CEFTA Centralnoevropsko Udruzenje Slobodne Trgovine by Marko Milosevic DIPL RAD

UNIVERZITET U NIU EKONOMSKI FAKULTET NI

CENTRALNOEVROPSKO UDRUENJE SLOBODNE TRGOVINE - CEFTA-zavrni rad-

Mentor: Doc. dr Ivan Markovi

Kandidat: Marko Miloevi br.ind. 31067

Centralnoevropsko udruenje slobodne trgovine - CEFTA Ni, 12.03.2012.

SADRAJ Uvod I Osnivanje CEFTA, organi, Sporazum i ekonomsko-integracione karakteristike lanica I-1 Osnivanje CEFTA I-2 Organi CEFTA I-3 Sporazum I-4 Ekonomsko-integracione karakteristike lanica i odnosi sa EU II Rezultati i problemi u primeni CEFTA sporazuma II-1 Liberalizacija trgovine kao rezultat primene CEFTA II-2 Dijagonalna kumulacija II-3 Cefta i EU II-4 Problemi u primeni CEFTA II-4-1 Necarinske barijere II-4-2 Nepoznavanje procedura za primenu CEFTA II-4-3 Trgovina uslugama III Srbija i CEFTA III-1 CEFTA Najznaajniji spoljnotrgovinski partner Srbije III-2 Znaaj CEFTA za izvoz poljoprivrednih proizvoda Zakljuak

2

Centralnoevropsko udruenje slobodne trgovine - CEFTA

UVOD Multilateralna saradnja u regionu prati trend u razvoju ekonomskih odnosa u Evropi i ire. Meunarodni ekonomski odnosi su danas nezamislivi bez stvaranja regionalnih ekonomskih zajednica. U cilju pribliavanja centralnoevropskih i istonoevropskih zemalja evropskim integracijama, mogunostima slobodne trgovine, olakavanju poslovanja, izbegavanju vie bilateralnih sporazuma a iskoriavanjem povoljnosti multilateralnih sporazuma o slobodnoj trgovini, nastala je CEFTA (Central European Free Trade Agreement) - Centralnoevropski ugovor o slobodnoj trgovini. CEFTA sporazum su 1992. godine zakljuile Poljska, ehoslovaka i Maarska. Kasnije su ugovor prihvatile i sledee drave: Slovenija, Bugarska, Rumunija, Hrvatska i Makedonija. Novim sporazumom koji je potpisan krajem 2006. godine, CEFTA je dobila nove lanice, ostale drave bive SFRJ: Srbiju, Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu a sporazumu se prikljuuju Albanija i Moldavija. Drave potpisnice sporazuma CEFTA nakon to su postale lanice Evropske Unije napustile su ovaj sporazum. CEFTA takoe daje i novu dimenziju stvaranju integracija izmeu drava centralne i istone Evrope koje su tokom veeg dela prolog veka bile orijentisane na politiku, vojnu i kulturnu saradnju dok je ekonomska saradnja bila u drugom planu. Iskustva onih zemalja koje su sada lanice EU a prethodno su bile lanice CEFTA pokazuju da je regionalna saradnja korisna i neophodna kao priprema za evropske integracije.

3


I Osnivanje CEFTA, organi, Sporazum i ekonomsko-integracione karakteristike lanicaNakon pada najvee Istonoevropske ekonomske integracije Saveta za Ekonomsku Pomo (rus. , engl. The Council for Mutual Economic Assistance CMEA) 1991. godine brojne manje ekonomske integracije su se pojavile u regionu Centralne i Istone Evrope. Sazrevanje ideje o potrebi jaanja ekonomske saradnje izmeu zemalja u razvoju doao je u uslovima zapoetih procesa privrednog razvoja zemalja u razvoju i njihovog oslobdaanja od svake politike i ekonomske zavisnosti to je stvorilo uslove za njihovu meusobnu ekonomsku saradnju.1 Razlozi za prihvatanje regionalne ekonomske saradnje su sledei. Potreba pribliavanju drugim evropskim integracijama tj. prvenstveno Evropskoj Uniji, upuenost malih trita jedni na druge zbog ogranienosti tih trita, niskog nivoa ekonomskih snaga, potrebe za razvojem infrastrukture, potrebe smanjenje ekonomskih i socijalnih problema, potrebe za korienjem zajednikih resursa,... CEFTA je osnovana u Viegradu (Maarska) od strane najvie trino orijentisanih drava u okviru biveg SEV-a, Poljske, Maarske i ehoslovake (nakon pliane revolucije 1992. godine zasebnih drava eke i Slovake). Dana 15.01.1991. usvojena je deklaracija o saradnji izmeu Poljske, ehoslovake i Maarske na putu ka evropskoj integraciji. Ciljevi stare CEFTE bili su: jaanje saradnje izmeu tih drava, konsolidacija demokratije i uvoenje trine privrede. Slovenija, Rumunija, Bugarska i Hrvatska pristupaju CEFTA sporazumu u periodu od 1996. do 2000-te godine. Regionalna saradnja u Jugoistonoj Evoropi 90ih godina odvijala se pod pokroviteljstvom Evropske Unije. 1999. godine uspostavljen je Pakt o stabilnosti Jugoistone Evrope koji je predstavljao okvir za ekonomski razvoj i stabilizaciju zemalja tog dela Evrope. Njme je predvieno stvaranje jedinstvenog ekonomskog prostora koji bi se realizovao u tri faze: uvoenje slobodne trgovine bez carinskih i vancarinskih optereenja, stvaranje carinske unije i ukljuivanje u jedinstveno evropsko trite. Kao posledica odluka donetih u okviru ovog Pakta 2001. je usledilo potpisivanje Memoranduma o razumevanju o trgovinskoj liberalizaciji i olakicama kojim je predvieno stvaranje slobodne trgovine u regionu. Zemlje potpisnice bile su: SR Jugoslavija, Albanija, Rumunija, Bugarska, Hrvatska, Moldavija i Makedonija a glavne take tog sporazuma bile su: zakljuivanje bilateralnih ugovora o slobodnoj trgovini sa svim zemljama potpisnicama do kraja 2002. godine, liberalizacija najmanje 90% meusobne trgovine do kraja 2008. godine, transparentne i nediskriminatorne mere koje se odnose na javne procedure, dravnu pomo i dravni monopol, predvianje dinamike liberalizacije trgovine uslugama, harmonizacija razliitih nacionalnih zakona o preduzeima, raunovodstvu i bankarstvu sa vaeom regulativom Evropske Unije, zatita intelektualne svojine prema standardima STO. Osnovna odlika tog memoranduma je to se ona bazirala samo na bilateralnim sporazumima. Memorandum nije ispunio sva oekivanja, spoljnotrgovinska razmena zemalja potpisnica je rasla ali ne u oekivanoj meri. Da bi se to eliminisalo i da bi se nastavile ekonomske integracije zemalja Jugoistone Evrope Evropska komisija je 2006. godine predloila sklapanje multilateralnog sporazuma o slobodnoj trgovini u regionu. Posle usvajanja deklaracije o proirenju u najnovijem sporazumu koji je stupio na snagu maja 2007. godine lanice CEFTA ugovora (CEFTA 2006) postale su: Srbija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Makedonija, Albanija i Moldavija. Za srpsku pokrajinu Kosovo potpisnik Ugovora je UNMIK. Osnovni ciljevi novog CEFTA sporazuma su konsolidacija postojeeg nivoa trgovinske liberalizacije, da se poboljaju uslovi za dalje unapreenje ulaganja i stranih direktnih investicija, da se proiri trgovina robom i uslugama i podstakne ulaganje putem odreenih pravila, da se otklone prepreke i1

Dr Todorovi M., Dr Acin ., Dr. Acin Sigulinski S., Meunarodni ekonomski odnosi, Novi Sad, 2006

4

Centralnoevropsko udruenje slobodne trgovine - CEFTA nepravilnosti u trgovini i olaka kretanje roba i usluga izmeu teritorija strana u ovom sporazumu, da se obezbede podjednaki uslovi konkurencije koji utiu na spoljnu trgovinu i investicije i da se postepeno otvore trita za javne nabavke u ovom sporazumu, da se obezbede podjednaki uslovi konkurencije koji utiu na spoljnu trgovinu i investicije i da se postepeno otvore trita za javne nabavke strana u sporazumu, da se obezbedi odgovarajua zatita prava intelektualne svojine u skladu sa meunarodnim standardima, da se obezbede delotvorne procedure za sprovoenje ovog sporazuma i da se time doprinese skladnom razvoju i irenju trgovine. Slika 1. Mapa Evrope (Evrposke integracije) u 2012. EU EFTA lanice EU, bive lanice prvobitnog Sporazuma lanice CEFTA 2006 (Hrvatska 2013. postaje lanica EU) Trite CEFTA regiona je respektabilno i obuhvata est drava sa preko 28 miliona stanovnika. Novonastalo trite je vee od trita mnogih evropskih zemalja. Teritorijalno i po broju stanovnika najvea drava je Srbija. CEFTA trite je 4 puta vee od trita Srbije i 6 do 7 puta vee od trita Hrvatske, Moldavije ili Bosne i Hercegovine. Postoje odreene slinosti sa tritem bive SFRJ. Sam socijalistiki model privreivanja nije bio orijentisan ka izvozu tako da su republike bive SFRJ bile okrenute jedna prema drugoj tako da se trgovina u tom periodu moe uporeivati sa intra-CEFTA trgovinom.

I-1 Organi CEFTACEFTA je prvobitno imala veoma jednostavnu organizacionu strukturu. Jedini organ za saradnju bio je Zajedniki Komitet koga su inili visoki zvaninici drava lanica. On je imao zadatak da nadgleda primenu i upravlja sporazumom. CEFTA od 2006. godine usvajanjem novog Sporazuma ima kompleksniju organizaciju.

