba da budemospremni na to da ispuqavamo vowu Boæju, Ëak i ako je tavowa u suprotnosti sa naπom wudskom vowom. Kadagovorimo Bogu: “I oprosti nam dugove naπe kao πto i miopraπtamo duænicima naπim”, mi samim tim uzimamona sebe obavezu da opraπtamo wudima, da ne pamtimoqihove dugove, jer ako mi ne oprostimo dugove naπimduænicima, onda po logici ove molitve ni Bog nama ne-Êe oprostiti naπe dugove.

Dakle, jedno treba da bude u skladu sa drugim:æivot sa molitvom i molitva sa æivotom. Bez tog skla-da neÊemo imati uspeha ni u æivotu ni u molitvi.

Ne treba da se smuÊujemo ako nam je teπko da se

42

molimo. To znaËi da Êe nam Bog dati nove zadatke, priËemu Êemo morati da ih reπavamo i u molitvi i u æivo-tu. Ako se nauËimo da æivimo po Jevanewu, onda ÊemonauËiti i da se molimo jevanewski. Tada Êe i naπ æi-vot postati ispuqen, duhovan, pravi hriπÊanski.

VIVI

PRAVOSLAVNI MOLITVENIKPRAVOSLAVNI MOLITVENIK

Moliti se moæe na razne naËine, npr. svojim re-Ëima. Takva molitva treba da bude neprekidni Ëovekovpratilac. Ujutru i uveËe, daqu i noÊu, Ëovek moæe da seobraÊa Bogu iz dubine srca najprostijim reËima.

Ali postoje takoe i molitvenici, koje su joπ udavnini sastavili Sveti, i qih treba Ëitati da bismose uËili molitvi. Ti molitvenici se nalaze u Pravo-slavnom molitveniku. Tamo Êete naÊi razne molitve:jutarqe, veËerqe, pokajne, zahvalne, zatim razne ka-none, akatiste i mnogo toga drugog. Kada kupite Pravo-slavni molitvenik, nemojte da se uplaπite πto u qemuima tako mnogo molitvi. Vi niste obavezni sve da ih Ëi-tate.

Ako brzo proËitate jutarqe molitve, to moæeda traje dvadeset minuta. Ali ako ih proËitate razmi-πwajuÊi o qima, paæwivo i oseÊajuÊi srcem svaku reË,onda Ëitaqe moæe da traje i Ëitav sat. Zato ukolikonemate vremena, ne pokuπavajte da proËitate sve jutar-qe molitve, veÊ bowe proËitajte jednu ili dve, ali takoda vam svaka reË dopre do srca.

Pre odewka “Jutarqe molitve” se kaæe: “Prenego πto poËneπ da se moliπ, zastani malo dok se nestiπaju tvoja oseÊaqa, a zatim sa paæqom i straho-poπtovaqem izgovori: U Ime Oca i Sina i Svetoga Du-ha. Amin. Stoj tako joπ malo a zatim poËni da se moliπ”.Ta pauza, “minuta Êutaqa” pre poËetka molitve je veomavaæna. Molitva treba da ponikne iz tiπine naπeg srca.Kod wudi koji svakodnevno “iπËitavaju” jutarqe iveËerqe molitve, dolazi do sablazni jer æele da pro-Ëitaju “pravilo” πto je moguÊe bræe, kako bi zapoËelisa svakodnevnim poslovima. Pri takvom Ëitaqu ËestopromiËe ono najglavnije - sadræaj molitve.

U molitveniku ima mnogo molbi koje su upuÊeneBogu, i koje se ponavwaju nekoliko puta. Npr. moæete daprimetite preporuku da proËitate “Gospode, pomiluj”dvanaest ili Ëetrdeset puta. Neko to prihvata kao nekuformalnost i iπËitava tu molitvu velikom brzinom.Na grËkom se “Gospode, pomiluj” kaæe “Kirie eleison”.U ruskom jeziku postoji glagol “kurolesit”, koji je proi-stekao upravo iz toga πto su pojci u horu veoma brzo pomnogo puta izgovarali: “Kirie eleison”, tj. nisu se

molili veÊ su “kurolesili”. Dakle u molitvi ne treba“kurolesiti”. Bez obzira koliko puta izgovorimo tu mo-litvu, to uvek treba da bude sa paæqom, strahopoπto-vaqem i wubavwu, s potpunim predavaqem.

Ne treba se truditi da se proËitaju sve molit-ve. Bowe je da jednoj molitvi OËe naπ posvetite dva-deset minuta, ponavwajuÊi je nekoliko puta i udubwu-juÊi se u svaku reË. Tako da Ëoveku koji nije navikao dase dugo moli biva teπko da proËita veliki broj molit-vi, i zato i ne treba tome da teæi. Treba proniknuti utaj duh kojim diπu molitve crkvenih Otaca. To je najva-ænija korist koju moæemo da dobijemo od molitvi koje senalaze u Pravoslavnom molitveniku.

VII VII

MOLITVENO PRAVILOMOLITVENO PRAVILO

©ta je to molitveno pravilo? To su molitve ko-je Ëovek Ëita redovno, svakodnevno. RazliËiti wudiimaju razliËita molitvena pravila. NeËije jutarqe iliveËerqe pravilo traje nekoliko sati, a neËije opet samonekoliko minuta. Sve zavisi od Ëovekovog duhovnognastrojeqa, od stepena qegove postojanosti u molitvi iod toga koliko ima vremena.

Veoma je vaæno da Ëovek ispuqava molitvenopravilo, Ëa k i najkraÊe, kako bi postojala redovnost ipostojanost u molitvi. Ali pravilo ne treba da se pre-tvori u formalnost. Iskustvo mnogih vernika pokazujeda prilikom neprekidnog iπËitavaqa jednih te istihmolitvi qihove reËi blede, gube sveæinu i Ëovek pre-staje da se usredsreuje na qih kada se navikne na jednete iste reËi. Treba se truditi da se ta opasnost izbegnepo svaku cenu.

SeÊam se kada sam primio monaπki postrig (bi-lo mi je tada dvadeset godina), obratio sam se iskusnomduhovniku za savet, upitavπi ga kakvo treba da bude mo-je molitveno pravilo. On je rekao: “Ti treba svako-dnevno da Ëitaπ jutarqe i veËerqe molitve, tri kanonai jedan akatist. Treba to da proËitaπ Ëak iako si veomaumoran. »ak i ako ih proËitaπ brzo i nepaæwivo - nijevaæno, vaæno je da pravilo bude proËitano”. Pokuπaosam. Meutim, nisam uspeo. Svakodnevno Ëitaqe jednihte istih molitvi je dovelo do toga da su mi tekstovi mo-litve dosadili. Zbog toga sam svaki dan provodio mnogosati u crkvi na sluæbama, koje su me duhovno hranile iokrepwivale. A iπËitavaqe triju kanona i akatista sepretvaralo u neki nepotrebni “dodatak”. PoËeo sam datraæim drugi savet koji bi mi viπe odgovarao. I naπaosam ga u delima svetog Teofana Zatvornika, predivnogpodviænika XIX veka. On je govorio da se molitveno

pravilo ne meri brojem molitvi, veÊ vremenom koje smospremni da posvetimo Bogu. Npr. moæemo da uzmemo nasebe pravilo da se molimo ujutru i uveËe po pola sata,ali tih pola sata treba potpuno da budu posveÊeni Bogu.I nije toliko vaæno da li mi u toku tih minuta Ëitamosve molitve ili samo jednu, ili Êemo moæda jedno veËeu potpunosti posvetiti Ëitaqu Psaltira, Jevanewaili molitvi svojim reËima. Najvaænije je da budemousredsreeni na Boga, kako ne bismo izgubili paæqu ikako bi svaka reË doprla do naπeg srca. Taj savet samproËitao. Ja, uostalom, ne iskwuËujem moguÊnost da Êenekome viπe odgovarati savet duhovnika koji sam do-bio. Ovde sve mnogo zavisi od wudske individualnosti.

»ini mi se da je za Ëoveka koji æivi u svetudovowno ne petnaest, nego i pet minuta jutarqe i veËer-qe molitve, koja se izgovara s paæqom i oseÊajem, dabude pravi hriπÊanin. Vaæno je samo da misao uvek bu-de u skladu sa reËima, da srce odgovara na reËi molit-ve, i da ceo æivot bude u skladu sa molitvom.

Pokuπajte da za sledeÊi savet svetog TeofanaZatvornika odvojite neko vreme u toku dana za molitvei za svakodnevno ispuqavaqe molitvenog pravila. IuvideÊete da Êe to uskoro doneti plodove.

VIIIVIII

OPASNOST OD PRIVIKAVAQAOPASNOST OD PRIVIKAVAQA

Svaki vernik se suoËava sa opasnoπÊu navi-kavaqa na molitvene reËi i rasejanosti u vreme molit-ve. Da se to ne bi desilo, Ëovek treba neprekidno da sebori sa sobom ili - kako su govorili Sveti Oci - da “sto-ji na straæi svog uma”, i da se uËi da “zakwuËava um ureËi molitve”.

Kako se to moæe postiÊi? Pre svega sebi ne tre-ba dozvoliti da se izgovaraju reËi na koje ni razum nisrce ne odgovara. Ako ste poËeli da Ëitate molitvu, alije u sredini vaπa paæqa popustila, vratite se na to me-sto gde se paæqa rasejala i ponovite molitvu. Ako tre-ba ponovite je i tri, pet, deset puta sve dok je celo vaπebiÊe ne oseti.

Jednom mi se u crkvi obratila æena sa pita-qem: “OËe, ja veÊ mnogo godina Ëitam molitve i ujutru iuveËe, ali πto ih viπe Ëitam, to mi se maqe sviaju, itim maqe oseÊam da verujem u Boga. Toliko su mi dosa-dile reËi tih molitvi, da na qih uopπte viπe ne rea-gujem”. Ja sam joj odgovorio: “A vi nemojte da Ëitatejutarqe i veËerqe molitve”. Ona se zaËudila: “Kako tomislite?” Ja sam ponovio: “Ostavite ih, nemojte da ihËitate. Ako vaπe srce ne reaguje na qih, vi treba danaete drugi naËin za moweqe. Koliko vremena vam

traju jutarqe molitve?” - “Dvadeset minuta”. - “Vi stespremni da svako jutro posvetite Bogu dvadeset mi-nuta?” - “Spremna sam.” - “Onda izaberite jednu jutarqumolitvu i qu Ëitajte dvadeset minuta. ProËitajte jednuqenu frazu, uÊutite, razmislite πta ona znaËi, zatimproËitajte drugu frazu, uÊutite, zamislite se nad qe-nim sadræajem, ponovo je ponovite i razmislite da li jevaπ æivot u skladu sa qom, i da li ste spremni da æi-vite tako da ta molitva postane realnost vaπeg æivo-ta. Vi izgovarate: Gospode, ne liπi me nebeskih Tvojihblaga. ©ta to znaËi? Ili: Gospode, izbavi me veËnihmuka. U Ëemu je opasnost tih veËnih muka, da li ih se zai-sta bojite i da li zaista æelite da ih izbegnete?” Æe-na je poËela tako da se moli i uskoro su molitve poËeleda je okrepwuju.

Molitvi se treba uËiti. Treba raditi na sebi,ne dozvowavajuÊi da stojeÊi pred ikonom izgovaramoprazne reËi.

