Casopis Finansije 2012_godina

7/13/2019 Casopis Finansije 2012_godina

1/400

^ASOPIS ZA TEORIJU I P

1-6

FINANS

IJE

2012

.

Iz sadraja:

Dr Goran NIKOLITEKTONSKE PROMENE U GLOBALNOJEFEKAT NA SRBIJU

Prof. dr Milica BISI, mr Goran RADOSAVSTEPEN FISKALNE DECENTRALIZACIJPOREENJA

Prof. dr Sneana STOJANOVIINTERNA FINANSIJSKA KONTROLA U

Mr Nada ERI, prof. dr Jelena RADOVIZARADE U REPUBLICI SRBIJI 1994-201

Prof. dr Tahir MAHMUTEFENDIEKONOMSKI RAST U SOCIJALISTIKO

NASLEDNIC AMA

Professor Irina KNYAZEVA, Ph.DBITNI ASPEKTI ZATITE KONKURENCRUSKE FEDERACIJE

Dr Vlastimir VUKOVI, Dr Vladimir MEDOSIGURANJE DEPOZITA TOKOM KRIZ

Mr Slobodanka JOVIN, dr Slavia UKANOPROBLEMI FINANSIJSKOG IZVETAVA

Prof. dr Sran MARINKOVIPRIVATNA EMISIJA NOVCA KROZ ISTO


2/400

ISSN 00152145 UDK 336

FINANSIJEASOPIS ZA TEORIJU I PRAKSU FINANSIJA

Godina LXVII Broj: 16 2012

Osniva i izdava:Ministarstvo finansija i privrede Republike Srbije, Beograd, Kneza Miloa 20.www.mfp.gov.rs

Osnivaka i izdavaka prava preuzeta od Ministarstva finansija SRJ na osnovuSporazuma o prenosu osnivakih prava br. 651011/2003.

Za izdavaa: Mlaan Dinki, ministar finansija i privrede

Ureivaki odbor: prof. dr Veroljub Dugali, mr Vesna uki, prof. dr Gordana IliPopov, prof. dr Pavle Petrovi, prof. dr Dejan Popovi, prof. dr Boidar Raievi, prof. dr Neboja Savi, prof. dr Nikola Stevanovi, prof. dr Kata kari, prof. dr Duan Vujovi(Vaington), prof. dr Boko ivkovi.ire lanstvo Ureivakog odbora: prof. dr Mihail Arandarenko, Miodrag Arsi, prof. drBoris Begovi, prof. dr Aleksandra Jovanovi, prof. dr Milena Jovii, dr Boko Mijatovi, dr Branko Milanovi (Vaington), Boo Novoselac, prof. dr eljko evi (London).

Glavni urednik: prof. dr Duan Vujovi

Zamenik glavnog urednika: prof. dr Dejan Popovi

Urednik: mr Vesna uki

Prevod rezimea: mr Jasmina Kneevi

Redakcija: asopis FINANSIJE, Ministarstvo finansija i privrede Republike Srbije,Kneza Miloa 20, 11000 Beograd. Tel. 011 3642659. Email: [email protected]

tampa: tamparija Ministarstva finansija i privrede Republike Srbije, Kneza Miloa 20,

11000 BeogradPrvi broj asopisa FINANSIJE izaao je 26. januara 1946. godine.

Od 1. maja 1949. godine, osniva asopisa je Savezno ministarstvo finansija.Od 1. januara 2003. godine, prava osnivaa i izdavaa asopisa preuzima

Ministarstvo finansija Republike Srbije.

Copyright 20042012 by Ministarstvo finansija i privrede Republike SrbijeSva prava zadrana

Izuzetan doprinos razvoju asopisa dali su:dr Bogoljub Lazarevi, dr Milan Golijanin i prof. dr Miroslav Petrovi


3/400

2


4/400

L A N C I

GLOBALNA EKONOMIJA

Dr Goran NIKOLITEKTONSKE PROMENE UGLOBALNOJ EKONOMIJI INJIHOV POTENCIJALNI EFEKATNA SRBIJUstr. 7

Dr Marijana LJUBIDEPRECIJACIJA DEVIZNOGKURSA ZEMALJA U TRANZICIJIPOD UTICAJEM SVETSKEEKONOMSKE KRIZEstr. 27

SRBIJA EKONOMIJAI FINANSIJE

Prof. dr Milica BISI, mr GoranRADOSAVLJEVISTEPEN FISKALNE DECENTRALIZACIJE U REPUBLICI SRBIJI:POKAZATELJI I POREENJAstr. 44

Dr Lidija BARJAKTAROVI,Ana VJETROV MSc,Dr Snezana KONJIKUIANALIZA VEZE IZMEUFINANSIRANJA PREDUZEA IPRIVREDNOG RAZVOJA ZEMLJEstr. 63

Prof. dr Sneana STOJANOVIINTERNA FINANSIJSKA KONTROLA U JAVNOM SEKTORUstr. 79

Sran M. BOLJANOVIUTICAJ STRANIH DIREKTNIH INVESTICIJA NA TRANSFER TEHNOLOGIJE U SRBIJIstr. 92

Mr Bogdan POPOVI

COSTBENEFITANALIZA INFRASTRUKTURNIH PROJEKATA PRIMER SRBIJEstr. 109

Mr Nada ERI,prof. dr Jelena RadoviStojanoviZARADE U REPUBLICI SRBIJI19942011.str. 118

Ljubinko STANOJEVISERTIFIKACIJA INTERNIHREVIZORA U JAVNOM SEKTORUREPUBLIKE SRBIJEstr. 136

MEUNARODNA ISKUSTVA

Prof. dr Tahir MAHMUTEFENDIEKONOMSKI RAST USOCIJALISTIKOJ JUGOSLAVIJI IDRAVAMA NASLEDNICAMAstr. 155

Professor Irina KNYAZEVA, Ph.DBITNI ASPEKTI ZATITE KONKURENCIJE NA TRITUFINANSIJSKIH USLUGA RUSKE

FEDERACIJEstr. 176

FINANSIJE

3

FINANSIJEasopis za teoriju i praksu finansija67 godina, br. 16/2012.

Beograd


5/400

Dr Ibrahim TOTIFINANSIRANJE ZDRAVSTVENIHSISTEMA U ZEMLJAMA GRUPE

BRIKstr. 192

BANKARSTVO I OSIGURANJE

Dr Zoran GRUBII, mr DarkoVUKOVI, dr Malia UKIFUNDAMENTALNA ANALIZA:FINANSIJSKI IZVETAJI BANAKAstr. 222

Dr Vlastimir VUKOVI, dr VladimirMEDANOSIGURANJE DEPOZITA TOKOMKRIZE: NORMATIVNE IZMENE ISTVARNI UINCIstr. 235

Mr Slobodanka JOVIN, dr SlaviaUKANOVIPROBLEMI FINANSIJSKOG IZVETAVANJA MALIH I SREDNJIHPREDUZEAstr. 252

Prof. dr Sran MARINKOVI

PRIVATNA EMISIJA NOVCAKROZ ISTORIJUstr. 270

OPTA EKONOMSKA TEORIJA

Kristina BUDIMEVI, Jelena RODIPOLITIKA DOBITI: TEORIJSKIPRISTUP

str. 290

SPECIFINE EKONOMSKE TEME

Mr Milo MILOEVI

NOVE TEHNIKE PRANJA NOVCAstr. 309

Milo ILI, Duan SAKOVIULOGA INTERNE REVIZIJE UUPRAVLJANJU POSLOVNIMRIZIKOM PREVAREstr. 324

PRIKAZIKA NOVOM MODELUPRIVREDNOG RAZVOJA IZAPOLJAVANJATematski broj asopisa

Ekonomski vidici br. 2, jun 2012.Mr Jasmina KNEEVIstr. 337

Tahir MAHMUTEFENDIUTICAJ TRANZICIJE IGLOBALNIH EKONOMSKIHPROMENA NA ZEMLJE JUGOISTONE EVROPE (20012010)Prof. dr Petar UKIstr. 344

Najl FERGUSON

MO NOVCA: NOVAC I MOU SAVREMENOM SVETU1700 2000Dr Biljana VITKOVIstr. 350

BIBLIOGRAFIJA LANAKAASOPISAFINANSIJE 2002 2011.Vesna MADARAC,Veljko OKOVIstr. 358

FINANSIJE

4


6/400

A R T I C L E S

GLOBAL ECONOMY

Goran NIKOLIC, PhDTECTONIC CHANGES IN THEGLOBAL ECONOMY AND THEIR

POTENTIAL IMPACT ON SERBIAp. 7

Marijana LJUBIC, PhDEXCHANGE RATEDEPRECIATION OF TRANSITIONCOUNTRIES UNDER THEINFLUENCE OF THE WORLDECONOMIC CRISISp. 27

SERBIA ECONOMY ANDFINANCE

Professor Milica BISI, Ph.D,Goran RADOSAVLJEVILEVEL OF FISCAL DECENTRALIZATION IN THE REPUBLIC OFSERBIAp. 45

Lidija BARJAKTAROVIC, PhD,Ana VJETROV, MSc, Dr SnezanaKONJIKUSIC ANALYSIS OF THELINK BETWEEN COMPANIES'FINANCING AND ECONOMICGROWTH OF THE COUNTRYp. 63

Professor Sneana STOJANOVIC, PhDPUBLIC INTERNAL FINANCIAL

CONTROLp. 79

Srdjan M. BOLJANOVICIMPACT OF FOREIGN DIRECT INVESTMENTS ON TECHNOLOGYTRANSFER IN SERBIAp. 92

Bogdan POPOVIC, MACOSTBENEFIT ANALYSIS OFINFRASTRUCTURALPROJECTS CASE OF SERBIAp. 109

Nada Djeric, MA,Jelena RadovicStojanovic, PhDSALARIES IN THE REPUBLIC OFSERBIA 19942011

p. 118Ljubinko STANOJEVICCERTIFICATION OF INTERNALAUDITORS IN THE PUBLIC SECTOR OF THE REPUBLIC OF SERBIAp. 136

INTERNATIONAL EXPERIENCE

Tahir MAHMUTEFENDIC, PhDECONOMIC GROWTH INYUGOSLAVIA AND THEYUGOSLAV SUCCESSOR STATESp. 155

Professor Irina KNYAZEVA, PhDPRESSING ISSUES OF PROTECTINGCOMPETITION ON THE MARKETOF FINANCIAL SERVICES IN THE

RUSSIAN FEDERATIONp. 176

FINANSIJE

5

FINANCEJournal for the theory and practice of finance67 years, No 16/2012

Belgrade


7/400

Ibrahim TOTIC, PhDFINANCING OF HEALTH SYSTEMS IN THE BRIC COUNTRIES

p. 192

BANKING AND INSURANCE

Zoran GRUBISIC,PhD, Darko VUKOVIC, MA,Malisa DJUKIC, PhDFUNDAMENTAL ANALYSIS:FINANCIAL STATEMENTS OF

BANKSp. 222

Vlastimir VUKOVIC, PhD,Vladimir MEDAN, PhDDEPOSIT INSURANCE IN THETIME OF CRISIS: NORMATIVECHANGES AND VERITABLEEFFICIENCIESp. 235

Slobodanka JOVIN, MA, SlavisaUKANOVIC, PhDSMEs FINANCIAL REPORTINGPROBLEMSp. 252

Professor Srdjan MARINKOVIC, PhDFREE COMPETITION OF PRIVATE

MONEY ISSUERS THROUGH THEHISTORYp. 270

GENERAL ECONOMIC THEORY

Kristina BUDIMCEVIC, Jelena RODICPROFIT POLICY: THEORETICALAPPROACHp. 290

SPECIFIC ECONOMIC ISSUESMilos MILOSEVIC, MANEW MONEY LAUNDERING TEC

HNICSp. 309

Milos ILIC, Dusan SAKOVICTHE ROLE OF INTERNAL AUDITIN MANAGING BUSINESS RISKOF FRAUDp. 324

R E V I E W S

LOOKING FOR NEW MODEL OFECONOMIC DEVELOPMENT ANDEMPLOYMENTThematic issue of the journal

Ekonomski vidici, No 2, June 2012Jasmina KNEZEVIC, MAp. 337

Tahir MAHMUTEFENDICTHE IMPACT OF TRANSITIONAND GLOBAL ECONOMIC CHANGES ON SOUTHEAST EUROPEANCOUNTRIES (20012010)Professor Petar DJUKIC, PhDp. 344

Najl FERGUSON

THE CASH NEXUS: MONEY ANDPOWER IN THE MODERNWORLD, 1700 2000Biljana VITKOVIC, PhDp. 350

BIBLIOGRAPHIES OF THE ARTICLES PUBLISHED IN JOURNALFINANSIJE 2022011Vesna MADZARAC, Veljko

DJOKOVIp. 358

FINANSIJE

6


8/400

Rad primljen: 8. 11. 2012.UDK: 339.9.012(497.11)

JEL:F020Struni rad

TEKTONSKE PROMENE U GLOBALNOJEKONOMIJI I NJIHOV POTENCIJALNI

EFEKAT NA SRBIJU

TECTONIC CHANGES IN THE GLOBAL ECONOMY ANDTHEIR POTENTIAL IMPACT ON SERBIA

Dr Goran NIKOLIInstitut za evropske studije, Beograd

Rezime

Finansijskoprivredna kriza koja je poela krajem prve decenije 21. veka snano je pogodila razvijene zemlje i smanjila njihov relativni znaaj u globalnoj ekonomiji. Neka vrsta multipolarnosti meunarodnog sistema, posebno ekonomskog, u koju svet polako ulazi, pre svega, posledica je snanog privrednog rasta mnogoljudnih zemalja u razvoju, posebno Kine. SAD jo uvek ima ubedljivo najveu privredu, ali procene ukazuju da e poetkom sledee decenije kineska ekonomija prestii ameriku. Kako Srbija pokuava da vodispoljnu politiku, koja se oslanjana etiri stuba svetske moi (Brisel, Vaington, Moskva iPeking), promene na globalnom planu imaju rastui znaaj za kreatore domae politike.