5

Centralnoevropsko udruenje slobodne trgovine - CEFTA Zajedniki komitet je najvii, upravni organ u CEFTA je zajedniki komitet (joint committee). On upravlja i nadgleda sprovoenje Sporazuma. Sastavljen je od predstavnika svih strana Sporazuma. Odluke se donose konsenzusom a sastaje se najmanje jednom godinje. Ulogu predsedavajueg u tom telu na cirkularnoj bazi uzima svaka od lanica ponaosob za period od godinu dana. Cilj Pododbora za poljoprivredu je da olaka trgovinu poljoprivrednim proizvodima u regionu i da obezbedi zatitu zdravlja ljudi, ivotinja, bezbednost hrane i druge mere primenjive u poljoprivrednoj proizvodnji. Pododbor za carinu i pravila o poreklu treba da pojednostavi i olaka carinske procedure, stimulie implementaciju zajednikih pravila o poreklu. Pododbor u vezi tehnikih barijera u trgovini i bescarinskih barijera identifikuje, razmatra i predlae mere za otklanjanje tehnikih barijera u trgovini i necarinskih barijera izmeu lanica. Ovi pododbori sastaju se najmanje jednom godinje. Predsedavajui zajednikim komitetom predsedava takoe i Pododobrom za poljoprivredu i santarna pitanja. Predsedavajui pododbora za carinu i pravila o poreklu je prva drava po abecednom redu a pododobra za tehnike barijere u trgovini je druga po abecednom redu. Svrha radne grupe u vezi tehnikih barijera je da obezbedi konsultativni forum koji moe efikasno da odgovori na pitanja u vezi tehnikih barijera u trgovini nastalih izmeu lanica CEFTA. Zadatak radne grupe u vezi trgovine uslugama je da razvije i proiri saradnju izmeu lanica CEFTA u vezi trgovine uslugama. Uloga CEFTA sekretarijata je da prui tehniku i administrativnu podrku Zajednikom komitetu i pododborima i drugim telima osnovanim od strane Zajednikog komiteta. Rad sekretarijata finansira ne samo CEFTA ve i Evropska komisija i kao i od eksternih donacija. Sekretarijat je osnovan 2008. godine.

I-1 SporazumOriginalni CEFTA Sporazum je potpisan 21. decembra 1992. godine, posle Viegradske deklaracije februara 1991. godine (Viegrad, Maarska). Sporazum je stupio na snagu 1. marta 1993. godine. Ugovor je bio dizajniran tako da prenese trini model ekonomije post-sovjetskim tranzicionim priveredama. Sporazum je pored osnovnog teksta sadrao i est aneksa i sedam protokola. Sutina sporazuma bila je ta strane potpisnice izrazile su nameru da eliminiu veinu prepreka u meusobnoj trgovini, u 6

Centralnoevropsko udruenje slobodne trgovine - CEFTA skladu sa odredbama GATT-a (General Agreement on Tariffs and Trade), i sa ciljem podrke procesu evropske integracije. Potvreno je potovanje naela Finalnog akta KEBS-a (Konferencija za Evropsku Bezbednost i Saradnju), Pariske povelje i drugih dokumenata OEBS-a (Organizacija za Evropsku Bezbednost i Saradnju). U lanu 1 predvialo se da e strane postepeno formirati zonuslobodne trgovine najkasnije do 1.1.2001. godine. U okviru optih odredbi regulisana su pitanja: pravila o poreklu, nediskriminacije u primeni poreza, pitanje konkurencije, pitanja intelektualne svojine, javnih plaanja i dr. Vaei Sporazum, poznatiji kao CEFTA 2006, potpisan je 19. decembra 2006. godine . Zamenio vie od trideset bilateralnih ugovora i aranmana o slobodnoj trgovini izmeu bivih i sadanjih lanica. Sporazum je dosta modernizovan u odnosu na stari. Napravljen je pod uticajem Evropske komisije. Novina se odnosila i na formu kao i sadrinu Sporazuma. Sastoji se od glavnog teksta koji definie pristup, amandmane, stupanje na snagu, lanice i slino. CEFTA ugovor ima dva glavna aneksa. U okviru prvog aneksa postoji devet pod aneksa a tiu se obezbeenja zatite prava intelektualne svojine, postojeih bilateralnih ugovora o ulaganjima izmeu lanica, spisak proizvoda koji nisu liberalizovani stupanjem na snagu Ugovora, koncesija u oblasti poljoprivrede, mogunosti primene dijagonalne kumulacije porekla robe u izvozu robe. Drugi aneks se odnosi na amandmane u vezi pristupa CEFTA sporazumu. Pored toga postoji i protokol koji prati ovaj aneks. Sporazum CEFTA odreuje da se ukinu sva kvantitativna ogranienja, carine i druge dabine meu zemljama lanicama. Postoje i ogranienja u pogledu liste proizvoda koji se mogu bescarinski izvoziti, tj. liste proizvoda za koje ne vae pravila preferencijalne trgovine. Sve drave lanice CEFTA su imale obavezu da svoje Zakone koje se tiu slobodne trgovine prilagode ovom Sporazumu. U Srbiji je 2007. godine stupio na snagu Zakon o potvrivanju Sporazuma o izmeni i pristupanju Sporazumu o slobodnoj trgovini u Centralnoj Evropi CEFTA 2006. Konkretno Sporazum potpisan 2006. godine ukida sva koliinska ogranienja u trgovini, ukidaju se sve carine na izvoz, nee se uvoditi nikakve nove carine na uvoz niti nove dabine fiskalne prirode, niti one koje su ve primenjene poveavati u trgovini izmeu strana u ovom Sporazumu, od stupanja na snagu Sporazuma, strane e u meusobnoj trgovini ukunuti carine koje su u suprotnosti sa lanom VIII Opteg sporazuma o carinama i trgovini 1994., primena sanitarnih i fitosanitarnih mera regulisae se Sporazumom STO o primeni sanitarnih i fitosanitarnih mera, sporazumne strane se obavezuju da nee uvoditi nove tehnike barijere u trgovini, kao i da preduzmu mere na harmonizaciji i olakanju, reguliu se pravila o poreklu, sve strane imaju za cilj da smanje ili uproste carinske procedure i formalnosti nametnute u oblasti trgovine. Ove carinske procedure su u prolosti bile jedna od veih prepreka meusobnoj trgovini, nije dozvoljena nikakva fiskalna diskriminacija izmeu proizvoda koji potiu sa teritorije strana u ovom sporazumu, regulisana su pitanja dravnih monopola i dravnih trgovinskih preduzea, postoje pravila koja reguluu pitanje konkurencije, dravne pomoi i dampinga, posebnim lanom dozvoljeno je uvonje retriktivnih mera u sluaju postojanja ozbiljnih tekoa u pogledu platnog bilansa, ulaganja u druge zemlje koje su potpisale sporazum su regulisana u smislu da sve strane moraju stvoriti i odravati stabilne, povoljne i transparentne uslove za kompanije drugih strana koje ulau na njihovoj teritoriji, javne nabavke se reguliu u skladu sa lanom I Sporazuma STO o dravnoj nabavci, zatita intelektualne svojine se regulie u skladu sa pravilima STO.

I-1 Ekonomsko-integracione karakteristike lanica CEFTANajznaajniji cilj Sporazuma, svih lanica CEFTA, je pribliavanje i lanstvo u drugim veim, Evropskim i svetskim ekonomskim integracijama. Posebno je bitno to se Sporazumom predvia da se meusobni trgovinski odnosi lanica CEFTA moraju rukovoditi pravilima STO (Svetske Trgovinske Organizacije) i Evropske Unije. Prilagoavanje pravilima STO i EU dovodi do zakljuka da je CEFTA odreeni trening za Evropsku Uniju. Takoe, gledajui statistike podatke o izvozu i uvozu robe i 7

Centralnoevropsko udruenje slobodne trgovine - CEFTA usluga Srbije i ostalih lanica CEFTA, moe se zakljuiti da je Evropska Unija najvaniji trgovinski partner ovih drava. Na slici 2 dat je hronoloki pregled dogaaja u vezi sa osnivanjem i promenama CEFTA Sporazuma. Slika 2. Hronoloki pregled poev od osnivanja CEFTA ugovora1992potpisivanje prvog CEFTA ugovora 21.decem bar 1992. Krakov (Poljska) Poljska Maarska ehoslovaka

1994 1995

stupio na snagu jula 1994. godine izm ene Ugovora potpisane u Brnu 11. septem bra 1995. godine (eka)

1996 1997 1999 2000

pristupa Slovenija pristupa Rum unija pristupa Bugarska pristupa Hrvatska izm ene Ugovora 04. jula 2003. na Bledu (Slovenija)

2004

Ugovor naputaju (zbog ulaska u EU) Poljska Maarska eka Slovenija Slovaka

19. decem bra 2006. godine u Briselu potpisan novi Ugovor

2006

pristupaju

Makedonija Bosna i Her. Crna Gora

Albanija Srbija i Rum unija

naputaju

Bugarska

2007

26. jula Ugovor stupa na snagu

U tabeli broj 1. prikazan je bruto domai proizvod drava koje su danas lanice EU a prethodno su bile lanice CEFTA, evidentan je porast bruto domaeg proizvoda koji je rezultat mnogih faktora ali i poetka primene direktne kumulacije u okviru CEFTA. Sve navedene drave su 2004. ili 2006. godine postale lanice Evropske Unije. BDP Maarske od potpisivanja CEFTA sporazuma 1991. godine do danas, osim u prvoj godini, konstantno je beleio rast a najvei rast je u periodu od 1998. do 2006. kada je BDP dupliran. Poljska je takoe ostvarivala konstantan rast BDP od 1991. do 2012 ali se uoavaju tri perioda i to od 1991. do 1995. (ispod 100 mlrd.$), od 1995. do 2004. (do 200 mlrd.$) i od 2004. do 2012. kada su iznosi petostruko vei od godina posle potpisivanja sporazuma 1991. Najvei porast u BDP u odnosu na prve godine u posmatranom periodu ima eka. BDP u 2008. godini deset puta je vei od BDP u 1991. Tabela 1. BDP bivih lanica CEFTA, 1992., 2000. i 2010. godina, u mlrd.$ 1992. 2000. 2010. Poljska 76 167 468 Maarska 33 48 128 Bugarska 10 13 48 8

Centralnoevropsko udruenje slobodne trgovine - CEFTA Slovenija Slovaka ekaIzvor: www.tradingeconomics.com, 2012.