Na kvalitet molitve utiËe i ono πto joj pret-hodi i ono πto posle qe sledi. NemoguÊe je moliti seusredsreeno u staqu razdraæenosti, ako smo se npr.pre poËetka molitve s nekim posvaali i na nekog vika-li. ZnaËi, u to vreme koje prethodi molitvi, mi trebaunutar sebe da se pripremamo za qu, da se oslobaamood toga πto nam smeta da se molimo, pripremajuÊi se zamolitveno staqe. Tada Êe nam biti lakπe da se molimo.Ali naravno i posle molitve se ne treba odmah pogru-æavati u sujetu. Zavrπivπi molitvu, dajte sebi joπ ne-ko vreme, kako biste Ëuli Boæji odgovor i kako bi se ne-πto u vama odazvalo na Boæje prisustvo.

Molitva ima svoju vrednost samo onda kada ose-Êamo da se zahvawujuÊi qoj neπto meqa u nama i dapoËiqemo da æivimo drugaËije. Molitva treba da dono-si plodove i ti plodovi treba da se oseÊaju.

IXIX

POLOÆAJ TELA PRILIKOM MOLITVEPOLOÆAJ TELA PRILIKOM MOLITVE

Wudi Drevne Crkve su u praksi molitve kori-stili razne poze, gestove, poloæaje tela. Molili su sestojeÊi, na kolenima, u tzv. pozi proroka Ilije, tj. stoje-Êi na kolenima sa glavom nakloqenoj prema zemwi,molili su se leæeÊi na podu sa raπirenim rukama, ilistojeÊi sa podignutim rukama. Pri molitvi su vrπilipoklone - zemne i pojasne, i oseqivali se krsnim zna-kom. Od velikog broja tradicionalnih poloæaja tela zavreme molitve u savremenoj praksi se zadræalo samonekoliko. To je pre svega molitva u stojeÊem stavu i mo-litva na kolenima, praÊena krsnim oseqivaqem ipoklonima.

43

Zaπto je uopπte vaæno da telo uËestvuje umolitvi? Zaπto se ne sme samo moliti duhom leæeÊi ukrevetu ili sedeÊi u fotewi? U principu, moæe semoliti i leæeÊi, i sedeÊi: u specijalnim sluËajevima -kada smo bolesni, naprimer, ili kada putujemo - mi takoi radimo. Ali u obiËnim okolnostima pri molitvi trebakoristiti te poloæaje tela koji su se saËuvali u pre-daqu Pravoslavne Crkve. Stvar je u tome πto su telo iduh u Ëoveku povezani neraskidivo, i duh ne moæe bitipotpuno nezavisan od tela. Nisu sluËajno drevni Ocigovorili: “Ako se telo nije potrudilo u molitvi, onaostaje besplodna”.

Uite u pravoslavnu crkvu u toku velikoposnogBogosluæeqa i videÊete kako s vremena na vreme sviverni istovremeno padaju na kolena, a zatim ustaju paponovo padaju i ponovo ustaju. I tako rade sve vreme utoku sluæbe. I osetiÊete da u toj sluæbi postoji poseb-na intenzivnost - da wudi ne samo da se mole, veÊ se itrude u molitvi noseÊi podvig molitve. Uite zatim uprotestantsku crkvu. U toku cele sluæbe oni koji se mo-

le sede: Ëitaju molitve, pevaju duhovne pesme, a wudiprosto sede; ne krste se, ne klaqaju se, a po zavrπetkusluæbe ustaju i odlaze. Uporedite li ta dva naËinamolitve u pravoslavnoj i protestantskoj crkvi - oseti-Êete razliku. Ta razlika je u intenzivnosti molitve.Wudi se mole jednom te istom Bogu, ali na razliËitenaËine. I ta razlika je umnogome odreena upravo polo-æajem tela onoga koji se moli.

Pokloni veoma pomaæu u molitvi. Oni koji ima-ju moguÊnost da na molitvenom pravilu ujutru i uveËeurade nekoliko pojasnih i zemnih poklona Êe nesumqivoosetiti koliko je to korisno u duhovnom smislu. Telopostaje sabranije, a pri sabranosti tela prirodnija jesabranost uma i paæqe.

U vreme molitve treba s vremena na vreme da seosequjemo krsnim znakom, naroËito kada izgovaramo “Uime Oca i Sina i Svetoga Duha”, a takoe i kada izgova-ramo Spasitewevo Ime. To je neophodno, jer je Krst oru-æje naπeg spaseqa. Kada stavwamo na sebe krsni znak,tada Boæja sila boravi u nama na nama osetwiv naËin.

44

U manastiru Tuman kraj Golupca, kojeg je premapredaqu, pre Kosovskog boja u 14. veku, podigao Mi-loπ ObiliÊ u znak seÊaqa na druga stradalog u lovu,nalazi se kivot s moπtima sv. Zosi-ma Sinaita. Narod za qih smatra dasu iscewujuÊe. Zosimova isposnicanalazi se u udubwequ jedne stene, naoko pola kilometra od manastirskogzdaqa, koje svakodnevno poseÊujubrojni nevownici - prvenstveno ne-rotkiqe i bolesni od oËiju - koji seuz molitvu i celivaqe moπtijunadaju ozdravwequ.

Sestrinstvo manastira Tu-man i otac Duπan tvrde da su se naovom mestu dogaala mnoga Ëuda.Monahiqa Nada nam je ispriËala davernici posle Ëitaqa molitve kraj kivota svetogZosima izlaze iz crkve kao preporoeni.

- Jedna sredoveËna æena iz Golupca nijemogla da hoda, uπla je u crkvu s mukom i kleËeÊi. »imjoj je oËitana molitva, uspravila se i posle 15 minuta

otiπla sa sinom uspravwenog tela. U tumanskom manastiru sve je

viπe i venËaqa, jer nema nijednogpara koji potom nije dobio potomke!Manastir Tuman se proËuo i po leko-vitoj vodi koja se nalazi u blizini, akoja “stare okrepwuje i podmlauje, amlade snaæi”.

Æene iz sela KrivaËa i Dvo-riπte tvrde da i neæeqeni muπkarcii neudate devojke, ako dou u manastirna molitvu i celivaqe moπtiju sv.Zosima, mogu da se nadaju skoroj udajiili æenidbi. Manastir Tuman je uda-

wen od Golupca svega 14 km i nalazi se u prelepojprirodi.

Tekst i foto: D. StodiÊ

(zapis televizijskih emisija koje su iπle u etar po blagoslovu Svjatjejπeg Patrijarha moskovskog i cele Rusije Alekseja II u proleÊe 1999.)

ISPOSNICA SV. ZOSIMA U MANASTIRU TUMAN, NEDALEKO OD GOLUPCA, PREPUNA POSETILACA

PREPORO–ENIPREPORO–ENI IZIZ CRKVE CRKVE

Glas javnosti, 14. avgust 2004.

vaki æivot je jedna priËa. Tue æivote i tue pri-Ëe uglavnom lakπe razumevamo i shvatamo negoli

svoje. Ali nam one istovremeno pomaæu daËeprkajuÊi po tuim razaznamo bowe i svoju, da

uporeujuÊi, rasuujuÊi, mereÊi doemo i do neke svojeprave mere, da uznapredujemo u dobru i vrlini. Vawdame je Gospod obdario, hvala Mu, divnom osobinom daumem da sluπam wude. BaveÊi se novinarstvom dugi nizgodina, nasluπala sam se priËa o æivotu i wudima, otome da Gospod i ohrabruje i opomiqe, a ponajviπe danismo u staqu da Ga Ëujemo kada zakuca na vrata naπegsrca. Volim da se uÊutim i sluπam wude i qihove æivo-tne priËe. Na æalost, mnoge sam zaboravila a nisam ihzapisala, te sam tako protraÊila taj Boæji dar umetiposluπati drugog kada mu je teπko, kada æeli da sepoæali, da se pohvali, da kaæe a nema kome; neka miGospod oprosti na leqosti. Pa ipak, poneπto sam izapisala i nadam se da Êe onima koji Ëitaju biti odkoristi, da ih podseti, opomene, podstakne.

OD SV. VASILIJA DO OD SV. VASILIJA DO SV. SIMEONA DAJBABSKOGSV. SIMEONA DAJBABSKOG

Ovu priËu sam Ëula na slavi moje drage sestre uHristu Zorke. Bilo je to pravo slavsko veËe, sa umere-nom koliËinom hrane i piÊa, sa priËama koje ne vreajuni Gospoda ni Ëoveka. Svako bi dodao po neku dogodov-πtinu, razmeqivali smo iskustva o postu, ispovesti, oduhovnom rukovoequ i srca su se otvorila. Jedna goπ-Êa, doterana gospoa od πezdesetak godina, ispriËalanam je svoju priËu.

Muæ i ona su veÊ dugo u braku, lepo se slaæu, de-ca su im dobra i imaju veÊ i unuËiÊe, Bogu hvala. Ali, ka-ko kaæe, veÊ dugo godina je molila muæa da se venËaju ucrkvi. Nagovarala ga je, objaπqavala da je brak koji nijesklopwen u crkvi kao platinasti prsten iz koga je ispaodragi kamen, ponekad bi Ëak i plakala, ali niπta nijevredelo. A onda je uÊutala, videÊi da je πto je ona upor-nija on tvrdoglaviji i da brak umesto da napreduje poËi-qe da se wuwa. ∆utala je i molila se Gospodu, verujuÊi

da Êe On naÊi put i naËin da ubedi qenog muæa. Tako sei desilo. Bili su na moru ona, muæ, qena sestra i qenmuæ i vraÊajuÊi se svratiπe do svetog Vasilija Ostro-πkog da mu se poklone i zamole ga da bude qihov moli-tvenik pred Gospodom. Obiπli su Ostrog, celivali mo-πti, zapalili sveÊe i krenuli za Beograd. ProlazeÊikraj manastira Dajbabe stadoπe i qega da posete, da sepoklone moπtima svetog Simeona Dajbabskog. Parkiraoje muæ kola ispred manastira. Svi izaoπe i kretoπeput manastira. On stoji kod kola. Ne mrda.

- Hajde, pa doi i ti sa nama - zvali su ga.On niπta. Stoji kraj drveta i sam k’o drvo.

Niπta ne progovara, odmahuje im rukom.- Pa, ostavi kola, odmakni se od tog drveta, ui

da celivaπ moπti Svetog Simeona - ponovo su mu govo-rili.

Ali on ni makac. Udrvenio se naËisto. Osta-viπe ga, πta Êe, odrastao je Ëovek, vawda zna πta Ëini.Uπli su u crkvu peÊinicu, celivali moπti, pomolili se,vreme je stalo. Zapalili su sveÊe, setili se svojih mrt-vih i æivih. Vratiπe se kod kola, uoπe, posedaπeÊuteÊi, misle neπto se qihov “jogunasti” vozaË nawu-tio, a on Êe:

- Æeno, vraÊamo se na Ostrog! VenËaÊemo se da-nas!

K’o grom iz vedra neba. Niko ne progovara.Zabezeknuti. ZaprepaπÊeni, qoj srce kuca da izleti.OkreÊe kola, voze se ponovo ka Ostrogu. I dawe niko ni-πta ne pita. Zna ona, Gospod je uËinio svoje. Izaπli suiz kola, otiπli do monaha i pitali mogu li sada i ovdeqih dvoje, koji su veÊ Ëitav vek proveli zajedno u lepombraku, da se i venËaju pred Gospodom.

