..
(32) : , . , . . , . . , . ! . ? ! ,, ! ! . ! ! ? . . ! . ! ! !
! ! , F! ! ? ? , ... . , ... ... , , . , , ! . . ! . ? , , ... . ,
! , ! ... , ... . . , ? , . ? ? , ! ". ... . , . ! . , , , . . , ,
, ... . ? ? ? , , ... . , , , . , , . , ... . " .. . , ... ! , , ,
! -- ... ! . ? ... ! , ... ... , ... ... ... , , , - ... , , ... ,
, , ... . , : --." -. . .
(33) ? . - , , -, , . -. , . ,, , . . , , - , . , . , , , , , ,
, , , -... . , . . . , ! . ! , . ! . ? ! , , . . , , . , . , ?! . ?
-! ! ! . , ; . ! . . , -. . , . ? . , : , ... . !... ? : ? ... ,
... ... , ! . , ? !, ... . .! , . , , , . , , ... - . ... , , , , .
, ! . !... ! . , ... , , , ., , , . : , ? , , ; . ! . ! , ! - !
-... -... . , . , , -, ! -? ? ?... . ... , ! . .
, ? . ... ? ! , -109 ... . -! . ! , ! . , , ? ? !, ! ! ! -. , ,
-, . , . . . , : ... ... ! . , !, , , ! ? ... ! , ? ! , . , ? ? .
-... . , . , ? . ? -... - ! ... --!...... , ... , ... , -,.. , - ,
, . - . ..., , - . : . , ..., , ... , , , . . , -.
... ... , , - , ... . ! ! . , , . . , , , . . , . . ". . ... ,
... ..." , , , . ? ? . ? , . ... ... , ', , ... ? , .... ! , . - .
. , . , . , , . , , , , ... - . -... . ? , ... . , , , . ", . ... ,
..." . , , ... , , . -, , , , , , , ... ? . , . , ... ... ... , ...
... ... , : , , .. ... , .. ..., , , . , ,110
111 ... ? , . - ...
A. P. ehov - ALAVedro, zimsko podne... Mraz jak, puca, i
Naenjki, kojaj me dri ispod ruke, hvata se srebrnasto inje po kosi
na slepoonicama, i na maljama iznad gornje usne. Mi stojimo na
visokom bregu. Od naih nogu pa do same zemlje prua se strma ravan,
u kojoj se sunce ogleda kao u ogledalu. Kraj nas su male sanke,
tapacirane otvorenocrvenom ojom.- Da se spustimo dole, Nadeda
Petrovna? - molim ja. - Samo jedanput! verujte mi, ostaemo itav i
nepovreeni.Ali Naenjka se plai. Sav prostor od njenih malih kaljaa
do kraja ledenog brega izgleda joj kao strana, beskrajno duboka
provalija. im ja samo ponudim da sedne u sanke, ona umire od straha
i prestaje da die kad gleda dole; ali ta e biti ako reskira da se
surva u provaliju? Umree, poludee.- Preklinjem vas! - kaem ja. - Ne
treba se plaiti! Znajte, to je malodunost, kukaviluk!Naenjka najzad
poputa i ja joj po licu vidim da ona poputa pred opasnou po ivot.
Ja je smetam bledu, uzdrhtalu u sanke, obavijam je rukom i mi se
zajedno survavamo u bezdan.
Sanke lete, kao strela. Presecani vazduh iba u lice, huke, zvidi
u uima, see bolno, tipa od gneva, hoe da smakne glavu s ramena. Od
pritiska vetra nemamo snage da diemo. Izgleda da nas je sam avo
zagrlio kandama i uz huku vue u pakao. Sve oko nas sliva se u jednu
dugu prugu koja naglo juri... Gle, gle, jo trenut samo i mi emo,
izgleda, propasti.
- Ja vas volim, Naa! - kaem ja poluglasno.
Sanke poinju sve lake i lake da klize, huka vetra i zvrka
saonika nisu vie tako strani, ne zaustavlja se disanje usled
straha, i mi smo, najzad, dole. Naenjka nije ni iva ni mrtva. Ona
je bleda, jedva die... Ja joj pomaem da ustane.- Ni za ta na svetu
dru gi put ne smem - kae ona gledajui me krupnim oima punim straha.