13 13 26

22 30 60

49 87 190

Ove srednjoevropske zemlje suoile su se sa makroekonomskom stabilizacijom i uspostavljanjem trinih uslova poslovanja. Rezultat toga je prevaziao oekivanja. One su stvorile konkurentnu ekonomiju koja je sposobna da se ravnopravno bori sa mnogo razvijenijim tritima Zapadne Evrope. Uspele su da privuku strani kapital, prilagode se novim tehnikim zahtevima, uspele su da u prvi plan stave i razviju privredne sektore koji su bili u opadanju, novim, konkurentnijim. Posle veoma kratkog perioda prilagoavanja od momenta pristupanja CEFTA sporazumu, nakon 1991. godine, uspostavile su osnovu za dalji privredni razvoj koji je evidentan po svim ekonomskim pokazateljima. Mali broj ekonomista je verovao da e ove zemlje prevazii prosek Evropske Unije u ekonomskom rastu, u periodu od 1993. do 1997. godine. Trite ovih zemalja brzo se razvijalo a posebno intraCEFTA trgovina. Udeo u izvozu ka zemljama Evropske Unije je od 1992. do 1995. godine porastao od 2% na 6%. Pozitivni rezultati su doveli do toga da su tri CEFTA zemlje postale lanice OECD 1995. godine (eka, Maarska i Poljska). Najznaajniji rezultat koji je postavljen kao cilj prvobitnog CEFTA sporazuma se ogleda u veoma brzoj liberalizaciji trgovine. Do kraja 90ih godina 90% trgovine industrijskim proizvodima bio je osloboen carina izmeu zemalja CEFTA. to se tie poljoprivrednih proizvoda liberalizacije je dostigla 80%. Postojale su tri vrste poljoprivrednih proizvoda, onih bez carine, sa preferencijalnom carinom i oni ija je carina regulisana bilateralnim ugovorima. Drugo poglavlje u istoriji CEFTA poinje naputanjem centralnoevropskih zemalja CEFTA sporazuma i prikljuenjem Evropskoj Uniji 2004. godine i osnivanjem novog CEFTA 2006 sporazuma. Na samitu CEFTA u Brnu, septembra 1995. godine, usvojeni su kriterijumi za eventualno irenje CEFTA na zemlje centralne i istone Evrope koje nisu lanice Viegradske grupe. U toj integraciji lanstvo su uzele zemlje Jugoistone Evrope Hrvatska, Srbija, Bosna i Hercegovina, Moldavija, Makedonija, Albanija i Crna Gora. Pomenute zemlje su nakon otpoinjanja procesa tranzicije pristupile reformama privrednog i ireg drutvenog razvoja. Kao i zemlje centralne Evrope posle pristupanja CEFTA sporazumu pokazale su veoma dinamian privredni rast vei od proseka Evropske Unije. To je otvorilo put veim stranim investicijama, pristupanju drava regiona drugim regionalnim i svetskim ekonomskim integracijama i institucijama.. Hrvatska je lanica UN, Saveta Evrope, Svetske Trgovinske Organizacije i CEFTA. Hrvatska postaje postaje punopravan lan Evropske Unije 01. jula 2013. godine. Ona je najvei izvoznik robe na Zapadnom Balkanu i u okviru lanica CEFTA, to se tie izvoza usluga razlika izmeu Hrvatske i pomenutih zemalja jo je vea. Hrvatska je i najvei investitor u zemlje lanice CEFTA. Kljuni partner Srbije u ekonomskim odnosima sa inostranstvom je Evropska Unija. Prioritet spoljne politike Srbije su integracije, regionalne kao i Evropske. Srbije je 2012. dobila status kandidata za lanstvo u EU. Izvestan je pristup Srbije Svetskoj Trgovinskoj Organizaciji. lanica je Ujedinjenih nacija, Saveta Evrope, OSCE, Organizacije crnomorske ekonomske kooperacije BSEC i lanica CEFTA sporazuma. Najvei je izvoznik poljoprivrednih proizvoda u zemlje CEFTE i EU. Bosna i Hercegovina je potencijalni lan Svetske Trgovinske organizacije. Potpisnik je sporazuma o stabilizaciji i priduivanju EU i lanica je CEFTA. Moldavija je lanica Ujedninjenih Nacija, Saveta Evrope, Svetske Trgovinske Organizacije, OSCE, Organizacije za demokratiju i ekonomski razvoj (sve lanice su bive drave SSSR), Zajednice Nezavisnih Drava i Organizacije za crnomorsku ekonomsku integraciju BSEC. BJR Makedonija je sa Evropskom Unijom potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruivanju, lanica je UN, Saveta Evrope, Svetske Trgovinske Organizacije i CEFTA. Crna Gora je lan Ujedinjenih Nacija, Saveta Evrope, Mediteranske Unije, CEFTA. Status kandidata za lanstvo u Evrposkoj Uniji dobila je krajem 2010. godine. 9

Centralnoevropsko udruenje slobodne trgovine - CEFTA Albanija je lanica UN, Saveta Evrope, Svetske Trgovinske Organizacije, Mediteranske Unije, kandidat je za pristupanje Evropskoj Uniji od 2003. godine. Sledea slika prikazuju udeo bruto domaeg proizvoda lanica CEFTA u ukupnom bruto domaem proizvodu CEFTA regiona. Iz ove slike kao i iz tabele 2. uoljivo je da su lideri u regionu Hrvatska i Srbija. One su i teritorijalno i po broju stanovnika vodee drave CEFTA regiona. Tabela 2. pored toga uporeuje BDP u 2007. godini, prvoj godini od stupanja na snagu sporazuma CEFTA 2006 i u 2010. godini, gde je uoljiv porast koji se kree od 50 do 100%. Oigledno je napredovanje kao posledica pogodnosti pristupa tritu CEFTA. Slika 3. Udeo u bruto domaem proizvodu sadanjih lanica CEFTAUee u zbirnom BDP svih zemalja lanica CEFTA29% 1% 11%

6% 41% 8% 4%

Albanija Bosna i Hercegovina

Hrvatska BJR Makedonija

Srbija Moldavija

Crna Gora

Sistematizovao autor, podaci: Svetska Banka, 2012.

Tabela 2. BDP sadanjih lanica CEFTA, 2007. i 2010. godine u mlrd.$Hrvatska Srbija Bosna i Hercegovina Albanija Makedonija Moldavija Crna GoraIzvor: www.photius.com, 2012.

2007. 2010. 37 60 19 38 9 17 9 12 6 9 3 6 2 4

II Rezultati i problemi u primeni CEFTA sporazumaRazliita su miljenja u vezi ekonomskih integracija i slobodne trgovine oko njihovih kratkoronih i dugoronih efekata. Problemi sa kojima lanice CEFTA mogu da se suoe u periodu prilagoavanja tj posle pristupanja je npr rast nezaposlenosti, dok su dobici kratkorono gledano poveanje obima trgovine i bruto domaeg proizvoda a u duem periodu strukturne promene u privredi, izmena kvalifikacione strukture radne snage i sl. Osnovni ciljevi i potencijalni dobici primenom Sporazuma su: 10

Centralnoevropsko udruenje slobodne trgovine - CEFTA Uklanjanje barijera u trgovini, smanjenje trokova i podsticanje izvoza Siguran pristup tritima lanica CEFTA Poveanje investicionih mogunosti Iskoriavanje ekonomije obima koje integrisano trite omoguava Jaanje trgovine uslugama

CEFTA je znaajna za domae i strane investitore kao i one u CEFTA zoni jer je omoguen povlaen pristup tritu od oko 30 miliona potroaa. U okviru CEFTE primenjuju se pravila i standardi Evropske Unije i Svetske Trgovinske Organizacije. Zato CEFTA ima dvostruki znaaj za zemlje u ovoj zoni slobodne trgovine. CEFTA je od osnivanja imala dve faze. Do 1997. godine postojala je tzv faza entuzijazma u kojoj je panja usmerena na slobodno kretanje kapitala, slobodnu trgovinu uslugama i slobodno kretanje radne snage. Druga faza od 1997. godine je suoavanje sa problemima u vidu necarinskih barijera i nalaenje naina da se utie na njihovo smanjivanje putem odreenih dravnih mera. Slika 4. Neto priliv kapitala u odabranim bivim i sadanjim lanicama CEFTA u 2003. i 2006. u milionima eura7000 6000 5000 4000 3000 2000 1000 0 Rumunija Bugarska Srbija 1725 2400 1656 1088 280 142 Albanija 240 77 Makedonija 2006 2003 2800 2003 2006 6922

Izvor: Transition Report, Evropska Banka za Obnovu i Razvoj, 2006.

