of 392/392
^ASOPIS ZA TEORIJU I PRAKSU FINANSIJA Godina LXV Broj 1-6/2010. Beograd ISSN 0015-2145 UDK 336 Iz sadr`aja: Jasmina ROSKI] UNAPREÐENJE POSLOVNOG AMBIJENTA U REPUBLICI SRBIJI – ZAKONSKI OKVIR ZA STRANA ULAGANJA Dr Goran NIKOLI] KOMPARATIVNAANALIZA TENDENCIJA DINARA I DRUGIH ISTO^NOEVROPSKIH VALUTA OD PO^ETKA SVETSKE EKONOMSKE KRIZE Doc. dr Sne`ana STOJANOVI] POSEBNI OBLICI POTENCIJALNO NEPRAVI^NIH PORESKIH RE[email protected] Dr Gordana @IVALJEVI] MODELIRANJE CENA EVROPSKIH VANILA OPCIJA Dr Bojan S. ÐORÐEVI] NEKI TEORIJSKI ASPEKTI SPRE^AVANJA I REŠAVANJABANKARSKIH KRIZA Dr Vladimir NJEGOMIR UPRAVLJANJE RIZIKOM: SOPSTVENAOSIGURAVAJU]ADRUŠTVA (KEPTIVI) KAO ALTERNATIVA OSIGURANJU Dr Slaviša ÐUKANOVI], mr Slobodanka JOVIN RA^UNOVODSTVO PRIRODNIH IZVORA I @IVOTNE SREDINE 1-6 FINANSIJE 2010. REPUBLIKA SRBIJA MINISTARSTVO FINANSIJA

Casopis Finansije 2010

  • View
    130

  • Download
    0

Embed Size (px)

Text of Casopis Finansije 2010

  • ^ASOPIS ZA TEORIJU I PRAKSU FINANSIJA

    Godina LXVBroj 1-6/2010.

    BeogradISSN 0015-2145

    UDK 336

    Iz sadr`aja:

    Jasmina ROSKI]UNAPREENJE POSLOVNOG AMBIJENTA UREPUBLICI SRBIJI ZAKONSKI OKVIR ZA STRANA ULAGANJA

    Dr Goran NIKOLI]KOMPARATIVNA ANALIZA TENDENCIJA DINARA IDRUGIH ISTO^NOEVROPSKIH VALUTA ODPO^ETKA SVETSKE EKONOMSKE KRIZE

    Doc. dr Sne`ana STOJANOVI]POSEBNI OBLICI POTENCIJALNO NEPRAVI^NIH PORESKIH [email protected]

    Dr Gordana @IVALJEVI]MODELIRANJE CENA EVROPSKIH VANILA OPCIJA

    Dr Bojan S. OREVI]NEKI TEORIJSKI ASPEKTI SPRE^AVANJA IREAVANJA BANKARSKIH KRIZA

    Dr Vladimir NJEGOMIRUPRAVLJANJE RIZIKOM: SOPSTVENA OSIGURAVAJU]A DRUTVA(KEPTIVI) KAO ALTERNATIVA OSIGURANJU

    Dr Slavia UKANOVI], mr Slobodanka JOVINRA^UNOVODSTVO PRIRODNIH IZVORA I @IVOTNE SREDINE

    1-

    6F

    INA

    NS

    IJE

    2010

    .

    REPUBLIKA SRBIJAMINISTARSTVO FINANSIJA

  • ISSN 00152145 UDK 336

    FINANSIJEASOPIS ZA TEORIJU I PRAKSU FINANSIJA

    Godina LXV Broj: 16 2010

    Osniva i izdava: Ministarstvo finansija Republike Srbije, Beograd, Kneza Miloa 20.www.mfin.gov.rs

    Osnivaka i izdavaka prava preuzeta od Ministarstva finansija SRJ na osnovuSporazuma o prenosu osnivakih prava br. 651011/2003.

    Za izdavaa: prof. dr Diana Dragutinovi

    Ureivaki odbor: prof. dr Veroljub Dugali, mr Vesna uki, prof. dr GordanaIliPopov, prof. dr Pavle Petrovi, prof. dr Dejan Popovi, prof. dr BoidarRaievi, prof. dr Neboja Savi, prof. dr Nikola Stevanovi, prof. dr Kata kari,prof. dr Duan Vujovi (Vaington), prof. dr Boko ivkoviire lanstvo Ureivakog odbora: prof. dr Mihail Arandarenko, Miodrag Arsi,prof. dr Boris Begovi, prof. dr Aleksandra Jovanovi, prof. dr Milena Jovii, dr Boko Mijatovi, dr Branko Milanovi (Vaington), Boo Novoselac, prof. dr eljko evi (London)

    Glavni urednik: prof. dr Duan Vujovi

    Zamenik glavnog urednika: prof. dr Dejan Popovi

    Urednik: mr Vesna uki

    Prevod rezimea: mr Jasmina Kneevi

    Redakcija: asopis FINANSIJE, Ministarstvo finansija Republike Srbije, KnezaMiloa 20, 11000 Beograd. Tel. 011 3642659. Email: [email protected]

    tampa: tamparija Ministarstva finansija Republike Srbije, Kneza Miloa 20,11000 Beograd

    Prvi broj asopisa FINANSIJE izaao je 26. januara 1946. godine.Od 1. maja 1949. godine, osniva asopisa je Savezno ministarstvo finansija.Od 1. januara 2003. godine, prava osnivaa i izdavaa asopisa preuzima

    Ministarstvo finansija Republike Srbije.

    Copyright 20042010 by Ministarstvo finansija Republike SrbijeSva prava zadrana

    Izuzetan doprinos razvoju asopisa dali su:dr Bogoljub Lazarevi, dr Milan Golijanin i prof. dr Miroslav Petrovi

  • L A N C I

    SRBIJA EKONOMIJA I FINANSIJE

    Jasmina ROSKIUNAPREENJE POSLOVNOG AMBIJENTA U REPUBLICI SRBIJI ZAKONSKI OKVIR ZA STRANAULAGANJAstr. 8

    Dr Jadranka UROVITODOROVI,dr Marina OREVI(NE)EFIKASNOST PORESKOG SISTEMA SRBIJEstr. 26

    Doc. dr Marijana LJUBIPLATNI PROMET U SRBIJIstr. 39

    Dr Goran NIKOLIKOMPARATIVNA ANALIZA TENDENCIJA DINARA I DRUGIHISTONOEVROPSKIH VALUTAOD POETKA SVETSKE EKONOMSKE KRIZEstr. 54

    Dr Jelena RADOVISTOJANOVISTATISTIKI POKAZATELJI KORUPCIJE U JAVNOM SEKTORU USRBIJIstr. 78

    Mr Mihajlo BABINNEDOSTACI ALOKATIVNOG MEHANIZMA FINANSIRANJAOSNOVNOG OBRAZOVANJA U SRBIJIstr. 104

    TRITE KAPITALA

    Mr Borjana B. MIRJANIPOUZDANOST KORIENJA BETA KOEFICIJENTA U PROCESUINVESTICIONOG ODLUIVANJANA BEOGRADSKOJ BERZIstr. 115

    Dr Nataa KOUL ULOGA EGZOTINIH INSTRUMENATA NA TRITU FINANSIJSKIH DERIVATAstr. 136

    Mr Maja MARTINOVIUTICAJ ASIMETRIJE I SPLJOTENOSTI KRIVE PRINOSA AKTIVEPORTFOLIJA NA POUZDANOSTPROCENE VREDNOSTI POD RIZIKOM (VaRa)str. 151

    MEUNARODNA ISKUSTVA

    Mr Nermina POBRIGLOBALNA FINANSIJSKA KRIZA:ISKUSTVA I SMERNICEstr. 159

    FINANSIJE

    FINANSIJEasopis za teoriju i praksu finansija65. godina, br. 16/2010.Beograd

  • Doc. dr Sneana STOJANOVIPOSEBNI OBLICI POTENCIJALNONEPRAVINIH PORESKIHREIMAstr. 190

    Doc. dr Ibrahim TOTIINKLUZIJA ISLAMSKOG BANKARSTVA U KONVENCIONALNI BANKARSKI SISTEMstr. 212

    Dr Gordana IVALJEVIMODELIRANJE CENA EVROPSKIH VANILA OPCIJAstr. 236

    BANKARSTVO I OSIGURANJE

    Dr Bojan S. OREVI NEKI TEORIJSKI ASPEKTISPREAVANJA I REAVANJABANKARSKIH KRIZAstr. 247

    Dr Dragan M. MOMIROVI MAKROPRUDICIJALNE PERSPEKTIVE I NOVI IZAZOVI ZACENTRALNE BANKEstr. 270

    Dr Vladimir NJEGOMIRUPRAVLJANJE RIZIKOM: SOPSTVENA OSIGURAVAJUADRUTVA (KEPTIVI) KAO ALTERNATIVA OSIGURANJUstr. 297

    OPTA EKONOMSKA TEORIJA

    Dr Slavia UKANOVI,

    mr Slobodanka JOVIN RAUNOVODSTVO PRIRODNIHIZVORA I IVOTNE SREDINEstr. 318

    Mr Almir ALIHODIOPTIMIZACIJA LOKACIJE POTRONJE PUTEM VORONOI DIJAGRAMAstr. 334

    Dr Slavko VUJOVIIMPLEMENTACIJA EKONOMIJEZNANJA: KLJUNI FAKTOR PROSPERITETA I KONKURENTNOSTI PRIVREDEstr. 350

    P R I K A Z I

    Dr Vlastimir VUKOVI:STRUKTURNE PROMENE I PERFORMANSE BANKARSTVASRBIJE: 20022008.Prof. dr Branko Vasiljevistr. 372

    Dr Sneana R. STOJANOVINEPRAVINA PORESKA KONKURENCIJA U EVROPSKOJ UNIJIMr Jasmina Kneevistr. 377

    Dord AKERLOF i Robert ILERIVOTNI DUH: KAKO PSIHOLOGIJA OVEKA POKREE EKONOMIJU I ZBOG EGA JE TOZNAAJNO ZA SVETSKI KAPITALIZAM?Dr Biljana Vitkovistr. 385

    FINANSIJE

  • A R T I C L E S

    SERBIA ECONOMY AND FINANCE

    Jasmina ROSKIIMPROVEMENTS OF THE BUSINESS ENVIRONMENT INTHE REPUBLIC OF SERBIA LEGAL FRAMEWORK FOR FOREIGN INVESTMENTSp. 8

    Jadranka UROVITODOROVIPhD, Marina OREVI PhD(IN)EFFICIENCY OF SERBIAN

    TAX SYSTEMp. 26

    Marijana LJUBI, PhDPAYMENT SYSTEM IN SERBIAp. 39

    Goran NIKOLI, PhDDINAR AND OTHER EAST EUROPEAN CURRENCIES COMPARATIVE ANALYSIS SINCETHE BEGINNING OF THE GLOBAL ECONOMIC CRISISp. 54

    Jelena RADOVISTOJANOVI, PhD STATISTICAL INDICATORS OF

    CORRUPTION IN PUBLIC SECTORIN SERBIAp. 78

    Mihajlo BABIN, MADISADVANTAGES OF FUNDINGPRIMARY EDUCATION ALLOCATIVE MECHANISM IN SERBIAp. 104

    CAPITAL MARKETS

    Borjana B. MIRJANI, MABETA SIGNIFICANCE IN INVESTORS DECISIONMAKINGPROCESS ON BELGRADE STOCKEXCHANGEp. 115

    Nataa KOUL, PhD ROLE OF EXOTIC SECURITIES INDERIVATIVES MARKETSp. 136

    Maja MARTINOVI, MAEFFECT OF SKEWNESS AND CURTOSIS TO RELIABILITY OFVALUE AT RISK (VaR) ESTIMATESp. 151

    INTERNATIONAL EXPERIENCE

    Nermina POBRI, MA

    FINANSIJE

    FINANCEJournal for the theory and practice of finance65 years, No 16/2010Belgrade

  • GLOBAL FINANCIAL CRISIS:EXPERIENCES AND GUIDELINESp. 159

    Sneana STOJANOVI, PhDSPECIAL FORMS OF POTENTIALLY HARMFUL TAX REGIMESp. 190

    Ibrahim TOTI, PhDINCLUSION OF ISLAMIC BANKING IN THE CONVENTIONALBANKING SYSTEMp. 212

    Gordana IVALJEVI, PhDEUROPEAN VANILLA OPTIONSPRICING MODELSp. 236

    BANKING AND INSURANCE

    Bojan S. OREVI, PhDSOME THEORETICAL ASPECTSOF BANKING CRISES PREVENTION AND SOLUTIONSp. 247

    Dragan M. MOMIROVI, PhDMACROPRUDENTIAL PROSPECTSAND NEW CHALLENGES FORCENTRAL BANKSp. 270

    Vladimir NJEGOMIR, PhDRISK MANAGEMENT: CAPTIVEINSURANCE COMPANIES AS ALTERNATIVE TO INSURANCEp. 297

    GENERAL ECONOMIC THEORY Slavia UKANOVI, PhD,

    Slobodanka JOVIN, MATHE ACCOUNTING OF NATURALRESOURCES AND ENVIRONMENTp. 318

    Almir ALIHODI, MScOPTIMIZATION OF THE LOCATION OF CONSUMPTION BY VORONOI DIAGRAMp. 334

    Slavko Vujovi, PhDIMPLEMENTATION OF THEKNOWLEDGE ECONOMY: KEYFACTOR OF PROSPERITY ANDCOMPETITIVENESS OF ECONOMYp. 350

    R E V I E W S

    Vlastimir VUKOVI, PhD STRUCTURAL CHANGES ANDPERFORMANCES OF BANKING INSERBIA 20022008Branko Vasiljevi, PhDp. 372

    Sneana R. STOJANOVI, PhDHARMFUL TAX COMPETITIONIN THE EUROPEAN UNIONJasmina Kneevi, MAp. 377

    George A. AKERLOF and Robert J.SHILLER ANIMAL SPIRITS: HOW HUMANPSYCHOLOGY DRIVES THEECONOMY, AND WHY IT MATTERS FOR GLOBAL CAPITALISMBiljana Vitkovi, PhDp. 385

    FINANSIJE

  • FINANSIJE

    Potovani itaoci, autori i saradnici asopisa Finansije,

    Glavna urednica asopisa Privredna kretanja i ekonomska politika,iji su izdavai Ekonomski institut, Zagreb i Ministarstvo finansijaRepublike Hrvatske, je, 8. juna 2010. godine, glavnom i odgovornomuredniku asopisa Finansije uputila mejl sledee sadrine:

    U asopisu Finansije (vol. 61, broj 16, str. 5473, 2006.) objavljen jepregledni lanak pod nazivom Oporezivanje dohotka od kapitala:Evropska unija i zemlje u tranziciji a kao autor se navodi prof. dr PeroPetrovi sa Instituta za meunarodnu politiku i privredu, Beograd.

