Centar za nove medije Liber (CNML) Centar za nove medije Liber (CNML) ·· blogopen.rs blogopen.rs ·· @blogopen @blogopen ·· libercentar@gmail.com libercentar@gmail.com11

Centar za nove medije Liber: Uvod u projekat Astroturfing: društveni eksperiment i digitalna pismenost 2

Marko Škorić - Aleksej Kišjuhas: Društveni digitalni eksperiment:

sociološki kontekst, analiza podataka, zaključci 7

Nikolina Ljepava: Društveni digitalni eksperiment, psihološki zaključci 28

Nikolina Ljepava: Pogleda sa druge strane 40T. Vehovec - R. Vehovec: Studija slučaja: utvrđivanje političke polarizacije na Tviteru i otkrivanje strateškog delovanja određenih političkih formacija ("botova"), na primeru online događaja #KZN

45

Centar za nove medije Liber (CNML) Centar za nove medije Liber (CNML) ·· blogopen.rs blogopen.rs ·· @blogopen @blogopen ·· libercentar@gmail.com libercentar@gmail.com22

UvodDruštvene mreže, online mediji uključujući blogove, forume, aplikacije i različite veb-servise,

obezbeđuju korisnicima Interneta jedno od elementarnih prava: pravo na iznošenje sopstvenog mišljenja, i pravo na digitalnu anonimnost i čuvanje podataka o ličnosti.

Međutim, ova prava se u praksi masovno zloupotrebljavaju, korišćenjem različitih strategija i taktika, posebno u oblasti političke borbe i napora za širenje političke ideje, promocije programa, pojedinaca ili ideologije, ali i u promovisanju raznih sivih zona prodaje falsifikovanih roba, raznih čudotvornih preparata za lečenje sumnjivog porekla, itd.

Iako su u Srbiji retke političke partije bile "early adopters" (oni koji rano usvajaju novitete) a većina prilično nepoverljiva prema prostoru Interneta kao poligonu političke borbe, do redovnih izbora 2012. društvene mreže su već upotrebljavale sve političke opcije, koristeći različite strategije političke borbe kako bi komunicirali sa javnošću, svojom ciljnom grupom, i oponirali protivnicima. Mnoge strategije su bile vidljive i mogle su se lako analizirati iz aktivnosti na mrežama, posebno anonimnih aktivista određenih političkih opcija. Međutim, neke taktike su tokom poslednjih izbora i izašle u javnost, i pokazale načine na koje aktivisti rade (po zadatku, po temi, po fokusu, po cilju...)Dakako, između izbornih ciklusa ciljevi ostaju nepromenjeni, a krug aktivista koji vode anonimne naloge se fokusira na neke druge zadatke, od prilike do prilike. Ovo se može videti na komentarima ispod vesti u medijima, na odabiru ocenjivanja vesti ili komentara opcijama +/-, a najizrazitije aktivnosti se vode ne društvenoj mreži Tviter, fokusiranjem na hashtagove koji zaokupljaju kritičku javnost.Tako je najviše "napada" anonimnih "botova" (iz IT-žargona, tako ćemo ih ubuduće ovde zvati, iako je reč o astroturfingu) bilo na hashtagove #ulicecenzuri, #cenzura, #diskredituj me, ili #BOBC (BlogOpen-BlogClosed, prvi javni panel o cenzuri) kao i #blogopen - hashtag serijala javnih panela na temu sloboda na Internetu (poslednja dva navedena delo su/pripadaju projektima CNM Liber.)Princip je uvek isti: kada kritički hashtag nastane i na njega počne da se poziva kritička javnost, on munjevitom akcijom bude zaposednut drugačijim mišljenjem, agresivnim napadima na oponente denunciranjem, ad hominem napadima, uvredama i govorom mržnje, nakon čega korisnici Tvitera koji su iz iskrenih pobuda ranije koristili određeni hashtag, prestaju da ga koriste, povlače se i "prepuštaju ga" botovima. Na taj način se guši kritičko mišljenje i prevladava diskvalifikovanje kritičkog mišljenja i njegovih nosilaca. Krajnji rezultat ovakve prakse preti da dovede do autocenzure kritičkog mišljenja na Internetu, jer je prirodna čovekova potreba da se zaštiti od ad hominem napada, difamacije, etiketiranja i najnižeg oblika komunikacije - uvreda.O fenomenu nastanka i nestanka jednog hashtag-a po principu napada na njega, pisali smo ovde analizirajući njegov nastanak i veoma brzi nestanak zahvaljujući sprovođenju gore opisane prakse.

ASTROTURFING ili, botovi na domaći način

Timovi koji imaju zadatak da napadaju kritičare i osujećuju javno izražavanje kritičkog mišljenja, da kreiraju javno mnenje i da utiču na njega, nazivaju se "astroturferi". Ovaj termin potiče od poznatog brenda veštačke trave, Astro turf, odakle je nastala složenica čija etimologija se odnosi na imitiranje trave, odnosno, imitiranje grass root mreža (engleska fraza grass root, doslovno "koren trave", u društvenom smislu označava prirodan, spontan pokret "iz baze"). Astroturfing je suprotno od grassroota, ali želi da izgleda kao grassroot.Gledano od spolja i površno, astroturferi zaista deluju kao spontano formulisan glas naroda, javno mnjenje, koji dominira temama od interesa za javnost, a pre svega zavisi od interesa sponzora /organizatora i usmerava mišljenje posmatrača prema svom željenom cilju. Posmatrano dublje, to su dobro organizovane grupe sa potpuno jasno definisanim zadacima. Njihova snaga, moć i potencijalna ogromna štetnost za kreiranje komunikacije na Internetu ne sme biti zanemarena. Ono što smo istraživanjem želeli da pokažemo, jeste da dobro motivisan i instruiran napadač može da orkestrira atmosferu, da utiče na teme i pokrene organsko širenje neke ideje ili stava, i sa pravim izborom inflamatornih reči utiče na javno mnjenje daleko izvan svog okruženja. Na taj način se stvara potpuno iskrivljena slika stvarnosti.Iako su originalno nastali za potrebe marketinga i PR-a, dakle, u reklamnoj industriji, astroturferi su Centar za nove medije Liber (CNML) Centar za nove medije Liber (CNML) ·· blogopen.rs blogopen.rs ·· @blogopen @blogopen ·· libercentar@gmail.com libercentar@gmail.com

33

veoma brzo počeli da se koriste kao model političke borbe na mrežama. Odabranom taktikom (napadaj, vređaj, izvrći smisao svake rečenice svog oponenta) oni zauzimaju značajan prostor na mikromreži kakva je Tviter. Mi ih u domaćoj praksi nazivamo "botovi", iako ovaj izraz nije najtačniji: Botovi su automatizovani spameri iza kojih ne stoji osoba, već algoritam. To su mašine koje imaju predefinisane funkcije, koje se programiraju da napadaju, spamuju, pod određenim okolnostima, određenu metu, ili da prošire neku vest iz više izvora, ili da "podržavaju" ili pak masovno negativno ocenjuju neki komentar, intervju, vest, događaj. Primer pravih botova izgleda ovako (tzv. tepih bomba od tvitova):

Oni se masovno koriste u marketingu i PR agencijama, kao čitave armije aktivista čiji je zadatak da kreiraju pozitivno mišljenje za račun svog naručioca (finansijera, poslodavca) i da osujećuju (preklapaju, diskredituju, denunciraju) kritička mišljenja o njihovom poslodovcu ili njegovom proizvodu/usluzi. U SAD je ovakvo ponašanje zabranjeno i desetine kompanija su kažnjene zbog astroturfinga.Astroturfing se koristi i u domaćoj marketinškoj i političkoj praksi, a poligon Tvitera je samo jedan od mogućih koji su polje njihovog rada. I, dok su zastupnici slobodnog mišljenja pojedinci koji se

spontano okupljaju oko jednog mišljenja, astroturferi kao dobro organizovana i profesionalizovana grupa (plaćeni po broju tvitova - glasine, bez javnog dokaza), uvek nadvladaju neorganizovane pojedince.

SNS leaks - dokaz da botovi postoje?

Jedan od dokaza da su "botovi", tj. astroturferi vladajuće partije u Srbiji okupljeni u takozvane "volonterske mreže" pojavio se proleća 2014, kada je iz redova jedne volonterske mreže počelo da curi kako se u praksi sprovode zadaci botova na Internetu. Taj fenomen nazvan je "SNS leaks", a sadrži desetine printscreenova konverzacija koje su vođene u zatvorenim grupama aktivista, a potom procurele u javnost. Taktika koja je tom prilikom otkrivena, sastoji se iz davanja preciznih uputstava na goruću temu na Internetu (obuhvata i tradicionalne medije, i društvene mreže), definisanje mete (tema ili pojedinac iz opozicije), realizacije, i vođenja evidencije aktivnosti svakog člana.MasovnostBez obzira koja je vrsta akcije botova na Internetu, osnovna pretpostavka uspeha i ispunjenja cilja je masovnost. Tokom čestih napada na sajtove i YouTube klipove februara 2014. (široko poznat slučaj Feketić), sa velikim uspehom i velikom brzinom brisani su kritički i satirični video-radovi, što inače nije moguće postići brzo i lako. Za sve mreže (Facebook, Twitter, Youtube) neophodna je jasna naznaka da nešto nije u redu sa sadržajem, da krši neke od pravila korišćenja i da, ili postoji jasan dokaz za to, ili da masovnost prijavljivanja bude dokaz da je sadržaj sporan. Našem

malom jeziku pomaže masovnost u takvim akcijama Centar za nove medije Liber (CNML) Centar za nove medije Liber (CNML) ·· blogopen.rs blogopen.rs ·· @blogopen @blogopen ·· libercentar@gmail.com libercentar@gmail.com

44

Ilustracija 2: Glasina sa Tvitera o ceni rada botova

Ilustracija 1: primer tviter-bombardovanja kompjuterskih botova

uklanjanja sadržaja.Upravo su zahvaljujući masovnosti prijava protiv satiričnih video-klipova koji kritikuju vlast/premijera Vučića, sa YouTubea neverovatnom brzinom nestajali klipovi.Kako je bila impresivna brzina i količina video klipova koji su nestajali sa ove mreže, na Tviteru je i postavljeno pitanje, na koje je tadašnji šef tima SNS-a za aktivnosti na Internetu, odgovorio ovako:

Ovaj tvit je ubrzo i obrisan, ali je na Internetu ostalo nebrojeno mnogo kopija ovog odgovora. Napadi na TwitteruTokom 2014. astroturferi su bar 3 puta reagovali na određene hashtagove koji su zaokupljali pažnju kritičke javnosti. Većina akcija se ogledala kroz organizovane napade na hashtagove koji su referisali na tribine o cenzuri: #BOBC (BlogOpen-BlogClosed, prva tribina o cenzuri), #ULiceCenzuri (saglasnost stotine nezavisnih pojedinaca i medija da se cenzuri treba usprotiviti), #Otvoreno (tribina u organizaciji nedeljnika ‘Vreme’ o cenzuri) i #BlogOpen (tribina o slobodama na Internetu).

Veliki tviter-napad koji smo najbolje analizirali dogodio se jula 2014. tokom tribine "Pravo na slobodu govora" koju je Liber održao u beogradskom Medija centru, a koja je streamovana (emitovana on-line) i nosila hashtag #blogopen na Tviteru. Po trendu ovog izuzetno aktivnog hashtaga tokom trajanja panela ali i nekoliko dana kasnije, poznata matrica napada botova je realizovana tako što je "pozitivni sentiment" prema događaju i hashtagu, nakon 15 minuta od početka strimovanja događaja, potpuno poražen "negativnim sentimentom". Rezultat toga je da su se slobodni, neorganizovani pratioci live streama (Internet prenosa) tribine povukli zbog agresivnosti botova, i u potpunosti prepustili hashtag "jačem". Verujemo da je sa pozicije naručioca napada - zadatak uspešno obavljen. Dokazi da je napad na hashtag organizovan, mogu se pronaći u ovakvom, i sličnim tvitovima na kraju panela:

Problemi koji iz ovakvog trenda na mrežama proizilaze za slobodu govora su ogromni. Pre svega, oni zaleđuju kritičke glasove, zatomljuju potrebu za glasnim izražavanjem mišljenja i, posledično, mogu potpuno da ućutkaju kritiku na mrežama.Iako je praksa astroturfinga poznata svakom informisanijem učesniku u dijalogu na mrežama (pa i nekim potrošačima), ona nikada do sada u Srbiji nije dokazana, demistifikovana, ili pokazana na postojećem primeru, kako proizvodi određene, veoma loše efekte na društvo i diskurs na mrežama. Zbog toga smo realizovali ovaj projekat, kao društveni digitalni eksperiment, čiji cilj je povećanje digitalne pismenosti, demistifikacija "spontanog" internet-aktivizma i botovanja i gde smo, koristeći tehnike i metodologiju klasičnog astroturfinga, u praksi

Centar za nove medije Liber (CNML) Centar za nove medije Liber (CNML) ·· blogopen.rs blogopen.rs ·· @blogopen @blogopen ·· libercentar@gmail.com libercentar@gmail.com55

Ilustracija 4: Primer tvita koji ukazuje na zadatak (2)

Ilustracija 3: Primer tvita koji ukazuje na zadatak (1)

pokazali, potom analizirali i javnosti predstavili kako astroturfing funkcioniše i kakav uticaj ima na kreiranje dijaloga, atmosferu na mrežama i među učesnicima, koliko utiče na govor mržnje, ad hominem napade i ostale ometajuće faktore za stvaranje povoljnije klime komunikacije i kreiranje drugačijeg diskursa, primerenog otvorenom demokratskom društvu.

Centar za nove medije Liber, Novi Sad,mart 2015

Centar za nove medije Liber (CNML) Centar za nove medije Liber (CNML) ·· blogopen.rs blogopen.rs ·· @blogopen @blogopen ·· libercentar@gmail.com libercentar@gmail.com66

Društveni digitalni eksperiment: kontekst, analiza podataka, zaključci

M. Škorić - A. Kišjuhas

Predmet ovog istraživanja ili društvenog digitalnog eksperimenta bila je pojava ljudskih aktera

(individua i timova) sa zadatkom da sistematski osujete javno izražavanje kritičkog mišljenja i utiču

na javno mnjenje u političkom diskursu Srbije. Ova pojava kao model političke borbe prvenstveno

je primećena i najjasnije izražena u digitalnoj sferi, odnosno na društvenim mrežama kao što je

Tviter, i to u vidu organizovanih napada na određene istaknute "haštegove" oko kojih se vode

diskusije i kritičke rasprave. Stoga je samu pojavu korisno i heuristički plodno konceptualizovati

kao (politički) astroturfing, odnosno kao imitiranje spontano i odozdo nastalih (grassroots)

društvenih mreža sa neetičkim ciljem (političkog) marketinga.

U tu svrhu kreiran je i organizovan svojevrsni društveni digitalni eksperiment sa namerom da

(raz)otkrije mehanizme političkog astroturfinga u javnoj i političkoj sferi Srbije. Događaji koji su

bili predmet ovog eksperimenta obuhvataju tribinu "Zloupotreba Interneta" (24. februara 2015.

godine) organizovanu oko haštega #NetBot, ali i drugih onlajn događaja poput konferencije za

novinare i potonje "prirodne konverzacije" (haštegovi #KZN i #OslobodiMedije) (12. februara

2015. godine). Sociopolitički, teorijski i metodološki okvir eksperimenta, kao i dobijeni podaci i

zaključci eksperimenta dati su u nastavku teksta. Kompjuterski posredovana

komunikacija i njen značaj za politiku i javno mnjenjeJoš od početka 1990-ih godina istraživači se sve više interesuju za kompjuterski posredovanu komunikaciju (KPK) i za internet, uz tvrdnje da su zajednice na internetu "prave zajednice", što znači da internet nije samo medijum koji se nalazi "tamo negde", već da se može razumeti u odnosu na lokalnu kulturu. Ističe se da su ljudi nekad živeli u "malim kutijama", a da danas žive u umreženim društvima. Pripadnici društava malih kutija imaju kontakte samo sa pripadnicima nekoliko grupa kojima pripadaju: kod kuće, na radnom mestu, u susedstvu ili voluntarnim organizacijama. Sve ove grupe su tela

sa jasnim kriterijumima (ne)pripadanja i imaju internu organizaciju koja je najčešće hijerarhijski strukturirana – supervizori i zaposleni, roditelji i deca, pastori i vernici itd. U takvom društvu sve interakcije ostaju na svom mestu – u jednoj grupi u određenom vremenskom trenutku. U mrežnim društvima granice su propustljive, a interakcije se javljaju sa različitim drugima, menjaju se veze između brojnih mreža, a hijerarhije (ako postoje) su labavije. Promena sa grupa na mreže može da se vidi na više nivoa – na nivou trgovine, oblika organizacija, kulture ili politike.Još pre uspona kompjuterske komunikacije bilo je jasno da su zajednice kao skupovi neformalnih veza retko kada ograničene na susedstvo ili srodstvo Centar za nove medije Liber (CNML) Centar za nove medije Liber (CNML) ·· blogopen.rs blogopen.rs ·· @blogopen @blogopen ·· libercentar@gmail.com libercentar@gmail.com

77

i prijatelje. Posmatranje zajednice samo preko lokalnosti i grupa oduvek je predstavljalo grešku – fokusiranje na teritoriju, a ne na društvene odnose i institucije postalo je još više pogrešno porastom odnosa u kiberprostoru, tj. u virtuelnim okruženjima poput interneta. Jasno je da su zajednice mreže, a ne uredno organizovane male susedske kutije, dok istraživanja pokazuju da ljudi obično imaju više prijatelja izvan svog susedstva nego u krugu susedstva. Dakle, mreže nude mogućnosti, manevrisanje, ali i neizvesnost – postoji mogućnost da se pronađu resursi u raznim društvenim krugovima, manevrisanje omogućava da ne pripadamo samo jednoj mreži, a neizvesnost se javlja usled ograničenog obima, male gustine i poroznih granica neke mreže, što otežava identifikovanje sa jednom grupom.Kada je reč o KPK, važno je istaći da je (1) ona često asinhrona (npr. mejl ili tvit, koji ne zahtevaju da dve strane koje učestvuju u komunikaciji budu prisutne u isto vreme) i (2) omogućava veliku brzinu razmena (najčešće informacija). Zatim, (3) KPK podržava emocionalne i kompleksne interakcije, što opovrgava nekadašnja očekivanja da će biti korisna samo za jednostavne, instrumentalne razmene. Posebno na Tviteru, KPK je (4) razvila i svoje norme, procedure i etos, gde oni koji u njoj učestvuju pokazuju veću kreativnost i emocionalne promene nego oni koji komuniciraju licem u lice. Takođe, (5) odsustvo direktnog fidbeka u određenom delu KPK omogućava ekstremnije oblike komunikacije, što i bio slučaj kada je reč o fenomenu političkog astroturfinga. Naime, u okvirima KPK tipično je da ljudi pišu ili postavljaju poruke koje bi inače retko kada mogli da izgovore u prisustvu neke druge osobe ili čak i telefonom. Istovremeno, (6) KPK pretpostavlja i mogućnost "forvardovanja", "šerovanja" i "retvitovanja", odnosno prosleđivanja,

što podržava tranzitivnost, jer se poruke mogu slati i prijateljima prijatelja. To omogućava razmenu informacija koja ide dalje od granica grupe, tako da je moguće i povezivanje i integrisanje grupa, odnosno ne dolazi do izolacije grupa u male "kutije" čvrstih granica.Platforme kao što je Tviter su i (7) lako dostupne, što je dovelo do ujednačavanja percipiranih hijerarhija, gde svi imaju osećaj da imaju pristup svemu. Lakoća slanja tvitova velikom broju ljudi omogućava i (8) održavanje kontakta sa brojnim društvenim miljeima. Tako individue postaju pripadnici nekoliko parcijalnih zajednica, a ne potpuno posvećeni pripadnici jedne sveobuhvatne zajednice. (9) KPK istovremeno neguje proliferaciju slabih veza i povezuje prostorno udaljene jače veze sve do narednog susreta. Međutim, ona je naročito korisna za održavanje kontakta sa slabim vezama, a pošto su slabe veze društveno heterogenije od jakih veza, one povezuju ljude sa raznim društvenim miljeima i nude više informacija. Uz to, jasno je da (10) KPK sa svim svojim mogućnostima može da poveže individuu sa čitavim svetom u pet ili manje koraka, a informacije se šire velikom brzinom, iako ne univerzalno i ne nužno uniformno. Takođe, (11) KPK održava i specijalizovane zajednice i zajednice zasnovane na intimnosti ili na posvećenosti određenim pitanjima (što se u slučaju Tvitera ogleda u upotrebi haštega). Takođe, ona održava odnose zasnovane na zajedničkim interesovanjima, ali i one zasnovane na zajedničkoj lokaciji, rodu, etničkoj pripadnosti ili socioekonomskom statusu. Konačno, (12) KPK održava zajednice koje su gotovo u potpunosti "onlajn", kao i one koje se pomešane sa komunikacijom licem u lice.Jasno je da kompjuterske mreže danas nude jeftiniji, lakši i brži pristup ljudima koji su od nas udaljeni. Dakle, tehničke karakteristike Centar za nove medije Liber (CNML) Centar za nove medije Liber (CNML) ·· blogopen.rs blogopen.rs ·· @blogopen @blogopen ·· libercentar@gmail.com libercentar@gmail.com

88

kompjuterskih mreža imaju važne implikacije za društvene odnose. Kada su prvi kompjuterski naučnici počeli da izučavaju virtuelne zajednice zapostavili su tradicionalna sociološka pitanja, poput:(1) Kako moć i status utiču na kompjuterski posredovane odnose?(2) Kako se "onlajn" odnosi mešaju sa "oflajn" odnosima?(3) Koje su implikacije kompjuterskih mreža za društvenu organizaciju (a posebno za odnose društvene moći i politiku)?Istovremeno, distopijska shvatanja, koja se plaše da su kompjuterski posredovane veze neautentične ili manje smislene pogrešno pretpostavljaju dve stvari: (1) da veze postoje samo "onlajn", a ne da su mešavina "onlajn" i "stvarnih" susreta, (2) da internet odvlači ljude od smislenih i značajnih porodičnih i susedskih konverzacija, dok ih zapravo verovatno odvlači od gledanja televizije. Ono što je paradoksalno jeste činjenica da kompjuterske mreže mogu da "uvećaju" lokalne odnose u kući, na radnom mestu i susedstvu, odnosno, one utiču i na jačanje lokalnih odnosa. Postojala je i pozitivna korelacija između onlajn komunikacije i komunikacije telefonom i licem u lice, a pokazalo se i da korisnici interneta dobijaju mnogo više pomoći od strane svojih prijatelja i srodnika, odnosno od svoje lokalne zajednice, nego osobe koje ne koriste internet.Zbog svega navedenog, teoretičari i istraživači su pokazali da u kombinaciji oflajn ("stvarnih") i onlajn susreta internet nije samo sredstvo komunikacije na daljinu, već i da osnažuje susedski i građanski angažman (što se metaforično naziva kvartom ili susedstvom Netvil).1 Uz to, mnoga domaćinstva su 1 Netvil predstavlja igru rečima, gde se "net" odnosi na internet, a nastavak je tipičan za dosta američkih gradova, poput Nešvila, što ne čudi, jer na francuskom jeziku "ville" i znači grad ili gradić.

