CILO - 111

CITY LOGISTIKApojam, ciljevi, zadaci, ogranienjaProf. dr Slobodan Zeevi

Kabinet: 338Konsultacije: ponedeljak 13h

Predavanje 1: City logistika pojam, ciljevi, zadaci, ogranienja

CITY LOGISTIKA - pojamCITY+LOGISTIKAgrad, naselje, naseljeno mestoplaniranje, projektovanje, upravljanje, kontrola, analiza granice grada,veliina grada,prostorni koncept,funkcije, struktura poruivanje,pakovanje,zalihe,tansport,skladitenje


CITY LOGISTIKA - pojamCity (eng.) potie od latinske rei civitasvisoko organizovana zajednica - re koriena za opisivanje gradova-drava Antike Grke. Merriam Webster renik definie grad kao:mesto stanovanja; mesto vee od sela ili naselja: veliki, istaknut ili vaan centar populacije sa razliitim delatnostima, manje nezavisan u proizvodnji hrane, i obino zavisan od proizvodnje i trgovine za udovoljenje elja njegovih stanovnika.


CITY LOGISTIKA - pojamLogistika podrazumeva planiranje, projektovanje, upravljanje, realizaciju, kontrolu i analizu robnih tokova i obuhvata poruivanje, pakovanje, transport, skladitenje i zalihe. U urbanim sredinama javljaju se tokovi razliitih roba, materijala i tereta: trgovaka roba, gotovi proizvodi, poluproizvodi, sirovine, graevinski materijali, razne vrste tereta (selidbene stvari, novac itd.), prazne tovarne jedinice (palete, kontejneri, sanduci itd.), povratni materijali, materijali za reciklau, sekundarne sirovine, otpadni materijali, KEP kurir, ekspres, paketne poiljke itd.


CITY LOGISTIKA - pojamKada je u pitanju upotreba pojma CITY LOGISTIKE mogu se postaviti dva pitanja:

Da li se neto to ne pripada city logistici naziva tako?

Da li se neto to sigurno pripada city logistici skoro uopte ne podrazumeva pod tim pojmom?


DEFINICIJA CITY LOGISTIKE


termin

pojmovi roba, teret, materijal

obuhvatnost

tokova i usluga

zadaci i

ciljevi

vidovi saobraaja i kategorije vozila

primenjena

reenja

prostorne

granice

POJAM

CITY LOGISTIKA

DEFINICIJE

autor 1

autor 2

autor n

Prostorne graniceDa li city logistika predstavlja logistiku naseljenog mesta, grada, aglomeracije ili regiona? City logistika se uglavnom usmerava na centralne, najee istorijske delove grada:Velika gustina izgraenosti sa koncentracijom razliitih aktivnosti: trgovina, stanovanje, administracija, industrija ... Ulina mrea je gusta, ulice esto veoma uske, jednosmerne i namenjene samo za odreenu vrstu saobraajaProstorne mogunosti ulica oteavaju funkcionisanje urbanih sadraja lociranih u centru, a posebno njihovu podrku logistiku snabdevanja. Iz ovih razloga prvenstveno su se reavali problemi u centralnim, istorijskim delovima grada. Reenja city logistike su reenja celokupnog gradskog prostora, a posebni sluajevi zalaze i u reenja regionalnog prostora.


Obuhvatnost tokovaVeina dosadanjih istraivanja city logistike se bavila samo odreenim tokovima, kao to su: transport sirovina, snabdevanje veletrgovina i maloprodajnih objekata gotovim proizvodima, transport KEP poiljki, transport graevinskog materijala, selidbeni transport i kune isporuke realizovane robnim vozilima. Retki su autori koji su se bavili svim aktivnostima i tokovima roba i materijala koji poinju, zavravaju se ili tranzitiraju kroz grad (tokovi snabdevanja, tranzitni tokovi, tokovi izvlaenja otpada, sekundarnih sirovina i povratnih materijala, usluni tokovi, komercijalni tokovi itd.). Nerazmatranje svih tokova i aktivnosti stvara tekoe gradskim vlastima da odrede prave mere u cilju njihove efikasnosti i podsticanja vitalnosti grada.


Vidovi saobraaja i vrsta vozilaUrbani teretni transport esto je definisan kao transport robe iroke potronje teretnim (neputnikim) vozilom i uglavnom se ograniava na drumski vid saobraaja. Veina podataka o urbanom teretnom transportu uglavnom se odnosi na vozila nosivosti preko 3,5t. U realizaciji teretnih tokova koriste se i: laki kamioni, kombi vozila, putnika vozila kupaca (od trgovine do kue), vozila prodavca (isporuka robe automobilom, motorom ili biciklom u Lijeu u Belgiji, oko 30% isporuka realizuje vlasnik objekta), putnika ili kombi vozila uslunog preduzea (transport opreme za odravanje fotokopir aparata, kompjutera, oprema vodoinstalatera, elektriara, dekoratera itd.), a deo tokova realizuje peak (od prodajnog objekta do kue kupac, izmeu prodajnih objekata zaposleno osoblje).