II-1 Liberalizacija trgovine kao rezultat primene CEFTA Liberalizacije u trgovini zemalja istone Evrope poela je posle sloma centralno-planskog upravljanja privredom. Posle pada Gvozdene zavese i sloma SFRJ zemlje centralne i istone Evrope su poela da trae nova trita. U potrazi za veoma unosnim tritima Zapadne Evrope prvi logian korak bilo je uklanjanje barijera u trgovini pomou regionalne integracije kakva je CEFTA. Liberalizacija u ostalim travama Jugoistone Evrope dostigla je visok nivo u industrijskim i poljoprivrednim proizvodima od momenta kada je potpisan Memorandum o liberalizaciji i okalicama u trgovini 2001. godine u Briselu. Memorandum je donet na sednici Pakta za stabilnost Jugoistone Evrope. 11

Centralnoevropsko udruenje slobodne trgovine - CEFTA Meutim, liberalizacija je proces koji traje, odvija se u fazama i koji nije istog obima u svim dravama. CEFTA je postavila pravni okvir za proirenje trgovine i jo vii nivo liberalizacije u zemljama centralne i istone Evrope. Veoma veliki broj malih i srednjih preduzea dobilo je liberalizacijom nove trine mogunosti, stvoreni su temelji za razmenu znanja i iskustava, poslovno grupisanje, veu konkurentnost. Opte obaveze koje se tiu liberalizacije odnosa izmeu zemlaja CEFTA i koje se odnose na trgovinu svih vrsta roba ukljuuju: - Formiranje kombinovanih nomenklatura robe koje e se primenjivati na klasifikaciju robe u trgovini izmeu ugovornih strana; - Osnovna ili bazna carina na koju se primenjuju mere postepenog smanjenja carina je ona carinska stopa koja vai na dan stupanja Sporazuma na snagu. Ako se nakon potpisivanja sporazuma bilo koje smanjenje carine primeni na bazne carine takvo smanjenje carina e zameniti baznu carinu; - Sva koliinska ogranienja uvoza i izvoza, mere tog dejstva bie ukinute u trgovini izmeu ugovornih strana danom potpisivanja sporazuma - Strane e ukinuti sve carine na izvoz, mere istog dejstva i izvozne dabine fiskalne prirode u trgovini izmeu strana koje se istovremeno obavezuju da nee uvoditi nove carinske dabine na izvoz; - Strane nee uvoditi nove carine na uvoz, mere istog dejstva, niti uvozne dabine fiskalne prirode; - Carine koje su ve primenjene nee se poveavati u trgovini izmeu ugovornih strana; Trgovina izmeu lanica CEFTA (intra-regionalna trgovina) konstantno je rasla i viestruko poveala u skoro svim lanicama od osnivanja 1992. godine ali i kod zemalja Balkana od stupanja na snagu novog Sporazuma 2007. godine, to je prikazano na slici 5. Rast izvoza u liderima ekoj, Poljskoj, Maarskoj i Slovakoj je vie nego utrostruen u tom periodu.Slika 5. Rast uvoza i izvoza u okviru intra-CEFTA trgovni u zemljama CEFTA 1993-2001.Slovenija Slovaka Rumunija Poljska Maarska eka Bugarska 0% 19% 100% 100% 200% 300% 400% 500% 600% 307% 359% 425% 184% 175% 363% 449% 496% Uvoz Izvoz 53% 84% 334% 429%

Izvor: Samardija V., Regional Cooperation and its relevance for EU integration, Zagreb, 2007, str18

Kada se pogledaju parametri o udelu spoljnotrgovinske razmene sadanjih lanica CEFTA primetno je poveanje intra-regionalne trgovine od 2004. godine do 2009. dok su promene u udelu trgovine sa Evropskom Unijom i ostatkom sveta neznatne (slika 6 levo). Porast izvoza u zemlje regiona je vei od porasta izvoza u EU ili u ostatak sveta, to pokazuju indeksi na slici 6. desno. Slika 6. Promene u odnosu udela trgovine lanica CEFTA od 2004-2009. godine. 2004=100) i izvoz CEFTA zemalja od 2006 do 2009. godine (2006=100)

12


Izvor: OECD Week report i OECD studija Reaping the benef. of trade and inv. integr. in SEE, InvComp, 2009, str.11

Statistiki podaci o spoljnotrgovinskoj razmeni za zemljama CEFTA pokazuju da su one visoko intraregionalno zavisne. Za pojedine zemlje pristupanje CEFTA ini se kao logian sled spoljnotrgovinske razmene kao npr. za Crnu Goru ili Bosnu i Hercegovinu dok drugima CEFTA daje priliku za njeno poveanje, primer Moldavije. Lideri regiona Hrvatska i Srbija imaju velike koristi od ovog vida regionalne saradnje a ostvaruje se laki pristup tritu Evropske Unije. Slika 7. upravo pokazuje da ukupna spoljnotrgovinska razmena Crne Gore i Bosne i Hercegovine sa zemljama CEFTA prelazi 70% njihove ukupne spoljnotrgovinske razmene, slede Makedonija i Srbija sa 40 50%. Po ovim pokazateljima Hrvatska, Albanija i Moldavija su najmanje zavisne od intra-CEFTA trgovinske razmene. Meutim, razlozi za to su totalno razliiti, uporeujui Hrvatsku i Moldaviju. Vei deo Hrvatskog uvoza i izvoza zavisi od Evropske Unije, njen uvoz iz CEFTA regiona bio je vei, dalje, Hrvatska se okree Evropskoj Uniji ija e punopravna lanica postati 2013. godine. Za razliku od uvoza izvoz Hrvatske u ostale zemlje CEFTA je daleko obimniji. Moldavija se teritorijalno ne granii ni sa jednom dravom CEFTA regiona, izvoz Moldavije je usmeren ka dravama Carinske Unije, takoe ona nije u dobroj meri iskoristila povoljnosti dijagonalne kumulacije porekla robe. Slika 7. Uee regiona CEFTA u ukupnoj spoljnotrgovinskoj razmeni u 2008. god.90 80 70 60 50 40 30 20 10 0A lb an ija H rv at sk M a ak ed on ija M ol da vi ja B IH Sr bi ja G or a

Uvoz Izvoz

Izvor Regionalna saradnja i problemi u primeni CEFTA , Privredna Komora Srbije , 2010.

II-2 Dijagonalna kumulacija Najvanija novina koja je stupila na snagu primenom CEFTA sporazuma a koja nije bila predviena bilateralnim sporazumima sadanjih lanica je dijagonalna kumulacija porekla robe a oznaava kumuliranje (sabiranje) porekla robe veeg broja zemalja. Ta roba ima status domaeg proizvoda prilikom izvoza bez obzira da li je samo delimino ili potpuno proizvedena u toj zemlji. U 13

C rn a

Centralnoevropsko udruenje slobodne trgovine - CEFTA praksi to znai da odreena roba moe imati status domaeg proizvoda iako su korieni poluproizvodi ili delovi proizvoda iz drugih zemalja lanica CEFTA, EU, EFTA ili iz Turske. Finalni proizvod se moe uz snienu stopu carine ili bez naplate carine, zavisno od proizvoda, plasirati na tritu CEFTA, EU, EFTA ili u Turskoj. Kumuliranje oznaava sabiranje dodate vrednosti porekla proizvoda kod plasiranja na ta trita. Proizvod ima poreklo zemlje gde je dodata vrednost vea od vrednosti korienih materijala poreklom iz zemalja CEFTA ili drugih zemalja ugovornica. Ukoliko to nije sluaj proizvod ima poreklo zemlje iji materijal s poreklom uestvuje sa najveom vrednou2. Da bi se primenila kumulacija porekla neophodno je da budu ispunjena 3 uslova: Da svaka zemlja sa svim ostalima ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini Da ovi sporazumi sadre Panevropska pravila o poreklu Da takva mogunost bude objavljena u slubenim listovima svih zemalja partnera Glavni oblik dijagonalne kumulacije donet je od strane EU i poznat pod nazivom pan-evropski sistem dijagonalne kumulacije. Stupio je na snagu 1997. godine i predviao je sporazum o kumulaciji porekla robe izmeu EU, EFTA, CEFTA i Turske (od 1999. godine). Da bi se ispitalo dejstvo dijagonalne kumulacije koja je stupila na snagu 1997. godine, u sledeoj tabeli su dati indeksi trgovine CEFTA zemalja: Poljske, Slovenije i eke, sa tri trita: Evropska Unija, pan-Evropske integracije (CEFTA, EFTA) i ostatak sveta u odnosu na trgovinu u 1997. godini i to vezano za trgovinu poluproizvoda i finalnih proizvoda. Evidentan je porast trgovinske razmene od poetka primene Sporazuma o dijagonalnoj kumulaciji 1997. Naravno, postoje i brojni drugi faktori koji su uticali na porast trgovinske razmene. Tabela 3. Uticaj panevropskog sistema dijagonalne kumulacije na trgovinu zemalja CEFTADrava Poljska Sektor Polupr. Trite EU Pan-EU Ost.sv. EU Pan-EU Ost.sv. EU Pan-EU Ost.sv. EU Pan-EU Ost.sv. EU Pan-EU Ost.sv. EU Pan-EU Ost.sv. 1994 0,55 0,54 0,59 0,65 0,49 0,59 0,80 0,80 0,72 0,65 0,58 0,89 0,45 0,75 0,60 0,60 0,78 0,52 1995 0,75 0,82 0,79 0,74 0,59 0,73 1,00 1,07 0,94 0,81 0,82 1,02 0,90 1,09 0,91 1,03 1,01 0,74 1996 0,93 0,91 0,98 0,86 0,84 0,88 0,99 0.98 0,99 1,05 0,96 1,02 0,94 1,18 1,03 1,05 1,24 0,85 Godina 1997 1,00 1,00 1,00 1,00 1,00 1,00 1,00 1,00 1,00 1,00 1,00 1,00 1,00 1,00 1,00 1,00 1,00 1,00 1998 1,08 1,09 0,95 1,17 1,04 1,08 1,08 1,09 0,85 1,04 0,89 1,06 1,19 1,04 0,95 1,07 1,01 1,00 1999 1,06 1,11 0,88 1,11 1,07 0,91 1,09 1,06 0,83 0,96 1,00 1,00 1,13 0,95 0,82 1,00 1,05 1,07 2000 1,09 1,27 1,34 1,08 0,98 0,98 1,16 1,21 0,94 0,91 0,93 0,93 1,24 1,16 1,20 0,95 1,05 0,93

Finalni proizvod Slovenija Polupr.

Finalni proizvod eka Polupr.