(kao i zajednice) postala povezana u prostorno raštrkane mreže povezane čestom KPK i komunikacijom mobilnim telefonima. Iz navedenih razloga moguće je i navesti razlike između tradicionalnih grupa i kompjuterski podržanih društvenih mreža, a koje impliciraju i razlike između tradicionalnog i onlajn političkog angažmana.(1) Kompjuterski podržane društvene mreže povećavaju mogućnost povezivanja sa velikim brojem društvenih miljea i smanjuju uključenost u bilo koji posebni milje.(2) One smanjuju kontrolu koju neki društveni milje može da ima, a istovremeno smanjuju posvećenost bilo kog miljea dobrobiti neke osobe.(3) One zahtevaju od ljudi da aktivno održavaju svoje slabe veze i fragmentirane mreže. Suprotno tome, u grupama je lakše ne raditi ništa i pustiti da grupna dinamika i guste strukture rade svoj posao. (4) One mogu da promene proporciju interakcija koje su zasnovane na askriptivnim karakteristikama (starost, rod, rasa, etnicitet) ka interakcijama koje su zasnovane na postignućima (životni stil, zajedničke norme i interesi).(5) One mogu da podrže veze koje povezuju i integrišu društvene grupe, umesto da te grupe budu izolovane u čvrsto povezanim malim kutijama.(6) One mogu da povećaju izbore, smanjujući "oflajn" grupnu pripadnost koja obezbeđuje osećaj pripadanja.(7) One su redukovale identitet i pritiske pripadnosti na grupe, dok su povećale prilike, slučajnost, globalizaciju i neizvesnost preko participacije u društvenim mrežama. U suštini, može se reći da mogućnost kompjuterskih mreža da povezuju ljude izvan njihovog susedstva ili radne grupe može da bude (nova i specifična) osnova društvene solidarnosti.

Centar za nove medije Liber (CNML) Centar za nove medije Liber (CNML) ·· blogopen.rs blogopen.rs ·· @blogopen @blogopen ·· libercentar@gmail.com libercentar@gmail.com99

Iz tih razloga, kompjuterski posredovane veze i društvene mreže mogu da doprinesu političkom organizovanju, kao i da utiču na javno mnjenje, zbog čega predstavljaju i važan politički alat. U tom smislu, u političkoj teoriji i praksi izdvaja se fenomen inovativne upotrebe (internet) društvenih medija od strane američkog predsednika Baraka Obame (uključujući tu i Tviter, Fejsbuk, Jutjub i druge). Ovaj (relativno novi) oblik političke kampanje bio je i predmet mnogih naučnih i istraživačkih studija, uključujući tu i podsticajne rasprave o tome da li su upravo društveni mediji doprineli Obaminom izbornom uspehu. S druge strane, bila je zapažena i (neuspešna) blokada Tvitera i Jutjuba od strane turskog predsednika Tajipa Erdogana u martu 2014. godine, uz njegove opaske da su internet društveni mediji "nož u rukama ubice" (Erdogan je zatim početkom februara 2015. godine poslao svoj prvi tvit, posvećen borbi protiv pušenja). Konačno, društveni naučnici govore i o "Tviter revolucijama" kao o protestima čiji su akteri koristili društvenu mrežu Tviter da bi planirali proteste, mobilisali njihove učesnike, ali i obaveštavali javnost o događajima na tim protestima.2Sve ove činjenice upućuju na izuzetnu važnost društvenih mreža i KPK kada je reč o mobilizaciji građana, organizovanju kolektivne akcije, širenju vesti mimo tradicionalnih medija, ali i o kreiranju političkih kampanja i političkoj propagandi. Naime, propaganda je sistematsko širenje informacija koje podržavaju ili dikredituju neko stanovište, ideju, pojavu itd., a Tviter sve više postaje medijum preko kojeg se ona vrši. Međutim, zbog specifičnih 2 Kao primeri "Tviter revolucija" obično se navode građanske pobune u Moldaviji iz 2009. godine, protesti povodom izbora u Iranu 2009-2010. godine, revolucija u Tunisu iz 2010-2011 ("Jasmin revolucija"), revolucija protiv režima Hosnija Mubaraka u Egiptu 2011. godine, te "Euromajdan" pobune i protesti u Ukrajini 2013. godine.

karakteristika interneta i KPK klasična politička propaganda se (raz)otkriva veoma brzo i zapravo predstavlja kontraproduktivnu taktiku političke borbe. Iz tih razloga, kreatori političkih kampanja i pristrasni zagovornici određenih političkih ideja neretko pribegavaju marketinškoj taktici (političkog) astroturfinga. Astroturfing i politički astroturfing u

Srbiji: sociopolitički okvir istraživanjaKao što je navedeno, izučavanje dinamike konstrukcije ili izgradnje mreža u kojoj učestvuju ljudski akteri, ali i "mašinski" akteri prilikom konstrukcije mreže pratilaca nose sa sobom vrlo važne posledice za šire izučavanje komunikacija i obrazaca ponašanja u okviru društvenih medija, kao i same političke prakse. U tom smislu vrlo je važan pojam astroturfinga kojim se opisuje akcija koja za cilj ima da se protumači i da izgleda kao da je organizovana odozdo, odnosno kao spontana inicijativa koja kreće od pojedinaca, a zapravo se radi o organizovanoj akciji koja kreće odozgo i koju na razne načine motivišu i sprovode institucije, korporacije, političke partije itd.Dakle, astroturfing je specifično ponašanje u mrežama zato što je njegova suština uspostavljanje lažnog osećaja grupnog konsenzusa o određenoj ideji i povezan je sa idejom o tome da korisnici lakše mogu da poveruju u neku poruku za koju smatraju da dolazi iz više nezavisnih izvora. Kada se želi otkriti pokušaj astroturfinga fokus je na tome kako se poruka saopštava i šalje, a ne na njenom sadržaju. U slučaju platformi za mikroblogovanje, gde spada i Tviter, nije retkost da se politički motivisane individue i organizacije udruže u kreiranju višestrukih naloga, ali koji su često kontrolisani iz neke centrale kako bi se stekao utisak o širokoj podršci nekom kandidatu, ideji, stavu, događaju itd.Centar za nove medije Liber (CNML) Centar za nove medije Liber (CNML) ·· blogopen.rs blogopen.rs ·· @blogopen @blogopen ·· libercentar@gmail.com libercentar@gmail.com

1010

Društveno umrežavanje i brojne usluge mikrobloginga danas karakterišu stotine miliona ljudi što omogućava razna istraživanja obrazaca društvene interakcije. Tviter je svoju popularnost stekao između ostalog i zbog svoje politike o deljenju podataka, tako da je vrlo koristan kada se radi o istraživanju raznih pitanja od javnog značaja. Takođe, zbog dostupnosti interneta i kompjutera njegovi korisnici potencijalno dolaze iz najrazličitijih geografskih, društvenih i političkih pozadina. Međutim, kao što je to često slučaj, sa popularnošću nekog društvenog medija dolaze i razni načini njegove zloupotrebe. Politički astroturfing, odnosno organizovana akcija odozgo, predstavlja jedan vid takve (zlo)upotrebe. U pitanju su najrazličitije i najšire shvaćene političke kampanje koje su prerušene u spontane inicijative koje dolaze odozdo (to je grassroots ponašanje), dok ih u stvarnosti vrši osoba ili mali broj osoba ili neka organizacija.Drugim rečima, astroturferi zapravo deluju kao nepristrasni posmatrači, komentatori ili kao nezavisno javno mnjenje, dok zapravo predstavljaju dobro umrežene grupe sa jasnim marketinškim zadacima u interesu svojih sponzora ili finansijera. Na ovaj način, astroturferi (odnosno, njihovi finansijeri) se oslanjaju na dobro poznate kognitivne i društvene mehanizme imitacije i konformizma usled svojevrsnog društvenog pritiska. Iako je astroturfing praksa koja je nastala u reklamnoj industriji (AstroTurf je brend veštačke trave), njena upotreba u domenu politike na sličan način utiče na javnost i na "prodaju" određenih političkih ideja. Iluzija o nepristrasnosti je u ovom kontekstu važna zato što je internet (masovni) medij na kojem se neskrivene političke manipulacije relativno brzo razotkriju. U tom smislu, privid nezavisnosti ili nepristrasnosti u okvirima slobodne KPK tada je ključna tačka (novog oblika) manipulacije

stanovništvom, odnosno potrošačima i/ili glasačima. Opasnost od ove zloupotrebe postoji zato što društveni mediji poput Tvitera sve više oblikuju javno mnenje, čak i kod nas. To pogotovo važi za politička okruženja u kojima je internet jedan od retkih medija pomoću kojih se može izraziti nezadovoljstvo političkom situacijom, zato što za razliku od tradicionalnih izvora vesti i novosti korisnici društvenih medija ne uzimaju u obzir (često zato što nije moguće lako uraditi) mehanizme proverljivosti istinitosti informacija ili kredibilnost izvora. Tviter funkcioniše na modelu korisnik-kao-proizvođač-informacija, a taj korisnik ne mora da ima za cilj deljenje tačne informacije. Zbog toga dopadljivost, ponovljivost, senzacionalnost ili najopštije rečeno "memičnost" funkcionišu kao primarni pokretači difuzije informacija. Na osnovu dosadašnjih istraživanja postalo je jasno da ono što razlikuje astroturfing od istinskog političkog dijaloga jeste i način na koji se informacije prenose (difuzija obrazaca poruka kroz društvenu mrežu).Kada je reč o Srbiji, primećena je intenzifikacija političke borbe i promocije političkih ideja u digitalnoj sferi od 2012. godine, uključujući tu i strategije i taktike političkog astroturfinga. Najvidljivije taktike ovog tipa bile su primenjivane na komentare ispod vesti u medijima, pri čemu su brojni (angažovani) pojedinci ciljano ili "po zadatku" ostavljali pozitivne ili negativne komentare u skladu sa određenom političkom opcijom ili orijentacijom. Na osnovu "curenja" podataka iz zatvorenih grupa posvećenih ovakvom političkom aktivizmu otkriven je i mehanizam načina na koji ti aktivisti obavljaju svoje zadatke političkog astroturfinga. Slična praksa je, međutim, počela da odlikuje i komunikaciju na Tviteru koja se ogleda(la) u vidu "napada" aktivista na određene (kritičke) haštegove, obično posvećene panelima u vezi sa cenzurom, slobodom javnog Centar za nove medije Liber (CNML) Centar za nove medije Liber (CNML) ·· blogopen.rs blogopen.rs ·· @blogopen @blogopen ·· libercentar@gmail.com libercentar@gmail.com

1111

izražavanja itd. Metode ovih organizovanih i relativno brzih "napada" obično su denunciranje, uvrede, etiketiranje, govor mržnje itd., zbog čega se "autentični" komentatori i nosioci kritičkog mišljenja najčešće povlače iz onlajn diskusije, odnosno KPK. Sve ove prakse predstavljaju tipičan primer političkog astroturfinga, pri čemu je njihova posledica, osim u boljoj "prodaji" (tj. "reklami") određenih političkih ideja, istovremeno i u ućutkivanju kritičke javnosti i gušenju slobode govora i izražavanja. Posledice ovakvog delanja, posebno na platformama koje su ab definitionem prostori slobodnog izražavanja, umrežavanja i komunikacije kao što je Tviter, mogu biti i politički opasne i društveno dalekosežne. Teorijski okvir i metodologija

istraživanja Najjednostavnije rečeno, društvena mreža se odnosi na skup aktera i veze koje među njima postoje, što važi i za "onlajn" društvene mreže, odnosno za analizu mreže koja se stvara u okvirima KPK na Tviteru (ili uopšte na internetu). Analiza mreža zapravo pokušava da opiše regularne obrasce mreža i da iskoristi njihove opise da bi ukazala na to kako strukture mreža ograničavaju i/ili generišu određena ponašanja i društvene promene. Ovo istraživanje je posvećeno upravo opisu regularnih

obrazaca mreža u veštački indukovanom i/ili eksperimentalnom okruženju proizvodnje astroturfinga (ili organizovanog napada) kao svojevrsnog društvenog digitalnog eksperimenta.Metode koje su korišćene su analiza sadržaja tvitova tokom trajanja navedenog eksperimenta, što uključuje i analizu međuodnosa između aktera/poruka, centralnosti pojedinih aktera/poruka, kao i analizu njihovog dometa (reach) i sentimenata (sentiment analysis). Razlozi za

ovakvu metodološku strategiju nalaze se u potrebi za otkrivanjem mikrodruštvenih (interakcijskih) i makrodruštvenih (strukturnih) posledica koje praksa organizovanog napada na Tviteru može da ima.Kada je reč o ovom istraživanju, važno je istaći i pristup ili paradigmu koja se u društvenim naukama naziva analiza društvenih mreža. U pitanju nije puka metodologija ili nov alat za stare teorijske potrebe, već poseban poduhvat ili novo sredstvo za posmatranje društvenog sveta. U okvirima analize društvenih mreža naglašavaju se uređeni odnosi između individua, a ne unutrašnje sile (poput ličnosti ili kategorijskih razlika kao što su etnicitet ili rod). Tako posmatrana, analiza mreža kao najneposredniji način izučavanja društvenog sistema vidi analizu obrazaca veza koje povezuju pripadnike mreže, a analizom složenih hijerarhijskih struktura asimetričnih veza moguće je izučavati moć, stratifikaciju i strukturnu promenu, posebno u domenu politike.Snaga analize mreža počiva u njenom fundamentalnom pristupu izučavanju društvene strukture, a ne u grupi termina i tehnika. Dakle, u pitanju je široki intelektualni pristup, a ne uski skup metoda, koji pokušava direktno da izučava društvenu strukturu preko analize obrazaca veza koje povezuju njene pripadnike. To znači da analiza mreža traga za dubinskim strukturama, odnosno za obrascima koji se nalaze ispod složene površine društvenih sistema. Ona takođe pokušava da opiše ove obrasce i da te deskripcije iskoristi u objašnjenju načina na koji strukture mreža ograničavaju društveno ponašanje i društvenu promenu. Ove deskripcije zasnovane su na konceptu veze koja povezuje čvorove u društvenom sistemu, a u pitanju su veze koje povezuju osobe, grupe, organizacije, skupove veza ili osoba.

Centar za nove medije Liber (CNML) Centar za nove medije Liber (CNML) ·· blogopen.rs blogopen.rs ·· @blogopen @blogopen ·· libercentar@gmail.com libercentar@gmail.com1212

Analiza mreža ima za cilj da sazna kako strukturne karakteristike utiču na ponašanje (ljudi), ali ono koje se nalazi izvan normi, ličnih karakteristika i dijadičkih odnosa. Takođe, ona se fokusira na to kako obrasci povezivanja u mreže pružaju značajne prilike i ograničenja zato što utiču na pristup ljudi i institucija resursima kao što su informacije, bogatstvo i moć. U izvesnom smislu ona društvene sisteme posmatra kao mreže odnosa dependencije (zavisnosti) koji su rezultat razlike u posedovanju oskudnih resursa u čvorovima, odnosno strukturirane alokacije ovih resursa u vezama.U poslednjih nekoliko decenija ideja o društvenim mrežama i metode njihove analize privlače veliku pažnju određenih naučnika, prvenstveno sociologa i antropologa. Razlog za to leži u činjenici da se ta analiza najviše bavi odnosima koji postoje među društvenim entitetima i obrascima i implikacijama tih odnosa. To znači da analiza mreža omogućava nove odgovore na standardna pitanja koja u ovim naukama postoje već dugo vremena, jer sa tog stanovišta društveno okruženje može da se izrazi preko obrazaca ili regularnosti u odnosima među jedinicama koje stupaju u interakciju. Ti regularni obrasci u odnosima zapravo su strukture (koja se i meri preko strukturnih varijabli), a odnosi mogu da budu ekonomski, politički, interakcioni, afektivni itd. Fokusiranje na odnose i obrasce odnosa zahteva skup metoda i analitičkih koncepata koji su drugačiji od metoda tradicionalne statistike i analize podataka.Naša analiza društvenih mreža je u ovom slučaju bila zainteresovana za međupovezanost društvenih jedinica čija zavisnost se meri strukturnim varijablama i naglašava se međusobni uticaj jedinica, a ne njihova nezavisnost. S obzirom na to da analiza društvenih mreža društveni život shvata kao relacioni, to znači da su relacione veze primarne, a da

su atributi samih aktera sekundarni. Analizirane su i interakcione i afektivne dimenzije tokom navedenog "društvenog digitalnog eksperimenta" sa posebnim naglaskom na probleme strategije političke borbe i slobode govora u trenutnom sociopolitičkom kontekstu, odnosno na posledice političkog astroturfinga po javni diskurs i po javno mnjenje.Mikroblogovanje se odvija na platformama koje korisnicima dozvoljavaju razmenu malih elemenata sadržaja. U tom smislu, Tviter i slični mediji su vrlo korisni za izučavanje difuzije informacija i zaključak je da, recimo, tračevi ili glasine postepeno stiču više kredibiliteta kako ih sve više ljudi prihvata i kada se pređe određeni prag počinje da se veruje u njihovu istinitost u velikom delu neke (stvarne ili virtuelne) zajednice. Na internetu (kao i "stvarnom svetu") je vrlo teško napraviti model širenja informacija jer je struktura društvene mreže najčešće nepoznata. Ipak, Tviter nudi eksplicitan način praćenja difuzije informacija preko praćenja retvitova (retweets). Ti metapodaci nam govore o tome koji su linkovi u društvenoj mreži igrali ulogu u difuziji informacija.Interna metodologija istraživanja obuhvatala je upotrebu servisa "Tvitni.me" u vidu agregacije tvitova po ključnim rečima (#KZN, #OslobodiMedije, #NetBot) tokom dva onlajn događaja (tribine "Zloupotreba Interneta", konferencije za novinare koja je najavila tribinu, odnosno spontane komunikacije nastale nakon ovih događaja) 12. i 24. februara 2015. godine. Izvršena je i analiza sentimenata u vidu podele tvitova na one koji podržavaju temu ("pozitivni") i na one koji oponiraju temi ("negativni" tvitovi). Neutralni ili informativni tvitovi svrstani su u pozitivne tvitove. Dodatno su angažovane i dve grupe aktivista ("astroturfing timovi") kao organizovane grupe sa zadatkom da nekritički hvale ("good guys"), odnosno napadaju ("bad guys") učesnike tribine. Centar za nove medije Liber (CNML) Centar za nove medije Liber (CNML) ·· blogopen.rs blogopen.rs ·· @blogopen @blogopen ·· libercentar@gmail.com libercentar@gmail.com

1313

Dakle, teorijska i metodološka perspektiva koja je usvojena ne fokusira se na atribute autonomnih individualnih jedinica, asocijacije među njima ili na korisnost jednog ili više atributa za predviđanje nivoa drugog, već karakteristike društvenih jedinica shvata kao da nastaju iz strukturnih ili relacionih procesa ili se fokusira na same relacione sisteme. Zadatak je bio u tome da se shvate osobenosti društvenog, ekonomskog, političkog itd. strukturnog okruženja i način na koji ove osobenosti utiču na uočene karakteristike i asocijacije među karakteristikama aktera u mreži. Dobijeni podaci i rezultati istraživanja (raz)otkrivaju (i/ili raskrinkavaju) mehanizme funkcionisanja organizovanih napada na društvenim mrežama kao relativno novih strategija političke borbe, kao i posledice koje ovakve prakse mogu da imaju po aktere u mreži, po (njihovu) komunikaciju i međuodnose. Samim tim, istraživanje ukazuje na izazove i prepreke za otvoreni i nepristrasni dijalog o relevantnim temama od javnog interesa, odnosno za slobodu govora u okvirima KPK, ali i komunikacije u društvu u celini.Regularni obrasci mreža: dobijeni

podaci1. oboren rekord za komunikaciju na jednom online događaju za 2 sata: 2.563 originalna tvita 463 tviteraša 1.182.938 potencijalni doseg (reach) 11.073.962 potencijalne impresije 2. Sentiment:

1850 pozitivnih tvitova 216 negativnih (svi nastali 22. februara, kada su se uključili oponentski botovi) 497 neutralnih (koji samo prenose informaciju)

3. StatistikaProsečno 5.5 tvitova po korisniku hashtaga #netbot4. DemografijaMuškaraca: 241Žena: 172Brend/firma/organizacija: 43

Zaključci istraživanjaNakon detaljne kvantitativne i kvalitativne analize dobijenih podataka moguće je predstaviti nekoliko instruktivnih zaključaka ovog istraživanja, kao i ponuditi njihovo naučno objašnjenje.Prvo, istraživanje je ukazalo na izuzetnu političku

polarizaciju aktera obuhvaćenih ovim društvenim digitalnim eksperimentom. Ovi zaključci su u skladu i sa drugim istraživanjima koja potvrđuju pretpostavku o tome da danas društvene mreže sve više postaju politički polarizovane. Vrlo je zanimljiva činjenica da korisnici Tvitera u svojoj komunikaciji najčešće ne dolaze do nekih zajedničkih i/ili

pomirljivih stavova, već da političke zajednice koriste

društvene mreže kao sredstvo autosegregacije. Dakle, primećena je nedvosmislena segregacija ili grupisanje aktera eksperimenta na dve suprotstavljene grupacije (uz zanimljivo postojanje fenomena "strukturne rupe", kao pozicije između ovih grupacija, o čemu će više reči biti kasnije). Naime, politička komunikacija na Tviteru može da se definiše kao bilo koji tvit koji sadrži najmanje Centar za nove medije Liber (CNML) Centar za nove medije Liber (CNML) ·· blogopen.rs blogopen.rs ·· @blogopen @blogopen ·· libercentar@gmail.com libercentar@gmail.com