Spoljnoekonomski odnosi Srbije uglavnom se prelamaju kroz meunarodnu razmenu (roba, i, u manjoj meri, usluga), protok investicija (direktnih i portfolio) i tekue transfere (doznake i inopenzije). Intencija rada je da, pored ostalog, procenimo kako e se tektonske promene u globalnoj ekonomiji odraziti na ova tri kanala, preko kojih se odvija interakcija srpske i svetske ekonomije.

Kljune rei: GLOBALNA EKONOMIJA, TEKTONSKE PROMENE, MULTIPOLARNOST, SAD, BRIKS, SRBIJA.

FINANSIJE

7

Finansije Godina LXVII Broj: 16/2012


9/400

UVOD

Poslednjih pola decenije, sa finansijskom i ekonomskom krizom, te sporimrastom zapadnih ekonomija, svedocismo ubrzanog slabljenja relativnog ekonomskog znaaja zapada(razvijenih,

odnosno industrijalizovanih zemalja),na raun istoka, odnosno zemalja u razvoju (ZUR). Referentne projekcije ukazuju na nastavak tog trenda, koji traje oddruge polovine devedesetih. Na priloenim grafikonima date su tendencije(i procene) vrednosti ukupnog GDPaza vodee industrijske zemlje kao i po

jedine zemlje BRIKSa, klub koga, presvega, ine mnogoljudne ZUR (Brazil,Rusija, Indija, Kina, Juna Afrika). Ja

sno je vidljiv trend opadanja udela prvei rasta uea druge grupe zemalja uglobalnom GDPu. est vodeih industrijalizovanih zemalja 2000. su inileblizu 63% globalnog GDPa, 2012. godine oko 45%, a procene govore da e

2017. njihovo uee u svetskom GDPu iznositi neto preko dve petine.Uee zemalja BRIKSa poraslo je sa8,4% 2000. na 20,5% 2012, da bi se2017, prema projekciji MMFa, taj udeopopeo na oekivanih 23,8% globalnogGDPa (u tekuim cenama).1

FINANSIJE

8

SummaryFinancial and economic crisis that began at the end of the first decade of the 21st cen

tury has strongly affected developed countries by reducing their relative weight in the global economy. A kind of multipolar order, especially in economic terms, in which the worldis slowly entering, is the result of strong economic growth in developing countries with large populations, primarily China. USA still has the largest economy by far, but estimatessuggest that by the beginning of the next decade, China's economy is set to become number one in the world.

Since Serbia is trying to run a foreign policy that is relying on the four pillars of worldpower (Brussels, Washington, Moscow and Beijing), changes at the global level areincreasingly important for domestic policy makers. Serbian foreign economic relations arepredominantly carried out through international exchange (and to a lesser extent, servi

ces), the flow of investment (direct and portfolio) and current transfers (remittances and foreign pensions). The intention of this paper is to evaluate how the tectonic changes in theglobal economy affect these three channels through which Serbian and global economy interact.

Key Words: GLOBAL ECONOMY, TECTONIC CHANGES, MULTIPOLARITY, USA,BRICS, SERBIA.

1 Izraunato na osnovu: International MonetaryFond, World Economic Outlook Database, October 2012.


10/400

Stvari stoje jo gore po industrijskezemlje ako se GDP posmatra po kupovnoj moi (PPP), imajui u vidu znatnonie relativne cene u ZUR. Vidljivo jeda udeo, danas vodee ekonomije sveta(SAD), ve 2017. pada na 20,5%, Japana na 6,9% i Nemake na 3,9%, dok kineska privreda iste godine ve dostie13,7% globalne ekonomije (sa samo3,7% 2000).

Glavni uzrok krize krajem dvehiljaditih je premetanje industrije, koja generie etiri petine svetskog izvoza, saistoka na zapad i to u takvom obimu ko

ji je globalne trgovinske neravnoteeuinio neodrivim. Prebrza deindustrijalizacija razvijenih zemalja u korist ZURgodinama je nadometavana rastom

udela finansijskog sektora u GDPu i posledino snanim rastom kreditiranja, ko

je je podsticalo potronju, odnosnouslune delatnosti (pored toga, i cene nekretnina, akcija i sirovina, usled poplavelikvidnosti su snano naduvane, da bi skrizom poeo njihov dramatian pad).Praktina delokalizacija privredne aktivnosti dovela je do gubitka radnih mestana zapadu uz istovremeni rapidan rast

zaposlenosti u Istonoj Aziji. Ovaj proces pratio je i rast produktivnosti ZUR,to do tada nije bio sluaj u slinim situacijama (uglavnom su ranije izmetaneradno intenzivne aktivnosti s niskomdodatom vrednou). Posmatrano krozprizmu finansija, a ne realnog sektora,ceo proces, odnosno preraspodela eko

FINANSIJE

9


11/400

nomske moi, odigravao se tako to suZUR, ukljuujui i vodee drave izvoznice nafte, akumulirale ogromne koliine obveznica i drugih finansijskihaktiva SAD, i u manjoj meri drugih bo

gatih zemalja.2

Ekonomija nije jedini faktor kojiopredeljuje geopolitiku konstelaciju,ali je ona dugorono od najveegznaaja. Budui da se dramatino menja privredni znaaj globalnih politikih subjekata (drava) ini se da jeizvesno da e svetska ekonomska kriza krajem dvehiljaditih imati dugo

rone geopolitike implikacije.Indikativne su procene londonskogEconomist (2011). U prvom scenariju polazi se od toga da e prosenirast GDPa Kine u ovoj deceniji biti7,75% (SAD 2,5%), kineska inflacija

(odnosno deflator GDPa) 4% (amerika 1,5%) i prosena godinja aprecijacija juana 3%. U drugom scenari

ju, Kina usporava; realni rast je proseno 5%, dok sve ostalo ostaje nepro

menjeno. U prvom scenariju kineskaekonomija prestie ameriku 2018, udrugom 2021.

1. SNAAN EKONOMSKIRAST ZEMALJA U RAZVOJU

Procene IMF (2012) ukazuju da e2012. rast GDPa u industrijski razvije

nim zemljama iznositi skromnih 1,3%(1,5% u 2013), dok e ZUR ostvaritiznatno vie stope rasta (5,3%, odnosno5,6%), i pored usporavanja.3

Svedoci smo dramatinog privrednog, trodecenijskog, uspona najmogo

FINANSIJE

10

2 Visok deficit i snaan porast uvoza SAD i izvoza Kine samo je nalije te pojave; nastali platnobi

lansni deficit SAD finansiran je prodajom hartija od vrednosti, pre svega, azijskim zemljama.3 Coping with High Debt and Sluggish Growth, World Economic Outlook (October 2012, IMF),

Washington, p. 2.


12/400

ljudnije zemlje na svetu, Kine, i netosporijeg rasta, takoe populacionogdina Indije. Uspon ostalih azijskih zemalja u razvoju, poput Vijetnama ili Indonezije bio je takoe snaan, ali on ni

je mogao, usled relativnog malog obima njihovih ekonomija, da ima snaneglobalne implikacije. Pored azijskihZUR dolo je i do ubrzanja rasta dravasupsaharske Afrike, kao i LatinskeAmerike. Uspon Rusije dobrim delom

je posledica boljeg (dravnog) upravlja

nja snano poveanim prihodima od izvoza energenata.4 Po IMF (2012) ruskiGDP e 2012. rasti 3,7%, a 2013. 3,8%.GDP Indije e imati rast od 4,9%, odnosno 6%, a rast brazilskog GDPa bie1,5%, odnosno 4%, u 2012. i 2013, respektivno (IMF, 2012).

I pored blagog usporavanja, projekcije MMFa, ukazuju da e rast GDPa

Kine ostati visok (7,8% i 8,2% 2012. i2013. godine). Poveanje GDP Kine iznosilo je 7,4% u treem kvartalu 2012,ali se rast ubrzava jer je u odnosu naprethodno tromeseje anualizovana stopa rasta bila 9%. Izvoz je u septembrurastao 9.9% na meugodinjem nivou,

posle samo 2.7% u avgustu. Investicijeu infrastrukturu rasle su ak 12,6% prvih devet meseci 2012, industrija je useptembru 2012. na meugodinjem nivou bila via za 9,2%, dok je novanamasa (M2) imala stopu rasta od 14,8%.Po svemu sudei stimulativne mere kreatora fiskalne i monetarne politike dalesu rezultate. Oigledno je da se Kinaprilagoava na srednjorono neto nie(78%), ali i dalje vrlo visoke stope rasta.5 Fiskalni i monetarni stimulansi, ko

je Kina intenzivno upotrebljava odpoetka globalne ekonomske krize, podstakli su tranju i uslovili pad suficita tekueg rauna platnog bilansa sa 10,1%GDPa 2007. na 2,1% 2012, dok e narednih godina on stagnirati (IMF, 2012).

U tekuim dolarima kineska ekonomija vredee, po konzervativnim procenama MMFa, 13,2 hiljade milijarde

dolara 2012, dok e GDP SAD iznositi19,7 hiljada milijardi dolara. Ve 2013.GDP Kine nalazie se na tri petine amerikog.

Ulaganje u istraivanje i razvoj(R&D) u Kini utire put proizvodnji roba sve vee dodate vrednosti. ak 91%

FINANSIJE

11

4 U periodu 19982008. prosena stopa rasta GDPa Rusije iznosila je oko 6%. Ekonomski oporavak

posebno je bio vidljiv kroz procvat stanogradnje, porast ulaganja u industriju (posebno ekstraktivnu, ali i autoindustriju), dok je i po proizvodnji penice Rusije dola meu vodee zemlje sveta. Po

sle izbijanja globalne finansijske krize ekonomska aktivnost u toj zemlji 2009. naglo opada (7,8%).

Posle rasta u 2010. i 2011. ekonomija Rusije je praktino na pretkriznom nivou. U 2011. ekonom

ska aktivnost u Rusiji rasla po stopi od 4,2%, dok je prosena neto plata bila oko 600 evra. Proce

njeni GDP po stanovniku iznosie neto preko 14 hiljada dolara. MMF smatra da je najvea pretnja

za rusku ekonomiju mogui snaan pad cene energenata usled krize u Evrozoni. Dodatni kanali uti

caja krize u Evrozoni na Rusiju su pad uvozne tranje i redukcija bankarskih tokova.5 Chinas GDP numbers, The Economist, October 20th, 2012. http://www.economist.com/news/fi

nanceandeconomics/21564873china%E2%80%99seconomicslowdownlooksbeover

(31.10.2012)


13/400

kompanija u SAD su stare deceniju ivie, naspram samo 43% kineskih(IndustryWeek Survey, 2007). Dok 54%kineskih kompanija navodi inovacijekao jedan od svojih najvanijih ciljevau istraivanju, samo 27% amerikih ispitanika smatra isto.6

Pored investicija u R&D ostali razlozi uspeha Kine bili su: reformska politika, povoljno meunarodnookruenje, kao i adekvatna demografska struktura. Svi ti uslovi prete da se

relativno brzo izgube. Naizgled neiscrpna baza jeftine radne snage imaevrhunac u 2014, delom i zbog politikejedno dete. Kineski rast izvoza, koji uproseku iznosio 21% godinje u poslednjoj deceniji, izvesno e morati znatnoda uspori. Plate ve znaajno rastu, pase proizvodnja seli u Vijetnam, Banglade i Pakistan, gde su zarade na nivou

treine kineskih.Pitanje koje se sve ee postavljaje problem tzv. middleincome trapa, tj. stagniranja ZUR koje se na putu dostizanja nivoa GDP per capita nazapadu suoavaju sa znatnim padomstopa rasta.

injenica je da je relativno lako daZUR ostvare snaan ekonomski rast

uvozei i primenjujui tehnologije izrazvijenih zemalja. Langhammer(2012) potencira da bi se u narednih nekoliko godina Kina mogla nai u poziciji gde su brojne ZUR bile zaroblje

ne (to je nivo od 10 000 do 12 200amerikih dolara pc po kupovnoj moi,taka kada ekonomski rast tei da opada). U stvari, sutinsko pitanje u Kini jeda li e izvan velikih aglomeracija (Peking/Tianjin, angaj, Guangshou/PearlRiver Delta), koji su blizu ili u statusuvisokorazvijenih zemalja, ostatak zemlje ostati u klopci.