Vidovi saobraaja i vrsta vozilaU saobraajnoj statistici, transport robe putnikim automobilom obino se ne ukljuuje u teretni transport. Evidentiranje ovih vonji kao teretnih moglo bi da dovede do dupliranja podataka u statistici. Robne isporuke pojedinaca automobilom u Francuskoj iznose oko 30kg na distanci preko 10km svake nedelje. Transport opreme putnikim vozilom za razliite uslune operacije takoe se u statistici vodi kao putniko kretanje. Robe koje se prevoze u ovim vonjama imaju drugaiji karakter od roba u drugim teretnim vonjama, ne prati ih tovarni list, ali su deo uslunih aktivnosti.


Vidovi saobraaja i vrsta vozilaNeidentifikovanje cilja kretanja kombi ili putnikog vozila rezultuje time da se sva ova kretanja tretiraju na slian nain.Tako se na primer, restrikcije kretanja putnikih automobila odnose na sva vozila ukoliko se ne identifikuje cilj vonje. Na ovaj nain moe se prouzrokovati neefikasnost i ometanje robnih i uslunih tokova. Tokove city logistike podravaju svi vidovi i tehnologije transporta i oblici prenosa robe, materijala, tereta.


Zadaci i ciljevi city logistikePo nekim autorima, cilj city logistike jeste efikasnije odvijanje sveukupnog saobraaja u gradu smanjenjem broja teretnih vozila to dovodi do: smanjenja zaguenja uline mree i vremena putovanja, vee bezbednosti ... Drugi autori akcenat stavljaju na ekonomiju i energetsku potronju, trei na ekologiju i kvalitet ivota u gradu itd. Nesuglasice oko zadatka i cilja city logistike posledica su njene kompleksnosti, velikog broja uesnika i njihovih razliitih, najee konfliktnih ciljeva. Postavka ciljeva city logistike u domenu optimizacije najpre samo transportnog dela, a onda i samo drumskog dela transporta u suprotnosti je sa osnovnim pojmovima o LOGISTICI i njenim principima .


Primenjena reenjaesto se city logistika identifikuje sa koncepcijskim reenjima: koncentracija, kooperacija, konsolidacija, ITS (Intelligent Transport Systems), eko-drumska vozila itd. Kod nekih nemakih autora se pod pojmom City Logistik podrazumeva partnerstvo, odnosno kooperacija izmeu peditera koji obavljaju distribuciju robe u gradu. esti su primeri da se pojam city logistike identifikuje samo sa jednim segmentom reenja ili jednim delom logistike. Ako bi se takva tumaenja prihvatila onda bi bilo bezbroj definicija city logistike.


Termin U studijama, projektima i naunim radovima koji su se bavili analizom tokova robe, tereta i materijala na podruju grada, pored pojma city logistika koriste se i pojmovi kao to su: urbani teretni transport, urbani transport, urbana logistika, i sl.


Pojmovi roba, teret, materijalPored robe namenjene tritu u gradu, odnosno urbanim sredinama, prisutni su i tokovi raznih vrsta materijala, ali i tokovi koji nisu samo tokovi materijala i stvari, ve bi se mogli opisati kao tokovi tereta. Pored robe pojavljuju se tokovi:prospektnog materijala, bilbord materijala, opreme za sportska takmienja, pozorinih kulisa, muzejskih eksponata, ivotinja za eksperimentalna istraivanja itd.


DEFINICIJE CITY LOGISTIKECity logistika je proces totalne optimizacije logistikih i transportnih aktivnosti pojedinanih kompanija uz podrku naprednih informacionih sistema u urbanom prostoru uzimajui u obzir saobraajno okruenje, guvu i energetsku potronju u okviru trine ekonomije. (Taniguchi)City logistika je na ekonomskim i ekolokim ciljevima ureeno planiranje, upravljanje i kontrola logistikih procesa u poslovno objedinjenom logistikom sistemu. Zadatak city logistike je kooperativna proizvodnja logistike usluge pri snabdevanju i izvlaenju robe i materijala iz jednog grada ili naseljenog mesta. (Isermann)