1414

Grafikon 2: Grafički prikaz udela učešća i uloge učesnika #NetBot

Grafikon 1: Grafički prikaz udela sentimenta na konverzaciji #NetBot

jedan politički relevantan hašteg. Podaci ukazuju na to da ljudi najčešće retvituju korisnike sa kojima se slažu, ali isto tako često pominju (mention) korisnike sa kojima se ne slažu. To znači da retvitovi predstavljaju neku vrstu političke podrške, a mreža pominjanja (mention network) formira most između korisnika koji zastupaju različite političke stavove ili čak političke ideologije. Ovu činjenicu moguće je objasniti fenomenom homofilije. Postoje valjane teorijske pretpostavke da su društvene mreže homofilične, što znači da pripadnici neke mreže imaju tendenciju da se povezuju sa sličnim individuama (po pitanju starosti, roda, klase, statusa i drugih brojnih karakteristika). Suština je u tome da homofilični odnosi počivaju na nekim zajedničkim karakteristikama (verovanjima, vrednostima, obrazovanju itd.) koje olakšavaju komunikaciju i formiranje odnosa. Uz to, eksperiment je (raz)otkrio i prisustvo astroturfera na svim stranama političkog

kompasa, odnosno u okvirima mnogih konkretnih

političkih partija (a ne samo vladajućih). S tim u vezi, drugo, aktere u ovom društvenom digitalnom eksperimentu je odlikovao visok stepen

homofilije. Na Tviteru "obični" korisnici i političari koji stupaju u interakciju to čine u okviru istog simboličkog okvira. Oni koriste isti jezik, poruke slične dužine, referišu ka sličnim pojavama, stvarima, događajima i često je prisutan i sličan sadržaj (što je sve rezultat korišćenja haštegova i retvitovanja) i ono što je najvažnije – oni su ukorenjeni u istoj društvenoj mreži. Na taj način se omogućava analiza ideoloških pozicija i jednih i drugih aktera. Ova pojava je slična i asortativnosti, odnosno asortativnom mešanju ili preferenciji čvorova u mrežama da se povezuju sa drugima koji su na neki način slični. Dakle, opravdana je pretpostavka da korisnici Tvitera preferiraju da "prate" korisnike čija ideologija im je slična iz dva razloga. Jedan je

pomenuta homofilija (individue imaju tendenciju da više komuniciraju sa osobama koje poseduju neka njima slična obeležja), a drugi je da je ovaj obrazac ojačan i "selektivnom izloženošću" izvorima informacija koji su pristrasni (usled homofiličnog, odnosno u ovom slučaju pristrasnog odabira "prijatelja"). Iz navedenih razloga, u situaciji u kojoj ne postoje

organizovani astroturferi, preovladava pozitivan i

neutralan (informativni) sentiment konverzacije, što upućuje na homofiliju (istomišljenike) i međusobno prilagođavanje stavova učesnika u diskusiji. Na drugoj strani, prisustvo astroturfera generiše snažno

prisustvo negativnog sentimenta uz paralelno odsustvo neutralnog sentimenta. Na primer, udeo govora mržnje je u prvom slučaju oko 1%, a u drugom slučaju, uz prisustvo astroturfera, čak 12%, odnosno 65% (prema konkretnoj meti ili žrtvi) i 29% (prema oponentima kao grupi). Treće, kada je reč o samom sadržaju (negativnih) tvitova, odnosno tvitova koje šalju astroturferi, primećene su brojne pravilnosti u vidu specifičnih

(konverzacijski neprimerenih i logički neutemeljenih)

taktika političke borbe političkih astroturfera. Među tim taktikama dominiraju pokušaji diskreditacije događaja, organizatora, učesnika, samih heštagova itd., uz taktiku prebacivanja (ili kidnapovanja) diskusije na neke druge teme. Doseg ovakvih tvitova, najčešće preko opcije retweet, je čak 200.000 – iako astroturferi u ovom eksperimentu čine tek 5% svih korisnika. Ovakav fenomen nije moguć u "prirodnoj" ili "organskoj" komunikaciji, pre svega zato što popularni tvitovi moraju da imaju neku vrednost. Drugim rečima, politički astroturfing (u Srbiji)

odlikuju mnoge namerne ili nenamerne logičke greške

koje dramatično utiču na kvalitet komunikacije u

celini.

Centar za nove medije Liber (CNML) Centar za nove medije Liber (CNML) ·· blogopen.rs blogopen.rs ·· @blogopen @blogopen ·· libercentar@gmail.com libercentar@gmail.com1515

Na primer, tipična logička greška negativnih tvitova u ovom eksperimentu bila je tzv. greška

čoveka od slame, pri čemu se radi o zameni stvarne pozicije ili tvrdnje neke osobe izobličenom, preteranom ili pogrešno interpretiranom verzijom. Ovo se obično čini citiranjem izvan konteksta ili u pogrešnom kontekstu, prekomernim pojednostavljenjem tvrdnje koju je lakše napasti nego originalnu verziju ili selektivnim odabirom tačaka koje se kritikuju u datoj tvrdnji. Još jedna prevalentna taktika bila je upotreba greške argumentum ad hominem, tj. napadanja osobe koja iznosi određenu tvrdnju, a ne napadanje ili kritikovanje same tvrdnje, naročito u situacijama u kojima je napad na osobu koja iznosi tvrdnju u potpunosti irelevantan za tvrdnju. Ovakvi napadi se obično sprovode kada se ne može pronaći kontrargument nekoj tvrdnji. Varijanta ovog argumenta javlja se kada se ističe da je osoba koja iznosi neku tvrdnju pristrasna i da je zato argumentacija nužno pogrešna. I konačno, postoji još jedna varijacija koja je u suštini "krivica zbog asocijacije", odnosno udruživanja. U pitanju je situacija u kojoj se izvor neke informacije ili tvrdnje posmatra negativno samo zbog svoje povezanosti sa nekom drugom osobom ili grupom koja se vidi u negativnom svetlu.Zatim, primećena je i logička greška koja se naziva argumentum ad populum pri čemu se misli na tvrdnje koje se nude umesto validnog dokaza, da većina ili puno ljudi uopšte (ili u nekoj određenoj grupi) prihvata neko verovanje kao istinito i kada se to predstavlja kao dokaz za tvrdnju. U pitanju je vrlo opasan način prihvatanja informacija jer se one prihvataju bez zahtevanja dokaza za neko verovanje. Negativne tvitove, odnosno tvitove političkih astroturfera, odlikovao je i jezik pun predrasuda. Masovno su upotrebljavani termini puni

emocionalnosti radi dodavanja vrednosti ili moralne dobrote verovanju u neku tvrdnju. Ovo se često dešava, naročito kada se govori o "pravim patriotama", "dobrim Srbima", "istinskim pravoslavcima" i slično. Ove tvrdnje su ispunjene jezikom predrasuda jer se unapred tvrdi/zna šta svaki pravi patriota treba/mora da misli i kako treba/mora da se ponaša. Među regularnim obrascima (negativne) komunikacije isticalo se i tzv. posebno izjašnjenje o krivici, odnosno situacija u kojoj neka osoba primenjuje standarde, principe i/ili pravila na druge ljude ili okolnosti dok sebe izuzima od istih kriterijuma, ali bez nuđenja adekvatnog opravdanja. Ove situacije najčešće nastaju usled snažnih emocionalnih verovanja koji se mešaju sa razumom. Konačno, na delu je veoma često bila tzv. sklonost

ka potvrđivanju kao tendencija osobe da traga za informacijama, odnosno da informacije interpretira ili da ih se priseća na način koji potvrđuje njena verovanja ili hipoteze. Radi se o jednoj od mnogobrojnih ljudskih kognitivnih sklonosti ili pristrasnosti koje nisu logički opravdane, ali koje nekad mogu da budu i korisne u društvenoj stvarnosti. Ljudi ne primaju informacije objektivno (šta god to značilo), nego su sve informacije posredovane brojnim faktorima, tako da se, na primer, nejasni ili dvosmisleni dokazi najčešće interpretiraju kao da podržavaju već postojeću poziciju. Brojna istraživanja ukazuju na to da su ljudi pristrasni i da najčešće potvrđuju već svoja postojeća verovanja, odnosno da zanemaruju alternative kada pokušavaju da misle o sopstvenoj poziciji. U ovom eksperimentu jasno je demonstrirano da se "sličnomišljenici" okupljaju (te ih masovno fejvuju i retvituju) jedino oko onih poruka, ideja ili tvitova koji potvrđuju njihove stavove, čime se faktički urušava mogućnost istinskog kritičkog dijaloga. Takođe, samo

Centar za nove medije Liber (CNML) Centar za nove medije Liber (CNML) ·· blogopen.rs blogopen.rs ·· @blogopen @blogopen ·· libercentar@gmail.com libercentar@gmail.com1616

dva (od ukupno 449) učesnika konverzacije su primetila prisustvo astroturfera koji su bili organizovani za potrebe eksperimenta. Drugim rečima, zbog greške sklonosti ka potvrđivanju dogodilo se da u situaciji u kojoj nema oponenata tokom konverzacije "sličnomišljenici" ni ne primete praksu astroturfinga jer su saglasni jedni sa drugima.

Primeri: Stalo Vam je @PeckoPivo do rasprave, ali sa istomisljenicima i ako Vam za nju jos neko debelo plati. To je sustima. #NetBot @TrollValium

Bolje bi bilo da novac ide u humanitarne svrhe, a ne da se bahatite po starom dobrom vašem običaju. #Tuga @PeckoPivo #NetBot

Srbija grca u DS dugovima, a fondovi i nevladine org se razmeću na sve strane. Pa to su projeekti samo takvi! http://t.co/Pyux920Ryz #NetBot

Ako ih vi ne znate @BlogOpen ja ih znam ko zlu paru.Brinem za vas jer mene ne mogu obmanuti! Farbani svim bojama=money! @Sallence69 #NetBot

Ekspert za iskopavanje fosilnih ostataka @SutanovacDragan i vodja #NetBot #dsDno

#NetBot projekat-Sve objasnjeno! "Nezavisni"Sloba #BIRN,politicki dinosaurus Vesna Pesic,NVO,Bojan Pajtic..#EpicFailhttp://t.co/t0MeESSaWC

Ti si, dečko, malo fašisoidan. Ne ide ti to uz demokratiju. Blokiraš ljude koji imaju drugačije stavove. #netbot @PeckoPivo @DavidDBabic

#ZetonAlija Слоба Георгијев и #MaliganskiSljam Славиша Лекић на панел лапрдању #NetBot. У покушају: "Убедити некога да да кинту!" #Jajarenje

Заиста @BlogOpen премашујете моја очекивања. Па нисте ни започели #NetBot a већ смо разоткрили да ви само радите интернет кампању за #DS.

Ali, kako odoleti botovanju za #demokrate kad #iPhone. Da li je to onaj novi na koji možete i da sednete ili? #NetBothttp://t.co/aKGEcDPgIo

Koji značaj ima #NetBot rasprava da bi se na nju bacao novac, osim što će uposliti gomilu besposličara sa žute liste? @PeckoPivo

Bar nećemo učestvovati u kriminalnom skupu;) #netbot @BlogOpen @DavidDBabic @PeckoPivo

O tome i pričam. Vi ste jedna raspojasana diletantska ekipa, koja ne zna šta će i gde će s lovom. #netbot @BlogOpen @DavidDBabic @PeckoPivo

Ajde #oni @BlogOpen ...ali ljudi koji su skloni njihovoj manipulaciji. Ne shvatam. #Oni su gori od Soraje i Stanije u duetu! @MrNeny #NetBot

@BlogOpen Да, један од учесника је лице које је друштвено опасније од било ког #NetBot-a w/ @Sallence69

Srpskoj opoziciji vise ne smetaju samo odluke Vlade Srbije, vec i korporativne odluke menadzmenta drustvenih mreza. #NetBot

Dakle, kod vas, selektivne info. Sad shvatate zašto je #NetBot pointless i samo bacanje para. @BlogOpen @DavidDBabic @PeckoPivo

@SutanovacDragan Vi ste "imali" plan #NetBot, ali vam je malo bilo decenija vlasti, da ga sprovedete u delo.

Kada bolje razmislim, i ja bih da nemam argumenata optuzivao ljude da su botovi i organizovao o tome debate sa istomisljenicima. #NetBot

Četvrto, u slučaju astroturfinga postoji izuzetna

brzina delovanja aktivista-astroturfera, a koja takođe ne odgovara prirodnoj ili organskoj komunikaciji. Uz

varijablu veličine mreže (pratilaca) ovo predstavlja

važan faktor kada je reč o uticajnosti astroturfing

komunikacije. Na primer, astroturferi tvituju veliku

količinu tvitova za kratko vreme (3 ili 4 u minuti), uz još brže akcije retvita i fejva (6, odnosno 10 u minuti). U tom smislu, njihovo delovanje podseća na spem, ali su posledice ove brzine i konsekventnog "zagušenja" informacijama drugačije od klasičnog spema. Kada je reč o strukturnom istraživanju mreža Centar za nove medije Liber (CNML) Centar za nove medije Liber (CNML) ·· blogopen.rs blogopen.rs ·· @blogopen @blogopen ·· libercentar@gmail.com libercentar@gmail.com

1717

varijabla vremena igra značajnu ulogu, što tradicionalni istraživači mreža često zapostavljaju. Za istraživača društvenih mreža trajanje neke mreže predstavlja informaciju od velikog značaja jer kako mreže nastaju i nestaju, kumulativni "inventar" odnosa koji poseduje neka osoba vremenom raste, a ova akumulacija veza može olakšati izgradnju mostova među društvenim krugovima individua. Kada je reč o vremenu, odnosno brzini, pojedini istraživači primećuju da je tada komparativno verovatniji opstanak jakih veza nego slabih, a i učestali kontakt među članovima mreže takođe se dovodi u vezu sa trajnošću veze u mreži (astroturfera). Međutim, nije svejedno kakvi tipovi veze opstaju – npr. srodničke veze su trajnije od veza među prijateljima, komšijama ili kolegama, ali srodnici opstaju prvenstveno kao faktor u odnosima emocionalne podrške, a ne kao osobe sa kojima se družimo ili provodimo slobodno vreme. U tom smislu je zanimljivo analizirati i mreže političkih istomišljenika, odnosno mreže aktivista na Tviteru. Važan faktor pri analizi društvenih mreža

astroturfera i njihovog uticaja na komunikaciju i

javnu sferu je relativno ili komparativno velik broj

članova navedene mreže. Zbog specifičnosti mikrobloging platforme kao što je Tviter, mreže astroturfera nisu tradicionalno "egocentrične", odnosno lične mreže, što dodatno upućuje na njihov veliki domet i uticaj. "Egocentrična mreža" je termin koji se koristi zato što ego sa čijeg se stanovišta mreža definiše ne mora da bude osoba (npr. egocentrična mreža može da bude "IBM i njegovi dobavljači"). Lična mreža (kada se radi isključivo o ljudima) predstavlja skup odnosa koje individue shvataju kao bliske, jer je bliskost dobar indikator društvene i emocionalne podrške (u pitanju je socioemocionalna bliskost), zbog čega se lična mreža može nazvati i "ličnom zajednicom". Međutim, mreže

na Tviteru prevazilaze domet lične zajednice, zbog čega je i njihov uticaj u javnoj sferi (posebno u slučajevima velikog broja pratilaca) izuzetan. Antropolozi i kognitivni psiholozi govore o specifičnoj kognitivnoj granici broja ljudi sa kojima pojedinac može održavati stabilne društvene odnose, koji je između 100 i 250, a obično se vezuje za broj od 150 (tzv. Danbarov broj). U slučaju Tvitera, broj "pratilaca" određenih individua može da prelazi nekoliko hiljada (u slučaju pojedinih političara ili zvezda iz šoubiznisa ovi brojevi su višemilionski), što dodatno implicira uticaj njihovih "ličnih", odnosno egocentričnih mreža.Peto, primećen je organizacioni i liderski značaj određenih individua (tviter naloga) po komunikaciju u celini, što implicira značaj centralnosti tih

pojedinaca u mreži. U slučaju ovog eksperimenta, ovo se dogodilo kada je reč o uključenosti jednog od lidera SNS Internet tima (@sallence69) koji tvituje sa svojim punim identitetom. Naime, strukturne teorije društvenih mreža često razmatraju pojam pozicije, a osnovna ideja koja je suština pojma pozicije jeste strukturna sličnost ili korespondentnost – za aktere koji su na isti način povezani sa ostatkom mreže kaže se da su ekvivalentni i da okupiraju istu poziciju. Pored pozicije, izuzetno je bitan i pojam centralnosti u mreži i obično se govori o tri vrste centralnosti: centralnosti stepena, centralnosti "bivanja između" i centralnosti bliskosti.3Centralnost stepena definiše se preko broja altera sa kojima je ego direktno povezan. Centralnost "bivanja između" definiše se kao mera u kojoj alteri 3 Friman je među prvima obradio pojam centralnosti i vrlo je lako uočljivo da postoji veza između strukturne centralnosti i uticaja na odvijanje grupnih procesa. Međutim, intuitivna plauzibilnost ove hipoteze ne čini je u potpunosti tačnom – na prvi pogled čini se kako je poziciona centralnost jedan od bitnih izvora moći, ali u poslednje vreme javljaju se studije koje ovu pretpostavku dovode u pitanje jer nisu svi tipovi centralnosti u korelaciji sa statusom i uticajem.

Centar za nove medije Liber (CNML) Centar za nove medije Liber (CNML) ·· blogopen.rs blogopen.rs ·· @blogopen @blogopen ·· libercentar@gmail.com libercentar@gmail.com1818

moraju da prođu kroz fokalnog aktera kako bi komunicirali sa drugim akterima. Centralnost bliskosti definiše se kao mera u kojoj akter može da dođe do velikog broja aktera preko malog broja koraka. Zaključak koji se donekle kosi sa pukim intuitivnim razumevanjem jeste da centralnost utiče na razumevanje akterove moći, ali ne uvek na isti način. Mera u kojoj ona utiče na moć ima veze sa strukturom mreže. Takođe, moraju se uzeti u obzir i podgrupe, tj. da li je akter u stanju da utiče na njih.Centralnost je svakako povezana i sa pitanjem uticaja. Uticaj predstavlja sposobnost da se dođe do "prave osobe" preko određenih kanala. Pretpostavlja se da je osoba sa više kontakata verovatno uticajnija od one sa manje i ako analiziramo individuu želimo da znamo koliko ljudi poznaje, što predstavlja zapreminu poznanstava. Za populaciju želimo da znamo distribuciju zapremina poznanstava, prosek i razliku između ekstrema. Takođe, želimo da znamo koji to ljudi imaju mnogo veza i da li su i oni sami uticajni. I konačno, želimo da znamo kako su stratifikovane te linije kontakata, tj. kakva je struktura mreže.Društveni resursi imaju određenu ulogu i u procesu sticanja statusa. U teoriji je najčešće bilo polemika oko pozicije resursa – da li se oni nalaze u kontaktima koje ima individua, ili u samoj mreži? U pitanju su dva pristupa problemu – onaj koji govori o "kontaktu-kao-resursu" i onaj koji govori o "mreži-kao-resursu". Moguće je stvoriti sintezu ova dva stanovišta.Ako resurse definišemo kao vrednovanu robu u društvu čije posedovanje održava ili promoviše sopstveni interes osobe, gde su primeri bogatstvo, status i moć, društveni resursi su ukorenjeni u društvenoj mreži individue i pristup njima moguć je preko direktnih ili indirektnih veza. Dakle, društvene resurse ne poseduje sama individua i zato su to

resursi drugog reda koji pripadaju alterima u egovoj društvenoj mreži.Šesto, u vezi sa prethodnim zaključkom, izdvaja se i zaključak da "novi" astroturferi (angažovani za potrebe eksperimenta) ne utiču na domet, impresije i

konverzaciju zbog svog oskudnog društvenog kapitala

u mreži. Ova činjenica počiva na truizmu prema kojem navedeni akteri nemaju dovoljno pratilaca, zbog čega je i njihov uticaj komparativno mali. Iz navedenog zaključka sledi i činjenica da su za

stvaranje relevantnih astroturfera neophodni i

kontinuitet delovanja i njihovo umrežavanje ili

povezivanje. I ovaj fenomen ima svoje objašnjenje u društvenim naukama koje referiše ka značaju društvenog kapitala. Društveni kapital predstavlja očekivane dobiti koje se ostvaruju na temelju saradnje između individua i grupa i u pitanju je jedan od najznačajnijih i najplodnijih pojmova savremene društvene nauke. Iz tih razloga može se smatrati za preduslov uspešnog udruživanja u svim sferama društvenog života, a samim tim i za uspešno udruživanje korisnika Tvitera, ali i političkih astroturfera na Tviteru. U najtešnjoj vezi sa društvenim kapitalom su društvene mreže, kao veze između pojedinaca i društvenih grupa koje se spontano ili organizovano grade na zajedničkim interesima, među kojima su i društvene mreže na Tviteru. U kontekstu udruživanja astroturfera,

društvene mreže doprinose efikasnijem povezivanju,

bržem i boljem protoku informacija, lakšem

ostvarivanju zajedničkih interesa i slično.Društveni kapital je kao koncept prilično široko i različito definisan kod brojnih autora. To, s jedne strane, otkriva bogatstvo ovog koncepta koji nastoji da objasni veze aktera i njihove pozicije u društvenoj strukturi, vrednosti, poverenje, razmenu, solidarnost itd. S druge strane, problem njegovog definisanja za Centar za nove medije Liber (CNML) Centar za nove medije Liber (CNML) ·· blogopen.rs blogopen.rs ·· @blogopen @blogopen ·· libercentar@gmail.com libercentar@gmail.com