- Moæe, deco. Ako, ako, tako i treba. Ne vawaæiveti u braku van Crkve, a nikad nije kasno - reËe imsedi monah. - Samo vawa vam naÊi kuma. Eto, ima punonaroda pred crkvom, pa upitajte nekoga.

Izaoπe iz crkve, dooπe do jednog mlaegËoveka i objasniπe mu da im treba kum. Pa ako hoÊe, onibi bili radosni. HoÊe, veli on, πto da neÊe, kumstvo sene odbija. I tako venËaqe bi obavweno. Novi kum ih upo-

45

KAKO GOSPOD OHRABRUJE I OPOMIQE

zna i sa svojim bratom i qegovom æenom i reËe da su do-πli kod Svetog Vasilija da mu se pomole pred bratov-wevu operaciju. A onda se ispostavilo da je upravo ses-tra od tek venËane mlade doktorka, i to specijalista ko-ja moæe da pomogne kumovom bratu. Radosti nema kraja.

- I danas naπe kumstvo traje, poseÊujemo se,brinemo jedni o drugima - priËa gospoa.

Na kraju nam reËe i πta se qenom muæu desilou manastiru Dajbabe. IspriËao im je to mnogo kasnije,vawda onda kada je i sam uspeo da shvati da Gospod ËiniËuda i danas ne bi li nas dozvao k Sebi i uputio na pra-vi put. Veli, izaπao je iz kola i hteo da krene za qimau manastir. Ali nije mogao da uËini ni korak. Kao da gaje neπto prikovalo za to mesto. Pokuπavao je da naËinikorak i nije mogao. Neka nevidwiva sila mu nije dala.Onda on ponovo stane, kaæe sebi da to nije moguÊe i daje sigurno malaksao ili da neπto umiπwa, pokuπa pono-vo, ali ni da mrdne sa tog mesta. Ni napred ni nazad. Se-Êa se da se jako uplaπio. A onda kao da mu je neka lampi-ca zasvetlela u mozgu, kao da mu je neko odjednom usadiomisao da bi bilo dobro da se vrati u manastir Ostrog iposluπa svoju æenu, te da se venËa u crkvi. Tako je i ura-dio, na sopstvenu radost, radost svoje æene, dece i unu-ËiÊa.

SVI SMO MI PUTNICISVI SMO MI PUTNICI

Petak je, skoro deset sati, neka Ëudna tiπinapopadala po Beogradu zajedno sa maglom koja se uvlaËi ukosti. Autobus se leqo vuËe polupraznim ulicama joπuvek pospanog grada; da idem peπke bræe bih stigla,ali ko bi od “ranog jutra” hodao. Ko mi je kriv, leqostje zarazna. Pospani putnici u pospanom autobusu, kuÊepromiËu kraj nas, nikad stiÊi. Autobus staje, par putnikaulazi u tiπini, sedaju tiho, misle tiho, gledaju tiho... Aonda se Ëuje neko komeπaqe, neko priËa... Kako ga nemrzi? Smeje se... Kome je joπ do smeha? »emu? Zaπto?Smeje se gospodin jedan, dedica ustvari, bliæe jeosamdesetim nego najlepπim sredqim godinama. Mla-diÊ kondukter st aje ispred qega, pruæa mu kartu. Dedi-ca vedro i Ëilo kaæe:

- Znate li kako kondukter prodaje karte na Div-wem zapadu?

MladiÊ Êutke odmahuje glavom, zaπto troπitireËi? Nezainteresovano uzima pare, daje mu kartu iokreÊe lea. Dedica zavrπava vic. U autobusu tiπina,dekica se nasmeja svojoj πali... Tupi pogledi gledajukroz prozor. Smeh se gubi, praznina popadala po putni-cima, radost viπe ne stanuje ovde. Kao da je dan umoranod noÊi, noÊ umorna od loπih snova, snovi pobegli od

umornih wudi, a wudi bez radosti koraËaju po tegobnimurvinama sopstvenih æivota. A gde je ciw i πta je ciw,i da li neko putuje ciwa radi ili puta radi, kao da jeovo neko vreme van vremena, kao da su putnici zaborav-weni u vrtlogu sopstvenih æewa i nemoÊi da se oneostvare. Niπtavilo i beznadeænost kao da su glavnaodlika naπeg vremena u koju je potonula veÊina.

Ipak ima onih koji znaju da kad padnu treba i daustanu, kad pogreπe da se pokaju, kad se pokaju da se tru-de da viπe ne greπe na istom, znaju da se bez vere ne mo-æe hoditi tegobnim putevima svakodnevice, da verapodstiËe nadu, a nada je u wubavi, koja je iznad svega ibez koje ne bi bilo ni nas, a wubav je u Boga. “Jer naπaJer naπaprolazna mala nevowa priprema nam preizobilnoprolazna mala nevowa priprema nam preizobilnoi neizmerno vjeËno bogatstvo slavei neizmerno vjeËno bogatstvo slave” (2. Kor. 4, 17).Zato samosaæaweqe zbog sopstvenih nemoÊi i objektiv-nih teπkoÊa vawa zameniti nadom, na Ëijem poËetku ikraju je æivot veËni u Gospodu Isusu Hristu, a qegovasuπtina u wubavi, bez koje se ne moæe.

I umesto naπih smrknutih putnika iz jednog beo-gradskog autobusa, podsetimo se priËe jednog drugog put-nika, koja se moæe saæeti u sve priËe, u sve reËi, u sveæivote.

“GledajuÊi unazad film moga æivota video samdva traga u pesku. Jedan je bio moj, drugi Gospodqi. Takosmo hodali do kraja svih mojih dana. Tada sam zastao ipogledao unazad. Na izvesnim mestima video sam samojedan trag... A ta mesta su odgovarala najteæim danimamoga æivota, danima najgore strepqe, najveÊeg straha,najwuÊih bolova... Onda sam ga upitao: “Gospode, rekaosi da Êeπ biti sa mnom svaki dan moga æivota, i ja sampristao da æivim s Tobom. Pa zaπto si me ostavio sa-mog u najteæim momentima æivota?” A Gospod odgovori:“Sine moj, ja te volim i rekao sam da Êu s tobom hodatisve vreme, i da te neÊu ni minuta ostaviti. Ja te nisamnapustio. Dani kada si video samo jedan trag u pesku bi-li su dani kada sam te nosio.”

PomenuÊu ovde i reËi starca Porfirija, savre-menog atonskog starca, zapisane u kqizi Suze za svet,koje mogu biti od koristi svakome ko dopusti da ga pri-tisnu negativne misli, æivotne tegobe i problemi,sopstveni gresi i nemoÊ da se qih oslobodimo. “Naπliste se u mraËnoj sobi i maπete rukama pokuπavajuÊi da,na taj naËin, rasterate mrak. Mrak, meutim, neÊe otiÊina taj naËin. Otvorite prozor kako bi mogla uÊi svet-lost i mrak Êe nestati sam od sebe. Svetlost Êe odagna-ti tamu. Trebalo bi da izuËavamo Sveto Pismo, Æitijasvetih i Svete Oce; to je svetlost koja Êe rasterati ta-mu”, pouËavao je starac Porfirije.

46

DETE JE NA©EDETE JE NA©E

Januarska zimska noÊ. Splav na Savi wuwuπkase kraj novobeogradskih blokova. Betonske fasade soli-tera ogledaju se u mirnoj savskoj vodi, koja vazda proti-Ëe æuboreÊi onima koji æele da je Ëuju. KuÊica sklepanaod dasaka liËi viπe na straÊaru ili zaboravwenikontejner nego na mesto druæeqa i susretaqa. Unutraveselo druπtvo, slavi se roendan, prijatewi oku-pweni da nazdrave slavwenici. Muzika i graja raste-ruju tiπinu i plaπe ptice. Bubqara se usijala, vatricapucketa, Ëoveku je toplo samo kad je gleda. Na zidu ikonaSvete Petke, kandilo baca svetlost po daπËari. Ugod-nije je nego kraj radijatora, uz TV vesti koje unose zebqui nemir onima koji ne umeju da im se odupru. Ispodkandila Ëula sam ovu priËu od poznanice, dugogodiπqegdefektologa, struËqaka za decu, koja se nagledala sve-ga i svaËega, wudske patqe i nemoÊi, razuzdanosti bezodgovornosti i nespremnosti da se snose posledice, izato kad ona kaæe “zdravwe je dar Boæji”, zna πta govo-ri i vawa joj verovati.

Qena priËa teËe ovako. Mladi braËni par,voleli se, uzeli iz wubavi, a nisu baπ mnogo znali jed-no o drugom. Ali, wubav je bila presudna. Sve je teklonekim normalnim tokom, venËaqe, vreme zawubwenostii radovaqa, planiraqe i, najzad, beba. Æena je otiπlada se porodi, veÊ su bili i ime smislili. Muæ je uzbu-eno Ëekao u hodniku; veli, lakπe bi mu bilo da se on po-raa, nego ova neizvesnost. A onda, lekar je izaπao, Ëo-vek se nasmejao, ali ga je doktor uhvatio blago za ruku ipoveo u ordinaciju.

- Sedite, gospodine... Vidite, vaπa æena seporodila. Ona je dobro.

- A beba? - upita otac.- Pa, situacija je malo komplikovana. Vaπe

novoroenËe je malo neobiËno. Zapravo, beba nije dobro.Beba je popriliËno defektna. Posavetujte se sa æenom.Moæda ne æelite da vidite bebu. Moæda hoÊete odmahda je se odreknete.

Dogovorili su se.- Znate, dete je naπe. Kakvo je takvo je, ali naπe

je. VoleÊemo ga i pokuπati da mu pomognemo πta god daje - odgovorili su.

Poznanica mi kaæe da je takvu bebu bilo teπkogledati. Imala je na licu oËi, nos i veliku rupu, Ëak nijemogla ni da sisa. Uradili su protezu tamo gde su usta,majka kaæe da se ponekad u poËetku i gadila kada bi be-ba sisala. Ali, malo po malo, operacijama su dote-rivali bebino lice i ko ne zna priËu od poËetka, vero-vatno ne bi primetio na qemu niπta neobiËno. Danas,

beba viπe nije beba, dete milo i drago, veselo, Ëilo,wupko, svako bi ga poæeleo. Ne zna se kojim darovima gaje Bog viπe obdario, na radost svojih roditewa. DobrouËi, svi vole da su kraj tog deteta. A πta bi bilo daroditewi nisu hteli to dete, da su ga se odrekli, da suiπli preËicom sledeÊi samo svoje æewe i zadovow-stva, da nisu bili odgovorni i spremni na ærtvu? Ume-sto optuæivaqa i samooptuæivaqa, umesto krivice iprezira, umesto pitaqa - zbog Ëega, zbog koga, zaπto,postojala je wubav; a ona je svakog dana zajedno sa bebomrasla i uveÊavala se. Ta wubav, uz velike ærtve, odri-caqa, Ëesto suze, pa i kratkotrajne svae, savladala jesve teπkoÊe i donela plodove lepote zajedniËkog braË-nog æivota, roditewstva.

