Časopis

Mnogo je oko nas osoba sa oštećenim sluhom. Ljudi to ne znaju, ili jednostavno ne žele da znaju, ali oni žive u našoj blizini, nenametljivo i neprimetno. Nažalost, često su izloženi nerazumevanju i diskriminaciji. Jedini način da se sa takvim osobama „razgovara“ jeste znakovnim jezikom.

Kakav je to jezik?To je prirodni ljudski jezik sa fonološkom, morfološkom, semantičkom i sintaksičkom strukturom.

Znakovni jezik nije izumeo pojedinac već je nastao u zajednici gluvih. Ne može se, na primer,

povezati sa gestovima i gestikulacijom jer su gestovi spontani pokreti ruku i drugih delova tela pri

usmenom govoru, dok znakovni jezik formiraju pokreti ruku i drugih delova tela, a pritom su praćeni

facijalnom ekspresijom i pokretima usana kojima se prenosi određeni smisao.

Znakovni jezik nije univerzalanVažan deo znakovnog jezika predstavlja daktilologija, tj. ručni alfabet koji može biti jednoručni,

dvoručni i kombinovani. U Srbiji je najčešći kombinovani alfabet u kojem su slova prikazana

različitim položajima prstiju jedne ili obe ruke. Za znakovni jezik jako je važna mimika kao i pozicija i

položaji tela. Ono što su intenzitet i intonacija za govorni, to su izražajnost lica i tela za znakovni

jezik.

Znakovni jezik nije univerzalan, naime svaka zemlja ima svoj, a moguće je i da se unutar jedne

zemlje razlikuje nekoliko znakovnih jezika. Internacionalna znakovna komunikacija je način

sporazumevanja koji se rađa u komunikaciji između gluvih osoba koje koriste različite znakovne

jezike. Osnova ove komunikacije je američki znakovni jezik (ASL) koji se koristi na zvaničnim

međunarodnim skupovima (Skupština Međunarodne Federacije Gluvih, Svetski kongres WFD,

omladinski kampovi, i tako dalje). UN Konvencija jasno ističe ravnopravnost znakovnog sa govornim

jezikom.

Diskriminacija ili nešto drugo?Zašto, na primer, nijedna domaća serija, nijedan domaći poznati film nemaju titl? Gluve osobe su

takođe ljudi, a zašto ih uporno nazivamo „licima“? Gluva deca takođe plaču kad ih nešto boli. Gluve

osobe takođe mogu biti srećne. Gluve osobe proslavljaju rođendane, krsne slave, praznike, druže

se, zaljubljuju, gledaju filmove, serije, šetaju se. Gluve osobe osećaju, možda čak više i jače od onih

kojima sluh nije uskraćen. Jedino što ih razlikuje je – gluve osobe ne čuju. Stoga, ne treba vikati,

mahati rukama, dozivati ih i time ih dodatno ponižavati. Jedino što treba je stati ispred njih jer moraju

da vas vide. A onda, govoriti polako i pravilno, imati u vidu da sagovornik govori drugim jezikom. U

svojoj međusobnoj komunikaciji imaju drugačiji oblik rečenica. Nisu im bitni padeži, skraćuju

rečenice kako bi u što kraćem periodu preneli što više informacija. Zbog toga često greše u pisanju i

bivaju ismevani.

Znakovni jezik je jezik kao i svaki drugi na planeti i specifičan je na svoj način, opet, kao bilo koji

drugi jezik. Govornike ovog jezika ne treba smatrati čudnim, već kao i svakog drugog ko „govori“

nama nepoznatim jezikom.Gubitkom jednog čula, gluvim osobama se pojačavaju druga. Oni

vas slušaju očima, zato je veoma važno da ih gledate u oči kad im se obraćate. U svakom trenutku

govorite jasno, imajte strpljenja ukoliko zatraže da im se nešto ponovi. Poželjno je ponekad i zapisati

im jer će vas tako najbolje razumeti.

Zbog te jedne razlike, uskraćeno im je mnoštvo stvari. Nisu uvek prihvaćeni u društvu, predmet su

nipodaštavanja, odbacivanja, podsmeha. Nisu im obezbeđeni adekvatni uslovi za život, za

školovanje, a možda se baš među njima krije novo ime na polju muzike, slikarstva, medicine. Možda

se baš među njima nalaze profesori, lektori, književnici. Jednoga dana, ukoliko im se obezbede

uslovi za rad, moći će da uče druge svojim jezikom, moći će i oni nekom da prenesu svoje znanje.

Za početak, ono što mi možemo da uradimo je da naučimo njihov, maternji, jezik – znakovni jezik.

 

Prema procenama, u Srbiji živi oko 30 hiljada gluvih i 100 hiljada nagluvih ljudi kojima treba pomoći

i olakšati im da se uključe u svakodnevna dešavanja. Svetski dan gluvih i nagluvih obeležava se u

poslednjoj nedelji septembra, od 1958. godine kao sećanje na 23. septembar 1951. kada je

osnovana Svetska fondacija gluvih.