Cinema+ #09

P R A V I F I L M S K I M A G A Z I N

KRUGOVI

KRUDS

OZ, VELIKI I MOĆNIDŽEK, UBICA DIVOVA

PREMIJERE

MART 2013

cinema.plus.in.rs

09

osveta 2

Ž ?

12 HIČKOKPsiho na svoju ruku

121 LINKOLNLincoln

126 VRATI MI IMEIdentity Thief

130 JADNICILes Miserables

140 PREDIVNASTVORENJABeautiful Creatures

OZ, VELIKI I MOĆNIOz the Great and Powerful

TEMA BROJA CRITICS

DŽEK, UBICA DIVOVAJack the Giant SlayerMAMA

46

62 68

FACE2FACE148 MILAKUNISVEŠTICATEODORA

Osnivač i izdavač: GOODTIMES d.o.o.

Glavni i odgovorni urednik:Marin Milosavljević[email protected]

Grafički urednik:Miroslav Pavlović[email protected]

Izvršni urednik:Mila Dimitrijević[email protected]

Marketing i PR: Gdt [email protected]

Lektura i korektura: Tanja Milosavljević

Saradnici:Viktor Vilotijević • Tanja MilosavljevićSaša Đorđević • Relja Trajković • Ivica MilarićMladen Marić • Vladeta RadovanovićMarko Čkonjević • Kristina ŽicMihailo MilosavljevićSaša Dukić • Andriana Janićijević

BROJ 9MART 2013

Dizajn: GOODTIMES art [email protected]

Adresa redakcije:Kralja Uroša Prvog 8/25, BeogradSajt: cinema.plus.in.rsMejl: [email protected]

FB/cinemaplusmagazin

KRUGOVI

KRUDSCroods

LJUBAVAmour

cinema.plus.in.rs

U OVO

M BR

OJU...

50

7054

Naslovna strana: MCF


KRUGOVI

KRUDS

OZ, VELIKI I MOĆNIDŽEK, UBICA DIVOVA

PREMIJERE

MART 2013

cinema.plus.in.rs09


KRUGOVI

KRUDS

OZ, VELIKI I MOĆNI

DŽEK, UBICA DIVOVA

PREMIJERE

MART 2013

cinema.plus.in.rs09

8 cinema.plus.in.rs

HIČKOK JE LJUBAVNA PRIČA.

Hičkok je ujedno i priča o snimanju horora. Nije li to sasvim logično – ljubavna i horor priča, na istom mestu, u istom času? Nekako prirodno idu zajedno.

Obrađujemo ovog meseca Hičkoka kao ličnost i Hičkoka kao film, bilo ljubavni ili horor. Obrađujemo Hičkoka kao ličnost koja je postala sinonim za film – posvećujemo ovom fenomenu čak trideset strana. Ipak, na našoj elektronskoj hartiji ostalo je mesta za još petnaestak aktuelnih filmskih hitova – za svačiji ukus po nešto. Hičkok je voleo plavuše. Šta vi volite? En Hatavej u mjuziklu? Predivna stvoren-ja kao Sumrak bez vampira? Povratak na početak priče o čuvenom čaronjaku iz Oza?

Pronađite svog favorita, brzo, jer vreme ne stoji – ova go-dina zuji, kao dobro podmazana traka u proizvodnoj hali nekog azijskog giganta, a novi filmovi, bilo originali ili kopi-je već viđenih, smeniće aktuelne dok trepnete. Šta ćemo pamtiti? Čiji će biti novi Psiho? Ko će biti nove Ptice? Vreme će pokazati.

Čitajte nas i dalje – tu smo da kao pažljivi pisari zabeležimo sve ono što nam ispričaju suvereni vladari pop kulture no-vog, vrlog sveta.

Srdačan pozdrav,

Marin Milosavljević,Glavni i odgovorni urednik

REČ_UREDNIKA

FOTO

: MC

F

12 cinema.plus.in.rs

13

IZUZETNA FILMSKA IKONA KOJA STOJI IZA NEKIH OD NAJŠOKAN-TNIJIH FILMOVA, KOJIMA DOMINIRAJU ZLO I INTRIGA, IMA I SKRIVENU STRANU – KREATIVNO EKSPLOZIVNU ROMANSU SA JA-KOM ŽENOM I FILMSKIM SARADNIKOM, ALMOM REVIL.

OVO JE PRIČA O NJIHOVOJ ZANOSNOJ I KOMPLEKSNOJ LJUBAVNOJ PRIČI, PRIKAZANA KROZ JEDNU OD NJIHOVIH NAJIZAZOVNIJIH FILMSKIH AVANTURA – SNIMANJE JEZIVOG TRILERA PSIHO, KOJI ĆE POSTATI REDITELJEV NAJKONTROVERZNIJI FILM. NAKON SNIMAN-JA OVOG FILMA, NIŠTA U VEZI SA FILMOM VIŠE NIKADA NIJE BILO ISTO – ALI MALO KO ZNA DA JE ZA TO ODGOVORNO DVOJE LJUDI.

FILM U DOMAĆE BIOSKOPE STIŽE 28. FEBRUARA, A MI VAS, NA NAMA SVOJSTVEN NAČIN, PRIPREMAMO ZA ONO ŠTO STE TAKO DUGO OČEKIVALI!

TEMA_BROJA

ČUVENI REDITELJ,

ZA SAŠU GERVASIJA BRITANSKOG NOVINARA I SCENARISTU KOJI JE PRE OVOGA REŽIRAO SAMO JEDAN DOKUMENTARNI FILM, DUGOOČEKIVANI FILM HIČKOK PREDSTAVLJA REDITELJSKI DEBI. OSIM ENTONI HOPKINSA KOJI TUMAČI ALFREDA HIČKOKA, U GLUMAČKOJ POSTAVI SE NALAZE I HELEN MIREN U ULOZI NJEGOVE SUPRUGE ALME, TE SKARLET JOHANSON KAO DŽENET LI I DŽESIKA BIL KAO VERA MAJLS.

FILM SE FOKUSIRA NA PERIOD U KOM SE ALFRED NALAZIO U STVARALAČKOJ KRIZI, A VEĆ JE NAVIKAO NA RASKOŠAN HOLIVUDSKI ŽIVOT. NAKON PREMI-JERE FILMA SEVER, SEVEROZAPAD, JEDAN OD NOVINARA MU POSTAVLJA PITANJE DA LI JE VREME DA SE POVUČE JER VEĆ GAZI SEDMU DECENIJU ŽIVOTA. ALFREDA OVO NA PRVI POGLED NE UZRUJAVA, ALI PO DOLASKU KUĆI SHVATA DA VREME ZAISTA PROTIČE, TE DA ON NE POSTAJE NIŠTA MLAĐI, A DA SE OKO NJEGA, NASUPROT TOJ ČINJENICI, POJAVLJUJE PUNO SVEŽIH, AMBICIOZNIH REDITELJA. IPAK, VRLO TVRDOGLAVO, ON ODBIJA RAZNE FILMSKE PROJEKTE KAKAV JE I KAZINO ROJAL, DOK U MEĐUVREMENU DOLAZI U POSEDSTVO KNJIGE PSIHO, ROBERTA BLOKA KOJA GA INSPIRIŠE I BIVA PRVI PRAVI HOROR KOJI JE HIČKOK ODLUČIO DA NAPRAVI.


FOTO

: MC

F

HIČKOK

15


FOTO

: Mill

enni

um fi

lm

SHVATIVŠI DA JE REALIZACIJA PSIHA JEDINI NAČIN DA SE ALFRED MAKNE SA MRTVE TAČKE, ALMA STAJE NA NJEGOVU STRANU, ALI MU SUGERIŠE NEŠTO SASVIM NEUOBIČAJENO ZA TADAŠNJE DRAMATURŠKE STANDARDE - DA UBIJE GLAVNU GLUMICU NAKON PRVIH POLA SATA FILMA.

TVRDOGLAVOŠĆUDO KLASIKA

17

Njegove kolege iz Paramaun-ta, kao i supruga Alma, nisu optimistični po pitanju ovog projekta jer ga smatraju vrlo riskantnim.

Zbog prisustva Hejsovog kodeksa u Holivudu, koji se ipak kršio u to vreme u izvesnoj meri, film bi izaz-vao mnogo kontoroverzi, prvenst-veno zbog scena golotinje, ubistva, transdžender tematike, te intimnih scena dvoje ljubavnika u početnim minutima filma.

Hičkok ipak ne želi da odustane od realizacije svog projekta i večno opčinjen plavušama bira Dženet Li za protagonistkinju svog filma. U

isto vreme, Almin i njegov prijatelj Vitfild Kuk šalje svoj scenario na razmatranje Alfredu, putem Alme, prema kojoj vrlo očigledno iskazu-je više od prijateljske simpatije.

Shvativši da je realizacija Psiha je-dini način da se Alfred makne sa mrtve tačke, Alma staje na njeg-ovu stranu, ali mu sugeriše nešto sasvim neuobičajeno za tadašnje dramaturške standarde - da ubije glavnu glumicu nakon prvih pola sata filma. Alfredu se dopada no-vonastali Almin entuzijazam, ali ne shvata da je delom i proizvod njene ljubomore zbog njegovog afiniteta ka plavušama, te posebnoj naklon-jenosti Dženet Li, koja, doduše, ni-kada nije uzvraćala istom merom.

Alfred odlazi u Paramaunt da se nagodi po pitanju Psiha. Spreman je da rizikuje sve zbog tog filma, pa i sav svoj novac, a samim tim dove-de Alminu i njegovu egzistenciju u pitanje i predlaže da film snimi u sopstvenoj produkciji.

Otpočevši rad na projektu, Al-fred se zbližava sa Dženet Li, koja ga ipak percipira samo kao velikog reditelja i prijatelja koji joj je dao, kasnije će se ispostaviti, najbitni-ju ulogu u životu. Zasićena prisust-vom zanosnih plavuša u njegovom životu, Alma se dodatno zbližava sa Vitfildom kom pomaže pri izra-di njegovog scenarija.

Piše: Viktor Vilotijević

Neizvesna sudbina Psiha vodi i ka neizvesnoj sudbini bra-ka Alfreda i Alme, koje je ovaj projekat poljuljao iz temel-ja. I premda ona sve vreme ostaje uz njega, film se u pro-cesu nastajanja suočava sa sve više i više problema.

Psiho je i dan danas ostao najuspešniji film u Hičkokovoj karijeri, ali je takođe u Holivudu postao sinonim za jedan od najriskantnijih projekata u istoriji holivudske filmske produkcije. Nakon Psiha, Hičkok je snimio još samo šest filmova, od kojih su jedino Ptice imale solidan komerci-jalni uspeh.

Iako je bio nominovan za Oskara u kategoriji najbolje režije pet puta, nikada nije osvojio ovu prestižnu nagra-du, a Psiho je upravo bio poslednji film za koji je bio nom-inovan. Dženet Li je tumačeći legendarnu Merion Krejn nominovana u kategoriji sporedne ženske uloge, što se kasnije ispostavilo kao kruna njene karijere. Iako je dis-tribuiran od strane Paramaunt studija, film je nastao u nezavisnoj produkciji sa sveukupnim troškovima ispod milion dolara, dok je zaradio preko pedeset, načinivši ga jednim od najuspešnijih nezavisnih ostvarenja tog vre-mena.

Alfred Hičkok je bio poznat po aferama sa svojim protag-onistkinjama, ili pak pokušajima nasrtaja na iste, o čemu je najviše govorila Tipi Hedren, koja je bila njegova nova opsesija, nakon Psiha, a koja je igrala u Hičkokovim film-ovima Ptice i Marni. Iako su brojne žene prolazile kroz njegov život, i kroz njegove projekte, najviše je ostao na-klonjen Grejs Keli, koju je želeo za ulogu Merion Krejn, no ona je tada zbog statusa Princeze od Monaka, koji je stekla 1956. godine, odustala od glumačkog poziva.

18 cinema.plus.in.rsFOTO

: MC

F

IAKO JE DISTRIBUIRAN OD STRANE PARAMAUNT STUDIJA, FILM JE NASTAO U NEZAVISNOJ PRODUKCIJI SA SVEUKUPNIM TROŠKOVIMA ISPOD MILION DOLARA, DOK JE ZARADIO PREKO PEDESET, NAČINIVŠI GA JEDNIM OD NAJUSPEŠNIJIH NEZAVISNIH OSTVARENJA TOG VREMENA.

19


FILM JE SNIMLJEN U ROKU OD 36 DANA .

ZA ULOGE DŽENET LI I VERE MAJLS SU RAZMATRANE MNOGE GLUMICE, A MEĐU NJIMA I RIZ VITERSPUN, GVINET PALTROU, EVAN REJČEL VUD, EBI KORNIŠ, KLOI SEVINJI I KAMILA BEL.

ENTONI HOPKINS JE IMAO TU ČAST DAZAISTA I UPOZNA ALFREDA HIČKOKA.

SKARLET JOHANSON TUMAČI DŽENET LI, MAJKU DŽEJMI LI KERTIS SA KOJOM DELI ISTI DATUM ROĐENJA.

PROŠLE GODINE, HBO JE PRIKAZAO FILM DEVOJKA KOJI GOVORI O PROBLEMATIČNOM ODNOSU SA GLUMICOM TIPI HEDEREN, A KOJA JE SARAĐIVALA SA HIČKOKOM NA DVA FILMA, PTICE I MARNI.

FOTO

: MC

F

FILM OFILMOVIMA:Sve što trebada znate pre negopogledate Hičkoka!

21

ZA ULOGE DŽENET LI I VERE MAJLS SU RAZMATRANE MNOGE GLUMICE, A MEĐU NJIMA I RIZ VITERSPUN, GVINET PALTROU, EVAN REJČEL VUD, EBI KORNIŠ, KLOI SEVINJI I KAMILA BEL.

HELEN MIREN TUMAČI LIK ALME, HIČKOKOVE SU-PRUGE, DOK JE U REALNOSTI I SAMA UDATA ZA REDITELJA TEJLORA HEKFORDA.

DŽENET LI (SKARLET JOHANSON) U FILMU NAVO-DI KAKO VOLI DA RADI SA HIČKOKOM ZA RAZLIKU OD ORSONA VELSA, KOJI JE BIO JAKO TEŽAK A SA KOJIM JE RADILA NA DODIRU ZLA, DOK JE U REAL-NOSTI GLUMAČKA POSTAVA OBOŽAVALA VELSA JER IH JE ODLIČNO TRETIRAO. VELS JE PAK IMAO PROB-LEMA SA PRODUCENTIMA FILMA.

FILM JE ZASNOVAN NA KNJIZI ALFRED HIČKOK I STVARANJE PSIHA, STIVENA REBELA.

ED GEJN, PRAVI SERIJSKI UBICA IZ VISKONSINA JE SLUŽIO KAO INSPIRACIJA ZA LIK NORMANA BEJTSA (KAKO U KNJIZI, TAKO I NA FILMU), ALI I ZA LIKOVE KOŽNOG LICA U TEKSAŠKOM MASAKRU I DŽEJMA GAMBA U FILMU KAD JAGANJCI UTIHNU.

KNJIGA STIVEN REBELA JE PRETHODNO TREBA-LO DA BUDE MINI SERIJA 2005. GODINE, A POTOM I DUGOMETRAŽNI IGRANI FILM IZA KOG JE TREBALO DA STOJE IVAN RAJTMAN I PARAMAUNT, 2007.

INTERESANTNO JE DA SU U FILMU HIČKOK PRI-KAZANI GOTOVO SVI UČESNICI NA PROJEKTU PSI-HO IZUZEV ROBERTA BLOKA, KOJI JE ZAPRAVO SVE VREME NASTAJANJA FILMA SARAĐIVAO SA HIČKOKOM.

FILM JE NOMINOVAN ZA OSKARAU KATEGORIJI NAJBOLJE ŠMINKE.


: MC

F

23


HELEN MIREN JE NOMINOVANA ZA VIŠE OD DESET NAGRADA ZA ULOGU ALME, MEĐU KOJIMA SU NAGRADE ZLATNI GLOBUS, BAFTA I NAGRADA UDRUŽENJA GLUMACA, ALI JOJ JE IZ-MAKLA NOMINACIJA ZA OSKARA.

PREMIJERA FILMA JE ODRŽANA NA AFI FILMSKOM FESTIVALU 1. NOVEM-BRA 2012. A U REDOVNU BIOSKOP-SKU DISTRIBUCIJU U SAD JE UŠAO 23. NOVEMBRA 2012.

DENI ELFMAN JE PREKOMPON-OVAO ORIGINALNU MUZIKU BERNAR-DA HERMANA ZA POTREBE GAS VAN SANTOVOG RIMEJKA IZ 1998. KOJA JE KORIŠĆENA I ZA FILM HIČKOK.

IAKO SE FILM NIJE REALIZOVAO PO ZAMISLIMA IZ 2007. GODINE, IVAN RAJTMAN JE OSTAO JEDAN OD PRO-DUCENATA FILMA.

25


27

Piše: Tanja i Marin Milosavljević

1899


13.8. u Lejtonstonu, u istočnom Londonu, rodio se Alfred Hičkok, kao treće dete Vilijama i njegove supruge Elen, odane katolikinje.

Posle četiri godine, napušta jezuitsku školu Sveti Ignaci-je kako bi u Londonu upisao Opštinsku srednju pomorsko-tehničku školu.

Umire Hičkokov otac, u svojoj pedeset drugoj godini. Hičkok ostaje da živi s ma-jkom, sve do svog stu-panja u brak, 1926.

Počinje da radi kao tehničar u telegrafskoj kom-paniji, a potom prelazi u odeljenje advertajzinga. Zbog prekomerne telesne težine, ali i angažovanja svoje firme u ratnim naporima, pošteđen je mobi-lizacije. Istovremeno, na Univerzitetu u Londonu pohađa večernje tečajeve iz ekonomije, političke istorije, istorije umetnosti, crtanja i slikanja.