Gospod Ëesto preko dece priziva roditewe, a unaπem vremenu moæda viπe nego ranije, mladi su ucrkvu doveli i svoje roditewe otpale od vere tokommnogih godina ateizma, komunizma i drugih “izama”savremenog doba. Ponekad roditewi vide da qihova de-ca revnosno odlaze na bogosluæeqa, pa krenu za qimada vide kuda to momci i devojke svakog nedewnog jutranaprosto hrle bez obzira kada su prethodne noÊi legli,ne vodeÊi raËuna da li je hladno ili pretoplo, prostotrËe da ih ne mogu stiÊi. SledeÊi decu uu u crkvu, paostanu i oni.

Ali, ponekad se i kroz stradaqe, muku, nedaÊu ibolest stiæe do jedinog pravog lekara, Gospoda i qego-vih svetitewa. Tako je bilo i sa gospoom Ëija se ÊerkaMilena, crnomaqasta devojka, lepotica na majku, izne-nada jednog dana vratila ranije s posla i poæalila maj-ci da joj nije dobro. Otiπle su u KliniËki centar,pregledali su je i rekli da odista neπto nije u redu, alida predlaæu da ode kuÊi i ponovo doe predveËe da po-nove analize i spremno doËekaju jutro. Tako su i uradi-le. PredveËe su analize bile joπ loπije nego prethod-ne, ali deæurni lekar nije hteo da je zadræi u bolnici.

- Imamo mi i hitnije sluËajeve. Idite kuÊi paako joj pozli, doite - rekao je popriliËno nabusito iwutito, bez moguÊnosti komunikacije i prigovora.

Te noÊi Mileni je perforiralo slepo crevo.Hitno su je prevezli do bolnice, joπ hitnije operisali.Majka je probdela noÊ, kaæe, najteæu u qenom ne baπ la-kom æivotu. Setila se da je rano ostala bez majke, da suje podizali roaci, da je muæ ostavio, da je puno radilakako bi dve Êerke zavrπile fakultet, zaposlile se ikrenule svojim putiÊima samostalno u æivot. Kada jesledeÊeg jutra uπla kod Milene u sobu, devojka je leæa-la prikaËena na aparate, cevi na sve strane, bele plah-te prekrile su je pa se jedva razaznaje gde poËiqe beli-na prekrivaËa a gde se zavrπava bledo devojËino lice.

47

48

- Bila je sva hladna. Beæivotna. Zar je ovo mojedete koje se tako milo smeje, koje se tako slatko wuti,koje sledeÊeg vikenda treba da proslavi dvadesetiroendan? - razmiπwala je majka.

Deæurnog lekara pitala je za operaciju i prog-nozu, oËekuÊi ohrabreqe i ispuqeqe sopstvenih nada.Slegao je ramenima, rekao:

- Ne mogu vam niπta odreeno reÊi. Mi smo ura-dili πto smo znali i umeli. Moæete da Ëekate i nadatese.

»ekaqe je trajalo tri dana i tri noÊi, a kao daje protekao ceo jedan æivot i nebrojano dana, neprospa-vanih noÊi. Majka je milovala svoju Milenu po ruci, poËelu, tepala joj, priËala priËe koje je volela, Ëak joj je ipevuπila. Gospoda se nije setila, molitve nije izgo-varala, uzdala se... ni sama ne zna u πta. A onda je Mile-na otvorila oËi:

- Mama - rekla je - baπ sam Ëudan san saqala.Kao da stojim u nekom redu, a ne znam gde sam, ne znamπta Ëekam i zaπto. Ima tu joπ puno wudi, ali je tiπina.Onda Ëujem glas koji mi kaæe: “»ekaj, Ëekaj, i ti treba dase zahvaliπ Svetom Luki, jer je i tebi spasao æivot”.

Onog dana kada je Milena operisana (31./18.oktobar) bio je Sveti Luka. Majka je zaplakala i pustilaGospoda k sebi. Suze su spirale sve æivotne tegobe,ispirale i Ëistile duπu, jer vele, kao πto se more Ëi-sti olujom tako i wudska duπa posle mnogih patqi itegoba biva proËiπÊena da bi sijala pred Gospodom iwudima.

- Ne znam - kaæe mi Milenina mama - kako sam seto tokom ovih decenija izgubila, odvojila od vere, odCrkve, zaboravila na mamu i baku, zaboravila na lepotuboæiÊnog jutra, na vreme Vaskrπqeg posta, kada samkriπom od bake pojela u πkoli ono πto ne smem, zabora-vila na divne priËe koje nam je naπ popa priËao u crkvi.Ne znam, veli, kako sam se prepustila zaboravu i hvalimGospoda πto mi je ponovo dopustio da mi bude putovoa,pomoÊnik i utoËiπte. Bez Qega viπe ne mogu, a sa Qim,koga uvek puπtam da ide ispred mene u svemu πto radim,πta god me snae znam da je On tu, da me neÊe napustitisve dok ja Qega ne napustim. “Hodite k meni svi kojiHodite k meni svi kojiste umorni i natovareni i ja Êu vas odmoritiste umorni i natovareni i ja Êu vas odmoriti” (Mt.11, 28), reËeno je u Svetom Pismu. Takoe u Svetom Pis-mu nam je upuÊena i jednostavna poruka: “Sve, dakle,Sve, dakle,πto hoÊete da Ëine vama wudi, tako Ëinite i viπto hoÊete da Ëine vama wudi, tako Ëinite i viqima: jer to je Zakon i Prorociqima: jer to je Zakon i Proroci” (Mt. 7, 12). Uvek kadËujem ove reËi setim se, sada veÊ upokojenog, mog bratau Hristu Srana. Izgovarao ih je veoma Ëesto, a evo pri-seÊam se i jedne od qegovih mnogobrojnih priËa, koja jemoæda i praktiËna realizacija ovih reËi.

KRSTI∆ POMAÆE I U INDIJIKRSTI∆ POMAÆE I U INDIJI

Desilo se to na Sranovom putovaqu u Indiju iNepal. Jednog dana krenuli su da se pequ uz nekakvuplaninu, kako bi obiπli jedno od tamoπqih sveti-liπta. Sunce upræilo, praπinËina se podigla, pa tre-peri u vazduhu bez daπka vetra. Vawalo je joπ dosta ho-dati, poËetak puta je ostao daleko iza qih, a na vidikujoπ niËega osim visokog neba. Svi su se preznojavalirazmiπwajuÊi o trenutku kada Êe te veËeri u hotelu pi-ti rashlaeni sok i odmarati noge u udobnoj hotelskojsobi, prepriËavajui utiske sa danaπqeg puta. Ipak,kao i svi turisti æewni avantura, ustrajno su hrlili davide neπto novo, nepoznato, uzbudwivo. Ukraj puta, pri-Ëao je Sran, sedi postarija æena, sva u ritama, rane porukama i licu, mrπava, skoro suva i beæivotna kao ipraπinËina koja ih je opkolila sa svih strana. Sedi iËeka. Ispred qe Ëinija u koju joj verovatno poneko odumornih turista ponekad spusti koju paricu. Ovoga puta,priseÊao se Sran, Ëinija je bila prazna. Maπio se zaxep da spusti ubogoj prosjakiqi paricu nade, ali xep jebio prazan. U qemu nije bilo para, jer ih je veÊ prethod-nih dana podavao mnogobrojnim prosjacima koji su bilina svakom koraku. Ipak, u xepu se naπlo nekoliko krsti-Êa koje je poneo sa sobom na ovaj dugi put iz Beograda. Kozna s kakvom idejom; zapravo, poznajuÊi ga usuujem se dakaæem da je imao nameru i tamo da misionari predano isrËano kao πto je to Ëinio i dok je bio sa nama. Elem,izvadi Sran krstiÊ i spusti ga u praznu Ëiniju. Onda,nastavi put do vrha brda, gde su ostali skoro do veËeri,razgledajuÊi i odmarajuÊi se. U povratku, ponovo pro-oπe pored æene kraj puta. Ovoga puta, qena Ëinija jebila puna. Iza naπih turista iπle su druge grupe izAmerike, NemaËke, ko zna odakle, ali put ih je kao iSrana naneo pored æene i Ëinije.

- Videvπi krstiÊ u praznoj Êasici, Ëemu se sva-kako nisu nadali, behu iznenaeni, verovatno i obra-dovani, i svakako podstaknuti da i oni neπto priloæe -priËao je Sran. Tako su preko krstiÊa nabacali dolare,marke, πta se kome naπlo u xepu.

A kad veÊ priËam o strancima, dolarima imarkama, setih se i priËe sestre Jaqe sa pokloniËkogputovaqa po Rusiji. Grupa je krenula iz Beograda, prvodo Moskve, a zatim dawe u Optinu, Divjejevo i joπ neko-liko svetiqa; ne zna se koja je veÊa i primamwivija zanas bogotraæitewe, duhovno gladne i æewne susreta saBogom i qegovim svetitewima, pogotovo meu braÊomRusima. Dobro su putovali, smestili se u hotel i ujutru,pre odlaska iz Moskve reπe da posete Kremw. Stigli naveliki trg, a tamo, naroda i naroda. Grupe turista pohr-

lile sa raznih strana sveta, mirno stoje, ËekajuÊi u re-du. »uju naπi da se grupe najavwuju danima unapred, πtoznaËi da nema πanse da pre odlaska iz Moskve i oni uui pogledaju. A onda, priËa Jaqa:

- Nismo se mi meusobno dogovarali, nekako jeto doπlo samo po sebi, poËesmo da se probijamo izmeuredova. Wudi nam se sklaqaju, vawda misle tako treba,znamo πta radimo. Doosmo i do poËetka reda, kad tamovojnik na ulazu, pita:

- Kuda Êete? ©ta se gurate, niste najavweni.- BaÊuπka - reËe neko - mi smo Srbi.- Nu, Srbi?- Srbi, brate. Pusti nas da uemo pre ovih πto

stoje u redu. Vidiπ, oni tamo su nas bombardovali nikrive ni duæne, pa sad, red je da nas pustiπ pre qih -objaπqavao je neko iz grupe.

Vojnik se zamisli, pa odgovori:- Pravda. ‘Ajde, braÊo Srbi, ulazite!Uπli su Srbi jedan za drugim; ostali turisti se

uzmuvali i negoduju, ali vojnik ih umiruje i govori:- Samo polako, ovo su Srbi i oni ulaze danas

preko reda. Ova posledqa priËica je viπe o naπoj snala-

æwivosti nego o pomoÊi Gospodqoj, ali i o wubavi iæewi da mala nepravda stane nasuprot velike. Uz ovupriËicu podsetih se i jedne iz vremena oca Antonija, ko-ja moæda na prvi pogled i nema direktne veze sa ispri-Ëanim dogaajem, ali svakako Êe biti od koristi.

“Jedan lovac divwih zverova doe da lovi ugori o. Antonija. VideÊi da Antonije zabavwa braÊu onse sablazni time. Starac æeleÊi da ga umiri i da mu po-kaæe da je po nekad potrebno davati braÊi po neko popu-πtaqe (zabavu,) reËe mu:

- Stavi strelu svoju u luk i zategni ga.Lovac tako uËini. Starac mu reËe:- Zategni joπ!Lovac zateæe luk joπ. Starac mu opet reËe:- Zategni luk joπ viπe!Lovac odgovori:- Ako zategnem luk viπe nego πto treba prelo-

miÊe se.Na to mu sv. Antonije reËe:- Tako biva i u delu Boæjem. Ako prekomerno bu-

deπ naprezao moÊi braÊe, oni Êe ubrzo otpasti od Boga.Potrebno je davati im po katkad i popuπtaqa”.