DEFINICIJE CITY LOGISTIKECity logistika je preduzetniko organizovanje teretnih vonji sa ciljem da se optimizira iskorienje i minimizira broj vonji u teretnom saobraaju u naseljenim mestima. (Nemako drutvo za logistiku i Nemako drutvo za saobraaj) City logistika podrazumeva sve operativne i dispozitivne aktivnosti koje se prema potrebi usaglaavaju po vrsti i koliini, vremenu, prostoru i okruenju u uspenoj realizaciji tokova snabdevanja i izvlaenja robe i materijala na podruju jednog grada. (Wittenbrink)


DEFINICIJE CITY LOGISTIKECity logistika ... ne znai nita drugo nego povezivanje, povezivanje i jo jednom povezivanje. (Ewers) Povezivanje tokova: unutar jedne brane (obua i odea, bela tehnika, prehrambena roba itd.)izmeu razliitih grupacija robasnabdevanja i povratnih tokova ambalae itd.City logistika podrazumeva da transport robe mora biti geografski centralizovan, sa velikim koliinama robe u pojedinim otpremama i sa velikim iskorienjem transportnih kapaciteta.


DEFINICIJE CITY LOGISTIKEUrbani teretni transport podrazumeva transport i terminalne operacije vezane za kretanje robe i materijala i predstavlja smetnju za ljude u urbanim sredinama. Ukljuuje kretanje robe i materijala u neki prostor i iz njega, kroz prostor, kao i unutar prostora svim vidovima saobraaja, ukljuujui cevni transport benzina, vode i otpada, sakupljanje i transport pote i materija za reciklau, usluna kretanja, pa ak i neke line vonje koje sadre bitna robna kretanja (oping vonje). (Ogden)


DEFINICIJE CITY LOGISTIKECity logistika je organizacija urbanih teretnih aktivnosti uporediva sa procedurama rutiranja vozila za ekspres i paketne usluge: isporuka robe za odreene delove u unutranjosti grada je koordinisana i realizuje se manjim, specijalnim i ekoloki prihvatljivijim city kamionima umesto loe iskorienih tekih kamiona. Drugi aspekt je implementacija skladinih objekata sa prodajom u unutranjosti gradova.City logistika je organizacija teretnog transporta u cilju optimizacije iskorienja vozila i minimiziranja vonji u prenaseljenim delovima grada. Cilj je postizanje sinergije konsolidacijom.


DEFINICIJE CITY LOGISTIKECity logistika obuhvata sve strategije, tehnologije i sva reenja logistike koja daju podrku svim uesnicima i funkcijama urbanog prostora bez obzira na njihovu veliinu i broj, prostor i granice, a u skladu sa njihovim pojedinanim i optim interesima i ciljevima. (Zeevi)


PROBLEMI CITY LOGISTIKEPoveanje stanovnitva u gradovima:Rast uea urbane populacije: 73% (2005) na 80 % (2030.)Starenje populacije: uee osoba starijih od 65 godina oko 30% (2050.)Poveanje funkcija i strukture grada;Neplanska izgradnja i irenje grada;iri asirtiman proizvoda;Jaanje sektora usluga;2/3 robnih tokova poinje ili se zavrava u gradovima


PROBLEMI CITY LOGISTIKETrend porasta drumskog transporta;Nedostatak logistikog razmiljanja u razvoju grada;Separatno reavanje logistikih zadataka u privrednim sistemima grada;Nedovoljna posveenost ekolokim standardima;Promene u strukturi tokova robe manje koliine, frekventnije isporuke, poveanje asortimana, itd.;Neusklaenost primene savremenih tehnologija u privrednim i logistikim sistemima;


PROBLEMI CITY LOGISTIKEJedan stanovnik godinje ima potrebu za 1 tonom robe iroke potronje; Guva na ulinoj mrei koja je esto posledica loe reenog tranzitnog i putnikog saobraajem;Nedostatak pretovarnih i parking mesta za robna vozila;Manje i frekventnije isporuke generiu vei saobraaj;Nedostatak kooperacije i razmene informacija izmeu svih uesnika u urbanom saobraajnom planiranju;Ogranienja u istorijskim centrima sa uzanim ulicama i drugim smetnjama;Urbani teretni transport se izostavlja u lokalnom i saobraajnom planiranju;


PROBLEMI CITY LOGISTIKEZnaajni negativni uticaji teretnog transporta na okruenje (aero zagaenje, buka, vibracije, bezbednost, itd.);Nedostatak vanulinih utovarno-istovarnih mesta;Nepovoljni uslovi za istovar robe (nepovoljno mesto u odnosu na objekat, presecanje sa intenzivnim peakim tokovima, razna ogranienja, itd.);Neadekvatna ulina signalizacija;Transportno trite je veoma fragmentisano; Nepovoljan uticaj vremenskih prozora i raspodele vremena isporuke;Zahtevi ireg planiranja; Razliite regulacije;


