R. R a d o v i c
C E N T R A L N E I C E N T R I
( S k r i p t a )
Arhitektonski 1972 - 1976.
fakultet
u
Beogradu
CBNTRALNE FUNKCIJE I CENTRI % Skripta ) 1972-1976. Arhitektonski
Fakultet u Beogradu. Predgovor Od skolske 1971/1972 inao sam
obavezu i zadovoljstvo da po odluci Katedre za urbanizam, kao i
fakultetskog ca, uz nesebicnu podrsku prof.Dr Olivera Minica, nas't
-.--i rad na predmetu koji se zvao Drustveni centri- i koji r:
povezivao sa nekoliko drugih predmeta koji su Sihili teoretsku
nastavu Urbanistickog projektovanja. Ovaj' dec materijen predavao
je niz godina prof.O. Minic i koncept nastave zasnivao se kako na
zadacima-za-. vezban;; ~ Urbanistickog projektovanja, tako isto i
na napredovanju nasih shvatanja da'je raniju urbanisticku nastavu
ko3u su u ce-lini vodili pojedini profesori, celishodno zameniti
odredjenim tematskim celinama (stanovanje, centri, saobradaj,
rekreacija,' rad i proizvodnja)f kojc bi vodili nastagnici
orijentisani na ta pitanja urban i f:ticke teorije i prakse.
Vidljiva je veza ovog stava sa poznaton podelom gradskih funkcija
na nekoliko osnovniV "jedinica", grupa. ili kako se cesto govorilo
- "sektor . Ovim predavanjima predhodila su predavanja iz Prostorni
organizacije grada u kojima je student, pre "sektora" itnao priliku
da upozna celinu. Njeni sastavni delovi analizirani su kasnije, pre
svega u trecoj godini. Uz raniji Uvod u urbanizam, kao i paralelne
fehnike urbani:; ma, kao i Raz vo j nase 1 ,j a, verovali smo da se
urbanis-ticka nastava za taj trenutak odvijala relativno
uskla-djeno i prirodno. Kao ralad nastavnik, uz iskustva na nizu xs
razlicitih programa vezbanja iz materije gradskih centara, kao i
posle niza predavanja za koja me je Prof.O.Minic pozivao u okviru
njegovog fonda casova i uz njegovo prisustvo, preuzeo sam predtnet
te 1972.godine. Smatrao sam da razumevanju naqelja u celini nece
smetati teneljna analiza sastavnih delova, medju kojima su Gradski
centri, uz svu njihovu povezano sa stanovanjem, pitanjima
saobracaja, rekreacije, rada : radnih inesta itd., imali odredjeno
i ne najnevaznije "10. to. Urbanisticka praksa bila je puna
zadataka vezanih za centre, svih nivoa, tipova, programa,
karaktera. Urbanisticka teorija nije manje vremena posvecivala
centralnim funkcijama. Pitanja interdisciplinarnosti u ovoj
materiji, kao i pitanja razlicitih koraka u planiranju i
.formiranju centara (programiranje,plani-ranje, pro-jektovanje,
realizacija, pracenje, istrazivan:' i analize ltd.) ostala su
unutar predmeta, pre svega
II/ zato sto se predmet u celini odvijao u granicama materije
Urbanistickog projektovanja.; Gradski . centri kao deo ljudskih
naselja i. njifrov vitalni deer bili^su bit intere.sovanja, onako
kako se Lefevr zalaze ivza okupljanje disciplina i za njihove
pojedinacne postupke - interes i grupisanje oko konkretnih' te.ma;
zadataka; pojava. Od toga vremena u nastavi urbanistickih predmeta
u .skoli su se dogodile mnoge promene, nova napredovanj c, ponegde
preispitivanja, pa i sumnje, ako tako srae clc. se kaze. Ta
preispitivanj-a donela su izmedju ostalc;. nov polozaj materije
Centralnih funkcija i centara* nova preispitivanja celokupne.