Finalni proizvod

Izvor: Augier P., Gasiorek M., Lai-Tong C., The impact of rules of origin on trade flows, 2005

Institut dijagonalne kumulacije u Srbiji porekla sadri Protokol o poreklu robe kao deo CEFTA, prelazni trgovinski sporazum sa EU, Sporazum sa Turskom i sporazum sa dravama EFTA. Protokol o poreklu robe je sastavni deo CEFTA sporazuma. Svaka od zemalja lanica CEFTA je imala obavezu da carinarnicama dostavi i obavetenje o primeni tog protokola. Tako je u Srbiji Ministarstvo Finansija Uprava Carina izdalo obavetenje o primeni dijagonalne kumulacije porekla robe Srbija-CEFTAEvropska Unija februara 2010. godine.Sva roba koja se fakturie u Ugovornice CEFTE moi e da bude

2

Kui-Vitalji Z., CEFTA 2006, Carinska Uprava RH, Zagreb

14

Centralnoevropsko udruenje slobodne trgovine - CEFTA kumulirana u postupku dobijanja finalnog proizvoda u Srbiji radi preferencijalnog izvoza u navedene zemlje ili teritorije. Pored toga to je u okviru CEFTA regiona dozvoljena kumulacija porekla sa materijalima I proizvodima preferencijalnog porekla svih zemalja CEFTA kod preferencijalnog izvoza u CEFTA zemlje dozvoljena je i kumulacija sa materijalima i proizvodima poreklom iz Evropske Unije i obrnuto. Sporazumom izmeu zemalja CEFTA i Turske omoguena je kumulacija porekla sa materijalima i proizvodima poreklom iz EU i CEFTA. Obrnuto, omoguena je kumulacije porekla materijala i proizvoda iz Turske sa veinom zemalja CEFTA. EFTA primenjuje kumulaciju robe iz regiona CEFTA pri emu i dalje nije omoguena kumulacije porekla robe sa EU i Turskom. EU je 31. decembra 2009. godine, u svom slubenom glasniku, objavila napomenu o zemljama koje su ukljuene u mogunost primene dijagonalne kumulacije porekla robe. Ovom napomenom je kao datum poetka primene dijagonalne kumulacije porekla robe u odnosu na lanice CEFTA naveden 8.12.2009. godine. Tabela 4. Kumulacija u okviru sporazuma CEFTA i EFTA (datumi poetka primene protokola o poreklu koji predviaju dijagonalnu kumulaciju)Srbija Srb. Hrv. Mak. Alb. BiH CG v/Li Norv. Isl. 24.10.07 . 24.10.07 . 24.10.07 . 22.11.07 . 24.10.07 01.06.11 . 01.06.11 . 01.01.12 . Hrvatska 24.10.07. Maked. 24.10.07 . 22.08.07 . 26.07.07 . 22.11.07 . 26.07.07 . 01.01.12 . 01.01.12 . 01.01.12 . Albanija 24.01.07. 22.08.07. 26.07.07. BiH 22.11.07 . 22.11.07 . 22.11.07 . 22.11.07 . 22.11.07 . 01.08.05. 01.08.05. 01.08.05. 01.08.05. 01.08.05. 01.08.05. C. Gora 24.10.07 . 22.08.07 . 26.07.07 . 26.07.07 . 22.11.07 . vaj./Liht. 01.06.11. 01.01.12. 01.01.12. 01.01.12. Norveka 01.06.11. 01.01.12. 01.01.12. 01.01.12. Island 01.01.12. 01.01.12. 01.01.12. 01.01.12.

22.08.07. 22.08.07. 22.11.07. 22.08.07. 01.01.12. 01.01.12. 01.01.12.

22.11.07. 26.07.07. 01.01.12. 01.01.12. 01.01.12.

Efekti dijagonalne kumulacije porekla se ogledaju u poveaju spoljnotrgovinske razmene sa zemljama CEFTA, EFTA, EU i sa Turskom. Dijagonalna kumulacija je faktor investicione atraktivnosti regiona. Meutim, konkretni rezultati od rasta aktivnosti na polju trgovine robama i uslugama ne mogu se oekivati odjednom. O znaaju dijagonalne kumulacije robe govori podatak o mnogo manjem izvozu u drave CEFTA i EU pre primene dijagonalne kumulacije porekla.

15


II-3 CEFTA i EU Zajedniko trite zemalja CEFTA slui kao odreeni poligon za testiranje spremnosti da se ue u otvorenu trinu utakmicu koja vlada na tritu EU. Evropska Unija kao prioritet ekonomske saradnje sa zemljama Zapadnog Balkana smatra odnos sa CEFTA. U Sporazumu o stabilizaciji i pridruivanju EU slobodna trgovina u regionu predstavlja se kao jedan od uslova za njegovo potpisivanje. Sa druge strane, Sporazum CEFTA u svom tekstu direktno se vezuje za primenu pravila EU. Glavni uticaj Evropske Unije na spoljnu trgovinu CEFTA je da je ona preusmerava prema sebi.3 Sve lanice CEFTA su u prvim godinama lanstva u toj regionalnoj integraciji intenzivirale trgovinu sa Evropskom Unijom ali je poveanje deficita u odnosu sa EU bio neizbeno (osim u poljoprivredi). Na slici 8. je prikazan trgovinski balans zemalja lanica CEFTA sa Evropskom Unijom od poetka primene CEFTA sporazuma. Uoljivo je da je vei suficit sa Evropskom Unijom imala jedino Maarska zbog izvoza poljoprivrednih proizvoda. Veina bivih drava CEFTA do ulaska u Evropsku Uniju imala je konstantan deficit. Slika 8. Trgovinski bilans CEFTA zemalja sa EU od 1993. godine

Izvor: Konig G., The development of the hungarian agricutural trade after the EU accession, Budimpeta, 2007

Trgovina drava sadanjih lanica CEFTA je i pre potpisivanja Sporazuma bila strogo orijentisana prema Evropskoj Uniji. Trend poveanja intraregionalne trgovine nije u tolikoj meri smanjio znaaj EU kao glavnog partnera CEFTA. Slika 9. prikazuje udeo u izvozu zemalja CEFTA u 2006.godini, gde se uoava dominacija Evropske Unije kao spoljnotrgovinskog partnera zemalja CEFTA. Slika 9. Izvoz iz zemalja CEFTA, 2006. godine

Izvor: Non-tariff barriers in CEFTA: Analysis of Tech. and Adm.Barriers to Trade, OECD, Budimpeta, 2009., str. 93

Majoros P.: Uloga lanica CEFTA na evropske integracije,2004, Budimpeta

16

Centralnoevropsko udruenje slobodne trgovine - CEFTA Pojedinano posmatrajui postoji razlika u udelu glavnih sporljnotrgovinskih partnera zemalja CEFTA, to pokazuje slika 10 Glavni izvozne destinacije Albanije su zemlje Evropske Unije a Moldavije zemlje Evropske Unije ali i zemlje Carinske Unije i Kina (oznaene u ostatak sveta). Najvei udeo u izvozu u zemlje regiona ostvaruju Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Srbija. Veliki udeo u izvozu prema Rusiji, Kini, SAD i drugim dravama osim Moldavije ostvaruje i Hrvatska a nije zanemarljiv i udeo Srbije. Slika 10. Izvoz zemalja CEFTA, 2006

Izvor: Non-tariff barriers in CEFTA: Analysis of Tech. and Adm. Barriers to Trade, OECD, Budimpeta, 2009., str. 11

Od momenta stupanja na snagu CEFTA sporazuma primetno je i poveanje direktnih stranih investicija iz EU u svim dravama lanicama CEFTA, izuzimajui oscilacije zbog direktnog uticaja svetske ekonomske krize 2008. godine. Prema podacima datim na sledeem grafikonu direktne strane investicije u Albaniji, Makedoniji i Hrvatskoj neposredno posle stupanja na snagu CEFTA sporazuma 2007. godine, porasle su viestruko u odnosu na period 5 godina pre toga. Direktne strane investicije u Srbiji u 2002. godini iznosile su manje od 0,5 milijardi dolara dok je taj iznos u 2006. godini iznosio skoro 4,5 milijardi dolara to znai da su SDI poveane deset puta. Slika 11. Direktne strane investicije (FDI) *u milionima $7000 6000 5000 4000 3000 2000 1000 0 2048 1099 3461 2861 1788 1078 4996 6023

Albanija Makedonija Hrvatska

2002

2003

105 117 323 699 586 135 178 341 958 963 1109 96 424 334 262 325 662 197 295 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010

Hrvatska Albanija

Izvor: Svetska Banka, 2010.

17

Centralnoevropsko udruenje slobodne trgovine - CEFTA II-4 Problemi u primeni CEFTA Same privredne karakteristike zemalja u CEFTA regionu pokazuju da je ovaj sporazum bio veliki izazov. Za razliku od zemalja osnivaa prvog CEFTA sporazuma i onih koje su se kasnije prikljuile njemu pa napustile i postale lanice EU, sadanje privrede su po veliini veoma male, ostvaruju veoma mali obim meusobne robne razmene, ne postoji dovoljna usklaenost sa evropskim i meunarodnim standardima i normama, konkurentnost je na niskom nivou, izvozna struktura je nepovoljna, u svim zemljama postoji veliki deficit spoljnotrgovinskog bilansa, visoko je uee sive ekonomije i sl. II-4-1 Necarinske barijere Problem u primeni CEFTA sporazuma pored nepotovanja odredbi u trgovini odreenim proizvodima je postojanje necarinskih barijera i to se smatra glavnom preprekom ekspanzije CEFTA sporazuma. Na sednici CEFTA komora za NCB i TB 09.11.2010. u Beogradu sve potpisnice CEFTA, kako stoji u izvetaju, su se obavezale da e postojee barijere ukinuti, a da nove nee uvoditi tako da je Privredna Komora Srbije sprovela upitnik iji je cilj bio da se utvrde sve necarinske barijere koje oteavaju privrednu saradnju u regionu CEFTA. Nakon sprovedenog upitnika i utvrivanja svih necarinskih barijera i njihove klasifikacije PKS je upoznala nadlene dravne organe, privredne komore u zemljama okruenja, CEFTA zajedniki komitet i podkomitete. Svaka lanica CEFTA se obavezala da usvoji odreene mere, procedure i inicijative za reavanje i otklanjanje ovih barijera. Najee necarinske barijere prisutne u svim zemljama CEFTA regiona su klasifikovane na sledei nain: 1. Tehnike barijere: razliita brzina prihvatanja direktiva EU o tehnikim propisima i standardima, neprihvatanje dokumenata o oceni usaglaenosti, neprimereni zahtevi za obeleavanje i pakovanje. 2. Sanitarne i fitosanitarne barijere: razliita brzina prihvatanja propisa EU nedostatak akreditovanih laboratorija nepriznavanje sertifikata to utie na dugotrajno i komplikovano testiranje obeleavanje poljoprivredno-prehrambenih proizvoda 3. administrativne barijere: duga, komplikovana procedura carinjenja, kontrole i verifikovanja dokumenata o poreklu neusklaeno radno vreme slubi samovoljno, arbitrarno ponaanje nadlenih prilikom klasifikovanja robe i odrevanje carinske osnovice nedostatak informacija o propisima i procedurama ne izvravanje notifikacije novih propisa komplikovana, duga i skupa procedura izdavanja dozvola i registracije proizvoda 4. barijere u vezi neadekvatne infrastrukture saobraaj bankarstvo i osiguranje telekomunikacije poslovne usluge logistika u trgovini 18