1919

posledicu ima mnoštvo nepreciznih ("fleksibilnih") upotreba, kako od strane sociologa, tako i od strane drugih društvenih naučnika. Jedan od problema jeste i taj da je društveni kapital prilično teško operacionalizovati za istraživačke potrebe, odnosno, operacionalizaciju je moguće izvoditi na različite načine. Društveni kapital se tiče kapitala stečenog kroz društvene odnose i u tom smislu individua ima dve vrste resursa – lične i društvene. Lični resursi su oni koje individua poseduje i mogu da uključuju vlasništvo nekog materijala i simboličku robu. Društveni resursi su oni kojima se pristupa preko društvenih veza individue. U zavisnosti od ekstenzivnosti i diverziteta svojih društvenih veza individue imaju različite društvene resurse. Iz toga sledi da društveni resursi po potencijalnoj korisnosti za individuu nadmašuju lične resurse i po kvantitetu i po kvalitetu.Pripisivanje vrednosti resursima delom je diktirano njihovom oskudnošću, potražnjom ili očekivanjima koji ih se tiču. Individualni akteri koji poseduju vrednije resurse imaju viši status i u određenim situacijama imaju šansu da donose odluke u ime kolektiva, uključujući tu i način na koji će se vršiti alokacija i distribucija vrednovanih resursa. Takva prilika nudi se dodeljivanjem pozicija na kojima se donose odluke u mreži. Individualni akteri koji poseduju vredne resurse imaju veće šanse da budu uključeni u donošenje odluka o pravima (upotrebi, transferu, dispoziciji) tih resursa. Od aktera koji su na pozicijama sa kojih se donose odluke očekuje se da jačaju konsenzus zajednice jer im je cilj da promovišu svoj položaj u zajednici. Ovi moćni akteri mogu dalje da unaprede svoj položaj ili preko sticanja još vrednih resursa ili preko manipulacije vrednosnog konsenzusa, da promovišu vrednost resursa koje poseduju ili koje mogu da poseduju. Dakle, više pozicije u mreži najčešće nude

bolje prilike za promociju sopstvenog interesa jer je ljudske resurse moguće tretirati kao oblik kapitala. Drugim rečima, ideja društvenog kapitala suštinski je povezana sa činjenicom da društvene mreže imaju važnu ulogu u društvenom životu i da kao posledica posedovanja društvenog kapitala (i njegove eventualne mogućnosti konverzije u druge tipove kapitala) one mogu da budu veoma značajan deo razumevanja čitavog niza društvenih procesa, a samim tim i mogućnosti za društveni napredak i razvoj. Sve ove pretpostavke i zaključci upućuju na izuzetni značaj aktera sa velikim društvenim

kapitalom u mreži kada je reč o uticaju na samu

mrežu i komunikaciju u njoj, a samim tim i na šire

javno mnjenje. Zbog svega navedenog, važnu ulogu kada je reč o

astroturfingu imaju tzv. mostovi. Sve individue u mreži potencijalno mogu da imaju mnogo kontakata, ali linija u mreži koja omogućava jedini put između dva čvora zove se most. Most između dva aktera ("čvora") može da igra veoma značajnu ulogu u procesima difuzije, jer je on jedini put preko kojeg teku uticaj ili razne informacije. U tom smislu, pristup i upotreba društvenih resursa je pod uticajem dva faktora: inicijalnog statusa individue (tzv. propozicija o snazi pozicije) i snage odnosa između ega i altera (tzv. propozicija o snazi veze). Bolje inicijalne pozicije pospešuju verovatnoću da se dođe do boljih društvenih resursa jer nude mogućnosti za uspostavljanje veza sa onima koji imaju bolje društvene resurse kroz spomenuti princip homofilije, ali i preko slabih veza i strukturnih rupa.Sedmo, kao zaključak koji proizilazi iz prethodnih zaključaka moguće je istaći sledeću tvrdnju: zbog snage slabih veza u mrežama KPK

uticaj astroturfinga na javno mnjenje je veoma

snažan. Naime, ideja o "snazi slabih veza" Marka Centar za nove medije Liber (CNML) Centar za nove medije Liber (CNML) ·· blogopen.rs blogopen.rs ·· @blogopen @blogopen ·· libercentar@gmail.com libercentar@gmail.com

2020

Granovetera jedno je od klasičnih mesta društvene nauke, iako je na prvi pogled kontraintuitivna. Prema ovoj ideji, tvrdi se da slabe veze predstavljaju most između dve guste mreže jakih veza (bliskih prijatelja). Skup ljudi koji sačinjavaju individua i njeni poznanici jeste mreža male gustine (ona u kojoj su mnoge moguće relacione linije odsutne), dok je skup koji se sastoji od iste individue i njenih bliskih prijatelja gusta mreža (ona u kojoj su mnoge moguće linije prisutne). Slaba veza između pojedinca ("ega") i ostalih aktera u društvenoj mreži kao što je Tviter tada postaje nešto više od trivijalnog poznanstva. Ego ima svoje bliske prijatelje od kojih je većina takođe u bliskom kontaktu, što predstavlja gusti deo društvene strukture. Pored toga ego ima i svoje poznanike od kojih se mnogi međusobno ne poznaju. Svi ti poznanici (verovatno) imaju svoje bliske prijatelje, što opet sačinjava gustu mrežu, ali onu koja se razlikuje od mreže ega. Međutim, manje je verovatno da će naši poznanici (slabe veze) biti u međusobnim društvenim kontaktima nego naši prijatelji (jake veze).Iz navedenih razloga, individue koje imaju malo slabih veza često bivaju uskraćene za informacije koje dolaze iz udaljenijih delova društvenog sistema i "osuđeni" su na svoje bliske prijatelje, tj. na veoma ograničen broj informacija koji dolazi od ograničenog broja individua (odnosno bliskih prijatelja). Slab protok novih ideja može da se odrazi i na lošu poziciju na tržištu rada (gde i kada se otvara novo radno mesto), na polju mode, difuzije novih ideja, itd. Bez slabih veza bilo koja informacija teško može da se proširi van guste mreže, ili klike. Isto važi i za protok novih ideja, odnosno njihovu inkorporaciju u toj grupi.Što je snažnija veza između dve osobe, to je veća proporcija individua u određenom skupu sa kojima će obe osobe biti povezane, odnosno povezane preko

slabe ili jake veze. Ovo preklapanje u krugovima prijatelja je najmanje kada je veza odsutna, najveće kada je jaka, a srednje kada je slaba. Po definiciji, jake veze uključuju veću vremensku posvećenost (izuzimaju se formalni kontakti na radnom mestu, ili slični tipovi čestih formalnih interakcija koje ne podrazumevaju razmenu ličnih i intimnih sadržaja). Zaključak je da što češće osobe stupaju u međusobne interakcije da će njihovi međusobni sentimenti prijateljstva biti jači. Ako jedna osoba ima jake veze sa dve osobe, veoma je verovatno da će i te dve osobe na osnovu jake veze sa prvom individuom doći u interakciju. O ovome govore i razna empirijska istraživanja. Što jača veza povezuje dve individue, to su one međusobno sličnije po raznim pitanjima. Zato je sasvim plauzibilno pretpostaviti da će sve tri pomenute osobe biti slične (o čemu govore principi homofilije i tranzitivnosti). Pored rezultata iz sociologije ovu potvrdu donosi i psihologija, naročito teorija kognitivnog balansa. Ako između dve osobe postoji jaka veza, obe osobe će imati želju da njihova osećanja budu kongruentna sa osećanjima prijatelja. U odnosima slabih veza kongruentnost je manje bitna sa psihološke strane.Sve ove činjenice upućuju na zaključak da nedostatak slabih veza stvara sistem koji je inkoherentan i fragmentiran. Nove ideje se šire izuzetno sporo, naučna istraživanja i diseminacija novih ideja su otežani, a međusobni život nekih podgrupa (npr. etničkih) može da bude veoma težak usled međusobne izolovanosti i nepovezanosti. U evoluciji društvenih sistema verovatno najvažniji izvor slabih veza bila je podela rada, jer su specijalizacija i međuzavisnost rezultirale u raznim specijalizovanim odnosima među ulogama, u kojima svi poznaju samo mali deo ličnosti drugih ljudi. Slabe veze obezbeđuju pristup informacijama i resursima izvan obima društvenog kruga ega. Prema Centar za nove medije Liber (CNML) Centar za nove medije Liber (CNML) ·· blogopen.rs blogopen.rs ·· @blogopen @blogopen ·· libercentar@gmail.com libercentar@gmail.com

2121

Granoveterovoj terminologiji jake veze nisu mostovi, jer preko principa homofilije i tranzitivnosti jaka veza može da bude most samo ako nijedna osoba u vezi nema drugih jakih veza. Slabe veze ne pate od ovih ograničenja, iako ni one ne spadaju automatski u mostove. Međutim, ono što je važno jeste da su svi mostovi slabe veze. Dakle, uprkos tendencijama ka homofiliji i segregacionizmu, politički astroturfing

generiše mnoge slabe veze među akterima. Na ovaj način jača društveni kapital astroturfera i uvećava se njihova moć u mrežama KPK, a samim tim i društveni uticaj. U takvoj situaciji dolazi do efekta

hlađenja ili odustajanja od komunikacije kod istinski nepristrasnih individua koje nisu astroturferi i koje komentarišu sociopolitičku stvarnost. Osmo, zanimljiv zaključak jeste i potvrda činjenice da su pojedinci koji se nalaze na poziciji

strukturne rupe zapravo pojedinci koji generišu

"dobre ideje", uprkos prevalenciji astroturfinga. Posredovanje putem strukturnih rupa između grupa omogućava sagledavanje opcija koje inače nisu vidljive, što je mehanizam preko kojeg posredovanje postaje oblik društvenog kapitala. Ljudi koji stoje blizu rupa u strukturi mreže pod većim su "rizikom" da imaju dobre ideje. Iz navedenih razloga neophodno je podsticati kritički dijalog koji

prevazilazi prakse segregacije i sklonosti ka

potvrđivanju, odnosno prosto grupisanje na jednu ili drugu stranu u komunikaciji koju karakteriše astroturfing.U skladu sa opisanim principima homofilije i tranzitivnosti poznato je da su mišljenja i ponašanja homogenija intragrupno, a ne intergrupno. Iz ove činjenice sledi da su ljudi koji su povezani sa različitim grupama familijarni sa više alternativnih "načina" mišljenja i ponašanja, što im pruža više opcija iz kojih mogu da biraju i kombinuju. Nove ideje često nastaju iz selekcije i sinteze preko

strukturnih rupa između grupa. Neke od ovih ideja su kreativne, istinski slobodne ili naprosto – "dobre". "Dobra ideja" može da se razume kao ona koju ljudi u određenom vremenu i prostoru hvale i ocenjuju kao vrednu i koja je realno uticajna zbog svog kvaliteta. Možemo razlikovati četiri nivoa posredovanja:(1) Najjednostavnije posredovanje jeste ono koje čini da ljudi sa obe strane strukturne rupe uvide interese i poteškoće druge grupe. Ljudi koji mogu da komuniciraju ova pitanja među grupama jesu važni, jer iz nerazumevanja ograničenja od strane ljudi iz drugih grupa nastaje mnogo konflikata i konfuzije u raznim organizacijama.(2) Prenošenje najbolje prakse jeste viši nivo posredovanja. Ljudi koji su upoznati sa aktivnostima u dve grupe sposobniji su da vide kako verovanje ili praksa u jednoj grupi može da stvori vrednost u drugoj i da znaju kako da transliraju verovanje ili praksu u jezik koji je poznat u ciljnoj grupi, nego ljudi koji su ograničeni na jednu grupu.(3) Treći nivo posredovanja jeste povlačenje analogija između grupa koje su međusobno irelevantne. Ljudi koji uviđaju da način na koji druga grupa misli ili se ponaša može da ima implikacija na sopstvenu grupu imaju prednost u odnosu na one koji to ne uviđaju. Ovaj korak je komplikovan, naročito za individue koje su dugo vremena provele unutar jedne grupe. Ti ljudi obično tragaju za razlikama između sebe i drugih da bi opravdali svoju tvrdnju "naša situacija je drugačija", kako bi se osećali lagodnije prilikom ignorisanja verovanja i ponašanja koja su drugačija. Razlike se uvek mogu naći ukoliko se to želi. Pitanje je da li postoje elementi verovanja ili praksi u jednoj grupi koja mogu da imaju vrednost u drugoj.(4) Sinteza je četvrti nivo posredovanja. Ljudi koji su upoznati sa aktivnostima u dve grupe verovatnije će videti nova verovanja ili ponašanja koja Centar za nove medije Liber (CNML) Centar za nove medije Liber (CNML) ·· blogopen.rs blogopen.rs ·· @blogopen @blogopen ·· libercentar@gmail.com libercentar@gmail.com

2222

kombinuju elemente iz obe grupe.Ideje nailaze iz raznih izvora i sa raznih strana, ali generisanje ideja uključuje individue koje prenose znanje kroz grupe. Posredovanje je društveni kapital i zato postoje dokazi o tome da je ono povezano sa dobrim idejama, i obrnuto. Društveni kapital postoji tamo gde ljudi imaju prednost zbog svoje lokacije u društvenoj strukturi, međutim, skrenuli smo pažnju na opasnost koja preti od reifikacije struktura, jer mreže ne delaju, one su kontekst za akciju. Iz navedenih razloga, neki autori ne razmatraju toliko produkciju ideja, koliko vrednost proizvedenih ideja. Vrednost posredovanja ideje počiva u situaciji, u transakciji kroz koju ideja stiže do publike, a ne u izvoru ideje, niti u samoj ideji kao takvoj. Glavno pitanje nije više izvor ideje, već njena vrednost, bez obzira na izvor. Ljudi sa vezama preko strukturnih rupa imaju pristup raznim, često kontradiktornim informacijama i interpretacijama, što im daje prednost pri uviđanju i razvijanju dobrih ideja. Ljudi koji su povezani sa grupama van svojih imaju veću šansu da dođu do vrednih ideja, što deluje kao da su u pitanju nadareni ljudi. Ali to nije kreativnost koja je posledica genijalnosti, već ona koja je deo ovog svojevrsnog "import-eksport" biznisa.Obično se misli da je ideja vredna ukoliko je stvorena nezavisno i nakon detaljnih razmatranja ili razmišljanja. Međutim, ideja je vredna u onolikoj meri u kojoj je zajednica voljna da joj oda priznanje kao takvoj. Ideja nije manje vredna ako je na drugom mestu ili u drugo vreme ne poštuju neki drugi ili isti ljudi. Kreativnost je proces difuzije ponovljenog otkrića u kojem se dobra ideja prenosi preko strukturnih rupa da bi bila otkrivena od strane jednog skupa ljudi, ponovo otkrivena u drugom, onda ponovo otkrivena u još nekim drugim – i svako otkriće nije ništa manje iskustvo kreativnosti za ljude koji se susreću sa dobrom idejom. Vrednost se

akumulira kako se ideja kreće kroz društvenu strukturu, jer svaka transmisija od jedne grupe do druge ima potencijal da doda vrednost. Dobre ideje često nastaju iz preklapanja društvenih svetova, ali se šire na način koji nastavlja segregaciju između svetova. Iz navedenih razloga od ključne je važnosti

da se istinski nepristrasni i nezavisni pojedinci

uključuju u KPK i onlajn društvene mreže u kojima se

raspravlja o pitanjima od javnog interesa i značaja. Iz istih razloga jednako je važno ukazivati na zloupotrebu navedene komunikacije i mreža od strane političkog astroturfinga, kreiranog upravo da bi se obeshrabrilo ovakvo delanje i da bi se "zacementirala" neplodna segregacija između različitih političkih stavova i opcija. Empirijske generalizacije i

preporukeU potpunosti je intuitivna ideja da kako neki društveni medijum raste da ljudi pronalaze i načini za njegovu zloupotrebu. Najpoznatiji primer za to je sigurno spem, a sve češće Tviter i slične platforme postaju predmet političkog astroturfinga, tj. političkih kampanja koje su prerušene kao spontatno organizovanje "odozdo". Postoje određene sličnosti sa spemovanjem, ali kontekst u kojem se politički astroturfing odvija je specifičniji i nosi sa sobom potencijalno veće posledice. Osnovni cilj spemovanja jeste da se ubede korisnici interneta da kliknu link, a promovisanje astroturf poruke ima za cilj da se konstruiše lažni/pogrešan osećaj grupnog konsenzusa

o određenoj ideji. Astroturfing se razlikuje od pravog političkog dijaloga prvenstveno po načinu širenja poruka. Problem je u tome što je struktura društvene mreže obično nepoznata, tako da kada je neka eksplicitna informacija u društvenoj mreži dostupna snaga društvenih veza se teško može znati i njihov značaj ne može da se smatra uniformnim širom Centar za nove medije Liber (CNML) Centar za nove medije Liber (CNML) ·· blogopen.rs blogopen.rs ·· @blogopen @blogopen ·· libercentar@gmail.com libercentar@gmail.com

2323

mreže.Politički astroturfing je ozbiljan društveni problem

zato što, sa stanovišta analize društvenih mreža,

upravo strukture preklapajućih mreža i pozicija

individua u tim mrežama rukovode prirodom

zajednica i tržišta, razmenom resursa, društvenom

promenom, političkim stavovima i vrednostima,

mobilnošću po pitanju zaposlenja, čak i spoznajom. Ovakva strukturna analiza počiva na dve premise o tome da je struktura društvenog sistema determinisana odnosima, a ne individualnim atributima svojih pripadnika i da obrasci tih odnosa rukovode ponašanjem. To znači da strukturna analiza ne počinje a priori klasifikacijom sveta u diskretne skupove kategorija koje su zasnovane na atributima, već skupom odnosa iz kojih se izvlače mape i tipologije društvenih struktura. Ona donosi zaključke o delovima na osnovu celine – od struktura i odnosa ka kategorijama i od ponašanja ka stavovima. Ovakav strukturalizam se razlikuje od tradicionalnog strukturalizma u društvenim naukama, jer se fokusira na konkretne odnose među društvenim akterima, kao što su odnosi na društvenoj mreži Tviter.Iako je strukturna analiza kolektivistička, a ne individualistička, ona ne zanemaruje individualno ponašanje. Naprotiv, ona kao osnovne graditeljske blokove društvene analize uzima odnose među pripadnicima društvenih sistema. Društvene strukture se konceptualizuju kao mreže čvorova (koji predstavljaju pripadnike društvenog sistema) i skupovi veza koje prikazuju međupovezanost čvorova. Dakle, strukturna analiza upotrebljena u ovom društvenom digitalnom eksperimentu nastoji da otkrije ko ili šta je centralan/centralno u mreži, da li među klikama postoje postoje mostovi, u kojoj meri su pripadnici jedni drugima dostupni i da li su pripadnici mreža strukturno ekvivalentni, odnosno,

da li zauzimaju slične pozicije u mrežama. Iz ovoga sledi da je svet sačinjen od mreža mreža, ali to ne znači da je pomenuta analiza nužno redukcionistička, jer veze imaju različitu jačinu, predstavljaju (a)simetrične odnose i nose vrednosti koje reflektuju višestruke odnose.U skladu sa tim, moguće je predstaviti nekoliko empirijskih generalizacija koji mogu da posluže kao osnovni analitički principi za istraživače društvenih mreža i kompjuterski posredovane komunikacije. Kao što je demonstrirano, mnogi od ovih principa se veštački proizvode ili (raz)otkrivaju kada je reč o praksi političkog astroturfinga. Princip (1): Veze su često asimetrično recipročne, a

različite po pitanju sadržaja i intenziteta.Resursi koji protiču kroz veze i mreže uključuju i mnogo više od materijalnih dobara, npr. informacije. Veze među osobama su često asimetrične u pogledu vrsti resursa koje razmenjuju, ali i po intenzitetu, jer retko kada postoji ravnopravna korespondencija u pogledu onoga šta dve osobe daju jedna drugoj. Iako su retko simetrične, veze su često recipročne na generalizovan način.Princip (2): Veze povezuju članove mreže na

indirektan, kao i na direktan način. Iz tih razloga

mreže se moraju analizirati u kontekstu širih

struktura mreže.Prevalencija asimetričnih veza dovodi u pitanje voluntarističku pretpostavku da one postoje zato što dve osobe "žele" da stupaju u interakciju. Priroda mreže je definisana širom mrežom u kojoj se nalazi, tako da se bliski prijatelji međusobno ponašaju različito u kontekstu malih i velikih mreža. U praksi, u mnogim mrežama se nalaze pojedinci koji se jedni drugima ne dopadaju (komšiluk, rodbina, profesionalni odnosi, politički oponenti itd.). To znači da pripadnici mreže koriste niz direktnih i indirektnih veza u potrazi za resursima i zbog toga u Centar za nove medije Liber (CNML) Centar za nove medije Liber (CNML) ·· blogopen.rs blogopen.rs ·· @blogopen @blogopen ·· libercentar@gmail.com libercentar@gmail.com

2424

njima učestvuju, a strukturni kontekst članova mreže je taj koji definiše specifičnu vezu.Princip (3): Strukturisanje društvenih veza stvara

nenasumične mreže i otuda se pojavljuju grupe,

granice i unakrsne povezanosti u mrežama.Prvo, veze u mrežama su često tranzitivne, tj. prijatelji prijatelja će se verovatno brzo povezati u mrežu. Istovremeno, postoje i granice količine i intenziteta veza koje pojedinac može održavati (i većina ljudi se nalazi blizu te granice). Naime, većina ne može dodati mnoge nove veze bez napuštanja nekih postojećih, a zbog tranzitivnosti i reciprociteta pojedinci se povezuju u grupe veza u kojima je većina članova direktno međusobno povezana. Ovakva mreža se razlikuje od nasumične mreže u kojoj je verovatnoća nasumičnog povezivanja jednaka za sve.Princip (4): Unakrsne povezanosti povezuju

skupove kao i pojedince, a čvorovi u mreži ne moraju

da budu pojedinci.Čvorovi mreže ne moraju da budu pojedinci, već klasteri mreže i grupe (a čak i države, nacije i slično). Veze među ovim čvorovima se pojavljuju jer su neki pojedinci pripadnici nekoliko klastera, tako da je u mnogim slučajevima potrebno izučavati posledice veza među klasterima za strukturu veza među njima – na primer, lokalne elite su važne jer imaju pristup društvenim, ekonomskim i političkim resursima izvan mreže.Princip (5): Asimetrične veze i kompleksne mreže

distribuiraju oskudne resurse na različit način.Resursi ne teku ravnopravno ili nasumično u sistemu asimetričnih veza i ograničenih klastera i zbog svoje strukturne lokacije pripadnici sistema se značajno razlikuju u pogledu pristupa tim resursima. Ove mreže nisu jednostavne i jednostrane hijerarhije, već podrazumevaju i recipročne veze i složene strukture koje su hijerarhijske. Međutim, kumulativni efekat ove situacije jeste nejednaka

distribucija resursa. Strukturna pozicija je po sebi oskudni resurs, pošto determiniše pristup drugim resursima i mnogi pripadnici sistema profitiraju zbog svoje strukturne pozicije kao "vratari", odnosno kao pojedinci koji kontrolišu pristup ka lideru organizacije. Ljudi kao i resursi teku kroz mreže time što menjaju svoje strukturne pozicije, jer su i same pozicije predmet društvene mobilnosti.Princip (6): Mreže strukturišu kooperativne i

kompetitivne aktivnosti u obezbeđivanju oskudnih

resursa.Strukturirana kompeticija za oskudne resurse je inheretna društvenom sistemu – u sistemu sa ograničenim resursima interesne grupe se takmiče za njihovu kontrolu, dok u nenasumičnoj hijerarhijskoj mreži asimetričnih veza pripadnici moraju upotrebiti saradničke veze da bi iskoristili ove resurse. Na ovaj način moguće je ukazati na strukturnu osnovu kolektivne političke aktivnosti. Kompeticija za resurse može dovesti i do društveno strukturnih promena, pošto se koalicije vremenom menjaju, što može da ima sistemske posledice.Na osnovu navedenih zaključaka, odnosno otkrivenih regularnih obrazaca mreža, moguće je ponuditi i svojevrsni profil političkog astroturfera (popularno: "bot"-a) i astroturfinga u Srbiji kada je reč o mikrobloging platformi poput Tvitera.4Prvo, u pitanju je osoba koja tvituje izuzetno veliku količinu tvitova za kratko vreme (3 ili 4 u minuti), što se ne događa u prirodnoj ili organskoj komunikaciji.Drugo, sadržaj ovih tvitova je najčešće negativan prema oponentima, uz upotrebu mnogih logičkih grešaka (argumentum ad hominem, argumentum ad

4 Popularni termin "bot" nije u potpunosti adekvatan, zato što se odnosi na automatizovane spemere, odnosno "mašine" ili algoritme, dok se u slučaju političkog astroturfinga koji je bio predmet ovog eksperimenta radi o stvarnim (angažovanim i plaćenim) osobama.Centar za nove medije Liber (CNML) Centar za nove medije Liber (CNML) ·· blogopen.rs blogopen.rs ·· @blogopen @blogopen ·· libercentar@gmail.com libercentar@gmail.com

2525

populum, sklonost ka potvrđivanju itd.) uz jezik pun predrasuda i govor mržnje.Treće, astroturfere odlikuje izuzetno visoka

pristrasnost prema istomišljenicima – preterano i takođe veoma brzo se retvituju i fejvuju članovi sopstvene grupe (prosečno 6 retvitova i 10 fejvova u minuti).Četvrto, svojevrsno grupisanje ili okupljanje

astroturfera prisutno je i u slučajevima kritike

oponenata (opcijom @reply), uključujući tu i "tuđe" teme i (uvredljive) haštegove.Peto, važnu ulogu u procesu astroturfinga igraju

akteri na pozicijama centralnosti u mreži i akteri sa

snažnim društvenim kapitalom, dok "novi" astroturf nalozi imaju komparativno mali domet i uticaj na konverzaciju.Šesto, zbog svega navedenog, komunikaciju pod

uticajem astroturfinga ne karakteriše dostizanje

zajedničkih i/ili pomirljivih stavova, već specifična

(auto)segregacija.Sedmo, vredne, kreativne ili "dobre" ideje

pojavljuju se jedino na mrežnim pozicijama

označenim kao strukturne rupe, odnosno na pozicijama između dve (auto)segregirane grupe. Osmo, zbog fenomena snage slabih veza, ali i zbog prethodnih zaključaka koji se tiču kvantiteta i kvaliteta astroturfing akcija (brzine delovanja, homofiličnog grupisanja, snažnog društvenog kapitala itd.), komunikacija pod uticajem političkog

astroturfinga utišava kritičke i disonantne tonove u

javnoj sferi. Samim tim, ona predstavlja veoma uticajan i opasan fenomen koji, kao što mu je i namera, dovodi u pitanje slobodu govora time što urušava otvorenu i nepristrasnu diskusiju o

(političkim) temama od javnog interesa i to na

relativno novim, onlajn prostorima predviđenim

upravo za slobodno i kreativno izražavanje

sopstvenog mišljenja .