    Na alost, moram Vas obavijestiti da se radi o plagijatu rada koji jeobjavljen u asopisu Privredna kretanja i ekonomska politika (izdavaiEkonomski institut, Zagreb i Ministarstvo financija Republike Hrvatske)Oporezivanje dohotka od kapitala: Evropska unija i zemlje u tranziciji,autorice Sandre valjek. lanak je objavljen u br. 104, str. 2951 iz 2005.godine, i dostupan je na web stranici Ekonomskog instituta Zagreb(www.eizg.hr) i na portalu http://hrcak.srce.hr. Ve i nakon vrlo povrneusporedbe ovih lanaka, moe se zakljuiti da se radi gotovo u potpunosti o istom tekstu.

    Molim Vas da postupite u skladu s kodeksom urednikog rada i da nasobavijestite o postupcima koji su poduzeti.

    Uvidom u sadrinu navedenih tekstova, uverili smo se u tanostiznetih navoda.

    Ureivaki odbor asopisa Finansije upuuje izvinjenje Redakcijiasopisa Privredna kretanja i ekonomska politika i autorki Sandri valjek.

  • FINANSIJE

    Rad primljen: 03.09. 2010.UDK: 338.1 (497.11);339.727.22(497.11)

    JEL: H 210Pregledni rad

    UNAPREENJE POSLOVNOG AMBIJENTAU REPUBLICI SRBIJI ZAKONSKI OKVIR

    ZA STRANA ULAGANJA

    IMPROVEMENTS OF THE BUSINESS ENVIRONMENTIN THE REPUBLIC OF SERBIALEGAL FRAMEWORK

    FOR FOREIGN INVESTMENTS

    Jasmina ROSKIMinistarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, Beograd

    Rezime

    Usvajanjem neophodnih sistemskih zakona i njihovom primenom, Vlada Republike Srbije kontinuirano radi na popravljanju poslovne i investicione klime u Srbiji, s ciljem veegprivlaenja domaih i stranih ulaganja, poveanja proizvodnje i izvoza i smanjenja nezaposlenosti. U tom cilju, usvojena su savremena zakonska reenja koja treba da unaprede poslovno okruenje i obezbede zatitu prava svojine, izvrenja ugovora, kreditore i ulagae.Vlada ulae i dodatne napore da prevazie sve administrativne i druge prepreke za domaei strane ulagae. Podizanje svesti o znaaju stranih ulaganja i stvaranje nacionalnog programa promocije Srbije kao investicione destinacije od kljunog je znaaja za postizanje veegnivoa priliva stranih investicija.

    Kljune rei: VLADA, REPUBLIKA SRBIJA, UNAPREENJE, ULAGANJA, PRAVNI OKVIR,

    POSLOVNO I INVESTICIONO OKRUENJE

    Finansije Godina LXV Broj: 16/2010

  • UVOD

    Stvaranje povoljnih uslova za domaa i strana ulaganja predstavlja veliki izazov za sve zemlje, imajui u viduda sve vea globalizacija i pritisak dase bude konkurentan u poslovanju natritu stvara potrebu za neprestanimpoboljanjem opteg poslovnogokruenja i rezultata rada privrednihdrutava. Republika Srbija je definisalaprioritete u cilju privlaenja i zadravanja direktnih stranih ulaganja, i to u sledeem smislu:

    unapreenje opte investicioneklime (poboljanje uslova za ulaganje u zemlji), koje podrazumeva iroki spektar odgovarajuihpropisa i bolje razumevanjevanosti neposrednih stranih ulaganja u ekonomskom i drutvenom razvoju zemlje;

    izgradnja povoljne slike o Srbiji u

    inostranstvu, koja podrazumevaplan marketinkih i promotivnihaktivnosti s ciljem privlaenja novih ulaganja i stvaranja boljihuslova za investiranje;

    privlaenje novih ulaganja i maksimalno pojednostavljenje procedure osnivanja i poslovanja preduzea stranih ulagaa;

    pruanje pune podrke investitorima, izmeu ostalog i u oblasti saradnje obrazovnog sistema i privrede, u smislu stvaranja to povoljnijeg okruenja za neposrednastrana ulaganja.

    Vlada Republike Srbije je, radi unapreenja poslovne i investicione klime uzemlji, a u cilju privlaenja domaih istranih ulaganja, poveanja proizvodnjei izvoza i smanjenja nezaposlenosti putem otvaranja novih radnih mesta, sprovela prvu fazu reforme relevantnih pro

    FINANSIJE

    9

    Summary

    By enacting the necessary systemic laws and enforcing their implementation, theGovernment is continuously improving the business and investment climate in Serbia inorder to attract domestic and foreign investment, boost production and exports and reduceunemployment. Modern legislation was enacted to facilitate improvements in the businessenvironment and to safeguard ownership, contracts, creditors and investors. TheGovernment will put further efforts to eliminate all administrative and other obstacles tooverall domestic and foreign investment Raising the awareness of the importance of foreign investment and creation of a national program that would promote Serbia as aninvestment destination shall be crucial for achieving higher inflows of foreign investment.

    Key words: THE GOVERNMENT, REPUBLIC OF SERBIA, IMPROVEMENT, INVESTMENTS, LEGAL

    FRAMEWORK, BUSINESS AND INVESTMENT CLIMATE

  • pisa tokom koje je uinjen znaajan napredak u stvaranju povoljnog poslovnogokruenja kroz poveanje pravne sigurnosti i poboljanje investicionih uslova.Da bi se taj trend nastavio i u narednomperiodu, preduzimaju se koraci da seunaprede regulativa i administrativnookruenje za osnivanje preduzea, da sepojednostavi procedura za poslovnu registraciju i investiranje u cilju poveanja domaih i stranih ulaganja, kao i da sepojaa konkurentnost korporativnogsektora. U tom pravcu, aktivnosti se presvega preduzimaju na planu otklanjanjaadministrativnih prepreka radi dobijanjapotrebnih dozvola za poslovanje s inostranstvom, kao i dobijanja licenci i sertifikata, a takoe i uklanjanja preprekaza otvaranje novih radnih mesta, izvoz,repatrijaciju profita i korienje uslugafinansijskog sektora. Takoe, nastoji seda se pobolja politika zapoljavanja,regulie pitanje vlasnitva nad zemljitem i omogui restitucija, da se pojednostavi procedura i skrate vremenskirokovi za dobijanje dozvola za gradnju,obezbedi sprovoenja ugovora, registrovanje poseda i sl. Ove aktivnosti definisane su Strategijom podsticanja i razvoja stranih ulaganja koju je 9. marta2006. godine usvojila Vlada RepublikeSrbije. Navedeni dokument sadri detaljnu analizu investicionog okruenja inaglaava potrebu za dubljim reformama u cilju unapreenja poslovne klime.Strategijom su definisane konkretnemere i aktivnosti koje je potrebno sprovesti da bi Srbija postala regionalno odredite za ulaganja. Sastavni deo Strategije je i Akcioni plan za otklanjanje administrativnih prepreka za strana ulaga

    nja kojim su predviene mere usmerenena reformu propisa u sledeim oblastima: osnivanje preduzea sa stranim ulogom, razvoj infrastrukture, rad preduzea, reforma dravne uprave, reformasudstva i ostale sistemske mere. Od donoenja Strategije, na globalnom nivou(svetska ekonomska kriza), kao i u samoj dravi (politika nestabilnost, ekonomska kriza), nastupile su brojne okolnosti, koje su imale negativan uticaj naproces izgradnje poslovnog ambijenta.

    1. REFORMA POSLOVNOGOKRUENJA

    Ciljevi reforme poslovnog okruenjau Srbiji su: pravna sigurnost, uspeanrazvoj privrede i ekonomski i drutveninapredak. Ostvarenje ovih ciljeva trebada doprinese podsticanju domaih i stranih investicija, poveanju zaposlenosti,prilagoavanju srpske privrede evropskim standardima, integraciji Srbije utokove meunarodne razmene, jaanjukonkurentske sposobnosti, prenosu novih tehnologija, modernizaciji poslovanja, poveanju izvoza, utedi energije iveem stepenu ispunjenosti optih uslova za prikljuivanje Srbije EU.

    U tom cilju, u Republici Srbiji jeokonana prva faza tzv. giljotine propisa koja ima za cilj da obezbedi smanjenje nepotrebnih administrativnihprocedura, smanji pravnu nesigurnost ipovea konkurentnosti domae privrede na svetskom i evropskom tritu.Vlada Republike Srbije usvojila je Strategiju regulatorne reforme1 iji je sa

    FINANSIJE

    10

    1 Sl. glasnik RS br. 94/08

  • stavni deo Akcioni plan kojim je predviena dinamika realizacije pojedinihaktivnosti. Regulatorna reforma sesprovodi uz aktivno uee Poslovnogsaveta, osnovanog sa zadatkom da odposlovnog sektora (dakle i stranih investitora koji posluju na srpskom tritu)prikuplja predloge za stavljanje vansnage ili izmenu neefikasnih propisa ipredlae konkretna i realna reenja.

    Kada je re konkretnim merama iaktivnostima koje su predviene Akcionim planom za otklanjanje administrativnih prepreka za strana ulaganja, a koje su do sada realizovane, izdavajaju sesledee:

    Republika Srbija je 8. novembra2006. godine usvojila novi Ustav,koji je liberalizovao postupak sticanja svojine na graevinskomzemljitu;

    novim Zakonom o planiranju i izgradnji (Sl. glasnik RS br.72/09i 81/09. ispravka) predviena je mogunost otuenja idavanja u zakup graevinskog zemljita u javnoj svojini (l. 96), naosnovu planskog dokumenta i lokacijske dozvole, i to licu koje ponudi najviu cenu ili najvii iznoszakupnine na javnom nadmetanjuili prikupljanjem ponuda javnimoglasom. Zemljite se otuuje ilidaje u zakup na osnovu reenjanadlenog organa, na osnovu koga se zakljuuje Ugovor o zakupugraevinskog zemljita u javnojsvojini koji zakljuuje s jednestrane, lice kome se zemljite dajeu zakup, a s druge strane, jedinica

    lokalne samouprave, RepublikaSrbija, javno preduzee ili drugaorganizacija osnovana shodno odredbi lana 91. Zakona radi obezbeivanja uslova za ureivanje,upotrebu, unapreivanje i zatitugraevinskog zemljita;

    u oblasti osnivanja privrednihdrutava sproveden je postupakpreregistracije u skladu sa Zakonom o privrednim drutvima priAgenciji za privredne registre.Istovremeno je sam postupak registracije privrednog drutvaskraen i traje pet do deset dana;

    Vlada je usvojila Strategiju razvoja telekomunikacija, Strategiju iAkcioni plan regionalnog razvojaSrbije za period 20072012. godine i Nacionalnu strategiju privrednog razvoja Republike od 2006.do 2012. godine;

    usvojen je Zakon o arbitrai i Zakon o medijaciji, kao i Zakon oseditima i podrujima sudova ijavnih tuilatava (Sl. glasnikRS br. 116/08) koji je stupio nasnagu 1. januara 2010. godine, aizvrena je i reorganizacija sudova i reizbor sudija i tuilaca s ciljem to breg ostvarivanja pravana sudsku zatitu;

    u oblasti deviznog poslovanja ikreditnih poslova s inostranstvomod znaaja je usvajanje izmena idopuna Zakona o deviznom poslovanju koje e doprineti liberalizaciji kapitalnih transakcija;

    usvojen je Zakon o investicionimfondovima sa izmenama i dopu

    FINANSIJE

    11

  • nama (Sl. glasnik RS br. 46/06 i51/09), Zakon o zatiti konkurencije (Sl. glasnik RS br. 51/09) iZakon o udruenjima (Sl. glasnik RSbr. 51/09).