1913 1914 1915

1926

29

VRT ZADOVOLJSTVA

Počinje da radi honorarno kao diza-jner vizit-karata za britansku ispostavu američke filmske i distributivne kom-panije Famous Players-Lasky (koja je kasnije prerasla u Paramount Pic-tures). Posle samo nekoliko meseci nude stalni posao, koji prihvata.

Zbog bolesti reditelja, pomaže Simoru Hiksu da završi film Always Tell Your Wife. Pruža mu se prilika da režira film Broj 13, ali produkcija ubrzo staje zbog nedostatka sredstava. Snimljeno je samo nekoliko sekvenci, za koje se da-nas veruje da su izgubljene.

Nakon što mu je Hičkok bio asistent u pet filmova, reditelj Grejem Kats obaveštava Majkla Bolkona da mu njegove usluge više nisu potrebne. Bolkon tada pruža Hičkoku šansu da režira svoj prvi film.

U martu, posle rediteljskog debija Vrt zadovoljstva, britanska štampa veliča ga kao „mladića maestralne vizije“. Na-kon toga, u decembru iste godine, stupa u brak s Almom Revil, koju je upoznao na setu filma Žena ženi, 1923; ona je asis-tent režije u njegova prva tri filma. Vrt zadovoljstva označava početak saradnje (u devet filmova) između Hičkoka i sce-nariste Eliota Stanarda.

1920 1922 1922

1927


Nakon što postane vlasnik kom-panije British National Pictures, Džon Maksvel nudi Hičkoku trogodišnji ugovor za dvanaest filmova i platom od 13.000 fun-ti godišnje.

7.7. je rođena Hičkokovajedinica Patriša.

30.6. premijeru u bioskopu Regal u Marbl Arču doživljava prvi britanski zvučni film, Ucena.

Za vreme snimanja Bečkih valcera, kao frilens reditelj, potpisuje ugovor za pet filmova s Majklom Bol-konom iz kompanije Gaumont-British.

1928 1929 1933

1935

31

TRIDESET DEVET STEPENICA

Čovek koji je previše znao, prva od više saradnji s Majklom Bol-konom, Ajvorom Montagjuom i Čarlsom Benetom, doneće Hičkoku titulu „majstora na-petosti“.

22.8. – BRODOM„KVIN MERI“STIŽE U NJUJORK.

1.9. u bioskope stiže Dama koja nestaje. Hičkok dobija nagra-du filmskih kritičara Njujorka za najboljeg reditelja.

6.6. je u londonskom New Gallery The-atre, održana premijera filma Trideset devet stepenica, zasnovanog na isto-imenom romanu Džona Bakena. Ovaj film predstavio je gledaocima koncept „Magafina“.

1934 1937 1938

1940


27.3. premijera filma, Rebeka, prvog koji je Hičkok snimio u Holivudu. Film je zasnovan na gotičkom romanu Dafni di Mori-je, s Lorensom Olivijeom i Džoan Fontejn u glavnim ulogama. Do-neo je Hičkoku nominaciju za Os-kara u kategoriji režije, ali statua je na kraju ipak otišla Džonu For-du, za režiju Plodova gneva.

16.8. Inostrani dopisnik, dru-gi Hičkokov američki film, ima premijeru. Kao i mnogi filmovi koji su u to vreme snimani u Am-erici, snažno je prosaveznički ori-jentisan; nominovan je za Oskara za najbolji film.

U bioskope dolazi Krčma Jamajka, Hičkokov posled-nji britanski film pre od-laska u Ameriku. Hičkok potpisuje ugovor s holi-vudskim producentom Dejvidom O. Selznikom.

31.1. pemijera filma Gos-podin i gospođa Smit, sa Kerol Lombard, a zatiim 14.11. premijera filma Sum-nja, zasnovanog na roma-nu Frensisa Ajlsa.

19401939 1941

1944

33

22.4. Premijera napetog špijunskog trilera Saboter. Glavne uloge tumače Robert Kamings i Prisila Lejn, a finale filma od koga se diže kosa na glavi dešava se na vrhu Kipa slobode.

U filmu Senka sumnje, Džozef Ko-ten igra ujka Čarlija, naizgled blagog čoveka koji je zapravo ubica u bekst-vu. U septembru ove godine, posle duge bolesti, umire Hičkokova majka. Reditelj iste godine gubi i brata.

12.1. premijera filma Čamac za spasavanje, u kom je glumica Talula Bankhed odigrala ulogu po kojoj je najpoznatija. Kako se ceo film odigra-va u čamcu za spasavanje, čuveni Hičkokov ka-meo ograničen je na fotografiju „pre i posle“ u novinskoj reklami za sredstvo za mršavljenje. Ovaj film doneo je slavnom reditelju drugu po redu nominaciju za Oskara za režiju. Iste godine Hičkok producira dva kratka filma za britansko Ministarstvo informacija – Pustolovina na Mad-agaskaru i Srećan put.

1942 1943

1945


1.11. održava se premijera filma Začaran, na temelju romana Frensisa Bidinga. Glavne uloge tumače Gregori Pek i In-grid Bergman, a sekvencu sna dizajnirao je Salvador Dali. Hičkok se vraća u Bri-taniju da snimi Sećanje na logore, doku-mentarac o nacističkim koncentracionim logorima, ali film ostaje nedovršen. (Dovršio ga je PBS Frontline, tek 1985.)

15.8. premijera Ozloglašene, špijunskog trilera u produkciji RKO, sa Kerijem Grantom, Ingrid Bergman i Klodom Rejnsom. Scena poljupca između Granta i Bergman traje dva i po minuta, iako je zakon branio filmske poljupce duže od trideset sekundi: izigrali su ga tako što su blagovremeno ubacivali po neku reč pre no što nastave...

Hičkok snima svoj po-slednji film za Selznika, Slučaj Paradin.

1946 1947

35

23.8. – Premijera filma Ko-nopac, prvog za Transat-lantic Pictures, Hičkokovu novu produkcijsku kuću, s producentom Sidnijem Bernstinom.

3.1. – Hičkok potpisuje ugovor s kućom Warner Bros, za četiri filma u na-rednih šest godina.

Kupuje prava za prvi ro-man Patriše Hajsmit, Nepoznati iz Nord ekspre-sa i počinje da radi kao ne-zavisni filmski stvaralac, potpisujući razne ugovore s više studija.

Hičkok snima Nepoznate iz Nord ekspresa.

25.9. dovršava fimsku adaptaci-je komada Pozovi M radi ubistva, sa Rejom Milandom, Grejs Keli i Rober-tom Kamingsom.

1948 1949 1950 1951 1953

1954


29.5. premijera filma Pozovi M radi ubistva, njegovog poslednjeg filma za Warner Bros.

1.8. premijera filma Prozor u dvorište, u ko-jem Džejms Stjuart igra fotografa sa slom-ljenom nogom koji vreme provedeno u gip-su prekraćuje posmatrajući komšije kroz prozor svog stana. Prozor u dvorište doneo je Hičkoku četvrtu nominaciju za najboljeg reditelja u karijeri.

Na CBS-u debituje TV serijal pod naslovom Alfred Hičkok vam predstavlja.

Erik Romer i Klod Šabrol objavlju-ju u Francuskoj prvu obimnu studiju o Hičkoku.

1.6. Hičkok snima rimejk svog bri-tanskog trilera iz 1934, Čovek koji je previše znao. Radnja je prebačena iz Švajcarske u Maroko, a glavne uloge dodeljene su Džejmsu Stjuartu i Doris Dej. Pored britan-skog, dobija i državljanstvo SAD.

1955 1956 1957

37

9.5. premijera filma Vrtoglavica, sni-manog na lokaciji u San Francisku u tehnici VistaVision. Zvezde Džejms Stjuart i Kim Novak odigrali su vrhun-ske uloge u jednom od Hičkokovih psihološki najsloženijih trilera.

6.8. premijera filma Sever-severozapad.

1957 1958 1959

1960


16.6. premijera horor klasika Psiho – „novog i dosad neviđenog filmskog uzbuđenja“ – u produkciji Par-amounta. Hičkok se ovde još na trećini filma rešava glavnog ženskog lika i praktično prepričava zaplet u trejleru. Entoni Perkins je impresivno odigrao Nor-mana Bejtsa, sina vlasnice Bejtsovog motela. Prop-is da niko ne može da uđe u salu posle početka pro-jekcije označio je kraj kontinuiranog puštanja filmova u bioskopima. Ovaj niskobudžetni horor triler donosi Hičkoku petu i poslednju nominaciju za najbolju režiju.

28.3. premijera filma Ptice, Hičkokove adaptacije romana Dafni di Morije. Iste godine, hičkok ustupa svoja prava na film Psiho i svoje TV serije u zamenu za 150.000 deonica kompanije Universal Studios.

22.7. premijerafilma Marni.

1963 1964

1960

39

13.8. Hičkok i francuski reditelj Fransoa Trifo dogovaraju se za knjigu koja će predstavljati analizu celokupnog Hičkokovog opusa od dvadesetih godina do tada.

14.7. premijera Po-cepane zavese, sa Polom Njumenom i Džuli Endrus.

Na dodeli nagrada Američke filmske aka-demije, dodeljena mu je Memorijalna nagra-da Irvinga Dž. Talberta za životno delo.

Universal ubeđuje Hičkoka da snimi neuspešan špijunski tril-er Topaz, umesto eksperi-mentalnog filma Kaleido-skop koji je imao u planu.

1965 1966 1968


Kratko vreme pre sn-imanja Frenzi, njego-vog poslednjeg filma, Hičkoku je ugrađen pejsmejker.

Dramski pisac Entoni Šefer piše scenario za Frenzi (Mahnitost), nakon što je Vladimir Nabokov odbio Hičkokovu molbu.

Počinje pripreme za film The Short Night (Kratka noć), ali snimanje nikad nije započeto, usled njegovog sve lošijeg zdravlja.

7.3. Američki filmski institut dodeljuje Hičkoku nagra-du za životno delo, na ceremoniji u hotelu Beverli Hil-ton, kojoj su između ostalih prisustvovali Keri Grant, Džejn Vajmen, Džejms Stjuart, Ingrid Bergman, pro-ducent Sidni Bernstin i šef studija Lu Vaserman, kao i francuski reditelj Fransoa Trifo.

19761972 1978 1979

2012

41

1.1. kraljica Elizabeta proizvodi Hičkoka u vite-za. Iste godine, 29.4, Al-fred Hičkok umire usled prestanka rada bubrega.

U julu, Britanski filmski institut započinje kam-panju spasavanja ranih Hičkokovih filmova: Vrt zadovoljstva (1925), Stanar (1926), Na niz-brdici, Nesigurna vrlina, Farmerova žena i Ring (svi 1927), Šampanjac (1928), Stanovnik ostrva Man i Ucena (oba 1929). Započeta je i potraga za Planinskim orlom (1926), jedinim njegovim filmom koji je nestao.

1.8. Vrtoglavica smenjuje Građanina Kejna na vrhu top liste najvećih filmova britansk-og filmskog mesečnika Sight and Sound; u pedeset godi-na dugoj istoriji Građanina Ke-jna, to je prvi put da se taj film ne nalazi na vrhu ove top liste. 14.12. film Hičkok, sa Hopkin-som u glavnoj ulozi, doživljava bioskopsku premijeru u SAD.

1980 2010

01 OZ , VELIKI I MOĆNI

02 KRUGOVI

03 LJUBAV

04 LET

05 MAMA

0 6 FALSIFIK ATOR

07 DŽEK, UBICA DIVOVA

08 KRUDS

FRESH


FOTO

: Tar

amou

nt

OZ, VELIKI I MOĆNIOZ: THE GREAT AND POWERFUL

01 47

OZ, VELIKI I MOĆNI JE PRIKVEL ČAROBNJAKA IZ OZA, ADAPTACIJA FRENK BAUMOVE NOV-ELE IZ 1900. GODINE I PREMDA BAZIRAN NA ISTOM LITERARNOM PREDLOŠKU VRAĆA NAS MALO PRE DOBRO POZNATE EKRANIZACIJE IZ 1939. GODINE.

Takođe, ovaj film na neki način označava i povratak reditelja Sema Rejmija žanru fantastike, koji je napus-tio 2007. godine ekranizacojom trećeg dela serijala o Spajdermenu, koji je započeo 2002. Između Oza i Spajdermena se prihvatio se režiranja filma Odvuci me u pakao, koji je mešavina horora i naučne fantas-tike, koketirajući sa određenim elementima iz filma koji ga je pozicionirao u Holivudu - Zla smrt.

Džejms Franko tumači Oskara Digsa, tačnije Čarobnjaka iz Oza, dok mu se u glumačkoj post-avi pridružuju atraktivna Mila Kunis i višestruko nagrađivane Mišel Vilijams i Rejčl Vajs. Film će se naći u standardnom 2D formatu, kao i u 3D izdanju, a širom sveta i u IMAX bioskopima.

Ova Diznijeva, visokobudžetna avantura nas vraća u prošlost i otkriva nam poreklo kultnog lika Čarobnjaka iz Oza, koji je sitni cirkuski mađioničar, upitnog talenta i sumnjivog morala koji iz ruralnog Kanzasa biva bačen u misterioznu zemlju Oz, za koju smatra da je ostvarenje njegovog sna i adekvatan beg iz rodnog grada koji ga nije činio srećnim. On se susreće sa trima vešticama Teodorom (Mila Ku-nis), Evanorom (Rejčl Vajs) i Glindom (Mišel Vilijams) koje dodatno preispituju njegove sposobnosti kao čarobnjaka, iako je isprva u Ozu dočekan kao takav.

Piše: Viktor Vilotijević


FOTO

: Tuc

k

OZ, VELIKI I MOĆNI / OZ THE GREAT AND POWERFUL08.03. USA/ 02.03. premijera Cineplexx Delta City, 07.03. početak distribucijeSam Raimi/Mitchell KapnerJames Franco, Michelle Wil-liams, Rachel Weisz, Mila Kunis, Zac Braffavantura, Walt Disney Pictures

MOVIEID

filmovi247.com

Inkorporirajući se u novu zemlju i novo društvo, mađioničar biva bačen u mnoštvo izazova u zemlji koja i nije onak-va kakvom se isprva činila. Jer koliko god čarobnjaštva on misli da poseduje, Oz nemerljivo više pruža, a samim tim ga tera da preispita ko je zaista dobar a ko loš u njegovom okruženju, pre nego što postane prekasno.

Plasirajući svoje magijske sposobnosti i svakodnev-no preispitujući svoje okruženje, Oskar izrasta u velikog čarobnjaka, ali se uz to menja i kao čovek.

Pre Sema Rejmija, ovaj projekat je bio dodeljen Semu Mendezu koji se opredelio za Skyfall, a potom i Adamu Šenkmanu koji je završio radeći na filmu Vreme roka. Deni Elfman se prihvatio komponovanja muzike za film iako su se Rejmi i on žestoko posvađali za vreme produkcije Spa-jdermena 2, nakon čega je Elfman izjavio da više neće sarađivati sa njim. Takođe, za ulogu Oskara je isprva razma-tran Robert Dauni Džunior, a potom i Džoni Dep, no oboji-ca su odustali zbog projekata za koje su već ugovorima bili obavezani.

Volt Dizni je nastojao da smanji produkcione troškove, koji su zbog snimanja 3D kamerama kao i mnogobrojnih lokaci-ja na kojima je film sniman, iznosili čak 200 miliona dolara, ali su na kraju odustali od toga videvši da je interesovanje javnosti za film odmah nakon puštenog tizera počelo rap-idno da raste. Numera “Almost Home” koju izvodi Maraja Keri je puštena u prodaju 19. februara, dve nedelje pre obja-vljivanja zvaničnog saundtreka za film. Mnogi spekulišu da bi pesma mogla da iskusi sudbinu “Skyfall” u izvedbi Adel, koja će po svoj prilici osvojiti Oskara za najbolju original-nu pesmu ove godine. Jedno je sigurno, a to je da će film sigurno biti jedan od najvećih blokbastera u prvoj polovi-ni ove godine.

49

PRE SEMA REJMIJA, OVAJ PROJEKAT JE BIO DODELJEN SEMU MENDEZU KOJI SE OPREDELIO ZA SKYFALL, A POTOM I ADAMU ŠENKMANU KOJI JE ZAVRŠIO RADEĆI NA FILMU VREME ROKA.


FOTO

: Tuc

k

KRUGOVI

02 51

PRED PUBLIKOM JE FILM O VRAĆANJU DUGA I POTREBI DA SE DOBRO JEDNOG DANA VRATI.

Domaća publika je konačno utolila nestrpljenje: dugo očekivani film krugovi je stigao na redovne rep-ertoare domaćih bioskopa 25. februara! Ipak, svo-ju evropsku premijeru, film je doživeo i skoro dve nedelje ranije, 11. februara, u okviru programa FO-RUM, na Filmskom Festivalu u Berlinu. U prepu-noj Sali, publika je oduševljeno pozdravila ekipu fil-ma, predvođenu rediteljem, Srđanom Golubovićem i glumcima, Nebojšom Glogovcem i Hristinom Popović.

POSLEDICEJEDNOGHEROJSKOGČINA

Priredio: Marin Milosavljević


KRUGOVIRežija Srđan GolubovićScenario Srđan Koljević, Melina Pota KoljevićRanko Aleksandar BerčekHaris Leon LučevNebojša Nebojša GlogovacNada Hristina PopovićBogdan Nikola RakočevićTodor Boris Isaković

MOVIEID

filmovi247.com

FOTO

: Tuc

k

Ovo je savremena priča o jednom herojskom delu i njegov-im pozitivnim posledicama. Tri paralelne priče odvijaju se u Beogradu, Nemačkoj i Trebinju danas prateći likove koji su, kao svedoci dogadjaja iz prošlosti, motivisani da donose odluke koje će im promeniti živote. Nebojša, svedok dog-adjaja u kom je stradao njegov najbolji prijatelj, prevazilazi grižu savesti suočavajući se sa ubicom svog prijatelja; Ha-ris, koji život duguje junaku koji se žrtvovao za njega, dug vraća rizikujući sve i pomažući ugroženoj ženi; a sin jednog od ubica u susretu sa ocem stradalog heroja otvara put za prevazilaženje tragične prošlosti.

