CHLOROPHYTA 2

Razdeo Chlorophyta

- jedna od najvećih grupa koji naseljavaju mora, slatke vode i zenljište

Osnovne karakteristike razdela Osnovne karakteristike razdela ChlorophytaChlorophyta

A.A. Stara grupa – fosilni ostaci stari približno 2 milijarde Stara grupa – fosilni ostaci stari približno 2 milijarde

godina (najviše ostataka sifonalnih algi)godina (najviše ostataka sifonalnih algi)

B.B. Savremene zelene alge – samostalna evolutivna grana – Savremene zelene alge – samostalna evolutivna grana –

velika sličnost sa razdelima Euglenophyta i Charophytvelika sličnost sa razdelima Euglenophyta i Charophytaa

C.C. DiverDiverzitet – veliki u poredjenju sa drugim grupama algizitet – veliki u poredjenju sa drugim grupama algi

rrodovaodova = 450 = 450, , v vrstarsta = 7 = 7 000000


Morfološka organizacija Morfološka organizacija

Nema rizopodijaln parenhimatičnog talusaNema rizopodijaln parenhimatičnog talusa

MonadoidneMonadoidne – veg – veg.. ćelije sa flagelama (Chlamydomonas) ćelije sa flagelama (Chlamydomonas)

PalmeloidnePalmeloidne – odvojene vegetativne ćelije obavijene sluzi – odvojene vegetativne ćelije obavijene sluzi

KokoidneKokoidne – jednoćel. alge bez flagela – jednoćel. alge bez flagela

FilamentozneFilamentozne – talus od ćelija povezanih u nizu – talus od ćelija povezanih u nizu

CenobijalneCenobijalne – talus sa definisanim oblikom i brojem ćelija – talus sa definisanim oblikom i brojem ćelija

CenocitičneCenocitične – krupne višejedarne ćelije sa makroskopskim – krupne višejedarne ćelije sa makroskopskim

talusom bez poprečnih zidova koji odvajaju ćelijetalusom bez poprečnih zidova koji odvajaju ćelije


Ćelijski zid – Ćelijski zid – sličan kopnenim biljkamasličan kopnenim biljkama

Obično dvoslojan – unutrašnji sloj – Obično dvoslojan – unutrašnji sloj – celulozaceluloza, spoljašnji – , spoljašnji – pektinpektin

Neke monadoidne su bez ĆZ, ali imaju kućicu (lorica) koja je Neke monadoidne su bez ĆZ, ali imaju kućicu (lorica) koja je imregnirana mineralima Fe ili Ca imregnirana mineralima Fe ili Ca

Neke vrste sadrže kalcijum karbonatNeke vrste sadrže kalcijum karbonat Halimeda..

http://www.botany.hawaii.edu/faculty/webb/BOT311/Chlorophyta/ChlorophytaHalimeda.htm


Citoplazma – Citoplazma – uz ćelijski ziduz ćelijski zid VakuolaVakuola - krupna- krupna JedroJedro Tipično jedro sa Tipično jedro sa

hromozomima, hromozomima, nuklearnom membranom, nuklearnom membranom, nukleoplazmom i nukleoplazmom i nukleolusom – ćelijska nukleolusom – ćelijska deoba najčešće mitotičkadeoba najčešće mitotička

http://www.botany.hawaii.edu/faculty/webb/BOT311/Chlorophyta/ChlamydomonasEMLab.jpg


FlageleFlagele

Sve su izgrađene po obrascu Sve su izgrađene po obrascu 9+29+2

U osnovi flagele se nalazi U osnovi flagele se nalazi blefaroplastblefaroplast – analog centriolima – analog centriolima

Neke imaju lateralne filamente (mastigoneme)Neke imaju lateralne filamente (mastigoneme)

Obično postoje 2 ili 4 mada je poznat veliki broj ZA sa jednom FObično postoje 2 ili 4 mada je poznat veliki broj ZA sa jednom F

Hloroplasti i rezervne materijeHloroplasti i rezervne materije

Dvostruka spoljašnja membrana u stromi lamelarni sistemDvostruka spoljašnja membrana u stromi lamelarni sistem

Lamele se sastoje od 2-6-40 tilakoidaLamele se sastoje od 2-6-40 tilakoida

Kod velikog broja algi jedno ili veći broj proteinskih tela – Kod velikog broja algi jedno ili veći broj proteinskih tela – pirenoidapirenoida – – centri akumulacijecentri akumulacije skrobaskroba

Neke veće alge nemaju pirenoide te skrob rezervišu u Neke veće alge nemaju pirenoide te skrob rezervišu u leukoplastimaleukoplastima

Grupa tilakoida(grana)


Hloroplasti i rezervne materijeHloroplasti i rezervne materije Dvostruka membranaDvostruka membrana Lamelarni sistem – kopnene biljkeLamelarni sistem – kopnene biljke Tilakoidi – paralelne trake (3) ili graneTilakoidi – paralelne trake (3) ili grane Hlorofil a i b karoteni i ksantofiliHlorofil a i b karoteni i ksantofili

pirenoidi


Hloroplasti – peharasti, prstenasti, Hloroplasti – peharasti, prstenasti, pločasti, pločasti,