- Ni za ta na svetu! Ja zamalo to nisam umrla!
Malo docnije, ona dolazi k sebi, i ve mi upitno pilji u oi: da
li sam ja kazao one etiri rei, ili su joj se one samo priinile u
huci vihora? A ja stojim kraj nje, puim i paljivo razgledam svoju
rukavicu.
Ona me hvata pod ruku, i mi dugo etamo oko brega. Zagonetka, po
svoj prilici, ne da joj mira. Da li su one rei izreene ili nisu? Da
ili ne? Da ili ne? To je pitanje samoljublja, asti, ivota, sree,
pitanje veoma znaajno, najznaajnije na svetu. Naenjka nestrpljivo,
tuno, pronicljivim pogledom zagleda mi se u lice, odgovara
neumesno, eka neu li ja otpoeti. O, koliko preliva na tom dragom
licu, koliko preliva! Vidim, ona se bori sa sobom, njoj je potrebno
neto da kae, o neemu da pita, ali ona ne nalazi rei, njoj je
nezgodno, strano, smeta radost...Znate ta? - kae ona ne gledajui u
mene.ta? pitam ja.Haj'te jo jednom... da projurimo.
Mi se penjemo uza stepenike na breg. Opet smetam bledu,
uzdrhtalu Naenjku u sanke, opet letimo u stranu provaliju, opet hui
vetar i struu saonice, i opet, kad sanke najsilnije i najhunije
lete, ja govorim poluglasno:- Ja vas volim, Naenjka!Kad se sanke
zaustavljaju, Naenjka baca pogled na breg, niz koji tek to se
spustismo, zatim dugo zagleda u moje lice, prislukuje moj glas,
ravnoduan i nimalo strastan, i sva, sva, ak muf i kapuljaa njena,
sva njena pojava - izraava krajnju nedoumicu. A na licu joj je
ispisano:- U emu je stvar? Ko je izgovorio one rei? On, ili mi se
samo priinilo?Ta neizvesnost je uznemiruje, izvodi je iz
strpljenja. Sirota devojica ne odgovara na pitanja, tuti se, gotova
je da zaplae.Da nije vreme da idemo kui? - pitam ja.A meni... meni
se dopada ovo sankanje - kae ona crvenei. - Kako bi bilo jo
jedanput?
Njoj se dopada,, ovo sankanje, a meutim, sedajui u sanke, ona
je, kao i pre toga, bleda, jedva die od straha, dre.Mi se sputamo
trei put, i ja vidim kako me ona gleda u lice, prati moje usne. Ali
ja stavljam na usne maramicu, kaljem i kad stiemo do sredine brega,
uspevam da procedim:- Ja vas volim, Naenjka!
I zagonetka ostaje zagonetka! Naenjka uti, o neem razmilja... Ja
je ispraam sa sankanja kui, ona se stara da ide lake, usporava
korak i stalno eka da li u joj rei one rei. I ja vidim kako pati
njena dua, kako se ona savlauje da ne kae:- Nije mogue da ih je
izgovarao vetar! Aja neu da to vetar izgovara!
Sutradan ujutru dobijam cedulju: Ako poete danas na sankanje,
svratite po mene. N. I od tada ja i Naenjka poinjemo svakog dana da
idemo na sankanje i, sputajui se sankama, svaki put ja izgovaram
poluglasno iste rei:- Ja vas volim, Naenjka!
Ubrzo Naenjka se navikava na tu frazu kao na vino ili na
morfijum. Ona ne moe da ivi bez nje. Dodue, sletati sa brega isto
tako je uasno kao i pre, ali sad ve strah i opasnost pridaju
naroitu dra reima ljubavi, reima koje kao i pre predstavljaju
zagonetku i mue duu. Priinjava se uvek ono dvoje: ja i vetar... Ko
joj od nas dvoje izjavljuje ljubav, ona ne zna, ali njoj je, po
svoj prilici, ve svejedno; ma iz koga pehara pio... svejedno, samo
da bude pijan.