Film postavlja pitanje da li je herojsko delo uzaludna žrtva, ili, kao kamen bačen na površinu vode proizvodi krugove koji se šire kroz vreme i prostor podstičući nas da činimo nova dobra dela?

SRDANGOLUBOVIĆ (1972.) DIPLOMIRAO JE NA FDU U BEOGRADU, GDE DANAS PRE-DAJE FILMSKU REŽIJU.

2001. godine snima svoj prvi igrani film Apsolutnih sto sa kojim je učestvovao u glavnim programima na preko 30 in-ternacionalnih filmskih festivala i osvojio 10 međunarodnih nagrada.

2007. godine snima svoj drugi igrani film »Klopka« koji je imao svoju svetsku premijeru na Berlinskom festivalu i osvojio 23 međunarodne filmske nagrade. Klopka je bila na užem spisku od devet filmova koji su bili nominovani za Oskara za najbolji strani film. Krugovi su njegov treći celovečernji igrani film. Filmografija:

• Trojka (1994), kratki igrani film• Omnibus PAKET ARANŽMAN, treća priča pod nazivom HercMinuta (1995), igrani film• Apsolutnihs to ( 2001), dugometražni igrani film• Klopka (2007.) dugometražni igrani film• Krugovi (2013.) dugometražni igrani film

53

FILM POSTAVLJA PITANJE DA LI JE HEROJSKO DELO UZALUDNA ŽRTVA, ILI, KAO KAMEN BAČEN NA POVRŠINU VODE PROIZVODI KRUGOVE KOJI SE ŠIRE KROZ VREME I PROSTOR

SRDAN GOLUBOVIĆ / Reditelj


FOTO

: MC

F

LJUBAV AMOUR

AMOURLJUBAV28. februar 201328. februar 2013.Michael Haneke; Michael Haneke, Jean-Louis Trintignant, Emmanuelle Riva, Isabelle Hup-pert, drama

MOVIEID

filmovi247.com

03 55

ŽORDŽ I ANA SU DVOJE PENZIONISANIH PROFESORA MUZIKE, ČIJA JE LJUBAV STAV-LJENA NA PROBU KADA SE ANA NAĐE NA SAMRTI. PRILIKOM OPERACIJE, ANA OSTA-JE DELIMIČNO PARALIZOVANA I ZAVRŠAVA U INVALIDSKIM KOLICIMA.

Ona tera Žorža da joj obeća da je neće vratiti u bolnicu ili poslati u starački dom. Njeno stanje se pogoršava, ali Žorž ne prestaje da je brine o njoj. Nji-hova ćerka Eva želi da stavi majku u dom, ali Žorž ne želi da prekrši obećanje. On unajmljuje sestru koja bi pomogla Ani, ali je ubrzo otpušta jer saznaje da se ona loše ponaša prema Ani. Žorž ostaje sa Anom do kraja, tražeći način da joj pomogne.

Michael Heneke je rekao o filmu: „Životi starih i bole-snih smanjuju se u dimenzije četiri zida među kojima žive... Teško je snimiti dugometražni film sa dvoje ju-naka i jednim mestom radnje, i zadržati pažnju pub-like. Ali ja sma uživao u izazovu, i ako je uspelo, tim bolje. Nadam se da svaki novi film pokazuje novu stranu mene. Publika na ovaj film reaguje drugačije jer svi znamo da je ovo nešto sa čime ćemo se suočiti u svom životu.“

PUBLIKA NA OVAJ FILM REAGUJE DRUGAČIJE JER SVI ZNAMO DA JE OVO NEŠTO SA ČIME ĆEMO SE SUOČITI U SVOM ŽIVOTU.


FOTO

: Tar

amou

nt

LET FLIGHT

04 57

TOG JESENJEG JUTRA, SAUTDŽETOV AVION NA LETU 227 POLEĆE ZA ORLANDO NA FLORIDI. OVO JE TREBALO DA BUDE SAMO JOŠ JEDAN RUTINSKI LET ZA ISKUSNOG KAPETANA, VIPA VITAKERA, I KOPILOTA, POBOŽNOG I REVNOS-NOG KENA EVANSA, KOJI PREDSTAVLJA SUŠTU SUPROTNOST RAZUZDANOM VIPU.

Nedugo nakon polaska, avion ulazi u veliku olu-ju i područje mnogo jačih turbulencija nego što je predviđeno. Let u takvim uslovima za Vipa ne pred-stavlja veliki problem i on avion upravlja ka mirni-jem nebu, na zadovoljstvo svih 96 putnika i 6 članova posade.

Ali, tada nastaju pravi problemi. Piloti se odjednom susreću s nizom neuobičajenih mehaničkih kvarova, zbog čega let počinje da liči na vožnju rolerkosterom. Kako se kvarovi gomilaju, avion ulazi u spiralnu pu-tanju ka zemlji i izgleda da piloti nemaju nikakvu kontrolu nad njim. Vip shvata da njegova jedina mogućnost da avion održi visinu jeste da ga okrene naglavačke, jedri tako bez motora, dok se ne ukaže prilika da ga opet okrene i sleti.

Kako nije mogao da stigne do aerodroma, jer je avion leteo na svega nekoliko desetina metara od zemlje, Vip je tražio i našao komad zemlje na koji može da se spusti. Pri brzini od 200 km/h, Vip okreće letelicu i iz-vodi prinudno sletanje. Udar je jak i razarajući, ali Vip umešno i mirno spušta avion i uspeva da spasi skoro sve, osim šestoro ljudi.

Zbog ovog čudesnog podviga, mediji Vipa kuju u zvezde. Ali, postoje neka pitanja na koja treba dati odgovor. Uzrok pada nije u potpunosti jasan njegov-im nadređenima, a posebno ne Nacionalnom odboru za bezbednost u saobraćaju (NTSB), iako je Vip sigu-ran da bi avion pao i da bi svi poginuli, da nije on tog dana bio za komandama. Bez obzira na sve, istraga se sprovodi do kraja.

Dok je istraga trajala, Vip nije leteo. Za to vreme on se suočava sa svojim ličnim demonima. Ubeđen je da je njegova prisebnost spasila putnike i da njego-vi lični problemi nisu ni na koji način uticali na to da do pada aviona uopšte dođe. Oko njega se okupljaju stari i novi prijatelji i saveznici. Njegov slučaj preuz-imaju njegov prijatelj i predstavnik sindikata, Čarli Anderson, i advokat Hju Leng. Vipov raskalašni dru-gar Harling Mejs je takođe tu da pruži podršku, mada


FOTO

: Tar

amou

nt

FLIGHT / LET2.11.2012. USA/14.03.2013. SrbijaRobert Zemeckis/John GatinsDenzel Washington, Nadine Velazquez, Don Cheadle, John Goodman drama/Paramount Pictures

MOVIEID

filmovi247.com

ne obavezno moralnu po prirodi. Vip usput upoznaje i srod-nu dušu, Nikol. Ona je fotograf bez posla i lečeni zavisnik i možda mu je baš ona potrebna u tom trenutku. Još samo da on shvati šta je to.

U filmu LET ispričana je uznemirujuća priča o junačkom delu jednog čoveka, o njegovom mirenju sa samim sobom i otkrivanju istinskih vrednosti. porodično okupljanje koje neće nikada zaboraviti.

Oskarovac Denzel Vašington je u dramatičnoj ulozi Vipa Vitakera, poročnog, ali izuzetno veštog pilota koji uspeva da spusti na zemlju avion osuđen na propast i time spasi 96 života, od ukupno 102 osobe u avionu. Vip je junak za američku javnost i za medije. Ipak, njegov život je haos pun kontradiktornosti, poroka i loših odluka. Vašington je bio uspešan u ulogama policajaca, detektiva, advokata, ofici-ra na nuklearnoj podmornici i konduktera u metrou. S film-om „LET“, u svoju prebogatu „biografiju“ dodao je sebe kao pilota.

„Bilo je veoma zabavno gledati Denzela. Prosto ne možete da poverujete kada ga vidite kako izvodi. Njegov geni-je posebno dolazi do izražaja u scenama gde mu ne vidite lice, a ipak vas pogađa njegova patnja. On zaista jeste jedan od najvećih glumaca koji danas postoje. Rad s njim na ovoj ulozi je ostvarenje sna“ kaže Zemekis.

Producent Starki je dodao: “Imali smo sreće da radimo s Denzelom. Kad ga vidite u ulozi, više ne možete ni da za-mislite bilo koga drugog.“

Odmah nakon prvog čitanja scenarija, Denzel je znao da su priča i lik baš po njegovoj meri. Džon Gatins se priseća: „Seo sam i popričao sa Denzelom o njegovim utiscima na-kon čitanja i on mi je rekao da je ovo veoma opasan materi-jal. Naravno, uz onaj denzelovski vragolasti smešak. Videlo se da mu se izuzetno dopalo.“

„Ovaj film nije usmeren protiv pilota ili kompanija. Više je o problemu zavisnosti nego o letenju. Moj lik je mogao da radi i u pošti, samo što je ovako drama ipak bila na vr-huncu. Ipak, ovo je priča o čoveku koji ima probleme, bio on filmadžija, pilot ili vodoinstalater. Zavisnost i porican-je i beg su isti za sve, kao što je to i oporavak. Biti pilot je teško. Pritisak i stres su veliki. Letiš iz Eleja do Njujorka, pa do Hong Konga, tamo si jedan dan, pa onda nazad, pa sve iz početka. Teško pada i tvom telu i duhu. U tim hotelskim so-bama si sam, okolo su stranci, posada aviona ti postaje po-rodica. Ovo je mogla da bude priča o bilo kome ko tako sam provodi noći u hotelima, boreći se sam sa svojim demoni-ma“, kaže Vašington.

Britanska zvezda u usponu, Keli Rajli, igra problematičnu Nikol Megen, lepu, mladu ženu iz Atlante, koja se bori sa svojom zavisnošću, kada upoznaje Vipa.

„I ona je, na neki način, doživela svoj pad aviona, tako da se njihove sudbine prepliću. U trenutku kada su oboje na najnižoj tački u svom životu, upoznaju se u bolnici.“

59

U FILMU LET ISPRIČANA JE UZNEMIRUJUĆA PRIČA O JUNAČKOM DELU JEDNOG ČOVEKA, O NJEGOVOM MIRENJU SA SAMIM SOBOM I OTKRIVAN-JU ISTINSKIH VREDNOSTI. PORODIČNO OKUPLJANJE KOJE NEĆE NIKADA ZABORAVITI.

O GLUMCIMA

Ovaj film je zahtevao režisera koji može da iznese dinamične scene pada aviona, prepune specijalnih efekata, ali i lične drame živopisnih junaka.

Ekipa je bila pod stalnim pritiskom zbog tesnog plana snimanja, koji je zahtevao besprekornu logistiku. Uz to, ideja je bila da se što veći deo filma snima u kontinuitetu. Naravno, Burdžis i Zemekis su posle 25 godina saradnje razvili gotovo telepatsku vezu, što je svima omogućilo da se sve uradi u skladu sa planom.

Da bi se naglasile scene gde su junaci pod dejstvom dro-ga, odlučili su da snimaju sa pokretnom kamerom na stedikemu.

Berdžis od nedavno koristi i digitalne kamere, a za sni-manje filma LET koristio je RED EPIC kameru, zbog man-jih dimenzija. Ovo je bilo od posebne koristi tokom sni-manja dinamičnih scena u uzanoj kabini aviona.

Prvo je na redu bio sam avion. Više meseci se radilo na izgledu aviona, od logoa, magazina u avionu, sedišta, sve do jedinstvene pilotske kabine. Nekoliko postojećih avi-ona je prepravljeno kako bi se došlo do letelice predstav-ljene u filmu.

Za delove gde Vitaker avion okreće naglavačke, korišćena je posebno izrađena mašinerija, koja je omogućila da se ceo deo aviona korišćen za snimanje rotira za 360 stepeni, sa svih svojih 6 tona i svim kaska-derima. Ipak, nije mogla da okreće ceo avion, tako da je snimano iz segmenata.

Za vreme snimanja ovih scena, putnici, koje su činili ug-lavnom kaskaderi, bili su zaista okretani za 180 stepe-ni. Svakako da je svojevrstan izazov bio naći dovoljan broj njih koji će moći da podnesu okretanje tokom osam sati snimanja, iz dana u dan, a da pri tome izgledaju kao obični putnici na kratkom regionalnom letu.


: Tar

amou

nt

VIZUELNI PRISTUP

TURBULENCIJENA LETU 227

61

OVAJ FILM JE ZAHTEVAO REŽISERA KOJI MOŽE DA IZNESE DINAMIČNE SCENE PADA AVIONA, PREPUNE SPECIJALNIH EFEKATA, ALI I LIČNE DRAME ŽIVOPISNIH JUNAKA.


FOTO

: Tar

amou

nt

MAMA

05 63

MAMA

GILJERMO DEL TORO PREDSTAVLJA „MAMU“, TRILER SA NATPRIRODNIM ELEMENTIMA KOJI PRIČA ZASTRAŠUJUĆU PRIČU O DVE DEVOJČICE KOJE SU NESTALE U ŠUMI ISTOG DANA KAD JE NJIHOVA MAJKA UBIJENA. KAD IH SPASU NEKOLIKO GODINA KASNIJE I KAD DECA ZAPOČNU NOVI ŽIVOT, SAZNAĆE DA POSTOJI NEŠTO ILI NEKO KO I DALJE ŽELI DA IH UŠUŠKA PRED SPAVANJE.

Onog dana kad je njihov otac ubio njihovu majku, se-stre Viktorija i Lili su nestale nedaleko od njihovog kraja u predgrađu. Pet dugih godina, njihov stric Lu-kas (Nikolaj Koster Valdo) i njegova devojka, Anabel (Džesika Častejn), neprestano su tragali za njima. Ali kad ih, igrom slučaja, pronađu žive u oronuloj kolibi, par će se zapitati da li su devojčice jedini gosti koje su doveli u svoj dom.

Dok Anabel bude pokušavala da decu upozna sa nor-malnim načinom života, postajaće sve više ubeđena da je neko zlo prisutno u njihovoj kući. Da li sestre doživljavaju traumatski stres ili je duh došao da ih po-seti? Kako su devojčice sve ove godine preživele i to same? Dok bude postavljala ova uznemirujuća pitan-ja, nova majka će otkriti da šapati koje čuje pred spav-anje potiču sa usana jedne smrtonosne utvare.

Zasnovan na njihovom priznatom kratkom filmu koji je iznenadio i oduševio filmsko društvo 2008. go-dine, ovo je prvi dugometražni film internacionalnog reditelja reklama, Endija Mušetija i njegove sestre, producentkinje, Barbare Mušeti.

„Mi smo poštovaoci horor žanra i zbog takvih film-ova smo počeli da sanjamo o tome da i sami snima-mo filmove,“ kaže Barbara koja je oduševljena zbog toga što sarađuje s bratom. „Mislim da smo mnogo

MAJČINSKA LJUBAV:MRAČNA PRIČA POČINJE


FOTO

: Tar

amou

nt

MAMA18.01. USA/ 07.03. SrbijaAndrés Muscietti/ Neil Cross, Andrés MusciettiJessica Chastain, Nikolaj Coster-Waldau, Megan Charpentierhoror, triler/Universal Pictureswww.mamamovie.com

MOVIEID

filmovi247.com

65

MISLIM DA JE POSESIVNA MAJKA ODLIČNO REŠENJE ZA MONSTRUMA JER JE ONA SVIMA DOBRO POZNA-TA, BEZ OBZIRA NA TO DA LI JE TO VAŠA MAJKA, MAJKA VAŠEG PRIJATELJA ILI NEKA MAJKA IZ BAJKE.

jači upravo zbog toga što znamo da jedno drugom čuvamo leđa.“

Endi takođe veruje da je upravo ovaj odnos zaslužan za to što su se odlučili da snime dugometražni film na osnovu njihove prve saradnje: „Barbara mi je veliki saveznik zbog toga što želi da snimi odličan film, a u isto vreme, ona mi je sestra i želi da me zaštiti.“

Kratkometražni film je zaokupirao pažnju Giljerma del Tora, plodan scenarista/režiser/ producent koji je pro-ducirao blizu 20 filmova, od kojih su mnogi bili dela debi-tanata u oblasti režije. On gleda preko stotinu kratkih film-ova godišnje, a s vremena na vreme, pronađe nešto zaista posebno. To je bio slučaj kad je del Toru asistent pokazao Mušetijevo delo. „Već u prvih 10 sekundi jasno je da Endi Mušeti dobro poznaje dramu,“ kaže del Toro.

Ono što je posebno privuklo del Tora bila je Endijeva odlu-ka da dve male devojčice postanu centar izuzetno strašne priče. Reditelj je oduvek verovao da su deca neophodna u strašnim pričama jer „poreklo horor priče leži u bajci – ba-jkama braće Grim, a narodne priče iz Istočne Evrope, Rusi-je, i sa Apalača, prepune su nasilja i horora.“

A kakva bi to dečija horor priča bila bez pobesnele majčinske figure? Del Toro dodaje: „Mislim da je posesivna majka odlično rešenje za monstruma jer je ona svima do-bro poznata, bez obzira na to da li je to vaša majka, majka vašeg prijatelja ili neka majka iz bajke.“

Mušetijevi su želeli da stvore triler s natprirodnim elemen-tima koji će prestraviti publiku na iskonskom, porodičnom nivou i da ispričaju priču ne samo o monstrumu, već i o duboko emotivnoj emociji koja je čudovišno izvitoperena. A sad su imali i pravog čoveka koji bi im pomogao da tu ide-ju realizuju.