    U narednom periodu treba intenzivirati aktivnosti u cilju realizacije preostalih mera predvienih Akcionim planom za otklanjanje administrativnihprepreka za strana ulaganja, a od posebne vanosti jeste usvajanje novog Zakona u oblasti svojinskopravnih odnosa,Zakona o restituciji, Zakona o imovinilokalne samouprave i izmena Zakona osredstvima u svojini Republike Srbije(radni naziv je Zakon o javnoj svojini isredstvima u svojini lokalne samouprave). Zatim, potrebno je izraditi nacrteizmena i dopuna Zakona o javnim preduzeimai obavljanju delatnosti odopteg interesa (Sl. glasnik RS br.25/00, 25/02, 107/05, 108/05 ispravkai 123/07) i Zakona o komunalnim delatnostima (Sl. glasnik RS br.16/97 i42/98) kojima e se ukinuti monopoljavnih i komunalnih preduzea i steiuslovi za njihovu privatizaciju.

    Najvei deo priliva neposrednihstranih ulaganja u Srbiju je do sada, kaoi u drugim zemljama u regionu, doaoputem privatizacije. Tokom 2005. godine, prilivi neposrednih stranih ulaganjaiznosili su oko 1,5 milijarde dolara,uglavnom zahvaljujui prodaji banaka.Taj trend je nastavljen i u 2006. godiniprodajom velikih preduzea (Mobtelnpr.) kada je ostvaren rekordan prilivdirektnih stranih investicija koji je premaio iznos od 4 milijarde dolara. Tokom 2007. i 2008. godine, dolo je do

    izvesnog zastoja u procesu privatizacijei priliva stranih ulaganja, pa je realizovano neto manje od 3 milijarde dolarau 2007. odnosno oko 2,7 milijardi u2008. godini. Svetska ekonomska krizaodrazila se naroito u oblasti stranih investicija u 2009. godini, pa je u toj godini u Srbiji relizovano samo 1,372 milijardi eura. Posledice se oseaju i dalje,pa je za prvih est meseci 2010. godineostvareno oko 420 miliona evra investicija. Da bi se privukli znaajni iznosineposrednih stranih ulaganja, neophodno je dodatno podstai saradnju javnogi privatnog sektora, unaprediti infrastrukturu i dalje jaati konkurencijusrpske privrede. Mnoga strana preduzea su procenila da su opti uslovi zainvestiranje u Srbiji relativno nezavisniod politike neizvesnosti u zemlji, to jepodatak koji ohrabruje.

    2. USLOVI ZA ULAGANJA

    Investitore koji nameravaju da ulauu Srbiju obeshrabruju mnoge injenice.Najpre, jo uvek nisu doneti relevantnizakoni u mnogim oblastima. To su presvega Zakon o restituciji, zatim noviZakon o vlasnitvu nad zemljitem, Zakon kojim e se na novi, trini nainregulisati svojinskopravni odnosi i sl.Nova ulaganja u industrijske parkove irazvoj drugih imovinskoh odnosa u Srbiji prilino zaostaje u odnosu na drugezemlje regiona. Pored toga, u Srbiji jejo uvek nerazvijeno gradsko i industrijsko planiranje, a poseban problem ipotencijalno stalni izvor nesigurnosti zaulagae je problem graevinskih dozvola. S druge strane, prednosti Srbije,

    FINANSIJE

    12

  • koje treba iskoristiti za privlaenje stranih ulagaa su sledee: Najpre, povoljan geografski poloaj (centralno mesto u regionu, koje je pogodno za trgovinu sa Istokom i Zapadom podjednako); visok procenat stanovnitva u odnosu na zemlje u regionu (i sline zemlje) koje govori strani jezik (naroitoengleski, a esto i dva i vie stranih jezika); relativno niske plate; kao i niskestope oporezivanja i poreske olakicekoje su uvedene za strane ulagae. Srbija ima nisku poresku stopu na dobitpreduzea, koja je meu najniima uEvropi (10%), nisku standardnu PDVstopu (18%), kao i posebne poreskeolakice za strane ulagae koji investiraju odreenu sumu u proizvodnju i koji otvore odreeni broj radnih mesta,kao i posebne carinske olakice za tzv.ulaganje u stvarima (uvoz opreme).

    Reforme oporezivanja i modernizacija proizvodnje su kljuni elementi celokupnog paketa podsticaja koji se nudenovim ulaganjima. Otuda poreska politika Srbije treba da ostane konkurentnaporeskim politikama susednih zemaljapo niskim stopama korporativnog oporezivanja i ogranienim propisima kojise tiu izuzea od plaanja poreza.

    3. IMOVINSKOPRAVNI ODNOSI

    Ustav Republike Srbije2 garantujeravnopravnost svih oblika svojine, i to:

    privatne, javne i zadrune (lan 86).Imovinskopravni odnosi u RepubliciSrbiji, pored Ustava regulisani su Zakonom o osnovama svojinskopravnih odnosa3 i Zakonom o sredstvima u svojiniRepublike Srbije4.

    Najznaajnija reforma koja treba dase, bez odlaganja, sprovede u ovoj oblasti odnosi se na svojinski reim na zemljitu, a naroito na graevinskom zemljitu. Naime, Ustav Republike Srbije garantuje slobodu korienja i raspolaganja poljoprivrednim zemljitem,umskim zemljitem i gradskimgraevinskim zemljitem u privatnojsvojini. U skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji5 i Zakonom o osnovamasvojinskopravnih odnosa, fizika ipravna lica mogu stei pravo svojine napoljoprivrednom, umskom i graevinskom zemljitu.

    Meutim, bez obzira na ovu injenicu, gotovo celokupno gradsko graevinsko zemljite nalazi se u vlasnitvu Republike Srbije. Ovakva situacija, iakoodredbe pozitivnih propisa poznaju i privatnu svojinu na gradskom graevinskom zemljitu, posledica je toga to je uvreme donoenja starog Zakona o planiranju i izgradnji najvei deo postojeeggradskog graevinskog zemljita ve biou dravnom vlasnitvu (nacionalizovanozemljite, konfiskovano zemljite, itd.).Novi Zakon o planiranju i izgradnjiprua mogunost konverzije prava korienja u pravo svojine na graevin

    FINANSIJE

    13

    2 Slubeni glasnik RS, br. 83/063 Sl. list SFRJ, br. 6/80, 36/90, 29/96, Sl. glasnik RS, br. 115/054 Sl. glasnik RS, br. 53/95, 54/96, 32/97, 101/055 Slubeni glasnik RS, br. 72/09 i 81/09ispravka

  • skom zemljitu, sa i bez naknade. Ovopravo konvertuje se bez naknade usluaju kada su kao nosioci prava korienja graevinskog zemljita u javnojknjizi upisani Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave, odnosno pravna lica iji je osniva Republika Srbija, autonomna pokrajina odnosno jedinica lokalne samouprave, kao i lica, pravna ili fizika koja suupisana kao nosioci prava korienja naizgraenom graevinskom zemljitu.

    Takoe, na graevinskom zemljitu udravnoj, odnosno javnoj svojini na kome su nosioci prava korienja bili ili jesu privredna drutva i druga pravna licana koja su se primenjivali zakoni kojimase ureuje privatizacija, steajni ili izvrni postupak, kao i njihovi pravni sledbenici, pravo korienja mogu konvertovati u pravo svojine uz naknadu trinevrednosti tog graevinskog zemljita umomentu konverzije prava (l. 103. zakona). Proceduru, uslove, nain i program davanja u zakup utvruje jedinicalokalne samouprave na ijoj se teritorijikonkretno zemljite nalazi. Tako je, naprimer, Skuptina grada Beograda usvojila Odluku o graevinskom zemljitu6kojom je propisano da se ostalo neizgraeno graevinsko zemljite, koje je usvojini Republike Srbije, moe izdati uzakup radi izgradnje na ogranieni vremenski period, koji ne moe biti dui od99 godina (lan 16. Odluke o graevinskom zemljitu). Kriterijumi za utvrivanje trine vrednosti zemljita i naknadeza konverziju utvreni su Uredbom o

    nainu i postupku ostvarivanja prava nakonverziju prava korienja na graevinskom zemljitu u pravo svojine7 kao iUredbom o uslovima i nainu pod kojima lokalna samouprava moe da otui ilida u zakup graevinsko zemljite po cenimanjoj od trine cene, odnosno zakupnine ili bez naknade8. Istovremeno, kakobi se izbegle zloupotrebe i omoguilakontrola u ovoj oblasti, Vlada RepublikeSrbije je usvojila Pravilnik o uslovima,nainu voenja i pristupa, kao i o sadriniregistra investitora9.

    Kada je re o sticanju prava svojinena nepokretnostima stranih lica, UstavRepublike Srbije propisuje da stranapravna i fizika lica mogu stei ovo pravo u skladu sa zakonom i meunarodnim ugovorom. U skladu sa odredbama Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa strana fizika i pravna licamogu stei pravo svojine na nepokretnosti pod uslovom reciprociteta (lanovi 82a i 82b). S druge strane, uslov reciprociteta ne zahteva se kada je re osticanju prava korienja graevinskogzemljita.

    Imajui u vidu da kada je re o pravu svojine na zemljitu postoji monopoldrave, posebno u gradskim sredinama,neophodno je bez odlaganja usvojitiZakon o restituciji. Monopol drave uvlasnitvu na nepokretnostima u podrujima gradskog graevinskog zemljita mora biti zamenjen sprovoenjem privatizacije, pri emu pravaranijih vlasnika, kao i lica kojima je da

    FINANSIJE

    14

    6 Slubeni glasnik grada Beograda, br.

    19/2005

    7 Sl. glasnik RS br. 46/108 Sl. glasnik RS br. 13/109 Sl. glasnik RS br. 55/10

  • to pravo korienja moraju biti uzeta uobzir. Usvajanje Zakona o restituciji eznaajno doprineti jaanju pravne sigurnosti u domenu imovinskopravnihodnosa i uticae pozitivno na razvojtrita nekretnina u Srbiji, jer e se domai pravni sistem pribliiti i uskladitisa regulativom EU i meunarodnimstandardima. Kao prvi korak u tompravcu, Vlada Republike Srbije je donela Odluku o obrazovanju budetskogfonda za restituciju10.

    Poljoprivredno zemljite u Republici Srbiji moe biti u privatnoj, javnoj izadrunoj svojini. Zakon o poljoprivrednom zemljitu11 predvia da poljoprivredno zemljite u dravnoj svojinine moe biti otueno (l.72). U skladusa ovim zakonom Ministarstvo nadleno za poslove poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede raspolae i upravljapoljoprivrednim zemljitem u dravnojsvojini. Ministarstvo moe dati u zakuppoljoprivredno zemljite na period kojine moe biti krai od jedne godine nidui od 20 godina, s tim to je mogunost davanja u podzakup iskljuena.Poljoprivredno zemljite u dravnojsvojini se daje u zakup putem metodejavnog tendera. Poljoprivredno zemljite moe biti korieno i za drugenamene u sluajevima i pod uslovimapropisanim Zakonom o poljoprivrednom zemljitu (lan 23). Nadleni organ koji odluuje o promeni namene jeMinistarstvo nadleno za poslove poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede.Za promenu namene plaa se naknada

    (lan 25). Zakon takoe propisuje isluajeve kada se naknada za promenunamene zemljita ne naplauje (lan26).

    Shodno Zakonu o poljoprivrednomzemljitu strana pravna i fizika lica nemogu stei pravo svojine na poljoprivrednom zemljitu (lan 1., stav 3).Meutim, privredna drutva osnovana uRepublici u okviru aktivnosti stranihulaganja, kao i domaa privredna drutva u stranom vlasnitvu, uivaju nacionalni tretman na srpskom tritu. Prematome ovi pravni subjekti imaju pravo dakupe ili dobiju u zakup poljoprivrednozemljite.

    4. ZAKON O STRANIM ULAGANJIMA

    Zakon o stranim ulaganjima (Sl. listSRJ br. 3/02; 5/03) je, po miljenjumnogih, u velikoj meri izgubio na znaaju i sve ee su se poela postavljati pitanja svrhe njegovog postojanja. U vreme kada je donet, smatralo se da taj zakon treba da regulie iroku materiju odznaaja za strane ulagae. Prve verzijeNacrta zakona su sadrale i posebneodeljke o poreskim i carinskim osloboenjima. Meutim, u toku izrade Nacrta zakona se od ove koncepcije odustalo, jer je zauzet stav da poreska materija treba da bude regulisana poreskim, acarinska carinskim propisima (od carinske materije je u Zakonu o stranim ulaganjima jedino preostala odredba lana16, koja propisuje carinska osloboenjana uvoz opreme). U tom smislu se Zakon o stranim ulaganjima sveo na odredbe kojima se vie tite naelna prava

    FINANSIJE

    15

    10 Sl. glasnik RS, br. 35/1011 Sl. glasnik RS br. 62/06, 65/08 i 41/09

  • stranih ulagaa, a manje propisuju konkretne olakice. Praktian znaaj Zakonao stranim ulaganjima dodatno je umanjen usvajanjem propisa kojima se stranim ulagaima garantuju ista ona pravakoja im garantuje i Zakon o stranim ulaganjima, a to su: pravo na imovinu (lan58. Ustava); pravo na slobodu ulaganja(lan 83. Ustava); pravo na nacionalnitretman (lan 84. st. 4. Ustava); pravnusigurnost (lan 84. st. 3. Ustava); slobodu plaanja (lan 10. Zakona o deviznom poslovanju); carinsko osloboenjena uvoz opreme do visine stranog uloga(l. 218. Carinskog zakona).

