ПРИПРЕМА ЗА ЧАСНазив школе и седиште Гимназија „Исидора Секулић“ – Нови СадОбразовни профил Природно-математички смерРазред и одељење II2

Наставник Бојана АнђелићНаставни предмет Српски језик и књижевностНаставна тема Романтизам у европским књижевностима

Наставна јединица Наставна обрада поеме Цигани Александра Сергејевича Пушкина

Датум 13.10.2015.Редни број часаВременско трајање часа један школски час (45 минута)

Временска структура часаУводни део часа: 6 минутаГлавни део часа: 34 минутаЗавршни део часа: 5 минута

Место рада Кабинет за српски језик и књижевностТип часа Обрада новог градива, нове песмеОблици рада Комбиновање фронталног и индивидуалног радаНаставне методе Монолошка, дијалошка, текст метода

Наставна средства Читанка, свеске, креда, табла, сунђер, пригодне фотографије, додатни материјал

Циљеви часа Упознавање ученика са одликама руског романтизма путем анализе поеме Цигани Александра Сергејевича Пушкина.Анализа лика романтичарског јунака бајроновског типа и доживљаја слободе из перспектива различитих јунака.

Образовни задаци Упознавање ученика са животом и делом Александра Сергејевича Пушкина и његовим значајем за књижевност руског романтизма.Упознавање ученика са одликама руског романтизма путем анализе поеме Цигани Александра Сергејевича Пушкина.Уочавање и анализа лирских, епских и драмских елемената у поеми.Анализа функције описа пејзажа у дочаравању расположења јунака.Упознавање ученика са појмом лајтмотива, његово уочавање у тексту и анализа.Упознавање ученика са појмом „сувишног човека“ у романтизму.Упознавање ученика са појмом антитезе и њено уочавање и тумачење у епилогу поеме.Упознавање ученика са појмом резонера и тумачење

његове функције у поеми.Анализа лика романтичарског јунака бајроновског типа и његовог односа према градском друштву и материјалним вредностима.Анализа сукоба међу јунацима и њихове унутрашње разапетости.Анализирање доживљаја слободе из перпектива разлличитих јунака.

Васпитни задаци Истицање културног и уметничког значаја књижевних дела епохе романтизма и развијање интересовања према књижевним делима из епохе романтизма.Мотивисање ученика за континуиран рад на проучавању књижевности.Подстицање ученика на морално вредновање поступака јунака.Развијање жеље и потребе за сталним упознавањем и овладавањем књижевнотеоријским појмовима.

Функционални (практични) задаци

Оспособљавање ученика да на примерима књижевних дела препознају одлике одређене књижевне епохе.Оспособљавање ученика да развијају логичко мишљење и повезују знања и садржаје.Развијање способности ученика за самостални истраживачки рад.Снажење навике код ученика да запажају уметничке поступке у тексту и да развијају интерпретацијске вештине.Снажење навике код ученика да уз помоћ подстицајних питања самостално долазе до закључака.Оспособљавање ученика за тумачење књижевних ликова.Проширивање сазнајних видика ученика и подстицање на читање дела из епохе романтизма.

Корелација руски језик, географија, историја, ликовна култура, музичка култура, грађанско васпитање, драмска секција

Учесници Наставник и ученициИсходи Након овога часа ученици ће бити упознати са једним од

репрезентативних дела опште књижевности, те његовим писцем, увидети поетске и естетске вредности Пушкинове поеме, умети да на истраживачки, стваралачки и активан начин читају књижевна дела свих жанрова, вреднују их, говоре о њима и поводом њих, усвојити хуманистичке ставове, уверења и систем вредности, оспособити се за поуздано морално просуђивање, опредељивање за добро и осуду насилништва и нечовештва, одбацивање свих видова агресивног и асоцијалног понашања и за развијање самосвести и личне одговорности, подстицати на

саосећање са ближњима и одговорност према другом, развијати врлине разборитости и равнотеже и мудрости.

Литература Извори: Николић, Љиљана и Милић, Босиљка (2000/2001).