U slučaju političkog astroturfinga u Srbiji, reč je o dobro organizovanim grupama sa jasno definisanim zadacima. Zbog teorijskih pretpostavki koje se zasnivaju na saznanjima analize društvenih mreža, kao i zbog empirijskih rezultata ovog društvenog digitalnog eksperimenta, očigledno je da astroturferi mogu da kreiraju atmosferu (diskusije ili dijaloga)

koja je u njihovom interesu, te da (zlo)upotrebom logičkih grešaka, ličnih napada i govorom mržnje mogu ciljano da utiču na kvalitet komunikacije i njeno

konsekventno gašenje. Na ovaj način se u okvirima KPK koja predstavlja snažan alat političke borbe, društvene mobilizacije i kreiranja osećaja solidarnosti među pojedincima zapravo kreira

iskrivljena slika realnosti i time se utiče na javno

mnjenje. Zbog mogućnosti ućutkivanja društvene kritike, odnosno moćnih resursa za gušenje izražavanja kritičkog i politički subverzivnog mišljenja na onlajn društvenim mrežama, značaj i snaga političkog astroturfinga ne smeju da se ignorišu ili zanemaruju. Razotkrivanje ili raskrinkavanje mehanizama političkog astroturfinga stoga predstavljaju izuzetno važan politički, naučni i društveni poduhvat. Preporučena literatura

Burt, R. S. (2004). Structural holes and good ideas. The American Journal of Sociology 110 (2): 349-399.

Cha, M., H. Haddadi, F. Benevenuto and K. P. Gummadi (2010). Measuring user influence in Twitter: The million follower fallacy. In: Proceedings of the Fourth International AAAI Conference on Weblogs and Social Media 10, pp. 10-17.

Granovetter, M. (1973). The strength of weak ties. The American Journal of Sociology 78 (6): 1360-1380.

Granovetter, M. (1990). The myth of social network analysis as a special method in the social sciences. Connections 13 (1-2): 13-16.Huberman, B. A., D. M. Romero and F. Wu (2008). Social networks that matter: Twitter under the microscope. Social Science Research Network 1313405: 1-9.

Centar za nove medije Liber (CNML) Centar za nove medije Liber (CNML) ·· blogopen.rs blogopen.rs ·· @blogopen @blogopen ·· libercentar@gmail.com libercentar@gmail.com2626

Jansen, B. J, M. Zhang, K. Sobel and A. Chowdury (2009). Twitter power: Tweets as electronic word of mouth. Journal of the American society for information science and technology 60 (11): 2169-2188.

Kwak, H., C. Lee, H. Park and S. Moon (2010). What is Twitter, a social network or a news media? In: Proceedings of the 19th International Conference on World wide web. Raleigh: ACM, pp. 591-600.

Lin, N. (2001). Social Capital: A Theory of Social Structure and Action. New York: Cambridge University Press.

Pak, A. and P. Paroubek (2010). Twitter as a corpus for sentiment analysis and opinion mining. LREC 10: 1320-1326.

Portes, A. (1998). Social capital: Its origins and applications in modern sociology. Annual Review of Sociology 24: 1–24.

Small, T. A. (2011). What the hashtag? A content analysis of Canadian politics on Twitter. Information, Communication & Society 14 (6): 872-895.

Škorić, M. i A. Kišjuhas (2011). Razvoj analize socijalnih mreža. U: V. Sokolovska i M. Škorić (ur.), Analiza socijalnih mreža I. Novi Sad: Filozofski fakultet, str. 11-67.

Škorić, M. i A. Kišjuhas (2012). Bartova teorija o strukturalnim rupama. U: V. Sokolovska i M. Škorić (ur.), Analiza socijalnih mreža II. Novi Sad: Filozofski fakultet, str. 11-43.Škorić, M. i A. Tomašević (2011). Granoveterova teorija o snazi slabih veza. Sociološki pregled 45 (3): 323-336.Wellman, B. (1983). Network analysis: Some basic principles. Sociological Theory 1: 155-200.Wellman, B. (1999). Living networked on and offline. Contemporary Sociology 28 (6): 648-654.

Autori:

Marko Škorić (1976) je sociolog, zaposlen na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Glavne oblasti interesovanja su: teorija evolucije, problemi rasprostranjenosti pseudonauke u obrazovanju i društvu, sociološke i antropološke teorije, filozofija, sociologija i istorija nauke. Dobitnik je nagrade “Dr Zoran Đinđić za najbolji diplomski ili magistarski rad iz filozofskih i socioloških nauka u Republici Srbiji”, 2007. godine.Aleksej Kišjuhas (1983) je sociolog, zaposlen na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Njegove glavne oblasti interesovanja su sociološke teorije, istorija društvenih nauka i sociologija emocija. Trenutno je na doktorskim studijama iz sociologije. Redovni je kolumnista dnevnog lista "Danas" od 2006. godine.

Centar za nove medije Liber (CNML) Centar za nove medije Liber (CNML) ·· blogopen.rs blogopen.rs ·· @blogopen @blogopen ·· libercentar@gmail.com libercentar@gmail.com2727

ASTROTURFING: DRUŠTVENI DIGITALNI EKSPERIMENT

N. Ljepava

Razvoj web 2.0 Interneta uneo je potpuno novu dimenziju u upravljanje sadržajima na

Internetu. Sadržaji kreirani od strane korisnika, uporedo sa rastom značaja i masovnosti društvenih

mreža, doneli su smanjenje kontrolabilnosti tokova informacija i praktično neograničeno

proširivanje kanala komunikacije. Ono što se nekada zvalo „Word of Mouth“ dobilo je potpuno

novo značenje u digitalnom okruženju.

Oduvek je postojala tendencija da se u lične komentare i preporuke veruje u većoj meri nego u

one plasirane klasičnim medijskim i marketinškim kanalima. Primenljivost takve teze kada je u

pitanju Internet, empirijski poznate još iz ranog doba razvoja marketinga, potkrepila su i

istraživanja (Meiners, Shwarting & Seiberger, 2010). Takođe, u svojoj studiji rađenoj sa ciljem da

utvrde marketinšku efikasnost preporuka datih na društvenim mrežama Trusov, Bucklin i Powels

(2009) utvrdili su da su preporuke date na društvenim mrežama bolje prihvaćene od reklamnih

sadržaja plasiranih istim kanalima, da imaju veći odaziv ciljne grupe kao i da se efekat ovako datih

preporuka zadržava duže. Logično je otuda da su marketinški stručnjaci bez oklevanja krenuli da u

velikoj meri koriste pogodnosti ovakvog načina komunikacije za isticanje prednosti svojih

proizvoda ili usluga. Komentari čitalaca davali su nepristrasan i realan pogled na određeni proizvod

ili uslugu, povezan sa direktnim korisničkim iskustvom; takav pristup nosio je veći percipirani

kredibilitet tako plasiranih informacija od onih koje su plasirale direktno marketinške kuće putem

kampanja. Vremenom je na sajtovima koji su nudili određene proizvode ili usluge počeo da se

pojavljuje veliki broj „čitalaca“, angažovanih od strane marketinških agencija da ostavljaju unapred

pripremljene tekstove, koji na prvi pogled deluju kao nezavisno i objektivno mišljenje korisnika

određenog proizvoda ili usluge.

Uticaj astroturfinga na komunikacione procese na Twitteru:

psihološki aspektiSajt Amazon.com bio je prvi je ozbiljan pokazatelj marketinške snage komentara. Korisnički komentari i opisi proizvoda ispostavili su se kao jedan od ključnih faktora u opredeljivanju kupaca za ili protiv određenog proizvoda. Sa druge strane i informativni

portali medija otvorili su svoje web-sajtove za komentare posetilaca, koji su bili u mogućnosti da ostave svoje mišljenje o različitim dnevno-političkim dešavanjima i temama koje su ovi portali pokrivali. Sa ovakvim potencijalom za formiranje javnog mnjenja bilo je samo pitanje vremena i tehnike kada će komentari na sajtovima postati moćno oruđe političkog marketinga. Centar za nove medije Liber (CNML) Centar za nove medije Liber (CNML) ·· blogopen.rs blogopen.rs ·· @blogopen @blogopen ·· libercentar@gmail.com libercentar@gmail.com

2828

Pojam astroturfing uveden je da označi komunikacionu pojavu lažiranja javnog mnjenja kojim se kroz organizovanu i planski pripremljenu komunikacionu aktivnost stvara iluzija spontanog iznošenja mišljenja pojedinaca. Za razliku od pravih, originalnih i nezavisnih (takozvanih grass-root) inicijativa građana, nastalih iz istinske potrebe, astroturfingom se poruka unapred pripremljena od strane određene zainteresovane strane (kompanije, organizacije, političke partije isl.) plasira na način da odaje lažni utisak spontanosti i realne potrebe veće grupe građana, iskrivljujući na taj način sliku određene situacije ili problema u društvu u skladu sa potrebama kreatora takve astroturfing kampanje.Ott et al (2011) ovakvu praksu nazivaju još i spamom deceptivnog mišljenja, definišući ovakav način komunikacije na Internetu kao lažirana mišljenja koja su ciljano napisana tako da zvuče autentično. Integrišući znanja psiholingvistike i informacione tehnologije Ott i saradnici su razvili program koji je u mogućnosti da na osnovu unapred definisanih parametara prepozna deceptivni spam i napravi razliku između istinskih i deceptivnih komentara. Međutim, jedan od bitnih zaključaka istraživanja bio je i da je detekcija deceptivnog spama izvan sposobnosti prosečnog učesnika u komunikacijama koje se odvijaju na društvenim mrežama i medijima, te da zbog toga efekat ovakvih sadržaja može biti jak, kreirajući lažnu sliku mišljenja javnosti o relevantnim temama i dešavanjima. Po istoj analogiji po kojoj komentari korisnika mogu da odigraju ključnu ulogu u opredeljivanju za neki proizvod, stručnjaci za politički marketing shvatili su da komentari na vesti mogu da utiču na način i kontekst percepcije te vesti od strane auditorijuma. Istraživanja (Hayati et al., 2010) su pokazala da preko 80% čitalaca neke vesti na

informativnom portalu pogleda i komentare ispod nje. Polazeći od pretpostavke da se komentarima čitalaca veruje više nego porukama koje direktno plasira političar ili politička stranka, stvorene su organizovane grupe koje ciljano komentarišu na određene teme, ostavljajući unapred definisane komentare i stvarajući na taj način paralelnu realnost, odnosno privid slike javnog mnjenja. Ovo je od ogromnog značaja za formiranje i oblikovanje javnog mnjenja i u političkim komunikacijama se koristi u najrazličitije svrhe – od stavljanja u okvir (projekcija izbornih rezultata – ako 50 „objektivnih“ komentatora ocenjuje da je neko siguran pobednik, čitalac lako može da zaključi da ta osoba ili partija uživa ogromnu podršku, i obratno – za stvaranje slike sigurnih gubitnika, onih koji ne prelaze cenzus i sl.), preko isticanja vesti koje odgovaraju određenoj političkoj opciji (u ranijoj fazi ostavljanjem enormnog broja komentara), pa do plasiranja one vrste informacija koja je naručiocu astroturfing kampanje relevantna. Istraživači sa Univerziteta u Vankuveru (Cho et al., 2011), istraživali su da li i na koji način astroturfing deluje na promenu u percepcijama i stavovima ljudi koji su izloženi ovakvim medijskim sadržajima. U eksperimentu je učestvovalo 278 studenata univerziteta, koji su bili upućeni na dnevno korišćenje za tu priliku kreiranih sajtova na kome su astroturferi angažovani da ostavljaju komentare vezane za kredibilnost organizacije kojoj je sajt navodno pripadao. Pre eksperimenta svi studenti su popunili skale stavova vezane za teme ekologije, ljudskih prava i globalnog zagrevanja. Rezultati istraživanja pokazali su da su komentari kojima se opovrgavao uticaj čoveka na globalno zagrevanjei sporila kredibilnost organizacija koje se ovim temama bave, imali direktan uticaj na promenu stavova i percepcija onih studenata koji su te Centar za nove medije Liber (CNML) Centar za nove medije Liber (CNML) ·· blogopen.rs blogopen.rs ·· @blogopen @blogopen ·· libercentar@gmail.com libercentar@gmail.com

2929

komentare čitali. Kod te grupe studenata došlo je do statistički značajne promene u stavovima u odnosu na stavove koje su izneli pre istraživanja, dok kod kontrolne grupe koja nije participirala u aktivnostima na Internetu, do takvih promena nije došlo. Ovim istraživanjem je još jednom potvrđeno da je astroturfing veoma efikasna metoda uticaja na

javno mnjenje i da direktno može doprineti promeni stavova i percepcija u temama relevantnim za generalnu populaciju. Iz navedenog je jasno da su korisnički generisan sadržaj i pojava organizovanog astroturfinga dve neraskidivo povezane pojave. Kada je reč o primeni astroturfinga specifično u političkim komunikacijama, ono što je primetno je da se komunikaciona paradigma funkcionisanja terenskih aktivista i astroturfera bitno ne razlikuju: i jedni i drugi imaju isti zadatak (pridobijanje simpatija, odnosno antipatija za određenu opciju ili ličnost) kao i relativno isti komunikacijski okvir (šablonizirana komunikacija, naglašene simpatije ili antipatije prema određenom političaru, ponavljanje ključnih poruka) kao i činjenica da imaju unapred definisane instrukcije i okvir (message box), šta je ono što treba da kažu i na koji način da to formulišu.Vremenom informativni sajtovi i portali medija suočili su se sa stotinama i čak hiljadama komentara organizovanih astroturfera, koji su ponavljali manje-više identične poruke. Budući da se astroturferi po pravilu kreću u zoni anonimnosti, mnogi referentni sajtovi pokušali su da preduprede njihove aktivnosti zabranjujući mogućnost anonimnih komentara, uvevši obaveznu registraciju na samom sajtu ili logovanje putem Facebook naloga. Neki sajtovi, poput Popular Science, ili Fox News čak u potpunosti zatvaraju komentare, drastično na taj način smanjujući interaktivnost uz obrazloženje da komentari utiču na percepciju kredibilnosti sadržaja

koje postavljaju. Ipak, organizovani astroturferi iskoristili su prednosti društvenih mreža i našli način da prevaziđu postavljene prepreke kreiranjem velikog broja lažnih naloga na društvenim mrežama. Takva praksa zaživela je u mnogim zemljama sveta i Srbija tu ne predstavlja nikakav izuzetak.Astroturfing u SrbijiKao što je kampanja Baraka Obame 2008 godine u USA bila inicijalna kapisla koja je pokrenula sistematsko korišćenje Interneta u političkim kampanjama i komunikacijama, tako i kampanja za izbore u Srbiji 2012 godine predstavlja prekretnicu kada je reč o onlajn političkim komunikacijama. Stručnjaci za političke komunikacije brzo su posle analiza Internet kampanja u američkim predsedničkim izborima, shvatili da je Internet u savremenom društvu postao nezaobilazan kanal komunikacije za političare. Neke političke partije su odmah krenule u organizaciju i strukturiranje svojih komunikacijskih aktivnosti na Internetu, dok su neke oklevale, procenjujući da se i klasičnim metodama političkih komunikacija može ostvariti željeni rezultat. Logično, nakon početka borbe za zauzimanje online prostora, izborni štabovi su shvatili da su im potrebni organizovani Internet timovi, kako bi sadržaji koje plasiraju bili snažno podržani, a ključne poruke ispravno naglašene u komentarima.Po svojim karakteristikama, preteče organizovanih astroturfera u velikoj meri su nalikovale na stranačke aktiviste koji su se organizovano uključivali u TV i radio kontakt-emisije i političke šou-programe. Karakterisao ih je veliki entuzijazam i pomalo nevešto baratanje oruđem koje im je u rukama. Ipak, kontinuiranom edukacijom i

Centar za nove medije Liber (CNML) Centar za nove medije Liber (CNML) ·· blogopen.rs blogopen.rs ·· @blogopen @blogopen ·· libercentar@gmail.com libercentar@gmail.com3030

uspostavljanjem sistema rad astroturfera za kratko vreme je značajno i primetno unapređen.Iako su političke partije u to vreme opovrgavale da imaju organizovane timove za ostavljanje komentara, bilo je jasno da će u izborima u Srbiji 2012. oni igrati veoma važnu ulogu. Neke partije su uspostavile koncept edukacije i razvile brojna softverska rešenja koja astroturferima olakšavaju rad na ostavljanju komentara. U atmosferi opšteg komentatorskog rata prošli su izbori 2012. godine, ali se zategnuta komunikacija između astroturfera na različitim stranama nastavila i do danas. Ovaj vid komunikacije koji je inicijalno započeo na medijskim portalima preneo se i na društvene mreže, a u poslednje vreme postaje posebno prominentan na Twitteru, gde se može zapaziti sve veći broj novoregistrovanih naloga, kolokvijalno nazvanih botovi koji kontinuirano promovišu iste poruke ne ustručavajući se od direktnih sukoba sa političkim neistomišljenicima.U ovom trenutku, sve političke stranke u Srbiji imaju ljude zadužene za organizaciju komunikacija na internetu. Razvojem smart uređaja i mobilnog Interneta onlajn komunikacije su postale još prisutniji u životima birača, a što je neki komunikacioni kanal prisutniji kod birača, to je značajniji za kreatore političke kampanje i komunikacijskih aktivnosti, kao i za same političare. Otuda ne predstavlja nikakvo iznenađenje što Internet timovi po organizaciji i logistici ni na koji način ne zaostaju za terenskim aktivistima, baš kao što nije nikakvo iznenađenje ni činjenica da su astroturferi neretko plaćeni za svoj rad. Ta razlika (od intrinzičke motivacije i želje za napredovanjem i prezentovanjem svojih stavova na početku formiranja internet timova, do stava „to mi je posao“ i pomeraja ka ekstrinsičkoj motivaciji koji je prisutan danas) obeležava i promenu paradigme

funkcionisanja Internet timova. Bitno je naglasiti i da korišćenje astroturfing strategija na Twitteru svakako nije jedinstveno za Srbiju. Harris et al. (2014) su proučavali šablone komunikacije na Twitteru sa ciljem da utvrde da li se određena konverzacija razvijala organski ili je posledica komunikacionih strategija karakterističnih za astroturfing. Došli su do zaključka da astroturfing naloge na Twitteru karakteriše niz specifičnih osobina: visok indeks broja naloga koji oni prate i pratilaca (veći od 1.96) koji ukazuje da oni prate veliki broj drugih naloga ali da oni sami nemaju brojne pratioce, kombinacija slova i brojeva i donjih crta u korisničkom imenu kao i relativno mala starost Twitter naloga. Pored toga karakteristični šabloni tvitovanja (ponavljanje istih poruka, retvitovanje samo određenih korisnika) takođe indiciraju uključenost u astroturfing.

Psihologija astroturfingaImajući u vidu da je astroturfing kao organizovana marketinško-komunikaciona aktivnost relativno nova pojava, psihološki aspekti astroturfinga nisu još uvek u dovoljnoj meri istraženi. Astroturfing se svakako mora sagledavati u okviru šire slike psihologije komunikacija sagledavajući specifičnosti psihologije ponašanja na društvenim mrežama i medijima kao i psiholoških karakteristika sajberprostora. Svaki medij nosi specifičan set efekata koji deluju kako u širem društvenom kontekstu tako i na pojedinačne konzumente medija (u slučaju tradicionalnih medija) odnosno učesnike u komunikaciji kada je reč o interaktivnom sajber prostoru. Na nivou pojedinca medijski efekti deluju Centar za nove medije Liber (CNML) Centar za nove medije Liber (CNML) ·· blogopen.rs blogopen.rs ·· @blogopen @blogopen ·· libercentar@gmail.com libercentar@gmail.com

3131

na nekoliko nivoa (Giles, 2010). Prvu grupu medijskih efekata čine kognitivni efekti medija koji se odnose na uticaj medija na procese primanja, procesiranja i čuvanja informacija u mozgu. Najjednostavniji primer kognitivnih efekata medija odnosi se na informisanje i edukaciju putem medija (primanje i čuvanje novih informacija). Te informacije povezuju se sa postojećim, grupišu i iz njih izvlače individualni zaključci. Informacije koje se često ponavljaju, bez obzira na njihovu tačnost, zadržavaju se u memoriji i podsvesno procesiraju što nazivamo efektom izlaganja (mere exposure effect) veoma korišćenom u tradicionalnim marketinškim strategijama.U drugu grupu spadaju verovanja. Mediji direktno utiču na naša verovanja o svetu i oko sebe, na verovanja o pojavama, ljudima i događajima. Stepen uticaja medija na verovanja direktno je proporcionalan stepenu percipiranog kredibiliteta određenog medija. Upravo je ovo jedan od razloga koji stoji iza zabrane komentara na nekim od najposećenijih i najrenomiranijih sajtova u svetu, budući da se percipirani kredibilitet medija preliva u sve što je na sajtu tog medija postavljeno, uključujući i komentare.Na bazi informacija koje imamo i procene kredibiliteta istih (verujemo li u njih ili ne), formiraju se stavovi, vrednosni sudovi o pojavama i dešavanjima oko nas. Mediji veoma jako utiču na formiranje stavova o različitim pitanjima relevantnim za društvo i pojedinca, političkih stavova, stavova o proizvodima isl. Mogućnost kritičkog posmatranja medijskih poruka je individualna i zavisi od niza karakteristika osobe koja je konzument određene medijske poruke, a direktno je povezana i sa stepenom obrazovanja i ličnim stepenom medijske kulture.