    Ako su prava stranih ulagaa, koja sugarantovana i Ustavom i Zakonom ostranim ulaganjima ugroena, oni e se, usluaju povrede tih prava, svakako pozivati na Ustav, kao najvii pravni akt zemlje, a ne na Zakon o stranim ulaganjima, koji moe biti u suprotnosti s drugimzakonima i kao takav ostati neprimenljiv.U tom smislu su ove odredbe Zakona ostranim ulaganjima suvine (l. 7, 8. i 9.Zakona). Prava stranih ulagaa koja sugarantovana drugim zakonima, ne moraju biti posebno zatiena i Zakonom ostranim ulaganjima, pa su i one suvine

    (l. 10. i 16. Zakona). Treba napomenutida Zakon o stranim ulaganjima sadri iodredbe koje nisu usklaene s promenama koje su nastupile nakon njegovog stupanja na snagu.12 Od ukidanja Zakona ostranim ulaganjima se ipak odustalo, odnosno procenjeno je da bi negativan efekat ipak bio vei od pozitivnog, odnosnoda bi vest o ukidanju ovog zakona negativno odjeknula meu stranim ulagaimau situaciji kada Srbija nastoji da privueto vie direktnih stranih investicija kaojedan od uslova izlaska iz krize.

    U ovom momentu, praktian efekatza strane ulagae jo uvek imaju odredbe Zakona o stranim ulaganjima kojereguliu:

    pravo na slobodan transfer dobiti iimovine stranog ulagaa (lan 12.zakona)

    povoljniji tretman13 (lan 13. zakona);

    ogranienja stranih ulaganja14(lan 19. zakona).

    Takoe su znaajne i odredbe kojereguliu:

    ko se smatra stranim ulagaem15(l. 4. zakona)

    FINANSIJE

    16

    12 Neusklaene su odredbe o teritorijalnoj vanosti (Zakon je donet za teritoriju SR Jugoslavije) i reg

    istraciji (registracija se shodno pozitivnim propisima vri u Agenciji za privredne registre). Ove

    neuskladjenosti nemaju bitne praktine posledice. 13 Garantovanje povoljnijeg tretmana znai da e, u sluaju da je meunarodnim multilateralnim ili

    bilateralnim sporazumom predvien povoljniji tretman za stranog ulagaa od onog koji je pred

    vien zakonom, primenjivati tretman predvien odredbama sporazuma.14 Zakon propisuje ogranienja u odreenim oblastima u kojima strani ulaga moe osnovati privred

    no drutvo iskljuivo kao manjinski vlasnik, s domaim pravnim subjektom (proizvodnja i promet

    naoruanja i vojne opreme, kao i na podruju koje je zakonom odreeno kao zabranjena zona).15 Stavljanjem van snage Zakona o stranim ulaganjima ostala bi pravna praznina u ovoj oblasti, s

    obzirom da odredbom lana 218. novog Carinskog zakona ovo pitanje nije adekvatno reeno.

  • registraciju i evidentiranje stranihulaganja16 (l. 21. i 22. zakona)

    Kljuni efekat Zakona o stranim ulaganjima ima lan 16. koji propisuje daje uvoz opreme po osnovu uloga stranog ulagaa, osim putnikih motornihvozila i automata za zabavu i igre nasreu, osloboen od plaanja carina idrugih uvoznih dabina, ak i ako se radi o reinvestiranju dobiti.

    Efekte ovog prava treba sagledatiimajui u vidu da zakon pod stranimulagaima pored stranih fizikih licapodrazumeva i strana pravna lica, kao ijugoslovenske (srpske) dravljane saprebivalitem, odnosno boravitem uinostranstvu duim od godinu dana(lan 2. zakona) Treba imati u vidu ipravni stav suda da stranim ulaganjimane treba smatrati samo neposredna ulaganja, ve i otkup akcija ili udela od dotadanjih akcionara, pa ak i besplatnosticanje istih (poklon).17

    Ako je podsticanje privrednog razvoja u Srbiji osnovni cilj privredne reforme, a podsticanje stranih ulaganja

    samo segment tog cilja, onda je navedena beneficija (osloboenje od carine uvisini uloga u privredno drutvo) trebala da bude propisana za uvoz opremebez obzira da li se radi o domaem ilistranom ulagau, pa bi u tom smislu trebalo razmotriti mogunost izmene i dopune postojeeg odnosno donoenja novog Zakona o stranim ulaganjima.

    5. POSEBNI PODSTICAJI ZAULAGAE

    U Srbiji se, primenom odredbi pojedinih zakona, ostvaruju brojni konkretni podsticaji koji se obezbeuju ulagaima, kao to su:

    slobodan transfer dobiti i repatrijacija investiranog kapitala;

    poreske olakice utvrene Zakonom o porezu na dobit pravnih lica (Sl. glasnik RS br. 25/01,80/02, 43/03, 84/04 i 18/10). Naime, propisano je da se poreskiobveznici koji investiraju uosnovni kapital drutva iznos

    FINANSIJE

    17

    16 U procesu giljotine propisa brisan je postupak evidentiranja stranih ulagaa i njihovih ulaganja

    u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja i ova vrsta evidencije se sada vodi u Agenciji za

    privredne registre. I bez posebnog evidentiranja, strani ulozi se registruju kroz evidentiranje

    poveanja kapitala u registru privrednih subjekata koji vodi APR.17 Stav suda Op. 154/02 da samim inom prenosa uloga na stranog ulagaa dotadanji domai ulog

    stie status stranog uloga. Imajui u vidu navedeno, strani ulagai bi se ak mogli pozivati na l.

    16. stav 3 Zakona i traiti da im se, u roku od dve godine od dana registracije ove promene (npr.

    poklona udela od strane domaeg ulagaa) dozvoli carinsko osloboenje u visini steenog uloga

    koji moe biti ogroman, kumuliran godinama u vidu poveanja osnovnog kapitala drutva. Naime,

    navedenim lanom zakona propisano je da se pravo na carinsko osloboenje moe koristiti u roku

    od dve godine od registracije stranog ulaganja, a ne od unosa kapitala po osnovu stranog ulagan

    ja kako bi se spreila mogunost zloupotrebe ove odredbe koju bi trebalo preformulisati prilikom

    budue izmene zakona.

  • vei od 800 miliona dinara (oko 8miliona evra), i koji zaposle najmanje 100 ljudi, izuzimaju odplaanja poreza na dobit u periodu od 10 godina;

    osloboenje od plaanja porezatokom pet godina za kompanijekoje investiraju najmanje 8 miliona dinara i zaposle minimum petradnika u nerazvijenim regionima;

    ostale poreske olakice i olakice uplaanju doprinosa za poslodavce:

    ulaga koji po prvi put zaposli lice starosti do 30 godina, bie osloboen plaanja poreza na plate idoprinose za to lice tokom prve 3godine;

    ulaga koji zaposli bilo koju osobustarosti ispod 30 godina koja je bila nezaposlena najmanje 3 meseca,dobie pravo na isto osloboenje utrajanju od 2 godine;

    ulaga koji zaposli osobu starijuod 45 godina koja je bila nezaposlena najmanje 6 meseci, bieosloboen plaanja poreza na platute osobe i dobie popust od 80% nadoprinose koje je za zaposlenogduan da plati;

    ulaga koji zaposli osobu starostiiznad 50 godina, bie u potpunostiosloboen plaanja poreza na dohodak i doprinosa za te zaposlene;

    slina umanjenja predviaju se iza svaku drugu osobu koju poslodavac zaposli.

    Kompanija koja obavlja poslovneaktivnosti u nerazvijenim delovima Srbije ili koja otvara novi pogon u neraz

    vijenom regionu, ima pravo na smanjenje poreskih obaveza, proporcionalnosvom udelu u ukupnom profitu koji seostvaruje u toj grani, za period od dvegodine;

    osloboenje od plaanja porezakoje se daje za ulaganja u vezi skoncesijom, od dana kada je koncesiono ulaganje kompletirano, utrajanju od pet godina;

    smanjenje naknada do 25 % standardne stope, za kapitalna ulaganja izvrena u oblasti zatite ovekove okoline, kao i obrazovanja iobuke zaposlenih;

    uvoz opreme po osnovu ulaganja(maine, tehnologija, znanja iprava intelektualne svojine osloboena od plaanja carina), priemu se ne plaa ni porez na dodatu vrednost;18

    ukoliko se komponente ili sirovine uvoze za proizvodne aktivnostigde se finalni proizvodi kasnijeizvoze, moe se traiti povraajplaenih carinskih trokova u celosti.19 Ova odredba e ostati nasnazi ak i kada Srbija ue u Svetsku trgovinsku organizaciju, a primenjuje se i u sluaju da straniulaga, u kooperaciji s domaimpartnerom, kroz proizvodni proces ostvari dodatu vrednost finalnog proizvoda u odnosu na uvezene osnovne delove;

    FINANSIJE

    18

    18 l. 14. i 16. Zakona o stranim ulaganjima

    (Sl. list SRJ, br. 3/02, 5/03). 19 lan 218. Carinskog zakona (Sl. glasnik RS

    br. 18/10)

  • Strani ulagai mogu kupiti nepokretnosti u skladu s principom reciprociteta o emu je bilo vie reina prethodnim stranama. Strani idomai ulagai mogu takoe dobiti u zakup graevinsko zemljitena maksimalan period od 99 godina; pri emu su ulagai obaveznida plate naknadu za zemljite, kaoi taksu za korienje zemljita irazvoj regiona.

    Neke optine nude i posebneolakice vezane za podsticaj zapoljavanja ili izvoza. Tako, npr. grad Kragujevac nudi sledee podsticaje vezane zazapoljavanje:

    ukoliko ulaga otvori 2050 novihradnih mesta, ima pravo na smanjenje ukupnih trokova zakupa od po2.500 evra za svakog zaposlenog;

    ako otvori do 200 novih radnihmesta, smanjenje je po 5.000 evraza svaki posao;

    za vie od 200 novih radnih mesta,smanjenje je od 7.000 evra za svaki zapoeti posao.

    U konanom skoru, u nekim okolnostima ukupno smanjenje moe dostiiobavezne trokove najma, u kom sluaju se ulaga nastavlja da plaa samo minimum trokova najma, u iznosu od100 evra na 100 metara kvadratnih.

    6. FINANSIJSKA POMO ZABUDUA ULAGANJA

    U cilju konkretne realizacije osnovnih ciljeva Strategije i stvaranja pozi

    tivnog pravnog okvira za poveanjepriliva direktnih stranih investicija,Vlada Republike Srbije donela je Uredbu o uslovima i nainu privlaenja direktnih stranih investicija20 kojom seureuju uslovi i naini privlaenja direktnih investicija na teritoriju Republike Srbije, kriterijumi za dodelu sredstava, dinamika isplate dodeljenihsredstava, kao i druga pitanja od znaaja za poveanje konkurentnosti Republike Srbije kroz priliv direktnih investicija koje imaju povoljan uticaj naotvaranje novih radnih mesta, transfernovih znanja i tehnologija, za ujednaavanje regionalnog razvoja Republike Srbije, oivljavanje devastiranihpodruja i podruja od posebnog interesa, a naroito privlaenje investicijau automobilskoj, elektronskoj i industriji informacionih i telekomunikacionih tehnologija21.

    Sredstva za privlaenje direktnihstranih investicija obezbeuju se ubudetu Republike i mogu se, pored nabrojanih sektora, koristiti za finansiranje investicionih projekata u proizvodnom sektoru, i sektoru usluga koje mogu biti predmet meunarodne trgovine,a ne mogu se koristiti za finansiranjeprojekata u oblasti poljoprivrede, ugostiteljstva i trgovine22. Pravo na dodelu ovih sredstava ima pravno lice kojeje registrovano na teritoriji RepublikeSrbije i koje ima investicione projekte usektorima za koje se sredstva dodeljuju,osim onih pravnih lica koja imaju do

    FINANSIJE

    19

    20 Sl. Glasnik RS br. 41/10 .21 lan 1. Uredbe22 lan 3. Uredbe

  • spele a neizmirene obaveze premapravnim i fizikim licima u RepubliciSrbiji; ili protiv kojih je pokrenutsteajni postupak; koje imaju dospele aneizmirene obaveze preme RepubliciSrbiji ili kojima su iz budeta ve dodeljena sredstva za iste namene.

    Ukupna sredstva koja se po osnovuove uredbe mogu dodeliti odreuju seprema novim radnim mestima otvorenim u periodu od tri godine u zavisnostiod oblika i mesta investiranja, kao i ispunjenosti kriterijuma definisanihUredbom. Tako se za investicije u proizvodni sektor dodeljuju sredstva ponovom radnom mestu otvorenom u periodu od tri godine od dana potpisivanjaugovora o dodeli sredstava, i to:

    od 4.000 do 10.000 evra u devastirana podruja i podruja od posebnoginteresa;

    od 5.000 do 10.000 evra u automobilsku, elektronsku ili industriju informacionih i telekomunikacionih tehnologija i u podruja od posebnog interesa;

    od 2.000 do 5.000 evra u ostalapodruja Republike Srbije.

    Za investicije u sektor usluga kojejesu ili mogu biti predmet meunarodnetrgovine dodeljuju se sredstva od 2.000do 10.000 evra po novom radnom mestu otvorenom u periodu od tri godine.

    Za investicije koje prelaze iznos od50 miliona evra i kojima se obezbeujeotvaranje najmanje 300 novih radnihmesta sredstva koja se dodeljuju odreuju se u iznosu od 20% od ukupnevisine investicije, dok se za investicijekoje prelaze ukupan iznos od 200 miliona evra i kojima se obezbeuje otvara

    nje najmanje 1.000 novih radnih mesta,ta sredstva odreuju u iznosu od 25%od ukupne visine investicije.