Jednom u podne odoh na sankanje sam; pomean u gomili, ja vidim
kako bregu prilazi Naenjka, kako me trai oima... Zatim se bojaljivo
penje stepenicama... Strano joj je da ide sama, o, kako je strano!
Ona je bleda kao sneg, dre, ide kao na gubilite, ali ide, ide ne
osvrui se, odluno. Ona je, po svoj prilici, odluila da pokua: da li
e se uti one zanosne, slatke rei kad mene nema? Ja vidim kako ona,
bleda, otvorenih usta od straha, seda u sanke, zatvara oi i,
pratajui se zauvek sa zemljom, polazi s mesta... Zzzz,,... zvrje
saonici. uje li Naenjka one rei, ja ne znam... Ja vidim samo kako
ona ustaje iz sanki malaksala, nemona. I vidi se po njenom licu da
i sama ne zna da li uje neto ili ne. Strah, dok se sputala dole,
oduzeo joj je sposobnost da slua, da razlikuje zvuke, da
shvata...
Ali dolazi i proleni mesec mart... Sunce postaje ljupkije. Na
ledeni breg se mrai, gubi sjaj i kravi se najzad. Prestajemo da se
sankamo. Sirota Naenjka nema gde vie da uje one rei, pa nema ni ko
da ih izgovara jer se vetar ne uje, a ja se spremam u Petrograd...
na due, moda, zauvek.
Nekako pred odlazak, na dva dana, sedim u sumraku u batici, a od
dvorita u kome stanuje Naenjka ta batica je odvojena visokom
ogradom sa gvozdenim iljcima... Jo je prilino hladno, na ubretu ima
jo snega, drvee je mrtvo, ili ve mirie na prolee i, spremajui se na
poinak, ivo graku graci. Ja prilazim ogradi i dugo gledam kroz
upljinu. Ja vidim kako Naenjka izlazi na stepenice i upravlja tuan,
oajniki pogled u nebo... Proleni vetar joj duva pravou bledo, setno
lice... On je podsea na onaj vetar koji nam je hujao onda na bregu
kad je ona sluala one etiri rei, i lice joj postaje alosno, alosno,
niz obraze e potei suza... I sirota devojica prua obe ruke, kao da
moli taj vetar da joj donese jo jednom one rei. I ja, saekavi
vetar, izgovaram poluglasno:- Ja vas volim, Naa!Boe moj, ta li se
zbiva sa Naenjkom! Ona klie, smeka se celim licem i prua ruke u
susret vetru, radosna, srena, neobino divna.
A ja idem da se pakujem...
Davno je to bilo. Sad je Naenjka ve udata; udali su je, ili je
sama pola... svejedno, za sekretara plemikog masalnog fonda i sad
ve ima troje dece. Ono kako smo ja i ona nekad ili na sankanje i
kako je vetar donosio do nje rei ja vas volim, Naenjka,,, nije
zaboravljeno; za nju je to sada najsrenija, najnenija i najlepa
uspomena u ivotu...
I meni sad, kad sam postao stariji, nije vie jasno zato sam
izgovarao one rei, zato sam se alio... OGROZD
, , . , . . , , ; , , . , , , . , , . . ! . , . , , . , , , . ,
, , ., . , , , , . , ., ... , . ... , , . , , , , ; , , ., ..." . ,
..." , , , . , ., ... . , .! . . , , , , , ,, , , , , , , , , , , .
,,,,. , . - ,13 , , . , , , , . , , , , , ... , , , . . , , , . , .
, , , . . , . , , . . , , , , , , , , . , , , , . , , , , , , . , ;
, ,, , , . , , ,, , , . , , . , . ", . , , , ... ." : ) , ) , ) , )
. : , , , , . . , , . , . , , , . , , . , , , , , . , , . , ; , - .
, , ., , . . . , , . , , , ; , . , . . , , , . , , , , , , , ; , ,
, . ; , . . , , . : ." " . . , , , , , . , , , . , . , ,, , . , , ;
, , ; , . , , . ., ?" ., , ." -, , . , ; , , , , , ". , , , . ? , ,
. , ! , , , , , . , , . , , , : , ", , ". ", . . , ." , , , . : ,",
, "; , , . -, , , . , . . , , . , , .