PROBLEMI CITY LOGISTIKEProfit transportnog sektora je esto u koliziji sa reenjima city logistike;Direktiva radnog vremena (radnici u objektu i vozai),Transport opasnih roba u centru grada;Dotrajalost transportne i saobraajne infrastrukture;Nepotovanje ogranienja pristupa i parkiranja;Neadekvatna razmena podataka, informacioni sistemi;Loe saobraajne veze sa lukom, aerodromom, itd.Nema praenja parametara city logistike;Neefikasna distribucija i nedostatak kooperacije u distribuciji;Poveani zahtevi za e trgovinu.


KARAKTERISTIKE CITY LOGISTIKE NEKIH GRADOVAGodinja generisana koliina roba i tereta u Parizu je oko 31,5 miliona tona, odnosno 15t po stanovniku. Preko 80% drumskog teretnog saobraaja u Evropi realizuje se na distancama do 80km. Istraivanja koja je sproveo Iveco u devet evropskih zemalja pokazala su da oko 48% vozila krui unutar gradova i city centara, a oko 32% vozila krui u suburbanim podrujima. U Italiji se krajnje destinacije za preko 70% transportovanog tereta nalaze unutar regiona izvorita. Preko 50% robe se transportuje na distancama do 50km, a 25% unutar samog grada.


KARAKTERISTIKE CITY LOGISTIKE NEKIH GRADOVAU realizaciji robnih tokova dominantno uee ima drumski transport, preko 80% robnog rada. Ovu injenicu potvruje i raspodela teretnih tokova u dopremi i otpremi prema vidu saobraaja u Briselu: drumski doprema 79%, otprema 94%; elezniki doprema 4%, otprema 2%; vodni doprema 16%, otprema 2%; vazduni doprema 1%, otprema 2%.


KARAKTERISTIKE CITY LOGISTIKE NEKIH GRADOVAU ukupnom saobraaju u urbanim sredinama Evrope, teretni transport (kamioni preko 3,5t) ini oko 10% (Nemaka oko 5%, Engleska do 15%), a u Japanu oko 35% i ima trend rasta. Prema nekim istraivanjima, do 2030. godine oekuje se porast teretnog saobraaja koji, kada se izrazi u preenim kilometrima, iznosi oko 40%.


KARAKTERISTIKE CITY LOGISTIKE NEKIH GRADOVATrokovi distribucije ine oko 40% ukupnih trokova kombinovanog transporta od vrata do vrata. Znaaj ovih trokova u budunosti e rasti s obzirom na trend smanjenja zaliha, manjih, a eih isporuka. Oko 85% isporuene robe realizuje se sa 5% pokretanja drumskih teretnih vozila, a preostalih 15% isporuke sa 95% pokretanja. enova (Italija) - veliina isporuke u 40% sluajeva manja je od 15kg. Vaasa (Finska) - ukupna duina koju preu teretna vozila u toku jednog dana u iznosi 51281km, odnosno 0,9km po stanovniku.


KARAKTERISTIKE CITY LOGISTIKE NEKIH GRADOVATokio (1994.) - 67% ukupno transportovanog tereta (tona) imalo izvorite i odredite unutar grada.Rim (2000.):preko 30000 utovarno-istovarnih operacija na dan u istorijskom centru75% vozila u isporuci ide samo do jedne destinacijeIskorienost tovarnog prostora vozila manja od 20%Preko 25000 vozila ulazi u grad izmeu 8 i 9 hSamo 5% vozila koristi rezervisana parking mesta za isporuku


KARAKTERISTIKE CITY LOGISTIKE NEKIH GRADOVAU Bremenu, gradu sa oko 500000 stanovnika, za saobraaj se dnevno troi preko 500t goriva to izaziva listu emisija aero zagaenja. Jedna treina stanovnika Ciriha ivi u prostoru sa bukom koja je na granici zakonom dozvoljenog nivoa. Sa stanovita emisije tetnih gasova, jedno teretno vozilo je kao 20 putnikih, a sa stanovita emisije buke kao 10 20 putnikih vozila. Smanjenje teretnog drumskog transporta za 4% ima isti efekat na smanjenje buke u gradu kao i smanjenje saobraaja putnikih automobila za 50%.