Del Toro kaže: „Naša najveća pobeda sa filmom ‘Mama’ bila je što smo dali ulogu Džesiki Častejn. Ona ima sposob-nost da pokaže izuzetnu snagu ali i ranjivost u isto vreme, kao i neopisivi dar da automatski izazove saosećanje pub-like.“

Častejnova priznaje da od projekata traži da je izazovu da izađe iz udobne zone, a kad je pročitala scenario za „Mamu“, istog trenutka je bila „navučena“. Ona se priseća: „Veliki sam fan horor filmova, a ‘Mama’ je toliko strašna i potpuno drugačija od svega što sam dosad radila. Sviđa mi se kako moj lik, Anabel, prelazi put od nevoljnog staratelja ovih devojčica do toga da će radije umreti nego da dopusti da im se nešto loše desi.“


FOTO

: MC

F

FALSIFIKATOR

06 67

ANĐELKO JE DIREKTOR OSNOVNE ŠKOLE U MALOM MESTU U BOSANS-KOJ KRAJINI, 60‐IH GODINA 20. VEKA; VODI SKROMAN I NAIZGLED SKLADAN PORODIČNI ŽIVOT, CENJEN OD SUGRAĐANA I VOLJEN OD PRIJATEL-JA. ANĐELKO, MEĐUTIM, IMA JEDNU KRUPNU MANU: FALSIFIKUJE ŠKOLSKE DIPLOME, I TO ČINI GODINAMA I NEŠTEDIMICE.

Bez ikakve nadoknade, iz čistog čovekoljublja i na-ivnog uverenja da se radi o gestu dobročinstva ko-jim utire put nečijoj sreći i blagostanju. Posle spe-ktakularnog hapšenja on završava u ozloglašenom zeničkom zatvoru. Društvo su mu ubice, okore-li kriminalci, politički zatvorenici i čuvari batinaši, čitava galerija živopisnih likova. Iz zatvora izlazi po-sle dve godine, potpuno izmenjen. Koprena je spala i svet koji se ukazao ne izgleda više vredan življenja. Porodica očekuje onog starog, niko iz okoline nije spreman na tu promenu, početak je kraja.


FOTO

: Tuc

k

DŽEK, UBICA DIVOVAJACK THE GIANT SLAYER

JACK THE GIANT KILLERRežija: Brajan SingerUloge: Juan MekGregor, Sten-li Tuči, Ijan Mekšejn, Nikolas Holt Žanr: Avantura, dramaStart: 21. mart

MOVIEID

filmovi247.com

07 69

DŽEK, UBICA DIVOVA

MLADI SELJAK PO IMENU DŽEK, ČAROBNI PASULJ, OTETA PRINCEZA, DŽINOVI – NEMA SUMNJE, NALAZIMO SE U SRED BAJKE. I TO FILMSKE, KOJU BI HTELI DA ODGLEDAMO ŠTO PRE.

Ržiser je inspirisan istoimenom engleskom klasičnom bajkom u kojoj će mladi seljak Džek nesrećno otvor-iti kapiju između dva sveta: sveta ljudi i sveta divo-va. Kao posledica, primirje između dva sveta će biti narušeno kada princeza ljudi, Džekova ljubav, bude oteta od strane džinova. Naravno, Džek kreće u avanturu da bi je spasio – zar ste i sumnjali?

Slobodni na Zemlji prvi put posle mnogo vekova, di-vovi nastoje da povrate zemlju koju su nekada izgubi-li, terajući mladića, Džeka, u borbu svog života kako bi ih zaustavio. Boreći se za kraljevstvo, ljubav hrabre princeze i njen narod, on dolazi licem u lice sa ne-zaustavljivim ratnicima, za koje je mislio da postoje samo u legendama i dobija šansu da postane i sam legenda.

Piše: Saša Đorđević

BAJKA OČAROBNOMPASULJU UNOVOM RUHU

http://www.megablog.rs/


FOTO

: MC

F

KRUDS THE CROODS

OVA DUHOVITA I ZABAVNA PRIČA SMEŠTENA JE U FIKTIVNU PREIS-TORIJSKU ERU.

THE CROODS / KRUDS21.mart 2013.Kirk De Micco, Chris Sanders; Kirk De Micco, Chris SandersDragan Vujić, Đurđija Cvijetić, Ivana Popovićanimirani, avantura, komedija

MOVIEID

filmovi247.com

08 71

PRIČA JE SMEŠTENA U FIKTIVNU PREISTORI-JSKU ERU I PRATI NEOBIČNU PORODICU KOJA ŽIVI U PEĆINI. NJIHOV ŽIVOT JE SPOKOJAN DO TRENUTKA KADA KONTINENTI POČNU DA SE POMERAJU, A NJIHOV SVET DA SE MENJA NA NAJČUDNIJE NAČINE. ZBOG TOGA PORO-DICA KRUDS MORA DA KRENE NA UZBUDLJI-VO, ALI I ZASTRAŠUJUĆE PUTOVANJE.

U komičnoj 3D sagi o porodici pećinskih ljudi „Kruds“, Ivana Popović će pozajmiti glas neustrašivoj tinejdžerki Ip, koja želi da se otisne dalje od grani-ca poznatog sveta, a ostatak glumačke ekipe koja učestvuje u sinhronizaciji čine dobro poznata ime-na domaće scene: Graga, tvrdoglavu glavu poro-dice, koji misli da „sve što je nepoznato, treba izbe-gavati“ igra Dragan Vujić; Babi Greni sa neobičnim smislom za humor i još neobičnijim sposobnostima za preživljavanje glas daje Đurđija Cvijetić, a majku i mlađeg brata u ovoj neobičnoj porodici igraju Vesna Paštrović i Stevan Pijale. Marko Janketić pozajmiće glas Gaju, mladiću iz druge porodice, koji će Krudsi-ma pomoći da savladaju strahove i upuste se u nove avanture.

Ova duhovita i zabavna priča smeštena je u fiktivnu preistorijsku eru. Život porodice Kruds je spokojan do trenutka kada kontinenti počnu da se pomer-aju, a njihov svet da se menja na najčudnije načine. Zbog toga oni moraju da krenu na uzbudljivo, ali i zastrašujuće putovanje.

VOLIŠ DA PIŠEŠ?KOD NAS

UVEK IMAMESTA ZA

KREATIVCEGLEDAŠ MNOGO TV SERIJA ILI IMAŠ KRAĆI SPISAK PROBRANIH FAVORITA?FB STATUS TI NIJE DOVOLJNO DOBRO SREDSTVO DA ISKAŽEŠ SVOJE MIŠLJENJE O NJIMA?ZANIMA TE KAKO IZGLEDA RAD U REDAKCIJI SAVREMENOG MAGAZINA?

MAGAZIN SCIFI SERIJE+ TE POZIVA DA UČESTVUJETE U STVARANJU NOVE SEZONE!DA LI ĆEŠ BITI DEO STALNE POSTAVE ILI SAMO GOSTUJUĆA ZVEZDA, ZAVISI SAMO OD TEBE!

Svoj CV, uz odabrani tekst na odgovarajuću temu (1800 do 3600 znakova), uz naznaku ZA KONKURSpošalji na [email protected]. Profesionalno iskustvo i stručno usmerenje je poželjno, ali ne i obavezno.

"Louis, I think this isthe beginning of abeautiful friendship."

-Casablanca, 1942.

LET’S BEFRIENDS :)Jedan lajk i tu ste...facebook.com/cinemaplusmagazinfacebook.com/serijeplus

KOD NASUVEK IMAMESTA ZA

KREATIVCE


-Casablanca, 1942.


FACE2FACETV.GUIDE

TV.GUIDE


TV.GUIDEFO

TO: N

BC U

nive

rsal

81

LEDENI POTRESIceQuakePERMAFROST KOJI POČINJE DA SE TOPI PRETI DA UNIŠTI PRELEPI PEJZAŽ ALJASKE.

Usled njegovog topljenja, metanske reke su se kreirale, a zemljotres, koji se bliži, mogao bi da izazove izuzetno razornu eksploziju. Sledi trka s vremenom, kako bi opstao život na zemlji.

9.3. u 21h


PARADOKSParadoxDETEKTIV ZA UBISTVA, ŠON NOLT , RADI U PARA-LELNIM SVETOVIMA ČIJA SE TEHNOLOGIJA POKREĆE ISKLJUČIVO MAGIJOM.

Šon istražuje zbunjujuć niz ubistava počinjenih sredstvima napre-dne nauke koje on nikada pre nije vidio. Uz pomoć Lenoir, ismejane članice subkulture “pragmatičara” koji veruju da je nauka više od mi-tova i dečjih priča i 130 godina starog čarobnjaka, Šon otkriva preteći zaplet koji će ga dovesti u drugu dimenziju gde će morati da spase oba sveta od uništenja.

15.3. u 19.10h

FOTO

: NBC

Uni

vers

al

83

TV.GUIDE


TV.GUIDEFO

TO: N

BC U

nive

rsal

85

21.3. u 21.20h

NESREĆA U VAZDUHUAirline Disaster

PREDSEDNICA HERIJET FRENKLIN SE BORI DA SPASE SITUACIJU KADA AVION U KOME SE NALAZI NJEN BRAT OTMU TERORISTI.

Primorana da bira između putnika u avionu i stanovništva na tlu, Fren-klinova se suočava sa najtežim zadatkom tokom svog predsedništva.


TV.GUIDEFO

TO: F

OX

ICB

87

TAJNI PROZORSecret WindowU FILMU TAJNI PROZOR RADNJA SE VRTI OKO PISCA KOJI PROLAZI KROZ BOLAN RAZVOD.

Njega prati psihotični neznanac koji tvrdi da mu je pisac ukrao priču. Kako bi naterao pisca da unese prepravke, neznanac će učiniti sve, a spreman je čak i da ubije!

11.03. u 21h


TV.GUIDEFO

TO: F

OX

ICB

89

NEVINInnocentU FILMU NEVIN PO ROMANU SKOTA TAROA, BIL PUL-MAN GLUMI RASTIJA SABIČA, SUDIJU OPTUŽENOG ZA UBISTVO SVOJE ŽENE, 20 GODINA NAKON ŠTO JE OSLOBOĐEN OPTUŽBI ZA SMRT SVOJE LJUBAVNICE.

Tokom poslednjeg suđenja, tajna veza iz Rastijeve nedavne prošlosti pre-ti da ugrozi njegovu odbranu i uništi odnos sa sinom. Dobitnica Oskara Marša Gej Harden glumi Rastijevu ženu, dok je Alfred Molina njegov pri-jatelj i advokat. Dobitnik nagrade EMI Ričard Šif je tužilac Tomi Molto, koji je odlučan u nameri da primora Rastija da se suoči s pravdom.

18.03. u 21h


TV.GUIDEFO

TO: F

OX

ICB

91

KRAMER PROTIV KRAMERAKramer vs. KramerDASTIN HOFMAN GLUMI RADNOG I VREDNOG DIREK-TORA ADVERTAJZINGA TEDA KRAMERA, KOJI DOL-AZI KUĆI ODUŠEVLJEN NOVIM POSLOVNIM UGOVO-ROM I SAZNAJE DA GA ŽENA DŽOANA NAPUŠTA DA BI „PRONAŠLA SEBE”.

Na staranje mu ostavlja šestogodišnjeg sina Bilija, koji je uveren da tata ne ume da napravi doručak niti da radi bilo šta od onoga što je za njega uvek radila majka. Međutim, tek što je Ted uspeo da napravi ravnotežu u svom životu, da zaista upozna svog sina i počne da se oseća ispunjen-im kao roditelj, ponovo se pojavljuje Džoana koja traži starateljstvo nad Bilijem, što rezultira opakom borbom na sudu. Ovaj veliki bioskopski hit iz 1979. godine bio je veoma zapažen na dodeli Oskara - pored još četiri nominacije, osvojio je nagrade za najbolji film, najboljeg glavnog glum-ca, najbolju sporednu žensku ulogu, najboljeg režisera i najbolji scenario.

18.03. u 23h

&FRIENDS

&FRIENDS

&FRIENDS

To bi u kratkim crtama bila radnja filma Vrela srca (Warm Bodies), koju možemo da okval-ifikujemo kao horor romantičnu komedi-ju. Inače radi se o ekranizaciji istoimenog bestseler romana Isaka Mariona. Glavnu ulogu u filmu ima Nikolas Hoult, otkroven-ja u tv seriji Skins a kojeg ćemo takođe vi-deti u glavnoj ulozi filma Brajana Singera Džek ubica džinova (Jack the Giant Slayer). Pored njega su tu i legenda kinematografije Džon Malkovič,, Dejv Franko i Tereza Palm-er. Režiju potpisuje mladi režiser Džonatan Levin kome dugujemo solidan film 50/50.

Ideja pisca romana je jednostavna: od zom-bija i živih, ko je humaniji od njih? Reklo bi se: oboje. Preživeli kažu da zombiji jedu mozgove svojih žrtava da bi preživeli i krali im sećanja. Tačno je, između ostalog. To se dogodilo i našem junaku “R”, kada je krenuo u ubilački pohod, ubijajući jednog mladića u gradu on preuzima njegova sećanja i odlučuje da spreči da njegova devojka doživi istu sudbinu.

Ali to što je “R” spasio Džuli, znači da je on drugačiji. Ubijanje nije njegov fah, čak i kada je primoran to da uradi da bi preživeo

kao zombi. “R” je pričljiv za jednog zombi-ja: njegov rečnik čine 4 samoglasnika, i na-preduje. Kolekcionira ploče Frenka Sinatre i živi u jednom od aviona na aerodromu ko-jeg su zauzeli zombi. Uprkos svemu “R” voli da sluša ljude kako razgovaraju. Njegov pri-jatelj “M” to ne shvata, čemu taj fetišizam prema prošlom životu kojeg više nema. Šta je uzrok tome katastrofi? Epidemija? Prirod-na katastrofa? Svetski rat? Usotalom, zom-bije i nije više briga za to.

“R” misli da iako je Džuli živa a on mrtav, da su ipak ljudi. Nema veze što to od njega čini idealistu u ovom svetu gde svaka nada delu-je izgubljeno.

Prići zombi tematici, koja je gotovo isto to-liko popularna kao i vampiri, na ovaj način je krupan zalogaj (igra reči prim.aut.). Ljubi-telji žanra su odrasli na filmovima Džordža Romera iz sedamdesetih su verovatno spremni da ovaj film dočekaju na nož. Zom-bi je mrtvo truplo koje se kreće u gomili, ubi-ja, jede svoje žrtve i tako u nedogled sve dok ne dobije hitac iz sačme u glavu. Dakle zom-bi koji mašta, razmišlja i zaljubljuje se…Težak udarac za dotični mit.

R(omeo) et Džuli(eta)Ipak se Isak Merion odlično snašao u svojoj knjizi “Topla tela” jer, kako on sam kaže, nije napisao roman o zombijima već ljubavnu priču. Iskoristio je tu ideju kao metaforu na ljudski rod, kao razmišljanje o normalnos-ti i razlikama. Kako će sve to izgledati na ve-likom platnu, videćemo. Ali činjenica je da u filmu naš junak ima klasične karakteristike zombija ali isto i dobar intelekt i smisao za ironiju. Preporučujem film.

Vrela srca(Warm Bodies)Ko kaže da jeromantikaizumrla?

FOTO

: meg

ablo

g.rs

Autor: Saša Đorđević


&FRIENDS

« R » JE “MLADI” ZOMBI ŽELJAN PRI-JATELJSTVA. TO BAŠ I NIJE JED-

NOSTAVNO S OBZIROM DA JE ŠETAJUĆI LEŠ I DA MU SE REČNIK OGRANIČAVA

NA GRLENE KRIKE. IPAK JEDNOG DANA “R” SE ZALJUBLJUJE U DEVO-JKU JEDNE OD SVOJIH ŽRTAVA. TADA

POČINJE LJUBAVNA PRIČA KOJE MOŽE DA PROMENI ČOVEČANSTVO…


Nakon tri godine odsustva Antoan Fukua, reditelj filmova Dan obuke (Training Day) i Kralj Artur (King Artur), nam se vraća sa novim projektima. Među tri njego-va filma koja su u post-produkciji danas vam predstavljam Pad Olimpa (Olympus has Fallen) sa jednim vrlo eksplozivnim i old-school prevedenim trejlerom ko-jeg možete potražiti na Mega blogu. Omaž akcionim filmovima osamdesetih i podsećanje na prve filmove serijala Umri muški (Die Hard) sa Brusom Vilisom (koji i dalje umire muški ali je izvezao svoj patri-otizam u samu Rusiju). Ovog puta Džerald (This is Sparta!!!!) Batler brani ni manje ni više nego Belu kuću i američkog predsed-nika.

A po svemu sudeći, Bela kuća se neće ni-malo bolje provesti nego u filmu Dan ne-zavisnosti (Independence Day). I to neće biti jedini ovogodišnji film koji će se bav-iti ovm temom jer uskoro stiže i film ma-jstora filmske (masovne) destrukcije Ro-landa Emeriha sa svojim filmom White House Down sa Čejningom Tejtumom i Džejmijem Foksom. Kako god, Antoan Fu-

kua će obradovati fanove dobrih starih ak-cionih filmova (među kojima se i ja nalaz-im) gde nategnutu situaciju rešava jedan čovek.

Tajni agent koji pao u nemilost je jedi-ni čovek koji može spasiti predsednika amerike u trenutku kada je Bela kuća na-padnuta od strane terorista.

To je ukratko radnja filma, prostija ne može biti. Scenario su napisala dva početnika, Krejton Rotenberg i Ketrin Benedikt, deluje debilasto ali ujedno i efikasno. A kad pogledamo i glumačku ekipu, možemo da očekujemo dobar šou: Džerald Batler, Morgan Frimen, Aron Ek-art, Ešli Džad, Rada Mičel, Melisa Leo, Anđela Baset i Robert Foster. Kao što se zna Amerika ne pregovara sa teroristi-ma a ovog puta su u pitanj severno kore-jci koji želi da naudi najvećoj demokratiji na svetu. Zato spremite kokice i isključite mozak, dobra zabava nam predstoji. Film izlazi u bioskope 22 marta 2013. Kako vam se ovo čini?