2. STAGNACIJA ILIANEMIAN PRIVREDNI

RAST RAZVIJENIH(INDUSTRIJSKIH) ZEMALJA

Ekonomski rast u SAD u 2012. i2013. godine iznosie 2,2% i 2,1%, doke Evrozona posle kontrakcije u 2012.beleiti vrlo skroman rast 2013. (IMF,2012). Po Economist Intelligence Unitu (2012) kljune neizvesnosti koje e

negativno uticati na globalni oporavakbie situacija u Evrozoni (kriza suverenih dugova), fiskalni klif tj. da li eSAD nastaviti sa ekspanzivnom fiskalnom i monetarnom politikom, kao i dali e napori Kine da stimulie proizvodnju dati oekivane rezultate. Najvei rizik je Evrozona, ali novi program ECB,koji se svodi na faktiki neogranienu

kupovinu dravnih obveznica perifernih zemalja EU, ohrabrujui je.7

U poslednjih deset godina prosenirast amerikog GDPa iznosio je samo1,6%, to je dvostruko nie u odnosu na

FINANSIJE

12

6 Antoine Van Agtmael, Think Again: The BRICS, Foreign Policy, Novembar 2012

http://www.foreignpolicy.com/articles/2012/10/08/think_again_the_brics (20.10.2012)7 Global growth on hold, Economist Intelligence Unit forecast (closing date: October 15th 2012)

http://country.eiu.com/article.aspx?articleid=1459682530&Country=US&topic=Economy

(17.10.2012)


14/400

rast u prethodne dve decenije. Stanjeamerikih javnih finansija je teko (bruto javni dug je dostigao nivo godinjegGDPa), jer nivo dravnog duga i daljeraste bre od GDPa. Nezaposlenostblago pada, ali je i dalje na veoma visokom nivou za amerike standarde (uoktobru 2012. iznosila je 7,9%, promilvie nego mesec ranije, ali i procentnipoen nie nego pre godinu, dok je oktobra 2009. bila na rekordnih 10,1%).8

SAD jo uvek ima ubedljivo najveu

privredu, obim vojne moi u poreenjusa onom od potencijalnih protivnika jeneuporedivo vei, stepen politikog uticaja u meunarodnom sistemu je bezpresedana. Meutim, kineski vojni izdaci e oko 2025. prestii amerike(vojni izdaci rastu proseno 16% u poslednjih 20 godina), ekonomska mo tezemlje e jo ranije prevazii ameriku,

politiki uticaj SAD e ostati snaan, alini izbliza kao danas.Cohen (2012) smatra da projektova

nje amerike moi globalno malo znaiako SAD ima dramatine probleme kodkue. On navodi da broj diplomiranihstudenata usporava, infrastruktura je urelativno loem stanju (World Economic Forum, stavlja SAD na 23. mesto),

zdravstveni sistem je u problemima,dok je nejednakost meu najviim usvetu, slina Kamerunu ili Ruandi.

Bez okretanja na IndoPacifik, to jepraktino promovisano novom vojnomdoktrinom SAD s poetka 2012, SADrizikuju prebrzo nastajanje ekonomskog i politikog multipolarnog poretka(Kaplan, 2012). ak 90% komercijalne

robe koja putuje s jednog kontinenta nadrugi ide preko brodskih kontejnera, apolovina tih materija po tonai, i treinapo novanoj vrednosti, ide kroz Junokinesko more, koje povezuje Indijskiokean sa zapadnim Pacifikom. Amerika mornarica i vazduhoplovstvo,vie nego bilo ko drugi, dri te linije komunikacije pod kontrolom. Kina nemanameru da ide u rat sa SAD, ali ne elida njena trgovina bude ometana u vreme eventualnih kriza. Kina eli neku

vrstu finlandizacije zemalja irom Jugoistone Azije, to bi znailo da najmnogoljudnija zemlja eli da kombinacijom ekonomske i vojne moi relativizuje veliki ameriki uticaj u Vijetnamu,Maleziji, Filipinima, Singapuru. Najmogoljudnija drava pomae gradnjulukih objekata du Indijskog okeana,na drugoj strani moreuza Malaka, u

Mjanmaru, ri Lanci, Bangladeu, Pakistanu i Keniji. Ovo je motivisano komercijalnim motivima i rade privatnekineske kompanije, to ne znai da tonije strateki dravni interes Kine.

Posle pobede Obame na izborima2012. moe se oekivati kontinuitetspoljne politike SAD. Demokrate kontroliu Senat, dok republikanci imaju veinu

u Predstavnikom domu Kongresa (House of Representatives), to ukazuje da ebiti veoma teko usvajati zakone. Mogunost za unilateralne akcije izvrnevlasti (administracije) nisu prevelike.Fridman (2012) tvrdi da predsednik SADnije pravio novu strategiju, ve mu se onanametnula, usled realnosti (kako je period, koji je poeo 1991. blizu zavretka).

FINANSIJE

13

8 http://ycharts.com/indicators/ unemployment_rate


15/400

Naime, Fridman smatra da je mo SAD,jednostavno samo zato to postoji, po prirodi stvari, pretnja drugim silama. Onsmatra da je istorijski opravdan odgovorSAD nenastavljanje konstantnog tempaintervenzionizma, ve kontinualna pretnja takvim neim, koja se retko ispunjava. Pored toga, veto balansiranje snagau regionima je od velikog znaaja. Dakle,SAD moraju gurati svoje interese sato manje trokova. Po Fridmanu najvanije je znati kada ne ii u rat. Oprezni

ja spoljna politika se namee kao realnaza Obamu. Dve su lekcije: retko idi u rat,a kada ide idi sa svim resursima kojimaraspolae.9

Obama je takoe shvatio da je binaranpristup spoljnoj politici, karakteristianza Hladni rat, kontraproduktivan usuoavanju sa kompleksnim, politiki diverzifikovanim svetom. Npr. Moham

med Morsi, predsednik Egipta, nije ni saveznik, ali ni neprijatelj SAD. Dakle,Vaington mora ponovo nauiti da se ponaa u svetu u kome sa nekim dravamaima kooperaciju po nekim pitanjima, dokse po drugim potpuno razilazi.10

SAD e, skoro izvesno, ove i naredne decenije ostati vodea globalna sila i

to zahvaljujui mogunosti da snanomdiplomatijom i mreom saveznitava usvetu uglavnom proguraju svoje prioritete, vojnoj supremaciji i dominira

juem anglosaksonskom (evroatlantskom, judeohrianskom) kulturnomobrascu. SAD e ostati tehnoloki superiorna, ali manje efikasna zbog korienja asimetrinih strategija drugih.

S druge strane, Evropa, odnosno EU,nastavie da bude fokusirana na sebe,pitanjima kao to je proirenje EU i sa

niranje efekata krize. Jasno je da Evrozona kao celina ima sposobnosti da reikrizu suverenih dugova. ECB, kao iFED, ima sposobnost da tampa novac,i sama decidna odluka da uini to uinila je trokove pozajmijvanja zemalja poput Italije ili panije podnoljivim. Ipak,realno pitanje je da li periferne ekonomije EU mogu postati uspene, odnosno

kompetitivne ostajuu u Evrozoni.11

U recentnom saoptenju komisijeEU naglaava se da e recesija biti dublja nego to se oekivalo, te rast spori

ji. Evrozona a imati kontrakciju od0,4% in 2012. i minimalan rast u 2013.(0,1%). Nezaposlenost e narasti na12% u 2013.12

FINANSIJE

14

9

George Friedman, The Elections, Gridlock and Foreign Policy, Stratfor, November 7, 2012.http://www.stratfor.com/weekly/electionsgridlockandforeignpolicy?utm_source=freelist

f&utm_medium=email&utm_campaign=20121107&utm_term=gweekly&utm_content=readmo

re&elq=3bd497e1774d41e78f5670baca268295 (7.11.2012.)10 Ted Galen Carpenter, Beyond Allies and Adversaries, National Interest, 1.11.2012. http://the

nationalinterest.wordpress.com/beyondalliesandadversaries/11 Floyd Norris, Euro Survives, but Future Is in Doubt The New York Times, October 25,

2012http://www.nytimes.com/2012/10/26/business/euroavoidscollapsebutitsfutureremains

uncertain.html?pagewanted=2&nl=todaysheadlines&emc=edit_ee_20121026 (26.10.2012)12 Matina Stevis, EU Slashes Growth Forecasts, Wall Street Journal, 7.1.12012. http://onli

ne.wsj.com/article/SB10001424127887323894704578104561905104482.html (7.11.2012.)


16/400

Po najnovijem izvetaju MMFa(World Economic Outlook) GDPEevrozone trebalo bi da raste 0,2% u2013. (U etvrtom kvartalu 2012. uEvrozoni pad se procenjuje na 0,5%).Inae, prognoze MMFa zasnovane suna pretpostavci da e evropski politiaripreduzeti hitne mere kako bi se odagnala neizvesnost na tristima. Dakle, trenutno poboljanje na finasijskim tritima moglo bi biti samo privremenog karaktera. Situaciju za izvozno orijentisa

nu Evrozonu oteava i spor rast volumena globalne trgovine, dok praktinastagnacija cene nafte deluje u suprotnom smeru (prcenjen je rast od 2,1%ove i pad od 1% sledee godine). 13

U najnovijem, oktobarskom izvetaju, MMF veliku panju posveujeEU (,,epicentar krize) navodei da rizici i problemi u vezi Evrozone poseb

no podstiu finansijsku nestabilnost.Odluke uinjene od strane lanicaEvrozone na jaanju fiskalne discipline, kao i u vezi jedinstvene evropskebankarske supervizije su, po MMFu,ohrabrujue (MMF podrava i, za sadakontroverzne, predloge evropskog sistema osiguranja depozita, emu seNemaka protivi).

Kriza je ipak donela napredak u evrointegracijama. lanice Evrozone suuspele da se dogovore oko bankarskeunije. Pre toga, usvojeni su, ili su na putu usvajanja: Ugovor o stabilnosti(Stability Pact), Evropski fond za finansijsku stabilnost, Evropski stabilizacioni

mehanizam (EMS), pojaano dejstvoECB, Evropska agencija za kreditni rejting, Evropska dunika agencija (Euro

pean Debt Agency). Ostaje otvoreno pitanje evroobveznicama, kojima se protiviNemaka. Rasprava o evroobveznicamaneizbeno vodi postavljanju osnovnih pitanja o prirodi EU. Takve obveznice bizahtevale da evropske zemlje imaju uvidu potronju drugih evropskih zemalja, tobi znailo da bi svaka drava Evrozonemorala da dopusti izvesnu kontrolu nad

svojim budetom.Predsednik Saveta Evrope, Van

Rompuy, predloio je 12. oktobra 2012.i dodatni mehanizam za spas evra: osnivanje zajednikog budeta Evrozone.Ta nova institucija bi mogla pozajmljivati novac zemljama lanicama, to ti,spreilo iznenadne ekonomske okove.Zajedniki budet Evrozone bi se razli

kovao od stabilizacionog fonda u tometo bi direktno uplaivao novac zemljama kojima je pomo potrebna, dakle nebi im davao zajmove. Ideja, koja sepraktino svodi na kreiranje treasurybills radi stabilizacije evra publikovana

je studiji Saveta EU. Zemlje u neprilikama bi imale pravo limited fiscal solidarity.14

Iako se mnogima ini sporo, zemljeEU, odnosno Evrozone iznalaze novareenja za krizu suverenih dugova iostale ekonomske probleme koji pogaaju EU. ECB, ije je rukovodstvood avgusta zauzelo radikalniji kurs(odbrana evra po svaku cenu), vodi

FINANSIJE

15

13 IMF, World Economic Outlook, 2012. p. 2.14 Eurozone needs 'limited fiscal solidarity',EU Observer12.10.2012. http://euobserver.com/eco

nomic/117850


17/400

vrlo aktivnu monetarnu politiku i praktino monetizuju javne dugove krizompogoenih zemalja otkupljivanjem njihovih dravnih obveznica. Kapacitetispasilakih fondova (EFSF, odnosnoESM) se ojaavaju. Pored toga, kakosve banke u Evrozoni praktino rade u

jednoj zemlji, ini racionalnim se reenjem kreirati bankarsku uniju. Indikativno je da je predsednik Evropske komisije, Manuel Barozo, opisao 12. septembra 2012. pred Evropskim parla

mentom, predlog za jedinstvenu superviziju banaka u EU, kao prvi korak uobnovljenim naporima za ,,federalnoujedinjenu Evropu. Barozo je naglasioda je plan za integrisaniju centralnubankarsku regulativu, kljuni deo napora da se zaustavi dunika krizu u regionu. Barozo je takoe otvorio vrata novoj raspravi o revidiranju Lisabonskog

ugovora, upotrebljavajui i re federacija kako bi opisao svoj krajnji cilj.Dublja ekonomska i monetarna unijamoe se pokrenuti pod sadanjim ugovorom, ali se moe finalizirati samo sapromenama tog ugovora. Barozo, ijidrugi mandat istie krajem 2014, takoe je rekao sledei predsednik trebada ima vie demokratskog legitimiteta,

a da bi politike grupacije u EU trebaloda predloe jednog kandidata pre sledeih izbora za parlament.