Medijski sadržaji kojima je individua izložena direktno utiču i na emocije i raspoloženja (afekt). Sadržaji koji direktno apeluju na osećanja primalaca poruke odavno su korišćeni u marketinške svrhe, budući da takvi sadržaji u većoj meri privlače pažnju konzumenata medijskih sadržaja. Ovi efekti mogu biti dugotrajni pa čak i sećanje na određeni medijski sadržaj može da izazove emotivnu reakciju.Poslednja, ali svakako veoma bitna, grupa medijskih efekata su bihejvioralni efekti. Izlaganje određenim medijskim sadržajima, posebno ukoliko se odvija u kontinuitetu i sa pažljivo osmišljenim i targetiranim porukama može dovesti do određenog željenog ponašanja upravo kroz delovanje svih prethodno navedenih medijskih efekata. Sadržaji koji formativno utiču na naša verovanja i stavove, koji su dovoljno koherentni, percipirani da dolaze iz kredibilnih izvora i ponavljaju se dovoljno dugo mogu imati direktan uticaj na ponašanje. Poznavajući sve ove psihološke efekte medija, jasno je odakle potiče ubedljivost i uspešnost astroturfing marketinško-komunikacionih strategija. Željene informacije dele se u okviru komunikacionih kanala percipiranih kao kredibilnih, uz lažiranje nepristrasnosti i objektivnosti koje dodatno doprinosi individualnoj percepciji kredibilnosti izvora. Informacija jednom percipirana kao kredibilna dalje se procesira, a kontinuirano izlaganje istim porukama stvara svest o postojanju šireg konsenzusa oko određene teme. Ovo dalje može voditi promeni stavova i mišljenja što prema teoriji kognitivne disonance, prema kojoj postoji tendencija svakoga od nas da traži konzistentnost između svojih verovanja, stavova i mišljenja (kognicija) i svog ponašanja. finalno može voditi prilagođavanju ponašanja. Promena ponašanja u vidu željenog bihejvioralnog odgovora je u svakoj astroturfing strategiji i konačni cilj, bila ona marketinška

Centar za nove medije Liber (CNML) Centar za nove medije Liber (CNML) ·· blogopen.rs blogopen.rs ·· @blogopen @blogopen ·· libercentar@gmail.com libercentar@gmail.com3232

(promocija određenog proizvoda ili usluge) ili politička (promocija određene političke opcije ili ideja i programa koje ista zastupa). Kada govorimo o psihološkim aspektima astroturfinga, uz generalne medijske efekte na individualnom nivou moramo uzeti u obzir i psihološke specifičnosti i karakteristike sajberprostora u kome se komunikacija odvija. Kao posledica osobina same kompjuterski posredovane komunikacije, koja je po svojoj prirodi uskraćena za niz informacija i dodatnih stimulusa koje imamo prilikom komunikacije licem u lice, javlja se niz psiholoških karakteristika koje je još 1998 godine definisao Džon Suler. To su goreobjašnjena kognitivna disonanca (kada su informacije koje primamo putem kompjuterski posredovanih komunikacija u suprotnosti sa postojećim znanjem ili sistemom vrednosti i verovanja), desenzitizacija (smanjenje osetljivosti na stimulus, izlaganje nasilnim sadržajima), virtuelna disinhibicija (razlika izmedju online i offline ponašanja u okviru koje se ispoljavaju modeli ponašanja i komunikacije koji za individuu nisu karakteristični u realnom životu usled razdvajanja virtualnog i realnog selfa) i socijalno

učenje (učenje modela ponašanja i komunikacije od drugih korisnika novih medija putem posmatranja i imitacije).Svi ove karakteristike sajberprostora ispoljavaju se na različite načine i prilikom astroturfinga. Striktni stavovi i poruke koji astroturferi prezentuju kao i organizovan način na koji to rade neminovno dovode do reakcija drugih učesnika u online komunikaciji koje neretko završavaju oštrim raspravama. Ponavljanjem takvih komunikacionih šablona, oni se prihvataju kao očekivani način komunikacije u takvom okruženju. To dalje vodi do desenzitizacije u takvoj vrsti komunikacije pa stoga ovakve konverzacije lako prerastu u ad hominem

napade i omalovažavanje sagovornika, a potom i u organizovani sajberbuling neistomišljenika koji je sve primetniji posebno u komunikaciji na društvenim mrežama. Fenomen virtuelne ili online disinhibicije zasnovan je primarno na karakteristikama sajberprostora kao komunikacionog prostora koga karakteriše redukovano opažanje koje nastaje kao posledica neverbalnih signala koji su jedan od najvažnijih elemenata interpersonalne komunikacije. Smatra se da oko 55% informacija koje o sagovorniku saznajemo dolazi isključivo iz neverbalnih signala. Kada ti signali izostanu, pisana komunikacija može biti protumačena na potpuno pogrešan način vodeći dalje u potencijalne konfliktne situacije. Druga karakteristika sajberprostora bitna za ekspresiju online disinhibicije prilikom komunikacije na Internetu je fleksibilnost identiteta - mogućnost eksperimentisanja sa identitetima (razdvajanje virtuelnog i realnog selfa). Ovakve karakteristike okruženja su pogodne za ekspresiju modela ponašanja komunikacije koji inače za individuuu ne bi bili karakteristični u realnom životu. Ta psihološka odvojenost od realnog identiteta može voditi u probleme u komunikaciji, agresivnost i govor mržnje čak i na društvenim mrežama koje korisnici koriste pod sopstvenim imenom, a posebno je izražena prilikom astroturfinga gde astroturferi po pravilu nastupaju anonimno. Dodatni aspekt koji pogoduje razvijanju modela nasilne komunikacije prilikom astroturfinga je fenomen delegiranja odgovornosti za stavove i postupke na osobe njima pretpostavljene od kojih su dobili određeni zadatak, fenomen dobro poznat u socijalnoj psihologiji. Astroturferi i u situacijama koje su suprotstavljene njihovim ličnim vrednostima i stavovima (na primer organizovani ad hominem napad na neistomišljenike i govor mržnje) ne reaguju

Centar za nove medije Liber (CNML) Centar za nove medije Liber (CNML) ·· blogopen.rs blogopen.rs ·· @blogopen @blogopen ·· libercentar@gmail.com libercentar@gmail.com3333

usled percepcije da samo izvršavaju poslovne zadatke i da su za bilo kakve posledice onoga što oni rade odgovorni njihovi nalogodavci. Opis eksperimentaCentralni događaj koji je služio kao eksperimentalni poligon za ovaj digitalni eksperiment bila je tribina Zloupotreba Interneta održana 24. februara 2015. godine u Beogradu, ciljano posvećena upravo diskusiji o strategijama političkog astroturfinga u Srbiji. Tribina je prenošena uživo video linkom, a radi praćenja tribine na Twitteru kreiran je i poseban hashtag #NetBot. Tokom trajanja tribine, kao i u mnogim prethodnim slučajevima, odvijala se aktivna konverzacija i komentarisanje učesnika i sadržaja tribine.Pored organske konverzacije koja se na tom hashtagu odvijala, u konverzaciju su kao glavni deo eksperimenta bili uključeni i astroturferi angažovani na projektu koji su za zadatak imali da učestvuju u diskusiji na određeni unapred zadat način (sa pozitivnim, negativnim i neutralnim sentimentom). U eksperimentu je učestvovala grupa od 8 iskusnih tviteraša koja je postovala pod svojim nalozima i pravim imenima (zadatak im je bio da postuju tvitove sa neutralnim sentimentom), kao i 14 samo za tu priliku angažovanih astroturfera koji su prošli kroz odgovarajuću obuku i kreirani su im za tu priliku specijalni anonimni nalozi. Plaćeni astroturferi bili su podeljeni u dve grupe – jedna (good guys) je imala zadatak da nekritički hvale učesnike tribine, temu i sve što čini konverzaciju tokom događaja, ali bez ulaženja u direktnu konfrontaciju ili interakcije sa onima sa suprotstavljenim stavovima. Zadatak druge (bad guys) grupe bio je da daje aktivnu podršku učesnicima tribine uz ulazak u aktivne rasprave sa neistomišljenicima koristeći diskurse defamacije,

denuncijacije i ad hominem napada, karakteristične za politički astroturfing u Srbiji.Pored centralnog eksperimenta, sa angažovanim astroturferima, poređenja radi praćene su i organske konverzacije koje su se odvijale u okviru konferencije za novinare #KZN kao i panela Oslobodi medije (hashtag #oslobodimedije).Agregacija tvitova rađena je uz pomoć servise Tvitni.me po ključnim rečima,u okviru hashtagova #KZN, #oslobodimedije i #netbot, a tako dobijeni kvantitativni podaci dalje segmentirani i kvalitativno analizirani. Kvalitativna analiza tvitova u okviru hashtagova urađena je sistematizacijom po sentimentu tvitova u zavisnosti od tipa događaja i ukupnog tona konverzacije na hashtagu. Na osnovu parametara definisanih u skladu sa dosadašnjim saznanjima iz ove oblasti, utvrđivano je prisustvo ili odsustvo astroturfera na određenom hashtagu. Podaci vezani za preovlađujući sentiment diskusije, analizu diskursa i prisustvo astroturfera su dalje ukršteni a rezultati komparativno analizirani za sva tri događaja. RezultatiKomparativna analiza tvitova na hashtagovima #KZN #oslobodimedije i #netbot ukazala je na određene komunikacione pravilnosti koje se pojavljuju u zavisnosti od prisustva odnosno odsustva astroturfera u određenoj diskusiji. Sa druge strane, konverzacija koja se odvijala na hashtagu #KZN prilikom održavanja konferencije za štampu, dala je detaljniji uvid u sentimente konverzacije u situacijama kada postoji intenzivan astroturfing i grupno plasiranje unapred pripremljenih poruka.

Centar za nove medije Liber (CNML) Centar za nove medije Liber (CNML) ·· blogopen.rs blogopen.rs ·· @blogopen @blogopen ·· libercentar@gmail.com libercentar@gmail.com3434

Analiza hashtaga #oslobodimedije pokazala je da je ova konverzacija u potpunosti bila organska, bez prisustva astroturfera bilo kojih političkih opcija. Budući da je ova konverzacija od sve tri najreprezentativnija kao neometana razmena mišljenja i stavova, konverzacija vođena na #oslobodimedije se može smatrati kontrolnom konverzacijom, koja u najvećoj meri odražava sentimente komunikacije na Internetu koja se vodi bez prisustva grupa angažovanih da plasiraju određeni message box. U ovakvoj situaciji preovlađujući sentiment konverzacije je neutralan do pozitivan, a u komunikaciji preovlađuju informativni tvitovi. Udeo govora mržnje je takođe nizak, svega 1% u analiziranih 394 originalnih tvitova napisanih u okviru konverzacije na ovom hashtagu, sa 280 pozitivnih i 109 neutralnih tvitova. Važno je napomenuti da se istovremeno sa #OslobodiMedije održavala #KZN.U slučaju komunikacije vođene prilikom konferencije za novinare na hashtagu #KZN situacija je bila bitno drugačija. Kvalitativna i kvantitativna analiza ukazale su na participaciju najmanje dva tima astroturfera, svaki sa svojim setom predefinisanih poruka. Od 398 originalnih tvitova napisanih u okviru te konverzacije ni jedan tvit nije imao

neutralni sentiment, 222 tvita imala su negativni sentiment a 176 pozitivni. Analiza diskursa pokazala je da je udeo govora mržnje u ovoj konverzaciji bio 12%.Kada je u pitanju centralni eksperiment, komunikacija na hashtagu započinje već 22. februara sa prvom najavom tribine. Neposredno po najavi tribine intenzivira se prepiska i za kratko vreme uključuje niz naloga koji organizovano u kratkom vremenskom periodu generišu veliki broj tvitova negativnog sentimenta, koristeći diskurs defamacije i denuncijacije. Ovakvo delovanje za cilj ima

diskreditaciju događaja, organizatora događaja kao i stavljanje događaja u politički okvir uz povezivanje organizatora i učesnika tribine sa određenom političkom opcijom. Pojava ovakve komunikacije jasno ukazuje na pojavu astroturfera na hashtagu. Naknadno sprovedena kvantitativna analiza jasno ukazuje na povezanost naloga koji plasiraju istu poruku: broj retvitova sa sadržajima negativnog sentimenta je nerealno visok u odnosu na broj retvitova u organskim konverzacijama, a njihov doseg je čak 200 000 iako je svega 14 korisnika (5% od ukupnog broja Twitter naloga koji su u diskusiji učestvovali) učestvovalo u kreiranju i daljem deljenju ovih sadržaja. Očigledno je da korisnici određenih astroturfing naloga neselektivno retvituju sve ono što se uklapa u željeni message box sa ciljem da se poveća doseg ovakvih tvitova, veštačkim putem stvori atmosfera negativnog javnog mnenja, diskredituju organizatori i umanji značaj informacija koje bi putem napadnutog hashtaga mogle biti plasirane.Međutim, posle inicijalnog pojavljivanja astroturfera po najavi događaja i hashtaga, njihova aktivnost u potpunosti izostaje na sam dan eksperimenta, kada se uključuju i astroturferi angažovani na projektu. Analiza eksperimentalnih podataka od 24. februara rađena je na dva nivoa: sa uključenim tvitovima astroturfera angažovanih na nalogu i bez njihovih tvitova. Tokom 2 sata trajanja eksperimenta servis Tvitni.me registrovao je čak 2563 tvita a u diskusiji je učestvovalo 463 tviteraša. Astroturferi angažovani na projektu ukupno su napisali 566 tvitova, što ostavlja 1997 pozitivnih organskih tvitova, napisanih od strane realnih korisnika Twitter naloga. Preovladjujući je pozitivni sentiment diskusije sa 1850 pozitivnih tvitova. Svi tvitovi sa negativnim sentimentom napisani su 22.februara na dan najave Centar za nove medije Liber (CNML) Centar za nove medije Liber (CNML) ·· blogopen.rs blogopen.rs ·· @blogopen @blogopen ·· libercentar@gmail.com libercentar@gmail.com

3535

događaja.Isključivanje tvitova astroturfera iz eksperimentalnog tima ne dovodi ni do kakvih promena osim u smanjenom broju tvitova pozitivnog sentimenta. Pored toga, angažman astroturfera prošao je skoro neprimećeno – od 449 učesnika diskusije samo dvoje je primetilo prisustvo ekeperimentalnog tima astroturfera u diskusiji. Diskusija i zaključakIntenzifikacija korišćenja Interneta za političke komunikacije do koje dolazi od 2012 godine, za posledicu ima pojavu organizovanih grupa koje sinhronizovano deluju u okviru društvenih mreža i medija, plasirajući unapred osmišljeni message box i stvarajući na taj način iluziju javnog mnjenja o odredjenim temama, dešavanjima i ljudima. Iako su informacije o prisustvu i načinu delovanja ovih grupa, popularno nazvanih botovi, u Srbiji u više navrata bile dostupne javnosti do sada se niko nije bavio sistematičnim izučavanjem ove pojave, a postojanje ovakvih timova neretko je i osporavano u javnosti.Kvalitativna i kvanititativna analiza sadržaja Twitter komunikacija koje su pratile tri događaja jasno ukazuje na postojanje modela komunikacija karakterističnih za astroturfing. U odnosu na model prepoznavanja astroturfing šablona komunikacije na Twitteru koji su dali Haris et al (2014), parametri koje oni daju pojavljuje se i na nalozima za koje se sumnja da su kreirani u ove namene, pri čemu su u slučaj šabloni tvitovanja (ponavljanje istih poruka, veliki broj tvitova sa istim porukama za kratak vremenski period, retvitovanje samo određenih korisnika) najjasniji indikatori uključenosti u astroturfing. Osim toga primećen je visok stepen međusobne povezanosti određenih naloga, gde je

broj retvitova u određenom vremenskom periodu daleko viši nego što bi u organskoj konverzaciji to bio slučaj.Učešće astroturfera u diskusiji modifikuje sentiment diskusije i umesto neutralnog do pozitivnog (prisutnog kada nema astroturfera), preovlađujući sentiment komunikacije postaje negativan, sa visokim udelom govora mržnje. Analiza komunikacije pokazuje da komunikacija nije jednosmerna, i da astroturferi stupaju u interakcije sa organskim korisnicima Twittera. Pitanje koje se može postaviti je iz kog razloga čak i iskusni korisnici Twittera upadaju u zamku uključivanja u ovakvu vrstu konverzacije i da li je viralnost negativnih poruka i konverzacija veća od viralnosti pozitivnih i neutralnih poruka?Nalazi iz prethodnih istraživanja rađenih u svetu na ovu temu (Berger & Milkman, 2011) ukazuju da je kada je reč o viralnosti sadržaja, sadržaj koji nosi pozitivne poruke više deljen ali da sa druge strane negativne poruke izazivaju veći stepen emotivnih reakcija kod primalaca. Sadržaji koji izazivaju i omalovažavaju verovanja i stavove primalaca, koji izazivaju bes i osećaj nemoći, da li svojim sadržajem ili usmeravanjem konverzacije ka ličnoj provokaciji kao što je reč u konverzacijama koje se odvijaju na društvenim mrežama, u većoj meri provociraju reakcije učesnika, motivišući ih da brane svoje stavove i verovanja. Sa socijalno-psihološkog aspekta, u međuljudskim odnosima svaka individua teži da bude prihvaćena i da se njeni stavovi, verovanja i mišljenja i postupci odobravaju. To odobravanje, nazvano još i psihološka validacija, predstavlja značajan motivator u interpersonalnoj komunikaciji; upravo zato postupci i komunikacija koja za cilj ima izazivanje i omalovažavanje verovanja i stavova i proizvodi reakciju odgovora i uključivanja u takvu komunikaciju, doprinoseći na taj način Centar za nove medije Liber (CNML) Centar za nove medije Liber (CNML) ·· blogopen.rs blogopen.rs ·· @blogopen @blogopen ·· libercentar@gmail.com libercentar@gmail.com

3636

viralnosti negativnog sentimenta. Ovakav vid komunikacije, čak i kada započne kao argumentovana razmena mišljenja veoma lako zna da preraste u napade ad hominem, vodeći u verbalno agresivnu komunikaciju. Agresivnost u konverzaciji posledica je nekoliko psiholoških osobina sajberprostora, pre svega virtuelne disinhibicije koja posebno u uslovima anonimnosti može da dovede do ispoljavanja agresivnih ponašanja (flejming, agresivniji odgovori, neprijateljstvo, vređanje). Zahvaljujući fenomenu disinhibicije ovakvi komunikacioni šabloni češći su u online grupama nego u realnom životu. Takođe, kada usvajamo norme određenog društva usvajamo i stereotipe i predrasude. Te predrasude i stereotipi koje nosimo iz života se prenose i u sferu komunikacije na Internetu a zbog efekta online disinhibicije lako mogu da skliznu u govor mržnje. Kada govorimo o grupnom delovanju kao što je slučaj kod organizovanog astroturfinga, moramo se dotaći i fenomena grupnog razmišljanja i deindividuacijie. Deindividuacija se javlja u grupama, kada je usled identifikacije sa grupom, smanjena individualna svest i može dovesti do nasilnog ponašanja u grupi. Druge grupe percipirane su kao značajno različite od grupe kojoj individua pripada i selektivno se registruju samo one informacije koje potvrđuju naše stereotipe i stavove (fenomen sklonosti ka potvrđivanju ili confirmation bias. U online okruženju, deindividuacija se ispoljava kroz grupne napade na neistomišljenike, obeležene agresivnim i omalovažavajućim tonom. U analiziranim konverzacijama u okviru hashtagova u kojima su učestvovale grupe astroturfera, jasno je vidljiv ovakav model grupnog delovanja, sa verbalnim napadima kako na konkretne mete (žrtve) tako i na celu grupu. U prisustvu

astroturfing timova na hashtagu #KZN udeo govora mržnje prema konkretnoj meti (osobi, žrtvi) bio je čak 65%, dok je udeo govora mržnje prema oponentima kao grupi bio 29%, dok je prisetimo se, udeo govora mržnje pri izostanku astroturfing timova na hashtagu #oslobodimedije bio svega 1%.U ovakvom tipu konverzacija, posebno prilikom organizovane provokacije pojedinca sa više različitih naloga simultano, dolazi se do situacija u kojoj su određeni korisnici direktne žrtve grupnog napada koji može prerasti u tipični sajberbuling. Grupno razmišljanje i delovanje astroturfera dovodi do njihove međusobne podrške, te stupanje u intenzivniju raspravu sa jednim može dovesti do uključivanja većeg broja njih. Sa druge strane, paralelno se dešava potpuno drugi fenomen. Iako drugi učesnici u konverzaciji primećuju šta se dešava, njihova reakcija najčešće izostaje i žrtva je uglavnom ostavljena da se sama brani od napada koji dolazi sa više strana. Ovo ponašanje je tipično kako za standardni tako i za online sajberbuling i predstavlja ekspresiju efekta

posmatrača u online okruženju ( kada veći broj ljudi prisustvuje nekom napadu ili nesreći dolazi do difuzije odgovornosti, pa paradoksalno, što je veći broj posmatrača to je manja verovatnoća da će neko reagovati). Ovaj fenomen se iz realnog prenosi i u online okruženje, a difuzija odgovornosti se čak i uvećava imajući u vidu broj ljudi koji prati konverzacije. Ovakvo ponašanje je potrebno prepoznati, preuzeti inicijativu i odgovornost i reagovati u situacijama kada se primeti da je neko žrtva organizovanog verbalnog zlostavljanja. Istraživanja pokazuju da svest o delovanju efekta posmatrača kao i edukacija u toj oblasti utiče pozitivno na frekvenciju reagovanja u situacijama kada je neko svedok Centar za nove medije Liber (CNML) Centar za nove medije Liber (CNML) ·· blogopen.rs blogopen.rs ·· @blogopen @blogopen ·· libercentar@gmail.com libercentar@gmail.com

3737

sajberbulinga druge osobe (Ljepava, 2011). Kao i prilikom delovanja klasičnog efekta posmatrača, u situacijama kada jedan učesnik reaguje, po principu socijalnog učenja uključuju se i drugi učesnici i šablon grupnog zlostavljanja usmerenog ka jednoj osobi remeti a samim tim i skida psihološki pritisak sa žrtve. Uprkos očekivanjima, reakcija na astroturfere angažovane u eksperimentu je skoro u potpunosti izostala, štaviše samo dva od 449 učesnika primećuje njihovo prisustvo u konverzaciji . Jedan od razloga izostanka reakcije je svakako njihov mali mrežni potencijal, činjenica da su u pitanju skoro kreirani nalozi sa malim brojem pratilaca i naloga koji prate i malim potencijalom za širenje poruke i promociju ideja i stavova. Međutim, imajući u vidu preovlađujuće pozitivno do neutralni sentiment diskusije koja se 24.februara odvijala na hashtagu #netbot, postavlja se i pitanje da li je samo to razlog izostanka reakcije ili je u pitanju činjenica da im je u opisu zadatka bilo plasiranje poruke koja se poklapala sa mišljenjem većine prisutnih u diskusiji. Ovakav previd može se objasniti putem teorije

podeljene pažnje koja sugeriše da individue imaju tendenciju da se orijentišu prema samo jednom delu informacija i procesiraju ih. Nivo pažnje je određen nivoom uzbuđenja kao i emotivnom reakcijom koju određena informacija izaziva. Svi imamo limitiranu količinu mentalnih kapaciteta koje možemo posvetiti određenom tipu aktivnosti u određenom vremenskom periodu, a u ovom konkretnom slučaju velika količina informacija na Twitteru nameće selektivnu pažnju. Pažnju privlači ili ono što je poznato (dakle komentari onih koje već znamo) ili ono što izaziva emotivnu reakciju (kao u gorenavedenim slučajevima provokacija od strane astroturfera suprotstavljenog mišljenja).