PPirenoidiirenoidi –– postoje kod većine vrstapostoje kod većine vrsta SkrobSkrob – glavna rezervna materija smeštena u – glavna rezervna materija smeštena u

stromi hloroplasta – slično sa kopnenim biljkamastromi hloroplasta – slično sa kopnenim biljkama


RazmnožavanjeRazmnožavanje

VegVegeetativnotativno – (deoba, fragmentacija) – (deoba, fragmentacija)

BespolnoBespolno – (zoospore, aplanospore, autospore) – (zoospore, aplanospore, autospore)

PolnoPolno (hologamija, izogamija, anizogamija, oogamija) (hologamija, izogamija, anizogamija, oogamija)

KonjugacijaKonjugacija – lestvičasta, lateralna – lestvičasta, lateralna


Smena jedrovih fazaSmena jedrovih faza

Haploidna faza dominantna – najčešće (zigotna mejoza)Haploidna faza dominantna – najčešće (zigotna mejoza)

Jednake faze – izomorfna i heteromorfana smena gen.Jednake faze – izomorfna i heteromorfana smena gen.

Diploidna faza dominantna – retka kod ZA (gametna mejoza)Diploidna faza dominantna – retka kod ZA (gametna mejoza)

Lokacija gametangijaLokacija gametangija

Homotalična vrstaHomotalična vrsta – i spermatozoidi i jajne ćelije se stvaraju na – i spermatozoidi i jajne ćelije se stvaraju na istom talususistom talusus

Heterotalične vrsteHeterotalične vrste - spermatozoidi i jajne ćelije se stvaraju na - spermatozoidi i jajne ćelije se stvaraju na različitim talusimarazličitim talusima

GametangijeGametangije

Muška gametangija – Muška gametangija – anteridijaanteridija

Ženska gametangija – Ženska gametangija – oogonijaoogonija (jedn (jednooćelijska) ili ćelijska) ili arhegonijaarhegonija (višećelijska)(višećelijska)


EkologijaEkologija

• Veći broj slatkovodnih vrstaVeći broj slatkovodnih vrsta• Marinske vrste imaju Marinske vrste imaju

krupniji talus od krupniji talus od slatkovodnihslatkovodnih

• Zelene alge nikad nisu Zelene alge nikad nisu veličine makroskopskih veličine makroskopskih mrkih algimrkih algi

• Neke vrste se mogu naći na Neke vrste se mogu naći na snegu i lednicima – crvene snegu i lednicima – crvene bojeboje zbog karotenoida – zbog karotenoida – snežne alge snežne alge (A(Arktik, rktik, AntarktikAntarktik))

Klasifikacija razdela ChlorophytaKlasifikacija razdela Chlorophyta

KlaseKlase

• Volovocophyceae

• Tetrasporophyceae

• Protococcophyceae

• Ulotrichophyceae

• Siphonophyceace

• Conjugatophyceae

Osnovne karakteristike klase Osnovne karakteristike klase VolvocophyceaeVolvocophyceae

• Jednoćelijske, cenobijalne pokretne zelene alge

• 2 izomorfna i izokontna biča

• Očna mrlja

• Gimnoplasti ili poseban ćelijski omotač (chlamys)

• 1 jedro i 1 peharast hloroplast, pirenoid, očna mrlja

• Skrob, ulja ili volutin


Razmnožavanje:

-Bespolno pri povoljnim uslovima – zoosporama

-Holo- ili izogamija

-Zigot – trajna spora


Rod VolvoxVolvox (pokretna kolonijska alga -cenobija)

• Krupne okruglaste kolonije (cenobije) 2- 3mm,

•Razmnožavanje

•Bespolno paretnogonidijama ili polno oogamijom

Gonidije (partenogonidije)


• 500-60000 ćelija u jednom sloju – vegetativne i ćel. za razmnožavanje građene po tipu hlamidomonasa

• Ćelije u koloniji su povezane citoplazmatičnim koncima


Volvox - Formiranje partenogonidija

http://www.botany.hawaii.edu/faculty/webb/BOT311/Chlorophyta/VolvoxAsexReproDiag.jpg


Polno razmnožavanje roda Volvox - oogamija


Rod Gonium

• Pločasta cenobija (16 ćelija)

• bespolno - 16 novih cenobija

• izogamija - po 16 izogameta

• zigot - mirovanje


• sluzave loptaste ili ovalne kolonije

• Pandorina 16 ćelija, Eudorina 32

• bespolno - nove cenobije

• Pandorina – izogamija

•Eudorina – oogamija diecke vrste

• zigot - mirovanje

Osnovne karakteristike klase Osnovne karakteristike klase TetrasporophyceaeTetrasporophyceae

•Jenoćelijske i kolonijalne alge kapsalnog tipa organizacije

•Pulsativne vakuole

•Postojanje pseudocilija – bičoliki izraštaji sa prednjeg kraja nepokretni

• Razmnožavanje:

Vegetativno (deoba ćelija)

Bespolno (zoo- i aplnosporama)

Polno – retko

Naseljavaju čiste slatke vode, većina ih je sesilna

Osnovne karakteristike klase Osnovne karakteristike klase TetrasporophyceaeTetrasporophyceae

• red Tetrasporales

rod Tetraspora rod Apiocystis

Osnovne karakteristike klase Osnovne karakteristike klase ProtococcophyceaeProtococcophyceae

• Građa talusa

•Jednoćelijske i cenobijalne

•Slične volovkoficeama – peharast hloroplast sa pirenoidom i skrobnim zrncima, krupna vakuola

• fotoautotrofi i miksotrofi

•Razmnožavanje: bespolno- aplano- i autospore i polno: izogamija


•Ekologija - slatkovodni, planktonski i bentosni organizmi

•Zemljište, lišajevi, zoohlorele (hidre i sundjeri)

http://www.aslo.org/photopost/showphoto.php/photo/96/size/big/sort/1/cat/518

Osnovne karakteristike klase Osnovne karakteristike klase Protococcophyceae Protococcophyceae

Chlorella sp. Ankistrodesmus

Jednoćelijski nepokretni oblici


Kolonijski oblici

http://www.botany.hawaii.edu/faculty/webb/BOT311/Chlorophyta/HydrodictyonFluor.jpg

Osnovne karakteristike klase UlotrichophyceaeOsnovne karakteristike klase Ulotrichophyceae

Konšast, listast ili cevast talus Končaste ili parenimatičan talus Samo su reproduktivne ćelije pokretne

Ulothryx Ulva



Oedogonium sp.

Životni ciklus alge Ulva sp. (morska salata)

Osnovne karakteristike klase SiphonophyceaeOsnovne karakteristike klase Siphonophyceae

Sifonalni tip građe talusa

Jednoćelijksi i krupan talus

ĆZ – višeslojan Pigmenti sifonein i

sifonoksantin Vegatativno,

zoosporama heterogamijaCaulerpa sp.


Halimeda sp. Acetabularia sp.


Cladophora sp.

Osnovne karakteristike klase ConjugatophyceaEeOsnovne karakteristike klase ConjugatophyceaEe

Jednoćelijske i trihalne bez flagelatnih stadijuma

Conjugatio – slivanje, sjedinjavanje

Slatkovodni organizmi 4700 vrsta

Spirogyra sp.

Osnovne karakteristike klase ConjugatophyceaEeOsnovne karakteristike klase ConjugatophyceaEe

Zygnema sp. Closterium sp.


Chlorophyta naseljavaju najrazličitija staništaChlorophyta naseljavaju najrazličitija staništa

Mora, slatke vode, vlažna mesta, snegu ledu i na veoma suvim staništima

Simbionti sa različitim biljkama i životinjama i sa gljivama u lišajevima

U evolucionom smislu značajna grupa – P: od nekih končastih algi vode poreklo više biljke

Razdeo Charophyta(pršljenčice)

- mali broj predstavnika krupnih ili veoma krupnih višećelijskih algi zelene boje

Osnovne karakteristike razdela Osnovne karakteristike razdela CharophytaCharophyta

A.A. Višećelijske alge kormoidne organizacije – rizoid, kauloid i Višećelijske alge kormoidne organizacije – rizoid, kauloid i filoidfiloid

B.B. Kauloid Kauloid – razgranat člankovite građe

C.C. Hloroplasti Hloroplasti – hlorofil a i b, karotini i ksantofili zelena boja

D.D. Rezervna materijaRezervna materija – skrob, šećeri, ulja


Razmnožavanje

• VegetativnoVegetativno – delovima talusa, krtolicama

• Polno Polno –oogamijom


- Svi predstavnici ove grupe se razmnožavaju oogamijom. OOogonijogonijaa koja se nalazi na bočnim granama se sastoji od krupne jajne ćelije koja je okružena sa 5 uskih, sterilnih ćelija omotača oogonije.

Oogonija

Omotač oogonije


- AnteridijAnteridijee su sferične i produkuju brojne spermatozoide. Oko spoljnog dijela anteridija se nalazi omotač od sterilnih ćelija.

Anteridija


• Charophyta naseljavaju pre svega sporotekuće slatke vode Charophyta naseljavaju pre svega sporotekuće slatke vode gradeći prave podvodne livadegradeći prave podvodne livade

• Ređe naseljavaju brakične vodeReđe naseljavaju brakične vode

• Evolutivno stara grupa – slepa garna u filogenetskom Evolutivno stara grupa – slepa garna u filogenetskom pogledupogledu

Reprezentativni rodovi razdela Reprezentativni rodovi razdela CharophytaCharophyta

-Rod Chara obuhvata oko 20 vrsta. Vrste roda Nitella i Tolypella odlikuju se talusom na kome se ne obrazuje kora.

CharaTolypella

Nitella

Documents

CHLOROPHYTA 2