materije Urbanih funkcija, sraanjeni broj casova, ukidanje
specijalnih programa vezbanja iz ove materije itd. Taj proces, imam
utisak, traje i.dalje. U tin je uslovima slozenc raditi. Zbog toga
sam smatrao da treba ponovo -"dati skripta", zabelezi.ti niz tema o
centralnim funkcijana u nizu "metodskih jedinica" 1 ostaviti
vrenenu da-, ponovo, uz nove napore, pokaze nove pravce. Nedostata
crteza, sema,. 'planova i ilustracija, koji je inace bio'
prevazidjen u "prvom izdanju"ovih redova desetina listova koji su
kopirani sa pausa na ozplid "kodBore i prikljtiSivani sistematski
ovim tekstovima, meni samora tesko pada. Ima li se na umu medjutim
da je i ovo poriovno izdavanje rezultat rada studenata koji sn
satai kucali "matrice", da je i ovaj napor samo "prela kbf'ak-ka
jednom preciznijem odnosu prema tematici centralnihyfunkcija
(polozaj, broj casova, vezbanja, nastavnik itd.) nadam se da.ce i
ovakva 'skripta' '~ biti bd koristi. 0 'skriptama' sara uvek imao
samo jedno' precizno misljenje: na Univerzitetu se iz skripata ne
moze studirati^ ,iz njih se moze sticati samo. jedna opsta sllka',
opsta znanja potrebna za shvatanje dve stvari + osnovnih problema
koje oblast nosi, koji traze.nase odgovore, odluke, v + osnovnih
pravaca stvaralackog rada u toj oblasti, sredstava, postupaka.
Skripta su dakle samo "po.mocno sredstvo", pocetak rada a ne kraj;.
Ona ne mogu da "umire" studenta, on-, treba da ga pokrenu i da mu
pomognu, kad. se jednom pokrene", da to cini racionalno, u punoj
svetlosti, zabuna i pogresnih, uzaludnih pravaca.. Tako predaje/.
na koriscenje i ovu "kniigu". Nedostaj.e u knjizi jedinica o
saobracaju u centrima, istorijski razvoj' je stavljen na kraj, kao
"dodatak". Mislim da 1skripta1time ne 'gube. Zahvaljujem studnetima
koji su.svoje vreme odvojili da se ovo ^drugo izdanje" pojavi. Istu
zahvalnost dugujem naim daktilografkinjama, kopirnici, svima koji
su na bilo koji nacin pomogli da "skripta" ponovo budu
umnozena.
mart.1977
R. Radovic
G E N T R JUL C E N T R I
3ST E
flNEC
I J E
I
Gradski centri su po sadrzaju, socijalnom znacaju, magnetizmu i
ulozi u ekonomskom, drustvenom i kulturnom zivotu svake urbane
zajednice najistaknutiji, najbogatiji i najvitalniji deo urbane
sredine. Za funkcionalnu organizaciju i zivot grada, za njegov
ukupni lik i fizi-cke strukture gradski centri imaju poseban
znacaj. Po pravilu su cen-tralne zone gradova istovremeno i njegovi
najstariji delovi koji poseduju istoricnost, simbolicne vrednosti,
izuzetnost, dokaz konti-nuiteta, tradicionalnos, bogatstvo
ambijenta, ali istovremeno i bas zbog toga stvaraju mnoge teskoce u
saobracajnom, higijensko zdravstve-nom i funkcionalnom pogledu.
Ekonomske aktivnosti, socijalne veze i mogucnost kontakta u centru
i fizicke strukture centra zajedno cine slozeni, tesko odredljiv i
koapleksni sistem gradskih centara, privlacnih "tacaka" koje su
ne-deljive od ukupne prostorne organizacije grada i sklopa gradova,
re-gionalnih veza, prirodnih uslova i karakteristika, istorijskih
raz-rojnih procesa, urbanistickih teorija i prakse, oblika kretanja
i tradicija, Otuda je proucavanje gradskih centara svih funkcija i
stepena bitna pretpostavka shvatanja u gradu u celini.