Лектира за други разред гимназија и средњих стручних школа. Стручна књига: Београд.

Николић, Љиљана и Милић, Босиљка (2003). Читанка са књижевнотеоријским појмовима за други разред средње школе. Завод за уџбенике и наставна средства: Београд.

Павловић, Миодраг (2014). Читанка за други разред гимназија и средњих стручних школа. Klett: Београд.

Сувајџић, Бошко и др. (2014). Читанка 2. Логос: Београд.

Секундарна литература: Анђелић, Бојана (2014). „Методичка обрада поеме

Цигани Александра Сергејевича Пушкина“. У: ШтоРИје (Часопис удруге студената кроатистике Идиом). Година 1. Број 1. Свеучилиште у Ријеци: Ријека.

Косановић, Богдан (2009). Руске теме. Филозофски факултет у Новом Саду: Нови Сад.

Николић, Љиљана и Милић, Босиљка (2000/2001). Лектира за други разред гимназија и средњих стручних школа. Стручна књига: Београд.

Сибиновић, Миодраг (1995). Руски песници од барока до авангарде. Завод за уџбенике и наставна средства: Београд.

Методичка литература: Илић, Павле (1997). Српски језик и књижевност у

наставној теорији и пракси. Прометеј: Нови Сад. Илић, Павле и др. (2007). Криза читања – комплексан

педагошки, културолошки и општедруштвени проблем. Градска библиотека: Нови Сад.

Николић, Милија (2006). Методика наставе српског језика и књижевности. Завод за уџбенике и наставна средства: Београд.

Петровачки, Љиљана и Штасни, Гордана (2008). Методичке апликације – Планирање, програмирање и припремање наставе српског језика и књижевности. Филозофски факултет у Новом Саду: Нови Сад.

Џенсен, Ерик (1995). Супер настава. Educa: Београд.

Уводни део часа (6 минута):С обзиром да су се ученици на часу који је претходио овом упознали са поетиком романтизма, у уводном делу часа ће имати задатак да уз помоћ наставника наведу неке од особености које ће касније применити на конкретном књижевном делу:

РОМАНТИЗАМ:- Европски, књижевни и културни покрет, покрет грађанства који се бори против остатака

феудализма.- Из непосредне друштвене стварности излаз се тражи у бегу (најчешће маштом, јер машта

преображава стварност) у далеке егзотичне крајеве и давна минула времена.- Романтичарске тенденције јављају се крајем 18. века. Романтизам достиже врхунац око

1830. године и траје до 1860. - Најснажнији је у немачкој, руској и енглеској књижевности. Нешто касније се јавља у

француској и словенским књижевностима, а јавља се и у америчким.- Узори: историја (нарочито средњи век), далеко, мистично, усмена предања, митологија,

фолклор. - Приметан је отпор према традицији и традиционалним вредностима.- Пејзаж се први пут јавља као самостална тема – то је доживљени пејзаж, природа која

одражава песникова осећања и расположења (пејзаж као огледало душе).- Идеал је приказати оно што је другачије, посебно, што одступа од свакодневног и обичног

– ирационално, подсвесно, онострано, фантастично.- Романтичарски песници не опонашају – први пут се јавља захтев за оригиналношћу и

индивидуалношћу.- Мешање књижевних родова и врста. Најзаступљенија је поема (лирско-епска врста), роман

(роман мемоарског типа, роман у писмима, роман у стиховима, готски роман – роман страве и ужаса), бајка.

- Кршење књижевних правила и норми. Пишу тако што следе тренутно песничко надахнуће и теже песничкој слободи која не сме да буде спутавана нормама.

- Ликови: разочарани у друштво, што је узрок боли, меланхолије и узнемирености. Осећања их руководе путевима живота и они дозвољавају да срце доноси важне животне одлуке. Одлазе из друштва, окрећу леђа проблемима, оптерећени су сталним недоумицама, запитаностима, траже потпору у другоме, често је не налазећи.