Pad OlimpaOlympus Has Fallen

99

TAJNI AGENT KOJI PAO U NEMILOST JE JEDINI ČOVEK KOJI MOŽE SPASI-

TI PREDSEDNIKA AMERIKE U TRENUTKU KADA JE BELA KUĆA NAPADNUTA OD

STRANE TERORISTA.

Između poetičnog sna i nadrealne priče, filmska adaptacija Mišela Gondria kultnog romana Borisa Viana “Pena dana” nam se otkriva svojim prvim trejlerom. U Francus-koj je veoma očekivan jer su glavne uloge poverene filmskim vedetama Romenu Durisu i Odre Totu a prvi kadrovi iz trejlera nam prikazuju priču koja će biti zanimljiva, luckasta i fantastična. Moja supruga je rek-la u šali kada je videla trejler: “Ovo kao da je Kusturica režirao”. Nije daleko od istine…

Pena dana (L’Écume des jours originalni naslov na francuskom ili Mood Indigo na en-gleskom) nam kazuje nadrealnu i poetičnu priču mladog kreativca i idealiste Kolena

(Romen Duris) koji upoznaje Kloe (Odre Totu) devojku koja je inkarnacija bluza Djuka Elingtona. Nakon njihovog venčanja stvari kreću po zlu jer u Kloinim plućima počinje da raste lokvanj. Da bi mogao plaćati lečenje svoje drage, u fatasmagoričnom Parizu, Ko-len mora da radi poslove pod apsurdnim okolnostima, dok se njihov stan oronjuje. Prijatelji, talentovani Nikola (Omar Si) i Čik (Gad Elmaleh), fanatik filozofije Žan Pol Sar-tra (Filip Torenton) počinju da im okreću leđa…

Ostaje nam da sačekamo da film izađe i vi-dimo ovaj filmski trip. Možda i ispadne za-nimljivo.

Pena danaMood Indigo

FOTO

: meg

ablo

g.rs


&FRIENDS


2013 će nesumnjivo (opet) biti u znaku Brusa Vilisa. Nakon što smo ga videli na delu u filmovima Ubica iz budućnosti (Looper), Plaćenici 2 (The Expendables 2), Kraljevstvo izlazećeg Sunce (Moon-rise Kingdom) i Hladna svetlost dana (The Cold Light of Day) ove godine će imeti zapažene uloge u tri blokbastera: G.I Joe – Odmazda (G.I Joe – Retaliation), Die Hard 5 (Dobar dan da se umre muški) i RED 2. U ovom članku ćemo se pozabaviti posledn-jem navedenom filmu.

Kao što možete videti iz trejlera, naši pen-zionisani tajni agenti se ponovo vraćaju u akciju. Pored Brusa Vilisa tu su i Helen Miren, Džon Malkovič i Meri Luiz Parker. Nema više Morgana Frimena ali zato nam dolaze Ketrin Zeta-Džons, Li Bjun-Hun i

legendarni Entoni Hopkins. Režija za ovaj nastavak je poverena Dinu Parisotu.

Frenk Mozes (Brus Vilis), bivši black ops operativac, sa svojom družinom penzi-onisanih specijalaca imaju za zadatak da pronađu izgubljenu nuklearnu bombu. Pored toga što će biti suočeni sa nemi-losrdnim ubicama, teroristama tu su osta-li agenti koji žele da se dokopaju bombe. Misija će voditi širom sveta, od Pariza, Lonodna pa sve do Moskve. Bez oružja i bez podrške na raspolaganju imaju svo-je iskustvo i old school metode da izvuku žive glave i spasu svet.

Film izlazi u bioskope početkom avgusta.

101

NOVOSTI IZ SVETA FILMA, TV SERIJA,STRIPA, MUZIKE, VIDEO IGARA

I JOŠ PONEČEG...

W W W . M E G A B L O G . R S

"Alone, bad.Friend, good."

-Bride of Frankenstein, 1935.

LET’S BEFRIENDS :)Tweet po tweet...twitter.com/cinema_magazintwitter.com/serijeplus

NOVOSTI IZ SVETA FILMA, TV SERIJA,STRIPA, MUZIKE, VIDEO IGARA

I JOŠ PONEČEG...

W W W . M E G A B L O G . R S

"Alone, bad.Friend, good."

-Bride of Frankenstein, 1935.

LET’S BEFRIENDS :)Tweet po tweet...twitter.com/cinema_magazintwitter.com/serijeplus

Fantastična nauka

12

3

U NAUČNOJ FANTASTICI Autor: Relja Trajković


&FRIENDS

FANTASTIČNA NAUKA JE U NAUČNOJ FANTASTICI ONO

ŠTO JE MAGIJA U BAJKAMA I EP-SKOJ FANTAZIJI. NEKE PRIČE NE

BI SE MOGLE ISPRIČATI UKO-LIKO SE NE STAVE U SVET U KO-

JEM JE NEŠTO ŠTO JE DANAS NEMOGUĆE, MOGUĆE.

I dok neki filmovi i serije imaju eksperts-ki tim naučnih konsultanata i trude se da budu smisleni i dosledni aktuel-nim naučnim saznanjima, većina je ipak spremna da za dobru priču iskrivi nauku onoliko koliko je potrebno.

Koliko vam se puta desilo da u bioskopu želite da viknete “Evolucija ne radi tako!” ili “Kompjuteri to ne mogu da rade!” Postoji jasna granica između dovolj-no napredne nauke ili tehnologije koju mi ne shvatamo (gravitacija na svemirs-kim brodovima, putovanje brže od svet-losti,....) i nauke ili tehnologije koja jed-nostavno ne može da radi. Ni danas, ni u budućnosti niti ikada. Pogledajmo neko-liko primera koji posvećenim fanovima vređaju razum.

Svemirski brodovi prave zvuk dok proleću pored kamere u svemiru. Naravno, bilo koji zvuk koji motori svemirskog broda proizvedu ne može da dođe do fiktivne kamere koja lebdi u potpunom vakuu-mu, jer se zvuk prostire oscilacijom at-oma materije. Ukratko, ako niste u gasu, tečnosti, ili čak tvrdoj materiji, ne možete čuti zvuk.

Objekti koji se smanje ili uvećaju menja-ju i svoju masu. Setite se dece iz “Draga smanjio sam decu”. U filmu je objašnjeno kako elektromagnetni zrak za sku-pljanje samo smanjuje prazan prostor između atoma. Ukoliko bi smanjili decu na veličinu manju od mrava, sva njiho-va masa bila bi koncentrisana na tu malu

površinu. Majušno telo deteta ponašalo bi se kao sečivo noža gde se velika sila prenosi na veoma malu površinu. Deca bi upala duboko u zemlju, što bi činilo veoma mučan i tragičan kraj ove lagane porodične komedije. S druge strane, tela se ne ponašaju isto na svim veličinama. Razlog zašto ne vidimo ogromne insek-te je to što njihovi sićušni oklopi - egzo-skeleti, mogu da funkcionišu samo na tim malim dimenzijama. Kada bi smo povećali majušnog insekta na veličinu čoveka, ok-lop bi se urušio pod sopstvenom težinom. Isto je i u suprodnom smeru. Smanjena na nivo insekata, deca ne bi mogla da pos-kakuju i trčkaraju na isti način na koji su to radila ranije, a težina sopstvenog tela bi im najverovatnije slomila kosti, zaustavila dis-anje i krvotok.

Laseri koji putuju sporije od metka. Ovo je najupečatljivije u Ratovima Zvezda, gde laseri putuju toliko sporo da ih džedaji sa lakoćom odbijaju svetlosnim mačevima. Laseri inače putuju brzinom svetlos-ti. Glavni razlog za to je što su uglavnom sastavljeni upravo od svetlosti. Ovde možemo da napravimo izuzetak kod film-ova u kojima napredna energetska oružja nisu izričito nazvana “laseri”, jer je možda u pitanju snop plazme (specifične forme vre-log gasa) ili neke nama nepoznate forme snopa koja nije svetlost. Takođe, snopo-vi lasera se jedva primete u gustoj atmos-feri naše planete, a u vakuumu bi trebali da budu potpuno nevidljivi.

105


107

4

5

6Genetske modifikacije koje odmah daju rezultate. U koliko epizoda Zvezdanih Staza smo imali situaciju rapidne evolu-cije ili genetske modifikacije glavnih liko-va. Enterprajz poseti planetu X ili maglinu Y, neko biva izložen radijaciji/virusu/van-zemaljskom eksperimentu, a zatim počne da se transformiše u nešto što nije ljuds-ko biće.. Do kraja epizode dežurni doktor nađe lek i ubrizga ga pacijentu, koji u roku od nekoliko sekundi poprimi svoj stari iz-gled. Geni ne rade tako. Projekat našeg tela je upisan u našoj DNK, pa je potreb-no čitavo detinjstvo da se telo oformi u svoju finalnu formu. Proces zamene starog tkiva novim je toliko spor da je potrebno oko decenije da se većina star-ih ćelija zameni novim. Neke ćelije, kao što su nervne ćelije, ne menjaju se nika-da. U veoma velikom iskoraku mašte, u veoma teoretskom slučaju da je moguće na primer, zameniti čovekovu kompletnu DNK sa DNK krokodila, a da to ne izazove kompletan kolaps funkcionisanja celog tela, proces pretvaranja čoveka u kroko-dila trajao bi bukvalno decenijama, dok bi mozak morao da ostane iste veličine, što se ne bi složilo sa fizionomijom krokodila.

Zacrtana evolucija. U uvodu u X-Men serijal filmova, profesor Ksavier jasno kaže kako je evolucija dug proces koji traje hiljadama i hiljadama godina, ali da evolucija s vremena na vreme napra-vi ogroman skok napred. Ovo je ujedno i premisa X-Men filmova u kojima pojedin-ci postaju mutanti i dobijaju gotovo nad-prirodne moći. Ovo je veoma pogrešno tumačenje evolucije i pretpostavlja da postoji neki predodređeni smer napred i nazad u kojem evolucija ide. U mnogim sličnim SF delima koristi se koncept “sledećeg koraka ljudske evolucije” kao da je majka priroda već odredila u kom smeru ćemo ići i samo je pitanje vremena kada ćemo tamo stići. Evolucija je samo prilagođavanje okolini i u tom smislu ne postoji smer napred ili nazad. Naša evo-lucija zavisiće isključivo od promene oko-

line, a ne od neke zacrtane putanje kojom se krećemo.

Brzi rast. Najbolji primer je serijal film-ova “Osmi putnik” u kojem vanzemalj-ci polažu jaja u grudnom košu ljudi koji u roku od nekoliko sati naraste dovolj-no da sam može da probije grudni koš domaćina i sakrije se u prvu senku ili ven-tilacioni otvor na koji naiđe. Ubrzo zatim naraste do veličine nešto veće od čoveka. Postoji još dosta SF filmova i serija u koji-ma dete iz epruvete ili neki drugi naučni eksperiment naraste do svoje potpune odrasle veličine za nekoliko sati, nekad čak i minuta. Rast podrazumeva deobu ćelija, koje materijal dobijaju putem un-osa hrane. Pretpostavimo da vanzemal-jac iz “osmog putnika” ima veoma vrz me-tabolizam koji mu omogućuje da prođe ceo period odrastanja u samo nekoliko sati. To bi značilo da bi morao da pojede ekvivalent svih obroka koje ljudsko biće pojede u toku svog detinjstva. Čak i kad bi kompletno progutao žrtvu iz koje se izlegao, veći deo hranjivih materija mora da pretvori u energiju za kretanje, a samo mali deo toga može da iskoristi za rast.

Sve ove greške nisu slučajne, niti su proiz-vod neinformisanosti scenarista. Ona omogućava da se ispričaju priče koje ne mogu da se ispričaju u realnom okruženju svakodnevnice. Ona omogućava da se postave filozofska pitanja koja bez nje ne bi mogla da se postave. Ona nije tu da bude ispravna, ona je tu da pogura radn-ju u smeru u kojem to režiser i scenaristi žele i da ustanovi fantastično i delimično uverljivo okruženje u kojem će njihova priča biti ispričana. I na kraju zamislite naučno potkovane Ratove Zvezda u kojoj zvezda smrti u apsolutnoj tišini uništava planetu Alderan, a sila nije ništa posebno, nego gomila mikroba u Džedajskoj krvi. Zapravo, ovo poslednje...

FANTASTIČNA NAUKA JE U NAUČNOJ FANTASTICI ONO

ŠTO JE MAGIJA U BAJKAMA I EP-SKOJ FANTAZIJI. NEKE PRIČE NE

BI SE MOGLE ISPRIČATI UKO-LIKO SE NE STAVE U SVET U KO-

JEM JE NEŠTO ŠTO JE DANAS NEMOGUĆE, MOGUĆE.

http://www.photontide.org/

http://www.facebook.com/PhotonTide

http://twitter.com/photontide

http://www.youtube.com/photontide

https://plus.google.com/b/101990028186074669001/101990028186074669001/posts


-Casablanca, 1942.


Najnovijifilmskitrejleri

&FRIENDS

ČUVARI TAJNOGKRALJEVSTVA / EPIC

HOT!

Priredio: Mladen Marić


FOTO

: Film

ski t

rejle

ri

http://www.youtube.com/watch?v=lvw151SqmWk

http://www.facebook.com/FilmskiTrejleri

MRAK FILM 5SCARY MOVIE 5

DEAD MAN DOWN

VRELA SRCAWARM BODIES

DŽEK UBICA DŽINOVAJACK THE GIANT SLAYER

FILM 43MOVIE 43

NEVEROVATNI BERT VONDERSTON

111

http://www.youtube.com/watch?v=z8btr1NZSsk

http://www.youtube.com/watch?v=xpvwdSTQhUo

http://www.youtube.com/watch?v=EI4hbgp1f_E

http://www.youtube.com/watch?v=5xuSk0GRQQc

http://www.youtube.com/watch?v=G-iBCfMZI7M

http://www.youtube.com/watch?v=7aZlavwC2jY

&FRIENDS

www.svetfilma.rs


Asteriksi Obeliksu Britaniji Astérix et Obélix Auservice de Sa Majesté (2012)

FOTO

: Tar

amou

nt

Ko bi poverovao da je ovo razgovor dva crtana junaka (ovi likovi bez obzira što je reč o igranom filmu su u osnovi ani-mirani, strip junaci) i da će ovako veliku životnu istinu izgovoriti upravo Obeliks, svom prijatelju koji u ovom duetu važi za pametnijeg, Asteriksu. Upravo ovakve misli su ono što nam gotovo uvek don-osi ova vrsta filma, pa bez obzira na svu skepsu i kritike koje se o takvim filmovi-ma pojave, shvatite da oni najmlađi ali i njihove tate i mame imaju još uvek šta da nauče u ovim i ovakvim filmovima.

Stari tandem na novom zadatku. As-teriksa ovoga puta igra Edouard Baer, ali u startu moram reći da meni lično pomalo nedostaje Christian Clavier koji je sjajno tumačio lik Asteriksa u pred-hodnim avanturama. Daleko od toga da Edouard Baer nije dobro odradio pos-ao, prošlo je čak i dovoljno vremena od predhodno snimljenog nastavka, punih deset godina, ali nešto šarma i vrcave glume sjajnog komičara Christian Cla-vier-a svakako bi dalo dodatne snage ovome filmu. Ovako, Gérard Depardieu kao Obeliks je ipak mora da na svojim, mora se priznati sve širim leđima, do-brano povuče i za ostatak ekipe, kako bi film bio što efektniji i bolji. O glumi Gé-rard Depardieu stvarno ne treba trošiti reči, bez obzira na žanr, ulogu ili temati-ku filma on je jednostavno sjajan. Jedi-no što mislim da mu u sledećem nas-tavku stvarno neće više biti potreban kostim za ulogu Obeliksa, njegovi gab-ariti postaju toliki da sve više liči na svoj lik koji tumači.

Vratimo se sada samom filmu. Cezar je sada krenuo u pohod na Britaniju. Do-bro informisan kao i uvek, saznao je da ovaj čudan narod ima još čudniji običaj, svakoga dana u pet popodne sve se za-ustavi, jer Britanci tada piju toplu vodu,

„KAO PRVO, NEMAŠ PRA-VO DONOSITI ODLUKE

UMESTO MENE. ONO ŠTO SI REKAO DA SAM TI JA

TERET... DA SE ŽRTVUJEŠ... TO NIJE ŽRTVA. ŽRTVA JE KADA NE DOBIJAŠ NIŠTA

ZAUZVRAT. ALI TO NE MOŽEŠ REĆI. JER ZNAŠ ŠTA DOBIJAŠ? DOBIJAŠ

PRIJATELJA!“

Režija: Laurent TirardAutor stripa: René Goscinny,

Albert UderzoScenario: Laurent Tirard, Gré-

goire VigneronUloge: Gérard Depardieu, Ed-

ouard Baer, Guillaume Galli-enne, Vincent Lacoste, Valé-

rie Lemercier, Fabrice Luchini, Catherine Deneuve, Charlotte

Lebon, Bouli Lanners, Dany Boon, Atmen Kelif, Jean Ro-

chefort, Gérard Jugnot, Luca Zingaretti, Filippo Timi,

Trajanje: 110 minutaOcena filma: 7

često sa malo mleka. Taktika je jed-nostavna, napadati Britance svakoga dana u vreme ovog čudnog rituala, po-beda će biti brza i laka, ubeđen je Cezar.

Cezarova strategija donosi rezultate, ostalo je samo jedno slobodno britan-sko selo. Britanska kraljica, uznemirena zbog konstantnih napada, zove na save-tovanje svog sunarodnika Jolitorax-a. Uz šolju tople vode, sa malo mleka podra-zumevase, Jolitorax iznosi stidljivo svoju ideju. Čuo je da postoji jedno malo selo, koje je uz pomoć čarobnog napitka us-pelo da se suprostavi Cezarovoj imperi-ji. Mali problem je što je to selo u Gali-ji, ali se on dobrovoljno javlja da ode i potraži pomoć lično.