Centralnoevropsko udruenje slobodne trgovine - CEFTA Tabela 5. Rangiranje barijera prema anketi izvoznika iz zemalja Zapadnog BalkanaRedni broj (na osnovu uestalnosti i vanosti barijera) 1 2 3 4 Trite Evropske Unije Tehniki standardi i sertifikati Kontrola kvaliteta i zatita potroaa Carinske barijere Trite Jugoistone Evrope Carinske procedure Postupci registracije (birokratija) Tehniki standardi i sertifikati Kontrola kvaliteta i zatita potroaa

Izvor: Western Balkans Survey, OECD, 2005. Karakteristike necarinskih barijera je to da su one netransparentne tj teko se otkrivaju, dovode do poskupljenja trgovine, unose nestabilnost u poslovanje, uvode se da se postigne efekat poveanja nivoa zatite uvedenog radi smanjenja carina. Necarinske barijere mogu dovesti u pitanje pozitivne rezultate liberalizacije, restriktivnije su od carina, netransparentne su i nepredvidive, tite domau industriju i dovode do protekcionizma u spoljnotrgovinskim odnosima, mogu biti simptom dubljih problema u privredi, mogu biti rezultat loeg funkcionisanja dravne administracije. Uklanjanjem necarinskih barijera zemlje lanice CEFTA dobijaju mnogo, od poveanja stranih direktnih investicija, brem pristupanju EU i STO, olakava se trgovina i dodatno liberalizuje. Usaglaavanjem domae regulative sa meunarodnim pravilima, pristupanjem konvencijama i sporazumima (STO, ISO,...) eliminiu se necarinske barijere jer se striktno propisuje kada se one mogu koristiti i procedure i principe za njihovo korienje. Na slici 12. prikazan je rezultat sprovedenog upitnika od strane Privredne Komore Srbije u vezi necarinskih barijera sa kojima se suoavaju srpski privrednici u izvozu i korienju benefita CEFTA sporazuma. Vie od dve treine ispitanika imalo je potekoa u trgovini u regionu (72%), od toga 28% ispitanika odgovorilo je da je najvea prepreka u intraCEFTA trgovini vreme potrebno za pribavljanje pojedinih odobrenja od dravnih organa (oznaeno pod br.7), 16% smatra da je problem veliki broj traenih dokumenata (br.5), visina trokova za pribavljanje dokumenata je problem svakog desetog ispitanika (br.6), slede dostupnost informacija o potrebnim dokumentima sa 9% (br.1), nepostojanje standardnih dokumenata sa 7% (br.4) dok 2% navelo je neke druge probleme. Samo 28% ispitanika nije se suoilo sa problemima u regionalnoj trgovini. Slika 12. Problemi u pribavljanju izvoznih dokumenata u Srbiji

Izvor: Privredna Komora Srbije, 2010.

19

Centralnoevropsko udruenje slobodne trgovine - CEFTA U EU prosean broj dokumenata za izvoz mnogo je manji nego u zemljama CEFTA. U Hrvatskoj i Crnoj Gori je taj broj 7 dok u EU 5. Prosek u CEFTA regionu je 6,5. Vreme (broj dana) potrebnih za izvoz proizvoda u EU je 12, dok u CEFTA 16. Srbija je u tom segmentu vodea sa evropskim prosekom dok je najvee vreme potrebno privrednicima Moldavije, Hrvatske i Albanije. Potreban broj dokumenta za uvoz u EU je takoe 5, dok u CEFTA 7, Najvie uvoznih dokumenata potrebno je u Albaniji.Vreme potrebno za uvoz najkrae je u Makedoniji a najdue u Moldaviji. Organi u okviru CEFTA koji se bave necarinskim barijerama su Pododbor za tehnike i necarinske barijere u trgovini, Pododbor za carinu i pravila o poreklu i Pododbor za poljoprivredu, sanitarne i fitosanitarne mere. U okviru pododobra za tehnike i necarinske barijere sainjena je mrea barijera na osnovu primedbi privrednika pomou koje se redovno razmatraju i utvruju reenja i rokovi za eliminisanje barijera od sluaja do sluaja. Komitet podstie harmonizaciju sa pravilima i procedurama STO i EU i zakljuivanja sporazuma o meusobnom priznavanju u ovoj oblasti. Postoji i sistem notifikacije o tehnikim propisima i procedurama ocene usaglaenosti. U okviru Komiteta postoji i radna grupa za tehnike i necarinske barijere koji se bavi konsultacijama i i razmeni iskustava o harmonizaciji u oblasti infrastrukture kvaliteta radi eliminisanja razlika. Sistem za praenje i eliminaciju necarinskih barijera ima za cilj da se necarinske barijere identifikuju, klasifikuju i uklanjaju, da se to redovno prati pomou eksperata OECD. Sistem treba da identifikuje uzroke necarinskih barijera u trgovini i odredi aktivnostima sa rokovima za njihovo eliminisanje. Takoe omoguava da se podele u kategorije ime je omogueno rangiranje lanica CEFTA prema stepenu i brojnosti uzroka, od 1 do 5 koji oznaava najrazvijeniji stepen prilagoenosti regulative STO i EU. U tom rangiranju uestvuju eksperti, privrednici i domai i strani investitori. U okviru pododbora za poljoprivredne, sanitarne i fitosanitarne mere kontinuirano se razmenjuju informacije o procesu usaglaavanja regulative sa EU, predlae zakljuivanje sporazuma o meusobnom priznavanju sertifikata. Redovno obavetava o promeni regulative u oblasti fitosanitarnih mera, dalja liberalizacija trgovine poljoprivrednim proizvodima. Podkomitet za carinu i i pravila o poreklu radi na poboljavanju saradnje i koordinira rad carinskih uprava i ostalih agencija na graninim prelazima. Bavi se priznavanjem rezultata kontrole, usklaivanjem radnog vremena slubi, unapreuje primenu dijagonalne kumulacije.

20


II-4-2 Nepoznavanje procedura za primenu CEFTA Problemi koji se mogu javiti u primeni CEFTA sporazuma se ogledaju u nepoznavanju procedura za primenu CEFTA sporazuma u privrednim subjektima, nedostatak blagovremenih informacija u vezi sa promenama propisa i procedura. Roba se mora direktno transportovati izmeu zemalja lanica Sporazuma. Mogue je da se roba u okviru zbirnog transporta transportuje i preko drugih teritorija ali u tom sluaju u zemlji carinjenja mora se priloiti dokument ili uverenje carinskog organa zemlje tranzita. Dokaz o poreklu robe u Strani ugovornici je EUR 1. izdat i overen od strane carinskog organa u Strani ugovornici. Obrazac EUR 1. isti je i kao standardni obrazac samo u rubrici 7. ima podatke u vezi primene kumulacije. I u okviru ovog sporazuma dozvoljava se mogunost naknadnog izdavanja uverenja EUR.1 kao i izdavanje duplikata. Kao dokaz o poreklu robe moe se koristiti i izjava na fakturi, ali samo u sluaju da ukupna vrednost robe na fakturi ne prelazi 6.000 evra. I u ovom sluaju mora se navesti da li je primenjena kumulacija ili nije. Prema odredbama CEFTA sporazuma, proizvod moe stei poreklo ako je u potpunosti dobijen u Strani ugovornici ili ako su proizvodi dobijeni u Strani ugovornici koji ukljuuju materijale koji nisu u potpunosti dobijeni, pod uslovom da su ti materijali proli dovoljnu obradu ili preradu u strani ugovornici. Pod potpuno dobijenim proizvodima u Strani ugovornici smatraju se mineralni proizvodi izvaeni iz zemlje, ubrani ili ponjeveni biljni proizvodi, uzgojene ive ivotinje, proizvodi dobijeni od uzgojenih ivotinja i dr. Pod dovoljnom obradom ili preradom podrazumevaju se uslovi koje materijali bez porekla moraju da ispune da bi proizvod od njih izraen stekao status robe sa poreklom. Pomenuti uslovi su navedeni u Listi obrade ili prerade koja je sastavni deo sporazuma. U okviru sporazuma, navedeni su i postupci obrade i prerade koji nisu dovoljni da bi roba stekla poreklo. U ovu grupu spadaju: postupci za ouvanje robe, rastavljanje i sastavljanje poiljki, pranje, ienje, uklanjanje praine, korozije, boje ili drugih materija za prekrivanje, peglanje i presovanje tekstila, bojenje i poliranje, pakovanje i prepakivanje robe, i dr.

II-4-3 Trgovina uslugama Trgovina uslugama predstavlja vaan deo privreda lanica CEFTA to pokazuje odnos izmeu uvoza i izvoza usluga koji je u periodu od 2007-2009. bio u odnosu 16,1 : 8,7 (u milijardama eura u korist izvoza usluga). Udeo u trgovini uslugama raste ali je i dalje na niskom nivou u odnosu na zemlje EU zbog barijera u trgovini uslugama. I pored liberalizacije trgovine ove barijere i dalje postoje. Na slici 13. prikazan je izvoz roba i usluga u mil.eura ukupno u periodu od tri godine od poetka primene CEFTA sporazuma. Hrvatska, Crna Gora i Albanija u tom periodu imale su vei izvoz usluga nego roba. Ukupna trgovina uslugama najvea je u Hrvatskoj a na drugom mestu je Srbija.

21

Centralnoevropsko udruenje slobodne trgovine - CEFTA Slika 13. Znaaj trgovine uslugama. Odnos izvoza roba i usluga 2007-2009.

Izvor:. Barriers to trade in services in CEFTA Region, World Bank, 2010.