BABICA I DEDICABABICA I DEDICA(“Nego svakoga iskuπava sopstvena æewa koja ga mami i vara”, Jk. 1,14)

PriËu sam Ëula od jednog slikara, izuzetno dra-gog i uglaenog gospodina, sa manirima kakvi se danas

retko sreÊu. Raspoloæen i uvek wubazan, rado biprihvatao novog sagovornika, sasluπao ga i popriËao obilo kojoj temi. Naosmo se skupa u kafani, uoËi otva-raqa jedne izloæbe u Kruπevcu. Maleno druπtvance jesedelo za stolom. Meu qima par verujuÊih koji su vodi-li raËuna πta Êe jesti, jer je bilo vreme posta, iza-zvaπe znatiæewu prisutnih, pa se sa uobiËajenih,kolokvijalnih tema o politici i vremenu prebacismo naneke druge, lepπe priËe i priËaqa, koje stoga dobiπenovo ruho i smisao. Svako je imao potrebu da ispri-poveda neπto πto je vezano za veru i verovaqe, a onikoji, kako rekoπe, nisu baπ verujuÊi sloæili su se da uæivotu ipak ima neka “sila” koja rukovodi Ëoveka naqegovim putevima i putiÊima. Jedna od tih je i ovapriËa koju Êu vam sada preneti. Pomenuti slikar reËekako je nedavno bio na jednoj slavi kod prijatewa.

Okupilo se puno gostiju kod prijatewa na slavi,a meu qima toliko lepih devojaka da se ne zna koja jelepπa i koju bi pre Ëovek pogledao. Sveæe. Brbwive.Bezobrazne po malo. Gledaju u oËi i puÊe usta, priËanaπ slikar i smeπka se. Nisam znao koju Êu pre pogle-dati. I ponesen vawda nesvesno, sam od sebe i ne znamkako, ma znam kako, ponesen od punoÊe æivota i uza-vrelih strasti, poËeh da se udvaram jednoj devojci. Po-Ëeh, pa nastavih. I ne umem da se zaustavim, idem svedawe i dawe, kao da to nisam ja, kao da ne govore mojausta, iako moje oËi gledaju. Qene crne okice upile se umene, qen mio glasiÊ bubqi mi u uπima, ta bujna kosakoju zabacuje s vremena na vreme vijori mi pred oËima,sve, baπ sve na qoj je Ëarobno lepo, mami me i privlaËi.Ko bi odoleo? Odjednom, svi se uÊutali i svi se poglediuprli u mene. U deliÊu sekunde shvatam da sam sigurnopreterao, da je stvar krenula nizbrdo, ali kako zausta-viti kola koja idu nizbrdo, kako obuzdati brbwiv jeziki savladati pomisli koje pristiæu sa svih strana? Gle-daju me i sluπaju. Tu su i moja æena, taπta, prijatewi,poznati i nepoznati. Preznojavam se. Crvenim. Kud Êu?©ta Êu? ©ta mi bi? ProleÊu mi misli kukavnom i jad-nom. Kako da se izvuËem iz situacije. Uhvati me panika.Qima zabavno. Vidim, neki se i gurkaju, a oËi im se sme-πkaju. PuÊi Êe bruka. Onda se uozbiwim i pitam devojkustrogim glasom:

- »ime se Vi, devojko bavite?Odjednom “Vi”, odjednom je osoba sa zanimaqem,

odjednom hladan tuπ. Voda mi curi niz lea. Stomak mise stegao. Sad je, biti il’ ne biti.

- Ja sam babica - odgovara lepotica wupko.- E, pa sad mi je jasno zaπto mi se Vi dopadate,

devojko, i otkuda moja naklonost ka Vama. Vi ste babica,a ja sam veÊ dedica.

49

Smeh se zaorio sobom, smejem se i ja iz srca. Do-bro je, izvukao sam se. Uf, u posledqem trenutku samspasao obraz. Mladost ne samo da obraduje Ëoveka, pone-kad ako ne pazimo ta bujica lepote, iπËekivaqa, dodirasa nepoznatim, moæe Ëoveka da obujmi i ponesenekontrolisano u zabraqene predele iz kojih se teπkovratiti nazad, zakwuËuje naπ slikar.

Mi se smeπkamo i divimo qegovoj prisebnostii snalaæwivosti, podseÊajuÊi se da Ëovek treba uvek dase trudi da vlada sobom i svojim oseÊaqima, da ne uni-æava ponaπaqem ni sebe ni druge. “Draæi mi je Ëovekkoji je sagreπio, ali zna da je zgreπio pa se kaje, negoËovek koji nije sagreπio pa smatra sebe pravednim”,napisano je u StareËniku u poglavwu o Avvi Sarmatu.

PodseÊam ovde i na priËu o Avvi Olimpiju

Kelijskom, koga napadne demon bluda. P a mu pomisao re-Ëe: “Poi, nai sebi æenu”. A on ustane, pripremi glinu,naËini od qe æenu, pa reËe sam sebi: “Evo tvoje æene;treba dakle, dosta da radiπ da bi je prehranio”. I ra-dio je mnogo se trudeÊi. A nakon nekoliko dana pripremion opet glinu te naËini kÊer i reËe u svojim mislima:“Rodila je tvoja æena; treba viπe da radiπ da bi mogaoda hraniπ i oblaËiπ svoje dete”. I tako ËineÊi, one-moÊa i reËe svojoj pomisli: “Ne mogu viπe da izdræimnapor”. A pomisao mu reËe: Ako ne moæeπ da izdræiπnapor, nemoj ni æenu traæiti. I videÊi qegov trud, Bogga oslobodi od iskuπeqa i qemu laknu.”

Wiwana NikoliÊ

50

VESTIVESTI SASA INTERNETAINTERNETA

MIROTO»IVAMIROTO»IVA IKONAIKONA MAJKEMAJKE BOÆJEBOÆJE LEPAVINSKE:LEPAVINSKE:JO©JO© JEDNOJEDNO »UDO»UDO BOÆJEBOÆJE

U crkvi Sv. Trifuna na TopËiderskom grobwu ponovo je izneta mirotoËiva ikona Bogorodice Lepavinske,koja je inaËe kopija Ëudotvorne ikone Bogorodice iz manastira Lepavina pored Zagreba. Ja sam imala priliku iranije da joj se poklonim i tada je na ikoni bio jasan trag kuda je teklo miro. Ovog puta, ikona izobilno toËi miroi pozadina ikone je vlaæna. WubaznoπÊu oca Dejana imala sam priliku da se u to uverim. Kako reËe otac Dejan,“joπ jedno Ëudo Boæje”. Ikona Êe biti u crkvi Sv. Trifuna do Krstovdana. Velika je wubav Gospodqa prema namagreπnima. Slava Tebi, Gospode, i Majci Tvojoj πto nas Ëuva, teπi i pokriva.

Sestra (23. 9. 2004.)

* * *

Koliko znam, ta kopija, a i sama je, Ëudotvorne ikone Majke Boæje Lepavinske, nalazi se u domu jedneporodice u Beogradu. Oni je s vremena na vreme iznesu u hram Svetog Trifuna na topËiderskom grobwu.

Teodora (28. 9. 2004.)

* * *

Da, u pravu ste. To je kopija Ëudotvorne Majke Boæje Lepavinske i nalazi se u domu naπih wudi koji suizbegli iz Hrvatske. Ikona je zamirotoËila dok su joπ æiveli u Hrvatskoj i najavila im ratna stradaqa. Poblagoslovu Qegove Svetosti ova Hristowubiva porodica povremeno iznosi ikonu i do sada je bila u crkvi Sv.Aleksandar Nevski (tada nam je u poseti bio i otac Gavrilo iz Lepavine), zatim jednom u Vavedequ i nekoliko putau crkvi Sv. Trifuna. JuËe sam bila ponovo da joj se poklonim i Ëula sam da Êe joπ danas biti u crkvi.

Kada bismo zaista bili svesni kolika je wubav naπe Bogorodice prema nama, æivot bi nam bio mnogosmireniji i smisleniji.

Sestra (28. 9. 2004.)(napomena: od 23. do 29. septembra ovu temu na forumu BSN-a pogledalo je 570 posetilaca)

izvor: http://www.bsn.org.yu

Alatiru sam ranije Ëuo samo to da jeSamaru osnovao alatirski vojvoda.LogiËno, taj grad je stariji od Samare.Potom sam saznao da je 1552. godina -godina “roeqa” Alatira. Upravo u to

vreme onde je bio osnovan Sveto-TrojiËni manastir.ProlazeÊi pokraj svih mesta za vreme ratnog pohoda naKazan, car Ivan Grozni je dao zavet da Êe, ako pobediTatare, u znak zahvalnosti Bogu onde osnovati svetuobitew. Tako se i desilo.

O alatirskom muπkom Sveto-TrojiËnom mana-stiru prvi put sam saznao iz razgovora sa towatinskimsveπtenikom VjaËeslavom Kara-ulovim.

“Jednom su do mene mojiprijatewi doπli automobilom”,priËao je otac VjaËeslav, “i pre-dloæili da poem sa qima u Ala-tir. Tamo, kaæu, postoji neobiËanmanastir i prozorwivi starac. Is-kreno govoreÊi, prema glasinama oprozorwivosti ovog ili onog sveπ-tenika uvek sam se odnosio veomaskeptiËno, zato πto Ëesto previπeegzaltirani parohijani smatrajuæeweno za realno. Ali sam pomi-slio: zaπto da ne odem? I poπaosam. I nisam zaæalio. Starac,otac Jeronim, bio je nastojatewmanastira, ne stariji od 60 godina.Znaπ, kako sam mu pristupio, tako je on o mom æivotusve izrekao - ono o Ëemu smo mogli znati samo ja i mojasupruga. PojaviÊe se moguÊnost, obavezno poseti Alatir.Tamo se nalazi divna obitew!”

Nasluπavπi se na putu priËa o tome kako bednoæive meπtani, da sva gradska preduzeÊa viπe ne rade ida ima mnogo nezaposlenih, koji preæivwavaju zahvawu-

juÊi povrtqacima, siπao sam na alatirsku stanicu. Bi-lo je vlaæno zimsko jutro i nebo je bilo sivo, mraËno.Zbog tuænih priËa mojih saputnika, takvim mi se uËinioi grad. Zapravo, ne grad, veÊ selo. Vremenom potamneleseoske kuÊe; retke, bukvalno Ëaave, petospratne kuti-jice. Obitew sam poznao po zlatnom krstu koji je sijao nanebu. To sam prihvatio kao normalno i odmah zatim sezadivio: odakle usred potpuno sivog neba dolazi taj sun-Ëani odsjaj? Ugledao sam obitew ispred sebe, kao neve-stu u venËanici, u svoj svojoj Ëistoti i skromnoj veli-Ëanstvenosti. Kontrast u odnosu na okolinu je bio oËi-gledan. U tom trenutku joπ nisam znao da je pre svega

Ëetiri godine na mestu gde jetrenutno manastir vladalo rasulo,joπ veÊe nego u okrugu. Zgrade subile polurazruπene, kao poslebombardovaqa. Gomile smeÊa istarudija. Zarali direci s iskriv-wenim popreËnim gredama umestovrata. Svuda razliven mazut...