49/ 115 , , , , , , , : !" : , ! !" , , , ". , , , , . , , , , .
. , . , ! ! : , , , , , ,, ... , , : , . , , , , , , ; , . , , : ,
, ... ; , . . , , , , : , , , , . , , . . , , . , , . , , , , . , ,
: ? , . , ? ? , , . ? ? , , , , , , , , ? , ? , , , ! , . , , . , .
, , , , . . . , ! , : ! , .! , ! , , , ! , , , . ! , , . . , . , ,
- . , . , , , , , , . ; , , , , . , , ; , , , , ... . . , .
, : , , , , . ., ! . , .
JONI
: 9 - 962/ 115 .,! . . , , : . , , in-nez: . , , , , , . , , . ,
. .. , . . , , . . . , . , ., , , . . , . , . . . . . , . , , , . .
, . , , , , , , . , , , , , , . , , ..." , . - , , , ; , , , -, , ,
. , ? , . , , in-nez. , , ." , . , , , , ... ... ..." , , , , ...
..." . , . : ... ... ..." , . , , , , . . ? . ..." . , . ; , , . ,
. : , . . ." , , . , , . ,, , , , , ,, . , , , -, , . , , . , , , ,
; , , ,
: 9 - 963/ 115 , , , ... : ... .. . . .. . , , :......... !"....
... , , , ... ... , . ; . , . , . ?" . . , , . , , , , . . ? ., . ,
. . , , , . ; , , . ? . :. . . ... ..." . ? . . . . ., ., . . , , .
, , . ,, , , , , , . ? . . ,, . ... , , ; . ., ?. , , . , , . ? .,
... , , , ; , . ,, . ; , , ; , , , . .? . , , ; , , . ?" . ?" , , :
, , , . , , , .;,., ; , , , , , , . , . .
: 9 - 964/ 115, . . ? . ... , . ?? ... , . . ., . . . , . . ! .
, , . , , , . ,, , . , . , , , , , , , ; , , ,
VanjkaVanjka ukov, djeak od svojih deset godina, koga su prije
tri mjeseca doveli obuaru Aljahinu nazanat, na Badnje vee nije htio
da legne. Saekao je doksu gazda, gazdarica i kalfe poli na
jutrenje,izvadio iz gazdina ormara boicu s mastilom, dralo sa
zaralimperom i, rairivi pred sobomzguvani list papira, poeo pisati.
Prije nego je nacrtao prvo slovo, on sevie puta plaljivo
okrenuoprema vratima i prozoru, bacio kriom pogled na tamnu ikonu,
pokraj koje suse pruale police skalupima za obuu, i duboko
uzdahnuo. Papir je leao na klupi,a on je kleao pred klupom."Dragi
djede, Konstantine Makariu", napisa on, "evo ti piem pismo. estitam
vam Boi i elimod Gospoda Boga sve najbolje. Nemam ni oca ni majke,
samo simi ti jedini ostao na svijetu."Vanjka pree oima preko tamna
prozora, u kom je titrao odsjev njegove svijee, i jasno
zamislisvoga djeda Konstantina Makaria, koji je sluio kao noni
uvarkod gospode ivarevih. To jesuhonjav, ali neobino io i ivahan
stari odsvojih ezdeset i pet godina, uvijek nasmijana lica ikao
pijanih oiju. Po danu spava u kuhinji ilise ali s kuharicama, a
nou,zaogrnut irokombundom, hoda oko gospodske kue i lupa u svoje
klepetalo. Za njim koraaju, sputene glave, starakuka Katanka i psi
Vjun, nazvan takozbog svoje crne boje i dugog tijela kao u
lasice.Taj je Vjunneobino ponizan i laskav, gleda jednako umiljato
i domae i strane ljude, aline uiva niijepovjerenje. Ispod njegove
poniznosti i poslunosti krije se najopasnije lukavstvo. Niko ne
umijebolje od njega da se uvue u ostavu ili da seljaku ukrade koko.
Vie puta su mu zbog toga prebilizadnje noge, dvaput ga objesili,
ibali su ga svake sedmice na mrtvo ime,ali je on svaki put
ostajaoiv. Sada, jamano, djed stoji kod kapije, mirka oima na
crkveni prozor seoskecrkve i tapkajuiizmama ali se sa sluinadi.