Vaan uzrok krize proizilazi izgreke u arhitekturi valutne unije,ukljuujui i injenicu da ona predviazajedniku centralnu banku (ECB), i ti

me zajedniku monetarnu politiku, aliostavlja fiskalnu politiku lanicama.Slaba primena fiskalne discipline omoguila je rast javnih dugova u nekim zemljama. Ipak, finansijska pomo zaGrku, Irsku i Portugal, osnivanjeEFSF i ESM, kao i velike kupovine obveznica javnog duga ugroenih zemaljaod strane ECB, uz ogromnu infuziju

jeftinih kredita u bankarski sistem krajem 2011. i poetkom 2012. znatno suolakale situaciju, koja bi sa izdava

njem evroobveznica bila dodatno poboljana. Reforme, ukoliko se sprovedu, mogle bi da ojaaju temelje Evrozone i podstaknu poverenje u evro (Ahearh, 2012). 15

ECB je, upumpavajuu nekoliko hiljada milijardi evra u sistem, poputFED, delovala brzo i upravo potvrdilada e uiniti sve to je potrebno da se

izbegne propast evra. Po svemu sudei,Nemaka e ostati glavni blagajnikEvrope, koji e stalno traiti stroge mere tednje i reforme, ali e uvek bitispremna da plati koliko je potrebno dase Evrozona odri. Naime, nemakimodel privrede zasnovan na izvozupoiva na evru, dok su nemake bankeuveliko prisutne u zaduenim zemlja

ma, pa e ih nemaki poreski obveznicimorati da spasavaju ukoliko to ne uspeju zemlje poput Italije ili panije. Utom kontekstu zakljuak iz studijeMallaby (2012), gde se potencira da senemaka ideja o reenju krize praktinozasniva na tome da Berlin dobije de

FINANSIJE

16

15 Raymond Ahearn, James K. Jackson, Derek E. Mix, Rebecca M. Nelson, The Future of the Eu

rozone and U.S. Interests, CRS Report for Congress, 17. 1. 2012. pp: 326.

http://www.fas.org/sgp/crs/row/R41411.pdf


18/400

facto i de jure veto na odluke nacionalnih budeta u zamenu za evrobondove iveu intervenciju ECB, ini se dosta verovatnim.16

Bitno je navesti i da Nemakasutinski eli jau EU zbog svoje velikezavisnosti od izvoza. Zbog toga je i verovatno da nee dozvoliti raspad unije.Za Nemaku je, od Evrozone, vanijaslobodna trgovina u EU i odravanjeNemakofrancuskog pakta. Kako smatra Dord Fridman (2012) ponovo smo

u eri u kojoj politiki faktori dominiraju ekonomskim odlukama.17

3. UZDRMAN STATUSDOLARA?

Za odravanje liderstva SAD od velikog znaaja je status dolara. Dolar seod poetka krize relativno dobro dri,

ali samo zato to je glavni konkurent,evro, u jo teoj situaciji, dok konvertibline valute manjih privreda po prirodi stvari ne mogu ugroziti njegov liderski status. Britanski Financial Times je objavio 2011. da veina menadera deviznih rezervi u svetskimcentralnim bankama oekuje da e dolar biti zamenjen portfeljem valuta u

sledeih 25 godina. Nezadovoljstvodolarom u svetu raste zbog neprekidneenormne emisije novih koliina te valute, pre svega usled poveanja po

tronje amerike vlade. To izazivastrah svih koji uvaju dolare od gubitka njegove kupovne moi, koja je veod poetka prethodnog veka bilaenormna.18 Bez dananjeg statusa dolara Amerika vie ne bi mogla da emituje neograniene koliine novca radiizvlaenja iz recesije i ne bi mogla tako mirno da ignorie ogroman javnidug. Razlog zbog kog se dolar takonairoko koristi, i zbog kog se veinom svetskih roba trguje u dolarima,

lei u tome to nijedno drugo valutnopodruje u svetu nema toliko duboka ilikvidna trita.

Prvi ozbiljan izaziva dolaru (kojije jo pre osam decenija postao vodeasvetska valuta) bio je evro, u kome jedenominovan najvei deo svetskih obveznica i u kome se dri 27% deviznihrezervi (nasuprot tri petine globlanih

deviznih rezervi, koje su u dolarima).Da bi stvarna multilateralnost postojala i na valutnom podruju potrebna jetrea snana valuta, i taj zadatak pripada verovatno juanu (renminbiju). Kina, iako ne eli jo da svoju monetuuini potpuno konvertiblnom, ve inikorake u tom pravcu, pored ostalog ioficijelno se zalaui za stvaranje nove

globalne valute koja bi na kraju zamenila dolar.Iako je svoju valutu vezala za dolar

kineska centralna banka ipak dozvo

FINANSIJE

17

16 Sebastian Mallaby, ,,Europes Optional Catastrophe: The Fate of the Monetary Union Lies in

Germanys Hands, Foreign Affairs, July/August 2012.http://www.foreignaffairs.com/artic

les/134937/sebastianmallaby/europe%E2%80%99soptionalcatastrophe17 George Friedman, ''Financial Markets, Politics and the New Reality'', Stratfor, 7.8.2012.

http://www.stratfor.com/weekly/financialmarketspoliticsandnewreality18 Od 1900 do danas dolar je izgubio oko 98 posto svoje kupovne moi.


19/400

ljava fluktuacije prema amerikoj moneti (i do 1% dnevno). Kina na raznenaine pokuava da ojaa ulogu svojemonete. Potpisani su ugovori o valutnim svopovima s nekim zemljama regiona.

Kina s Rusijom i Japanom ima ugovore koji preduzeima olakavaju dakoriste nacionalne valute prilikomplaanja. Na sastanku zemalja BRIKSmarta 2012. dogovoreno je da se razmotri osnivanje zajednike banke za

razvoj, koja bi pospeila meusobnu trgovinu i najvie pogodovala irem prihvatanju kineske valute, odnosno njenoj internacionalizaciji. Cilj je smanjitizavisnost od dolara i evra, ali znaajannapredak je udaljen oko 10 godina.

Upotreba lokalnih valuta e smanjiti trokove razmene trgovinskihuesnika, za koje se procenjuje da iz

nose do 4% od obima transakcija.19

U skladu sa studijom Subramanian& Kessler (2012), uticaj dolara opada uZUR, ukljuujui i Indiju, Maleziju, Filipine, Rusiju, posebno u odnosu napretkrizne godine.

Dolar je u prolosti igrao dominantnu ulogu u Istonoj Aziji, dok je sad region na juan standardu. Sedam valuta u

regionu sada prate juan u veoj meri nego dolar. Kada dolar fluktuira 1%, valute Istone Azije se kreu u istom pravcu 0,38% u proseku. Kada juan fluktuira 1%, one se pomeraju 0,53%.20

4. POSLEDICE RASTAISTOKA I RELATIVNOGSLABLJENJA ZAPADA

Pored ideja o stvaranja multipolarnog sveta, odravanju unipolarnog sveta ili stvaranju bipolarnog (reprizaHladnog rata; Kina umesto SSSRa),postoji i teza o nepolarnom svetu usutini predstavlja otelotvorenje haosa.U tom modelu amerika dominacija sezamenjuje kakofonijom nejasnih uticajai anarhinom podelom moi izmeu re

gionalnih sila, monih meunarodnihkorporacija, teroristikih mrea i paravojnih formacija. Ipak, najvei red semoe nai u tezi o multipolarnosti, kojapredvia postojanje vie meusobno izbalansiranih centara moi (Gnessoto &Grevi, 2006). Sudbina multipolarnogsveta e zavisiti od toga da li je struktura dovoljno sposobna da utie na ambi

cije pojedinih inilaca.Smick (2012) potencira da se nazirekraj ere globalizacaje, ali ne i model ko

je e je zameniti. Dananji globalni poredak je pred izazovom. Status kvo nije realan i izvesno e se pojaviti novi poredakkoji e zameniti stari. Smick navodi loepokazatelje globalne ekonomije: od drugog kvartala 2012. opada godinja stopa

rasta globalnog izvoza, koji je kljunimotor koji pokree ameriku i kineskuprivredu. Poslednja runda trgovinskihpregovora STO (Doha) nema podrku,dok je svet na ivici rata valuta sa najma

FINANSIJE

18

19 http://en.rian.ru/columnists/20120329/172466498.html20 The rise of the yuan, Economist, October 20th 2012.

http://www.economist.com/news/financeandeconomics/21564880yuandisplacingdollarkey

currency (22.10.2012), videti: Arvind Subramanian & Martin Kessler (2012) Peterson Institute

for International Economics in Washington, DC, 2012.


20/400

nje 12 zemalja izvan Kine koje manipuliu svoje valute u odnosu na dolar radiodravanja komparativnih prednosti. Kina je uvela tarife na amerike automobile u odgovoru na amerike carine na kineske gume. Finansijska liberalizacija,ukljuujui slobodan protok kapitala, takoe je pod znakom pitanja irom sveta.Banke postaju sve vise nacionalne, odnosno zatvorene. Investicioni kapital sesve tee kree preko granica. Evrozona

je u srcu ovog deglobalizacionog trenda.

Evropske banke su tradicionalno bile izvor oko 80% finansiranja trgovine uZUR. Sada su te banke ozbiljno potkapitalizovane i primorane da kapital vraajuu matice, a nije jasno da li su SAD, japanske ili kineske banke u poziciji dapopune tu prazninu. Oskudica kapitala, ukombinaciji s potrebom banaka da zadre vie kapitala, oteava finansiranje

globalne trgovine. Uspon geopolitikihnapetosti uzrokovan praktinim kolapsom globalizacije e poveati investicionu nervozu u SAD.21

Merry (2012) navodi da je globalizacija, koja je poela kasnih 70ih i snanose razvila kroz 90, doprinela da SAD postaje bogatije hiljade milijardi dolarasvake godine usled liberalizovane trgo

vine. Vodei indeks amerike berze,Dow Jones, eksplodirao je kroz ovaj period, porastavi ak 16 puta od 1979. do

2007. Finansije su zamenile industrijskemaine (koje su uglavnom demontiranei poslate u inostranstvo), koje su bilepokreta rasta SAD od kraja graanskog rata, kroz period posle Velike depresije i tokom velikog posleratnogzlatnog razdoblja amerike ekonomskehegemonije. ak su 2003. profiti finansijskih kompanija inili 40% korporativnih profita u SAD. Ovo nije biloodrivo, i mehur je neminovno moraopui. Potom je SAD vlada ubacila oko

15 hiljada milijardi dolara pokuavajuida spase finansijski sistem, a time i globalizaciju. Rezultati su skromni, aenormni ameriki javni dug preti daurui fiskalni sistem SAD i dolar, kaoglavnu svetsku valutu. 22

Zoellick (2012) navodi da nije samo dobar budet, ogranienje potronje vlade i podsticanje razvoja pri

vatnog sektora, inovacija i posledinirast produktivnosti, ono to je neophodno Americi. Potrebno je obnovitiosnove dugoronog rasta. Americi jepotreban inkluzivan rast koji eosnaiti sve njene graane da ispunesvoj potencijal. Potrebno je oivetiagendu slobodne trgovine, koja je zaustavljena u poslednjih nekoliko godi

na. Uspeh u SAD e ojaati poziciju tezemlje globalno, i podstai ponovnopoverenje u kapitalizam.23

FINANSIJE

19

21 David M. Smick, What will replace the globalization model?, The Washington Post, October

17 2012. http://www.washingtonpost.com/opinions/whatwillreplacetheglobalizationmo

del/2012/10/16/57cf62da0e6d11e2bd1ab868e65d57eb_story.html (20.10.2012)22 Robert W. Merry, The Crisis of Globalization National Interest, October 18, 2012.

http://nationalinterest.org/commentary/thecrisisglobalization7620 (20.10.2012)23 Robert Zoellick, The Currency of Power Foreign Policy, Novembar 2012, http://www.foreign

policy.com/articles/2012/10/08/the_currency_of_power?page=0,3 (1. 11. 2012)


21/400

Jasno je da e ekonomija u velikojmeri odrediti geopolitiku konstalaciju unastajanju. Po svemu sudei, Azija eostati najbre rastui region u godinamado 2017. Naime, ekonomski fundamentiovog kontinenta su i dalje u dobrom stanju. Nivoi dugova (i dravni i privatni)su niski u poreenju sa zapadom, a veideo azijskog bankarskog sektora bio jeotporan na uticaj globalne finansijskekrize. Svetska trgovinska organizacijaprocenjuje rast volumena meunarodne

trgovine u ovoj godini na 3,2% i 4,5% u2013. Ovo je ispod dugoronog trendarasta od 6% 19902008. Kao i u finansijskoj krizi 200809, od kljunog znaaja

je da finansiranje spoljne trgovine ne bude ugroeno, kada se strmoglavi padsvetskog izvoza negativno odrazio naproizvodnju, to bi posebno moglo dapogodi Kinu, koja je globalizaciju isko

ristila na veoma dobar nain.Snaan azijski regionalizam verovatno e sredinom sledee decenije imatiglobalne implikacije, podstiui trend katri trgovinska i finansijska bloka (Severna Amerika, Evropa i Istona Azija). Ugodinama pred nama mogua je po

jaana uloga drave, naroito u ekonomiji, posebno kod rastuih sila. Kina i

Rusija (a u manjoj meri i Brazil, Indija ipojedine evropske sile) bie sve sklonijeda vuku poteze koji su protivni interesima SAD, znajui s velikom sigurnouda za to nee snositi odreene, pre svega,ekonomske ili diplomatske posledice.