- Слика човека немоћног да своју осећајност усклади са светом, друштвом и собом, те да оствари животну срећу; човек у искушењима бурних времена и историјских дешавања.

- Морал се испитује, истражују се мрачне човекове стране, простори подсвесног, нагони, зло у човеку, злочин.

- Не тежи поучавању, већ слободном песничком изражавању доживљаја и осећања.- Филозофија: Класични немачки идеализам, ирационализам и песимизам.- Естетика: Ново поимање лепоте. Естетика ружног. Мешање трагичног и комичног,

гротесконог и узвишеног, свесног и подсвесног, стварног и фантастичног.- Представници.

Наставник потом показује ученицима литерарну мапу – својеврсну мапу ума за лакше савладавање књижевних периода и праваца – као идеју за настанак паноа на часовима додатне наставе.

Наставник затим најављује наставну јединицу: Циљ данашњег часа је да се упознамо са новим књижевним делом, новом песмом – поемом Цигани Александра Сергејевича Пушкина.

Главни део часа (34 минута):Наставник на табли бележи име и презиме аутора и пита ученике да ли знају нешто о њему с обзиром да су се са његовим књижевним стваралаштвом сусрели у основној школи (Волео сам Вас). На основу презимена, ученици могу да закључе да је Пушкин из Русије. Наставник пита ученике да ли знају још неког руског аутора и започиње предавање о Пушкиновој биографији претходно им показавши његову фотографију и факсимил потписа.

АЛЕКСАНДАР СЕРГЕЈЕВИЧ ПУШКИН

Дакле, Александар Сергејевич Пушкин је живео релативно кратко – непуних 38 година. Рођен је у Москви 6. јуна 1799. године, а умро у Санкт Петербургу 10. фебруара 1837. године. Рођен је у сиромашној племићкој породици – отац му је био припадник старог руског племства, а мајка унука једног Арапина кога је руски цар Петар Велики као дечака добио на поклон, школовао га и задржао на двору. Пушкин је најзначајнији песник руског романтизма. Рекли су:„Он је још у детињству изненадио мужевношћу свога стила и у првој младости освојио благо руског језика; њему су се откриле чари поезије.“ – Бестужев „Пушкин је почетак свих почетака у руској књижевности.“ – Горки Пушкин је умро од последица рањавања у двобоју са француским емигрантом Дантесом – бранећи породичну част.Руска царска полиција имала је спискове људи који нису били склони придржавању јавног реда и мира. Пијанци, кавгаџије, коцкари, скандал-мајстори, женскароши. Уколико би се десио некакав инцидент у престоници, нико се није замарао обиласком могућих криваца или каквим сличним испитивањима. Једноставно, погледало би се у списак, укрстили подаци и кривац би био позван на разговор. Истакнуто место на овом списку имао је и Александар Сергејевич Пушкин. Пушкин је имао обичај да се изазовно понаша, нервирала га је извештаченост, тако да се свим силама трудио да разбије тзв. жабокречину високог друштва и устаљених норми. Био је склон двобојима. Иако је добро познавао правила двобоја, никада није пролио крв противника. Биће да се водио оном Моцартовом: „Геније и злодело су неспојиви.“ Када је имао 17 година, први пут је изазвао некога на двобој. Његови блиски пријатељи истицали су да ће он неизоставно погинути у двобоју. Није ни чудо, до оног последњег са Дантесом, имао их је 29, што одржаних, што неодржаних. Његова најзначајнија дела су: лирске песме (Слобода, Бајке, Село), политички ангажоване (Писмо у Сибир, Аквилон, Подражавање Корана, Сећам се дивног магновења), поеме (Цигани, Руслан и Људмила, Кавкаски заробљеник, Браћа разбојници), роман у стиху (Евгеније Оњегин), историјска трагедија (Борис Годунов), краћи драмски комади (Моцарт и Салијери, Витез тврдица), приповетка (Пикова дама), историјски роман (Капетанова кћи) и др.