    Sredstva po osnovu navedene Uredbe dodeljuju se na osnovu javnog oglasa koji priprema i objavljuje Agencijaza strana ulaganja i promociju izvoza(SIEPA).

    7. OSTALI ZAKONI ODZNAAJA ZA ULAGAE

    Pored navedenih zakona i propisa,radi stvaranja to povoljnijeg poslovnog okruenja, zapoeta je reforma i udrugim oblastima. Posebno treba pomenuti sledee:

    Aktivnosti na stvaranju uslova zaefikasnu primenu otkria i pronalazaka (inovativnih rezultata) uprivredi, tako da se potrebno vreme od nastajanja do realizacijeinovacije smanji do nivoa koji sezahteva na svetskom tritu. Inovaciona delatnost, zajedno sanaunoistraivakom delatnou,predstavlja najznaajniju pokretaku snagu ukupnom tehnolokom razvoju jedne zemlje. Nova znanja i tehnologije, zasnovanena pronalazakom, inventivnom iinovativnom razvoju, primenjeneu proizvodnji i procesu stvaranjanovih proizvoda i usluga, jedinomogu poveati ukupnu konkurentnost privrede u svetskim okvirima.Sredstva koja se izdvajaju za tunamenu u Srbiji su nedovoljna, iako je permanentan njihov rast.

    Aktivnosti na izradi novog zakonao koncesijama.

    FINANSIJE

    20

  • Postojei Zakon o koncesijama Republike Srbije23 pod pojmom koncesijepodrazumeva pravo korienja prirodnih bogatstava, dobara u optoj upotrebi ili obavljanja delatnosti od opteg interesa koje nadleni dravni organ ustupa domaem ili stranom pravnom licuna odreeno vreme, pod uslovima propisanim zakonom, uz plaanje koncesione naknade.

    Ova definicija ne odraava u potpunosti brojne i razliite oblike saradnjeprivatnog i javnog sektora, pa bi je trebalo osavremeniti, imajui u vidu aktuelnetendencije u zakonodavstvu Evropskeunije, koje najee koristi termin javnoprivatna partnerstva, za razliite oblikesaradnje privatnog i javnog sektora. Jedan od ciljeva novog zakona koji je u pripremi jeste precizno definisanje razliitihoblika javnoprivatnog partnerstva.

    Naime, poslednjih godina u svetu sesve vie razvija model izgradnje ili rekonstrukcije infrastrukturnih i drugihprojekata uz pomo i uz uestvovanjeprivatnog sektora. Tako se pojavljujurazliiti modeli javnoprivatnog partnerstva koji omoguuju projektovanje,finansiranje, izgradnju, odravanje iupravljanje projektima, uz uee privatnih partnera koji u njihovoj realizaciji dobijaju odluujuu ulogu. Fenomen javnoprivatnog partnerstva se razvio u mnogim podrujima koji su u delokrugu tzv. javnog sektora.

    Pravni okvir javnoprivatnog partnerstva moe biti veoma razliit. Kako terminologija i nazivi nisu jednoobraznodefinisani, u praksi se pojavljuju razlii

    ti termini i nazivi. Najpoznatiji ugovornioblici javnoprivatnog partnerstva su:

    1. tzv. BOT (Build, Operate,Transfer) oblik;

    2. PFI (Private Finance Initiative),prema kojima privatni preduzetnik svojim sredstvima gradi,odrava i upravlja nekim projektom, a posle izvesnog periodaeksploatacije ga vraa javnoj vlasti. Statistika ugovorenih PFI projekata u dravama EU pokazujeznatne utede u ukupnim ivotnim trokovima iskazanim u sadanjoj vrednosti zahvaljujuiovom modelu; i

    3. koncesija, prema kojoj privatnipartner obavlja na javnom zemljitu graenje i upravljanjegraevinom od javnog znaaja, zata mu je potrebno izdati posebnoodobrenje (koncesiju) odovlaenog tela javne vlasti.

    Ugovore o javnoprivatnom partnerstvu po pravilu karakteriu sledei elementi:

    privatni partner radi projektnu dokumentaciju, gradi, finansira, odrava iupravlja graevinom u zamenu za naknadu koju dobija ili direktno od korisnika usluge ili od javnog partnera;

    relativno dugo trajanje odnosa,esto i do 30 godina. Dugim trajanjemugovora omoguuje se povrat uloenihsredstava privatnom preduzetniku, dokse istovremeno osigurava dugotrajnazajednika saradnja. Ovakvi dugotrajniodnosi trae otvorenu i transparentnumeusobnu saradnju privatnog i javnogsektora na osnovama dogovora iz ugovora;

    FINANSIJE

    21

    23 Sl. glasnik RS, br. 55/03)

  • metoda finansiranja projekta, kojaje uvek bar delimino iz privatnog sektora, a nekada je i na osnovu sloenihdogovora izmeu razliitih uesnika;

    vana uloga privatnog partnera kojiuestvuje u razliitim fazama projekta;

    raspodela rizika izmeu javnog iprivatnog partnera na koga su u ovomsluaju preneti rizici koje u drugim oblicima ugovaranja snosi javni sektor.

    Nova zakonska regulativa u ovojoblasti u Republici Srbiji treba da poslui kao instrument za primenu javnoprivatnog partnerstva kako u javnom, tako i privatnom sektoru, odnosno da pruiupravo one informacije koje e potencijalnim partnerima dati dovoljno odgovora na sva njihova pitanja. Javnoprivatnopartnerstvo prua brojne prednosti kojejavni sektor moe iskoristiti, kao to su:sposobnost priliva dodatnih sredstava uuslovima budetskog ogranienja; mogunost smanjivanja trokova uz istovremeno poveanje kvaliteta usluga kao iubrzanje infrastrukturnog razvoja.

    U uslovima pripreme Republike Srbijeza lanstvo u Evropskoj uniji, javnoprivatno partnerstvo doprinosi daljoj stabilnosti trita i privatizaciji dravne imovine, to direktno utie na odravanje trendapoveanja direktnih stranih ulaganja.

    8. PODSTICAJ INTERNACIONALIZACIJE

    I POSEBNE IZVOZNEOLAKICE

    Pored investicionih, Vlada Republike Srbije je predvidela i posebne izvozne olakice za domae i strane izvoznoorijentisane firme. Tako, npr. ulaga ko

    me je dato pravo da zakupi industrijskozemljite u skladu s vaeim ugovorom,plaa samo minimalne trokove najmaza odgovarajuu zonu za koju je ulagazainteresovan. Uslov je da ulaga izvozi najmanje 50% od vrednosti ukupnogulaznog proizvoda u periodu za kojevai ugovor (obino 5 godina).

    Vlada Republike Srbije donela jeUredbu o uslovima i nainu internacionalizacije privrednih subjekata24, kojomse ureuju uslovi, kriterijumi i nain dodele bespovratnih finansijskih sredstavadomaim privrednim drutvima za finansiranje aktivnosti koje doprinose poveanju izvoza iz Republike Srbije. Pravo na dodelu ovih sredstava imaju privredna drutva koja se bave proizvodnjom robe ili pruanjem usluga namenjenih izvozu a koja kumulativno ispunjavaju i ostalih devet uslova propisanihUredbom (da su registrovana na teritoriji Republike Srbije; da se mogu razvrstati u mala i srednja pravna lica shodnolanu 7. Zakona o raunovodstvu i reviziji; da se bave proizvodnjom gotovih ilipolugotovih proizvoda ili pruanjemusluga razvoja softvera, dizajna ili projektovanja, i dr.). Sredstva definisanaovom uredbom dodeljuju se za aktivnosti koje se preduzimaju radi poveanjakonkurentnosti, pripreme promocije i izlaganja robe i usluga namenjenih izvozui to: istraivanja stranog trita, ueana meunarodnim privrednim sajmovima u inostranstvu u sopstvenoj organizaciji, dizajniranje novog pakovanja, izrada novih promotivnih materijala i reklamiranje u stranim strunim asopisima.

    FINANSIJE

    22

    24 Slubeni glasnik RS, br. 17/09

  • Privredna drutva koja ispunjavajusve nabrojane uslove mogu ostvaritipravo na refundaciju do 50% trokovaaktivnosti, bez poreza na dodatu vrednost. Ukupan iznos koji moe biti dodeljen za jednu ili vie aktivnosti nemoe biti vei od 200.000 dinara osimza testiranje, sertifikaciju i resertifikaciju proizvoda, sertifikaciju i resertifikaciju sistema upravljanja kvalitetomkao i samostalno uee na meunarodnim privrednim sajmovima u inostranstvu, s tim to ukupan iznos sredstava koji moe biti dodeljen jednomizvozniku ne moe biti vei od1.000.000 dinara. Za sprovoenjeUredbe zaduena je Agencija za stranaulaganja i promociju izvoza koja i raspisuje javni konkurs za dodelu navedenih sredstava.

    9. POSEBNI MEUNARODNIUGOVORI U OBLASTI

    ULAGANJA

    Posebno mesto u stvaranju optihuslova za strana ulaganja imaju bilateralni sporazumi o uzajamnom podsticanju i zatiti ulaaganja koje je RepublikaSrbija potpisala sa 44 zemlje. Potpisivanje bilateralnih sporazuma o uzajamnom podsticanju i zatiti ulaganja predstavlja deo osnovne ugovorne pravneregulative jedne zemlje i dobar osnovza vei obim privlaenja direktnih stranih investicija. Oni predstavljaju vrstuposebnih uslova iju ispunjenost investitori uglavnom trae kako bi se odluili da investiraju.

    Vlada Republike Srbije je, oktobra2007. godine, usvojila tipski nacrt spo

    razuma o uzajamnom podsticanju izatiti ulaganja kao osnovu za bilateralne pregovore s drugim dravama. Tipski nacrt Sporazuma uraen je po modelu OECD zemalja i predstavljameunarodnopravni standard u ovojoblasti. On sadri definiciju ulagaa koja je restriktivna kako bi se izbegla mogunost kasnijeg nastanka sporova.

    Standardi koji su obezbeeni novimsrpskim modelom sporazuma o podsticanju i zatiti ulaganja:

    pravian i ravnopravan tretman ipuna zatita i bezbednost stranihulagaa (lan 2);

    nacionalni i tretman najpovlaenije nacije (lan 3);

    zabrana primene nerazumnih idiskriminatornih mera (lan 2);

    pravo na odgovarajuu i pravinunaknadu za izvrenu eksproprijaciju ili slinu meru drave (lan 5);

    pravo na naknadu gubitaka ( kojestrani ulaga moe imati u sluajutzv. vie silezbog rata ili drugogoruanog sukoba, u sluaju nacionalne uzbune, nemira ili pobuneili slinim sluajevima (lan 4);

    slobodan transfer plaanja i prihoda od ulaganja koji se garantujestranom ulagau (lan 6);

    meunarodna procedura u sluajuspora izmeu ulagaa i drave koja je domain ulaganja.

    Najvei broj bilateralnih sporazumakoje je Srbija potpisala predviaju pravo ulagaa da, u sluaju spora, izabereda spor podnese na reavanje izmeusledeih mogunosti:

    FINANSIJE

    23

  • 1. nadlenom sudu zemlje domainaulaganja; ili

    2. arbitranom sudu u sluaju kadasu obe zemlje potpisnice meunarodnog ugovora potpisnice ICSIDKonvencije25 ili

    3. pred ad hoc osnovanom arbitranom sudu osnovanom u skladu s arbitranim pravilima UNCITRALa26;

    4. pojedini bilateralni sporazumi daju mogunost ulagau da pokrenearbitrani spor u skladu s arbitranim pravilima Meunarodnetrgovinske komore (ICCInternational Chamber of Commerce) ida s drugom stranom u sporu dogovori nadlenost nekog od arbitranih sudova koji primenjujuova pravila (Stalnog suda u Parizu, ili Hagu ili Stokholmu, ponekad u Londonu i dr.)

    Treba napomenuti da tipski nacrtSporazuma predstavlja polazni osnov iokvir za bilateralno pregovaranje, kao ida on ostavlja mogunost modifikacijetokom samog procesa pregovaranja, uzavisnosti od opteg toka i perspektivepregovora i znaaja usglaavanja sporazuma s konkretnom zemljom.

    Bilateralni Sporazum o uzajamnompodsticanju i zatiti ulaganja ne moe,naravno, sam po sebi privui direktnestrane investicije. Bez obzira kolikodrava ovih sporazuma potpie, neophodno je da stvori dobar poslovni am

    bijent, iji je ovaj sporazum sastavnideo i koji samo alje dodatni pozitivansignal ulagaima u sklopu opte politike zemlje u oblasti privlaenja investicija.

    ZAKLJUNA RAZMATRANJA

    Dosadanja iskustva i statistiki podaci pokazuju da, meu zemljama u regionu, Srbija ima najnii nivo privlaenja neposrednih stranih ulaganja.Pored toga, ima najnii bruto drutveniproizvod po glavi stanovnika, najviustopu inflacije, najvii stepen nezaposlenosti i najnii procenat izvoza kojiuestvuje u BDP. Samo 1316% BDPaodlazi u investicije. Ovi podaci su utoliko ozbiljniji ukoliko se uzme u obzirda je, prema optim pokazateljima privrednog rasta, Srbija pre petnaest godina bila ispred veine susednih zemalja.Iz ovoga jasno proizilazi da je neophodno znaajno poboljanje u mnogimoblastima, a najkrai put za to jeste poboljanje pravne osnove za strana ulaganja, donoenjem niza osnovnih zakona u ovoj oblasti.