KARAKTERISTIKE CITY LOGISTIKE NEKIH GRADOVAZbog nemogunosti prilaza i nepropisnog postavljanja vozila prilikom istovara zaustavlja se od 10 do 20 putnikih automobila. Godinji zastoji na ulicama SAD-a zbog istovara robe stvaraju gubitak od dve milijarde sati i 16 miliona$.Pretovar i dekonsolidacija tereta u terminalima na obodu grada znaajno poveavaju trokove isporuke (1/3 ukupnih trokova). Ekonomska neefikasnost pretovarnih mesta ograniava i primenu intermodalnog elezniko-drumskog transporta.


CILJEVI I ZADACI CITY LOGISTIKEEfikasan robni transport je osnovni zahtev za opstanak grada u globalnoj ekonomskoj konkurenciji. Ulazak jednog dostavnog vozila za trgovinu u gradskoj etvrti izaziva manje problema od pokretanja 100 putnikih automobila radi nabavke robe u trnim centrima na periferiji grada.Cilj i zadatak city logistike jeste da globalno optimizira logistiki sistem unutar urbanog podruja, potujui sve slinosti i razlike pojedinih uesnika, kao i trokove i dobiti kako javnog tako i privatnog sektora.


UESNICI URBANOG TERETNOG TRANSPORTA


UPRAVA

dravna, gradska

PREVOZNICI

transportna preduzea, pediteri

STANOVNICI

KUPCI

POILJAOCI, PRIMAOCI

proizvoai, veletrgovci, maloprodaja

Poiljaoci i primaoci robeOni alju ili primaju robu i generalno zahtevaju od prevoznika da maksimizira nivo usluge, to ukljuuje trokove, vreme sakupljanja, odnosno isporuke, pouzdanost transporta, kao i informisanost. Zahtev za sakupljanje, odnosno isporuku robe unutar definisanog vremenskog intervala je sve znaajniji. Istraivanja u Japanu su pokazala da se 45% sakupljanja, odnosno 52% isporuka zahteva u odreenom vremenskom intervalu. Da bi se zadovoljila vremenska komponenta zahteva za transportom robe, dolazi do opadanja koliine robe pri jednoj isporuci, to dalje ima za posledicu poveanje frekvencije isporuka, odnosno rast broja vozilokilometara.


Prevoznici Cilj prevoznika je minimiziranje trokova sakupljanja, odnosno isporuke robe za klijente, uz maksimiziranje dobiti. Klijentima se nudi sve vei nivo usluge, posebno kada je u pitanju pouzdanost transporta. Problem prevoznika su zakrene ulice, odnosno saobraajne guve to prouzrokuje loe iskorienje vozila sa manjom koliinom robe i vozila esto ekaju u blizini lokacije klijenta kako bi se roba isporuila u dogovoreno vreme.


Stanovnici Za ljude koji ive, rade i kupuju u gradu su kamioni koji ulaze u lokalne ulice da bi dopremili neophodnu robu nepoeljni. Ova grupa uesnika urbanog teretnog transporta tei minimizaciji saobraajne guve, buke, aerozagaenja i saobraajnih nezgoda blizu mesta stanovanja, rada i kupovine. Unutar komercijalnih zona urbanog prostora, trgovci na malo ele da prime robu u pogodno vreme, meutim ovo je esto u koliziji sa eljom stanovnika za mirom i bezbednim uslovima na lokalnim ulicama.


Uprava Cilj gradske administracije je ekonomski razvoj grada i poveanje mogunosti zaposlenja. Sa druge strane, tei se smanjenju saobraajne guve, poboljanju uslova ivotnog okruenja i poveanju bezbednosti kretanja. Gradska uprava treba da odigra glavnu ulogu u reavanju konflikta izmeu ostalih uesnika u urbanom teretnom transportu, ona treba da koordinira i priprema city logistike inicijative.


KONFLIKT CILJEVAZajedniki cilj svih uesnici urbanog teretnog transporta jeste atraktivan grad po svim kriterijumima ekonomskim, socijalnim, saobraajnim, ekolokim, kulturnim i dr. Meutim, pojedinani ciljevi nalaze se u konfliktu i uvoenje promene, koja je posmatrano sa strane jedne grupe pozitivna, kod ostalih moe izazvati niz negativnih efekata. Poboljanje efikasnosti, na primer, moe biti u konfliktu sa ciljevima zatite okoline. Ovi konflikti u mnogome zavise od izbora koncepta reenja i postupaka njegovog sprovoenja. Opasnost pri definisanju i uvoenju koncepta city logistike javlja se i u oblasti raspodele trokova i dobiti. Naime, ak kada su ciljevi u potpunosti zadovoljeni, to nije garancija da su trokovi i dobiti podeljeni podjednako izmeu pojedinih interesnih grupa (oseaj gubitnika i dobitnika).


Documents

CILO - 111