U zelji da studenti prate izlaganja ne praveci cesto neprecizne
bele-ske dajemoovaj pregled svih deset tema kako ce biti izlozene u
na-rednom nizu informacija koje slede u trimestru. Osim toga, pre
svakog casa bice studentima podeljen kratak tekst, vrsta pregleda
osnovnih ideja i fakata, koji se odnosi na postavljenu tetnu o
gradskim centrima.. Njihovim skupljanjem student dobija vrstu
skripata, koja sa spiskom literature i debatama na casovima, sa
licnim radom u biblioteci i na drugim mestima, kao i kroz njegove
prakticne vezbe, cine potrebnu ce-linu' za bolje upoznavanje i sa
centrima i sa njihovim projektovanjem i planiranje, kao i sa gradom
u celini. Informacije o gradskim centrima bice date u deset
tematskih celina koje se medjusobno povezuju. Kratak sadrzaj koji
sledi za svaku od njih je radnog karaktera i bice u tcku izlaganja
u potrebnoj meri dopunjavan i menjan.
1.
CENTRI I CENTRALNE FUNKCIJE Cpste ideje o centru. Centralne
funkcije kao osnovni smisao posto-janja centra svake vrste i tipa.
Vrste centralnih funkcija i nji-hova klasifikacija. Centri stambene
grupe, mesne zajednice, rejona, grada, regionalni centri, zemaljski
svetski centri. Veze centara. Specijalizovani centri i posebni
centri. Veze grada i teritorije. Centar grada i "gradcentar".
Medjusobne veze gradova. Centralitet grada. Centrifugalne i
centripetalne sile, analiza i klasifikacija. Teorija zivotnog
/egzistencijalnog/ prostora Norberg-Schulza-a i znacaj centra u
njoj, Simbolicne vrednosti centra, socijalni smisao. Individualno i
licno u odnosu na kolektivno i opste i centri. Ekonomski aspekti
centralnih prostora i funkcija. Magnetizam centra. Slozenost
sadrzaja, Prpstorna organizacija grada i mreza, sistem centa>
-ra u njoj. Tipologija i klasifikacija centra: po stepenu, po
funk-ciji, po vremenu nastanka, po obliku, po polozaju,
2. SOCIJALNE I EKONOMSKE STRUKTURE I GRADSKI CENTRIUrbana
geografija i njen odnos prema centrima. Sociologija i centri.
Urbana ekoriomija i centri. Centri kao mesto -eocijalnih veza i
kontakta, Javnost i demokrati-cnost centralnih funkcija, prostora i
sadrzaja, Identifikacija gra-djana i grada sa centrom. "Lice
grada", Kolektivna pripadnost centra*
- 6 Socijalna integracija i centar. Socijalna patologija i
centar. Motivi okupljanja. Klasifikacija raotiva i istrazivanje.
Promenljivost tih motiva. Odnos urbaniste i planera prema toj
stalnoj transformaciji uloge grada i centra. Tip drustva i
drustvenih odnosa.,.j....:dentar. -: Centar kao faktor socijalne
strukture,, Centri kao pozornice zjacajnih. drustvenih dogadjaja i
sukoba. Specijalizovani centri i soc'ijalni aspekti; njihovog
zivota. Kretanja u centru kao socijalna poJava. "Ludicki". karakter
centra. Centri i rad. Tipovi radnih mesta i klasifikacija;,
Osobenosti. Eksploatacija zemljista u centralnim zonama. Zeraljisna
renta u centru. Stepen izgradjenosti i visina objekata cen~ tra kao
funkcija vrednosti zemljista. Indeks izgradjenosti centra /floor
space index/ i uticaj na vrednosti i kvalitet centralnih prostora.
Distribucija centra i njihova klasifikacija prema aktivnostima i
broju radnih mesta. Opasnosti samoza-gusenja centra. Troskovi
razvoja i odrzavanja, eksploatacije i gradje-nja. Rekonstrukcija
centra i ekonomski aspekti. Saobracaj i ekonomija centra.
3 > SADRZAJI I PROGRAMI GRADSKIH CENTARAKesto.i funkcija
centra u ukupnoj urbanoj strukturi. Sadrzaj i progra-mi centra
zavisno od stepena, tipa, drustvenih odnosa, ekonomije i td. Veza
sadrzaja centra i tipa grada, opsluzujuce teritorije, broja
sta-novnika, karaktera funkcija po vremenu, cbliku,
socio-ekonomskom zna-oaju. Stepenovanje gradskih centara i njihov
sadrzaj dat za svaki stepen. Normativi za sadrzaj centara i odnos
prema tim normativima. opecijalizovani centri i njihovi programi,
uticajni faktori na te.p'ro-gr-ame. . Prozimanje i integracija
sadrzaja centara na svim nivoima i mrezu 'i sistem centara.