    Pored stranih ulagaa, znaajna suulaganja i domaih investitora, iji nivotakoe treba podii. U tom smislu,oigledno je da se teko moe raunatis porastom stranih ulaganja, pre negoto se domaa ulaganja znatno poveaju, jer su upravo domai preduzetnici prvi koji testiraju kvalitet poslovnog okruenja u zemlji. Otuda je opravdana ideja i inicijativa da se prue dodatni podsticaji domaim ulagaima.

    Predvia se da e se, u skorijoj budunosti, u zemljama Centralne i

    FINANSIJE

    24

    25 Covention on Settlement of the investment

    dispute, koju je Srbija ratifikovala26 Komisija Ujedinjenih nacija za meunarodno

    trgovinsko pravo

  • Istone Evrope javiti znaajan procenatukupnih novih ulaganja i to u poslovnoadministrativne slube, centre za uvanje podataka, logistiku i nove investicije u proizvodnju. Srbija, sa svojimoiglednim prednostima, zauzimaznaajno mesto i treba da iskoristi prilike koje joj se pruaju u ovoj oblasti.

    Konkurencija u privlaenju novihneposrednih stranih ulaganja ogleda seu globalnom i brzom tehnolokom razvoju i napretku logistike, zajedno s globalnom potrebom za smanjenjemtrokova u veini industrijskih sektora,to sve zajedno poveava konkurencijui podie unutranje standarde i oekivanja investitora. Srbija mora da uloinapor da na tom planu sustigne i prestigne zemlje iz regiona.

    LITERATURA

    1. Bela knjiga, Savet stranih investitora, Beograd, 2008

    2. InvestorState Disputes:Prevention and Alternatives to Arbitration, UNCTAD, 2010

    3. Investing in a low carbon economy, World Investment Report2010, UNCTAD, 2010

    4. Country report: Serbia, UNCTAD, 2009

    5. Serbian Experience in regulatingthe infrastructure services, Multiyear meeting on services, development and trade, March, 2010

    6. The second Report to the G20 Leaders on Trade and InvestmentMeasures, OECD, 2010

    7. OECDs FDI RestrictivenessIndex,august 2010

    8. Kapor, P. Investicioni fondovi iinvestiranje u hartije od vrednosti, Beograd, Poslovni biro, 2007

    9. Narodna banka Srbije,http://www.nbs.rs

    10. Privredna komora Srbijehttp://pks.komora.net

    11. Republiki zavod za statistiku RSrbije http://www.statgov.rs

    12. Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja http://www.merr.gov.rs

    FINANSIJE

    25

  • Rad primljen:UDK: 336.221.4 (497.11)

    JEL: H 300Struni rad

    (NE)EFIKASNOST PORESKOG SISTEMA SRBIJE

    (IN)EFFICIENT OF SERBIAN TAX SYSTEM

    dr Jadranka UROVITODOROVI, Ekonomski fakultet Nidr Marina OREVI, Ekonomski fakultet Ni

    Rezime

    Efikasnost poreskog sistema predstavlja znaajnu pretpostavku uspenog voenja fiskalne politike. Stabilne javne finansije su oslonac jake i uspene ekonomije. S obzirom nate injenice, neophodno je analizirati stepen efikasnosti jednog poreskog sistema i ukazati na eventualne probleme koji se mogu reiti. Cilj ovog rada je, upravo, sagledavanje nivoa efikasnosti poreskog sistema Srbije i predlaganje mera koje mogu biti primenjene u cilju njegovog poboljanja.

    Kljune rei: PORESKI SISTEM, (NE)EFIKASNOST, BUDETSKI DEFICIT, DIREKTNI POREZI, IN

    DIREKTNI POREZI, REGRESIJA

    Summary

    The efficiency of the tax system is an important precondition for successful managementof fiscal policy. Stable public finances are the backbone of a strong and successful economy. Given these facts, it is necessary to analyze the degree of efficiency of a tax system andpoint out any problems that can be resolved. The aim of this paper is, precisely, overviewthe level of efficiency of Serbian tax system and propose measures that can be employed forits improvement.

    Key words: TAX SYSTEM, (IN)EFFICIENT, BUGDET DEFICIT, DIRECT TAX, INDIRECT TAX, REGRES

    SION

    FINANSIJE

    Finansije Godina LXV Broj: 16/2010

  • UVOD

    Poreski sistem, kao skup poreskihoblika, treba da bude kreiran na tajnain da odgovara stanju odreene privrede. U tom smislu, neophodno je da unjemu figuriu oni poreski oblici koji emaksimalno doprineti ostvarivanju postavljenih ekonomskih ciljeva.

    Prilikom dizajniranja poreskog sistema, poreske vlasti se pridravaju nekih opteprihvaenih principa. Poreskisistem jedne savremene drave treba dase odlikuje sledeim karakteristikama:

    efikasnost, fleksibilnost, pravinost, ekonominost i transparentnost.1

    Efikasnost poreskog sistema je, ustvari, njegova sposobnost da ne ometa efikasnu alokaciju resursa. Tritevri alokaciju sredstava pomou cenovnih signala. Meutim, oni posleoporezivanja bivaju deformisani i dolazi do poremeaja u alokaciji.2 Dobar poreski sistem je onaj koji nastoji da ima takve poreze koji e minimalno uticati na promene u efikasnojalokaciji resursa.

    Fleksibilan poreski sistem je takav sistem koji se prilagoava promenama uekonomskom okruenju. Neki poreskioblici su fleksibilniji, prilagodljiviji, doksu drugi krui i njihovo prilagoavanjepodrazumeva komplikovanu proceduru.

    Pojedine vrste poreza, kao to je porezna dohodak graana, ponaaju se kao automatski stabilizatori, odnosno stabilizaciono deluju na privredu.

    Kada je u pitanju princip pravinosti, neophodno je naglasiti da postojedve vrste pravinosti: horizontalna ivertikalna. Horizontalna pravinostpodrazumeva jednak tretman pojedinaca koji su jednaki u svim relevantnim aspektima. Dakle, na osnovuovog principa sledi da poreski obveznici koji imaju istu ekonomsku snagutreba da plaaju isti iznos poreza. Sdruge strane, vertikalna pravinostpredstavlja tenju da se pojedinci kojiostvaruju razliite nivoe dohotka oporezuju razliitim poreskim stopama.

    Ekonomian poreski sistem podrazumeva sistem koji je u stanju da svede na minimum direktne i indirektneadministrativne trokove. Direktnitrokovi su trokovi koje ima poreskaadministracija prilikom razreza i naplate poreza. Oni su vidljivi, oiglednii lako ih je obraunati. S druge strane,indirektni trokovi su trokovi kojesnose poreski obveznici i njih je teeobraunati. Neki od njih se mere vremenom koje je poreski obveznikutroio popunjavajui poresku prijavu.Zatim, to su trokovi voenja evidencije i trokovi angaovanja raunovoe. Na osnovu istraivanja namiigenskom univerzitetu, procenjenoje da su ovi trokovi najmanje pet putavei od direktnih.3

    FINANSIJE

    27

    1 Vidi: Joseph Stiglitz, Ekonomija javnog sektora, Ekonomski fakultet, Beograd, 2004. god, str. 464.2 Brummerhoff Dieter, Javne financije, MATE, Zagreb, 2000, str. 3213 Joseph Stiglitz, Ekonomija javnog sektora, Ekonomski fakultet, Beograd, 2004. god, str. 471.

  • Na kraju, transparentnost je karakteristika koja odlikuje svaki poreski sistem. Poreski obveznici e pruati manji otpor plaanju poreza ukoliko znajuza koje namene se upotreblavaju sredstva koja oni izdvajaju iz svog dohotkai zbog kojih je umanjena njihova ekonomska snaga.

    Ovako koncipiran poreski sistemtrebalo bi da odgovara zahtevima savremene, trino razvijene privrede. Ispunjenje ovih principa prilikom njegovogkreiranja predstavlja temelj efikasnogporeskog sistema.

    1. BUDETSKI DEFICIT POKAZATELJ (NE)EFIKASNOSTI PORESKOG SISTEMA

    Osnovni pokazatelj uspenosti nekogporeskog sistema je, svakako, stanje ubudetu. Ukoliko je budet u stanju ravnotee, onda se moe zakljuiti da se udravi vodi adekvatna fiskalna politika.Radi se zapravo o tome da su javni prihodi usaglaeni s javnim rashodima, od

    nosno da drava troi onaj iznos sredstava koji joj stoji na raspolaganju.Meutim, moe se desiti da se budetneke drave nalazi u suficitu, ili, joee, u deficitu. Suficit u budetu ukazuje na to da je, ili fiskalno optereenjekoje snose privreda i stanovnitvo preveliko, ili su rashodi koje ima drava manjiu odnosu na prihode koje ostvaruje. Uprvom sluaju, neophodno je smanjiti fiskalno optereenje i na taj nain vratitinaruenu ravnoteu u budetu. Sluaj sasuvie malim rashodima je, u savremenim dravama, samo teorijski mogu, sobzirom na to da drava danas ima brojne funkcije za ije ostvarenje su joj neophodna velika sredstva.

    U savremenim dravama je opteprisutan problem postojanja hroninih iviegodinjih deficita. Deficiti su rezultat velikog broja faktora, a pre svegapreobimne javne potronje, nedovoljnoizdanih poreskih oblika, neefikasneporeske administracije, postojanja poreske evazije, neadekvatne pravne regulative i drugih faktora.

    FINANSIJE

    28

  • Preobimna javna potronja je jedan od kljunih faktora nastanka deficita. Savremene drave se esto ne ponaaju domainski, tj. troe vie negoto prikupe. One sebi postavljaju tekoostvarive ciljeve, vrlo esto iz politikihrazloga. Vlade takvih drava, u cilju todueg opstanka na vlasti, esto pokuavaju da ostvare brojne socijalne idruge ciljeve, koji e, svakako, ugrozitiravnoteu u budetu. Na taj nain pridobijaju glasae, u kratkom roku, ali negativno utiu na dravne finansije, u dugom roku. Preobimna javna potronja jerezultat pokuaja zadovoljenja razliitihpenzionih, zdravstvenih, vojnih, obrazovnih i drugih programa. Nosioci fiskalne politike treba da nastoje da usklade zadovoljenje ovih programa s raspoloivim finansijskim resursima.

    to se tie izdanosti poreskih oblika savremenih drava, moe se konstatovati da su poreski sistemi najveegbroja drava sastavljeni od izdanihporeskih oblika. Veoma veliko ueezauzimaju indirektni porezi kojibudetima savremenih dravaobezbeuju velika sredstva. Meutim,veliki iznos prihoda se sakupi i od direktnih poreza, a naroito od sintetikog oporezivanja dohotka fizikihlica i od doprinosa. U nemalom brojuzemalja zastupljeno je flat oporezivanje, koje se smatra nedovoljno izdanimoporezivanjem, jer se putem njega prikupe mnogo manja sredstva, s obziromna to da se koriste proporcionalne poreske stope. U naoj zemlji je prisutnoanalitiko ili cedularno oporezivanje,koje je pored nedovoljne izdanosti, iveoma nepravino. Zbog toga je neop

    hodno zameniti ga sintetikim sistemom oporezivanja.

    Sledea grupa faktora koja umnogome produbljuje budetske deficite se odnosi na neefikasnu poresku administraciju i neadekvatnu pravnu regulativu. Ovi faktori su posebno prisutniu dravama u tranziciji i dravama kojesu nedovoljno razvijene. Neefikasnostporeske administracije se ogleda u tometo postoji veoma visok stepen evazije,kako u domenu direktnih, tako i u domenu indirektnih poreza. Pojava poreske evazije moe se pripisati postojanjuvisokog poreskog optereenja, ali i neadekvatnom radu poreskih organa i nepostojanju pravne drave. Poreska administracija mora da nastoji da se stepen korupcije u njenim redovima svede na minimum, s obzirom na to da je to glavnirazlog njenog neefikasnog poslovanja.Neophodno je poreske organe stimulisati nagradama i kaznama u cilju to efikasnijeg rada. Poreska administracija bitrebalo da bude stimulisana visokim zaradama, kako ne bi bila izloena negativnim uticajima iz okruenja. Na tajnain bi dolo do smanjenja korupcije uoblasti poreske administracije.

    Poreska adminstracija je jedan veoma bitan segment poreskog sistema. Nemoe se govoriti o poreskoj politici, ada se ne govori o dobro organizovanojo sposobnoj poreskoj administraciji.Preduslov za voenje adekvatne poreske politike je postojanje efikasne poreske administracije. Ona je zapravo pokazatelj uspenosti dravne aktivnosti.Rezultat rada poreske administracijepokazuje nivo sposobnosti i legitimnosti vlade. U tom smislu, reforme u pore

    FINANSIJE

    29

  • skoj administraciji najee prate promene politike vlasti u jednoj zemlji.