Staqe se promenilo kada jenastojatew manastira postao o. Je-ronim (Surigin), koji je tu doπao izSvete Zemwe. Sa svih krajeva Ru-sije su u Alatir poËeli da stiæubogowupci, skupila se bratija.Odnekud su se u tom siromaπnomgradiÊu pojavila sredstva, i to nemalo, za uspostavwaqe obitewi.To πto je ovde uradio o. Jeronim sa

bratijom, za neπto viπe od Ëetiri godine - pravo je Ëu-do! Wudi kao ja su dolazili da vide seoce Saraktaπ, uOrenburskoj eparhiji, u porodiËnoj obitewi oca Niko-laja Stremskog, koji je usinovio 50-oro sirote dece.

- S vowom bi se moglo sagraditi i viπe - prime-tio je otac Jeronim tokom naπeg razgovora, kasnije. -Ali, stvar nije u gradqi tih spowaπnih zidova, koliko

51

ALATIRSKI SVETO-TROJI»NI MANASTIRALATIRSKI SVETO-TROJI»NI MANASTIR

OBITEW KOJA JE PONOVO ZAÆIVELA

u gradqi svog unutraπqeg hrama, da bismo zatim krozqegovu izgradqu πto je moguÊe viπe pomogli sirotimai onima kojima je potrebno, ne samo materijalno, veÊ ononajvaænije - duhovno.

Prijatno su me iznenadili ta paæqa i neænosts kojom su se monasi odnosili prema posetiocima mana-stira - bilo da je to poklonik, parohijanin ili Ëovek ko-ji je sluËajno svratio. Avaj, u mnogim naπim 'izvikanim'manastirima ponekad odmahuju na obiËnog Ëoveka kao namuvu. Iako je Sin Boæji potpuno odreeno rekao: Imajtewubav jedni prema drugima, i po toj wubavi Êe wudipoznati da ste Moji uËenici. To je wubav koju otacJeronim i bratija manastira pruæaju svakome ko im do-lazi.

NeobiËno redak sluËaj u manastirskoj praksi:baÊuπka ne samo da je nastojatew koji obavwa sve teπkedomaÊinske i finansijske poslove, ne samo πto sluæiviπeËasovna Bogosluæeqa, veÊ i u svoju keliju svako-dnevno prima kao duhovnik desetine wudi - od ujutru douveËe, i to ne obaziruÊi se na teπku bolest, koja ga je uposledqe vreme veoma oborila. Deπavalo se, u podnebaÊuπka leæi, a drugu polovinu dana, saæalivπi se nawude, koji dolaze kod qega iz cele Rusije, prima pose-tioce, saoseÊajuÊi sa svakim i pritom savlaujuÊi sop-stvenu nemoÊ i bol.

Kako su mi priËali æitewi manastira, æivotnaistorija arhimandrita Jeronima je zadivwujuÊa.Postriæenik Pskovsko-PeËerskog manastira, duhovnoËedo starca Jovana Krestjankina, otac Jeronim se dugogodina podvizavao na Svetoj Gori. Zatim je bio otπel-nik u Judejskoj pustiqi, u Palestini, hraneÊi se samopustiqskom travom. Iz Svete Zemwe ga je u Rusiju do-veo vladika Varnava, mitropolit Ëeboksarski i Ëu-vaπki (on je nastojatew Sveto-TrojiËnog manastira).©est puta se baÊuπka obraÊao Svetom Sinodu i nebro-jeno puta vladici Varnavi, s molbom da mu dozvole da sevrati nazad u pustiqu. Ali, svaki put je bio odbijen. Isvaki put kada je pokuπavao da zaobie to posluπaqe,kao πto je sam priznavao, snalazile su ga nevowa i tuga.Jednom mu se Ëak desila i saobraÊajna nesreÊa u kojoj jezadobio teπke rane. A posle toga - kako mu je Gospodotkrio za vreme molitve da Êe, ako ne ostane ovde, pos-tradati za Hrista - otac Jeronim je rekao, shvatajuÊi daje to Boæja vowa: “BiÊu ovde do kraja. Nikada neÊu osta-viti obitew.”

Treba napomenuti da je malo kome poznat ala-tirski manastir, koji je za vreme svog postojaqa “upio”u sebe najdragocenije, velike tokove unutar ruskogPravoslavwa. Nastavπi u drevno vreme, manastir je du-go bio u sastavu TrojiËno-Sergijeve lavre, kada je u qoj

bio veoma jak duh prepodobnog Sergija. PoËetkom XIXveka nastojatew obitewi je postao sapodviænik prepo-dobnog Serafima, arhimandrit Avram, koji je u Alatirpreneo predivnu atmosferu Sarovske pustiqe toga vre-mena. PoËetak XX veka - ponovo jaka duhovna bujica, aliovog puta sa ruskog severa, koja je uslovila naredni pro-cvat obitewi: jedan od najpoznatijih igumana iz celeistorije Valaamskog manastira, otac Gavrilo, postao jearhimandrit Sveto-TrojiËne obitewi. I na kraju, u naπevreme - o. Jeronim, donevπi tradiciju Svete Gore.

Ali, naravno, drevna istorija obitewi je bogatai svojim posebnim vaspitanicima. I najveÊi alatirskisvetitew, shimonah Vasijan, podvizavao se ovde u XVIIveku. Posle nekoliko stotina godina qegove moπti subile obretene potpuno netruleæne, i od qih se deπa-valo mnoπtvo isceweqa i Ëudesa. Nestale su poslevarvarskog zatvaraqa manastira od strane bowπevika.Zato je ostao Ëudotvorni izvor Vasijana, gde je on predsmrt ostavio svoje verige. Taj izvor se nalazi u samomhramu. Voda iz qega veoma pomaæe wudima koji imajuproblema sa æelucem, jetrom i bubrezima.

U manastiru se nalaze i dve Ëudotvorne ikone -Nerukotvoreni Lik Spasitewa i Boæja Majka Kazanska,koja je spasla grad od epidemije kolere 1748. godine. UËast te ikone je nazvan jedan od hramova u manastiru, ko-jemu se sliËan, naæalost, ne moæe naÊi ne samo u Povo-loæju. Plafon i zidovi hrama su pokriveni rezanomhrastovom oblogom, veoma tankom i s umetniËkim sli-karskim radom, koji su majstori uradili potpuno bespla-tno, za godinu i po dana.

Jeromonah Antonije priËa da se za vreme grae-vinskih radova krajem 90-ih godina bratija suoËila smasovnim wudskim grobnicama praktiËno na celoj mana-stirskoj zemwi. Ispostavilo se da su 30-ih godinacrvenoarmejci provozili ovuda pravoslavne hriπÊane -sveπtenosluæitewe i mirjane sa decom - iz svih guber-nija. Ovde su ih neko vreme zadræavali, vredjali ih, azatim strewali. Svaki pedaw manastirske zemwe jezaliven krvwu. Monasi svedoËe da kada su opojavalimoπti NovomuËenika, iz qih je izlazilo divno blago-uhaqe. Mnogi su dolazili da se poklone moπtima, aposednuti zlim dusima su pritom vikali, bukvalno bi-vajuÊi poobarani.

Trenutno u obitewi ima 100 æitewa, od kojih supolovina monasi. Razni wudi, ponekad najneobiËnijihsudbina. Mnogo je intelektualaca, posebno iz Pitera.Jedan od shimonaha je u nedavnoj proπlosti bio gene-ralni direktor velikog preduzeÊa u gradu Novorosijsk.A jedan od manastirskih jeromonaha je bivπi narkoman,koji je oËistio svoju duπu od tog teπkog greha najdubwim

52

pokajaqem. Pokajaqu i veri je priπao kroz staqe kli-niËke smrti, medicinski provereno. Posle toga, seÊa seda se sa drugom bio dobro “ufiksao” i odjednom vidi daidu po uæarenom ugwu, a napred je plamen - kao u ogqenojpeÊi. U pozadini tog plamena stoji odvratan zli duh,ukazujuÊi palcem na druga, govori: “Idi tuda, a ti osta-ni!” VraÊa mu se oseÊaj i vidi da mu vrπe reanimaciju,potom saznaje da mu je drug umro od prevelike doze. TajsluËaj je tako potresao mladog Ëoveka da je odmah poizlasku iz bolnice otiπao u manastir.

Lekar u obitewi, otac Zosima, priËa da slu-Ëajevi izleËeqa narkomana u manastiru nisu tako Ëestikako bismo æeleli. Cela stvar je u tome da su za dobi-jaqe Boæje pomoÊi potrebni velika æewa i iskrenopokajaqe. Roditewi uglavnom na silu ovde dovodenarkomane, a oni nemaju nikakvuæewu da odstoje duge manastir-ske sluæbe i da se mole. S drugestrane, manastir se nalazi u sa-mom Alatiru. »ak je i do tog pro-vincijskog gradiÊa doπla zaraza:narkodileri dovoze heroin izTowatije, a mesta gde je moguÊenabaviti smrtonosni prah pozna-ta su svim narkomanima meπtanima. Bilo je sluËajevakada su ovisnici koji su dolazili u manastir “propa-dali”. Zato se odnedavno odluka o prijemu narkomana uobitew retko i veoma promiπweno prihvata: samo akose bolesnik odista pokajao i poverovao. A isceweqimaalkoholiËara, po reËima oca Zosime, nema broja. S qi-ma je mnogo lakπe. Ako su narkomani uglavnom mladi wu-di (meu qima ko stigne do heroina retko doæivi 30 go-dina), onda su alkoholiËari solidna populacija koja jeprekoraËila granicu 40-ih. Pri Ëemu meu pijanicamaima veoma mnogo predstavnika stvaralaËkih profesija:slikara, muziËara, glumaca. “Sa pijanicama, kada to ni-je muËno, mi se borimo do kraja”, priËa otac Zosima.“Bivalo je sluËajeva kada su oni ne samo iskoreqivalitu strast iz sebe, veÊ i postajali monasi.”

Bio sam poËastvovan da sa o. Jeronimom pora-zgovaram, tek pred kraj dana.

- BaÊuπka, vi ste dugo vremena æiveli uBaÊuπka, vi ste dugo vremena æiveli uSvetoj Zemwi.Svetoj Zemwi. Sada se tamo proliva krv.Sada se tamo proliva krv. Da liDa li

nam to predoËava dolazeÊa straπna deπavaqa?nam to predoËava dolazeÊa straπna deπavaqa? -postavio sam svoje prvo pitaqe.

- Sva suπtina danaπqih deπavaqa u svetu, sa-mim tim i u Palestini, zavrπava se na tome da mnogizakulisni vladari pokuπavaju da zapoËnu TreÊi svetskirat. Za to i traæe ispaπtaoce tuih grehova - u liku BinLadena ili bilo kog drugog. Ali za nas to ne treba da bu-de vaæno. Najvaænije je: Gospod nas joπ trpi, voli i Ëe-ka naπe pokajaqe. Ali, avaj, ja Ëesto putujem po Rusiji ividim da narod sve viπe i viπe pada, duhovno i moral-no. Neobuzdanost bezakoqa i razvrata. Potpuna neka-æqivost onih koje bi trebalo surovo kaæqavati. A Bo-gu se po obiËaju obraÊaju samo pojedinci.