U galskom selu srdačno je dočekan, a Asteriks i Obeliks od poglavice dobi-jaju zadatak. Puno bure čarobnog na-pitka odneti u Britaniju, pomoći Joli-torax-u i njegovom narodu, ali na put moraju da povedu i Goudurix, poglav-icinog rođaka, plašljivog, romantičnog i pomalo smotanog. Pa sad i ne tako malo smotanog.

Zanimljiva avantura počinje, a donaće nam dosta komičnih scena, još više letenja rimskih legionara posle susre-ta sa Obeliksovim pesnicama, upozna-vanja sa britanskim običajima, ma kako oni povremeno bili karikirani, Cezarov-ih nadanja i razočarenja kao i nekih lep-ih i pametnih dijaloga od kojih je jedan već pomenut na samom početku ovo-ga teksta.

Klinci i klinceze, će sigurno uživati, a tate i mame će imati dosta toga da vide i da sa posebnom pažnjom odgledaju ovaj film.

Uživajte!

Autor: Saša Dukić

113

Ovo je film za koji su tvorci inspiraciju pronašli u knjizi, tačnije u seriji knjiga auto-ra Džima Granta, poznatog pod literarnim pseudonimom Li Čajld. Ovaj britanski pi-sac triler romana rođen 1954, od 1997. go-dine do danas objavio je čak 17 dela (18 se očekuje u avgustu 2013.) sa Ričerom kao glavnim junakom.

Ko je Džek Ričer? Džek Ričer je duh. Nema čak ni vozačku dozvolu, važeću ili nevažeću. Nema adresu boravka, ni tre-nutnu ali ni prethodnu. Bez kreditne kar-tice, kreditne istorije, poštanskog faha, mobilnog, emaila. Jednostavno ništa, ili skoro ništa.

Ipak nešto ima. Pre nego što je postao duh, ovaj čovek je imao savršen vojni dosi-je. Vojnička krv. Rođen i odrastao u vojnim bazama u inostranstvu. Majka Francuskin-ja, otac marinac. Prvi put je došao u SAD da studira na Vest pointu. Tri godine kas-nije odlazi u rat. Irak, Avganistan, Balkan, gde god je potrebno. Slede odlikovanja: Srebrna zvezda, Bronzana zvezda, Legija za zasluge, Orden za izuzetnu službu kao i Purpurno srce. Većinu vremena služio je u vojnoj policiji. Po svim pokazateljima briljantan istražitelj. Doduše u isto vreme i problematičan. Degradiran u čin kapeta-na, ali ponovo unapređen u majora. Pre dve godine napustio je vojsku, nakon celog života provedenog u vojsci samo je otišao. Po drugi put dolazi u SAD i jednostavno nestaje, postaje duh.

Kako naći takvog čoveka? Ako ga tražite, teško, verovatno nikako. Ako to sam poželi, lako. On se prosto pojavi, baš pred onima koji bi da ga pronađu. Svi u čudu, a on izgovara jasno Džejms Bar.

U tom trenutku Džejms Bar u komi, teške povrede glave.

Drugi zaplet, dok javni tužilac i glavni istražitelj pokušavaju da saznaju nešto od Džeka Ričera, pojavljuje se advokat glavnooptuženog, opet slučajnost ili nešto više ćerka javnog tužioca. Jack Reacher negira pre svega da je Barov prijatelj, čak tvrdi da je Bar lud i da bi najradije želeo da ovaj plati za ono što je uradio. Ili kako sam kaže “nisam došao da mu pomognem došao sam ovde da ga sahranim”.

U trenutku vam stvarno ništa nije jas-no. Ko je ovde lud, ko kome pomaže a ko odmaže? Ko je spreman da traži pomoć od nekoga kome je jedina želja da ga sahra-ni? Zašto je Bar tražio tog i takvog Džeka Ričera?

Ko je Džejms Bar? Po tvrdnji Džeka Ričera “samo jedan od onih koji traže legalan način da bi ubijali”. Postao je snajperis-ta, vredno vežbao. 2000 ispaljenih meta-ka nedeljno. Konačno je poslat u Irak. Dve

SNAJPERISTA NA KROVU. PET, ČINI SE, NASUMIČNO

UBIJENIH OSOBA. MUNJEVI-TO HAPŠENJE. SVI DOKA-

ZI POSREDNI I NEPOSREDNI VODE DO SAMO JEDNE OS-

OBE, BIVŠEG SNAJPERISTE DŽEJMSA BARA, KOJI JE VEĆ JEDNOM U IRAKU PUCAO I

UBIO. OD NJEGA SE TRAŽI SAMO DA JEDNOSTAVNO

PRIZNA. SAMO 16 SATI OD SAMOG DOGAĐAJA, GLAV-

NI ISTRAŽITELJ I TUŽILAC OČEKUJU POTPIS. UMES-

TO PRIZNANJA, ON TRAŽI DA POZOVU SAMO JEDNU

OSOBU, OSOBU KOJA GA JE VEĆ HAPSILA, ISPITIVA-

LA, PROGONILA. ON TRAŽI POMOĆ OD DŽEKA RIČERA.

Režija: Christopher McQuarriePisac knjige: Jim Grant-a, pod

pseudonimom Lee ChildScenario: Christopher Mc-

QuarrieUloge: Tom Cruise, Rosamund

Pike, Richard Jenkins, David Oyelowo, Werner Herzog, Jai Courtney, Vladimir Sizov, Jo-

seph Sikora, Michael Ray-mond-James, Alexia Fast, Josh Helman, Robert Duvall, James Martin Kelly, Dylan Kussman,

Denver Milord,Trajanje: 130 minuta

Ocena filma: 8

duge godine bez dozvole da ispali metak. A onda dolazi vreme za njegovo povlačenje, rat za njega je gotov, pri tome posle četvrt miliona ispaljenih hitaca u metu i nijedan jedini u živu metu poražavajuća istina još bolnija. Rešenje. Pucaće! Mete, uopšte nije bitno u koga, samo da se sve ne završi bez ispaljenog metka.

Dobro je prikrio tragove, skoro da se izvu-kao. Ipak je uhvaćen. Uhvatio ga je Džek Ričer lično. Sreća, sudbina ili ko zna šta Džejms Bar se izvukao od zatvora, bez obzira i na direktno priznanje kompletnog događaja. Spasilo ga je to što je srećom i neznajući pucao i eliminisao četvoricu na-jamnika, koja je predhodni vikednd prove-la u seriji silovanja devojaka i žena. Čak njih 28 starosti od 11 do 54 godine.

Izvukao se tada. Da li je pomislio da se može izvući još jednom ili je reč o nečem drugom?

A dokazi, pregažen čunj, puščana čaura, novac u aparatu za parkiranje sa otiskom, gle čuda otiskom obučenog vojnog snaj-periste Džejms Bar. Tu je još i pickup vozilo sa jasno vidljivim tablicama na snimku bez-bednosne kamere, opet Barovo. U podru-mu Barove kuće municija, ručno pravlje-na, savršeno poklapanje, sa pronađenom čaurom.

Koliko događaja, pitanja, jasnih i nejasnih stvari u samo dvadesetak uvodnih minu-ta ovoga filma. Verovali ili ne ostalo je još punih stodeset minuta da Džek Ričer pronađe i da odgovore. Pre svih onaj os-novni odgovor, da li je Džejms Bar kriv i ovoga puta ili je ipak nevin.

Biće tu još zapleta, pitanja i odgovora, ali vam njih neću odati, čak ni u naznakama, jer tako bi vam uskratio zadovoljstvo da pogledate ovaj dobar triler.

Iako Tom Kruz nimalo ne liči na autentičnog Džeka Ričera iz romana Lija Čajlda, odlično se uklopio u lik i dao mu nešto dodatno na težini. Inteligentni zapleti i još bolji ra-pleti uz pomoć ostatka dobro odabrane glumačke ekipe učiniće vam dva sata provedena uz ovaj film maksimalno in-teresantnim, dinamičnim i povremeno napetim. I ako će vam sve u trenutku iz-gledati jasno i predvidljivo, već sledećeg momenta shvatićete da to i nije baš tako kako ste pomislili, da se tu ipak krije nešto drugo.

Da li je sve moglo biti još malo bolje, inte-resantnije, pa i još malo manje predvidlji-vo? Jeste! Ali je i ovako dovoljno dobro da vreme provedeno uz ovaj film nećete ni osetiti, a u isto vreme daje mogućnost da sledeći nastavak priče o Džeku Ričeru bude još bolji. U nadi i isčekivanju istog…

Uživajte!

Autor: Saša Dukić


DžekRičer Jack Reacher (2012)

www.svetfilma.rs

115

&FRIENDS

FOTO

: Tar

amou

nt

Sve o svetu �lma na jednom mestu!

Pročitajte više o ovim i mnogim drugim �lmovima na http://svet�lma.rs

CRITICS

LINKOLN

VR ATI MI IME

JADNICI

GANGSTERSKI ODRED

PREDIVNA ST VORENJA

CRITICS

121FOTO

: MC

F

CRITICS

LinkolnLINKOLNOV TRIJUMFALNI TRIO:

STIVEN SPILBERG, DENIJELDEJ LUIS I TOMI LI DŽONS


: Tar

amou

nt

Voleli ljudi Stivena Spilberga ili ne, ne može mu se osporiti to da je perfekcionista i odličan zanatlija u svom poslu. Is-tina je da se može zaključiti da gospodin Spilberg pomalo pati od pompeznih ekranizacija, ali naprosto kada imate toliko novca kao on zašto ne biste i investirali u sopstvene projekte koji vam se pritom višestruko isplate. Još jedan u nizu takvih je i film Linkoln koji vodi po broju nominacija za Oskara ove godine, čak 12, koliko je pre 19 godina imao i njegov, po mišljenju svetskih kritičara, najbolji film – Šindlerova lista. Takođe, ako ne računamo Spilbergove SF i akcione blokbastere, ovo mu je najuspešniji film po zara-di nakon Spasavanja redova Rajana sa trenutno inkasira-nih 177 miliona dolara u SAD, naspram 65 miliona budžeta.

Kao što se da pretpostaviti, Linkoln je maestralno snim-ljen, doteran do najsitnijih detalja, kako priliči Spilbergo-vom stilu ali i temi koju obrađuje. Za neke, ovaj film bi mogao biti dosadna lekcija iz istorije. Za one, spremnije da sagledaju ovo delo iz više uglova - kvalitetan film i do-bra pedagoška lekcija.

O glumi Denijela Dej Luisa se može reći toliko toga i naprosto se ne bi znalo gde stati sa hvalama. Uspeo je da uradi ono što malo glumaca uspe kada su u pitanju istori-jske drame, a to je da izbegne karikaturu. Nije čak ni doz-volio da ga veličina lika koji tumači nadjača, već je dao je-dan poprilično realističan, na momente fragilan prikaz jednog od najboljih američkih predsednika svih vremena. Uzevši sve ovo u obzir, kao i količinu nagrada koju je već do sada pokupio, čini se da će treći Oskar biti samo kruna uspeha koji je Linkoln doneo Dej Luisu i obrnuto.

Drugi glumac koji se izdvojio je Tomi Li Džons, čija je ulo-ga u Linkolnu poput buđenja iz zimskog sna. Da li je za-pao u sličnu fazu kao i njegov kolega koji je ove godine nominovan u istoj kategoriji sporedne muške uloge, Rob-ert De Niro, pa se u poslednjih desetak godina odao tips-kim ulogama i standardno dobrim rolama, ne može se sa sigurnošću reći, ali je svojim angažmanom izazvao Dej Lu-isa na glumački dvoboj. A to je, složićete se, jako teško.

I dok gledate Linkolna, slušajući muziku maestra Džona Vilijamsa (čija je ovo rekordna 48. nominacija za Oska-ra) i bez trunke patetike pratite život bivšeg američkog predsednika, pojavljuje se jedan element koji kvari tu gotovo savršeno sklopljenu celinu, pod imenom Seli Fild. Gospođa Fild je jedna u nizu onih vazda hvaljenih i nagrađivanih glumica, čini mi se bez razloga, čije se ni-jedne role nećete sećati, ali ako malo bolje pročešljate, videćete da je dobitnica čak dva Oskara, i da joj je pre-preka ka dobijanju trećeg za ovaj film, upravo, čini se, njena naslednica En Hetavej, koja je, po mom skromnm mišljenju, isto tako oskudnog talenta i neupečatljivog iz-gleda omniprisutna i rado nagrađivana.

Ipak, ni gospođa Fild ne narušava vizuelno impozantno delo čiji scenario potpisuje Toni Kušner, koji je prethodno

Autor: Viktor Vilotijević

123

Gledali smo u...

bioskopuOCENA

IAKO BI SE OČEKIVALO DA LINKOLN BUDE JOŠ JEDAN U NIZU FILMOVA KLASIČNE PROPAGANDE AMERIČKE ISTORIJE SA BOGATIM SCE-NAMA BITAKA U EKSTERI-JERIMA, REZULTAT JE NEŠTO POSVE DRUGAČIJE.

sarađivo sa Spilbergom na Minhenu, a direktor fotografi-je je Januš Kaminski koji je radio sa Spilbergom na svih 13 filmova, počevši od Šindlerove liste pa do danas.

Iako bi se očekivalo da Linkoln bude još jedan u nizu film-ova klasične propagande američke istorije sa bogatim scenama bitaka u eksterijerima, rezultat je nešto posve drugačije. Iako dobro kostimiran, sa autentičnom sceno-grafijom, film ne boluje od prekomerne upotrebe totala, koje Spilberg voli. Ne samo on, već to dolazi kao neizosta-van element pri prikazivanju nekog istorijskog događaja - sve mora biti veliko. I upravo to odsustvo masovnih scena ne čini film ništa manje vizuelno impresivnim, samo gled-aoce uvodi u jednu intimniju atmosferu, prateći građanski rat iz predsednikovog kabineta i kabineta stranačkih predstavnika.

Film, na svu sreću, prati samo poslednjih šest meseci Linkolnovog života. Ne zato što u suprotnom ne bi bio interesantan, već zato što bi vrlo verovatno pao u zam-ku kao Filida Lojd,kojoj ni kraljica velikog ekrana, Meril Strip, nije spasla brod od potopa i koja je ruinirala priču o Margaret Tačer filmom Čelična lejdi. S druge strane, ne možemo porediti ni iskustvo Lojdove sa Spilbergovim, kao ni talenat, a ni budžet.

U dva i po sata, koliko film traje, nema akcije u klasičnom smislu te reči i narativni tok filma je usporen, ali upravo to daje draž ovom filmu, koji predsednika Linkolna pred-stavlja kroz vizuru običnog čoveka, ali i na neki način mu-draca. Pokušaj da se donese 13. amandman i inkorpori-ra u Ustav SAD, a samim tim i otpočne era borbe protiv rasne diskriminacije je jedan od najbitnijih događaja, kako u američkoj, a tako i u svetskoj istoriji u poslednjih 150 go-dina.

Jedno je sigurno, Spilbergovi fanovi će biti zadovoljni, oni koje ova tema zanima takođe. Ljubitelji dobre glume ostaće oduševljeni kako glavnim glumcima tako i epizo-distima. Oni koji pak imaju nešto protiv najveće sile na svetu i koji se bune protiv holivudske A produkcije će i u ovom delu koje je, ma koliko paradoksalno zvučalo, maksimalno oslobođeno poruke da je Amerika najbitnija zemlja na svetu, naći gomilu zamerki i odmah početi da se pozivaju na domaću viševekovnu tradiciju, ili što je nama najbitnije - dužu istoriju.

Duža ili kraća istorija sa jedne strane i konstantan progres i retrogradnost sa druge. Linkoln je film koji će mimo svo-jih umetničkih vrednosti i istorijsko-političkih lekcija na-jbolje pokazati koliko je američko društvo napredova-lo za 148 godina, a koliko mi, nažalost, nismo u stanju da se borimo sa sopstvenim demonima ni na približno dobar način kako je to činjeno još u XIX veku.


: Tar

amou

nt

LJUBITELJI DOBRE GLUME OSTAĆE ODUŠEVLJENI KAKO GLAVNIM GLUMCIMA TAKO I EPIZODISTIMA.

125


FOTO

: Tar

amou

nt

BILO KAKVA KRITIKA NA RAČUN OVAKVE VRSTE KO-MEDIJE JE NEADEKVATNA, A OPET JE POTREBNO NAPRAV-ITI NEKAKAV VID OSVRTA. NAIME, SVIMA JE JASNO DA JE REČ O NA BRZINU SKLEPA-NOJ HOLIVUDSKOJ KOMEDI-JI KOJA ČIJI JE PRODUCENTS-KI TIM UGLEDAO PRILIKU DA ZARADI NA GLUMICI KOJA SE PROSLAVILA U DEVERUŠAMA - MELISI MEKKARTI.

Da li je njen talenat zaista toliko ekvivalen-tan broju nagrada za Deveruše, pa i nomi-nacija za Oskara, ili je ona pak samo jedna ljupka punačka dama sa zanimljivom po-javom i dobrim smislom za humor, ostaje nam da zaključimo na osnovu predstojećih projekata, jer u filmu Vrati mi ime nije un-ela ništa inovativno na polju glume, već je, štaviše, i za taj kratak period popularnos-ti od nepune dve godine angažmanom u tri filma, uspela da se klasifikuje kao tipska glumica.

Da, istina je, svima će biti smešno kada se punačka, bučna žena bez manira po-bije i porazbija sve oko sebe ili pak načini par gegova koji će nasmejati celu salu, pa se čak našaliti i na račun svoje kilaže. Bez sumnje, ako ovako nastavi, mogla bi da bude novi, ženski, Čarli Čaplin, samo čini se bez nekog dubljeg konteksta koji stoji iza njenih uloga.