Klepalo muje privezano za pojas. On mlatara rukama, jei se od
zimei, smjekajui se staraki, zadirkuje as sobaricu, as kuharicu."Ne
biste li mrknule duhana?", upitao bi onpruajui enama svoju
duhankesu. ene mru i kiu.Djed se neobino ushiuje, prasne u veseo
smijeh ivie:"Dii noge! Hvata mraz!" Ipsima daje duhan da primiriu.
Katanka kie, okree njukui,uvrijeena, odlazi. Vjun iz poniznosti ne
kie, samo mae repom. Avrijeme je divno! Vazduh jemiran, proziran i
svje. No tamna, ali sevidi cijelo selo sa svojim bijelim krovovima
i mlazovimadima to izviru iz dimnjaka. Vidi se drveeposrebreno
injem, grude snijega. Nebo je posutozvijezdama, to veselo trepere,
a Mlije ni put ocrtava se tako jasno kao dasu ga za praznike oprali
ioribali snijegom. Vanjka je uzdahnuo, zamoio pero i nastavio
pismo: "A jue sam dobio batine.Gazda me je izvukao za kosu udvorite
i tukao me kaiem zato to sam ljuljajui njihovo dijetesluajno
zaspao. A jednog dana ove nedjelje gazdarica mi je naredila da
oistim haringu. Ja sampoeo od repa, a ona uhvati ribu pa mene
ribljom glavom pravo po njuci. Kalfemi se rugaju, aljume u krmu po
rakiju itrae da za njih kradem od gazde kiselekrastavce, a gazda me
tue imstigne. A jelo nije nikakvo. Ujutro mi daju hljeba, za ruak
kau, a za veeru opet hljeba, a orbuiliaj - to gazda i gazdarica
deru sami. Spavati moram u predsoblju, a kadnjihov deran plae,
nemogu nikako zaspati, ve ga moram ljuljati. Dragi djede, tako ti
Boga, uzmi menatrag kui na selojer ne mogu vie izdrati... Klanjam
ti se do zemljice crne, moliu Boga za tebe do smrti, uzmi meodavde,
inae u umrijeti..."Vanjkina usta se zgrie, on protrlja oi crnom
akom i zajeca."Drobiu ti duhan", nastavi zatim, "Boga u moliti
zatebe, a ako ta uinim, izlupaj me kao psa. Akopak misli da za mene
tamo ne bibilo posla, preklinjau upravnika da me uzme da mu istim
izme,ili u mjesto Feke u obane. Slatki djede, ovdje ne moguvie,
pogiboh. Htio sam da pobjegnem uselo pjeice, ali nemam izama, bojim
se zime. A kadnarastem veliki, ja u te za to hranitii branitiod
svakoga, a kad umre, moliu se zatvoju duu isto onako kao za majicu
Pelagiju. Moskva jevelik grad. Kue su gospodske, konja ima dosta, a
ovce nijedne; i psi nisu zli. Djeica na Boi nehodaju sa zvijezdama
po kuama; u crkvi ne daju nikomeda pjeva; a jednom sam vidio u
nekomduanu u izlogu udicu koja se prodaje zajedno s drkom,za svaku
ribu; vrlo su zgodne. Ima ak itakva da bi njom mogao uhvatiti i
soma od jednog puda. Vidio sam duane gdje ima puaka kaotoih ima na
gospodin, vrijede najmanje sto rubalja svaka...A u mesarama ima
tetrijeba, letarki i zeeva, ali trgovci nee da kau gdje su ih
ulovili.Dragi djede, a kad kod gospodina bude jelka s darovima,
uzmi zamene pozlaen orah i sakrij ga uzelenu kutiju. Zamoli
gospoicu Olgu Ignjatijevnu, kai da je zaVanjku."Vanjka grevito
uzdahne i opet pogleda kroz prozor. Sjetio se da je po jelku za
gospodina uvijek iaou umu njegov djed i vodio sa sobom unuka. Alaje
bilo divno! I djed je hukao, ai Vanjka je,gledajui ga, inio isto.