Promenljivost i evolucija sadrzaja: drustvene zajednice, nacin
zivota, kretanja, dohodak, tehnicki razvoj. Diferenciranje sadrzaja
i programa centara namenjenih za grad i za sira podrucja, region.
Tabelarni pregled sadrzaja i programa nekih specijalizovanih
centara. i posebnih nodalnih /centralnih, ziznih, magnetnih/
prostora samo kao 5 -lustracija i primer. Stanovanje kao sadrzaj i
funkcija centra. Sadi zajx centra zavisno od velicine grada.
Slobodne povrsine i parkovi kao sndrzaji centara i programski
elementi. Trgovina. Zabava. Rad. Kultura. Ckupljanje. Kontakti.'
Rad. Specijalne funkcije. Posebni ratni uslovi, katastrofe i
zastita u centrima. .j : . ' ' ISvQRIJSKI PRIKAZ RAZVOJA CENTARA
Istorija aoze biti robovanje. Istorija moze biti sloboda. T.S.
Eliot Kratak istofijski pregled razvoja centara u razlicitim
istorijskim periodima i prema razlicitim temann analize centara.
Konstantnost i pro.menljlvo'st kao dijalekticka sustina same
vrednosti centra. Istoricnost centra. Odnos prema prirodnim :'.
topoloskim faktorima lokacije; Tip.ologi ja centralnih -funkcija
preindustrijskog grada! vlast i uprav--' .Ijanje, razmena,
trgovina, religija, obrazovanje, zabava i odmor. . -Znacaj
komunikacionih i saobracajnih pravaca za formiranje centara.':/
Drustveni odnosi i socijalna struktura u proslosti i njihov uticaj
na fizicku strukturu gradskog centra.. Nacin kretanja i centar u
istoriji. Svecani i ritualni pravci. Posebni objekti centra.
Segregacija u "centru. Nacin zivota i centri. Kontinuitet u razvoju
ventara. Drustveho vreme. Centri u prvim urbanim pojavama. Centri u
Grckoj, Rim srednji.vek, Kina i Japan, Juzna Amerika, Nasi krajevi.
Centri u Renesansi,"centri u Bcroku, centri XIX veka pred urbanu
eksploziju uoci modernog vremena. Moguci zakljucci.
FIZICKA STRUKTURA CENTRA Fizicka struktura centra kao bitni
taknutiji deo fizicke strukture grada u celini. Dominantnosto
SIr.bolizam. Uticaj velike koncen-tracije ljudi i aktivnosti u
centru na fizicku strukturu. Fizicka struktura centra i kretanja.
Raznolikob-t 6. Vrednost zenljista u centralnin zonana velikih
gradova je veona visoka. U nasin uslovina tek je poslednjih godina
prihvacena real-nost postojanja zenljisne rente i njena visina
posebno u centrina. Sada je cilj iskoristiti njeno postojanje ne za
bogacenje pojedi-naca niti pojedinih radnih organizacija koje se
zaticu u' centru, nego za stvaranje fondova za rekonstrukciju i
razvoj centralnih prostora i zona.7 Arhitektonske vrednosti i
kvaliteti objekata u centrina velikih gradova po pravilu su
posebni. Po velicmni i fizickin dinenzijana, po anbijentina oko
objekata, po njihovon "unikatnon" karakteru i po slozenosti
funkcionalnlh prograna arhitektura i fizicke strukture u centrina
velikih gradova zahtevaju poseban projektantski tretnan i
pristup.