Trenutno funkcionie znaajan brojopteprihvaenih i snanih meunarodnih institucija (OUN, pre svih, ali i EUdonekle) za koje se moe rei da su imale relativno velikog uspeha u amortizova

nju latentnih kriza i regulisanju odnosameu dravama, pojaanih razgranatimsistemom meunarodnog prava. Neosporna je rastua, do sada neviena,kompleksna meuzavisnost sveta, isprepletenog trgovinskim vezama, investici

jama, gotovo bezgraninim protokomideja i stavova, uz rast netradicionalnih,nevestfalskih inilaca poput NVOa, neformalnih interesnih grupa, pa i meunarodnih teroristikih organizacija. Posto

jei poredak je trenutno vie ugroen od

strane slabih i propalih drava, nestabilnih reima i transnacionalnog kriminalaukljuujui i terorizam, nego od strane

jakih, strukturiranih i artikulisanihdrava. Teritorijalna dobit se ne pretvaraautomatski u ukupnu dobit; isplativostrata zarad teritorija je veoma upitna. Izovoga takoe sledi da je ista vojna silamahom beskorisna u reavanju sloenih

drutvenih problema, a da joj je upotrebna vrednost svedena na pretnju, tj. potencijalnu upotrebu (Igrutinovi, 2012).

5. POLOAJ SRBIJEU NADOLAZEOJ

GEOPOLITIKOJ I EKONOMSKOJ KONSTELACIJI

Kako Srbija pokuava da vodi spoljnu politiku, koja se oslanja na etiri stuba svetske moi (Brisel, Vaington,Moskva i Peking), promene na globalnom planu imaju rastui znaaj za kreatore domae politike. Spoljnoekonomski odnosi Srbije se uglavnom prelama

ju kroz meunarodnu razmenu (roba, i,u manjoj meri, usluga), protok investicija (direktnih i portfolio) i tekue transfere (doznake i inopenzije).

FINANSIJE

20


22/400

Jasno je da promene na geopolitikoj pozornici, koje se reflektuju ikroz snaenje grupacije brzorastuihmnogoljudnih ekonomija (BRIKS) nisubez posledica za Srbiju, iji je oficijelniodgovor upravo strategija etiri stuba. Meutim, ini se da je njihovznaaj vie geopolitiki nego ekonomski. Naime, Srbija se oslanja na Rusiju iKinu, posebno u Savetu bezbednostiOUN, da bi progurala svoje stratekeinterese, pre svega da bi zatitila terito

rijalni suverenitet. Srbija pokuava dabalansiranjem svoje politike, davajuiznatno vei znaaj ovim dve zemljamagrupacije BRIKS, nego to to ine zemlje regiona, pojaa svoju pregovaraku poziciju prema zapadu po nekimstratekim politikim pitanjima. Kolikosu zbog toga evropske integracije usporene nije lako rei. Takoe, da li posto

ji alternativna politika koja bi boljeodraavala realne interese zemlje i njendignitet, takoe nije lako proceniti.

Dakle, injenica je da su kreatori srpske diplomatije, barem formalno, inaugurisali vievektorsku politiku nae zemlje, tzv. oslanjanje na etiri stubasvetske moi. Ono to se, svakako,moe zakljuiti je da rastui geoeko

nomski znaaj zemalja poput Kine i Rusije, uz lagano opadanje uticaja, jouvek dominantnog zapada u odreenojmeri oblikuje spoljnu politiku Srbije(npr. inicijative u OUN suprotne implicitnim zahtevima EU). Istovremeno,ideja pribliavanja EU i dalje dominirakod veeg dela parlamentarne politikeelite kao strateki prioritet zemlje. Dobi

janje statusa kandidata, i veorvatno skoro dobijanje datuma poetka pregovora

o lanstvu sa EU, ograniava manevarski prostor za spoljnu politiku budui dase deo ingerencija u toj oblasti faktikiseli u Brisel. Naime, sa dobijanjem statusa kandidata Srbija je preuzela i obavezu da usklauje svoju spoljnu politikusa EU, odnosno da se u to veoj merinalazimo na istom kursu politike EUprema treim zemljama. Tako se Srbijaaprila 2012. pridruila dravama koje suuvele sankcije Zimbabveu i Obali Slonovae. Naime, Srbija je odluila da pri

menjuje odluke EU o proirenju listazvaninika ove dve zemlje kojima seograniava pravo putovanja i finansijskih transakcija. Istina, Srbija, kao zemlja sa statusom kandidata, nema striktnu obavezu da podri svaku odlukuevropskog vrha. S procesom evropskihintegracija, bie vie pritisaka i zahtevada se politika uskladi s naelima EU.

Inae, Srbija je marta 2011. odluila dauvede sankcije Belorusiji na zahtev EU,odnosno da Aleksandru Lukaenku injegovim saradnicima zabrani ulazak unau zemlju. S druge strane, Srbija jenpr. u odnosu na reakcije EU, imala uzdran stav u pogledu kratkog rata naKavkazu avgusta 2008.

U pokuaju pozicioniranja u skladu

s novonastalim ekonomskim i geopolitikim realnostima, odnosno globalnemultipolarnosti u (ponovnom) nastajanju Srbija je napravila i nekoliko sporazuma o stratekom partnerstvu, i tosa zemljama koje imaju potpuno ilidonekle drugaiji pogled na pozicijeSrbije od onog koji forsira vodea silasveta. Trenutno imamo tri ugovora ostratekom partnerstvu (sa Francuskom, Italijom i Kinom), dok je iz

FINANSIJE

21


23/400

gledno i (konano) finalizovanje ugovora s Rusijom. Glavni cilj je da Srbi

ja dobije povlaeni poloaj u odnosima sa tim zemljama i da se te dravepostave kao neka vrsta naih privilegovanih partnera. Time je, svakako,podignut meunarodni kredibilitet ilegitimitet Srbije u meunarodnoj za

jednici. Strateka partnerstva su takoe imala za cilj da nas poveu s najmonijim zemljama sveta, da smanjenau zavisnost od pojedinih drava i

da otvore nove prostore za nau privredu i, uopte, nau spoljnu politiku.24 Inae, kada se sagledava poloajdrava u savemenim meunarodnimodnosima najbitnije je da postoji svo

jevrsna predvidljivost njihovog delovanja u okviru bilateralnih i multilateranlih odnosa na regionalnom i globalnom nivou. Proklamovana spoljno

politika strategija zato mora biti dugorona ili barem oroena ulaskomzemlje u ire integracije u okviru kojihse zahteva koordiniranje spoljnopolitikog kursa (npr. nakon eventualneintegracije u EU aktivnosti Srbije ebiti ograniene instrumentima i okvirima Zajednike spoljne i bezbednosne politike i Zajednike odbrambene

i bezbednosne politike).25

Postavlja se i pitanje da li se uoptemoe govoriti o strategiji etiri stuba

jer se stalno ponavlja da je prioritetEU. injenica je da Srbija poslednjihnekoliko godina nastoji da izgradi i,koliko je to mogue, dosledno sprovodi odreenu spoljnopolitiku doktrinupotencijalno strategijske dalekosenosti. Spoljnu politiku Srbijeosmiljava i sprovodi u situaciji kada

je njen meunarodni poloaj popravljen, ali ipak jo prilino nepovoljan,to oteava doslednost diplomatsketaktike. ini se da je strategija etiri

stuba manje strategija, a vie pokuajpragmatinog ponaanja u uslovimakoje diktira meunarodni poloaj Srbi

je i njeni izukrtani prioriteti. Izgraivanje to boljih i sadrajnijih odnosa sa sva etiri stuba jeste od najveeg znaaja za Srbiju, pri emu se zasvaki stub vezuju odreeni prioriteti.Ravnomerno unapreivanje odnosa sa

sva etiri stuba, praktino, nije mogue realizovati.Kada je u pitanju ekonomski aspekt

saradnje sa BRIKS razmena sa ovihpet zemalja ini relativno stabilan deoukupne razmene Srbije. Udeo ovih zemalja je relativno skroman kada je upitanju izvoz (oko 78%), dok BRIKSzemlje ine znaajan deo uvoza Srbije

(neto preko petine). ini se da postoji znaajan prostor za rast izvoza u Rusiju. Nedavno potpisani stratekimeudravni ugovor Srbije s Kinom,koja je kao stalni lan Saveta bezbednosti OUN i garant potovanja Rezolucije SB UN 1244, trebalo da omoguipoveanje, inae minornog, izvoza unajmogoljudniju zemlju sveta. Ekspanzija Kine na srpsko trite nije nikakva specifinost nae zemlje budui

FINANSIJE

22

24 Dragan ukanovi, Dragan ivojinovi,

Strateka partnerstva Republike Srbije,

FPN Godinjak, Decembar 2011. str: 306309.25 Dragan ukanovi, Ivona Laevac, Priorite

ti spoljnopolitike strategije Republike Srbi

je, Meunarodna politika 3/2009. IMPP; Be

ograd, 2009. str: 359360.


24/400

da Kina u skoro svim zemljama svetasnano poveava izvoz poslednje dvedecenije. Veoma je uputno usredsrediti se na kineske provincije Hejlunangi ilin, bratske provincije RepublikeSrbije i AP Vojvodine. Kineski investitori i firme su, pre svega, zainteresovani za koncesiona ulaganja, odnosnoizgradnju saobraajne i energoinfrastrukture.

Razmena sa ostale tri zemljeBRIKS je vrlo mala i teko je verova

ti da bi se ona, pre svega, zbog prostorne distance, ali i znaajne podudarnosti ponude, mogla bitnije poveati. Moda je izuzetak Indija, kojabi mogla postati neto prisutnija nasrpskom tritu i viceversa (naime,postoji prostor za prodor Indije u softverskim tehnologijma kao i trajnimpotronim robama, dok bi Srbija, ak

tivnijim angamanom mogla vratitiprisutnost na ovom ogromnomtritu). Trenutno je razmena sa Indi

jom relativno skromna, s velikim deficitom Srbije. Spoljna trgovina sa Brazilom i Junoafrikom Republikomini mali deo ukupne razmene i izvozu uvoz u ove dve zemlje uglavnom ni

je prelazio pet miliona dolara prethod

nih godina. Kada se pominje Indijanamee se i pitanje skoranjeg intenziviranja politikih odnosa s Pokretomnesvrstanih, to je srpska diplomatijaradila s ciljem pridobijanja podrkeoko pitanja Kosova, i u manjoj meri zaunapreenje ekonomske saradnje. Realnost je da ni za vreme Broza razmena sa Indijom, kao i ostalim nesvrstanim zemljama nije bila na visokom nivou, jer su prostorna distanca, kao vi

soka komplementarnost ponuda, uzskromnu uvoznu tranju kao i dostupnost kapitala ovih zemalja (kao inae), destimulativno delovali na ekonomske odnose.

Kada je u pitanju kretanje kapitalaiz zemalja BRIKS, Rusija je najprisutnija na srpskom tritu. Skoro je izvesno da e doi do daljeg priliva ruskogkapitala, kako kroz investicije modernizaciju NISa, tako i kroz ulazak ruskog finansijskog kapitala kroz irenje

bankarske i mree osiguranja. Investicije ruskog Gaspromnjefta u NIS iznose ve oko 1,5 milijardi evra. Nagoveteno je da bi se u narednim godinama moglo uloiti jo toliko od straneiste firme. Priliv kapitala u Srbiju doie i usled aktiviranja radova naJunom toku (od decembra 2012), kojie biti projektno finansirani. Oekuje

se da e se dobiti krediti pod povoljnijim uslovima, kako bi ceo projekat biou to kraem roku isplativ. U kreditiranju e uestvovati mahom strane banke. Nepoznanica je jo uvek koliki edeo od 1,7 milijardi evra, kolika jevrednost projekta preko Srbije, biti ugotovini, a koliko iz kredita.26

Najvea kineska ulaganja u Srbiju

su zajmovi za most ZemunBora itermoelektranu u Kostolcu. Za 2013.najavljuju se obimne kineske investicije u putnu infrastrukturu Srbije, kao

FINANSIJE

23

26 Realna je opcija da 30 odsto para bude u goto

vini, a ostalo da se pokrije kreditima i to tako

to bi oko 57 odsto gotovine uloio ruski part

ner, a 33 procenta Srbijagas (koji u zajed

nikom preduzeu Juni tok Srbija ima 49 od

sto vlasnitva, a ostatak Gasprom).