Obino prije nego to odsijee jelku, djed zapali lulu,mre dugo duhan
iruga se smrznutom Vanjuki. Mlade jele, posute injem, stoje
nepomino i misle na koju je red daumre. Kad odjednom po snijegu kao
munja protri zec!... Djed nemoe a da ne vikne:"Hvataj ga! Dri ga,
dri! Glevraga bez repa!" Odsjeenu jelku djed bi odvukao u gospodsku
kuu,atamo bi je okitili. Najvie se brinula za to gospoica Olga
Ignjatijevna, Vanjkina miljenica. Dok jeVanjkina majka Pelagija
bila u ivotu i sluila kao sobarica, Olga Ignjatijevna astila je
Vanjkubombonima i radi zabave nauila ga itati i pisati, brojiti do
sto, pa ak i igrati kadril. A kad jePelagija umrla, izbacili su
jadno siroe u kuhinjuk djedu, a iz kuhinje obuaru
AljahinuuMoskvu..."Doi, mili djede", nastavi Vanjka, "tako ti Boga,
odvedi me odavde, smiluj mi se,nesretnom siroetu, jer me svi biju,
i gladan sam, a kako mi je dosadno ne da se niizrei; samo plaem. A
maloas me je gazda udario kalupom po glavi te sam pao ijedva doao
sebi. Propao mi je ivot, gori je od pseeg... Jo pozdravi Aljonu,
oravogJegorku i koijaa. A moju harmonikune daj nikome. Pozdravlja
te tvoj unukIvanukov. Mili djede, doi!"Vanjka presavije ispisanu
hartiju i metne je u koverat, to ga je jo jue kupio za kopejku.
Razmislimalo, umoi pero i napisa:"Mom djedu na selo." Zatim se poea
po glavi, promisli idodade: "Konstantinu Makariu". Sretanto mu niko
nije smetao u pisanju, nabi kapu naglavu i bez kaputa, u samoj
koulji, istra naulicu.Mesarski pomonici, kod kojih se on
jueraspitao, rekli su mu da se pismo baca u potanskosandue, a iz
sandueta se alje po cijeloj zemlji ipotanskim trojkama, to ih
tjeraju pijani koijaiuz zveket praporaca. Vanjka dotra do prvog
potanskog sandueta i ugura dragocjeno pismounutra. Sat kasnije,
uljuljkan, zanesen slatkom nadom, vrsto je spavao... U snu jevidio
pe. Napei sjedi djed, spustio dolje bose noge i ita kuharicama
njegovo pismo. Oko pei hoda Vjun i maerepom.
.. .6Posted onFebruary 5, 2012byvanmaxq , , . , , , . , , . , ,
, . , , . , . . , , , , , , , . , , , . , , , , ; , , . , , . , , ,
, . , , . , , . . . , , , , , , . , . , , . . . , . , , , , , . , ,
; . , . , , . , , , , , . , , , , , . , , . M, , . . 6 , . , , , ,
, . , , , , , , . , , , , , . , . , , , . M . , , ; , . , , . , , ,
, . , , - , . , . , : ? M ? . M , , . , , , , , . , , , . , . , . r
, . , , - . . , , , , , . , . , , , , , . . . , , , , . , , , . II
, , , . : , ; . - , . , . , , , , , - , , , , . , , , . ; , , , , .
, , , , , , . M . , , . . , , . , , , , . . , , , . , . , , , , , .
M , : , , , , , ; , ; , , , , ; . , , , ; ; . , , . , , . , , , , ,
; , , , . . , , , ; , . , , , , . . III , , . , . . , , , , . , , ,
. , . , , , , . , ; , , , , . , . , . , , , , , , , , , , ; , . , ,
, : . , , . , , ! , , , , , , , , ? , , . . , , , ? , , : . . ? . ,
. ; . , . , ; . , , , , ; , ! , , , ; , . ; , . , , , , . . , . , ,
, , , , , . , . , , . , , . . , , , , . , , . , , , , . , . , , . n
, . , , . , , , . , . , , , , . , , . , , , , . 6. , , , . IV , ,
M, , , . , , . . , , , , ; , , , . . 6 , , , , . , , . , , . , , ;
, . . . , . , ! . ? . M , . . . . , . , , ; , . . , . , , -. . . 6.