    Osnovni cilj efikasne poreske administracije je obezbeenje naplate zakonom utvrenih poreskih obaveza. Zaradostvarenja ovog cilja, mnoge zemlje,kroz reformu poreske administracijeprimenjuju sledee mere:

    odvajanje poslova voenja poreskepolitike od poslova poreske administracije,

    kreiranje to jednostavnijih poreskih zakona, koji e biti manjekomplikovani za poresku administraciju,

    obezbediti veu poverljivost podataka i informacija o poreskim obveznicima,

    uspostavljanje kriterijuma za merenje rada poreske administracije,

    formiranje profesionalnih tela zaobuku poreske administracije,

    poboljanja discipline poreskih organa i smanjenje korupcije i dr.4

    U cilju smanjenja budetskog deficita neophodno je uticati na poveanjeprikupljanja poreskih prihoda, putempromena u poreskoj administraciji. Neophodno je poresku administraciju uiniti efikasnijom, odnosno nastojati da nivo prikupljenih prihoda bude priblinojednak nivou planiranih prihoda. Ovo jemogue ostvariti samo uz pomo dobroorganizovane poreske administracije.

    Ukoliko sagledamo stanje u budetuu periodu od 2006. do 2010. godine uSrbiji moe se zapaziti tendencija rastabudetskog deficita od 1,6% BDPa u2006. do 4,8% u 2010. godini. Uzrokrasta deficita budeta u 2009. i 2010.godini je smanjenje obima javnih prihoda, to je posledica svetske ekonomske

    krize, odnosno smanjenog obima proizvodnje i potronje.

    S druge strane, ako sagledamo kretanje javnog duga videemo da je u periodu 20062008. godine dolo do njegovogsmanjenja sa 36,2% BDPa na 25,6%,dok je Za naredne tri godine on dostigao37,% BDPa. Ovo je, takoe, posledicapoveanog zaduivanja od MMFa u cilju ublaavanja posledica krize.

    FINANSIJE

    30

    4 Hasiba Hrusti, Nove tendencije u radu pore

    ske administracije, Raunovodstvena praksa,

    Raunovodstvo, br. 9, septembar 2002, str.70

  • Fiskalna pozicija Republike Srbijeznaajno je pogorana tokom 2009. i2010. godine. Meutim, primenom antikriznih mera stvoren je odreen prostorza adekvatnije voenje fiskalne politike.U narednom srednjoronom perioduglavni izazov fiskalne politike bie kredibilna strategija jaanja javnih finansija ikretanje u okviru odrivog nivoa deficitai duga.5 Institucionalni okvir za podrkuodranju fiskalne discipline je zakonodavni okvir koji sadri fiskalna pravila.Za ovakav pristup Srbija se opredelila iobavezala u pregovorima sa MMFom.

    Ukoliko pogledamo tabelu 1.3. videemo da su za period 20112013. godine planirani deficiti u budetu Srbije.Meutim, deficit e se smanjivati sa 4%BDPa na 1,8% u 2013. godini. Periodod 2011. do 2013. godine je deo prelaznog perioda u toku kojeg bi se postepeno ograniavale pojedine kategorijerashoda, ime bi se stvorila osnova za

    primenu stalnih fiskalnih pravila koja bibila na snazi od 2015. godine.

    Projekcije fiskalnih agregata u periodu 20112013. godine zasnivaju se naprojekcijama makroekonomskih pokazatelja za navedeni period i primeni vedefinisanih prelaznih fiskalnih pravila,to dovodi do smanjenja uea javnepotronje u BDPu i smanjenja deficitasektora drave na 1,8% BDPa na krajuposmatranog perioda.6 Projektovani deficit sektora drave u svim analiziranim

    FINANSIJE

    31

    5 Memorandum o budetu i ekonomskoj i fiskal

    noj politici za 2011. gog+ 2012. i 2013. godi

    nu, Ministarstvo finansija 6 Isto

  • godinama zadrava odnos duga sektoradrave prema BDPu na ispod 40%.Uee javnog duga u BDPu na krajuposmatranog perioda iznosi 39,4%.

    2. REGRESIVNI KARAKTERPORESKOG SISTEMA SRBIJE

    U cilju sagledavanja i ocene karaktera poreskog sistema Republike Srbije,u ovom delu e biti prikazana strukturajavnih prihoda u periodu 20072010.godine. Na osnovu tabele 2.1. moe seuoiti da poreski prihodi predstavljajupreko 90% ukupnih javnih prihoda, dokneporeski prihodi obuhvataju manje od10% prihoda. Ukoliko, zatim, sagledamo strukturu poreskih prihoda moemo

    uoiti da prihodi od direktnih porezaine od 16 do 29% prihoda, dok prihodi od indirektnih poreza obuhvataju od72 do 76% prihoda. Izrazito veeuee indirektnih poreza ukazuje na toda je privreda nedovoljno razvijena i daje nemogue prikupiti dovoljna sredstva putem direktnih poreza.

    U poreskom sistemu Srbije najznaajniji poreski oblici su: porez nadohodak graana, porez na dobit preduzea, PDV, porezi na imovinu i ostaliporezi. Ukoliko ih posmatramo kao direktne (neposredne) i indirektne (posredne), moe se zapaziti tendencija rasta indirektnih, tj. poreza na potronju ismanjenja direktnih, odnosno poreza nadohodak i imovinu.

    FINANSIJE

    32

  • Za porez na dohodak fizikih lica uSrbiji se koristi naziv porez na dohodak graana. Njime se u zemljamaOECDa obezbeuje etvrtina poreskihprihoda, to pokazuje da je on izuzetnoizdaan poreski oblik. Radi uporedivosti izdanosti ovog poreskog oblika unaoj zemlji i razvijenim zemljama,analiziraemo sledeu tabelu.

    Oigledno je da se u naoj zemljiputem ovog poreskog oblika prikupimnogo manji iznos poreskih prihodanego to je to sluaj u razvijenim zemljama. Bilansni znaaj poreza na dohodak graana u Srbiji je neto iznad11%. Razlozi ovako male izdanosti susledei:

    meovit sistem oporezivanja dohotka,

    proporcionalne poreske stope, visoka stopa nezaposlenosti, niski dohoci graana i dr.

    Meovit sistem oporezivanja dohotka podrazumeva akontaciono cedularnooporezivanje svake vrste prihoda ponaosob i godinje korektivno oporezivanjeukupnog dohotka koji prelazi zakonompropisani iznos. Bez obzira na uvoenjegodinjeg poreza na dohodak, kod najveeg broja obveznika se ne postie pravinost u oporezivanju, jer se ne opore

    zuje ukupna ekonomska snaga poreskogobveznika. Poreske stope su proporcionalne i razliite za svaku vrstu prihoda ikreu se u rasponu od 10% do 20%, doksu stope koje se odnose na godinji porezna dohodak progresivne i iznose 10% i15% u zavisnosti od visine dohotka.

    S obzirom na to da se porezom nadohodak graana u Srbiji oporezivanjevri proporcionalnim poreskim stopama, moe se zakljuiti da svi slojevistanovnitva jednako snose poreski teret, ime je naruen princip pravinostiu oporezivanju. To ukazuje da ovaj si

    FINANSIJE

    33

  • stem oporezivanja dohotka ima regresivni karakter. Ta regresija se ublaavadonekle godinjim porezom na dohodak koji sadri u sebi komponentu progresivnosti, s obzirom na to da ukljuuje dve vrste poreskih stopa, jednu od10% za one poreske obveznike kojiostvaruju dohodak vei od trostrukeprosene godinje zarade i 15% za onekoji ostvaruju dohodak iznad estostruke prosene godinje zarade.

    Porez na dobit preduzea egzistira uSrbiji od 1. januara 1992. godine. Spadau osnovne poreske oblike. On je po izdanosti odmah posle poreza na potronju i poreza na dohodak. U tabeli 2.3.analiziraemo njegovu izdanost u Srbijiza period od 2007. do 2010. godine.

    Za razliku od razvijenih zemalja gdeje uee ovog poreskog oblika u strukturi poreskih prihoda oko 10%, u naojzemlji ovaj procenat je daleko nii. Onoto zabrinjava je to su se prihodi od poreza na dobit preduea u Srbiji od

    2009. godine, kada su iznosili 6,3%,smanjili na 3,3% u 2010. godini. Ovakonizak procenat prihoda od poreza nadobit preduzea je rezultat sledeih faktora:

    poslovanje sa gubicima velikogbroja preduzea,

    niske poreske stope, uticaj interesnih grupa, visok stepen utaje poreza i dr.Ovaj poreski oblik je, po pitanju

    poreskih elemenata, prilino harmonizovan s poreskim sistemima savremenih drava, ali se moe zakljuiti da jeSrbija jedna od zemalja sa najniomporeskom stopom poreza na dobitpreduzea. Ona iznosi 10%, dok se udravama EU kree od 15% do 38.7

    To ukazuje na nedovoljnu razvijenostnae privrede i na postojanje veomajakih interesnih grupa kojima odgova

    FINANSIJE

    34

    7 Izuzev Kipra i Bugarske gde je stopa poreza na

    dobit takoe 10%, kao i u naoj zemlji.

  • ra da stopa poreza na dobit ostane natako niskom nivou. Jo jedan dodatnirazlog malog obima prihoda od ovogporeza je i visok stepen utaje porezakod ovog poreskog oblika. Netanoprikazivanje knjigovodstvenih podataka i prikrivanje stvarnog poslovnogrezultata onemoguava poreske organe da naplate porez na dobit i od ionako malog broja preduzea kojauspeno posluju.

    U okviru poreza na potronju, analiziraemo PDV, akcize i carine. Porezna dodatu vrednost je najizdaniji poreski oblik u poreskim sistemima savremenih drava. To vai i za nau zemlju.Iz tabele koja sledi vidi se da je ueePDVa u ukupnim prihodima Srbije blizu 50%, to je karakteristino za niskorazvijene privrede, u kojima se najveiiznos prihoda prikupi putem indirektnihporeza. U zemljama OECDa putemovog poreza prikupi se oko 30%budetskih prihoda.

    Kod nas je PDV uveden i u upotrebije od 1.januara 2005. godine. U primeni su dve stope: opta (18%) i posebna(8%). U zemljama EU stope PDVa sekreu od 15% do 25%. U skladu s tim,moe se zakljuiti da su u Srbiji propisane poreske stope u skladu sa stopamaPDVa u EU. Meutim, s obzirom nanedovoljno progresivan sistem oporezivanja dohotka i izraen regresivni karakter indirektnih poreza, poreski sistem Srbije je koncipiran na taj nain danajvei deo poreskog tereta podnoseslojevi stanovnitva sa niom ekonomskom moi.

    Takoe, akcize predstavljaju obikporeza na potronju koji ima znaajnouee u budetskim prihodima savremenih drava. Bilansni efekti akciza uSrbiji su veliki. Prihodi od akciza u2010. godini dostigli su nivo od 20% odukupnih prihoda budeta, to je karakteristino za zemlje ija je ekonomijanedovoljno razvijena.

    FINANSIJE

    35

  • U okviru ove analize neophodno jesagledati i znaaj carina, koje predstavljaju specifinu vrstu poreza n potronju. Njihov bilansni znaaj je oko10%. Ovako visoko uee prihoda odcarina nije odlika visokorazvijenih zemalja, ve onih koje to nisu. U 2009. i2010. godini uee carina u ukupnimprihodima budeta nae zemlje je znatnosmanjeno, to je posledica smanjenoguvoza, odnosno ekonomske krize koja jezahvatila itav svet i smanjila obimmeunarodne trgovine za oko 10%.

    Regresivnost poreskog sistema Srbije se ogleda u sledeem:

    velika izdanost i znaaj indirektnih poreza,

    nedovoljna koliina prihoda od direktnih poreza koja je rezultat nepostojanja adekvatne poreske snage,

    proporcionalno oporezivanje dohotka fizikih lica,

    nedovoljan broj odbitaka od osnovice za oporezivanje dohotkagraana u cilju postizanja veepravinosti u oporezivanju i dr.

    U cilju ublaavanja regresivnog karaktera poreskog sistema Srbije neophodno je pristupiti reformi poreza nadohodak fizikih lica i uvesti sintetikooporezivanje dohotka i na taj nain prebaciti poreski teret na ekonomski jaekategorije stanovnitva.

    3. UZROCI (NE)EFIKASNOSTI PORESKOG SISTEMA SRBIJE

    Na osnovu podataka koji su sagledavani, moe se zakljuiti da je poreskooptereenje u Srbiji veoma visoko i daje poreski sistem nepravian. U naemporeskom sistemu preovlauju indirektni porezi, dok su prihodi od direktnih poreza veoma mali. Na taj

    FINANSIJE

    36

  • nain se ne vodi dovoljno rauna oekonomskoj snazi poreskih obveznika. Sistem oporezivanja dohotka fizikih lica, i pored blage progresijekod godinjeg poreza na dohodak iodreenih zakonom propisanih odbitaka, nije u stanju da ublai regresivnikarakter indirektnih poreza.

    Ukoliko pogledamo sliku 3.1.moemo uoiti malo uee direktnihporeza u strukturi ukupnih poreskihprihoda. Prihodi od indirektnih porezaiz godine u godinu rastu i dobijaju svevie na znaaju. Osiromaeno stanovnitvo postaje sve siromanije, a bogati se sve vie bogate. Porezi koji direktno pogaaju dohodak i imovinupojedinca nisu dovoljno progresivni iistim intenzitetom optereuju sve slojeve stanovnitva. U tom smislu se jazizmeu bogatih i siromanih sve vieprodubljuje.

    Sa slike 3.2. vidimo da u strukturiindirektnih poreza preovlauje PDV,ali i akcize i carine, to u krajnjem poskupljuje proizvode i poveava cene.To e se, naravno, odraziti na pogoranje ivotnog standarda stanovnitva, a naroito onih kategorija kojesu najugroenije.