Društveni digitalni eksperiment izveden na Twitteru predstavlja prvi i do sada jedinstveni pokušaj analize trenutne situacije u srpskom online okruženju kada su u pitanju političke komunikacije. Dalja istraživanja u ovom pravcu mogla bi da se pozabave manifestacijama i analizom istog fenomena u okviru drugih društvenih mreža kao i medijskih portala, kao i daljom komparativnom analizom ovakvih i sličnih tipova komunikacije u okviru različitih onlajn medija i okruženja. Reference

Cho CH, Martens ML, Kim H, Rodrigue M. (2011) Astroturfing global warming: it isn’t always greener on the other side of the fence. J Bus Ethics. 104(4):571–587Giles, D. C. (2010). Psychology of the Media. London: Palgrave Macmillan.Harris, J. K., Moreland-Russell, S., Choucair, B.,

Mansour, R., Staub, M., & Simmons, K. (2014). Tweeting for and Against Public Health Policy: Response to the Chicago Department of Public Health’s Electronic Cigarette Twitter Campaign. Journal of Medical Internet Research, 16(10), e238.Hayati, P., Potdar, V.,Talevski, A., Firoozeh, N. (2010). Definition of spam 2.0: New spamming boom 2010 4th IEEE International Conference on Digital Ecosystems

and Technologies (DEST).Ljepava, N. (2011). Prevencija i intervencija u sajberzlostavljanju: Realno zlostavljanje u virtuelnom okruženju. Aktuelnosti XII, 5-6.Meiners, N., Schwarting, U., Seeberger, B. (2010). The Renaissance of Word-of-Mouth Marketing: A ‘New’ Standard in Twenty-First Century Marketing

Centar za nove medije Liber (CNML) Centar za nove medije Liber (CNML) ·· blogopen.rs blogopen.rs ·· @blogopen @blogopen ·· libercentar@gmail.com libercentar@gmail.com3838

Management?! International Journal of Economic Sciences

and Applied Research 3 (2): 79-97 Trusov, M., Bucklin, R., Pauwels, K (2009). Effects of Word-of-Mouth Versus Traditional Marketing: Findings from an Internet Social Networking Site. Journal of

Marketing Vol. 73. 90–102

ASTROTURFING: POGLED SA DRUGE STRANEN. Ljepava

Fenomen astroturfinga obrađen je u literaturi i praksi u segmentu vezanom za uticaj koji ovakav

vid aktivnosti na Internetu ima na formiranje stavova i percepcija onih kojima su sadržaji generisani

na ovaj način namenjeni, kao i u segmentima vezanim za same komunikacione procese koji se

odvijaju u okviru društvenih mreža i medija. Malo ili nimalo pažnje je do sada posvećeno

potencijalnim psihološkim konsekvencama koje ovakav vid angažmana može nositi i eventualnim

posledicama koje dugoročno angažovanje individue na poslovima astroturfinga može imati.

Eksperiment izveden na Twitteru u okviru projekta društvenog digitalnog eksperimenta omogućio

je do sada jedinstven uvid u ovaj aspekt astroturfinga, kroz istraživanja obavljena pre i posle

angažmana na ovoj vrsti aktivnosti kojima su ispitani stepen stresa i stavovi Internet tima

astroturfera o ovoj vrsti angažmana.

Psihološki efekti participacije u astroturfing aktivnostimaMetodolološki je korišćen pre-posle upitnik kojim je kroz modifikovanu Skalu percipirane emotivne uznemirenosti (Moscoso et al., 2012) ispitan ukupan nivo stresa učesnika pre i neposredno posle završenih aktivnosti na Twitteru. Dodatno su setom otvorenih i zatvorenih pitanja ispitani stavovi Internet tima o upravo završenim aktivnostima, situacijama kroz koje su prolazili tokom obavljanja aktivnosti, njihovim emocijama tokom samog eksperimenta, načinima na koji je ova vrsta angažmana na njih uticala kao i načinu na koji generalno vide ovakav vid angažmana i time da li ga oni lično percipiraju kao naporan i stresan.

Uzorak za ispitivanje sačinjen je od 23 aktivna korisnika društvene mreže Twitter. Učestvovalo je 59% osoba ženskog pola, odnosno 41% osoba muškog pola, uz ravnomernu disperziju uzrasnih kategorija. Kada je reč o obrazovnom statusu u istraživanju nije bilo učesnika sa najmanje završenom osnovnom školom, dok su ostale obrazovne kategorije bile ravnomerno zastupljen. Najveći procenat ispitanika zaposlen je u privatnom sektoru, slede nezaposleni, učenici i studenti, dok su u manjem procentu zastupljeni zaposleni u javnom sektoru i zaposleni „na crno“.Za ispitivanje stepena stresa učesnika korišćena je modifikovana Skala percipirane emotivne uznemirenosti (Moscoso et al., 2012). Da bi se Centar za nove medije Liber (CNML) Centar za nove medije Liber (CNML) ·· blogopen.rs blogopen.rs ·· @blogopen @blogopen ·· libercentar@gmail.com libercentar@gmail.com

3939

utvrdio inicijalni individualni stepen stresa, učesnicima je nekoliko sati pre započinjanja aktivnosti dato da na skali od 1 do 5 označe odgovore na niz izjava koje su se odnosile na njihovo raspoloženje. Neposredno po završetku dvočasovne aktivnosti na Twitteru učesnici su popunjavali istu skalu i srednje vrednosti odgovora pre i posle su upoređene. U tabeli 1 dat je komparativni prikaz srednjih ocena pojedinačnih izjava iz skale stresa pre i posle sprovođenja eksperimenta. Crvenim su označene srednje vrednosti kod kojih je došlo do povećanja u post-upitniku u odnosu na upitnik koji je popunjen pre aktivnosti, zelenim one u okviru kojih je došlo do smanjenja srednje ocene u upitniku rađenom posle aktivnosti a belim je označena srednja vrednost kod koje je nađena minimalna razlika od 0.3 u odnosu na srednju vrednost dobijenu u okviru prvog upitnika.

Najveća promena u srednjoj oceni javlja se u segmentima koji ukazuju na iziritiranost, uznemirenost, preopterećenost, nervozu i osećaj unutrašnjeg pritiska. Povećanje ovih indikatora

stresa ukazuje na to da angažovanje u astroturfing aktivnostima deluje na povećanje nivoa emotivnog stresa, čak i u okolnostima kada nije bilo direktnih konfrontacija sa drugim diskutantima ili organizovanog napada kakav se kod astroturfinga često dešava. Naredni segment upitnika koji su članovi Internet tima astroturfera popunjavali odmah po završetku aktivnosti na Twitteru odnosio se na njihova iskustva, zapažanja i emocije vezano za Twitter konverzaciju u kojoj su neporedno pre toga učestvovali. Odgovori su analizirani kumulativno kao i posebno po grupama u zavisnosti od tima kome su astroturferi pripadali: good gyus, bad guys ili neutralnom timu. Skoro 70% učesnika nije došlo u situaciju da direktno uđe u konfrontaciju sa nekim tviterasem suproststavljenih stavova. Oni koji su došli u konflikt individualno su prijavljivali veći stepen stresa. Kod onih koji su dolazili u konflikt u svim slučajevima je bio u pitanju konflikt samo sa jednom ili manjim brojem osoba, drugim rečima nije bilo organizovanih grupnih napada već samo suprotstavljenih mišljenja. Ispitanici su se tom prilikom osećali iznervirano, razočarano i uznemireno, posebno u slučajevima kada cilj nije bilo opovrgavanje mišljenja i stavova već se diskusija pretvarala u lične napade. Dva ispitanika dala su odgovor da su se tom prilikom osećali zadovoljno budući da su uspeli da na odgovarajući način odgovore sagovornicima i da ih diskredituju.Diskusije koje su učesnici izdvojili kao one koje su im najviše privukle pažnju tokom ta dva sata odnose se na razmenu mišljenja različitih učesnika. Učesnici izdvajaju diskusije o anonimnosti i govoru mržnje, kao i o odgovornosti medijskih portala koji ignorišu astroturfing na svojim sajtovima. Pregledom Centar za nove medije Liber (CNML) Centar za nove medije Liber (CNML) ·· blogopen.rs blogopen.rs ·· @blogopen @blogopen ·· libercentar@gmail.com libercentar@gmail.com

4040

Tabela 1: Komparativan prikaz srednjih ocena izjava

konverzacije na hashtagu vidi se da su učesnici tih konverzacija većinom realni korisnici koji nisu anonimni na Twitteru i u konverzaciji prezentuju svoje stavove. Takođe je primećen i grupni napad sa više različitih naloga na jednu osobu koji se odvijao tokom trajanja konverzacije. Iako je nekoliko učesnika ovo primetilo, i prokomentarisalo da je to izazvalo loš osećaj kod njih, ni jedan se nije uključio u konverzaciju. Ovakve reakcije mogu se pripisati gorespomenutom efektu posmatrača u online okruženju, koji je jedna od tipičnih reakcija u slučajevima sajberbulinga. Članove Internet tima u najvećoj meri je uznemirilo vređanje i provociranje upućeno organizatorima diskusije kao i kolegama iz tima, dok ih je u najmanjoj meri uznemirilo kritikovanje stavova od strane drugih učesnika diskusije. Nešto više od petine ispitanika nije došlo u situaciju da njihovi stavovi budu kritikovani od strane drugih učesnika diskusije, ili da iskuse direktno vređanje i napade (Tabela 2). Nije bilo razlike u stavovima između različitih timova astroturfera. Ovakav rezultat se može obrazložiti pre svega odsustvom organizovanog astroturfinga na hashtagu, pa samim tim i smanjenim brojem ličnih denuncijacija, prozivki i govora mržnje. što je jedan broj astroturfera sprovodio zadate aktivnosti za koje su bili plaćeni, bez identifikacije sa stavovima koje su iznosili te samim tim napade na te stavove nisu lično doživljavali, dok je sa druge strane tim iskusnih tviteraša tokom vremena navikao na različite tonove komunikacije.

Istraživanje je pokazalo da je stepen napora koji iziskuje učešće u diskusijama na društvenim mrežama obrnuto proporcionalan količini iskustva. Iskusni tviteraši angažovani u okviru eksperimenta ocenili su da im dvočasovno neprekidno angažovanje nije naporno (40.91%), dok je manje iskusnim tviterašima angažovanim na astroturfingu ono bilo donekle ili veoma naporno (59.09%). Veoma naporno 22.73

%

Donekle naporno 36.36%

Nije mi bilo naporno 40.91%Tabela 3

Grafikon 3Preko ¾ ispitanika (77.27%) smatra da im je dvočasovno aktivno angažovanje u diskusiji davalo dovoljno vremena i prostora da prenesu sve poruke Centar za nove medije Liber (CNML) Centar za nove medije Liber (CNML) ·· blogopen.rs blogopen.rs ·· @blogopen @blogopen ·· libercentar@gmail.com libercentar@gmail.com

4141

Tabela 2: Iskustvo u konfilktu

koje su želeli. Manje iskusni tviteraši izjašnjavaju se da nisu imali dovoljno vremena da prenesu sve poruke, što može biti i posledica nenaviknutosti na ovakav vid komunikacije i stepen interakcije koji se na Twitteru ostvaruje (Grafikon 4).Ovakav stav astroturfera pokazuje da nije potreban značajan vremenski kontinuitet za plasiranje inicijalnih poruka. Ipak, zbog razvučenog perioda interakcija, aktivnosti astroturfera u praksi iziskuju njihovo znatno veće angažovanje, kako bi odgovarali na komentare neistomišljenika i reagovali na različite tipove interakcija koje se pojavljuju na društvenim mrežama.

Grafikon 4Kada se govori o nivou stresa koji bavljenje poslom astroturfera izaziva, ispitanici su bili pozvani da ocene na skali od 1 do 5 (1-nimalo stresno, 5-izuzetno stresno) sopstvenu percepciju izloženosti stresu tokom sprovođenja zadataka. Srednja ocena je 2,73, što pokazuje da ispitanici doživljavaju svoj zadatak kao donekle stresan. Najveći broj ispitanika, njih preko 40%, dao je ocenu 3 (donekle stresno), a svega 22,7% ispitanih ne smatra da dvočasovno astroturfersko angažovanje utiče stresogeno na njih.

Tabela 4

Grafikon 5Interesantno je da preko 86% ispitanika ne bi bilo spremno da se bavi astroturfingom u dužem vremenskom period (grafikon 6), iako im ovakvo angažovanje ne predstavlja niti veliki napor, niti drastičan izvor stresa. Otvoreni odgovori ispitanika na pitanje zašto ne žele da se bave astroturfingom mogu se grupisati u dve ključne celine: gubitak kredibiliteta i integriteta („tu se sluša neko ko je glavni...“, „zato što mislim da je kredibilitet važan, a kada su ovakve stvari u pitanju, on se gubi. Ono što je još bitnije jeste pravo na mišljenje...“, „mrzim laži, a botovanje podrazumeva laganje“ i sl), ali i nemogućnost lične identifikacije sa poslom („ne vidim sebe u ovome“, „zato što nema smisla“, „u mojoj prirodi nije da ispunjavam tuđe interese na ovakav način“, „za moj sistem vrednosti to je nemoralan posao“ i sl). Ovo saznanje pokazuje da ljudi koji su po svojoj prirodi aktivni na društvenim mrežama nisu spremni da svoje angažovanje komercijalizuju u pravcu Centar za nove medije Liber (CNML) Centar za nove medije Liber (CNML) ·· blogopen.rs blogopen.rs ·· @blogopen @blogopen ·· libercentar@gmail.com libercentar@gmail.com

4242

političkog astroturfinga, ukoliko se ono kosi sa njihovim sistemima ličnih vrednosti, političkih uverenja, ali i sa uzansama ponašanja i komunikacije na društvenim mrežama. Sa druge strane ispitanici koji se izjašnjavaju da bi se bavili ovim poslom kao glavni motiv navode „priliku da se nešto zaradi“.

Grafikon 6Razmatranje motivacije za učešće u ovom projektu takođe pokazuje diversifikovane rezultate (ispitanici su mogli da označe više odgovora). Njih preko 63% uzelo je učešća jer je lično zainteresovano za ovu temu. Za 45% ispitanika puka radoznalost je bila motiv, dok je nešto manje od trećine (po 32%) istaklo finansijsku motivaciju i pomoć prijateljima kao pokretače za učešće u eksperimentu. Dakle, među ispitanicima je intrinzička motivacija (radoznalost, lična zainteresovanost) snažniji motivator od obećane nagrade ili unapređenja svojih socijalnih odnosa.

Grafikon 7Poređenje po grupama kada su u pitanju timovi good guys i bad guys nije dalo značajne rezultate, kao ni grupisanje otvorenih odgovora. Iz toga se može izvesti zaključak da participacija u timovima sa različitim zadacima nije bitno uticala na stavove i utiske koje su astroturferi imali o eksperimentu. Činjenica da ovih razlika nema može se obrazložiti pre svega time da tokom sprovođenja eksperimenta nije došlo do organizovanog uključivanja astroturfera drugih Internet timova, te se samim tim angažovanje svih članova tima slično izgledalo na nivou komunikacija sa drugim učesnicima diskusije na hashtagu. Da je došlo do uključivanja članova drugih astroturfing timova, može se pretpostaviti da bi nivo interakcije grupe koja je za zadatak imala direktan napad na njih bio drugačiji a samim tim i da bi to ostavilo uticaja na zapažanja i emotivne reakcije koje je ova vrsta angažmana izazvala.

Nikolina Ljepava je socijalni psiholog i istraživač, specijalista za psihologiju medija i psihologiju ponašanja na Internetu. Diplomirala je i magistrirala psihologiju i metodologiju istraživanja na Univerzitetu u Windsoru u Kanadi, a trenutno završava pisanje doktorske disertacije na Fakultetu organizacionih nauka u Beogradu. Predaje na Fakultetu za medije i komunikacije u Beogradu i radi kao konsultant iz oblasti istraživanja tržišta i javnog mnjenja i projektne evaluacije. Član je Kanadske psihološke asocijacije i počasnog akademskog društva Golden Key.

Centar za nove medije Liber (CNML) Centar za nove medije Liber (CNML) ·· blogopen.rs blogopen.rs ·· @blogopen @blogopen ·· libercentar@gmail.com libercentar@gmail.com4343

Studija slučaja: utvrđivanje političke polarizacije na Tviteru i otkrivanje strateškog delovanja određenih političkih formacija ("botova"), na primeru online

događaja #KZNCentar za nove medije Liber, Novi Sad

Na Tviteru postoje dve jasno polarizovane političke grupacije: pozicija s jedne, i cela opozicija s druge strane, od kojih je opoziciona mreža brojčano i produktivno jača, ali kao grupacija više različitih opozicionih partija, ideologija i opredeljenja pojedinaca, sa nejasnim granicama između njih. U isto vreme, poziciona politička tviter mreža je čvršće struktuirana i ponaša se po predvidivom modelu komunikacije, oponiranja neistomišljenicima i podrške sopstvenoj grupi. Komunikacija na istom kanalu, kao što je posmatrani #KZN, povezuje samo na makro nivou ove dve grupacije, a po svim ostalim parametrima pokazuje njihovu segregiranost.

Utvrdili smo i da postoje pojedinci u svakoj grupi koji su "uposleni" i "zainteresovani" i po ponašanju se razlikuju od "prolaznika" određene mreže.

U opozicionoj grupi definisali smo sa velikom sigurnošću samo jednu političku opciju za koju se može reći da se ponaša formacijski, odnosno, ima tviter-naloge koji sprovode zadatak na mreži.Analizirajući studiju slučaja korišćenja kanala #KZN (konferencija za novinare) u dva navrata, 12. i 17. februara 2015. bavili smo se istraživanjem u kojoj meri ova društvena mreža definiše političke grupacije različitih političkih orijentacija, kao i da li može da se utvrdi aktivnost i dokaže prisustvo "botova",

shvaćenih na način aktivista na mreži sa određenim zadatkom. Proučavali smo reakcije učesnika konverzacije #KZN i otkrili dve potpuno polarizovane mreže koje politički komuniciraju na istu temu, snažno konfrontirane. Posmatrali smo i matricu ponašanja, veze između pojedinaca i grupa, sadržaj tvitova i ključne reči, iz čega smo pronašli da jedna grupacija izvršava strogo definisan zadatak na Tviteru i da još jedna vrlo verovatno izvršava zadatke na ovoj mreži.