Zemlje CEFTA regiona su napredovale u nekim segmentima koji se tiu trgovine uslugama kao npr. ne postoje pravne barijere za komercijalno prisustvo strane firme, ne postavlja se pitanje vlasnike strukture strane firme ili dravljanstva zaposlenih i menadera stranih firmi ili predstavniva. Meutim, problemi se javljaju kod sudskih procedura za sprovoenje ugovora, koje mogu da budu dugotrajne ili skupe. Postoji problem u implementaciji zakona koji se tiu politike konkurencije. Jedan od najveih problema je to ni u jednoj zemlji CEFTA regiona ne postoji tzv slobodna zapoljavanja stranih radnika. Procedure za dobijanje dozvola za rad su komplikovane, dugotrajne i skupe, tako da ne postoji kretanje radne snage. to se tie sektora najee barijere se javljaju u transportu, graevinarstvu, sektoru pravnih usluga i informatikom sektoru.

22


III Srbija i CEFTAIII-1 CEFTA Najznaajniji spoljnotrgovinski partner Srbije CEFTA igra znaajnu ulogu kao spoljnotrgovinski partner Srbije. Ona je po plasmanu robe drugi spoljnotrgovinski partner Srbije, posle Evropske Unije. CEFTA trite meutim igra najvaniju ulogu iz perspektive Srbije jer ona na njemu ostvaruje konstantan suficit. Imajui u vidu da Hrvatska 2013. godine postaje lanice Evropske Unije i prestaje da bude lanice CEFTA, obzirom da je jedino sa Hrvatskom Srbija ostvarivala deficit u spoljnotrgovinskoj razmeni, jasno je da Srbija potencijalni lider u CEFTA regionu kao i to da e se trend ostvarivanja suficita nastaviti. Za Srbiju pristupanje CEFTA sporazumu kao i za veinu drugih zemalja regiona znai mnogo. Pored ukidanja carina, laku prekograninu proizvodnju, laki pristup tritu od preko 25 miliona stanovnika omoguena je i dalja modernizacija proizvodnje zbog priliva stranih investicija, primenu novih tehnologija, osavremenjavanje marketinga i menadmenta, poveanje kvaliteta proizvoda i usluga i sl. U tabeli 6. dati su podaci o spoljnotrgovinskoj razmeni Srbije sa sadanjim zemljama CEFTA u periodu koji prethodi potpisivanju CEFTA sporazuma tj. od 1997. godine do 2009. godine. Primetne su oscilacije u bilansu spoljnotrgovinske razmene zbog nemogunosti plasmana robe na regionalna trita, slabog priliva stranih investicija a sve zbog nepostojanja regionalne ekonomske integracije i neekonomskih faktora u Srbiji krajem 90-ih godina koji su ostavili uticaj na spoljnotrgovinsku razmenu narednih godina. Tabela 6. Spoljnotrgovinska robna razmena Srbije sa zemljama CEFTA u periodu pre potpisivanja Sporazuma i posle (period od 1997-2009.godine) u milionima $1997 IZVOZ 812,9 UVOZ 780,3 BILANS 32.6 1998 906,6 637,7 268.9 1999 512,3 534,3 -22 2000 502,4 763,6 -261.2 2001 507,9 646,9 -139 2002 664,5 588,3 76.2 2003 977,2 697,5 279.7 2004 1233,3 1028,7 204.6 2005 1447,7 1207,1 240.6 2006 2287,7 1950,6 337.1 2007 2845,7 1514,3 1331.4 2008 3636,7 1818,9 1817.8 2009 2634,0 1262,7 1371.3

Izvor: Spoljnotrgovinska robna razmena Republike Srbije, Zavod za statistiku Republike Srbije, 2010. Do zakljuivanja sporazuma Srbija je u tri godine ostvarila spoljnotrgovinski deficit sa zemljama regiona i to u 1999., 2000. i 2001. godini. Period nakon toga karakterie neznatni rast u suficitu koji do 2007. godine nije preao pola milijarde dolara. Za razliku od toga, podaci koji se odnose na poslednje tri godine date u tabeli pokazuju da je suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni viestruko povean od stupanja na snagu sporazuma. Suficit je u 2009. godini iznosi vie od 1,3 milijardi, u 2010. iznosio 1,36 milijardi dok on u 2011. iznosi 1,5 milijardi dolara. Srbija je s pravom stekla jednu od liderskih pozicija u regionu. U 2006. godini najvei suficit sa zemljama CEFTA regiona Srbija je ostvarila sa Bosnom i Hercegovinom, 38% ukupnog suficita, Crnom Gorom oko 43% i Makedonijom 9%. Udeo u trgovini sa zemljama CEFTA neznatno je promenjen potpisivanjem sporazuma (slika 14). Udeo na tritu CEFTA, Srbija je popravila za 5%, od 29% u 2004. do 34% koliko je iznosio u 2007. godini. Hrvatska je trini udeo smanjila sa 41% na 33%. Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Makedonija su neznatno promenile uee na tritu CEFTA.

23

Centralnoevropsko udruenje slobodne trgovine - CEFTA Slika 14. Udeo u trgovini sa zemljama CEFTA (2004. levo i 2007. desno)

Izvor: Non-tariff barriers in CEFTA: Analysis of Tech. and Admin. Barriers to Trade, OECD, Budimpeta, 2009,str. 12

Glavni partneri Srbije u spoljnotrgovinskoj razmeni pored zemalja regiona CEFTA su i Evropska Unija, EFTA, SAD, Rusija i Kina. Na slici 15. dati je trgovinski bilans Srbije sa pomenutim tritima u 2010. godini. Koliki je znaaj CEFTA integracije za Srbiju, govori podatak da je Srbija samo sa CEFTA ostvarila suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni dok sa svim ostalim integracijama ili dravama deficit. Najvei deficit Srbija je ostvarila sa dravama Evropske Unije, posmatrano kao celina, slede Rusija, Kina, SAD i najmanji deficit sa dravama sporazuma EFTA (vajcarska, Lihtentajn, Norveka i Island). Slika 15. Trgovinski balans Srbije u 2010. godini u mlrd.eura1.5 1 0.5 0 -0.5 -1 -1.5 -2 -2.5 -3 EU RUSIJA EFTA EU SAD RUSIJA KINA KINA CEFTA CEFTA

Sistematizovao autor, podaci: EU and Serbia since 2000., www.europa.rs, 2010. Slika 16. Izvozne destinacije Srbije u 2010. godini

Izvor: EU and Serbia since 2000., www.europa.rs, 2010.

24

Centralnoevropsko udruenje slobodne trgovine - CEFTA Glavne izvozne destinacije Srbije (slika 16.) su od 2006. nepromenjene, Rusija, Nemaka, Bosna i Hercegovina, Italija. Najvie uvozimo iz Rusije, Nemake, Italije. Najvei deficit posmatrajui drave pojedinano ostvarujemo sa Rusijom a najvei suficit sa Bosnom i Hercegovinom. Podaci govore o tome da Srbije nedovoljno koristi prednosti preferencijalne trgovine koje ima u okviru trgovinskih odnosa sa Carinskom Unijom (Rusija, Belorusija i Kazahstan). Posmatrajui proizvode, Srbija u zemlje CEFTA, EU i Rusiju najvie izvozi itarice, gvoe, elik, povre, voe, odeu, vozila. Ovakva struktura ponude pomenutim zemljama pokazuje osnovne uzroke visokog deficita tj. izvoz proizvoda niske faze prerade. Odobrene carinske preferencijale u Srbiji dovoljno ne koriste preduzea u hemijskoj, elektro i drvnoj industriji. Dijagonalna kumulacija porekla robe doprinela je Srbiji isto kao i ostalim lanicama CEFTA bolje uslove za plasman robe na tritu CEFTA, EFTA, EU i Turske. Pored Sporazuma CEFTA i prelaznog sporazuma o trgovini sa EU potpisani su i sledei sporazumi: Sporazum o slobodnoj trgovini sa Republikom Belorusijom, Sporazum o slobodnoj trgovini sa Republikom Turskom, Sporazum o slobodnoj trgovini sa EFTA, Sporazum o slobodnoj trgovini sa Kazahstanom, Sporazum o slobodnoj trgovini sa Ruskom Federacijom. Na sledeoj ilustraciji (slika 17) prikazan je primer dijagonalne kumulacije porekla robe izmeu Srbije, drugih drava CEFTA regiona, na primeru Hrvatske, Crne Gore i Makedonije, drava EFTA, EU, Turske i Kazahstana (Carinske Unije). uta linija predstavlja plasman proizvoda nazad na trite CEFTA. Ono e imati oznaku srpskog proizvoda iako su njegovi delovi (elementi) proizvedeni u zemljama EU ili CEFTA, u skladu sa CEFTA sporazumom i Protokolom o poreklu. Plava linija predstalja plasman proizvoda na trite Kazahstana, kumulacija je dozvoljena sa zemljama Carinske Unije. Ljubiasta linija oznaava kumulaciju porekla izmeu zemalja EFTA (Island, Norveka, vajcarska i Lihtentajn) i Srbije. Proizvodi e se smatrati proizvodima poreklom iz Srbije ukoliko sadre materijale iz EFTA, EU ili Turske pod odreenim uslovima. Zelena linija predstavlja mogunost kumulacije porekla izmeu EU, Srbije, ostalih lanica CEFTA i Turske u skladu sa Prelaznim sporazumom sa EU i Obavetenjem EU o datumu primene protokola o poreklu. slika 17. Dijagonalna kumulacija porekla na primeru proizvodnje i plasmana proizvoda iz Srbije