ПУШКИНОВ ПИСАЋИ СТО

Након биографије, следи најављивање поеме Цигани. Наставник пита ученике које су им се прве асоцијације јавиле када су чули наслов поеме. Потом следи кратак разговор о Циганима (Ромима). Након забележеног наслова песме на табли, може се почети са анализом исте. С обзиром да су ученици прочитали песму код куће, друго читање није нужно. Пушкин је због својих револуционарних ставова и потеза који нису одговарали власти релативно често био протериван. Године 1820. послат је у егзил на југ Русије, на Кавказ у Бесарабији (област између Молдавије и Украјине), где је остао наредне три године. Тамо је упознао живот Цигана и започео писање песме Цигани да би је завршио у изолацији у Михајловском 1824. године. Питања:

1. Како сте доживели збивања опевана у тексту – поступке ликова, њихове међусобне несугласице, неверства и злочине? Који стихови су пробудили највише ваших емоција? Зашто? На каква размишљања су вас подстицале речи и поступци ликова?

2. Наведите теме којих се Пушкин дотиче. – Слобода, страст, лепота, љубомора, егоизам, отуђење, својина, срећа. Дакле, има их више, али је једна изнад свих. – Слобода. Стога би тема ове поеме била: Бекство из „ропства загушљивога града”, из „окова новца” и свих могућих облика спутавања слободне личности, бекство од конвенција, закона. / Жудња за слободом.

3. Како су предочени Цигани у уводном делу поеме? – Пејзаж. Слика начина живота Цигана: селидба, черге, слобода, песма, живост, деца, шарене прње.

4. Ко се прикључује табору? Где је Земфира срела Алека? Како га је прихватила? Да ли га прихвата њен отац? Зашто је Алеко одлучио да се приклони Циганима – чергарима? Да ли је успео да се ослободи сећања на живот у граду и цивилизацији?

5. У каквим околностима почиње Алеков сукоб са Земфиром? Каква је Земфирина реакција на Алекове ноћне море? – Уз мотив слободе тече и мотив сна као симбол спокојства и мира. Насупрот њему стоји типично романтичарски мотив бура и страсти. Слобода је овде третирана као индивидуална тежња и индивидуално начело под дејством кога се јединке зближавају и повезују. У тој диференцијацији се огледа и сама природа слободе. Она тражи жртву. Њој се мора служити. Дакле, она није само уживање и пријатност. Алеко се буди и не налази на лежају крај себе Земфиру. У његовој души се узбуркавају све страсти.

6. Шта сазнајемо од Земфириног оца? Да ли је и њена мајка слично поступила? Како се тада Земфирин отац понео? Да ли Алек опрашта или је склон освети? Пронађите стихове којима ћете поткрепити свој одговор. Како се завршава поема? Окарактеришите ликове Алека, Земфире и њеног оца.

Завршни део часа (5 минута):У завршном делу часа уследиће дебата: Да ли је Алеков поступак ваљан и исправан? Да ли је за осуду? Заправо, дебата треба да буде етичког карактера. Ученици треба да самостално увиде шта је добро и исправно.Алеков поступак јесте за осуду. Иако он долази из урбане цивилизације, где је рођен, одрастао и васпитан, нема право да убије човека. Његова одлука је резултат његове нарави, психологије и карактера, а не размишљања (поготову о последицама). Његови аргументи нису довољно јаки. Својом одлуком повредио је права човека. Својим непромишљеним поступком огрешио се о једно од најзначајнијих, а то је право на живот, слободу и сигурност личности. Светла тачка и глас разума у овој поеми јесте лик старца, Земфириног оца. Старац је оличење моралног, доброг и исправног. Сушта је супротност Алеку. Када га напушта жена, остаје миран и не помишља на освету. Тим поступком указао је поштовање према слободи жене, али и смиреност која му је омогућила да без спотицања корача друмовима живота. Старац не кажњава ни Алека када му овај убија кћерку, већ му указује да му није место међу Циганима због тога што није дорастао слободи и природном животу. Алеку физичка казна није потребна. Доживео је емотивни слом због изгубљене љубави који је свакако болнији и тежи од физичког.