, . . , . , . . , . . 6 . V ! . , 1863. , , , , . , . , . , . , , ;
, , , , , , . , , , , ; . , , ; , , , , : ! , . , . , , , ; , , ; ,
. , . , . , , , . , . . , . , , , , , , , . , , ; , ; , , ! , , , ,
; . , . , . , , . ; r , ; . , , ; , , . . , , . ; , , , . , , , . ,
. . ,, ; , : : ? , , , . , , , ; , : , , , , . , . , . , , . , , ,
, , , , , . ; , . , , , . , , , , ; , , , , , , , , , . , ? ? , : ?
, , , , , . , ; , , M , , , ? . VI . , . . , , , . , , , , , , . ,
, ? , , , , r , , . , , . , , , , ; , . r . ; , , , . , , , , . , ,
. , . . ! , ; . , , . . : , , , , . , - . , . , , , , . . , . ; , .
, . , , , , . , , . , , , , , . , : , , , , , . , , . , . , ? . , .
, , M , . M , , , . , , . , . , , , . M , , : ! . M , , , . . , ! ,
? , . . . , ? . : , M , , . . , ( ) , M , . . ; , , . . . , . , , .
, . M, , . , , . , , . . . , , . ! M . ! , , . . , , , ! ! r , , ,
, . . , . ! ! ! , ; . M . , . , , , . , , . , , , . . , , . , , , ?
, ; ; . , , , , , , . . . , , , M : . ? . , M , , . M . M, , . , ,
, ! : , ! M . , : ! ! !.. VII , . , , , . , . , ? . , , , , , , , ,
, , ? , , , , , , , . ? ! , , . , , , , . , . , , . , ! . , , , ; ,
, , r ; . ; , , , , , , , , . . 6 M . , . , , , , , , . , , ! , in
s. , , . . , , , , ? , , , . ; , , , . , , , . 6, , , ; . ? . ? , ,
. . , . , , . . , , . , , , : ; . , : , , , . , . . VIII , , , , .
, , ; , . , . . , . , , . : 1881. . , . , , , , , , , , , . , . , ,
. , j . . IX , , , , . , , M. , . ! . , , . , . . , , . , . , . , ?
, . . . . . . , , , . , , , , . ! . ! , , ! ! , , , . ! , ! ! , , ,
: ? ? . ? ! , . ! ! , . , , , , . . , , , : ? ? ! , . , , . , ? , ,
, , ? ? M . . , , , , . , , . . M, , , , , , . . . . ? ? . : ? . ,
. , , . .. . ! ? ? , . . , : : ? . , , . . , , . : . . , . , , . ,
, . , , , . . . , , , ! , , , , , , ! , , . , ! ! , ! , , : . ! ! ,
, . , , , , , . . M , , . ? , ! , . , , . , , . . . , . ? , , . . .
, , , , . , . , . . , ? . , ! , , , . , ! , : , . , , , , , , ? . ?
? , , , . ? . . , . . ? , . , , , , , , . ! , ! . ? ? . , . , , , ,
. ? . ! . ! ? : ! ? , . : , , .. ! , . ! . . , . , , , , , , . X ,
. . , . ? , , : . . , , , , , ! ; . M , . . ! . , , ? , .. . , . ,
, ! . . . , , . ? , ? M ? . . , . , . , , , , . ! ? ? . , . ? , . .
, . ! ! , . . , . M , . ? , , , . , , . ? ? , , . ; . , . , . . . ,
, . M : ; , , , . . , , , , ; . , , , . . , . , . , . .. , . , ! ,
, . , . , , . , , , . , , , . ? , , ! , , , , , , , , . , . . , . ,
, , , , . , , . , , , , , , , , . : , , . , . , , , , , , , . , . ?
! : . , , , , . , , , . ? , , , , ; , . . , . , , . ? ? ? , , , . ,
, ? . ? : ? , . , . , , , r . . , ; . , , . , , , , , . , , . , , ,
, , ( ) . , , . , : , , , , . , , . ? , , ; , , . , , , , , . , ? ,
, , , , , , . , ; , , : . ? , . , , , , , . : , , , , , , , , ! . ,
, . . , ! , , , , , , , , , . , . , , , . M . , , . XI , , . . , .