25

Centralnoevropsko udruenje slobodne trgovine - CEFTA III-2 Znaaj CEFTA za izvoz poljoprivrednih proizvoda iz Srbije CEFTA zemlje predstavljaju osnovno trite za srpske poljoprivredne proizvode. Sam sporazum, blizina trita, prepoznatljivost srpskih brendova pomogli su da Srbija postane lider u izvozi poljoprivrednih proizvoda u ostale lanice CEFTA, EU i Tursku. Srbija je u suficitu u trgovinskoj razmeni sa CEFTA lanicama. Najvie se izvozi u Bosnu i Hercegovinu i to prema podacima iz 2009. godine, preko 40% celokupnog izvoza u okviru CEFTA. Najmanje je u Moldaviju, manje od 1%. Srbija najvie uvozi iz Makedonije i to oko 33% od ukupnog CEFTA uvoza, a najmanje iz Albanije. O znaaju izvoza poljoprivrednih proizvoda za Srbiju govori tabela OECD o komparativnim prednostima izvoza pojedinih proizvoda u zemlje CEFTA regiona koji se odnosi na odnos uvoza i izvoza pojedinih proizvoda (tabela 7). Tabela 7. Struktura intra-regionalne trgovine (tamno obojena polja oznaavaju komparativne prednosti Srbije u trgovini sa zemljama CEFTA) 1 ivotinje i proizvodi ivotinjskog porekla 0,90 2 Biljni proizvodi 3,08 3 Masti, ulja i sl. biljnog i ivotinjskog porekla 3,30 4 Pripremljene namirnice, duvan i proizvodi od duvana 2,98 5 Mineralni proizvodi 0,30 6 Proizvodi hemijske industrije 0,82 7 Guma i plastika 2,06 8 Sirova koa i proizvodi od koe 0,75 9 Drvo i proizvodi od drveta 2,32 10 Celuloza i proizvodi od vlaknastih materijala 1,54 11 Tekstil i tekstilni proizvodi 1,40 12 Ostali tekstilni proizvodi: obua, dodaci,... 3,36 13 Proizvodi od gipsa, cementa, kamena i sl. 1,71 14 Drago i poludrago kamenje, prirodni biseri i sl. 0,07 15 Prosti metali i proizvodi od prostih metala 3,03 16 Maine i elektro oprema 0,50 17 Transportna sredstva 0,41 18 Optiki ureaji i medicinska oprema 0,20Izvor: OECD, 2010.

Primetno je da indeksi, kada se posmatraju poljoprivredni proizvodi, prelaze 1 ili su neznatno ispod. Uporeujui ove podatke izmeu Srbije i nekih zemalja EU (Italija, Slovaka, Slovenija) primetno je da redosled obrnut, stavke sa rednim brojevima od 10 do 18 u tim zemljama imaju vrednosti vee od 1. to se tie izvoza poljoprivrednih proizvoda on je od potpisivanja Sporazuma kod veine proizvoda udvostruen ili utrostruen (tabela 8). U ovoj tabeli dati su svi proizvodi gde je Srbije ostvarivala konstantan rast u izvozu od potpisivanja CEFTA sporazuma.

26


Tabela 8. Proizvodi iz Srbije u izvozu u ostale zemlje CEFTA

Izvor: Efekti liberalizacije carina na poljoprivredu Republike Srbije, USAID, 2010.

U periodu od 1996. godine do 2009.godine izvoz poljoprivrednih proizvoda iz Srbije bio je u konstantnom rastu, osim u 1999. godini. Srbija je sve do 2005. godine ostvarivala konstantan deficit u razmeni poljoprivrednih proizvoda. Prva godina sa pozitivnim bilansom u tom periodu bila je 2005. Od tada raste suficit bilansa i dostie 700 miliona $ u 2009. godini. (slika 18). Slika 18. Izvoz i uvoz poljoprivrede u Republici Srbiji u periodu od 1996 2009. godine

Izvor: Crnomarkovi J., Pregled spoljnotrgovinske robne razmene republike Srbije, RZZS 2009.

27

Centralnoevropsko udruenje slobodne trgovine - CEFTA Srbija najvie poljoprivrednih proizvoda izvozi u zemlje CEFTA (oko 47%) a neznatno manje u Evropsku Uniju (oko 46%). Zemlje u kojima Srbija najvie izvozi poljoprivredne proizvode su Bosna i Crna Gora gde je izveeno u periodu od 2006. 2009. godine, ak 1,382,213,421 miliona USD. Izvoz u obe zemlje je jako divrezifikovan. U Bosnu se najvie izvozi pivo (od 35 miliona u 2006. 55 miliona u 2009. godini), biskviti (od 28 miliona do 38 miliona za perid 2006. 2009.), okolada i kukuruz. Najvei izvozni partener od zemalja Evropske unije je Nemaka sa ukupno $530,452,376 USD za period 2006. 2009. godine. Odmah za Nemakom su Italija i Austrija, a Rumunija se svake godine sve vie pribliava ovim zemljama. Nemaka najvie uvozi smrznute maline i smrznute vinje, kao i rafinisani beli eer. Meu prvih 10 zemalja u izvozu Srbije nalazi se i Rusija. Od 2006. 2009. godine Srbija najvie izvozi (kao pojedinaan proizvod na 10 cifara po carinskoj tarifi) uti kukuruz, beli eer i smrznute maline. to se tie udela u okviru poljoprivredne proizvodnje Srbije od 2005. godine do 2010. godine opala je proizvodnja u stoarstvu (od 36,3% na 30,6%) a poveana biljna proizvodnja (63,7% na 69,3%). Tabela 9. pokazuje da je udeo trgovinom prehrambenim proizvodima i napicima iz Srbije dominantan u odnosu na druge zemlje CEFTA regiona kao i broj zaposlenih koji radi u tom sektoru. Tabela 9. Udeo u prometu hrane i pia u zemljama CEFTA Promet Udeo Zaposlenost Udeo Bosna i Herceg. 775 7% 23 11% Hrvatska 3667 32% 39 19% Makedonija 422 4% 13 6% Moldavija 774 7% 44 21% Crna Gora 159 1% 5 2% Srbija 5483 48% 81 39% promet je iskazan u milionima EUR, zaposlenost u hiljadama

Izvor: NTBs Reduction Industry Concentration and Supply Chains, OECD, Pariz, 2011.

28


IV ZakljuakZemlje Centralne i Istone Evrope pristupanjem CEFTA sporazumu htele su da steknu uslove za pridruivanje ekonomskom i politikom sistemu Evropske Unije. Posle dve decenije od prvobitnog CEFTA sporazuma stekli su se uslovi na osnovu ekonomskih pokazatelja da se govori o argumentima za i protiv CEFTA. Ono to mogu biti potencijalne opasnosti od integracija kakva je CEFTA su sledee. CEFTA je omoguila da se proces tranzicije bezbolnije zavri. U postupku prelaska na potpuno otvoreno trite kompanije iz Centralne i Istone Evrope suoavaju se sa pritiskom od konkurencije koja dolazi iz Evrope. Odliv kvalitene radne snage je masovniji. Kratkorono u svim lanicama CEFTA dolo je do poveanja nezaposlenosti. Ideja prilikom stvaranja najnovijeg Sporazuma ije su Srbija, Hrvatska, Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Makedonija, Moldavija i Albanija je da to bude moderan sporazum onaj koji e biti u stanju da se prilagodi dinaminom okruenju u Jugoistonoj Evropi4. Pored adaptacije starog sporazuma velika panja posveena je i trgovini uslugama, pravima intelektualne svojine i dr. Rezultati CEFTA sporazuma su vidljivi, nova trgovinska politika i liberalizacija trgovine robom i uslugama dovela je do poveanja investicija, ime je dolo do ekonomskog rasta u svim zemljama regiona, novih poslova, smanjenja nezaposlenosti, poveanja konkurentnosti domae privrede i promena u ekonomskoj strukturi privreda CEFTA zemalja. Cilj svih zemalja lanica CEFTA, prirodno, je lanstvo u Evropskoj Uniji, kao jednog od finansijera i osnivaa CEFTA projekta. Sticanjem lanstva u EU dovoljan je dokaz da su zemlje lanice CEFTA dovoljno uradile na polju liberalizacije trgovine i prelaska iz perioda tranzicije u period otvorenog trita i da mogu da iskoriste sve prednosti koje im prua daleko vee trite Evropske Unije. Ulazak Moldavije i pregovori o ulasku Ukrajine u CEFTA dovoljan su dokaz da CEFTA nije projekat usmeren samo na drave centralne Evrope kako se ova regionalne integracija i zove, ve e nastaviti da se iri i postoji dok ne ispuni svoj cilj, pomogne onim ekonomijama koje to ele, da steknu preduslove za ulazak u Evropsku Uniju.

4

Busek E., Cefta and Beyond, SEE Market, 2008

29


LITERATURA: dr Acin urica; dr Todorovi Milo; Acin-Sigulinski Stanislava, Meunarodni ekonomski odnosi, Pigmalion, Novi Sad 2006 Augier Patricia; Gasiorek Michael; Lai-Tong Charles, The impact of rules of origin on trade flows, (2005) Biukovi Ljiljana, The New Face of CEFTA and its Dispute Resolution Mechanisms, University of British Colombia 2008 dr Busek Erhard, Cefta and beyond, SEE Market (2010) Cefta trade statistics, www.cefta2006.com, 2010. Drabek Zdenek, Regional and Sub-Regional Integration in Central and Eastern Europe: An Overview, FONDAD, Hag (1997) Ili Aleksandar, Zona slobodne trgovine u Jugoistonoj Evropi Izazov za Srbiju, Srpski Ekonomski Forum, (2006) Jelisavac Sanja; Zirojevi Mina, Cooperation in the region of Southeastern Europe within the framework of hte CEFTA agreement, Institut za meunarodnu politiku i ekonomiju, Beograd 2008 Kui-Vitalji Zorica, CEFTA 2006, Carinska Uprava RH, Zagreb (2007) Lopandi D.; Kronja J., Regionalne inicijative i multilateralna saradnja na Balkanu, Beograd 2011. McKay Julie; Oliva Armengol Maria; Pineau Georges, Regional economic integration in a global framework, Institute for international economics, Franfurkt 2005. Nikoli Goran; Jovanovi Nikola; Todori Vladimir, CEFTA 2007-2010, Centar za novu politiku, Beograd, (2011) estovi Lazar; Handjinski Borko, Barriers to trade in services in the CEFTA region, World Bank Study, Vaington, (2010) Tempera Michele, Free trade agreements in western Balkans: CEFTAs achivements and problems, PECOB, Rim 2011 ivkov Goran, Efekti liberalizacije carina na poljoprivredu Republike Srbije, USAID, (2010)

30

Documents

CEFTA Centralnoevropsko Udruzenje Slobodne Trgovine by Marko Milosevic DIPL RAD