25/400

i dodatna ulaganja u terlmoelektranuKostolac.

Nivo politikih i ekonomskih odnosa, kao i njihov trend, relevantni suparametri nae uspenosti u oslanjanjuna etiri stuba. Valja naglasiti dagro robnog izvoza i uvoza, direktnih iportfolio investicija, i praktino celokupni i tekui transferi (doznake iinopenzije) dolaze iz zemalja zapada,pre svega EU.

Eventualno preusmeravanje sa

ovih zemalja na rastue geopolitke iekonomske subjekte na globalnoj pozornici, za zemlju koja je u Evropi, iako na njenoj periferiji, izvesno bi biospor proces. U tom kontekstu valja napomenuti da je i pored razvijanjavievektorske spoljnopolitike strategije, za Srbiju, kao i za ogromnuveinu drava, saradnja s vodeom ze

mljom sveta, SAD, meu top prioritetima spoljnopolitike aktivnosti.Uputno je sa SAD funkcionalno saraivati svuda tamo gde je to mogue,da bi se vremenom dolo i do taakagde postoje ozbiljna sporenja s ciljemnjihovog prevazilaenja. ak i ulanjenje u EU, koja se iz brojnih razloganamee kao ekonomski i politiki iz

bor, pretpostavlja, moda i kao presudan uslov, podrku Vaingtona.

LITERATURA

1. Antoine Van Agtmael, ThinkAgain: The BRICS, ForeignPolicy, NOVEMBER 2012http://www.foreignpolicy.com/articles/2012/10/08/think_again_the_brics (20.10.2012)

2. Arvind Subramanian & Martin Kessler (2012) Peterson Institute for International Economics inWashington, DC, 2012.

3. Brooks S & Wohlforth W 2008.World out of Balance: International

Relations and the Challenge ofAmerican Primacy, Princeton, Princeton University Press, 2008.

4. Chinas GDP numbers, The Economist, October 20th, 2012.http://www.economist.com/news/fi

nanceandeconomics/21564873china%E2%80%99seconomicslowdownlooksbeover(31.10.2012)

5. Cohen M, FEBRUARY 21, 2012.Rotting from the Inside Out, Foreign Policy online http://www.foreignpolicy.com/articles/2012/02/21/rotting_from_the_in

side_out?page=0,16. Coping with High Debt and Sluggish Growth, World Economic Outlook(October 2012, IMF),Washington, p. 2.

7. David M. Smick, What will replacethe globalization model?, TheWashington Post, October 17 2012.http://www.washingtonpost.com/opi

nions/whatwillreplacetheglobalizationmodel/2012/10/16/57cf62da0e6d11e2bd1ab868e65d57eb_story.html(20.10.2012)

8. Dragan ukanovi, Dragan ivojinovi, Strateka partnerstva Republike Srbije, FPN Godinjak, Decembar 2011. str: 306309.

9. Dragan ukanovi, Ivona Laevac,Prioriteti spoljnopolitike strategije

FINANSIJE

24


26/400

Republike Srbije,Meunarodnapolitika 3/2009. IMPP; Beograd,2009. str: 359360.

10. ECB, press conference.http://www.ecb.int/press/pressconf/2012/html/is120906.en.html(preuzeto sa sajta 13. 9. 2012.)

11. Eurozone needs 'limited fiscal solidarity',EU Observer12.10.2012.http://euobserver.com/economic/117850

12. Floyd Norris, Euro Survives, but

Future Is in Doubt The New YorkTimes, October 25,2012http://www.nytimes.com/2012

/10/26/business/euroavoidscollapsebutitsfutureremainsuncertain.html?pagewanted=2&nl=todaysheadlines&emc=edit_ee_20121026 (26.10.2012)

13. International Monetary Fund,

World Economic Outlook Database, October 2012.14. IMF, World Economic Outlook,

October 2012. p. 2.15. George Friedman, Financial Mar

kets, Politics and the New Reality,Stratfor, 7.8.2012. http://www.stratfor.com/weekly/financialmarketspoliticsandnewreality

16. George Friedman, The Elections,Gridlock and Foreign Policy, Stratfor, November 7, 2012.http://www.stratfor.com/weekly

/electionsgridlockandforeignpolicy?utm_source=freelistf&utm_medium=email&utm_campaign=20121107&utm_term=gweekly&utm_content=readmore&elq =3bd497e 1774d41e78f5670baca268295(7.11.2012.)

17. Global growth on hold, Economist Intelligence Unitforecast(closing date: October 15th 2012)http://country.eiu.com/article.aspx?articleid=1459682530&Country=US&topic=Economy (17.10.2012)

18. Kaplan R, 2012. America's PacificLogic, April 4, 2012, STRATFOR.http://www.stratfor.com/analysis/americaspacificlogicrobertdka

plan#ixzz1rFsHTVFFMatina Stevis, EU Slashes Growth Forecasts, Wall Street Journal,7.1.12012. http://online.wsj.com/article/SB10001424127887323894704578104561905104482.html(7.11.2012.)

19. Milan Igrutinovi, EVROPSKA

SPOLJNA POLITIKA NA DVOSTRUKOM KOLOSEKU PROMENA: UTICAJ NOVIH INSTITUCIONALNIH REENJA I PITANJEAKTUELNE GLOBALNE ULOGE, Pravo i drutvo, br. 2/2012.Slubeni glasnik, Beograd, 2012.

20. Raymond Ahearn, James K. Jackson, Derek E. Mix, Rebecca M.

Nelson, The Future of the Eurozone and U.S. Interests, CRS Reportfor Congress, 17. 1. 2012. pp: 326.http://www.fas.org/sgp/crs/row/R41411.pdf

21. Robert Zoellick, The Currency ofPower Foreign Policy, NOVEM

BER 2012, http://www.foreignpolicy.com/articles/2012/10/08/the_currency_of_power?page=0,3 (1. 11. 2012)

FINANSIJE

25


27/400

22. Robert W. Merry, The Crisis ofGlobalizationNational Interest,October 18, 2012.http://nationalinterest.org/commentary/thecrisisglobalization7620 (20.10.2012)

23. Sebastian Mallaby, ,,Europes Optional Catastrophe: The Fate of theMonetary Union Lies inGermanys Hands, Foreign Affairs, July/August2012.http://www.foreignaffa

irs.com/articles/134937/sebastianmallaby/europe%E2%80%99soptionalcatastrophe

24. Ted Galen Carpenter, Beyond Allies and Adversaries,National Interest, 1.11.2012. http://thenationalinterest.wordpress.com/beyondalliesandadversaries/

25. The Economist, 2011. The datinggame, Dec 27th 2011The Economist online.http://www.economist.com/blogs/dailychart/2010/12/save_date(28.12.2011)

FINANSIJE

26


28/400

Rad primljen: 06. 03. 2012.UDK: 339.743(4664); 005.332:338.124.2(100)

JEL: H120Struni rad

DEPRECIJACIJA DEVIZNOG KURSA ZEMALJAU TRANZICIJI POD UTICAJEM SVETSKE

EKONOMSKE KRIZE

EXCHANGE RATE DEPRECIATION OF TRANSITIONCOUNTRIES UNDER THE INFLUENCE OF THE WORLD

ECONOMIC CRISIS

Dr Marijana LJUBIFakultet za poslovne studije, Beograd

Rezime

Rad je posveen deprecijaciji deviznih kurseva zemalja u tranziciji izazvanoj svetskomekonomskom krizom. U prvom delu se prouavaju devizni kurs, nain formiranja i njegovznaaj u svetskoj privredi. Zatim se analiziraju kretanja kurseva u Srbiji i ostalim zemljama utranziciji i navode se razlozi deprecijacije. Rad se, takoe, bavi i prognozom kretanja kurseva,kao i prognozom kretanja inflacije u narednom periodu.

Kljune rei: DEPRECIJACIJA, DEVIZNI KURS, FORMIRANJE DEVIZNOG KUR

SA, SVETSKA EKONOMSKA KRIZA

Summary

The paper is devoted to depreciation of exchange rates of countries in transition caused by the world economic crisis. The first part of work deals with the exchange rate, method of formation and its importance in the global economy. Next part analyzes the coursesin Serbia and other transition countries and the reasons for the depreciation. The paper deals with the forecast exchange rates and forecast inflation in the next period.

FINANSIJE

27

Finansije Godina LXVII Broj: 16/2012


29/400

UVODU otvorenim, izvozno orijentisanim

privredama kurs ima vanu ulogu. Pomou deviznog kursa inostrane cene sepreraunavaju u domau valutu, a domae cene se iskazuju u devizama.

Uticanjem na vrednost svoje valute uodnosu na stranu, drave odravaju svo

je ekonomije i stimuliu izvoz, to neide naruku nekim drugim privredama.To je razlog da se danas na devizni kursgleda kao na svojevrsnu vrstu oruja umonetarnom ratu koji se vodi na globalnom tritu. Ovakva politika ne idenaruku zemljama u tranziciji koje imajudeficite u izvozu, velike spoljne dugovei koje su zavisne od uvoza.

Svetska ekonomska kriza koja je nastala 2008. godine, izvrila je dodatniudar na kurseve, izazvai dogaaje kojie uticati na deprecijaciju kurseva gotovo svih zemalja u tranziciji.

1. POJAM DEVIZNOG KURSA

Najvei deo meunarodnih poslov

nih finansija ostvaruje se u devizama.Valutom se naziva efektivni novac, domai i strani. Devize su potraivanja uinostranstvu koja glase na stranu valutu.Tu spada i efektivni strani novac, osimkovanog zlatnog novca. Moemo reida je devizni kurs cena strane valute izraena u domaoj valuti i obrnuto. Takoe, devize moemo posmatrati uuem i irem smislu, u uem smislu devize obuhvataju sva kratkorona po

traivanja u inostranstvu po bilo komosnovu, u bilo kojoj valuti nezavisno odnaina raspolaganja, dok u irem obuhvataju i inostrane valute, odnosnoefektivan strani novac koji je u posedudomaih rezidenata.

Devizni kurs je cena jedne valute izraena u drugoj i kao takav predstavlja

najbitniju cenu u privredi jer direktnoutie na konkurentnost jedne zemljekao i njenu ekonomiju uopte. Ekonomika deviznih kurseva je jedna od najistraivanijih oblasti meunarodnih finansija, ali istovremeno i podruje ukome se moe izrei vrlo malo pouzdanih zakljuaka. 1

Pomou deviznog kursa inostrane

cene se preraunavaju u domau valutu,a domae cene se iskazuju u devizama.Smatra se da je realan devizni kurs

onaj koji izjednaava opti nivo cena uzemlji sa optim nivoima cena u inostranstvu, ime se obezbeuje paritetkupovne moi. Devizni kurs koji obezbeuje uravnoteeni platni bilans odnosno ujednaavanje ponude i tranje de

viza, naziva se ravnoteni devizni kurs,koji, ako se formira na deviznomtritu, dobija naziv nominalni ili zvanini kurs koji se primenjuje na sve finansijske transakcije sa inostranstvom.Ako je zvanini kurs nii od ravno

FINANSIJE

28

1 Vladimir Vukovi, Mikrostruktura devi

znog trita i formiranje deviznog kursa,

Ekonomski anali, br 164, januar 2005 mart

2005, str. 64.

Key Words:DEPRECIATION, EXCHANGE RATE, FORMATION OF COURSE, WORLDECONOMIC CRISIS


30/400

tenog kursa, odnos ponude i tranje zadevizama dovodi, najee, do formiranja premije na zvanini kurs, koja uravnoteava ponudu i tranju za devizama,na taj nain stvarajui tzv. crni kurs(ulini kurs i sl). Efektivni devizni kurspredstavlja ponderisani presek bilateralnih deviznih kurseva u odnosu na posmatranu valutu.

U svakoj otvorenoj trinoj privredi(koja je ukljuena u meunarodnu trgovinu) devizni kurs je jedna od najvani

jih cena. Kao cena stranog novca, devizni kurs ima sledea svojstva:

a) U privredama u ijim transakcijama sa inostranstvom razmena robe iusluga ima pretenu ulogu, moemorei da devizni kurs ima svojstvo robnecene, jer tada se devizni kurs na duirok formira oko odnosa nivoa cena uzemlji i u inostranstvu ili odnosa

meunarodnih i domaih dobara.b) U zemljama sa razvijenim finansijskim tritima, gde finansijske transakcije sa inostranstvom daleko prevazilaze robnu razmenu, devizni kurs imasvojstvo cene finansijske aktive, odnosno cene finansijskih instrumenata.

c) Devizni kurs je istovremeno i faktorska cena, (npr. kamata).