- To jest, s jedne strane, hramovi se obnavTo jest, s jedne strane, hramovi se obnav--waju i grade, a s druge...waju i grade, a s druge...

- Obnavwaqe hramova joπ nijepokazatew. Pokazatew je naπeduhovno staqe, koje miprojavwujemo i u druπtvu, i usvojoj porodici.

- A πta je sa proroπtvimaA πta je sa proroπtvimaSvetih Otaca da Êe se predSvetih Otaca da Êe se predkraj sveta Rusija preporokraj sveta Rusija preporo --diti?diti?

- Bog moæe i da ukine proroπtva, zbog bezakoqanaroda. Na naπoj je vowi - ili ukinuti postojaqe beza-koqa u svetu ili ga produæiti. Naæalost, danas pone-kad dolazi do toga da je svako zauzet svojim regional-nim problemima i da ne pomaæe svome susedu. Sabornium i jedinstvo Crkve sad su vaæni kao nikad. I ne trebase povoditi za raznim galamdæijama i histericima.

Dobivπi blagoslov od o. Jeronima, ujutru sam sepriËestio Svetim Hristovim Tajnama. Oprostivπi se sobitewi, otiπao sam.

“Kakva je blagodat naokolo”, pomislio sam, “utom tihom, prijatnom gradiÊu sa πumom i rekom neda-leko. Mora da je ovde leti predivno!”

I s tim mislima - kako zadivwujuÊe! - napustiosam Alatir, koji je u poËetku na mene ostavio tako teæakutisak.

Andrej ViktoroviË Polinskiprevela s ruskog Tankosava DamjanoviÊ

53

rajem marta, na Svetu Goru, u svoju keliju blizuKareje, vraÊa se 73-godiπqi hilandarski otacRafailo (DraæiÊ), nakon kraÊeg boravka u svo-joj rodnoj Srbiji. Otac Rafailo, maloshimnik,

kao veoma mlad momak otiπao je iz svog rodnog selaDrena blizu Lazarevca da sluæi Gospodu, tamo gde sunekada to isto Ëinili i qegovi preci Bogoslav i Zosi-ma. NajveÊu zaslugu za to ima qegova pokojna majka Kata-rina, dok se otac Borivoje, inaËe dugogodiπqi pojac, ni-je slagao sa takvom qegovom odlukom, koja mu je iz kore-na promenila æivot.

Nakon gotovo pola veka umonaπtvu, otac Rafailo je doπao usvoj rodni kraj sa prilogom, koji jevredno sakupwao i od svoje skrom-ne penzije, da sagradi crkvu uDrenu.

- Proπle godine sam seukwuËio u akciju za izgradqucrkve, koja je posveÊena SvetomGeorgiju, na imaqu moje braÊeJezdimira, Miodraga i sinoviceMire. Oni su poklonili plac, i po-red toga svako od meπtana mogarodnog sela Drena, Burova i Novognasewa je joπ pomogao koliko je mo-gao. Neπto novca su poslali po me-ni i naπa braÊa Grci - priËa otacRafailo, ne krijuÊi zadovowstvozbog onoga πto je do sada uraenood radova. Ostaje joπ da se “pokri-je” crkva, da se iznutra izmalteriπu zidovi, i da sesredi teren oko same crkve.

On se, zajedno sa meπtanima Drena, iskreno na-da da Êe se vrπiti sluæba u crkvi na dan Svetog Geor-gija, kome je ova bogomowa i posveÊena. Iako veoma te-πko bolestan i star, otac Rafailo revnuje i dawe, neπtedeÊi svoje krhko telo izmuËeno teπkim monaπkimæivotom.

- Gde sve nisam boravio na Svetoj Gori, prvo kaoiskuπenik Hilandara, gde su me nakon godinu dana naBoæiÊ zamonaπili - priseÊa se otac Rafailo, koga

pamÊeqe joπ uvek izvrsno sluæi. Nakon 15 godina, boravio je u manastiru Kseno-

fontosu, gde je negovao stare monahe, pa u ruskom mana-stiru Sveti Pantelejmon, gde je bio gostoprimac. Posletoga se vowom Boæjom obreo u bugarskom manastiruZografu, gde je po posluπaqu farbao gvoæe na mana-stirskim objektima.

- Tu sam qihovog igumana nauËio da mesi hleb -kaæe stidwivo otac Rafailo. Nakon toga je boravio umanastiru Iver, gde je bio pomoÊnik trpezarca, da bi se

nakon toga naπao u Ksiropotamu,gde je osam meseci mesio hleb iprosfore. Put ga je zatim naveo uDafni, pa u Kareju kod veliko-shimnika Haralampija. Jednogdana sreo ga je monah Averkije uKareji i rekao mu: “Majka Boæja sesaæalila na tebe. Trebalo bi daodeπ na Hilandar u keliju gde jeboravio i upokojio se monah Joani-kije. Otac Mitrofan ti je daoblagoslov za ovo”. To je bilo pre22 godine. Od tada pa do danasotac Rafailo boravi u ovoj kelijikao otπelnik, podvizavajuÊi se zaprimer ostalima svojim delima imolitvom, tako da je joπ za æivotapostao Ëuveni “starac”.

No, qega kao da se sve to ne do-tiËe nimalo. Skroman i jedno-stavan, pun wubavi prema svima i

pravih duhovnih saveta, uvek spreman da pomogne, brojisvoje zemawske dane, moleÊi se neprestano Gospodu.

- Bez istinskog pokajaqa nema spaseqa. Srbitreba da se vrate svojim duhovnim korenima - da se mo-le, poste i kaju za svoje mnogobrojne grehe. Bez toga nemoæemo opstati kao narod - poruËio je na kraju otacRafailo, koji je celog æivota smireno trpeo nedaÊe iiskuπeqa danonoÊno se moleÊi u suzama za svoj napa-Êeni srpski narod.

Dragica RadojËiÊ

54

OTACOTAC RAFAILORAFAILO SVETOGORACSVETOGORAC

BEZ ISTINSKOG POKAJAQA NEMA SPASEQA

Pravoslavwe, br. 888, 25. mart 2004.

55

a prelepim, ali nepristupaËnim obroncimaZlatibora nalaze se ruπevine nekadaπqeg

manastira Dubrave iz 13. veka, koji su Turci poruπilipre sedam vekova. Smatra se da je bio posveÊen prorokuIliji. Proπle godine zahvawujuÊi jeromonahu Danilu(PlavπiÊu), pokrenuta je akcija za obnovu ove svetiqe.Naime, otac Danilo, inaËe maloshimnik, koji je do tadaboravio u obliæqem manastiru Uvcu, naiπao je jednogadana na ovu zapuπtenu i skrivenu svetiqu, za koju je je-dino znao Zavod za zaπtitu spomenika. Tu je pronaπao ijednu kolibu, u kojoj od tada æivi, bez vode i struje,Ëvrsto reπen da tu i ostane dok ne obnovi nekadaπqusvetiqu.

Otac Danilo nerado govori o svom podvi-æniËkom æivotu ne samo na Svetoj Gori i Studenici,manastiru Pustiqi u Uvcu, veÊ i o sadaπqem prebiva-liπtu, teπkim uslovima æivota i rada, maloj i uzanojkoqskoj stazici kojom vernici stiæu do qega po savet iduhovno okrepweqe. Saznali smo da je, zahvawujuÊiupravo qemu, uspeπno zavrπena zakonska procedura oko

vraÊaqa nekadaπqe manastirske zemwe. Naime, ËetiridomaÊinstava su poklonila zemwu manastiru koja je bi-la u qihovoj svojini dugi niz godina. Danas manastirima hektar i po obradive zemwe sa πumom.

Generalπtab Vojske Jugoslavije, tj. Uprava zainæeqeriju iz Beograda i obrenovaËki inæeqerci iqihove maπine dobrovowno grade prilazni put donekadaπqeg manastira. Put je delomiËno izgraen,drveÊe raπËiπÊeno.

Po proceni struËqaka, potrebno je joπ oko30.000 litara nafte i mnogo novca za obnovu ove sve-tiqe, koja Êe, kada bude zavrπena, biti posveÊena sve-tom Vasiliju Ostroπkom - kaæe jeromonah Danilo, kojiËvrsto veruje da Êe ova svetiqa i pored ogromne bespa-rice, uskoro ponovo oæiveti.

Svi koji æele da pomognu u obnovi dubrovskesvetiqe, svoje uplate mogu da izvrπe na æiro raËunbroj: 43700-623-8-940, poziv na broj: 14-19-09480-6 kodYU banke AD, Beograd, filijala Uæice.

Dragica RadojËiÊ

Pravoslavwe, br. 859-860, Beograd 1-15. januar 2003. str. 16

OtkriÊe krawevaËkih arheologa naOtkriÊe krawevaËkih arheologa naiskopinama man. Dubrava ispodiskopinama man. Dubrava ispod

ZlatiboraZlatibora

ZLATO U ZABORAVWENIMRU©EVINAMA

Na mestu na kome je crkvu pre Ëetiri goNa mestu na kome je crkvu pre Ëetiri go--dine naπao monah Danilo, na sunce dana sinudine naπao monah Danilo, na sunce dana sinu--lo 260 lo 260 ““mletaËkihmletaËkih”” zlatnika iz 16. i 17. vekazlatnika iz 16. i 17. veka

Posle viπe od tri veka skrivnica manastiraDubrava, duboko u kaqonu Uvca, ispod Zlatibora, i qe-no silno blago, ugledali su svetlo dana. Iz ilovaËe, izoltarskog dela manastira, ispod mesta na kome stoji Ëa-sna trpeza, na dubini od skoro dva metra, a u stvariodmah ispod poda stare manastirske crkve, arheolozikrawevaËkog Zavoda za zaπtitu spomenika kulture,

SVETIQAMA U POHODE SVETIQAMA U POHODE

POMOZIMO OBNOVU SVETIQE U DUBRAVI

56

otkopali su - 260 “mletaËkih” zlatnika, najstariji iz 16,a veÊina iz 17. veka.

U ponedewak,17. maja, jedanod radnika kojiarheolozima po-maæu na istra-æivaqu mana-stirskog kom-pleksa, udarioje u oltaru kram-pom u zemwu.

Zlatnici su se prosuli kao da su pre koji sat, a ne prenekoliko vekova, ispali ispod ËekiÊa.

Strah od Turaka Strah od Turaka

- OtkriÊe je izuzetno vredno, moæemo reÊi da seradi o ekskluzivnom nalazu, jer, ostave, odnosno skriv-nice novca ne nalaze se tako Ëesto u crkvama. Novac senalazio direktno u zemwi, pa se moæe pretpostaviti daje nekada bio u tkanini, vreÊici, koja je tokom vekovaistrulila - kaæe Gordana ToπiÊ, direktor krawevaËkogZavoda za zaπtitu spomenika kulture, koja je i ruko-vodilac radova u Dubravi Ëiji je ciw da se “formirajukonzervatorski uslovi za podizaqe crkve i konaka natemewima starog hrama”.