Džejson Bejtmen je pak odabran ne bi li se dodvorilo ženskom delu publike, ali budi-mo realni, nakon odgledanog trejlera, niko nije otišao da pogleda film ni zbog njega, ni zbog radnje, već zbog nanizanih pošalica istrgnutih iz scena u kojima dominira niko drugi do Melise MekKarti.

Autorski tim je isti onaj koji nam je pre dve godine predstavio komercijalno veoma uspešnu, ali neviđeno dosadnu i sterilnu crnu komediju Kako se rešiti šefa, sa Kevi-nom Spejsijem, Dženifer Eniston i pono-vo, Džejsonom Bejtmenom. Osim eksp-loatacije Kartijeve u toku marketinške kampanje, vrlo vešto su dovodili ova dva filma u sponu, ne bi li osigurali sig-urnu prođu kod publike, koja je projekta

VRATI MI IME IDENTITY THIEFNova komedija ili holivudski cirkuzantski projekatza zgrtanje para?

CRITICS


127

AUTORSKI TIM JE ISTI ONAJ KOJI NAM JE PRE DVE GODINE PRED-STAVIO KOMERCIJALNO VEOMA USPEŠNU, ALI NEVIĐENO DOSADNU I STERILNU CRNU KOMEDIJU KAKO SE REŠITI ŠEFA, SA KEVINOM SPE-JSIJEM, DŽENIFER ENISTON I PONOVO, DŽEJSONOM BEJTMENOM.


: Tar

amou

nt

KADA SU OVAKVE KOMEDIJE U PITANJU, NIKO OD VAS NEĆE TRAŽITI DA BUDETE ANALITIČAR VEĆ PROSEČAN GLEDALAC ŽELJAN KONZUMERISTIČKE, PA MOŽE SE NAZVATI I JEFTINE ZA-BAVE, ŠTO NEKADA I NE MORA SA SOBOM DA VUČE NEGATIVAN PREDZNAK. U OVOM SLUČAJU IPAK NIJE TAKO.

Kako se rešiti šefa načinila treću najuspešniju komed-iju 2011. godine.

A evo i o čemu se zapravo u filmu radi. Glavnom liku, Sendiju Petersonu (tumači ga Bejtmen) koji je inače porodični čovek i potlečani radnik (imali smo sličnu situ-aciju i u filmu Kako se rešiti šefa) kradu identitet, i to zbog toga što je Sendi uniseks ime, koje je široko zastupljeno kako među muškarcima tako i među ženama. Kradljivac njegovog identiteta i uzrok svih njegovih problema, pa i fi-nansijskih, je Dajana (Melisa MekKarti), koja to vrlo smelo koristi, na doduše poprilično nelogično obrazložen način u filmu, ali nema veze. Kada su ovakve komedije u pitanju, niko od vas neće tražiti da budete analitičar već prosečan gledalac željan konzumerističke, pa može se nazvati i jef-tine zabave, što nekada i ne mora sa sobom da vuče neg-ativan predznak. U ovom slučaju ipak nije tako. Naš glav-ni junak, Sendi (pravi Sendi) saznaje za veliku prevaru na pumpi, gde mu prerežu kreditnu karticu. I tu, naravno, kreće cela drama oko toga - kako, zašto, kada.

U potrazi za Dajanom, on prolazi kroz niz, možemo se složiti, komičnih situacija, pa čak i taj njihov inicijalni sus-ret i otpočetak sukoba može biti primamljiv jer je ispunjen opšteprihvatljivim gegovima, ali sveukupno, film čak ne upada ni u žanrovske zamke, već se nakon nekih pola sata gubi poenta filma. Više nije moguće razaznati kuda ovo dvoje junaka idu, koje je razrešenje problema. Pošalice postaju toliko jeftine da je svaka scena poput nekog izo-lovanog skeča, koji će nekome biti smešan, nekome ne. Takoreći, film upada u ćorsokak i onda se dolazi do suštinske greške do koje dolazi u većini holivudskih film-ova koji se brzo pišu, brzo produciraju i još brže lansiraju u bioskope. Film je inicijalno trebalo da počne da se prika-zuje u maju, ali je studio usled velike majske konkurenci-je odlučio da je februar dobar mesec za zgrtanje novca, i nisu pogrešili.

Druga polovina filma je izrabljivanje Melise MekKarti, od koje se očigledno očekivalo da poput cirkuzanta zaba-vi publiku tako što će se bacati na kola, iritirati Bejtmena tako što će znati svaku pesmu sa svih mogućih radio stan-ica, tući se sa njim ne bi li to na velikom platnu delovalo što grotesknije i slično. Dakle, do samog kraja je težište palo na nju-tj. na njeno umeće da zabavi publiku. Nažalost, zaista simpatična Melisa ovde to ne uspeva jer sve deluje previše usiljeno. Gledajući film i analizirajući njen lik, lako ćete doći do dva zaključka - nisu određeni dramturški ok-viri lika, niti psihološke osobine, a pod brojem dva - 90% fora koje ona izgovara/izvodi su već viđene. I to ne viđene u smislu da će vam trebati vremena da se setite iz kog fil-ma su preuzete, već su direktne, možemo reći, pozajmice iz sličnih filmova u poslednje 3,4 godine.

Kao film za razbibrigu, Vrati mi ime, možda i može da vas zadovolji, ako ste zaista imali naporan dan i želite da od-morite mozak od razmišljanja. Opet, ako želite da se nas-mejete nečemu iole smislenom, pa čak i besmislenom – ali makar humorističnom, ovaj film treba izbeći iz pros-tog razloga što je puko trošenje vremena. Opet, koliko se da zaključiti po zaradi nikome ovoliko slojeva površnosti i vidljivih dramaturških grešaka nije smetalo. Svi su se očigledno uputili da vide simpatičnu bucku u još jednoj, nažalost. cirkuzantski koncipiranoj roli.

129

Gledali smo u...

bioskopuOCENA


AKO MENE PITATE, OKUPLJANJE HJUA DŽEKMENA, EN HETAVEJ, AMANDE SAJFRID I RASELA KROUA, POD REDITELJSKOM PALICOM TOMA HUPERA KOJI JE REŽIRAO JEDAN OD NAJPRECENJENIJIH FILMOVA SVIH VREMENA – KRALJEV GOVOR, NIJE MOGLO DA REZULTUJE NIČIM DOBRIM.

Ovo je u najbolju ruku mediokritetski pokušaj da se zadovolji što veća masa i jedan od ne tako inventivnih načina da se provede nedeljno popodne u bioskopu, umesto kraj malih ekrana u toplom stanu.

Kako i zašto se Hju Džekmen našao među petoricom nominovanih glumaca za najbolju mušku ulogu za Os-kara, verovatno niko neće moći da odgonetne, kao ni to što je En Hetavej za ovu ulogu pobrala sve moguće nagrade, a verovatno će kruna biti poslednja u nizu nagrada ove sezone – Oskar. A to sve zajedno je veo-ma poražavajuća i tragična činjenica. Jer da se samo američki mejnstrim odlučio na to da Jadnicima udeli toliko nagrada, i dalje ne bi bilo prihvatljivo, ali bi bilo razumljivo. Odziv iz Velike Britanije pa i drugih zemal-ja je nešto što bi ljubitelje filma i one koji se istim bave trebalo da zabrine.

Jadnike, koje smo mogli gledati pre petnaestak godina, sa Lajamom Nisonom i Umom Turman, koje je kritika u najmanju ruku ignorisala, možemo smatrati remek-de-lom spram ove dosadne i iscrpljujuće adaptacije koja se više oslanja na Brodvejsku postavku nego na liter-arni predložak. I upravo tu leži glavni problem Jadnika – filmu nedostaje suština koju je Viktor Igo kroz svoje delo uspešno izneo, a kojoj se brodvejski mjuzikl nije ni približio, a samim tim ni ova filmska adaptacija.

Mislim da za mjuzikl nije mogla da se izabere gora glumačka postava: sve vreme imate utisak da bi i Svet-lana Ražnatović mogla da se ukaže u vidu statiste sa zadatkom i otpeva “I Dreamed a Dream”. Osim nesnađene glumačke postave u kojoj vam i Saša Baron Koen dođe kao prijatno iznenađenje, CGI scenografi-ja bode oči. i ne može se otrgnuti utisku da sve u filmu deluje tako jeftino.

FOTO

: Tar

amou

nt

JADNICILES MISERABLES

Gledali smo u...

bioskopuOCENA


131

BIĆETE OJAĐENIZA DVA I PO SATA

MISLIM DA ZA MJUZIKL NIJE MOGLA DA SE IZABERE GORA GLUMAČKA POST-AVA: SVE VREME IMATE UTISAK DA BI I SVETLANA RAŽNATOVIĆ MOGLA DA SE UKAŽE U VIDU STATISTE SA ZADATKOM I OTPEVA “I DREAMED A DREAM”.


: Tar

amou

nt

133

U nekoliko navrata ćete poželeti da se film najzad završi, jer deluje kao da ste stavljeni na test izdržljivosti, no oni koji su pročitli Jadnike, ili pogledali bilo koju od nebrojeno puno adaptacija, shvatiće da ih posle svake pomisli o kraju, čeka makar još pola sata. Najtužnija činjenica vezana za ovaj film jeste da je itekako zadovoljio publiku jer se trenutna globalna zarada bliži 400 miliona dolara, načinivši ga jed-nim od najuspešnijih filmova ovog žanra, čemu su svakako doprineli i kritičari koji ga nahvališe, nagradiše i nominovaše za osam (!!?) Oskara, posle dodele kojih, sig-uran sam, film sigurno neće izaći praznih ruku.

Sa pravom mogu reći da je beogradska postavka u Madlenijanumu gospodina Bradića za dva koplja iznad ove britans-ko-holivudske koprodukcije. To bi poten-cijalnim gledaocima trebalo da pruži neke smernice, barem kada je u pitanju odluka otići u bioskop ili ne.

Ma koliko se u Igoovim Jadnicima saosećali sa Žan Valžanom, u ovom slučaju stajete na Žaverovu stranu i proklinjete u sebi što ćete njegov lik prati-ti duž celog filma. Zapravo, da možete, ubili biste ga posle prvih pola sata filma.

Glumački gledano, čini se da je jedan od najprecenjenijih glumaca današnjice, dosadan kao pojava i neinventivan kada je gluma u pitanju, Rasel Krou, odradio najbolji posao. Spram ostatka ekipe on je naprosto briljirao. Samim tim mi je žao što je nekako zapostavljen u ovoj sezoni nagrada, jer ako već metiljava gospođica Hetavej pre tridesete hita ka svom prvom Oskaru za ispodprosečno odigra-nu ulogu, onda zašto izostaviti gospodi-na Kroua, makar i sa liste nominacija.

Obzirom da je budžet bio solidan, osta-je misterija zašto se insistiralo na steril-nom snimanju filma po kojekakvim studijima, nameštenim setovima uzduž i popreko Velike Britanije, kao i na beskra-jno lošoj upotrebi CGI efekata – videćete kompjuterskog slona koji će za bilo kog estetu, a i za druge, predstavljati noćnu moru.

Amanda Sajfrid je možda najdalje od-makla kada je u pitanju glumačka post-

avka Zlih devojaka, te zasenila poročnu Lindzi Lohan i Rejčel MekAdams (koja tu i tamo zabeleži poneku zapaženu ulogu) ali smatram da joj su joj meteorološke prognoze masiranjem dojki bolje ležale od tumačenja Kozet. Sve vreme je tu, a vi je naprosto ne primećujete. To je, ob-jektivno, najgora stvar koja glumcu može da se dogodi.

I ma koliko Helena Bonam Karter ponav-ljala ulogu prevaranta, lujke i negativca, i kao takva, repetitivna, biće makar iz-vor smeha u beskrajno dosadnim Jadnic-ima koji pate od nemanja definisane nar-ativne strukture. Tehnički, ovo se može nazvati mjuziklom, ali iz respekta prema mnogo uspešnijim filmovima istog tipa sramno ga je tako i žanrovski opisati.

I sve ono što bi Jadnici trebalo da pred-stavljaju – klasičnu borbu dobra i zla, počnete da percipirate obrnuto, tačnije navijate za pogrešnu stranu iz nemogućstva saosećanja sa onima sa kojima bi trebalo. Gubitnici koji posta-ju moralni i, sveukupno, životni pobed-nici vam taj put do izbavljenja iz muka ogade, a ljubavna priča koja bi trebalo da odveć sterilan pristup ljubavi vrati u neka davnašnja vremena, prolaze vam pred očima neprimetno.

Za one koji ne znaju ništa o Jadnicima postojaće drugi problem – neće moći da se sažive ni sa jednim likom jer su dramaturški previše površno odrađeni. Kao drugi problem, gledaoci će biti zbun-jeni pokušavajući da shvate šta su ciljevi protagonista. Zapravo pitaće se ko je tu protagonista, a ko antagonista. Ko ne poznaje istorijsku pozadinu priče, tek će biti zbunjen, uzevši u obzir da sve te silne godine koje nam se smenjuju na velikom ekranu ne znače apsolutno ništa jer se likovi ne menjaju, a vreme teče li teče, dok se zapravo ništa i ne događa.

Imajući u vidu loš kasting, lošeg reditel-ja i pogrešan pristup adaptaciji, lako se zaključiti da film i nije mogao ispas-ti bolji. I svemu tome bi se dalo progle-dati kroz prste kada bi makar nešto u filmu sadržalo faktor zabave (ako već nema umetnosti). Dakle, mnogo buke ni oko čega.

I SVE ONO ŠTO BI JADNICI TREBALO DA

PREDSTAVLJAJU – KLASIČNU BORBU DO-

BRA I ZLA, POČNETE DA PERCIPIRATE OBRNUTO,

TAČNIJE NAVIJATE ZA POGREŠNU STRANU

IZ NEMOGUĆSTVA SAOSEĆANJA SA ONIMA SA KOJIMA BI TREBALO.


FOTO

: Tuc

k

AKO IZGUBIŠ SVE, A DOBIJEŠ RAT, ONDA SI HEROJ, ALI AKO IZGUBIŠ SVE, A IZGUBIŠ RAT ONDA SI BUDALA.

Teška i surova istina, izrečena iz usta ratnog veterana, u ovoj priči policiskog narednika, koji ulazi u još jedan rat, ovo-ga puta za spas duše Los Anđelesa.

Vešto smišljena priča od strane sce-narista, bazirana delom na istinitim ličnostima, kao i pojedinim događajima, u borbi za prevlast nad gradom koji kra-jem četrdesetih i dobrim delom pedes-tih godina prošlog veka umalo nije postao još jedno uporište mafije.

Jevrejski imigrant rođen u Kijevu, Ukra-jina, Miki Koen (Šon Pen) svoju kari-jeru profesionalnog boksera, posle povlačenja iz ringa menja karijerom pro-fesionalnog kriminalca. Njegova želja za

krvlju, dovodi ga do munjevitog uspo-na, kao i do visokog statusa praćenog strahopoštovanjem u mafijaskim kru-govima. Kao što i sami vidite ovde je reč o istinitoj ličnosti, a njegov mafijaški rad na preuzimanju kako grada Los Anđelesa, a tako i cele zapadne obale, takođe je solidno opisan u samom filmu.Po zvaničnoj verziji Miki Koen je zbog utaje poreza ponovo uhapšen i 1961 godini poslat u Alkatraz, odakle je otpušten 1972 godine.

U filmu je nešto drugačije, a iskreno rečeno više bih voleo da je ova filmska verzija u stvari ona prava, istinita, koja samo nije smela biti objavljena u javnosti.

U ovoj filmskoj priči Šef Parker (Nik Nolti) takođe istinita ličnost, po dolas-ku na mesto šefa LA policije, angažuje narednika Džona Omaru (Džoš Bro-lin), ratnog veterana iz drugog svetskog

Gangsterski odred GANGSTER SQUAD

CRITICS

Autor: Saša Dukić

135

PO ZVANIČNOJ VERZIJI MIKI KOEN JE ZBOG UTAJE POREZA PONOVO UHAPŠEN I 1961. GODINE POSLAT U ALKATRAZ, ODAKLE JE OTPUŠTEN 1972. GODINE.


: Tuc

k

Gledali smo u...

bioskopuOCENA

137

rata. Zadatak je jasan. Zaustaviti na sve moguće načine Mikija Koena, ali Oma-ra i njegova ekipa koju može i mora sam da odabere, neće postojati za javnost. Nema zasluga, pohvala, unapređenja, zaštite i dodatne pomoći od strane policije. Postoji samo surova borba, pra-vi rat protiv mafije i ne samo nje.Džon Omara je prihvatio izazov, bez razmišljanja, on i onako sam uz sve ot-pore i spoticanja, već vodi rat protiv Koena i njegove organizacije. Jedino što to sve više liči na donkihotovski rat pro-tiv vetrenjača. Korupcija je javno vidlji-va na svim nivoima, policija, sudstvo, politika, realno kada se malo bolje po-gleda u svim segmentima društva. Dro-ga, prostitucija, ilegalna kocka su glavni stubovi Koenove organizacije. Ogromne količine novca, služe kako za raskalašni život, investiranjeu razvijanje ilegalnog posla, a tako i za korupciju. Kao krajn-ja instanca, za ono što se ne može kupi-ti dolazi brutalnost Mikija Koena. Suro-vost sa kojom šalje poruke, suparnicima i nepotkupljivima, nema granica.

Nasuprot Koena, kao što je već rečeno, vojni veteran koji nikako ne uspeva da izađe iz rata kao načina života, Džon Omara. I pored molbi supruge u pood-makloj trudnoći, on jednostavno ne želi i ne može da grad koji je odredio za za-snivanje porodice preda u ruke mafiji. A supruga će ga i pored svega razume-ti, uz njenu pomoć i sugestije izabraće ekipu ljudi sličnu njemu, oformiće Gangsterski odred.

I ako na početku brzopleto, često nevešto i nepromišljeno, počeće da zadaju udarce Koenu i njegovoj orga-nizaciji, tamo gde mafiju uvek i najviše boli, rušiće im unosne poslove i izvore finansija, jeda po jedan.