Devizni kurs, koji predstavlja cenupo kojoj se jedna nacionalna valuta razmenjuje za drugu, formira se na deviznom tritu.2

U Japanu i evropskim zemljama poput Nemake, Austrije, Francuske, Holandije i skandinavskih zemalja devizno

trite je institucionalno organizovanou vidu devizne berze. Ovde se deviznidileri sastaju svakodnevno na odreenom mestu to predstavlja metodpod nazivom fiksing. Sve transakcije seobavljaju javno, a poslednja cena kojase realizuje u toku dana moe da se koristi u zakljuivanju transakcija. Devizna trita SAD, Velike Britanije, vajcarske i Kanade su bez deviznih berzi.Kupoprodaja deviza na ovim tritimase obavlja telefonskim ili elektronskim

putem izmeu banaka koje suovlaene za devizno poslovanje.

Danas se kao znaajni uesnici na deviznim tritima javljaju privatne kompanije, komercijalne banke, institucionalniinvestitori, ali i pekulanti koji uestvujuu kupoprodaji deviznih sredstava oekivajui zaradu na kursnim razlikama.

2. KRETANJE DEVIZNOGKURSA

Na devizni kurs se danas gleda kaona svojevrsnu vrstu oruja u monetarnom ratu koji se vodi na globalnomtritu. Naime, voenom fluktuacijomkursa3 drave utiu na odreene ekonomske pokazatelje, pa tako na primer

izvozno orijentisane drave nastoje daobaranjem vrednosti svoje valute poveaju izvoz. Poznato je da amerikiproizvoai imaju problema sa proda

jom svojih proizvoda zbog postojanjamnogo jeftinijih proizvoda iz Kine natritu. Kako Kina obara vrednost svoje

FINANSIJE

29

2 Predrag Kapor, Kraj amerikog dolara?,Industrija vol. 38, br. 2, 2010., str. 121153.3 Vladimir Petkovi, Tekua ekonomska kretanja u Srbiji, Srpski ekonomski forum, decembar

2010. str. 99114.


31/400

valute da bi podstakla izvoz, tako SADnastoje da odgovore slabljenjem dolarakako bi poveale izvoz i smanjile spoljnotrgovinski deficit, to dovodi do stvaranja tenzija na tritu.

Politika obaranja vrednosti valute nemoe da donese pozitivne efekte svima,a naroito ne dravama koje nisu izvozno orijentisane, zavise od uvoza ili ko

je imaju velike spoljne dugove. Slabljenje valute izmeu ostalog moe dovestii do rasta inflacije ili smanjenja tednje

tako da se i oko pozitivnih efekata slabljenja valute u razvijenim, izvozno ori

jentisanim zemljama vode otre polemike u naunim krugovima.

Kako bi se bolje razumele promenedeviznih kurseva neophodno je krenutiod osnovne podele deviznih kurseva nafiksne i fluktuirajue. Kursni reim opisuje kako vlade dozvoljavaju da se od

reuju devizni kursevi. Fiksni deviznikurs je rezirm u kojem monetarne vlastiodreuju kupovne i prodajne stope zasvoju valutu u izradu druge valute. Prodajne i kupovne stope bi medusobnomogle biti jednake, ali u veini sistemase razlikuju u okviru odreenog opsegadozvoljenih fluktuacija.4

U reimu fiksnog deviznog kursa, de

vizni kurs u odnosu na druge valute odreuju monetarne vlasti. Tada kursobino propisuje drava na predlog cen

tralne banke. Fiksni devizni kurs na deviznom tritu moe oscilirati gore ilidole u odnosu na zvanini paritet za + 1% kod MMFa ili za + 2.25% u EU.Kasnije je taj raspon u EU podignut na + 4.25%, to predstavlja puzajue devizne kurseve5 kojima se ublaavaju nedostaci fiksnog deviznog kursa. Moemonapomenuti i to da drava svojom intervencijom spreava slobodne promenedeviznog kursa. Za fiksne devizne kurseve je karakteristina niska nepostojanost

deviznog kursa (prosena apsolutna promena 0.20%) meseno, a 2.31% kodfleksibilnih) i visoka nepostojanost rezervi (14.68%, a 4.59% kod fluktuira

juih).6 Fiksnim deviznim kursom se daje prednost unutranjoj stabilnosti u odnosu na spoljni sektor privrede. U sistemu fiksnog deviznog kursa lako dolazido potcenjenosti ili precenjenosti do

mae valute, to predstavlja neskladizmeu njene unutranje i spoljanjevrednosti. Ukoliko je valuta potcenjenanjena vrednost je manja u zemlji negoto je u inostranstvu, ime se podstie izvoz, a destimulie uvoz, a ukoliko je valuta precenjena njena vrednost je vea uzemlji nego u inostranstvu ime se destimulie izvoz i daje podsticaj uvozu.

ei sluaj je da je kod uvoenja fiksnog deviznog kursa valuta precenjena.Fluktuirajui (fleksibilni) devizni

FINANSIJE

30

4 Maurice Obstfeld, Kenneth Rogoff, The Mirage of Fixed Exchange Rates, 1995, NBER Working

Paper 5191, p.25 Malovi Marko, Reimi kursnog koridora u kontekstu valutnih kriza,Economic annals 2003 Vo

lumen 44, Broj 157, Str: 105122 (Puzajui kurs najee se koristi u zemljama sa visokom inflaci

jom, a svodi se na este mini depresijacije da bi se izbegle ogromne devalvacije, kao pravi privred

ni okovi.)6 E. LevyYeyati, F. Sturzenegger, Classifying Exchange Rate Regimes: Deeds vs. Words, 2002, p. 9


32/400

kurs se uglavnom formira pod uticajemponude i tranje deviza na deviznomtritu. Njegovo kretanje se ne preputau potpunosti odnosu ponude i tranjeve ga u sluajevima veih oscilacijadrava i centralna banka u skladu sausvojenom deviznom politikom kontroliu i usmeravaju. Fluktuirajui kurs se

javlja u funkciji instrumenata ekonomske politike kojim se utie u pravcuodravanja ravnotee u platnom bilansu.

U tabeli 1 prikazana su oba reima

deviznog kursa, i fiksni i fluktuirajuikao i njihove prednosti i nedostatci.

Vanije prednosti reima fiksnogdeviznog kursa bile bi: (1) prua stabilniju osnovu za izradu spoljnotrgovinskih kalkulacija od fleksibilnog kursa,(2) bolje titi domau privredu i (3) stabilizuje rast inflacije.

Glavni nedostaci fiksnog deviznogkursa su: (1) podreivanje celokupneekonomije odravanju deviznog kursa,(2) potreba za veim deviznim rezervama kojima e se braniti domaa valuta,(3) domaa valuta esto biva precenje

na ili potcenjena, a domaa privreda sesporije povezuje sa svetskom.

FINANSIJE

31

Tabela 1. Komparacija prednosti i nedostataka fiksnogi fluktuirajueg deviznog kursa

Izvor: Grubii Zoran, Exchange rate system and policy in the present world,

Economic annals 2005 Vol 50, No165, p.p. 5580


33/400

Prednosti fluktuirajueg deviznogkursa su: (1) brzo izjednaava domae istrane cene i samim tim omoguavalake povezivanje sa svetskom privredom, (2) smanjuje potrebu za dranjemvelikih deviznih rezervi, (3) smanjujemogunost precenjivanja ili potcenjivanja domae valute i (4) efikasnije delu

je na uspostavljanje ravnotee u platnom bilansu.

Glavni nedostaci fluktuirajueg deviznog kursa su: (1) podstie rast infla

cije, (2) poveava rizike u poslovanju sainostranstvom, (3) poveava broj pekulativnih poslova i (4) vie izlae domauprivredu uticajima svetskog trita.

Kretanje deviznog kursa javlja se uvidu devalvacije i revalvacije u sistemima fiksnog deviznog kursa ili u viduaprecijacije i deprecijacije u sistemimaflukturirajueg deviznog kursa.

ak i kada je devizni kurs odreenna fiksiranom nivou, povremena usklaivanja tih nominalnih vrednosti ponekad se deavaju.7 U sistemu fiksnogdeviznog kursa kada je odnos domae istrane valute fiksiran na odreenom nivou, jednokratni pad vrednosti domaeu odnosu na stranu valutu pod uticajemmonetarnih vlasti predstavlja devalva

ciju domae valute, dok revalvacijapredstavlja jednokratni rast domae uodnosu na stranu valutu pod uticajemmonetarnih vlasti. Ukoliko do padavrednosti valute dolazi pod uticajemkretanja na deviznom tritu, u sistemu

fluktuirajuih deviznih kurseva, radi seo deprecijaciji valute. Ukoliko pod uticajem deviznog trita doe do poveanja vrednosti valute, tada imamonjenu aprecijaciju.

Prema fundamentalnim teorijama koje objanjavaju kretanje deviznog kursasve informacije koje utiu na kretanjedeviznog kursa su javno poznate, svitrini uesnici se jednako ponaaju, anaini trgovanja nisu relevantni za kretanje kursa. Nedostatak ovih teorija je u

tome to ne koriste psiholoki i mikroekonomski pristup u izuavanju kretanjadeviznog kursa. Psiholokim pristupomse polazi od pretpostavke da nisu sviuesnici na tritima jednaki i da ne reaguju jednako na odreene informacije.Mikroekonomski pristup je bitan priizuavanju kretanja deviznog kursa jerza razliku od fundamentalnog pristupa u

obzir uzima i informacije koje nisu javno poznate, a koje utiu na kretanje kursa, i pretpostavlja veliki znaaj instituci

ja i mehanizama trgovanja na kretanjekursa. Devizno trite je dinamino i puno promena, te stoga nije jednostavnoutvrditi i objasniti sve faktore koji utiuna kretanje deviznog kursa.8

3. DEPRECIJACIJA DEVIZNOGKURSA ZEMALJA U TRANZICIJI

3.1. Deprecijacija deviznog kursau Srbiji pod uticajem krize od 2007.godine, do danas

FINANSIJE

32

7 Zoran Grubii, Exchange rate system and policy in the present world,Economic annals 2005 Vol

50, 2005, No 165, p.p. 5580.8 Aleksandar Ili, Nova ekonomika deviznih kurseva, Beograd, Radni dokument, Srpski ekonom

ski forum, 2005. str. 810


34/400

Smanjenje priliva deviznog kapitala i povlaenje tednih uloga graanstva iz banaka pod uticajem svetskeekonomske krize imalo je direktni uticaj na kurs valute u Srbiji. Banke su ucilju zatite od rizika deviznog kursapoele da pretvaraju sva slobodnasredstva u evre i da smanjuju koliinudinara to je dodatno uticalo na kursdinara. Pa tako imamo da je dinar odpoetka krize (od 2008) do danas oslabio u odnosu na evro 28%, to je meu

najviim deprecijacijama u Evropi odpoetka krize.

Na grafikonu 1. vidi se kretanje domae valute u odnosu na evro, odnosnodeprecijaciju kursa dinara. Naime 2007.godine kurs dinara je relativno bio stabilan, prvog i poslednjeg meseca u go

dini iznosio 79,0000, a u toku godinekretao se u rasponu od 77,2400 (koliko

je iznosio u oktobru 2007) do 84,7540(koliko je iznosio u novembru 2007.).

Na grafikonu 2. moemo videti kretanje kursa dinara prema evru u 2008.godini, gde je deprecijacija bila izraenija i u toku godine imamo razliitkurs dinara u rasponu od 76,4442 (koliko je iznosio u avgustu 2008) pa do89,1953 (koliko je iznosio u novembru2008).

Pod uticajem svetske ekonomske krize, koja je izbila na hipotekarnom tritunekretina 2008. godine, deprecijacija jeizraenija i prvog meseca 2009. godinegde kurs dinara iznosi 94,1012, a od marta do oktobra iste godine imamo i periodstabilizacije, a zatim ponovna depresija

FINANSIJE

33

Grafikon 1. Kretanje kursa dinara prema evru u 2007. godini

Izvor: Narodna banka Srbije, Kretanje deviznih kurseva, Ekonomski odnosi, (datum

pristupa: 10.02.2011), www.nbs.rs/export/internet/latinica/80/ino_ekonoms

ki_odnosi/SBEOI09_kretanje_deviznih_kurseva.xls


35/400

cija koja jo uvek traje (trenutni kurs dinara iznosi oko 103,4 din za jedan evro).Prema podacima Narodne banke Srbije

na dan 26.2.201. godine zvanini srednjikurs dinara iznosi 103.2237.