Домаћи задатакЗа домаћи задатак ученици треба да прочитају песму Песникова смрт, написану пером Михаила Јурјевича Љермонтова.После смрти Александра Сергејевича Пушкина, Петроградом је у рукопису почела да кружи песма Песникова смрт. У њој је писац те песме, Михаил Јурјевич Љермонтов, за Пушкинову смрт окривио дворску камарилу и читав режим и захтевао освету. Песма је примљена са великим интересовањем и одобравањем Пушкинових поштовалаца, тако да је Љермонтов због ње преко ноћи стекао књижевну славу. Цар Николај I Павлович га је због ове песме прогнао на Кавказ.

ПЕСНИКОВА СМРТ

Погибе песник, роб своје части, Паде под клетвом језика злих, С метком у срцу, одмазде жедан, Сад и душом поносном спи. Песничка душа не поднесе Ситних увреда срам; Устаде против целог света И паде борећи се сам. Погибе! И чему плакати сада, Хвале и суза излишан је хор, И чему жалост и покајање О смрти његовој збор! Зар нисте некад баш ви гонили Његов слободни дивни дар, Из обести распиривали Тек љубоморе запретени жар. Радујте се! Последњих мука Поднети није могао јад. Ко бакља утрну божански геније, С венцем на челу свену млад. Убица подли срца тврда Прекиде његов племенит дах И без милости на нишан узе Генија живог - не би га страх! И није чудо. Из туђине Ко многи, јурну и он у лов За срећом, чашћу, чиновима, Забаса к нама на судбе зов, И смејући се, презирао је Светиње наше и све нас, Чак и генија божански глас! Појмио није на ког се диго У тај крвави кобни час!

Погибе и сад је само сен, Подобан оном сањару благом Што га опева с исконском снагом Како ко љубоморе плен Ко и он паде под руком свирепом. Зашто остави домаће радости И пријатеље искрене, часне, Са жаром душе слободне, страсне, Што ступи у свет препун гадости? Он који познаде људе у раној својој младости, Зашто је веровао њима и њиним лажним маскама?

Они му скидоше венац, на чело ставише нови, Увијен ловорима, ал' венац патње трнови; Скривене игле нанеше Свирепо њему рану Крва са чела му бледа на црну земљу кану. Отроваше му мучки последње његове дане Плешућ и ширећ сплетке о њему на све стране, И он затвори очи, дубоко жедан освете И гневан због преварених нада са овог света крете...

Прекрасних песама замукоше звуци И никад се неће разлегати више, Онемела лира у његовој руци, Дивна му се уста навек затворише.

Вас ја жигошем, надмене потомке Подлошћу страшном чувених дедова Што ропском петом згазише одломке У игри судбе пропалих родова! Вас који око престола пузите, Слободи, Генију, Слави кобите! Закон вас штити силни, свемоћни, Суд су и правда пред вама немоћни! Ал' има Бога, ви чеда разврата! Судија страшни вас ће достићи, Непоколебљив пред сјајем злата, Ваше ће мисли, дела пронићи. Ништа вам неће тад помагати Пред њиме падати, подло лагати! Сву вашу погану крв узалуд ћете дати Ал' крв невину песника нећете њоме спрати!

Изглед табле

Александар Сергејевич Пушкин (1799-1837)

- највећи руски романтичар;- његова најзначајнија дела су: лирске песме (Слобода, Бајке, Село), поеме (Цигани, Руслан и Људмила, Кавкаски заробљеник, Браћа разбојници), роман у стиху (Евгеније Оњегин), историјска трагедија (Борис Годунов), приповетка (Пикова дама), историјски роман (Капетанова кћи), бајка (Бајка о рибару и рибици) и др.

Цигани

- тема: Жудња за слободом.- ликови: старац, Земфира, Алеко.- Алеко: бајроновски тип јунака, незадовољан градским животом, горд, жезне за даљинама и слободом.- књижевни род: лирика- књижевна врста: поема