Na naenim zlatnicima su, kaæe ToπiÊeva,uglavnom dve predstave - na aversu je “Sveti Marko kojiblagosiwa Duæda”, na reversu “Hrist u Mandorli”, a uskrivnici je naeno i nekoliko austrougarskih novËiÊa.Svih 260 zlatnika su, kaæe direktorka ToπiÊ, izuzetnooËuvani, bez ikakvih deformiteta, a arheologe nijeiznenadila Ëiqe-nica da su zlat-nici tako sinuli.Svi su od Ëistogzlata.

- OstavasvedoËi da seDubrava nalazilau graniËnoj obla-sti, gde je trgo-vina s Mlecima idrugim zapadnimzemwama bila izuzetno razvijena. Samo skrivaqe nov-ca, moæe se, po naπim pretpostavkama, vezati i zaburne istorijske dogaaje s kraja 17. veka na tom podru-Ëju. Bile su to posledqe godine Velikog rata izmeuSvete lige i Osmanlijskog carstva.

San monaha Danila San monaha Danila

PriËu koja sledi zna malo wudi. Po qoj, joπ uvreme dok je bio isposnik u gorqoj Savinoj isposniciStudenice, monahu Danilu u san se javio patrijarh Ger-man i uputio ga da doe ovamo, da traæi drevnu bogo-mowu, zaraslu svetiqu u kojoj je veliko blago, u kojoj suikone i freske. Voen tim snom i blagoslovom svog vla-dike i igumana, monah Danilo je pre pet godina stigao umanastir Uvac, a onda i u Dubravu, u Ëije je ruπevine,pre toga, tri puta u snu silazio.

Posle je sve iπlo samo kako Bog miluje, od danakad je pomoÊ za obnovu poËela stizati sa svih strana, odmanastira Ostrog, do Srbina iz Amerike koji je za grad-qu puta do manastira odjednom dao 11.000 dolara.

- Prvi put kada sam doπao ovde, doneo sam sveÊui kandilo, okadio manastir, a onda sam krenuo do brda-πceta Glavica iznad ruπevina. I, na tom putu, desilo

mi se neπto Ëudno, kao da sam se na trenutak izgubio,kao da nisam na tren bio u svom telu, kao da to nisambio ja. Kad sam doπao sebi, prekrstio sam se, i tada samreπio da se posvetim ponovnom podizaqu ove svetiqe -poverio se monah Danilo pre tri godine, dok smo stajaliiznad ruπevina.

- Tada je stradao manastir Pribojska baqa, mno-ge crkve, metosi, manastiri Uvac i Dubrava, a do najve-Êe turske odmazde doπlo je posle 1697. godine. Wudi,monasi, pred nadolazeÊom opasnoπÊu skrivali su blago,tada je skrivena i riznica Pribojske baqe, pa je moguÊeda je u to vreme u skrivnicu u oltaru skloqen i novacDubrave - kaæe ToπiÊeva.

Na mestu na kome je bio stari manastir, arhe-olozi iz Kraweva veÊ su otkopali dva metra visokezidove manastirske crkve, i pedesetak metara dawe, kajugozapadu, ostatke manastirskih konaka.

- ReË je o maqoj, jednobrodnoj crkvi, sa polu-kruænom oltarskom apsidom, kojoj je kasnije dodata pri-prata. Sem novca naπli smo i neπto malo kasne

sredqovekovne keramike, ali na osnovu toga ne moæemoprecizno odrediti vreme u kome je crkva zidana.

»udo nevieno»udo nevieno

- Manastir Dubrava se pomiqe u istorijskimizvorima kao metoh manastira Pribojska baqa, i zbogtoga smatramo da je crkva sredqovekovna i da je stra-dala u turskom periodu - kaæe Gordana ToπiÊ, u Ëijoj suekipi, u Dubravi, joπ Marija AleksiÊ, arheolog,Aleksandar MatoviÊ, arhitektonski tehniËar, i vozaËGoran JovanoviÊ.

Posle zavrπetka sadaπqih, istraæivaËkihradova, koji su na samom kraju, sledi izrada projektakonzervacije i restauracije stare crkve i konaka, odno-sno, neimari Êe posle vekova tame, ponovo zidatiDubravu u kaqonu Uvca.

A monah Danilo, svetogorski iskuπenik i stude-niËki isposnik, koga je ruka Sveviπqeg, pre Ëetiri go-dine, dovela na ruπevine Dubrave, i koji od tada ima je-dan jedini san, da obnovi stari manastir, prekjuËe je, ka-da smo ga sreli na putu ka »ajetini, kratko prozborio:

- Bog usliπi molitve onima koji veruju. A sam Gospod Bog zna, kaæu na Zlatiboru oni ko-

ji bowe znaju monaha, koliko je dana i noÊi otac Daniloprobdeo u svojoj kolibici, odmah kraj manastirskih

ruπevina, moleÊi se Bogu da mu usliπi molitve, da on,ubogi monah, vrati slavu staroj Dubravi. I koliko su joπdana, on i Dobrivoje KneæeviÊ iz »ajetine, qegovnajverniji pomagaË, predsednik odbora za obnovu Dubra-ve, proveli kujuÊi planove za obnovu, obijajuÊi pragovei traæeÊi dinar da se plate izvedeni radovi.

Onomad, u ponedewak, kad je zlato sinulo izoltara Dubrave, otac Danilo, priËaju oËevici, nije nitrepnuo pred tolikim blagom. Tek je izustio:

- Eto, vidite, kako se to hoÊe... Sad, sa BoæijompomoÊi, imamo sa Ëim da obnovimo crkvu.

Pre ravno tri godine, kada je Dubrava bila u pu-stoj nedoiji, tek gomila kamena i sige, i kada smo mo-naha Danila pitali kako Êe i sa Ëim Êe u ovim sirotiq-skim vremenima zidati Dubravu i graditi put do qe,odgovorio je:

- Bog Êe pomoÊi - kao da oËekuje neko Ëudo... Svi koji su ovih dana silazili do Dubrave, gle-

dali su Ëudo svojim oËima - iz πipraæja izronili su zi-dovi crkve i konaka, do manastira se, umesto peπke, kaodo pre par godina, sada dolazi putem πirokim pet me-tara, probijenim kroz bespuÊe i kroz litice iznad samogUvca.

Tekst i foto: Zoran ©apoqiÊ

57

Glas javnosti, 29. maja 2004. god

U manastiru Vavedeqe, osam kilometara od»aËka, juËe je obavweno prvo kolektivno krπteqe ofi-cira i vojnika jedne vojne jedinice kod nas. ReË je okrπtequ petoro pripadnika Pozadinske baze General-πtaba Vojske Srbije i Crne Gore i majci jednog od qih.SveËanosti je prisustvovalo oko stotinu unifor-misanih pripadnika jedinice koji su iz manastira,zajedno sa tek krπtenim kolegama, otiπli na ruËakpripremwen u kasarni Vojske Srbije i Crne Gore, uPoæegi. »inu krπteqa koji je obavio sveπtenik Milo-rad CicoviÊ uz molitve monahiqa ovog æenskogmanastira, prisustvovao je i komandant Pozadinskebaze Generalπtaba, pukovnik Dragomir KrstoviÊ, koji je

rekao ovim povodom da su pripadnici ove jedinice utoku proπle godine posetili 25 manastira πirom otax-bine, pa je tako nastala zamisao da se krste i oni kojito, iz ranijih razloga, nisu krπteni odmah po roequ.On je takoe uputio poziv stareπinama i vojnicima ujedinici da se krste, ali samo po sopstvenoj vowi i kaoliËni Ëin. Tu su juËe krπteni pukovnik Radomir Jova-noviÊ, pomoÊnik komandanta Pozadinske baze za morali informisaqe, kapetan prve klase Saπa PetroviÊ izBeograda, Dragomir GrujoviÊ iz »aËka, civilno lice nasluæbi u Vojsci Srbije i Crne Gore, RadmilaKrsmanoviÊ, i vojnik po ugovoru iz Lukvice kod GorqegMilanovca, Marijan MirkoviÊ i qegova majka.

KR©TEQE PRIPADNIKA VOJSKE SRBIJE I CRNE GORE KR©TEQE PRIPADNIKA VOJSKE SRBIJE I CRNE GORE U MANASTIRU VAVEDEQE KOD »A»KAU MANASTIRU VAVEDEQE KOD »A»KA

Ekspres politika, 29. septembar 2004.

58

Jedva poverovaliJedva poverovali

- U æurbi smo sekli stabla motornom testeromne obraÊajuÊi paæqu na oblik ili boju. Mali Ivan,

meutim,koji jetrËkaraop o r e dnas, ra-d o s n onas pozvada vidi-mo kakoje ucrtankrst u

drvetu. Na preseËenom stablu, jasno smo mogli da vi-dimo simbol vere. U Ëudu smo najpre zagledali stablo sasvih strana, a potom poËeli da seËemo drvo popreËno, nakrugove i svuda je bio isti krst, Ëak i na granama. Jedvasmo mogli da verujemo svojim oËima - ispriËao je Sveti-slav TananoviÊ iz Grackova.

Krst u drvetu

NeobiËan pronalazak odmah je odneo ObraduMarkoviÊu, sopstveniku manastira Pogorevac koji slaviSvetu Trojicu.

- Oduvek sam govorio da je ovo sveto mesto, kojeje otkrio joπ davne 1939. Milan MiciÊ, koji je saqao da

se na tom mestu nalaze ostaci ranohriπÊanskog mana-stira i da je duæan da ga obnovi. KopajuÊi temewe,pronaπao je kamene ikone i druge materijalne dokazepostojaqa nekadaπqe svetiqe. Krst pronaen uoËiKrstovdana potvruje da Pogorevac, narodu poznat kaosveto mesto, to i jeste - kaæe Obrad MarkoviÊ, dodajuÊida je pronaeni krst dobar znak jer predstvwa simbolbueqa Hristove vere.

Kad drveÊe progovoriKad drveÊe progovori

- Nekada je bilo mnogo viπe vere u wudima, vre-menom sve maqe, ali danas se duhovnost ponovo budi unarodu i sve je viπe, naroËito mlaih, koji traæe svetamesta poput manastiraSvete Trojice. Dolaze ovde,ne znaju da se prekrste kakotreba. Moram da im govorimjer u Jevanewu je IsusuËenicima rekao: “Ako vi negovorite, kameqe Êe progo-voriti.” Do sada sam omnogim duhovnim sazna-qima Êutao, ali evo, desilose da je drveÊe progovorilo - kaæe MarkoviÊ.Pronaeni krst za sada je kod Svetislava TananoviÊa,koji svima pokazuje novo “Ëudo” u ovom kraju.

Æ. MilenkoviÊ

NEOBI»NO OTKRI∆E U BLIZINI MANASTIRA POGOREVAC, NEOBI»NO OTKRI∆E U BLIZINI MANASTIRA POGOREVAC, U GRACKOVU KOD ZAJE»ARAU GRACKOVU KOD ZAJE»ARA

KRST U CEROVINI

NeobiËan krst u cerovom drvetu, pronaen uoËi Krstovdana u selu Grackovu kod ZajeËara, otkrili su ublizini manastira Pogorevac meπtani Svetislav TananoviÊ, qegov prijatew Sran RadujeviÊ i

osmogodiπqi Ivan, kada su krenuli da seku drva za zimu.

Glas javnosti, 28. septembar 2004.