, , . . 6. , , , , . . M , , . , , ; , ; . , : M , . , , . : - . ,
, . , . , . , . ; , . , , , , , . , , , ! , . , ; . , , , , , . , ,
. . . . , , ! , . , ! r, . M , , ! XII . , , , , , . M, , , , , . M
, , : , : , , , ; , , , , , , , , , , , . - ; , , , . . , r , , , ,
, . , , . , . , . , , , , . , . , , , , , . . . , , . , . . , , . .
: . , , . , . : . . . , , : , . , : , . . . , , . , . , , , , , , ,
. , . , : , ? , , - , . 6 . , : , , . . , : , , ! , . , , . , , , ,
? ! . M . , , . , , ! , : . , . , , , : ! , , , . M , -, . ! ! . ,
! , . . , . . , , , , , , , , . , , . ? M, , . ! , ! XIII , , , , M
. , , . , . , M , : ! ! , , . , ! . , , , . , . , , , . , . M , , .
! : . . , . , . , . ? . , , , , ? M M . , . . . , , ; ; , , , , . ,
, , . , M . M , , , : , . , . , M , , , . - -, , ; . . M , , : !
XIV , , , , : M . , , , , , . , . , . , , . , , . , , , , M . - , .
, M , . , . ! . , . , M . , , . . , , , , . . , . . , . ; . , . , ,
, : , . M . , ? . , . ! ! M . ! ! , , , . , , , , M , , , , . . , ,
. - , , : ! , : , ! ! : ! ! . , , , . , , : ! , ! . ! ! , . ; , . ,
. . , , . . : ? : . M , . ? : . M , . , , , . XV . , . , , , . , ,
, . , , , , , . , , , . . , . , , , . . . . , , , , ; , , . , . ; ,
, : . ? , , , : ! . . , , , , . . , , , . , , , . ? . . . M . . , .
! . . : , , , , ; , , , . . M . , , , , . , , . , . , , , . , , , M
, . , . , , , . , M ? ! . , M , , : , , ! XVI M , . . , . , M . ! ,
! , , . . ! M . ! ! , . , , , . M M . M ! , , , , , ! , , . M . , ;
. ! . . , . ! , . ! , ! M , . ! . ! ! . ! ! ! M , , , . ; . ! , . !
, , , : ! ! , , M , , , . . ? ? , , , . M , . . ! . ! ! . ? , . , ,
. , : . , . , , . , ? ? M : , , , , , : ! , , . , , , , , . . . , .
. ! , . , , . M , . , . M , . , , . M, . , , , . , , : . , . , . ?
. . , , , , , , , , , , . , . , . . M, . , , . M . , , , , : , , .
: , ? M , , , . , , , , . . ? . . . , , . , , . , , , . . , . . .
XVII . ; , . . . . , , , . , . , , , , . , , . . , ; , . ; , , . ,
. , . , . , , , ? ? ? ? , , . , , , . . 6 , , , . , , . , , ; , , ,
, ? , , ; , -. ? ? , . , , . . . , . . . , , ; . -! , ! , . . , . !
; : . ! . , , ; . ! , , ! , .., M, , . ! . XVIII . , . , , , , . .
, ! . , , . . , , . . , , , . . , , . , . . . , , , , . . , , ? , ?
, , , , , ! , r, ! , ! . , . . , , , , , , . , , , , , , ! . . . .
, . ? , ! . . , ! . , , . . . , ? . ! , , . ! , ! . ! . ? ? , , ! !
! ! , . M , ! ! , ! , ! . , ! ! ! . ! , ! . ! ! ! ! ! . ! , , , ? ?
, , ! . ! ! , , . ; , : , , . , , . . M . . , . . ; . , . , , , , ,
, . ? , , , , , , . , , , , , , ; , , . XIX , . . , , , . , . . , .
, . . . . . M . . . . . ; , , , . . , M . ? , . , , , ; M . , . , .
. r , . . M .