Ovo je film koji se uspešno uklopio u trendove koje gledamo već nekoliko godina u većini holivudskih otvarenja. Brutalnost i krvava nota, podignute su na nivo realnosti. Poseban pečet na is-ticanju lika negativca takođe je još jed-na karakteristika na kojoj se posebno insistira, a kojoj je u potpunosti odgov-orio Šon Pen svojom ulogom, takođe je nešto što je već viđeno kao trend u po-slednjoj deceniji filma.

Inteligentno postavljena priča od strane scenariste Vila Bila koji je inspiraciju našao u istoimenoj knjizi autora Pola Libermana, dala je šansu ostatku film-ske ekipe, da stvori jedan dinamičan i intrigantan film o borbi za spas Los Anđelesa.

Lično nisam pobornik ideje da cilj oprav-dava sredstvo, pa i ako su momci iz Gangsterskog odreda u trenutku krenu-li upravo tim putem, na kraju nam zajed-no sa tvorcima ovog dela ukazuju i po-kazuju da pobeđuje ipak ona pozitivna i ljudks strana, a zar bi drugačije i mogla biti spasena nečija duša, pa sve da je up-itanju i jedan grad.

Da li je vreme da iz Holivuda pono-vo stižu malo manje realistični, a malo više romantični filmovi, nisam taj koji može da odluči, ali sam taj koji može da zaključi. Da, mislim da je vreme. Bo-jim se da ova preterano surova i real-na slika, koja nam sve više stvara iluzi-ju da smo deo događaja, sve više pravi problem u našim glavama i osećanjima. Strah me je da pojedini autori zaboravl-jaju na moć i inspiraciju pokretnih slika, te da je u ovom filmu spasena duša jed-nog grada, ali da je u isto vreme kako u njemu a tako i u seriji filmova koji su nastajali i nastaju u ovo vreme domi-nantne brutalnosti počela da se gubi duša jedne civilizacije.

Bez ikakve želje da umanjim vrednost ovog filma, zaključcima iz prethodnog pasusa, verujem da ćete i sami uvideti sve njegove dobre strane. Rat je dobi-jen, bez obzira na gubitke imamo i hero-ja, vama ostaje samo da ...

Uživate!

INTELIGENTNO POST-AVLJENA PRIČA OD

STRANE SCENARISTE VILA BILA KOJI JE

INSPIRACIJU NAŠAO U ISTOIMENOJ KNJIZI AUTORA POLA LIBER-

MANA, DALA JE ŠANSU OSTATKU FILMSKE EKIPE, DA STVORI

JEDAN DINAMIČAN I INTRIGANTAN FILM O BORBI ZA SPAS LOS

ANĐELESA.

www.svetfilma.rs

bioskopu


FOTO

: Tuc

k

AKO VAM SE ČINI DA JE OVAJ FILM NAMENJEN FANOVI-MA SERIJALA SUMRAK, TE DA SU NJEGOVA PRIMARNA CIL-JAN GRUPA TINEJDŽERI – NISTE POGREŠILI. IPAK, AKO U NJE-MU TRAŽITE NOVU BELU ILI ED-VARDA – ODUSTANITE ODMAH.

Za početak i konačno, hvala nebesi-ma na tome, ovde imamo dvoje lepe dece! Čisti, simpatični, emotivni i puni života, ovo dvoje tinejdžera plene svo-jim šarmom, iskrenošću i talentom, što nikako ne mogu da kažem za Kris-tin Stjuart, devoju rođenu bez facijalnih ekspresija i Roberta Patinsona, koji iz-gleda kao da konstantno jedva čeka ne-delju da se okupa.

Sama priča ovog film nije ništa previše komplikovano i s te tačke gledišta mogu otvoreno da kažem da sam očekivao malo više – prva knjiga iz serijala, prema

kojoj je ovaj film i snimljen, utrla je put do mog srca tako snažno da sam jedva dočekao sutrašnji odlazak u knjižaru i kupovinu drugog dela, dok je film kon-cpiran tako da bi mi bilo samo poma-lo žao ako bih čuo da se nastavak neće snimati. Ne zatto što je film loš, dale-ko od toga – već samo zato što je lošiji od knjige. Previše toga je ostavljeno po strani, pojedini likovi su suviše površno predstavljeni, a u fokusu je samo osnov-ni deo radnje – romansa između smrt-nog momka, željnog izazova i promana i devojke iz porodice činotvoraca, koja se plaši upravo promene koju joj njena loza i nastupajući šesnaesti rođendan spremaju.

Ova romansa je, svakako treba naglasiti, ekranizovana baš onako kako je i potreb-no prikazati prvu, veliku tinejdžersku ljubav: pred gledaocima je slatkasto, sasvim iskreno i trapavo muvanje dvoje klinaca iz grada u koji filmovi stižu s pola

PREDIVNASTVORENJASlatka pita s juga

CRITICS

Autor: Marin Milosavljević

141

PRED GLEDAOCIMA JE SLATKASTO, SASVIM ISKRENO I TRA-PAVO MUVANJE DVOJE KLINACA IZ GRADA U KOJI FILMOVI STIŽU S POLA GODINE ZAKAŠNJENJA, TRADICIJA SE POŠTUJE DO BESMISLA, A TRAČEVI SU BRŽI OD INTERNET PROTOKA.


: Tuc

k

MLAĐANA ALIS ENGLERT I NJEN PARTNER U OVOM FILMU, ALDEN ERENRAJK, DEČKO KOJI SE NEPRESTANO OSMEHUJE, SVOJE SLAVNE DANE ĆE TEK DOŽIVETI I, AKO JE VEROVATI ONOME ŠTO SE U OVOM FILMU MOŽE VIDETI – ZASLUŽITI.

godine zakašnjenja, tradicija se poštuje do besmisla, a tračevi su brži od internet protoka. Večita borba dobra i zla se, naravno, meša u ovu priču, jer šta je ljubav ako za nju ne vredi umreti, a vaša porodica će izgledati kao stado mirnih ovaca na ispaši, kada jednom vidite nev-erovatnu ekipu kojoj je život udahnula sjajno odabra-na glumačka postava ovog filma.

Ema Tompson je divno dočarala ludilo i navela me da poželim više scena u kojima će biti prisutna. Džeremi Ajrons je kao u uvek odličan, mada mi se čini da je na momente zaboravljao na činjenicu da igra gospodi-na s juga – taj govor je šetao i vamo i tamo. Prelepa, preslatka, savršena Ejmi Rozum, TV fanovima pozna-ta kao duša američke verzije serije Shameless, tek nas je uvela u sve ono što bi njen lik trebao da bude ako dođe do snimanja nastavka filma. Mlađana Alis Englert i njen partner u ovom filmu, Alden Erenrajk, dečko koji se neprestano osmehuje, svoje slavne dane će tek doživeti i, ako je verovati onome što se u ovom filmu može videti – zaslužiti.

Vešto baratajući onim što mu knjiga ostavlja u nasleđe, ovaj film sjajno kombinuje elemente sladunjavu ro-manse i gotičkog horora. Dijalozi su pitki, zabavni i vr-cavi, a specijalni efekti sasvim prihvatljivi – film nije previše skup, ali naspram prvog dela Sumrak Sage, s kojom ga (s pravom) svi porede, šljašti kao trezor Baje Patka.

Da li treba da očekujete nešto sasvim novo i revolu-cionarno od ovog filma, koji možemo pre svega okara-kterisati kao tinejdžersku fantastiku? Ne, nikako. Da li treba da ga pogledate, ako vam prija ovaj žanr? Ap-solutno. Predivna stvorenja su zabavno, ušminkano, pomalo kemp ostvarenje, koje vešto balansira između romanse, satire, horora i fantastike i sve dok kupu-jete bioskopsku kartu svesni da za svoj novac dobijate nešto više od dva sata lake zabave – iz sale ćete izaći zadovoljni i, vrlo moguće, nasmejani.

143

Gledali smo u...

bioskopuOCENA

HELIX vam predstavljaNAJKVALITETNIJA IZDANJA IZPOPULARNE NAUKE

PARALELNISVETOVIMičio Kaku

U ovom uzbudljivom putovanju kroz misterija kosmosa, pozna-ti fizičar i autor bestselera kakvi su „Fizika nemogućeg“ i „Ajnštajnov kosmos“, vešto vodi nas u svet crnih rupa i vreme-plova, višedimenzionalnih prostora i zajedno s nama istražuje primamljivu mogućnost postojanja paralelnih univerzuma. Kaku nas upoznaje s najnovijim inovacijama u teoriji stru-na i njenom poslednjem ovaploćenju, M-teoriji, koja kaže da je naš svemir možda samo jedan od mnogih u beskonačnom multiverzumu, tek jedan mehur koji pluta u moru beskrajnog mnoštva mehurastih svemira. Ako se dokaže da je M-teorija tačna, možda ćemo napokon naći odgovor na pitanje: “Šta se desilo pre Velikog praska?” Ovo je uzbudljiv i nezaboravan uvod u nove, najnaprednije teorije fizike i kosmologije od jednog od najcenjenijih glasova iz ove oblasti fizike.


: Tuc

k

http://www.heliks.rs/

NAJBOLJI NASLOVIIZ POPULARNE NAUKE

www.heliks.rs

FACE2FACE

MILA KUNISVEŠTICA TEODORA

FACE2FACE

FACE2FACE

Veštica Teodora


MILA KUNIS

FOTO

: Tar

amou

nt

149

Priredila: Tanja Milosavljević nog prijatelja. Međutim, verujem da je početak snimanja s prijateljem još ređa pojava, tako da je bilo stvarno super.“Dolazak na set takođe je bio veoma uz-budljiv trenutak za nju. „Pretpostavlja-la sam da će biti mnogo plavog ekrana, ali kad sam došla tamo, shvatila sam da su sve sagradili“, kaže ona. „Na Sce-ni 1 imate Smaragdni grad, na Sceni 2 Glindin dvorac. Na Sceni 3 je Ćudljiva šuma, a na Sceni 4 Put od žute cigle. Sve je tu. Celu Zemlju Oz. Čim kročiš na set, osetiš se čudesno; sagrađeni setovi ti strahovito mnogo pomažu da ostvariš svoj lik“, ushićena je Kunisova, koja dodaje: „Nadam se da će se gleda-oci u bioskopima smejati i uživati, da će se dobro zabaviti.”

DETINJSTVO SI PROVELA U RUSIJI; JESI LI ZNALA ZA KNJIGU ČAROBNJAK IZ OZA, FRENKA BAUMA?Brat mi je čitao ruski prevod te knjige i mislila sam da je to ruska knjiga, sve dok nisam došla u Ameriku. A prva stvar-no velika knjiga koju sam pročitala na engleskom bila je Povratak u Oz. Mis-lim da sam bila treći ili četvrti razred – tada sam i došla u Ameriku. Roditelji su pokušavali da me nateraju da čitam na engleskom, ne bih li ga bolje naučila. Pošto sam volela priču o čarobnjaku iz Oza, pomislili su da će mi se dopasti i Povratak u Oz.

RECI NAM NEŠTO O KOSTIMIMA.Teodora menja nekoliko kostima. Prvi je jahaći, koji nosi u prvoj sceni u ko-joj se pojavljuje, i stvarno je predivan – veliki crveni šešir od baršuna, crve-na jakna, crne pantalone i bela košulja. Gari Džons, kostimograf, uradio je iz-vanredan posao. Lik se preobražava uz pomoć kostima. U tom jahaćem je sva skromna, tiha, vrlo ljupka, zakopčana od glave do pete. A onda se zaljubi i, kad je sledeći put vidite, ima prekrasnu balsku haljinu s biserima.

ŠTA NOSIŠ NA PRSTU?Sve tri veštice, Glinda, Ivanora i Teodo-ra nose drago kamenje, ali na različitom mestu. Ja imam prsten, Ivanora ogrlicu, a Glinda čarobni štapić ukrašen dragim kamenom. Svi su smatrali da je taj kon-cept stvarno kul, to što njihove jedinst-vene moći potiču od dragog kamenja; to ih, na neki način, povezuje.

MILA KUNIS, GLUMICA NOM-INOVANA ZA ZLATNI GLOBUS (CRNI LABUD, TED, PRIJATELJI S POVLASTICAMA) POKLANJA SVOJ IZUZETNI DAR DIZNIJEVOM FIL-MU OZ, VELIKI I MOĆNI TUMAČEĆI LIK TEODORE, JEDNE OD TRIJU VEŠTICA IZ OZA.

Priznaje da je u prvi mah bila pomalo uplašena izgledima da igra Teodoru, ali susret s rediteljem Semom Rejmijem razvejao joj je strahove. „Sem je uspeo da mi pretoči u stvarnost i taj lik i sce-nario, što me je u velikoj meri umiri-lo“, kaže ova talentovana glumica. „Ni-kad nisam radila ništa ni izdaleka nalik ovome. Moraš da izazoveš samog sebe, a kako sam bila okružena ljudima koje mnogo poštujem, osećala sam se bez-bedno suočena s tim izazovom.“

Kunisova opisuje svoj lik Teodore kao „vrlo ljupku i naivnu mladu vešticu“, mlađu sestru veštice Ivanore (igra je Rejčel Vajs) koja je njena zaštitnica i koja gvozdenom rukom vlada Sma-ragdnim gradom. „Međutim, Ivano-ra je prihvatila tamu u sebi, a Teodo-ra se bori protiv te tame i ne veruje u nju. Nije zla. Veruje u mir i istinski je ubeđena da će čarobnjak doneti mir svetu. To je sve što je ikad želela.“

„MISLIM DA JE LEPOTA OVOG FILMA UPRAVO U TOME ŠTO JE UTEMELJEN U STVARNOSTI“, KAŽE KUNISOVA. „JESTE MALO ŠAŠAV, JER SE SVE DEŠAVA U ZEMLJI OZ, ALI PRIČA O LJUP-KOJ DEVOJCI KOJA OČAJNIČKI ŽELI DA VER-UJE U DOBRO I U BOLJE DANE LJUDI I SVE-TA KOJI DOŽIVLJAVA KAO DOBAR. ONA U TOJ MERI PORIČE ZLO DA ČAK NE MISLI NI DA ONO POSTOJI.“

Kunisova je uživala radeći s talentova-nom postavom filma Oz, veliki i moćni, pogotovo zato što je već sarađivala sa Džejmsom Frankom (Oskar Digs). “Džejms i ja se dugo znamo, i bilo je kao da se dvoje dece igraju. Stvarno smo dobri drugari. Umela sam u in-tervjuima da kažem kako je retkost da snimanje završiš bogatiji za jed-

KUNISOVA OPISUJE SVOJ LIK TEODORE KAO „VRLO LJUPKU I NAIVNU MLADU VEŠTICU“, MLAĐU SESTRU VEŠTICE IVANORE (IGRA JE REJČEL VAJS) KOJA JE NJE-NA ZAŠTITNICA


CELA PRVA POLOVINA FILMA PROTIČE U TIM SUKOBIMA DVEJU SESTARA. IVANORA

JE STARIJA I PAMETNIJA, I MISLIM DA SE TEODORA UVEK UGLEDALA NA NJU. ONA

PRIZNAJE DA NJENA STARIJA SESTRA IMA TAME U SEBI, ALI PRIHVATA TO.

FOTO

: Tar

amou

nt

KAKO DOLAZI DO PRVOGTEODORINOG SUSRETA S OZOM?Pa, njen otac je na samrtnoj postelji prorekao da će doći čarobnjak i spasti Zemlju Oz od zle veštice. Te-odora ugleda balon što se spušta s neba, a na balo-nu piše “Oz, veliki i moćni”. Stoga ona bez i najmanje sumnje veruje da je to taj veliki čarobnjak. I istog časa se do ušiju zaljubi u njega.

KAKO JE BILO SNIMATI ONE SCENEIZMEĐU TEODORE I IVANORE?Bilo je divno, uvek je bila nekakva bitka između nas. Cela prva polovina filma protiče u tim sukobima dve-ju sestara. Ivanora je starija i pametnija, i mislim da se Teodora uvek ugledala na nju. Ona priznaje da nje-na starija sestra ima tame u sebi, ali prihvata to. Ali ne mislim da Ivanora prihvata dobro u Teodori; mis-lim da je ljuta na nju zato što je tako naivna.

KAKVA JE BILA SARADNJA S DŽEJMSOM FRANKOM I OSTATKOM POSTAVE?Kao što sam rekla, Džejms i ja se odavno znamo i do-bri smo prijatelji, i bilo je uživanje raditi s njim.Mišel Vilijams je bila jednostavno fantastična u ulozi Glinde. Kad je pogledaš, ona prosto cepti od učtivosti i ljupkosti, sva je tako smerna. Veličanstvena je, otelovljenje svega što Glinda zastupa. I prelepa je.

Potom, tu je Rejčel Vajs, koja igra moju stariju se-stru. Bolje od toga ne biva, zaista. Toliko je lepa i upečatljiva, a njen lik je tako snažan, to je Rejčel od glave do pete. Bilo je divno, fantastično.

Kad dođem na set i ugledam Rejčel Vajs u onoj bleštavoj, prelepoj haljini, s perjem i s doteranom fri-zurom, a ona kao muči Glindu, dobru vešticu – sta-nem i upitam se, čekaj malo, otkud ja ovde?

Povrh svega toga, Sem Rejmi je jedan od najdivnijih reditelja s kojima sam sarađivala. Čovek jednostav-no nema ego; briljantan je i prosto želi da napravi odličan film. Nikad nisam radila s nekim tako stras-tvenim.

151

CELA PRVA POLOVINA FILMA PROTIČE U TIM SUKOBIMA DVEJU SESTARA. IVANORA

JE STARIJA I PAMETNIJA, I MISLIM DA SE TEODORA UVEK UGLEDALA NA NJU. ONA

PRIZNAJE DA NJENA STARIJA SESTRA IMA TAME U SEBI, ALI PRIHVATA TO.

Documents

Cinema+ #09