Na grafikonu 4. vidimo da je dinaru 2010. godini deprecirao sa 98,4620dinara (koliko je iznosio u januaru

2010. godine) na 107,4207 dinara (koliko je iznosio u oktobru 2010. godi

FINANSIJE

34

Izvor: Narodna banka Srbije, Kretanje deviznih kurseva, Ekonomski odnosi,

(datum pristupa: 10.02.2011. g.), www.nbs.rs/export/internet/latinica/80/ino_ekonoms

ki_odnosi/SBEOI09_kretanje_deviznih_kurseva.xls

Izvor: Narodna banka Srbije, Kretanje deviznih kurseva, Ekonomski odnosi,(datum pristupa: 10.02.2011),

www.nbs.rs/export/internet/latinica/80/ino_ekonomski_odnosi/SBEOI09_kretanje_devizn

ih_kurseva.xls




36/400

ne) za jedan evro iako je Narodna banka Srbije u prvih deset meseci prodalaneto 2,26 milijardi evra na meuban

karskom deviznom tritu9

.10

Na tabeli 2. vidimo da je dinar u 2011.godini deprecirao sa 104,6051 dinara(koliko je iznosio u januaru 2011. godine) na 104,6409 dinara (koliko je iznosiou decembru 2011. godine) za jedan evro.

Na slabljenje kursa dinara premaevru uticalo je vie razloga, a to su:

FINANSIJE

35

Izvor: Izvor: Narodna banka Srbije, Kretanje deviznih kurseva, Ekonomski odnosi, (datum

pristupa: 10.02.2011),

www.nbs.rs/export/internet/latinica/80/ino_ekonomski_odnosi/SBEOI09_kretanje_deviz

nih_kurseva.xls

Tabela 2. Kretanje kursa dinaraprema evru u 2010. godini

Izvor: Narodna banka Srbije, Kretanje deviznih

kurseva, 29.02.2012.

9

Narodna banka Srbije, Odluka o uslovima inainu rada deviznog trita, Slubeni glasnik

RS, br. 34/2009, 20/2010, 36/2010 i 40/2010,

str. 2. (Meubankarsko devizno trite jeste

deo deviznog trita, na kome se obavljaju po

slovi kupovine i prodaje deviza i efektivnog

stranog novca izmeu Narodne banke Srbije i

banaka, odnosno izmeu banaka.).10 Vladimir Petkovi, Tekua ekonomska kreta

nja u Srbiji, Srpski ekonomski forum, decem

bar 2010, str. 17



37/400

1. Pre nego to je dinar poeo da slabi u septembru 2008. godine postojao jenesklad izmeu kretanja inflacije i kursadinara koji nije proizilazio iz jake privrede. Kriza je ubrzala depresijaciju dinara,ali bi se ona svakako morala dogoditi.

2. Ve nizak priliv direktnih stranihinvesticija izazvan krizom dodatno sesmanjio zbog nestabilnosti kursa dinara. Drave s nestabilnim kursem nisunaroito privlane investitorima, jer jedepresijacija domae valute u stanju da

im anulira sav profit.3. Smanjenje ponude koje je izazva

no manjim prilivom direktnih stranihinvesticija, usporavanjem privatizacije,povlaenjem depozita iz banaka i po

veanje tranje izazvano povlaenjemstranih portfolio investitora i masovnimpretvaranjem dinara u evre izazvanimstrahom graana od gubljenja vrednostidinara uticali su na deprecijaciju dinara.

4. Narodna banka Srbije je intervenisala prodajom svojih deviznih rezervi, ali kada imamo deficit tekuih transakcija platnog bilansa, ove intervenci

je mogu samo da uspore deprecijaciju,ne i da je zaustave.

Na grafikonu 5 vidimo kretanje kursa

dinara prema evru od 2007. godine dodanas. Godine 2007. kurs dinara je relativno bio stabilan, prvog i poslednjeg meseca u godini iznosio 79,0000, a u tokugodine kretao se u rasponu od 77,2400

FINANSIJE

36

Izvor: Narodna banka Srbije, Kretanje deviznih kurseva, Ekonomski odnosi, (datum pristupa:

10.02.2011), www.nbs.rs/export/internet/latinica/80/ino_ekonomski_odnosi/SBE

OI09_kretanje_deviznih_kurseva.xls

Grafikon 5. Kurs dinara od 2007. do danas


38/400

(koliko je iznosio u oktobru 2007) do84,7540 (koliko je iznosio u novembru2007). 2008. godine situacija je netodrugaija i deprecijacija je bila izraenijai u toku godine imamo razliit kurs dinara u rasponu od 76,4442 (koliko je iznosio u avgustu 2008) pa do 89,1953 (koliko je iznosio u novembru 2008). Godinudana kasnije 2009. depresijacija je izraenija i u januaru kurs dinara iznosi94,1012, a od marta do oktobra iste godine imamo i period stabilizacije, a zatim

ponovna deprecijacija 95,8888 u decembru mesecu. Godine 2010. dinar je takoe deprecirao sa 98,4620 dinara (koliko je iznosio u januaru 2010. godine) na107,4207 dinara (koliko je iznosio u ok

tobaru 2010. godine). Po poslednjim podacima kurs dinanra iznosi 104,6409 udecembru mesecu 2011. godine.

Snana deprecijacija dinara u 2010.godini, pre svega je posledica prelivanjakrize koja je zahvatila Grku, a kasnije sereflektovala na Srbiju ali i niskog nivoapriliva SDI (strane direktne investicije) ineto razduivanja banaka prema inostranstvu. Ukupna meugodinja inflaci

ja u avgustu 2010. godine iznosi 9,6%,dok je na kraju godine ona iznosila 10,3 i

ve je izala iz planiranih okvira 6,0 2(planirana inflacija za decembar 2010.godine prema podacima Narodne bankeSrbije) to se negatino odraava na kredibilitet Narodne banke Srbije.

FINANSIJE

37

Izvor: The European Central Bank, Euro foreign exchange reference rates,

(datum pristupa: 10.12.2011. g.), [www.ecb.euro

pa.eu/stats/exchange/eurofxref/html/index.en.html]

Grafikon 6. Deprecijacija kursa izabranih zemalju u tranziciji, izraenau procentima


39/400

U uslovima fleksibilnog deviznogkursa koji se formira na osnovu ponudei tranje, deprecijacija kursa dinara jeneminovna.11 Moemo samo zakljuitida je svetska ekonomska kriza samoubrzala slabljenje vrednosti nacionalnevalute, a uzroci poveanja nacionalnevalute nalaze se u osnovi same privrede.

3.2. Poreenje Srbije sa ostalimzemljama u tranziciji

Kako je Srbija, tako su i ostale zemlje

u tranziciji imale depresijaciju deviznihkurseva. Ako posmatramo njihovo kretanje kurseva vidimo da su gotovo svezemlje imale deprecijaciju deviznih kurseva. Dinar je od poetka svetske ekonomske krize, od septembra 2008. dokraja 2011. godine deprecirao za oko 28posto. U slinoj su situaciji i valute ostalih zemalja u tranziciji. Nakon viego

dinjie postepene aprecijacije, s poetkom svetske ekonomske krize, usled povlaenja stranog kapitala, valute poinjunaglo da depreciraju. Na grafikonu 6predstavljena je deprecijacija kursa izabranih zemalja u tranziciji i Srbije.Moemo videti da je najvie je deprecirala ukrajinska hrivnja (37), zatim srpskidinar (28), a zatim ih slede valute Rusi

je (14), Poljske (13), Rumunije (13),Maarske (12) i Turske (8).Do krize kurseva dolo je zbog

oteanog pristupa stranim finansijama

(nedostatak kredita) i zbog oteanog izvoza.12 Razloge treba traiti i u stanjuekonomije, izvoznom deficitu, nezaposlenosti, kao i manjku stranih investicija.

4. PROGNOZE KRETANJAKURSA I PROJEKCIJE

INFLACIJE

U mnogim zemljama u tranziciji patako i u Srbiji stvorena je jaka vezaizmeu deviznog kursa i inflacije. Prog

nozirano kretanje kursa Narodne bankeSrbije za 2012. godinu je izmeu 115 i120 dinara za evro. Analitiari ob

janjavaju da je tranja za evrima velika, a da dinar ne spasava ni velika zainteresovanost investitora za dravnimhartijama. Iako je NBS poetkom 2012.godine prodala skoro celu emisiju godinjih zapisa, vrednih oko 9,77 milijar

di dinara, evro je nastavio da raste13

.14

U nastupajuem periodu mogue jedalje podizanje referentne kamatne stope koja bi potencijalno jaala dinar. Narodna banka Srbije nastavie i sa odbranom domae valute na deviznomtritu, izmeu ostalog i kako bi zadrala stopu rasta inflacije na prognoziranih 4% u 2012. godini, sa dozvolje

nim odstupanjem 1,5%. Deviznih rezervi ima manje, ali ukoliko doe dopredviene prodaje Telekoma i samimtim priliva deviznih sredstava postoji

FINANSIJE

38

11 Sanja Filipovi, Efekti globalne finansijske krize na finansijski sektor Srbije, Industrija, 3 / 2 0

1 0 ., 2010, str. 92.12 Goran Nikoli, Uticaj deprecijacije deviznog kursa i berzanskih tendencija na konkurentnost,

kola biznisa, br. 1/2010, 2010, str. 102109.13 Kurs dinara na dan 06.03.2012. iznosi 110,4971.14 Loe prognoze za kurs dinara http://www.novimagazin.rs/ekonomija/lose prognoze za kurs dinara


40/400

mogunost iskoriavanja njihovog dela od strane Narodne banke Srbije u cilju odbrane kursa.

Prelazak s ciljanja bazne inflacijeindeksa cena na malo na ciljanjeukupnog indeksa potroakih cena nametnuo je potrebu za izradom novog modela za srednjoronu projekci

ju, koja se koristiti od januarske projekcije (2010). Osnovna promena je utome to se pravilo monetarne politikeu novom modelu zasniva na odstupa

nju od cilja projektovanog (ukupnog)indeksa potroakih cena, ali i na proizvodnom jazu (za razliku od prethodnog modela).15

Indeks potroakih cena projektujese tako to se odvojeno projektuju tripodgrupe ovog indeksa:

1) bazna inflacija,2) nebazna inflacija bez derivata

nafte,3) derivati nafte.Novi model sadri etiri osnovne

jednaine, i to za inflaciju, za deviznikurs, za referentnu kamatnu stopu i zaproizvodni jaz, kao i vei broj pomonih jednaina i identiteta.

Osnovne jednaine su sledee:1) bazna inflacija:

bazna = a11bazna(1) + a12infl. oek.+ (1a11a12)(uvozna infl. trend realnog kursa) + a13jaz realnog kursa(1)+ a14proizvodni jaz(1);

2) devizni kurs nepokriveni kamatni paritet:

kurs = oek. kurs (+1) + (kam. + evrokam. + prem.);

3) referentna kamatna stopa:kam. = a31kam.(1) + (1a31)[neutr.kam. + a32(a33oekivano odstupanjeinfl. od cilja + (1a33)proizvodni jaz];

4) proizvodni jaz mera tranje:proizvodni jaz = a41proizvodni jaz(1)+ a42[a43jaz realnog kursa + (1a43)jaz realne kamate] + a44sv.tranja(1).

Ukupna inflacija rauna se kao pon

derisani prosek bazne inflacije, nebazneinflacije bez derivata i rasta cena derivata nafte:inflacija = a51bazna + a52nebazna bezder. + (1a51a52)nafti derivati,

pri emu je nebazna inflacija bez derivata, kao to smo rekli, odreena odlukama drave, a cene naftnih derivata kretanjem deviznog kursa i svetskih

cena nafte.16

Za potrebe ovog rada pojasniemodevizni kurs kao nepokriveni kamatniparitet.

Jednaina nepokrivenog kamatnogpariteta (NKP) ukazuje na to da prinosi na dve valute, korigovani za premi

ju rizika, tee da se izjednae. Podpretpostavkom da je (u sluaju dinara

i evra) premija rizika nula, oekivanadeprecijacija dinara u odnosu na evrobi narednih godinu dana iznosila14,5%, zato to bi upravo tolika deprecijacija bila neophodna da se izjednae prinosi na ove dve valute ima

FINANSIJE

39

15 Narodna banka Srbije, Dodatak 4.Novi model za srednjoronu projekciju: Devizni kurs nepokri

veni kamatni paritet, Izvetaj o inflaciji februar 2009. str. 67.16 Narodna banka Srbije, Dodatak 4.Novi model za srednjoronu projekciju: Devizni kurs nepokri

veni kamatni paritet, Izvetaj o inflaciji februar 2009. str. 6769


41/400

jui u vidu da je razlika izmeu dve referentne kamatne stope trenutno 3,5 p.p.(12,00% na dinare i 9,50% na evre).17

Ovaj proraun, meutim, zanemarujepodatak da se na deviznim tritima na rizinije valute trai dodatni prinos, tj. premija rizika, koja izjednaava preferencijeinvestiranja u dinar i evro. Da bismo utom sluaju dobili oekivanu deprecijaci

ju, razliku izmeu dve kamatne stope trebalo bi k

Documents

Casopis Finansije 2012_godina