    Ono to zabrinjava je, svakakotenja nae vlade da i dalje poveavastopu indirektnih poreza, umesto da izvri reformu direktnih poreza. Na ovakav zakljuak upuuje injenica da jevlada najavljivala poveanje stopePDVa za 3%, to e se negativno odraziti na ivotni standard osiromaenog stanovnitva. Na taj nain ese poveati nivo regresivnosti poreskog sistema Srbije.

    Ukoliko sumiramo dosadanje analize, moemo zakljuiti da su uzroci neefikasnosti poreskog sistema Srbije sledei:

    FINANSIJE

    37

  • ZAKLJUAK

    Na osnovu dosadanje analize strukture poreskog sistema Srbije moe sezakljuiti da je ovaj sistem nepravian ineefikasan, jer u njemu preovladavajuindirektni porezi. Direktni porezi su onikoji se odnose na dohodak i imovinu,dok se indirektnim porezima oporezujepotronja. Na taj nain se poreski teretprevaljuje na najugroenije slojeve stanovnitva.

    Na kraju, moemo zakljuiti da jereforma poreskog sistema Srbije neophodna i da treba da bude usmerena kasledeem:

    smanjiti znaaj indirektnih poreza, kako bi se smanjilo poreskooptereenje koje podnosi stanovnitvo,

    poveati poreske stope kod porezana dobit preduzea, uz poveanjeporeskih podsticaja i olakica,

    izvriti reformu sistema poreza nadohodak graana, uvoenjem sintetikog oporezivanja dohotka,

    ublaiti regresivno dejstvo indirektnih poreza uvoenjem progresivnih poreskih stopa kod porezana dohodak graana,

    izvriti reformu poreza na imovinu, kako bi se poveali prihodikoji se prikupe putem ovog poreskog oblika,

    u krajnjem, voditi aktivnu fiskalnu politiku u pravcu stvaranja nove poreske snage u ciljusmanjenja znaaja indirektnih ipoveanja znaaja direktnih poreza.

    LITERATURA

    1. Brummerhoff Dieter (2000), Javne finansije, MATE, Zagreb

    2. uroviTodorovi Jadranka,orevi Marina (2010), Javnefinansije, Ekonomski fakultetNi, Ni

    3. Stiglitz Joseph (2004), Ekonomijajavnog sektora, Ekonomski fakultet, Beograd

    4. Hrusti Hasiba (2002), Nove tendencije u radu poreske administracije, Raunovodstvena praksa,Raunovodstvo, br.9

    5. Memorandum o budetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici za2011. gog+ 2012. i 2013. godinu, Ministarstvo finansija

    6. Zakon o budetu RS, 2007, 2008,2009. i 2010. god.

    7. Kvartalni monitor ekonomskihtrendova i politika u Srbiji, br. 20,Fond za razvoj ekonomske nauke(FREN), Beograd , 2010

    FINANSIJE

    38

  • Rad primljen: 22.06.2010.UDK: 336.717.13 (497.11)

    JEL: E 420Struni rad

    PLATNI PROMET U SRBIJI

    PAYMENT SYSTEM IN SERBIA

    Doc. dr Marijana LJUBIFakultet za poslovne studije, Beograd

    Rezime

    Funkcionisanje platnog prometa u Srbiji utie na brzinu ekonomskih tokova, trokove ilikvidnost uesnika. Njegovo neadekvatno funkcionisanje moe da poljulja poverenje javnosti u celokupni finansijski sistem. Moemo razlikovati platni promet u zemlji ili unutranji platni promet koji obuhvata sva plaanja koja se realizuju izmeu domaih (pravnihi fizikih) lica i platni promet sa inostranstvom, odnosno meunarodni platni promet kojiobuhvata sva plaanja i naplate izmeu fizikih i pravnih lica jedne zemlje sa licima kojase nalaze u drugim zemljama, bez obzira na osnov po kome se vri plaanje i naplaivanje.Za potrebe ovog rada prouiemo karakteristike domaeg platnog prometa, kao i nain njegovog funkcionisanja u Republici Srbiji.

    Kljune rei: PLATNI PROMET, INSTRUMENTI PLATNOG PROMETA, DOMAI PLATNI PROMET.

    Summary

    Functioning payment system in Serbia has affect on the speed of economic flows, costsand liquidity of participants. His inadequate functioning may undermine public confidence in the entire financial system. We can make different payments system in the country orinternal payments, which includes all payments to be realized between national (legal andphysical) of the person and payment operations, and international payments system, whichincludes all billing and payment between the natural and legal persons of a country with

    FINANSIJE

    Finansije Godina LXV Broj: 16/2010

  • UVOD

    Platni sistem, u najirem znaenju,predstavlja skup sistema za transfernovanih sredstava, koji olakavaju nesmetanu cirkulaciju novca u jednom sistemu. Da bi platni sistem nesmetanoobavljao svoju funkciju, neophodno je:

    da se novana sredstva u tokraem vremenskom periodu zadravaju u kanalima platnog prometa.

    da sistem bude pouzdan, to prvenstveno znai:

    bezbedno izvravanje transakcija i postojanje kontinuiteta raspo

    loivosti prema korisnicima. da se izvravanje transakcija, oba

    vlja po ekonomski prihvatljivimcenama.

    Sve napred navedeno doprinosi kvalitetu platnog sistema.

    Platni sistem, pre svega utie na brzinu ekonomskih tokova, trokove i likvidnost uesnika i predstavlja kanal zatransmisiju mera monetarne politike.Njegovo neadekvatno funkcionisanjemoe da poljulja poverenje javnosti ucelokupni finansijski sistem. Moemorazlikovati platni promet u zemlji ili

    unutranji platni promet koji obuhvatasva plaanja koja se realizuju izmeudomaih (pravnih i fizikih) lica i platnipromet sa inostranstvom, odnosnomeunarodni platni promet koji obuhvata sva plaanja i naplate izmeu fizikih i pravnih lica jedne zemlje sa licima koja se nalaze u drugim zemljama,bez obzira na osnov po kome se vriplaanje i naplaivanje. Za potrebe ovograda prouie se karakteristike domaegplatnog prometa, kao i nain njegovogfunkcionisanja u Republici Srbiji.

    1. POJAM PLATNOGPROMETA

    Pod platnim prometom se ustrunoj literaturi podrazumevaju svaplaanja koja se vre izmeu fizikih ipravnih lica. Plaanje se definie kaoprenos novanih sredstava sa jednog,fizikog ili pravnog lica na drugo, dabi se izvrila likvidacija privrednog ilidrugog materijalnopravnog odnosa.Prema tome, sva plaanja izraena unovcu, bez obzira na to ko ih vri, nakoji nain i u koju svrhu nazivaju seoptim imenom platni promet. Isplatilac i primalac mogu sami izmeu sebevriti plaanja, ali moe izmeu njih

    FINANSIJE

    40

    people located in other countries, regardless of the basis by which payment and billing isdone. For the purposes of this paper we will investigate the characteristics of the domestic payments system, and how it works in the Republic of Serbia.

    Key words: PAYMENT SYSTEM, PAYMENT SYSTEMS INSTRUMENTS, THE DOMESTIC PAYMENTS

    SYSTEMS.

  • stajati i posrednik. Ovi posrednici mogu biti banke, pote, potanske tedionice, tedionice, klirinke stanove, biroiza obraune, irocentrale.1

    Prema mestu gde se nalaze lica kojauestvuju u platnom prometu, razlikujemo:

    unutranji platni promet i platni promet sa inostranstvom.Unutranji platni promet je skup

    svih plaanja koja se obavljaju u okvirujedne nacionalne ekonomije, u nacionalnoj valuti.

    Platni promet sa inostranstvom, presvega se odnosi na plaanja koja seostvaruju izmeu subjekata razliitihzemalja, i nazivamo ga meunarodniplatni promet. Meunarodni platni promet, obuhvata sva plaanja i naplateizmeu fizikih i pravnih lica jedne zemlje s licima koja se nalaze u drugimzemljama, bez obzira na osnov po komese vri plaanje i naplaivanje.

    Prema uesnicima u plaanju, platnipromet posmatramo kao:

    platni promet u irem smislu i platni promet u uem smislu.Platni promet u irem smislu, odno

    si se na sva plaanja, bez obzira na to dali se ona obavljaju posredno ili neposredno, odnosno obuhvata ona plaanjado kojih se dolazi spontano izmeu pojedinih subjekata, kao i sva plaanja koja se obavljaju organizovano.

    Platni promet u uem smislu, odnosise samo na ona plaanja koja se oba

    vljaju preko posrednika, koji u stvaripostaje nosilac platnog prometa.

    Platni promet, prema Zakonu o platnom prometu, ine sva gotovinska ibezgotovinska plaanja preko uesnikau platnom prometu.2

    Radi boljeg razumevanja i efikasnijeprimene odluke kojom se ureuje nainnadgledanja platnih klirinkih i obraunskih sistema, a u saglasnosti sprincipima za uspeno nadgledanje zakoje se zalae Banka za meunarodnaporavnanja (Bank for International Settlement BIS), Narodna banka Srbijedefinie Politiku nadgledanja platnih sistema.

    Osnovni ciljevi nadgledanja su sigurnost i efikasnost platnih sistema i instrumenata plaanja kojima se inicirajutransakcije plaanja koje se izvravajuu platnim sistemima.

    Sigurnost oznaava limitiranje rizika koji se mogu pojaviti u platnom sistemu i koji mogu ugroziti ili negativnouticati na adekvatno i kontinuiranofunkcionisanje platnog sistema i finansijsku stabilnost zemlje.

    Efikasnost podrazumava brzo i ekonomino obavljanje operacija u platnom sistemu, kao i nivo usluga koji jeekonomski isplativ za uesnike sistemai njihove klijente i koji odgovara njihovim potrebama.

    Nadgledanje platnih sistema obuhvata sledee aktivnosti:

    praenje (monitoring) i analizu

    FINANSIJE

    41

    1 ivkovi, dr Aleksandar, Stanki, dr Rade i

    Krsti, dr Borko, Bankarsko poslovanje i plat

    ni promet, Ekonomski fakultet Beograd,

    2004, str. 295296.

    2 Zakon o platnom prometu (Slubeni list

    SRJ, br. 3/2002, prva izmena Slubeni list

    SRJ, br. 5/2003, druga izmena Slubeni gla

    snik RS, br. 43/2004 i br. 62/2006) lan 2.

  • statistikih podataka, informacija,izvetaja i drugih dokumenata koji se odnose na funksionisanjeplatnih sistema i korienje instrumenata plaanja kojima raspolaeNarodna banka Srbije;

    procenu usklaenosti platnih sistema s meunarodnim standardima i principima za funkcionisanjeplatnih sistema utvrenih odlukom kojom se propisuje nainnadgledanja platnih sistema (u daljem tekstu: procena usklaenostiplatnih sistema).

    Narodna banka Srbije, radi uspenogobavljanja nadgledanja i ispunjavanjapostavljenih ciljeva, aktivno sarauje sdrugim relevantnim institucijama na nacionalnom i meunarodnom nivou, kao is centralnim bankama drugih zemalja.

    Metodologijom za procenu usklaenosti platnih sistema3 se blie ureuje nain obavljanja procene usklaenosti platnog sistema, ime sestvara mogunost donoenja zakljuakada li je, i u kojoj meri, platni sistem usklaen s principima funkcionisanjaplatnog sistema.

    Procena usklaenosti platnog sistema moe biti:

    delimina, kada se obavlja procena usklaenosti platnog sistema sjednim ili vie principa funkcionisanja platnog sistema;

    potpuna, kada se obavlja procenausklaenosti platnog sistema sa

    svim principima funkcionisanjeplatnog sistema u odreenom periodu nakon poetka rada platnogsistema.

    Navedene procene usklaenostiplatnih sistema obavljae se u skladu splanom aktivnosti organizacione jedinice Narodne banke Srbije u ijem je delokrugu nadgledanje platnog sistema.

    Procena usklaenosti platnog sistema, u smislu ove metodologije, predstavlja skup sledeih aktivnosti:

    1) pripreme za procenu usklaenosti,

    2) procena i definisanje nivoa usklaenosti, i

    3) izrada izvetaja o proceni.Narodna banka Srbije definie smer

    nice za primenu principa za funkcionisanje platnih sistema4 kako bi na transparentan nain prikazala standarde kojima se Narodna banka Srbije rukovodiprilikom obavljanja procene platnih sistema, kao jedne od aktivnosti u okvirunadgledanja.

    Smernice za primenu principa funkcionisanja platnih sistema (u daljemtekstu: smernice) predstavljaju preporuke zasnovane na meunarodnim standardima, kao i principima relevantnimza funkcionisanje platnih sistema za koje se zalae Banka za meunarodna poravnanja, i namenjene su operaterimaplatnih sistema u Republici Srbiji.

    Navedenim smernicama se na transparentan nain prikazuju standardi ko

    FINANSIJE

    42

    3 Narodna banka Srbije, Metodologija za procenu usklaenosti platnih sistema

    http://www.nbs.rs/export/internet/latinica/35/nadgledanje/Metodlogija_za_procenu_uskladjenosti.pdf4 Narodna banka Srbije, Smernice za primenu principa funkcionisanja platnih sistema

    http://www.nbs.rs/export/internet/latinica/35/nadgledanje/Smernice_za_primenu_principa.pdf

  • jima se Narodna banka Srbije rukovodipri obavljanju procene usklaenostiplatnih sistema