MetodologijaKorišćenjem aplikacije5 za agregaciju tvitova koji sadrže ključnu reč #kzn, urađena je prva linearna analiza sentimenta sadržaja tvitova, a potom smo uradili i dodatnu, direktnu analizu svakog 5 Tvitni.me

pojedinačnog tvita, njegovog autora i uticaja tvita na mikro i makro mrežu. Obradili smo ukupno 760 originalnih statusa sa oba događaja, koji su po količini tvitova distribuirani prilično ujednačeno: 398 statusa iz 12. februara i 362 statusa iz 17. februara 2015. godine. Online događaj 12. februara je imao za temu najavu odlaska premijera u Hrvatsku na inauguraciju predsednice, a drugi, 17. februara, imao je glavnu temu Esmark i privatizaciju železare.Svaki od dva online događaja, po sentimentu smo analizirali na dva načina: 1) dodeljujući raspoložive sentimente svakom tvitu na osnovu sadržaja i konteksta, kao pozitivan (podrška #KZN), negativan (oponiranje #KZN), i kao varijetet govora mržnje prema drugoj strani (učesnici podrške i oponiranja, prema suprotstavljenoj grupi), u cilju definisanja odnosa.2) dodeljujući samo pozitivne (podrška #KZN) i negativne (oponiranje #KZN) sentimente, kako bismo jasno diferencirali postojanje dve odvojene grupacije, u cilju definisanja polarizacije mreže.Centar za nove medije Liber (CNML) Centar za nove medije Liber (CNML) ·· blogopen.rs blogopen.rs ·· @blogopen @blogopen ·· libercentar@gmail.com libercentar@gmail.com

4444

U oba slučaja status irelevantnih tvitova smo dodelili onima koji sadrže #KZN u statusu, ali se on ne odnosi na konferenciju za novinare, već pripada nekoj drugoj mreži, temi ili jeziku) i ovi podaci nisu ušli u analizu, niti u merenje reach i impressons podataka. Direktna kvalitativna analiza rađena je iščitavanjem statusa, definisanjem veza između alatki za komunikaciju: RT, favorites i @reply, odnosno, @mentions, kao i upoređivanjem mikromreže svakog učesnika na kanalu #KZN sa ostalim učesnicima konverzacije.Unakrsnim korišćenjem različitih alatki6 za analizu tviter profila i mreža, istraživali smo i upoređivali mikro, mezo i makro7 mreže svakog učesnika i grupa učesnika, koje su pomogle utvrđivanju omeđenosti grupa, odnosno, poveznicama između grupa i pojedinaca.Otkrili smo dve međusobno polarizovane grupe koje se ponašaju u izrazito segregacionoj strukturi, sa ekstremno niskim međusobnim vezama i preklapanjem mreža (following/followers). To znači da se članovi jedne, odnosno druge grupe, međusobno ne prate i ne dele istu mrežu, i tokom ova dva online događaja stupaju retko u kontakt putem @reply opcije i pominjanja (mentions). Raspored "snaga" između ove dve grupacije ide u brojčanu korist opozicije (ovde nazvane kontra-KZN) kao grupe više političkih opcija i pojedinaca, čija osnovna zajednička osobina prilikom komuniciranja poruka nije promocija vrednosti i distinkcije određene opozicione strane, već kontriranje vladajućoj, pozicionoj političkoj partiji (ovde nazvana pro-KZN). Brojčana prednost oponenata #KZN (kontra-KZN) je dokazana brojem originalnih statusa, brojem pojedinačnih učesnika i merenjem dosega poruka (reach). Merenjem vidljivosti poruka (impressions) utvrđeno je da je podrška #KZN (pro-KZN) dostigla veću vidljivost [vidi RT &fave]. 12. februara to izgleda ovako: 6 Followerwonk, Truthy project, Infonodus,

Twiangulate, TweepDiff, SocialBro7 po Bruns & Moe, 2014

Broj učesnika Broj statusa Prosečan broj statusa po korisniku Reachpro-KZN 37 176 4,7 89.924kontra-KZN 101 222 2,2 151.978Tabela 3: Rezultati kvantitativnog merenja

Konverzacija pro-KZN versus kontra-KZNU ovoj studiji slučaja posmatrali smo pozitivne (pro-KZN), odnosno negativne (kontra-KZN) nosioce poruka u odnosu na temu hashtaga #KZN i glavnog subjekta konferencija za novinare, premijera Aleksandra Vučića. Takođe, istraživali smo retweet, fave i @reply odnose između pojedinaca tokom dva #KZN događaja i tako izolovali dve polarizovane mreže. Utvrdili smo i da retweet/fave mreže funkcionišu po izrazito segregarcionoj strukturi, razdvajajući se u dve suprotstavljene grupe gde jedna odgovara poziciji, a druga političkoj opoziciji. S druge strane, mentions veze ne funkcionišu na taj način, i opcija @reply ili pominjanje, odvija se na potpuno dva različita načina: ili da podrži istomišljenika, ili da u konverzaciju uvuče neistomišljenika radi "obračuna".

Uposleni, zainteresovani i prolazniciPosmatrajući odnos prema samoj temi #KZN, jasno smo odredili dve segregirane grupe, čiji članovi mogu dalje da se podele na "uposlene" i "zainteresovane" članove mreža, kao i "prolaznike", nezavisne učesnike komunikacije8.Uposleni su oni koji se pojavljuju na oba događaja i proizvode 5 i više tvitova9, a zainteresovani su korisnici su oni koji na kanalu prave 3 ili 4 originalna statusa. Učesnike koji imaju jedan ili dva statusa koji sadrže #KZN u ovom posmatranom slučaju, nazvali smo prolaznicima smatrajući da dolaze usput, zbog trendovanja teme i znatiželje ili iskazivanja stava, a ne zbog izvršavanja zadatka podrške ili oponiranja. Polazeći od toga da 40,5% tviter korisnika prosečno tvitne 5 originalnih statusa u toku celog dana (ne

8 Adaptacija i prilagođavanje termina "zaposleni" (workers) i "nezaposleni" (non-workers), ref: Crowdturfers, Campaigns, and Social Media: Tracking and Revealing Crowdsourced Manipulation of Social Media -- Kyumin Lee, Prithivi Tamilarasan,

9 Analitika globalnih trendova na Tviteru za 2014. po Sysomons

Centar za nove medije Liber (CNML) Centar za nove medije Liber (CNML) ·· blogopen.rs blogopen.rs ·· @blogopen @blogopen ·· libercentar@gmail.com libercentar@gmail.com4545

računajući @reply već samo otpočinjanje konverzacije10), a svega 16.5% tvitne više od 10 originalnih statusa dnevno, smatrali smo da je svaka aktivnost preko 3 statusa na jednu istu temu - #KZN, pokazuje snažan nivo zainteresovanosti, a 5 i više - otkriva uposlenog na temi.Tako je u grupaciji pro-KZN, 12. februara otkriveno čak 27 uposlenih koji imaju najmanje 5 a najviše 41 originalni tvit koji sadrži #kzn, u vremenskom periodu od 60 minuta, što za prvog govori o aktivnosti od 1.5 originalnog tvita u minuti. Zainteresovanih u ovoj grupi ima još 10 učesnika koji imaju 3 ili 4 statusa na ovu temu, što odgovara ukupnom broju od 37 pro-KZN individulanih učesnika ukupno u toj mreži. U njoj ima 0 prolaznika, odnosno, nema nijednog naloga koji je tvitnuo manje od 3 puta.U mreži kontra-KZN istog dana pojavljuje se ukupno 101 učesnik, od čega pronalazimo 23 uposlena koji proizvode od 5 do 20 originalnih statusa za sat vremena na istu temu, 14 zainteresovanih koji imaju 3 ili 4 statusa u istom periodu. U ovoj mreži identifikujemo čak 64 prolaznika, više od polovine, koji imaju 1 ili 2 originalna statusa na ovu temu.Uposlenih Zainteresovanih Prolaznikapro-KZN 73% 27% 0%kontra-KZN 23% 14% 63%Tabela 4: Udeo uloge pojedinaca na kanalu #KZN 12. februara

Analiza političkog konteksa analizom upotrebe dodatnog hashtagaSve tvitove koji su uz zadat hashtag kanala #KZN, sadržali bar još jedan koji ukazuje na politički kontekst, definisali smo kao "stranačku

komunikaciju".U svih 176 pro-KZN originalnih tvitova 12. februara, utvrđena je stranačka komunikacija. Čak 135 koristi dodatno i #Vucic, a 9 #Vučić, što ukazuje na radni zadatak uposlenih i zainteresovanih da se tvituje sa dva hashtaga: #kzn + #vucic, odnosno #vučić. Pronalazimo i dva slučaja s tipografskom greškom #Vucuc i #Vuci i pripisujemo ukupnom 10 ibid

zbiru. Ovakva konverzacija čini udeo od čak 82% od svih pro-KZN tvitova. 17. februara se ova situacija ponavlja u 60% tvitova, ali se pronalazi i 6% tvitova koji sadrže dodatno i #ds. Na osnovu ovoga, sa velikom sigurnošću možemo govoriti o stranačkoj komunikaciji i pripadnosti organizovanoj mreži sa određenim zadatkom za uposlene i zainteresovane članove: tvitujete podršku korišćenjem hashtagova #kzn i #vucic.U 221 kontra-KZN slučaja konverzacije 12. februara pronalazimo takođe #Vucic, u 7% statusa, a 17. februara u 5%. Ostali hashtagovi koje nalazimo u ovoj konverzaciji se pojavljuju samo jednom i ne ukazuju na zadatak i nisu relevantni za istraživanje. Oni su više proizvoljno izvedeni i upotrebljeni hashtagovi nastali u trenutku (#dugo_putovanje_u_noć, #glumac, #samopitam 12. februara i #zelezara, #vlada, #esmark 17. februara...). Stoga kontra-KZN mrežu ne možemo jasno definisati kroz određenu političku pripadnost po ovom kriterijumu, već i dalje samo sa određenom kontra-političkom delatnošću, odnosno, kao opštu mrežu sa opozicionom konverzacijom.Iz tvitova koji sadrže relevantan politički hashtag #Vucic ili #Vučić, možemo da konstruišemo političke mreže koje predstavljaju političku komunikaciju podrške, odnosno, uposlene korisnike na pro-KZN zadatku. Budući da je bilo nemoguće pronaći relevantan uzorak političkog hashtaga u mreži kontra-KZN, osim 7%, odnosno 5% pojavljivanja #Vucic u negativnom kontekstu, nije bilo moguće ukazati na sličan zadatak učesnika u ovoj grupaciji po ovom kriterijumu.

+ #vucic, #vučić pro-KZN kontra-KZN12. februar 82% 7%17.februar 60% 5%Tabela 3: Upotreba dodatnog političkog hashtaga za određivanjestranačke komunikacije

Zato smo se u sledećem koraku fokusurali na korisnik-korisnik interakcije: pominjanje drugih (@reply), ponavljanje poruke (RT) i favorizovanje (fave) tvitova u komunikaciji, na osnovu čega smo definisali poveznice između učesnika konverzacije na Centar za nove medije Liber (CNML) Centar za nove medije Liber (CNML) ·· blogopen.rs blogopen.rs ·· @blogopen @blogopen ·· libercentar@gmail.com libercentar@gmail.com

4646

obe strane.RT, favorites & @reply i kriterijum sličnosti poruka kao ukazivanje na

veze/zadatakNaše inicijalno istraživanje korišćenja RT i fave opcije sugeriše da korisnici pre svega retvituju i fejvuju one korisnike sa kojima se politički slažu, dok se opcija @reply ili mention najčešće pojavljuje kada se oponira između korisnika dve jasno suprotstavljene grupe. U dirigovanom i dogovorenom okruženju RT i fejv ponašanje pro-KZN grupe u potpunosti odgovora uputstvu datom grupi, pod uslovom da je donje uputstvo autentično11:

Pojedinačnom i neposrednom analizom sadržaja poruka obe grupe, utvrdili smo da su svi originalni tvitovi pro-KZN međusobno veoma slični, dok su poruke kontra-KZN većinski potpuno različite, dok je mali broj u ovoj mreži veoma sličan. Takođe, direktnom analizom RT, Fave i @reply opcija na svakom tvitu, utvrdili smo da se RT i Fave koriste u istoj grupi kao podrška i dodatna homogenizacija svoje mreže, dok su @reply, odnosno, mention konverzacije politički heterogene i koriste se za "prepucavanje" sa neistomišljenicima.RT & Fave

RT i fave mreža pokazuje najmanje jednu jasno omeđenu grupu korisnika, bez satelita, i to među pro-KZN korisnicima.11 Izvor: Opozicionar

Članovi pro-KZN, posmatrani kroz aktivnost RT i fejv, su veoma slični, dok su korisnici kontra-KZN manje slični. Primetili smo da je u RT i fejv mreži grupa pro-KZN izrazito kohezivna i da je ta zajednica homogena, ali i ograničena na svoj krug.Na Ilustraciji 2 se vidi da nedogovorena grupa, kontra-KZN, ima više prstenova komunikacije putem RT i fejv opcije, i više puta potpuno izlazi iz mezo-mreže, dok pro-KZN grupa ostaje u definisanom mikro-krugu. Iz ovog prikaza možemo zaključiti da zatvaranje u određeni krug istomišljenika, kao što to čini pro-KZN grupa, smanjuje doseg poruka, ali da neprekidna aktivnost doslednog uzajamnog retvitovanja povećava njihovu potencijalnu vidljivost* (veći impression pro-KZN,Tabela 1).

*Ovo je dokaz da je broj koji označava vidljivost, odnosno metrika impressions, zapravo lažna predstava o stvarnoj vidljivosti poruke. Imressions se može povećati dogovorenom strategijom međusobnog doslednog ponavljanja poruka (RT), ali to ne povećava stvarnu vrednost širenja poruke - doseg ili reach, ukoliko se ne izlazi iz svoje mreže. Ilustracija 2. pokazuje da grupa pro-KZN uopšte ne izlazi iz svoje mreže. Retvit omogućava da se jedna poruka potencijalno stvarno prikaže više puta, ali ako to ostaje u okviru istog kruga i ne izlazi iz njega (retvituju se jedni te isti korisnici tvitera), ta vidljivost se ne širi u druge mreže (reach), već se slaže, gomila jedna na drugu u istom krugu gde ostaje zarobljena. U tom smislu, nadmoć koju pro-KZN mreža dobija merenjem impressions je - bezvredna.Najplodnijih 5 učesnika podrške grupi pro-KZN 12. februara, dodeljuje ukupno 100 RT i 490 fejv opcija istomišljenicima. Ti isti korisnici su autori ukupno 130 tvitova. Poređenjem sa prosekom da se prirodna aktivnost na tviteru sastoji od 95% proizvodnje originalnih tvitova, a 5% RT akcija12, zapažamo da ova grupa demonstritra neprirodno ponašanje podizanjem RT aktivnosti na 43%, što je 8 puta iznad opšteg proseka globalne tvitosfere. Međutim, to im donosi i potencijalnu nadmoć u vidljivosti.12 Twopcharts, april 2014.

Centar za nove medije Liber (CNML) Centar za nove medije Liber (CNML) ·· blogopen.rs blogopen.rs ·· @blogopen @blogopen ·· libercentar@gmail.com libercentar@gmail.com4747

Ilustracija 5: Deo uputstva internet timu pro-KZN

Ilustracija 2: Prikaz mreže korišćenja RT i fejv opcija za

U kontra-KZN grupaciji, pet najplodnijih učesnika po broju originalnih tvitova sa #kzn proizvode 88 originalnih tvitova, a u isto vreme drugima dodeljuju ukupno 20 RT i 141 fejv (od čega samo jedan autor dodeljuje 103 fejva tuđim tvitovima). U ovoj mreži prosečna upotreba RT opcije ima udeo od 18.5%, odnosno, tri i po puta je veća od opšteg proseka.pro-KZN kontra-KZN

RT 43% 18.5%Originalni tvitovi 57% 81.5%Tabela 4: Odstupanje od proseka u aktivnosti

Analizom međusobnih RT i fave komuniciranja, u pro-KZN otkrivamo da se najplodniji autori tvitova međusobno hrabre RT i fejv opcijom u 90% uzajamnih slučajeva, a da je međusobno retvitovanje i fejvovanje statusa u grupi kontra-KZN na nivou incidenta, odnosno, manje od 2%. Iz toga smo definisali ponašanje pro-KZN kao neprirodno, a ponašanje kontra-KZN kao prirodno ponašanje.Ipak, u prva tri mesta po količini fejvova na jedan tvit, najviše fejova dobijaju tvitovi iz kontra-KZN mreže (40, 30 i 24), a status sa najviše fejvova pro-KZN grupe dobija 23 fejva tokom trajanja online događaja. Ovde je važno napomenuti da u trenutku pisanja izveštaja aktuelna situacija više ne odgovara ovom brojnom stanju, jer je u narednom periodu, nakon samog događaja porastao broj fejvova na posmatranim statusima i ovo stanje odgovara samo ispitivanim datumima, na dan događaja.Posebno je zanimljivo da među prva tri rangirana statusa iz kontra-KZN, po broju fejvova samo 10% dobija fejvove profila koji su uposleni na konverzaciji na #kzn. Međutim, u 30% fejvova pro-KZN grupe, fejvovi dolaze od uposlenika pro-KZN konverzacije sa 70% od zainteresovanih. Ova situacija se može dodati argumentu da je pro-KZN grupa jasno organizovana formacija čiji zadatak je i međusobna podrška, a da oni koji su uposleni na proizvodnji originalnog sadržaja, imaju manje vremena za proizvodnju RT i fejv opcije.

RT & fave primanje Od uposlenih Od zainteresovanihpro-KZN 30% 70%kontra-KZN 10% 12%Tabela 5: Udeo učešća opcija RT i fejv od strane učesnika #KZN

@Reply

Analizom ponašanja u akciji @reply ili @mentions, primećuje se interakcija između dve grupe, i to samo u slučajevima izjava učesnika pro-KZN na koje odgovaraju članovi kontra-KZN ili pojedinci izvan #KZN konverzacije. U nasumično odabranih 10 primera originalnih statusa koji su imali @reply ili @mentions, pronalazimo istomišljenike na kontra-KZN izjavama, i oponente na pro-KZN statuse.Ova strukturna razlika ima posebnu važnost u odnosu na političku komunikaciju, jer znamo da odgovori i komunikacija kroz @reply i @mentions jesu kanal komunikacije kroz koji je korisnik izložen informacijama i mišljenjima drugih, na koje nije mogao biti unapred pripremljen, niti ih je mogao izabrati. Ako ponašanje RT i fejv posmatramo kao iskaz slaganja i pripadanja određenoj političkoj ideologiji koje može biti ranije dogovoreno unutar grupe, onda odgovori tokom komunikacije mogu da ukažu na to koliko se inter-ideološke interakcije pojačavaju među već postojećim pro i kontra identitetima i produbljuju problem političke polarizacije.Uobičajene @reply aktivnosti istaknutih uposlenih na pro-KZN i kontra-KZN mogu se prikazati kroz donji grafikon, gde se vidi da pro-KZN uposleni pojedinac daleko ređe izlazi iz dogovorenog kruga, za razliku od tipičnog kontra-KZN predstavnika, koji izlazi iz svoje mikromreže i komunicira sa više nivoa korisnika različito udaljenih od sebe.

Na donja dva originalna statusa možemo primetiti da RT i fejv mogu biti dogovoreni (pro-KZN 100%) ili prirodni (kontra-KZN 4%), ali da dalja konverzacija na statusu ne može biti kontrolisana.Primer 1: učesnik kontra-KZN (dobija 5 @reply prouka podrške i slaganja sa različitih profila, od kojih je samo jedan uposlen na #KZN, a ostali nisu ni učesnici)Drzis #kzn na dan zalosti, a ne spomenes ni u jednoj

recenici poginule radnike, one koji se muce po belom

Centar za nove medije Liber (CNML) Centar za nove medije Liber (CNML) ·· blogopen.rs blogopen.rs ·· @blogopen @blogopen ·· libercentar@gmail.com libercentar@gmail.com4848

svetu....lose, jako lose. 6 RT + 40 fave = 4% uposleni kontra-KZNPrimer 2: učesnik pro-KZN (dobija 15 @reply oponiranja, sa 3 različita profila, od kojih nijedan nije uposlen ili učesnik #KZN)Trošićemo samo onoliko koliko smo zaradili i nećemo

više da "jedemo" sebe i budućnost svoje dece #vucic #kzn 6 RT + 15 fave = 100% uposleni pro-KZNOvakva situacija može da ukazuje i na to da u dogovorenoj mreži (primer pro-KZN) zbog izvršavanja zadatka uposlenih na proizvodnji originalnog sadržaja i RT i fejv aktivnostima, nema dovoljno vremena za konverzaciju.Međutim, analizom ličnih mreža učesnika u sličnim konverzacijam, mogli smo da utvrdimo da većina deli istu mrežu partilaca/prijatelja, među kojima su im zajednički neki istaknuti opozicioni političari, na osnovu čega smo načelno mogli da ih grupišemo u interesnu podgrupu A mreže kontra-KZN, kao jednu određenu političku opciju iz grupe opozicije.

Sličnost poruka

U pro-KZN, tokom trajanja događaja, sve poruke učesnika su slične, i odnose se na podršku svega izgovorenog na konferenciji za novinare, uz zadatak korišćenja dva hashtaga, #kzn i #Vucic. Nakon završetka samog događaja konferencije, sadržaj tviter poruka u ovoj grupaciji se naglo menja, pa među 17 uzastopnih pro-KZN poruka, sve se obraćaju opoziciji, i to rečima hejt, hejteri (8 poruka), mržnja, mrzitelji (4) "nezavisni" (4) i paranoici sa značenjem hejteri (1). Ove poruke sadrže samo #kzn, bez #vucic hashtaga. Dodatno, njihovu sličnost smo utvrđivali korišćenjem ključnih reči i hashtagova njihove mikro i mezo mreže (Ilustracija 5)U kontra-KZN sličnost se pronalazi u 1) komentarisanju neslobode novinara da pitaju slobodno ili podsmeh novinarima (12 takvih poruka), 2) neslaganju zbog održavanja #KZN na dan žalosti, a da se ne pominju nastradali (6 takvih poruka), 3)

aluzije na psihijatriju, doktore i bolest (5 poruka), 4) aluzije na pozorište, glumu (4 poruke) i 5) osvrt na često repriziranje ovakvih događaja na medijima (4 poruke).Zahvaljujući sličnosti poruka, analizirali smo naloge koji su nosioci tih poruka i proučili njihove mikromreže. Na osnovu preklapanja od 50 do 240 zajedničkih pratilaca/prijatelja, među kojima se ponavljaju uvek isti istaknuti članovi najmanje jedne određene političke partije, kao i poređenjem ključnih reči i hashtagova iz njihovih mreža u trenutku analize izveštaja (vidi Ilustraciju 4) definisali smo najmanje jednu opozicionu mrežu u kontra-KZN grupi, koja se ponaša kao stranačka formacija. To je ista podgrupa A, koju smo definisali na osnovu @reply i @mentions aktivnosti. Sličnost poruka se ne može čvrsto definisati kao sprovođenje zadatka, isto kao što se matrica doslednog korišćenja dva ista hashtaga ne može smatrati koincidencijom. Ipak, međusobne veze, preklapanje mreže kao i sličnost korišćenja ključnih reči i hashtagova, mogu da ukažu na čvstu povezanost, pa smo zato zato smo izveli pretpostavku da autori tih poruka pripadaju jednoj mreži, odnosno, jednoj političkoj opciji opozicije i da je iz te opcije najmanje 8 članova bilo aktivno na kanalu #KZN u oba događaja, odnosno u makromreži kontra-KZN, sa zadatkom ili voljom da aktivno oponiraju temi i nosiocu konferencije za novinare.Zaključak

Pro-KZN je mala politička mreža, homogena je,► jasno je odredljiva i ponaša se po dokazivoj matrici izvršavanja jasnih i vidljivih zadataka prema temi, jasnog odnosa prema oponentima i jakom podrškom jednih prema drugima u okviru iste mreže.Kontra-KZN mreža je velika, i ima najmanje jedan► politički organizovan tim. Većinski je heterogena, modularna, ne izvršava nijedan unison zadatak i meša se sa prolaznicima, odnosno, nezavisnim pojedincima koji čine njenu većinu.Kvalitativno i komparativno merenje ovog događaja sa drugima, predmet je posebnog istraživanja.

Centar za nove medije Liber (CNML) Centar za nove medije Liber (CNML) ·· blogopen.rs blogopen.rs ·· @blogopen @blogopen ·· libercentar@gmail.com libercentar@gmail.com4949

Ova studija slučaja je deo istraživačkog projekta Promena medijskog pejzaža: Astroturfing – društveni eksperiment i digitalna pismenostkoji CNML sprovodi kao partner "Fondacije za otvoreno društvo, Srbija"

©Copyright: Centar za nove medije Liber i Fondacija za otvoreno društvo, Srbija.

Centar za nove medije Liber (CNML) Centar za nove medije Liber (CNML) ·· blogopen.rs blogopen.rs ·· @blogopen @blogopen ·· libercentar@gmail.com libercentar@gmail.com5050