8. Centri velikih gradova poseduju posebne sinbolicne vrednosti,
bilo da su se razvijali u duzen istorijskon proc'esu, bilo da su
novijeg vrenena. Okupljanje ljudi i kontakti u velikin gradovina,
aktivnosti, stvaralaatvo, potsticanji, veze, raznene ideja,
stinu-lativni duhovni okviri i intelektualna klina itd. cine od
centara velikih gradova - uz sve zanerke i preterivanja - vrlo
znacajne vrednosti vrenena u kone zivino uopste. Pariz je
decenijana bic centar, "neka" slikarstva i slikara, da bi taj
prinat prepustio poslednjih godina ITjujorku, Rinu, London i Pariz
su svetski centri node, pa zatin uz Moskvu centri pozorisne i
reproduktivnih unetnosti ifid.9. TJ socijalnon snislu ce tri
velikih gradova su jednovreneno i okviri
drustveno integracije kao i najozbiljhijih oblika sagregacije i
drustvenog konflikta. Postojanje centralnih delova grada nanenjenih
sano odrejdenin drustvenin kategorijana i- grupana (crnacka geta,
Portorikanci, Alzirci itd) ili pak cetvrti centra za sirnosne
slo-jeve grad j ana velikih netropola druga su str ana nedalje.
Marginalne profesije (prostitucija, napriner) kao i mnoge druge
petoloske socijalne pojave u velikin su gradovina reljefnije, i
"svetlosti i senke" su ovde kontrastnije. Veloki priliv
stanovnistva iz nanjih sredina po i drugih nacionalnosti u velikin
gradovina stvara atmosferu socijalne nehomogenosti, ali u isto
vreme radja "kospopolitizam"3 centara velikih.gradova ne ostvaruje
se postojanjen jednog centra sa svin funkcijana, kako je nazalost
slucaj jos uvek sa nasin Beogradom. Povezivanjen u slozeni skiop
niza oblika centara i niza sadrzajnih celina, kao i intergacijon
specija-lizovanih centara i nanjih vise funkcionalnih punktova u
velikon gradu, stvara se okvir za vrlo diferentovane forne i
karakter centara velikih gradova uopste.
10o Polifunkcionalnost
11 Icvija je tendencija "izvaacenja"pojedinih vrlo centralnih
funkcija velikog rada potpuno izvan centra i forniranje posebnih
anbi-jenata i sadrzaja u siroj gradskoj zoni. Izgradnja velikih
trgovac-kih centara (Shopping towns) najtipicniji je izraz te
tendoncije u rniogin velikin gradovina, a valja pretpostaviti da ce
slican proces usled zagusenja centara velikih gradova biti
prihvacen i za neke druge centralne funkcije. Po sebi se razune da
integradiju ovakvih centara u celokupni sistem gradskih centara,
velikih gradova moze da obezbedi samo vrlo razvijen saobracajni
sistem. 12, Centri velikih gradova pruzaju nogucnosti IZBORA sto je
najveca vrednost
grada, pa zivljenja uopste. Mogucnosti izbora rada, stano-vanja,
kretanja, nacina zabavljanja, odnora, obrzovanja, razonode
nogucnosti zadovoljenja kulturnih potreba, konuniciranja itd.
nos-unnjivo od centara velikih gradova cine velike nacionalne zize0
Jos je u vrenenu staroga Rina bilo za hiljade ljudi vrlo znacajno
da budu njegovi gradjani, da koriste njegove osobine velike
netropole
36 :>
bnog doba. Centri velikih gradova uvek su u po pravilu sedista
ve~ likih i znacagnih politickih i upravnih tela g'edne naoige pa i
eve*? ta, oni su centri trgovine i raznene, finansigski i
bankarski. centri i sedista.13 "Veloki gradovi po pravilu su
gradovi kogi inagu znocagno i stc-rigsko nasledge i razvigali su se
u dugin desetinana pa i stc-oi-nana godina suniraguci istorig'sku
tradicigu gednog naroda, kao Irvir potvrde postoganga g'edne
kulture i gedne nacionalne osobenost?..- i'a cingenica nultiplicira
ngihov nagnetizan i nazalost oesto ti:iulira ngihov razvog na racun
drugih gradova pa i citave nacig'e0 Cuve:i^. .ie preterana ali
ilustrativna parola o "Parizu i franeuskog pusirLnp 14-. U nasem
vrenenu brzih pronena veliki gradovi nengagu se gcs b.v.f nego
nange urbane sredine i noglo bi se reci da su oni pozorrio^ . alnih
JPunkcionalnih i fizickih transfornaciga. Dinaniza^ u svr.X-.r 1
> gledu tipicna ge osobina centara velikih gradovaT Pizicke
strukture velikih radova trebalo bi posebno anc!!:
