Cinema+, no. 08.pdf

P R A V I F I L M S K I M A G A Z I N

VRELA SRCA

ŠVARCI SE VRATIO:

PREMIJERE: IVICA I MARICA DOBAR DAN DA SE UMRE MUŠKI

FEBRUAR 2013cinema.plus.in.rs

08

12 POSLEDNJA BITKA32 Guverner u telu akcionog heroja

145 DŽEK RIČERJack Reacher

148 ĐANGOVA OSVETADjango Unchained

152 TEKSAŠKIMASAKRMOTORNOMTESTEROM

PREDIVNA STVORENJABeautiful Creatures

TEMA BROJA CRITICS

SVEŠTENIKOVA DECA

DOBAR DAN DA SE UMRE MUŠKIA Good Day to Die Hard

IVICA I MARICALovci na veštice

48

68

60

64

FACE2FACE160 GORAN PASKALJEVIĆ166 MARKOČKONJEVIĆ174 KVENTINTARANTINO

Osnivač i izdavač: GOODTIMES d.o.o.

Glavni i odgovorni urednik:Marin Milosavljević[email protected]

Grafički urednik:Miroslav Pavlović[email protected]

Izvršni urednik:Mila Dimitrijević[email protected]

Marketing i PR: Gdt [email protected]

Lektura i korektura: Tanja Milosavljević

Saradnici:Viktor Vilotijević • Tanja Milosavljević • Saša Đorđević • Relja Trajković • Ivica Milarić • Mladen Marić • Vladeta Radovanović • Marko ČkonjevićKristina Žic • Ana Ješić • Mihailo MilosavljevićSaša Dukić • Andriana Janićijević

BROJ 8FEBRUAR 2013

Dizajn: GOODTIMES art [email protected]

Adresa redakcije:Kralja Uroša Prvog 8/25, BeogradSajt: cinema.plus.in.rsMejl: [email protected]

FB/cinemaplusmagazin@cinema_magazin

DOBAR DAN DA SE UMRE MUŠKIA Good Day to Die Hard

VRELA SRCA Warm Bodies

00:30TAJNA OPERACIJA

cinema.plus.in.rs

U OVO

M BR

OJU...

5652

Naslovna strana:Millennium film

P R A V I F I L M S K I M A G A Z I N

VRELA SRCA

ŠVARCI SE VRATIO:

PREMIJERE: IVICA I MARICA DOBAR DAN DA SE UMRE MUŠKI

FEBRUAR 2013

cinema.plus.in.rs

08P R A V I F I L M S K I M A G A Z I N

VRELA SRCA

ŠVARCI SE VRATIO:

PREMIJERE:IVICA I MARICA DOBAR DAN DA SE UMRE MUŠKI

FEBRUAR 2013

cinema.plus.in.rs08

8 cinema.plus.in.rs

DOBRODOŠLI UNOVU FILMSKU2013. GODINU!

Dobrodošli u novu filmsku 2013. godinu! Želimo da vam bude plodna i kreativna u najmanju ruku kao prošla, a ako je moguće i više!

Stvaranje Universal Cinema+ broj 8, koji se trenutno nala-zi na vašem ekranu, svakako će obeležiti rečenica koju je izgovorio naš art direktor, Miroslav Pavlović, privodeći kraj dizajn teme broja: „Čoveče, pa ovaj Švarceneger je na kra-ju još i imao karijeru!“

Istini za volju, ni meni samom nije bilo jasno o kome pišem sve dok tema broja i prateći infografik nisu bili pri kraju – godinama unazad posmatrao sam Arnolda Švarcenegera, čuvenog Terminatora, kao gomilu (sad već dobrim delom izduvanih) mišića i poneko dobro kinematografsko zrno koje i ćorava koka tu i tamo ubode. Malo je reći da sam se iznenadio. Nakon što u potrazi za zanimljivim informacija-ma o ovom glumcu prošetate kroz nekoliko poslednjih de-cenija dvadesetog i prvu deceniju dvadeset prvog veka, sh-vatite da je on, zapravo, sjajan primer kako je ostvarenje snova vrednim radom i upornošću, ako pritom imate samo malo sreće – sasvim moguće.

Naš san je pola miliona čitalaca, za sada. Da li zaslužujemo da nam se ispuni, ostavljamo vama da procenite. Uživajte u stranicama koje slede.

Srdačan pozdrav,

Marin Milosavljević,Glavni i odgovorni urednik

REČ_UREDNIKA

FOTO

: Mill

enni

um fi

lm

12 cinema.plus.in.rs

I’LL BE BACK...... poručio nam je Terminator davne 1984. godine i ovih dana is-punio obećanje. Dobro, nije se vratio baš kao ubistveni T-800, ali ni šerif Rej Ovens nije za šalu. Štaviše – čini se da je Poslednja bitka (The Last Stand), prva glavna uloga Arnolda Švarcenegera nakon (ne)zvaničnog kraja njegove političke karijere, jedan od vatrenijih filmova koji se na velikom platnu pojavio u poslednjih nekoliko go-dina! Švarceneger, apsolutni kralj jednostavnih i efektnih akcionih filmova, nikada nije osećao potrebu da sebe definiše kroz druge podžanrove – on je i dalje, nakon svih ovih godina, baš ono što od njega očekujemo: sirovi, akcioni junak, opasni baja s kojim nema zezanja i kome ne treba 3D da ispraši negativce, a kroz radnju ovog filma nam, direktno i posredno, sasvim jasno šalje poruku da još nije spreman za penziju.

Dame i gospodo, nedorasli klinci i seniori, svi vi koji ste devede-setih godina žurili kući da pogledate i dvanaestu reprizu omiljenog filma sa Švarcijem, vreme je da rezervišete sebi kartu u najbližem bioskopu, jer on se definitivno vratio, u punom sjaju.

TEMA_BROJA

13

ARNOLD ŠVARCENEGERU FILMU

POSLEDNJABITKA


FOTO

: Mill

enni

um fi

lm

15

ŠVARCENEGER JE NEUMORNI ŠERIF REJ OVENS KOJI JE SKRHAN OSEĆAJEM KRIVICE NAPUSTIO SVOJE POLICIJSKO ODELJENJE U LA-JU NAKON NEUSPELE AKCIJE U BORBI PROTIV NARKOTIKA.

Sada vodi miran život u pograničnom gradiću Somer-ton – čiji spokoj će uskoro biti nemilosrdno uništen. Kada Gabrijel Kortez, najopasniji i najtraženiji nar-ko-bos u Americi, uspešno pobegne tokom trans-fera zatvorenika koji vodi FBI, započinje trka prema Somertonu i granici s Meksikom – u posebnoj Kor-vetti ZR1 koja razvija brzinu i do 400 km/h. Agent Džon Banister kreće odmah u poteru, ali Kortez se uopšte ne boji FBI-ja. Trebalo bi, međutim, da se boji onog što ne očekuje i ne može da predvidi – šerifa Reja Ovensa, jer će zapretiti jedinom do čega je šerifu sada stalo – njegovom novom domu. Ovens i njegove male, ali vrlo odane policijske snage, jedino su što stoji između Korteza i njegove slobode. Arnold Švarceneger je zvezda Poslednje bitke, prvog filma na engleskom poznatog korejskog režisera ak-cionih filmova Kim Đi-vuna (I Saw the Devil; A Tale Of Two Sisters; The Good, the Bad, the Weird) i sce-nariste Endrjua Knauera. Film je producirao Lorenco di Bonaventura (Transformers filmovi, G.I. Joe: Retal-iation). Uz Švarcenegera glume Forest Viteker, Džoni Noksvil, Rodrigo Santoro, Džejmi Aleksander, Luis Guzmán, Eduardo Noriega, Peter Stormare, Zak Gil-ford i Henesis Rodrigez.

Direktor fotografije je Đi Jong Kim (A Bittersweet Life); montažer Stiven Kemper, A.C.E. (MissionImpossible II); dizajner produkcije Franko Karbone (The Expendables); a kostimograf je Mišel Mičel (Training Day).

16 cinema.plus.in.rsFOTO

: Mill

enni

um fi

lm

UZ ŠVARCENEGERA GLUME FOREST VITEKER, DŽONI NOKSVIL, RODRIGO SANTORO, DŽEJMI ALEKSANDER, LUIS GUZMÁN, EDUARDO NORIEGA, PETER STORMARE, ZAK GIL-FORD I HENESIS RODRIGEZ.

KORVETOM NATERMINATORA

Priredio: Marin Milosavljević

17


FOTO

: Mill

enni

um fi

lm

I EVO ME OPET U POJASU KAKO VISIM NAGLAVAČKE U FILMU U KOME SE OD POČETKA DO KRAJA BORIM, PENJEM, TRČIM I VOZIM BRZE AUTOMOBILE.

PONOVO U IGRI!

19

Nakon sedam godina pro-vedenih na funkciji gu-vernera Kalifornije Arnold Švarceneger je planirao da se polako vrati na ekrane uloga-ma u akcionim filmovima koji su ga proslavili – međutim, sve se desilo neverovatnom brzinom kad je pročitao sce-nario za Poslednju bitku.

„Scenario je bio odličan,“ komentariše Švarceneger. „Bio je intenzivan, pun drame i akci-je koju volim i kakvu očekuju moji obožavatelji, a istovremeno sa puno komičnih elemenata. Jedan od onih filmova kad se smejete usred napete scene.“

Švarcenegera je takođe zanima-la saradnja s rediteljem za koga je smatrao da će uspešno osvežiti klasičan akcioni film. Već je bio upoznat s Đi-vunovim korejskim radovima koji su mu se jako svi-deli. „On je vrlo, vrlo talentovan, a ja volim da radim sa talentovanim rediteljima,“ rekao je Švarceneger. „Prvi njegov film koji sam pogled-ao bio je The Good, the Bad, the Weird i jako mi se dopao, pogo-tovo akcioni elementi. Zatim sam pogledao Saw The Devil, A Bitter-sweet Life i A Tale of Two Sisters i sa svakim filmom mi se sve više sviđao. Vrlo je svestran i talento-

van. Posebno dobro zna da obra-di univerzalnu temu borbe dobra protiv zla, što je vidljivo u svim nje-govim filmovima, pa i u filmu Po-slednja btka.”

S razvojem projekta Švarceneger se sve više radovao glumcima sa kojima će raditi. „Postava je nev-erovatna – Džoni Noksvil, Viteker, Luis Guzmán, Džejmi Aleksander, Rodrigo Santoro, Eduardo Norie-ga, Henesis Rodrigez, a listi nema kraja,“ rekao je. Posebno mu se svidelo kako je Noriega tumačio lik Korteza, kao uglađenog negativ-ca: „On je vrlo privlačan muškarac, pravi seks simbol, a neverovatno dobro glumi narko-bosa. Odmah sam primetio njegov intenzivan pogled i znao da će biti odličan i snažan protivnik mom liku.“

Švarceneger je takođe uživao sarađujući s Noksvilom: „Džoni je jako smešan. Ako ste videli nje-gove Jackass filmove znate da će učiniti sve kako bi izazvao smeh, a ova uloga je savršena za njega. Na kraju postane najveća podrška šerifovom timu i vrlo hrabar u bor-bi.“

Švarceneger je osećao vezu sa šerifom Ovensom koji je prethod-no takođe bio na svoj način akcio-ni junak i zatim započeo sasvim drugi život, čuvajući mir u gradiću za koji je mislio da nikad neće

doživeti borbu kakva ih očekuje. „Iskusio je sve to kao deo S.W.A.T. ekipe u Los Anđelesu, ali ta vre-mena su za njega prošlost,“ rekao je Švarceneger. „Na određeni način se veseli penziji i mirnom životu kad se odjednom njegov grad nađe na meti kriminalaca i on ponovno mora da se bori.“

Poput samog šerifa i Švarceneger je trebalo da odmah uskoči u fizički zahtevnu akciju posle duge pauze – i opet se, poput šerifa, našao fizički i mentalno spremni-ji nego što je to očekivao. „Nakon što sam bio guverner, mislio sam da bi trebalo da se polako vraćam u akciju, korak po korak,“ objasnio je, „ali to nije ono što se dogodilo.“

Nastavio je: „Sećam se kako sam jednom dok sam bio guverner po-setio filmski set i ugledao glumce kako vise naglavačke u sigurn-osnim pojasevima. Jedan od pri-jatelja me upitao ‘Zar ti to ne nedostaje?’, a ja sam rekao ‘Ne, stvarno bih radije bio u Sakra-mentu okružen političarima koji znaju da mi zagorčaju život. Ne mislim da ću to ikad opet raditi’. I evo me opet u pojasu kako visim naglavačke u filmu u kome se od početka do kraja borim, penjem, trčim i vozim brze automobile. A mislio sam kako mogu da se pola-ko vratim u igru! Međutim, bilo je jako zabavno, definitivno.“

Priredio: Marin Milosavljević


FOTO

: Mill

enni

um fi

lm

NAJMANJE SE OČEKUJE DA ĆE OD ŠERIFA DOBITI ZNAČKUUPRAVO ONAJ KOJI ZAPOČINJE PRIČU IZA REŠETAKA: FRANK MARTINEZ, LOKALNA PROPALICA KOJA SE VRAĆA NA PRAVI PUT.

KO SVE NOSI ZNAČKU?

21

ĐI-VUN I NJEGOVI SARADNICI POSVETILI SU SE INTENZIVNIM AUDICIJAMA KAKO BI NAŠLI EKLEKTIČNU POSTAVU GLUMA-CA KOJI ĆE IGRATI ŠERIFOVE ZAMENIKE U SOMERTONU – KOJI SE DOK SE U NJI-HOVOM GRADIĆU NIJE POJAVIO PRAVI ZLOČINAC NIKAD NISU SUOČILI S NEČIM VEĆIM OD MANJIH PREKRŠAJA.

Producent di Bonaventura je rekao: „Reja Ovensa okružuju zamenici koje glume Luis Guzmán, Džejmi Aleksander i Zak Gilford. Nisu iskusni policajci i nikad se nisu našli u oz-biljno opasnoj situaciji, ali su vrlo dobri ljudi. Tu je i lokalni loš dečko, glumi ga Rodrigo Santoro, koji odjednom dobija priliku da se iskupi. Džoni Noksvil igra Luisa Dinkama, lokalnog čudaka koji će dobiti priliku da postane ono što je odu-vek želeo: šerifov zamenik.“

Najiskusnijeg zamenika, koga zovu „Figi“, glu-mi popularni karakterni glumac Guzmán koji unosi u ulogu komične elemente. „Luis ima odličan smisao za humor i vrlo je talentovan –

Figi je u njegovim rukama postao dopadljiv i simpatičan lik,“ kaže Đi-vun. A di Bonaventura dodaje: „Na papiru Figi uopšte nije smešan, ali na filmu je vrlo komičan. Luis je stvorio smušenjaka koji ceni život, porodicu i prijatelje. Sviđa vam se jer uvek pokazuje ko je i na licu jasno poka-zuje šta misli.“ Jedina žena među zamenicima je Džejmi Aleksander, najpoznatija po svojim ulogama superjunakinje u Thoru i seriji Kyle XY. Ovde igra osobu koja nije sigurna da ima ono što je potrebno kako bi postala junakinja – dok se ne nađe u situaciji u kojoj nema izbora. Đi-vun je bio uzbuđen što će je videti u akciji: „Džejmi je jako lepa, ali otelotvoru-je i snagu i hrabrost prave Teksašanke. Jedini je ženski heroj koji parira muškim kolegama.”

Najnovijeg člana policijskih snaga u Somertonu, Džerija, glumi Zak Gilford koji se probio svojim ulogom Meta Sarasena u hit-seriji Friday Night Lights. Upravo on je najviše iznenadio Đi-vuna: „Nisam poznavao Zaka, samo sam čuo kako ga hvale za rad u Friday Night Lights. Tako dobro je odigrao mladića iz male sredine s velikim snovi-ma da je njegova priča postala emocionalna srž borbe koja sledi.“

Kad Ovens shvati da mora da osnaži svoje snage primo-ran je da proglasi zamenicima šerifa dvoje sugrađana koji u tome vide svoju priliku da učine nešto dobro. Jedan od njih je vlasnik muzeja, Luis Dinkam, koga s nepogrešivim osećajem za komediju glumi popularni Džoni Noksvil. Poznat po svojim ludim vratolomijama i humoru – i uloga-ma u hit filmovima poput Jackass i Men in Black 2 – Noks-vil je bio idealan izbor za Dinkama. Đi-vun je ovako opis-ao vlasnika muzeja: „Dinkam je spoj Noksvilove smešne ličnosti i štrebera opsednutog vojskom, a Džoni ističe živopisne osobine lika koji omogućava našim herojima da pobede sofisticirane i savremeno opremljene zločince pomoću zastarelog oružja, što samo doprinosi zabavnos-ti filma.“

Najmanje se očekuje da će od šerifa dobiti značku upravo onaj koji započinje priču iza rešetaka: Frank Martinez, lo-kalna propalica koja se vraća na pravi put. Igra ga buduća brazilska zvezda Rodrigo Santoro, poznat ljubiteljima fil-ma iz romantičnog filma Love, Actually, ali i kao fanatičan despot, kralj Kserks, iz filma 300. Đi-vun je rekao da se od-mah oduševio Santorovom glumom: „Može istovremeno da bude i vrlo muževan i vrlo hladnokrvan, a bio je i jako zagrejan za ovu ulogu i uvek se trudio da izvuče najviše iz svakog kadra.“ Di Bonaventura je dodao: „Rodrigo se vrlo uživeo u ovu ulogu i lik koji ima zanimljivu priču – osvojio je državno prvenstvo u američkom fudbalu i to mu je bio životni vrhunac, a otada se nije pomerio osim što je otišao u rat, što ga je samo još više uništilo. Svestan je da mu je ovo poslednja šansa.“


: Mill

enni

um fi

lm

23


KIM ĐI-VUN REDITELJ

25

NAJSVESTRANIJI REDITELJ JUŽNE KO-REJE I ČESTO GA ZOVU „MAJSTOROM ŽANROVA“ ZBOG INOVATIVNOG PRISTUPA I ODLIČNOG VLADAN-JA RAZLIČITIM ŽANROVIMA. NIŽE KRITIČKE I KOMERCIJALNE USPEHE U KOREJI I INOSTRANSTVU GDE PRED-STAVLJA KOREJSKI FILM.

Kim započinje snimanje filmova razradom glavne teme do najmanjih detalja, zbog čega često piše sopstveni scenario. Poznat je po načinu na koji vizuelno predstavl-ja priču i po svom smislu za humor koji je omogućio celom svetu da uživa u njegov-im filmovima.

Nakon što se proslavio svojim rediteljs-kim debijem i crnom komedijom The Qui-et Family, oduševio je sportskom komedi-jom The Foul King, o krotkom službeniku koji se noću pretvara u maskiranog i nasil-nog rvača. Njegov treći film A Tale of Two Sisters odmah je privukao pažnju Holivu-da i međunarodne filmske zajednice i kas-nije bio adaptiran u američki The Uninvit-ed. Novi film A Bittersweet Life, elegantni noir krimić, često se navodi kao njegovo remek-delo koje istražuje odnose različitih likova i koje je poznato po inovativnim ak-cionim scenama. 2008. godine snimio je orijentalni vestern The Good, the Bad, the Weird s banditima na konjima i parnim lo-komotivama u Mandžuriji 1930.-tih godi-na, koji je postao najuspešniji film u Kore-ji. Zatim je nastavio sa snimanjem trilera I Saw the Devil, napetoj priči o ubistvu i os-veti, s glumcima Čoi Min-sikom iz filma Oldboy i Li Bjung-hun iz filma A Bitter-sweet Life. Poslednja bitka je prvi Kimov film na engleskom jeziku.


LORENCO DI BONAVENTURA

27

ZAPOČEO JE SVOJU KARIJERU UPRAVLJAJUĆI KOMPANIJOM ZA RAFT-ING, A ZATIM SE PRIDRUŽIO KOMPANIJI COLUMBIA PICTURES I RADIO U DISTRI-BUCIJI, MARKETINGU I U KANCELARIJI PREDSEDNIKA KOMPANIJE.

U februaru 1989. zaposlio se u Warner Bros-u i radio na 130 filmova. Neki od nje-govih najvećih komercijalnih i kritičkih us-peha su Falling Down (1993), A Time to Kill (1996), The Matrix (1999), Analyze This (2000), The Perfect Storm (2000), Ocean’s Eleven (2001), Harry Potter and The Sorcerer’s Stone (2001), Training Day (2001) i Three Kings (1999).

U januaru 2003. di Bonaventura je os-novao produkcijsku kuću s kojom je pro-ducirao 21 film. Njegov najnoviji film je treći Transformers reditelja Makla Beja koji je zaradio najviše od prethodnih film-ova iz serijala. Ostali hitovi su RED, Salt, kao i Transformers i Transformers: Re-venge of the Fallen, G.I. Joe: Rise of the Cobra. Di Bonaventurina kompanija je up-ravo završila sa snimanjem trilera Side Ef-fects u kome glume Runi Mara, Džud Lou, Čening Tejtum i Katrina Zita-Džouns, a koji je režirao Stiven Soderberg. Trenutno je u produkciji nastavak hita RED 2, a up-ravo je završen Jack Ryan, vrlo iščekivani povratak popularnog lika Toma Klensija, u kome glume Kris Pajn, Kevin Kostner i Kenet Brana, koji je i režirao film. Prošlog proleća završen je G.I. Joe: Retaliation.

Lorenco di Bonaventura rodio se u Nju-jorku i diplomirao na Harvardu, a potom magistrirao na Univerzitetu Pensilvanija. LORENCO DI BONAVENTURA PRODUCENT


Upravo suprotno, želeli su Korteza koji je vrlo pametan i sofisticiran, dobro up-oznat sa svim mogućnostima tehnologi-je koju zna da iskoristi do kraja... i pra-vi frajer koji odlično izgleda u odelu. Pronašli su sve što su tražili u sve popu-larnijem glumcu Eduardu Noriegi.

Noriega je u šali nazvao svoj lik „razmaženim dečakom“ i nastavio: „Jed-nom sam pročitao u novinama članak o muškarcu koji je kupio školu kako bi mogao da otpusti učitelja, koji je kaznio njegovog sina. Odmah sam pomislio da bi to mogao da bude deo Kortezove bi-ografije. Moj lik je jako moćan muškarac sa puno novca, koji misli da može sve da kupi. Navikao je da dobija sve što želi i može biti jako opasan ako to i ne dobije.“

Kako bi si osigurao slobodu, Kortez je za-poslio brutalnog poručnika Barela, koga odlično i preteći igra Peter Stormare. Stormare će ove godine nastupiti i u fil-mu Hansel & Gretel: Witch Hunters, a već je sarađivao sa di Bonaventurom na filmu Constantine koji je za njega rekao: „Još uvek se sećam kako je odlično odg-lumio Satanu – kao ciničnog i zabavnog neprijatelja s puno samopouzdanja, a ta-

PRODUCENTI FILMA TRAŽILI SU NEKOG KO BI MOGAO

DA IGRA OPAKOG NEGATIV-CA, MEĐUNARODNOG NAR-

KO-BOSA KORTEZA, KOJI JE DRUGAČIJI OD UOBIČAJENOG

LJIGAVOG KRIMINALCA.

kav je kad se suočava sa Ovensom i nje-govim ljudima. Vidi se da je hladnokr-van plaćenik, ponešto zabavljen mišlju da mu se suprotstavljaju policajci iz po-luzaboravljenog gradića. Kris i Peter su odlično razvili ove likove koji bi inače bili drugorazredni kriminalci.“

Kortezov najveći saveznik je ključan lik u Poslednjoj bici – i nije ljudsko biće, već mašina koja omogućava zločincu spe-ktakularan beg kroz pustinju: Korveta ZR1, najbrži auto koji može da se kupi. Model koji se vidi u Poslednjoj bici je su-per pojačan, sa više od 1.000 konjskih snaga i brzinom do oko 400 km/h.

„Brža je od svega, pa smo se zapitali,“ rekao je di Bonaventura, „Šta ako po-zovu borbeni avion da je skine s puta?’ – ali za to je potrebna direktna nared-ba predsednika, a nju nećete dobiti za uništenje automobila sa civilom u roku od dva sata. Kortezov je plan zato jed-nostavan: pobeći će preko granice. Dodajte tome činjenicu da Kortez može da kupi bilo kog inženjera ili osobu koja može da osmisli kako da ga prebaci preko granice i sve je izvodljivo. Zato ide upravo kroz Somerton.“

RAZMAŽENI DEČKO U KOŽI MOĆNOG MUŠKARCA

MOJ LIK JE VEOMA MOĆAN MUŠKARAC SA PUNO NOVCA, KOJI MISLI DA MOŽE SVE DA KUPI.NAVIKAO JE DA DOBIJA SVE ŠTO ŽELI I MOŽE BITI VEOMA OPASAN AKO TO I NE DOBIJE.“

29 FOTO

: Mill

enni

um fi

lm


MOŽETE LI VITO DA PLATITE?!Đi-vun je od početka video Poslednju bitku kao film podeljen u nekoliko vizuelno različitih svetova: „Imate blistavi Las Ve-gas, prizemljeni gradić Somerton, haos u FBI kancelarijama i Kortezov dinamični super auto. Želeo sam za svaki od njih da stvorim različiti izgled s različitim bojama, teksturama i uglovima kamere.“

U potrazi za savršenim Somertonom – gradićem koji će se pretvoriti u mesto za epsko suočavanje – dizajner produk-cije Franko Karbone (The Expendables) se nadao da će naći mesto koje se trudi da bude istinski američki gradić. To je trebalo da bude usko povezana zajednica s glavnom ulicom, klasičnim američkim restoranom, par trgovina, šerifovom kacelarijom... i poljem kukuruza odmah do grada gde je Đi-vun zamislio početak poslednje bitke.

Karbone je pronašao ono što je Đi-vun tražio u Belenu, u Ar-izoni, nekih 30-ak kilometara od Albukerkija u Novom Me-ksiku i tamo sagradio Somerton iz filma. Gaj Ridel, izvršni producent je rekao: „Ostalo je bilo samo nekoliko zgra-da između praznih placeva. Sagradili smo trgovine, dodali automehaničarsku radionicu i crkvu i skinuli daske sa stare radnje – kako bismo napravili restoran Irv’s Diner.“

31

Većina akrobacija u filmu, koje izazivaju snažno lupanje srca, vrtela se oko Kortezove Korvete ZR1. Zahvaljujući di Bonaventurinom odličnom radnom odnosu s GM-om, zbog prethodne saradnje na svim Transformers filmovima, proizvođač automobila osigurao je produk-ciji šest Korveta. Veliki deo produkcije bio je posvećen održavanju automobila kako bi bili spremni za sniman-je, a jedna ZR1 i jedna ZL1 čuvale su se za scene vožnje i parkiranja. Ostale su bile predviđene za razne ak-robacije i imale su ojačano vešanje kako bi mogle da podnesu teže terete, zavarene cevi i okove za kamere. Ridel je objasnio: „Svaka Korveta je imala specifičnu namenu. Bilo je jako izazovno sve organizirati jer su ponekad isti automobil istovremeno trebali različitim ekipama na suprotnim krajevima grada.“

Kako bi mogli da voze Korvete kroz polje kukuruza na krovove automobila pričvrstili su tzv. „pod cars“ sis-teme za vožnju. Kaskader je zatim upravljao autom s krova – odakle je mogao da vidi kuda ide – dok je glu-mac pred kamerom glumio da vozi.

Tokom celog snimanja pokušavali smo da zadržimo određeni nivo stvarnosti kod scena potera i kaskader-skih akrobacija. Umesto oslanjanja na velike količine CG-ja, Đi-vun i njegova ekipa pokušavali su da se što je više moguće drže „stare škole“, oprezno koristeći specijalne efekte i kaskadere, s obzirom na to da je ovo priča o trijumfu hrabrosti i snalažljivosti nad tehnološki sofisticiranim zločincima.

S glumcima i automobilima radio je vrlo iskusan koordi-nator kaskadera i pomoćni reditelj Derin Preskot, dok je Vejd Alen radio kao pomoćni koordinator kaskade-ra. Preskot ne samo da je radio s automobilima i veli-kim brzinama, već je koreografisao i scene borbe i po-tere. Preskot je ranije već sarađivao s Švarcenegerom i pronašao ga je spremnog kao i uvek. Takođe ga je za-divila Noriegina spremnost da nauči sve o akcionom žanru i intenzivna želja da nauči da se bori i vozi. U pre-opasnim situacijama više nije vozio Noriega, već je ko-

lima upravljao iskusan vozač, Džeremi Fraj, i upravo on je za volanom tokom akrobacija koji mogu da se vide jedino u filmovima.

Takva filmska magija često se pripremala na zahtev Đi-vuna. Preskot se prisetio: „Reditelj bi nas pitao ‘Može li autobus da se okrene za 180 stepeni u ulici koja je samo tri dužine auta široka?’ A mi bismo rekli, ‘Hej, ovo je Ho-livud, mi možemo sve! Pitanje je samo možete li vi to da platite.’ Tako je odeljenje za specijalne efekte ispod autobusa pričvrstio dodatne pomoćne točkove kako bi Džeremi mogao da vozi po toj uskoj ulici, između pravih zgrada. Dovezao bi se u tu vrlo usku uličicu, pri-tisnuo određeno dugme i zadnji deo autobusa bi se po-digao zajedno sa zadnjim točkovima – možda nekih 3 cm – i kliznuo na tim pomoćnim točkovima kao da je na ledu, savršeno se okrenuvši za 180 stepeni.“

Bez obzira na neverovatne akrobacije ili koreografije borbe svima je bilo najuzbudljivije to što se na setu na-lazi Švarceneger – koji ih je sve inspirisao. Izvršni pro-ducent, Gaj Ridel, je za njega rekao: “Bio je vrlo profe-sionalan, prijateljski nastrojen prema svima i uvek se činilo da se zabavlja. Mislim da publika želi opet da ga vidi u akciji. Ova uloga mu odgovara i odlično je što se vratio.”

BEZ OBZIRA NA NEVEROVATNE AKROBACIJE ILI KOREOGRAFIJE BORBE SVIMA JE BILO NAJUZ-BUDLJIVIJE TO ŠTO SE NA SETU NALAZI ŠVARCENEGER – KOJI IH JE SVE INSPIRISAO.


33

ARNOLDŠVARCENEGER

GUVERNERU TELU

AKCIONOGHEROJA

1966


TAKMIČENJEMR. UNIVERSE

Herculesin New York

The Long Goodbye

Nakon što je bez dozvole pobegao sa službe u austrijskoj armiji (i za to dobio sedam dana u samici), kako bi se prijavio na izbor za Mistera, mladi Arnold je zakitio sebe titulom najbolje građenog muškarca u Evro-pi i time rezervisao kartu za svoj prvi let avionom u životu – u London, na takmičenje Mister Universe, gde je osvojio drugo mesto!

Zahvaljujući građi na kojoj bi mu i grčki bogovi pozavideli, Švarci je dobio svoju prvu filmsku ulogu, ali je njegov akcenat bio toliko strašan da je u posprodukciji – sinhronizovan.

Kako bi izbegli sinhronizaciju, ovom snagatoru su dodelili sasvim adekvatnu ulogu – igrao je gluvonemog plaćenog ubicu!

1969 1973

1982

35

CONAN THE BARBARIAN

The Long Goodbye

StayHungry

1979. The Villain1979. Scavenger Hunt1980. Jayne Mansfield Story

Happy Anniversary and Goodbye

Film za koji danas, s pun-im pravom, Arnold može da kaže da je bio njego-va odskočna daska za svetsku slavu!

Konačno zapažena uloga, koja mu je donela i nominaciju na Golden Globe dodeli nagrada: nova muška zvezda godine!

19761974

1984


THE TERMINATOR

RedSonja

Conan The Destroyer I’LL BE BACK

Još jedna uloga koja će mu obeležiti karijeru i zbuniti sve klince koji su ga zapamtili kao Konana – da li je on sada Konan ili Terminator? Hm...

Treći deo sage o varvarinu, znat-no manje popularan i uspešan nego prethodna dva.

19851984

1987

37

PREDATOR

RawDeal

TwinsCommando

1987The Running Man1988Red Heta

Film koji danas svrstavamo među SF klasike, a u kome je Švarceneger ne samo igrao glavnu ulogu, već i predvodio tim u kome su bili i Džes Ven-tura, još jedan budući SAD guverner i Soni Landam, kan-didat za guvernera!

Mada ćemo ga uvek pamti-ti kao akcionog heroja, ovaj snagator je snimio i nekoliko sjajnih komedija!

Film kojim Arni otvara seriju sličnih (i veoma uspešnih) ak-cionih ostvarenja!

1986 19881985

1990


TOTAL RECALL

Kindergarten Cop

Nekim novim klincima će asoci-jacija na ovaj film biti mlađani Ko-lin Farel, ali pravi znalci nemaju dileme – samo je jedan Švarci koji je, uzgred, na ovom filmu zaradio i svojih prvih 10 miliona dolara u komadu + 15% od prodaje karata!

Lični favorit autora teksta – možda i najbolja komedija koju je Arnold Švarceneger ikada sni-mio. Topla preporuka!

Komercijalno najjači film ove godine, Švarcenegerov najveći honorar do tada i ujedno karta kojom je osvojio nagradu In-ternacionalne zvezde decenije, koja mu je dodeljena 1993. godine: 3u1!

1990 1991Terminator 2: judgment Day

1997

39

BATMAN & ROBIN

1992 Christmasin Connecticut1992Lincoln

1994 True Lies1994 Junior1996 Eraser1996 Jingle All The Way

Najkritikovanijem filmu o čoveku sle-pom mišu može se svašta prigov-oriti, ali među tim stavkama svaka-ko se neće naći poptuno jedinstveni negativac, gospodin Ledeni, koga je Švarci sjajno odigrao!

Film koji je imao sjajnu i veoma kreativnu reklamnu kampanju (sa sve Staloneom kao alternativnim Terminatorom na pro-mo posteru), ali svejedno nije uspeo da se izbori sa uspehom koji je u istoj sezoni ost-vario dino-hit Jurassic Park.

1993 LastAction Hero

2003


TERMINATOR 3:RISE OF THE MACHINES

Političkakarijera

1999 End of Days

2000 The 6th Day

2002 Collateral Damage

Ovaj mišićavi senior je još jed-nom potvrdio da nije za sta-ro gvožđe, kada je za ulogu u trećem delu Terminator franšize dobio najveći honorar u kari-jeri – 29.25 miliona dolara, a kao dodatak 20% od svake prodate karte širom sveta!

6. avgusta 2003. godine Arnold Švarceneger objavljuje da će se kandidovati za gu-vernera, a 7. oktobra iste godine zvanično i zauzima mesto 38. guvernera Kalifornije.

2003

2010

41

Around the World in 80 Days

TerminatorSalvation The ExpendablesPolitička

karijeraZahvaljujući guvernerskom angažovanju, Švarcenegerova ulo-ga u prvom delu Plaćenika nije bila velika, ali je svakako bila zapažena.

Mada se pričalo da će se u ovom filmu pojaviti kao origi-nalni ubistveni T-800 model, Švarcenegerovo prisustvo je svedeno na korišćenje starih fotografija iz prvog Termina-tor filma, implementiranih na 3D animaciju. Reakcija pub-like na golišavog Švarcenegera na velikom platnu ipak je bila zabrinjavajuće pozitivna!

2004 2009

2012


THE EXPENDABLES 2

Povratak glumi

Rečeno – učinjeno. Mada u prvom fil-mu nije mogao da da maksimum, zbog ozbiljnosti svog političkog položaja, Arnold se u ovom filmu vratio, dokazujući da on i ostatak seniorske ekipe i dalje imaju vatre u sebi!

Odmah nakon što je njegov guvernerski „angažman“ završen, Arnold je sazvao konfer-enciju za štampu i najavio veliki povratak u Ho-livud. Pored novih ostvarenja, navodno će, učestvovati i u budućim nastavcima franšize Terminator, ali i u rimejku filma Predator.

2011 Strip The Governator

Zahvaljujući privatnom skandalu (bračna pre-vara), Arnolda savetuju da otkaže planove ve-zane za crtani film i strip koji bi za glavnog juna-ka imali njega u ulozi guvernera-super heroja, na šta se on posle nekog vremena i odlučuje.

2011

2013

43

The Last StandPred nama je novi akcioni film jed-nog od najvećih glumaca ovog žanra ikada! Da li ćete mu dati šansu? Ekipa Universal Cinema+ jednoglasno kaže – DA!

I’M BACK!FO

TO: M

illen

nium

film

01 PREDIVNA ST VORENJA

02 00:30 - TAJNA OPER ACIJA

03 VRELA SRCA

04 DOBAR DAN DA SE UMRE MUŠKI

05 IVICA I MARICA: LOVCI NA VEŠTICE

0 6 SVEŠTENIKOVA DECA

7. KOKO I DUHOVI

FRESH


FOTO

: Tuc

k

PREDIVNA STVORENJABEAUTIFUL CREATURES

OVO JE LJUBAVNA PRIČA, DA, ALI NE SAMO LJUBAVNA. PARALELNO S BORBOM ZA SVOJU VEZU, ITAN I LINA ĆE SE BORITI I ZA GOLI ŽIVOT, A MAGIJA I MOĆ KOJI IH OKRUŽUJU SU NEVEROVATNI!

49

DOK SUMRAK SAGA: PRASKOZORJE 2 (TWI-LIGHT SAGA: BREAKING DAWN PART 2) LAG-ANO SILAZI SA PRVIH MESTA SVETSKIH TOP LISTA, SVAKIM DANIM SE SVE VIŠE BLIŽEĆI MOMENTU KADA ĆE OVA VAMPIR-SKA PRIČA ŽIVETI SAMO NA BLU-RAY DIS-KOVIMA I U SRCIMA FANOVA, JEDNA NOVA, SVEŽA I DRUGAČIJA PRIČA PRETI DA POSTANE FENOMEN VEĆI I OD SAMOG SUMRAKA.

Čini se da će ovom ostvarenju u tome pomoći pre svega kritika, koja nikada nije bila previše naklonje-na Beli i Edvardu.Pažljivo pozicionirajući svoj svets-ki start u vikendu kada Valentinovo hara srcem svake tinejdžerke, ovaj film, nastao prema istoimenom bestseler romanu (ujedno prvom od pet, što će, sas-vim sam siguran, biti i najmanji mogući bilans film-ova ove franšize), zagarantovao je sebi dobre rezul-tate na blagajnama. Domaća premijera filma je, kako saznajemo u distributerskoj kući Tuck, veoma blizu svetskoj – 21. februara.

Žanrovski, film Predivna stvorenja (Beautiful Crea-tures) najjednostavnije bi mogli da smestimo u kata-log ljubavnih drama. Ipak, nije sve tako jednostavno, jer ovo nije obična “još te volim, a ne daju mi” poe-ma. Sve počinje tužnom pričom šesnaestogodišnjeg momčića, Itana Vejta, koji očajnički želi da napusti svoj rodni grad i pri zdravoj pameti ga održava upra-vo i samo ta “ja ću da zbrišem” ideja. Getlin, tačka na karti u koju je priča zakucana, mestašce je u Južnoj Karolini, jedno od onih gde se ništa godinama ne menja, a njegovi stanovnici Građanski rat i dalje na-zivaju “agresijom Severa”. Itanove planove za beg će, pak, pomrsiti misteriozna Lina Djukejn, nećaka pro-

RECITE DOVIĐENJA VAMPIRIMA – ČINOTVORCI STIŽU!

Piše: Marin Milosavljević


FOTO

: Tuc

k

PREDIVNA STVORENJABEAUTIFUL CREATURESStart: 21. februarRežija: Ričard LagravenesUloge: Vajola Dejvis, Ema Tomp-son, Džeremi Ajrons, Elis Englert, Alden Erenrajh Žanr: Drama

MOVIEID

filmovi247.com

kazanog gradskog samotnjaka, za koju se ispostavlja da je na neki čudan i, makar se tako u početku čini, neobjašnjiv način, predodređena da postane deo njegovog života. Mada su oboje lepi i mladi, kako i dolikuje glavnim junacima tinejdž filma, njihova veza nije zasnovana samo na fizičkoj privlačnosti, jer je duhovna nit ta koja ih zaista veže i koja će biti zaslužna za korenitu promenu u njihovim životima.

1. Kao prvo, film Predivna stvorenja pred nas donosi zaista dobru i poznatu glumačku ekipu: tu je dvoje dobitnika Os-kara – Džeremi Ajrons i Ema Tomposon, zatim Viola Dejvis koja je svojevremeno nominovaa za Oskara, Ejmi Rosum, nominovana za Zlatni globus, kao i zvezda serije Justified i dobitnica Emi nagrade, Margo Martindejl. Uz svu dužnu pažnju – Kristin Stjuart i Robert Patinson, romantični Sum-rak dvojac, mogli bi da uzmu poneki čas glume od ove ekipe.

2. Ma koliko mi voleli vampire koji se foliraju da su ado-lescenti, svi oni imaju decenije i vekove života iza sebe, dok nasuprot tome, u priči koja nam upravo stiže imamo prave tinejdžere, rumenih obraza i (nadajmo se ne previše) bubuljičavih čela.

3. Taj divni, musavi, močvarni jug Amerike! Možemo osta-ti zaslepljeni bleštavilom Los Anđelesa, ali komfor i toplina Čarlstona nemaju premca – upravo zbog toga, Getlin, mali izmišljeni grad severno od Čarlstona, osvojiće vas na prvi pogled! Pita na tremu je uvek vruća, tračevi večito sočni, a tajne stare koliko i kosti bakice koja ih čuva. Upravo u ova-koj atmosferi, Itan i Lina će se zaljubiti jedno u drugu, a vi u njih oboje.

4. Za razliku od Sumrak sage, koja u drugi plan baca sve što nije romantična ljubavna priča između Edvarda i Bele, životne vrednosti su ovde nešto drugačije prezentovane. Zatucanost, predrasude, zatvorenst uma i nesposobnost da se prihvati različitost, potreba da se ide dalje i sazna više, osećaj bezuslove ljubavi članova porodice… Sve su ovo teme kojima knjiga, a nadam se i film, balansira veo-ma dobro.

5. Ovo je ljubavna priča, da, ali ne samo ljubavna. Para-lelno s borbom za svoju vezu, Itan i Lina će se boriti i za goli život, a magija i moć koji ih okružuju su neverovatni! Stoga ovaj film nije namenjen samo tinejdžerima (čitaj: tinejdžerkama), već i nešto zrelijoj publici.

Da li sam u pravu ili ne, pokazaće već naredni meseci. Za sada, jedno je sigurno: zaboravite mišićave vukodlake i šarmantne vampire i primite u vaše živote galeriju nevero-vatnih činotvoraca, vidovnjaka i inkubusa!

ZAŠTO ODGOVORNO TVRDIM DA ĆE OVA FILMSKA PRIČA DOSTIĆI POPULAR-NOST SUMRAK SAGE, A VRLO MOGUĆE I

PRESTIĆI JE? NE SAMO ZATO ŠTO SAM FAN KNJIGA PREMA KOJIMA NASTAJE, JER SAM

S JEDNAKIM ŽAROM ČITAO I DELA STE-FANI MAJER. POREDEĆI JEDNA I DRUGA,

MOGU DA PRONAĐEM NAJMANJE PET RA-ZLOGA ZBOG KOJIH ĆE VAM SE PREDIVNA STVORENJA UVUĆI POD KOŽU JOŠ LAKŠE

NEGO “HLADNA” STVORENJA, AKO SH-VATATE ŠTA HOĆU DA KAŽEM…

51

OVO JE LJUBAVNA PRIČA, DA, ALI NE SAMO LJUBAVNA

5 KORAKA ISPRED KONKURENCIJE!


FOTO

: Mill

enni

um fi

lm

00:30 - TAJNA OPERACIJAZERO DARK THIRTY

53

00:30 – TAJNA OPERACIJA JE FILM KOJI JE IS-TINSKI DRŽAN POD VELOM TAJNE SVE DO SAME PREMIJERE, KOJA JE TAKOĐE NEKOLIKO PUTA ODLAGANA. NE TREBA UOPŠTE GOV-ORITI O TOME KOLIKO SE PRAŠINE DIGLO OKO SAMOG FILMA PRE NEGO ŠTO SE POJA-VIO TIZER, A KAMOLI TREJLER.

Hvatanje najtraženijeg svetskog teroriste Bin Lade-na koje je trajalo punih deset godina i koje se završilo ubistvom proglašeno je za najveći lov na čoveka kao pojedinca u istoriji.

Rediteljka filma, Ketrin Bigelou, pre samo dve godine nagrađena je Oskarom za najbolju režiju za film Ka-tanac za bol, koji je pored te osvojio još pet nagra-da, među kojima se našla i ona za najbolji film. Mnogi su i tada spekulisali je li to bilo zasluženo, jer su mno-gi kritičari i dobar deo publike došli do zaključka da je rediteljka proratno orijentisana i, poput ovog fil-ma, okarakterisan je kao „režimski“. Ma šta pojedi-ni kritičari i analitičari govorili, istina je isključivo u doživljaju gledaoca, ovde još više nego u slučaju Ka-tanca za bol.

Doduše, kada je reč o filmu 00:30 – Tajna operacija, vrlo je jasno da Bigelou ima demokratsko gledište na celu situaciju vezanu za sam 11. Septembar, kao i na događaje koji su usledili posle njega. Hronika hvatan-ja Bin Ladena i njegovog ubistva 2. maja 2011. ju je ove godine stajala nominacije za Oskara u kategori-ji za najbolju režiju, te su krenule nove glasine kako je film finansiran od strane Obaminog kabineta i kako je cela pompa oko filma krenula upravo za vreme predsedničke kampanje. Potom se oglasila CIA, koja je dala saopštenje da se do određenih podataka ko-jima su raspolagali scenarista Mark Boul i rediteljka Ketrin Bigelou došlo ilegalnim putem, što je samo još više potkrepilo sumnje o umešanosti Demokratske stranke u nastanak filma.

Republikanci su otišli toliko daleko da su želeli da se pred Senatom razmatra je li film podoban za pri-kazivanje zbog, kako navode, kompromitovanja i pogrešnog predstavljanja povezanosti Džordža Buša s pokojnim teroristom. U svakom slučaju, nije bilo medija koji nije govorio ili pisao o ovom filmu, što ga je dovelo do prvog mesta gledanosti u SAD i obez-bedilo pet nominacija za Oskara, kao i Zlatni globus

NEIZVESTAN& NAPET

Piše: Viktor Vilotijević


00:30 – TAJNA OPERACIJA(Zero Dark Thirty)Uloge: Jessica Chastain, Chris Pratt, Joel Edgerton, Režija: Kathryn BigelowŽanr: Akcija, trilerTrajanje: 157 min

MOVIEID

filmovi247.com

FOTO

: Mill

enni

um fi

lm

za glavnu žensku ulogu Džesiki Čestejn koja tumači Maju, agentkinju CIA. Ovaj film je kao stvoren za ljubitelje serije Domovina i filma Fer igra.

Mark Boul i Ketrin Bigelou su dosta rizikovali poigravši se s pričom koja se proteže kroz čitavu deceniju i koja je vrlo smelo smeštena u preko dva i po sata filma. Svi su se pitali šta zapravo znači ono 00:30, a odgovor je dat tek po puštanju filma u distribuciju: reč je o tačnom vremenu kad su specijalci prvi put kročili u pakistanski logor Osame Bin Ladena, no sama rediteljka je dala izjavu da je reč i o vojnom terminu koji označava pola sata posle ponoći a simbolično i tamu koja je obavila celu deceniju i poduhvat o kom se gov-ori.

Iako je za deset godina u celom procesu učestvovalo na hil-jade ljudi, mnoštvo tajnih službi i agencija, priča je prika-zana iz ugla ne tako poznate agentkinje Maje, koju tumači Džesika Čestejn, a čiji je primarni posao pronalaženje teror-ista. Njena posvećenost i požrtvovanost motivisala je vo-jne trupe da ne odustaju, premda je previše ljudi stradalo u lažnim akcijama koje su služile kao mamci za američke vo-jnike. Lik Maje je zasnovan na pravoj ličnosti ali je zapra-vo metaforičan prikaz stanja u kom se nalazila američka nacija, dok pratimo razvoj njene ličnosti od krajnje krhke devojke koja samo radi svoj posao do, na neki način, opsednute žene, rešene da se po svaku cenu obračuna s terorizmom koji preti da ugrozi njenu naciju. Maja je vrlo vešt dramaturški proizvod Marka Boula koji je, koristeći jednu glumicu, prikazao stadijume kroz koje je američka ja-vnost prolazila na putu ka hvatanju Bin Ladena.

Film je spoj dokumentarističkog pristupa ovom sad već istorijskom događaju, ali i mešavina drame i trilera uvi-jenog u jednu novinarsku oblandu, u suštini napetiji od Katanca za bol. Filmska naracija nije građena tako da se na-petost podiže akcionim scenama, iako ih ima, već upravo usporenošću i neizvesnošću.

Film daje mnogo više prostora za slobodno tumačenje određenih scena i, kada je reč o stavu o samom događaju i načinu na koji je razrešen, tim Boul/Bigelou nije se trudio da vam dostavi prosto i jednobojno političko pojašnjenje. Možda je ovo najzad primer političkog trilera koji publici dozvoljava da sama dešifruje priču, koja je u filmu tehnički završena, ali su opet, sve opcije otvorene.

Daleko ambiciozniji projekat od Katanca za bol ispašta, nažalost, od strane Američke filmske akademije, ali će svakako ostati delo o kom će se dugo pričati i koje će ostati kultno zbog svoje teme, ako ni zbog čega drugog.

Pored Čestejnove, u filmu glume Džejson Klark, Džoel Edžerton, Kris Pret, Skot Edlkins i još preko sto dvadeset glumaca koji su se pojavili ne bi li se što vernije dočarao pe-riod od deset godina.

Muziku je komponovao Aleksander Despla, kompozitor koji je pet puta nominovan za Oskara: za filmove Kraljica, Neobični slučaj Bendžamina Batona, Fantastični gospodin Foks, Kraljev govor i ovogodišnji Argo.

55

FILM JE SPOJ DOKUMENTARISTIČKOG PRISTUPA OVOM SAD VEĆ ISTORIJSKOM DOGAĐAJU, ALI I MEŠAVINA DRAME I TRILERA UVIJENOG U JEDNU NOVINARSKU OBLANDU, U SUŠTINI NAPETIJI OD KA-TANCA ZA BOL.


FOTO

: Tuc

k

VRELA SRCAWARM BODIES

57

ZABAVNO, SASVIM DRUGAČIJE TUMAČENJE KLASIČNE LJUBAVNE PRIČE O ZABRANJEN-OJ LJUBAVI DVOJE MLADIH (ROMEO I JULIJA), FILM VRELA SRCA ZAPRAVO JE PRONICLJIVA SAGA O MOĆI POVEZANOSTI IZMEĐU LJUDI.

Posle epidemije zombija, R, zombi tinejdžer, sreće Džuli (devojku koja je preživela epidemiju) i spasava je od napada zombija. R nije običan zombi i ima buran unutrašnji život, stalno se preispitujući – moglo bi se reći da je R poput svakog pubertetlije samo sa ne-

Piše: Ana Ješić


VRELA SRCAWARM BODIESStart: 7. februarRežija: Džonatan LevinUloge: Nikolas Holt, Tereza Palmer i Džon Malkovič Žanr: Horor, romansa

MOVIEID

filmovi247.com

FOTO

: Tuc

k

sigurnostima i bubuljicama dovedenim do ekstrema. Džuli vidi da je R drugačiji od ostalih zombija, i zapaža da vre-menom počinje da oseća, a kako se posebna veza između njih u borbi za opstanak produbljuje, R postaje sve više ljud-sko biće – to pokreće uzbudljiv, romantičan, često komičan niz događaja koji počinju da preobražavaju druge zombije, a možda i čitav svet nemrtvih.

Film VRELA SRCA rađen je po istoimenom debitantskom romanu Isaka Mariona. Režija je poverena Džonatanu Levinu koji je već potpisao nekoliko uspešnih komedi-ja (50/50), u glavnim ulogama našli su se mladi, ali iskusni Nikolas Hult (BORBA TITANA, SVE O DEČAKU, X-MEN: PRVA KLASA) i nešto mlađa i manje poznata Tereza Palm-er (ČAROBNJAKOV ŠEGRT). Mamac za gledaoce svaka-ko će biti Džon Malkovič u ulozi Terezinog oca i izvanredne prateće muzičke numere među kojima su se, između osta-lih, našle pesme bendova The Black Keys, Guns N’ Roses i M83.

Evo šta reditelj Levin kaže o filmu: “Smatram da ovaj naslov vodi čitavu mitologiju filmova o zombijima u drugačijem smeru, a armiju žestokih fanova zombija pozivam da budu otvorenog uma, jer smo sebi dali izvesnu slobodu u inter-pretaciji, ali, istovremeno, čvrsto utemeljenu u zombizmu koji smo iskoristili kao odskočnu dasku za još fantastičniju priču.“ Ljubavna priča između zombija i ljudskog bića se nadovezuje na talas popularnosti nadnaravnih saga u ko-

59

LJUBAVNA PRIČA IZMEĐU ZOMBIJA I LJUDSKOG BIĆA SE NADOVEZUJE NA TALAS POPU-LARNOSTI NADNARAVNIH SAGA U KOJIMA SU LJUBAVNI INTERES DEVOJAKA DO SADA BILI DALEKO GLAMUROZNIJI VAMPIRI I ZGOD-NIJI VUKODLACI.


FOTO

: MC

F

DOBAR DAN DA SE UMRE MUŠKIA GOOD DAY TO DIE HARD

61

DOBAR DAN DA SE UMRE MUŠKIA GOOD DAY TO DIE HARD

ARNOLD ŠVARCENEGER NIJE JEDINI VETER-AN KOJI NAM SE OVOG MESECA VRAĆA UZ-BUDLJIVIM I NAPETIM AKCIONIM FILMOM, JER I BRUS VILIS REPRIZIRA SVOJU POZNATU ULOGU DETEKTIVA DŽONA MEKLEJNA U FIL-MU DOBAR DAN DA SE UMRE MUŠKI!

Ova priča je postavljena u pozadini smrtonosne ko-rupcije i političke krvne osvete u Rusiji. Meklejn stiže u Moskvu da bi pronašao svog otuđenog sina, Džeka (Džej Kortni) i zapanjen je činjenicom da on radi na tajnom zadatku u cilju da se zaštiti vladin za-poslenik, Komarov. Rizikujući sopstveni život, dvoji-ca Meklejnovih su prisiljeni da prevaziđu lične prob-leme da bi spasili Komarova i osujete kriminal na najopustošenijem mestu na svetu – Černobilu.

Meklejn je, kako se samo prozvao – „tajni agent 007 Plejnfilda“. Međutim, dalek je put od Plejnfil-da do Moskve, a Džonu i njegovom sinu, Džeku, sle-di porodično okupljanje koje neće nikada zaboraviti.

Piše: Ana Ješić

SASVIMDRUGAČIJI 007


FOTO

: MC

F

A GOOD DAY TO DIE HARDDOBAR DAN DA SE UMRE MUŠKIwww.diehardmovie.com14.februar 2013; 14.februar 2013.John Moore; Skip WoodsBruce Willis, Jai Courtney, Mary Elizabeth Winstead

MOVIEID

filmovi247.com

Prošlo je dvadeset pet godina otkako se Umri muški prvi put pojavio u biskopima, lansirajući novog biskopskog heroja, Džona Meklejna, i menjajući paradigmu akcionih filmova. Meklejn je lik koji je lako prepoznatljiv i nadasve human, običan čovek, koji je primoran usled vanrednih okolnosti da preuzme na sebe teške zadatke. To je ono što ga čini drugačijim od heroja iz stripova, kao i ostalih ak-cionih heroja, a što ga čini jednim od najuticajnijih likova u filmskoj istoriji.

Kišno jutro u Budimpešti, ranog Maja, ali odlučna kiša nije umanjila duh ekipe, ili Vilisa, koji izgleda zadovoljno što i dalje, nakon dve ipo decenije, tumači istu ulogu.

Vilis je Meklejn i on je rado prihvatio mogućnost da ponovo zaigra voljeni lik koji se kao i po običaju nalazi na pogrešnom mestu u pravo vreme. Zapitali smo se: da li nevolja sama pronalazi Meklejna ili je on, zapravo, traži?

“Pa, njega nevolja, jednostavno, privlači. Postalo mi je za-nimljivo posmatrati i tumačiti kako se lik Meklejna iz jed-nog u drugi film menja, u različitim fazama njegovog života. U ovoj priči on je u fazi kada se muškarci okreću svojoj prošlosti. Za njega, to je narušen odnos sa sinom. Oni nisu pričali neko vreme, a prve vesti koje su nakon nekog vre-mena došle do njega, kažu da mu je sin zatočen negde u Moskvi.”

Osnovna ideja za scenario je i došla od Brusa Vilisa, koji je bio zainteresovan za istraživanje priče o ocu i sinu suko-bljenima sa opasnim kriminalcima koji bi ih naveli na to da unaprede svoj odnos da bi preživeli.

Njihove razlike veoma izražene. „Džek postupa po pravili-ma, a Džon ih retko poštuje i koristi sve što mu padne pod ruke da bi rešio problem“, Vilis objašnjava novinarima.

63

RIZIKUJUĆI SOPSTVENI ŽIVOT, DVOJICA MEKLEJNOVIH SU PRISILJENI DA PREVAZIĐU LIČNE PROBLEME DA BI SPASILI KOMA-ROVA I OSUJETE KRIMINAL NA NAJOPUSTOŠENIJEM MESTU NA SVETU – ČERNOBILU.

MAGNETZA NEVOLJE


FOTO

: Tar

amou

nt

IVICA I MARICA: LOVCI NA VEŠTICEHANSEL AND GRETEL: WITCH HUNTERS

65

IVICA I MARICA: LOVCI NA VEŠTICEHANSEL AND GRETEL: WITCH HUNTERS

BUDUĆI DA JE HOLIVUD REŠIO DA ISCRPI DO SRŽI NOVI TREND, EKRANIZACIJU DEČIJIH BAJ-KI U MRAČNIJOJ I “BAD ASS” VARIJANTI, EVO NAMA IVICE I MARICE.

Svakako da bi bilo dosadno po ko zna koji put gleda-ti kako klinci ubacuju zlu vešticu u kazan, prateći sce-nario bajke, jer ta priča nam je već uveliko poznata. Zato ćemo ovoga puta videti kako su magnati holi-vuda zamislili šta su istraumirani klinci postali kad su odrasli: a šta drugo nego lovci na veštice?!

Piše: Saša Đorđević

KRVOLOČNIIVICA I MARICA

http://www.megablog.rs/


FOTO

: Tar

amou

nt

IVICA I MARICA: LOVCI NA VEŠTICE (HANSEL AND GRE-TEL: WITCH HUNTERS)hanselandgretelmovie.comDomaći start: 7.02.2013.Tommy Wirkola, Jeremy Renner, Gemma Arterton, Peter Stor-mare, akcija, fantazija, horor, Par-amount Pictures

MOVIEID

filmovi247.com

Gledajući zvanični trejler filma IVICA I MARICA: LOVCI NA VEŠTICE (HANSEL AND GRETEL: WITCH HUNTERS), mogu samo da zaključim da me strašno podseća na film Van Helsing (sa Džekmenom u glavnoj ulozi) ili Abraham Linkoln: lovac na vampire, dakle nekako na momente već viđeno. Film je inače već izvesno vreme završen i bio je na-menjen bioskopskoj distribuciji još za kraj 2012. godine, no, s obzirom da je Džeremi Rejner glumio u dva velika blok-bastera (Osvetnici i Bornovo nasleđe), producenti su rešili da nas bar malo poštede ovog glumca, pa je svetska premi-jera ipak zakazana za 25. januar ove godine, a u domaće bioskope film stiže 7. februara.

Ekipa koja stoji iza filma je dobra, ali nisam siguran da ću imati želje da požurim na premijeru kada ovaj film konačno dođe u bioskope. Videćemo. Uzgred, nadam se da ste i sami zaključili da film neće biti za malu decu, mada je nas-tao na osnovu bajke…

67

SVAKAKO DA BI BILO DOSADNO PO KO ZNA KOJI PUT GLEDATI KAKO KLINCI UBACUJU ZLU VEŠTICU U KAZAN, PRATEĆI SCENARIO BAJKE, JER TA PRIČA NAM JE VEĆ UVELIKO POZNATA.


FOTO

: MC

F

SVEŠTENIKOVADECA: IRONIJOMPROTIV BELE KUGE

69

GLAVNI JUNAK OVOG FILMA JE MLADI I PREDA-NI SVEŠTENIK DON FABIJAN (KREŠIMIR MIKIĆ) KOJI U SKLOPU SVOJE SLUŽBE STIŽE NA MALO DALMATINSKO OSTRVO - ZABRINUT ZBOG RAPIDNOG PADA NATALITETA ON U DUHU KATOLIČKE VERE ZAPOČINJE NEOBIČNU AKCI-JU – BUŠENJE ZAPAKOVANIH KONDOME!

U njegovoj kućnoj manufakturi uskoro mu se pridružuju dva ostrvska redikula – trafikant (Nikša Butijer) i mahniti apotekar (Dražen Kühn), te oni zajedničkim snagama ubrzo ukidaju svu postojeću kontracepciju na ostrvu. Njihova akcija rezultuje ni-zom porođaja i venčanja, što zainteresuje i glavnog biskupa koji odluči da posetiti ostrvo...


FOTO

: MC

F

SVEŠTENIKOVA DECA; SVEĆENIKOVA DJECAMCF MegaCom Film97 minuta7.februar 2013.Vinko Brešan; Mate MatišićKrešimir Mikić, Nikša Butijer, Dražen Kühn i Marija ŠkaričićInterfilm

MOVIEID

filmovi247.com

Komedija Sveštenikova deca je novo filmsko ostvarenje Vinka Brešana u kojim se on vraća osnovnim elementima kojima se poigravao u svojim najvećim filmskim uspesima – mediteransko podneblje, malo jadransko ostrvo, niz duho-vitih karaktera – ovaj puta uz primesu sveštenika u akciji očuvanja nataliteta! Sve to rezultuje novom Brešanovom filmskom parodijom u kojoj on na duhovit način secira i ironično se poigrava temeljima na kojima počiva hrvatsko društvo.

Reč je o filmskoj adaptaciji istoimene drame uspešnog pisca, scenariste i kompozitora Mate Matišića koji je za film napisao scenario i muziku. Ovim projektom Brešan i Matišić nastavljaju višegodišnju saradnju – Matišić je kom-ponovao filmsku muziku za sve prethodna Brešanova dela, dok je Brešanov četvrti film Nije kraj nastao na osnovu Matišićeve drame Žena bez tela.

Vinko Brešan je autor najvećih hrvatskih filmskih hitova – komedija Kako je počeo rat na mom ostrvu, najgledaniji je hrvatski film od osamostaljenja (preko tri stotine hiljada gledaoca), dok je njegov drugi film, Maršal, pogledalo blizu sto hiljada gledalaca. Treći filmski naslov Svedoci jedan je od međunarodno najpriznatijih hrvatskih filmova.

71

KOMEDIJA SVEŠTENIKOVA DECA JE NOVO FILMSKO OSTVARENJE VINKA BREŠANA U KOJIM SE ON VRAĆA OSNOVNIM ELEMENTIMA KOJIMA SE POIGRAVAO U SVOJIM NAJVEĆIM FILMSKIM USPESIMA – MEDITERANSKO PODNEBLJE, MALO JADRANSKO OSTRVO, NIZ DUHOVITIH KARAKTERA – OVAJ PUTA UZ PRIMESU SVEŠTENIKA U AKCIJI OČUVANJA NATALITETA!


FOTO

: Tuc

k

KOKO I DUHOVIPORODIČA ZABAVA UVEZENA IZ KOMŠILUKA

73

KOKO I DUHOVI JE UZBUDLJIVA DETEKTIVSKA PRIČA O DEČAKU KOKOU KOJI SE SELI IZ SELA U GRAD, GDE UPOZNAJE NOVE DRUGARE. SA RODITELJIMA SE USELJAVA U STAN KOJI JE NEKAD PRIPADAO VINCEKU, STAROJ ŠKRTICI ČIJA JE SMRT OBAVIJENA TAJNOM.

Uskoro se i sam Koko upušta u opasnu avanturu za-jedno sa svojom sestrom Maricom, vernim psom Ca-rem i zabrinutim roditeljima. Pokušaće da sazna da li duhovi zaista postoje, te zašto pokušavaju da otera-ju Kokoa i njegovu porodicu. U burnom raspletu ove detektivske priče saznaćemo da li će Koko uspeti da reši zagonetku pre odraslih.


FOTO

: MC

F

KOKO I DUHOVIIgrani film za decu prema popu-larnom romanu Ivana Kušanawww.kokoiduhovi.hrfacebook.com/kokoiduhovi

MOVIEID

filmovi247.com

Zasnovan na knjizi autora Ivana Kušana istoimenog nazi-va, film Koko i duhovi govori o zgodama i nezgodama Rat-ka Milića Koka koji se seli iz sela u grad gde stiče nove pri-jatelje, ali kada padne u nevolju, zatražiće pomoć onih starih. Snimanja filma započela su u oktobru 2010. Reditelj ovog ostvarenja, Daniel Kušan, rođen je 25. januara u 1975, u Zagrebu. Poznat je kao reditelj, glumac i scenarista. Ima već 11 filmova iza sebe, te nekoliko nagrada, od toga dve za režiju filma Koko i duhovi. Njegov otac je još pre pola veka napisao istoimenu knjigu, koja i danas osvaja mladu publi-ku, te je ovaj film zaokružio celu detektivsku priču.

U poslednjim mesecima prošle godine, pala je prva kla-pa igranog filma Zagonetni dečak. Na raznim lokacijama u Zagrebu snimaju se nove uzbudljive scene. Film se sni-ma u koprodukciji Hrvatske radio-televizije i Kinorame, a reč je o drugom u nizu od četiri planirana filma s već do-bro poznatim junakom Kokom. Nakon hita Koko i duho-vi, publika je s nestrpljenjem čekala nastavak napete de-tektivske priče nastale prema poznatom romanu Ivana Kušana Zagonetni dečak. Tako će ponovno brojni gledao-ci uživati u društvu malih junaka koji neguju vernost i pri-jateljstvo, ali i avanturistički duh. U filmu će nastupiti već dobro poznati glumci filma Koku i duhovi. Glavnog junaka glumi Antonio Parač.

75

RIZIKUJUĆI SOPSTVENI ŽIVOT, DVOJICA MEKLEJNOVIH SU PRISILJENI DA PREVAZIĐU LIČNE PROBLEME DA BI SPASILI KOMA-ROVA I OSUJETE KRIMINAL NA NAJOPUSTOŠENIJEM MESTU NA SVETU – ČERNOBILU.

NASTAVAK FILMAVEĆ U PRODUKCIJI!

"Louis, I think this isthe beginning of abeautiful friendship."

-Casablanca, 1942.

LET’S BEFRIENDS :)Jedan lajk i tu ste...facebook.com/cinemaplusmagazinfacebook.com/serijeplus


-Casablanca, 1942.


FACE2FACEWORKSHOP

PREDSTAVLJAMO VAM FILMOVEČIJE POJAVLJIVANJE NA BIOSKOPSKOM PLATNU

JOŠ NIJE BLIZU, ALI IH ŽELJNO IŠČEKUJEMO.

INFORMACIJE KOJE VAM DAJEMOPODLOŽNE SU PROMENAMA .

WORKSHOP

Piše: Marin Milosavljević

MISLILI STE DA JE TERMI-NATOR FRANŠIZA VEĆ UGLJENISANA KOLIKO I T-101 ENDOSKELET KOGA SE NE-MINOVNO SETIMO U VEZI S NJOM? GREŠKA!

Robotska revolucija se nastavlja, punom parom, sada kada su Megan i Dejvid Elison završili pravni proces i preko advokata iz-boksovali prava za snimanje filma Terminator 5, čiji zvanični naziv, kao ni sama radnja, još nisu poznati.

Ipak, dve stvari su sigurne: prvo, snimanje filma je povereno kućama Annapurna Pic-tures i Skydance Productions (Skydance stoji iza nekoliko velikih hitova koji nas ove godine očekuju, između ostalog i Star Trek Into Dark-ness i World War Z); drugo, 2019. godine se prava nad franšizom Terminator vraćaju Ddžejmsu Kameronu, pa verujemo da će po-rodica Elison dati sve od sebe da sam proces snimanja i komercijalizacije petog dela filma (hm, možda i šestog, što da ne?) maksimalno ubrza.

JOŠ NIJEGOTOVO!

FOTO

: MC

F


OD KAKO JE DIZNI PAZARIO KOMPANIJU LUCAS FILM, A U PAKETU S NJOM I PRAVA NAD SVAKOLIKIM STAR WARS SADRŽAJIMA, PRIČE O BUDUĆNOSTI OVE FRANŠIZE NE PRESTAJU DA SE VRTE.

Neke su više, neke manje realne, ali jedno je sigruno – Star Wars je i zvanično oživljen i živeće narednih nekoliko decenija, bez sumnje!

Ipak, za sada toliko malo znamo o svemu, da bi nas neće začuditi bilo koji mogući scenario – vraćanje u prošlost, odlazak u budućnosti, nova trilogija, veća količina film-ova posvećenih pojedinačnim likovima, koji će se svakih nekoliko godina okupljati u jednom, velikom filmu (recept Avengers blokbastera), pa čak i TV serija... Mogućnosti su beskra-jne, a samim tim vlada i velika neizvesnost oko toga ko će biti neka nova imena koja će se zahvaljujući ovoj franšizi proslaviti. Šuška se da su Lorens Kasden (The Empire Strikes Back, Raiders Of The Lost Ark) i Sajmon Kin-berg (X-Men: The Last Stand) već u igri kao scenaristi naredne dve Star Wars priče, no sve je ovo daleko od sigurnog.

Kada govorimo o glumcima, Semjuel L. Džekson je, doduše u polu-šali, već izrazio in-teresovanje da se vrati franšizi: „Mogao bih da igram jednorukog džedaja – motam se okolo jer, zapravo, nisam poginuo! S druge strane, mogao bih da budem i duh – ili hologram! Šalu na stranu, radujem se nastavku snimanja i nemam ništa protiv da budem deo te priče...“

NEKA SILABUDE S NJIMA!

81

VOLIŠ DA PIŠEŠ?KOD NAS

UVEK IMAMESTA ZA

KREATIVCEGLEDAŠ MNOGO TV SERIJA ILI IMAŠ KRAĆI SPISAK PROBRANIH FAVORITA?FB STATUS TI NIJE DOVOLJNO DOBRO SREDSTVO DA ISKAŽEŠ SVOJE MIŠLJENJE O NJIMA?ZANIMA TE KAKO IZGLEDA RAD U REDAKCIJI SAVREMENOG MAGAZINA?

MAGAZIN SCIFI SERIJE+ TE POZIVA DA UČESTVUJETE U STVARANJU NOVE SEZONE!DA LI ĆEŠ BITI DEO STALNE POSTAVE ILI SAMO GOSTUJUĆA ZVEZDA, ZAVISI SAMO OD TEBE!

Svoj CV, uz odabrani tekst na odgovarajuću temu (1800 do 3600 znakova), uz naznaku ZA KONKURSpošalji na [email protected]. Profesionalno iskustvo i stručno usmerenje je poželjno, ali ne i obavezno.

KOD NASUVEK IMAMESTA ZA

KREATIVCE

Uhvaćeni na delu.

FACE2FACEINBETWEEN

PR AVI KUTAK ZA BLOGERE

INBETWEEN


OSKAR 2013 BY VIKTOR

To što literarni predložak Viktora Igoa postoji celih sto pedeset godina nije sprečilo Toma Hupera da oskrnavi još jed-no filmsko delo (prvo je bilo Kraljev gov-or), no za ovo je makar imao i roman i mjuzikl i filmske adaptacije, pa je krajn-ji rezultat čak nepodnošljiviji od Burleske. No, bilo kako bilo, film je vrlo očekivano nominovan u još sedam kategorija pored ove, i to za najbolji film, sporednu žensku ulogu (En Hatavej), scenografiju, kostime, šminku, pesmu i zvuk. Akademija je imala toliko srca da ga ne nominuje za najbolju režiju ili ne daj bože scenario. I naravno da će En Hatavej dobiti Oskara, što za-pravo pokreće pitanje – kako ta devojka, sada već udata žena, dolazi do svih tih ulo-ga? Pisali smo već o misterioznom kastin-gu za Uspon mračnog viteza, gde je po-bedila konkurenciju koju su činile Šarliz Teron, Rejčel Vajs i Naomi Vots. Nikad nije saopšteno kako i zašto. Tako će se i njene koleginice Helen Hant, Džeki Viv-er i ponajviše Džejmi Adams pitati šta tre-ba da urade pa da zavrede ovakvu repu-taciju? Doduše, Hantova se već ovenčala Oskarom, ali je njena uloga istovremeno najbolja od svih nominovanih.

Moramo još malo o Jadnicima i tome koga su još ojadili. Dakle, ovako – u najmanju ruku, Bena Afleka, za glavnu mušku ulogu.

Još mi ne ide u glavu da je Hju Džekmen dogurao do nominacije. Mislio sam da će sve stati na Zlatnom globusu. I to ne na nagradi već samo na nominaciji. Siguran sam da se i Žan Luj Trentinjan oseća isto. A po svoj prilici i Ričard Gir, za – ako se ja pitam – najbolju ulogu u poslednjih petn-aestak godina karijere, u filmu Arbitraža.

Ipak, zvezda ovogodišnjeg objavljivan-ja nominacija bio je Spilbergov Linkoln, dobivši čak dvanaest, od kojih je jedan-aest zasluženo. Američka Jelena Bačić Alimpić iliti Seli Fild se posle dugo vreme-na domogla nominacije i, uz En Hatavej, važi za favorita, premda kod kuće ima već dve statuete. Sve ostalo vezano za Linkol-na je na mestu. Spilberg je sjajan zanatlija i perfekcionista. Kad snima film (koji nije Rat svetova) ništa ne može da mu pro-makne, počev od izbora glavnog glumca, maestralnog Danijela Dej-Luisa koji bi se lako mogao domoći i trećeg Oskara – pro-tiv čega ne bih imao apsolutno ništa, jer je ovo jedna od retkih uloga gde tumačenje političara nije karikatura (primer sjajne Meril Strip u ne tako sjajnom filmu Čelična lejdi) već ozbiljna glumačka izvedba vred-na svake pohvale. Među nominovanima u kategoriji za glavnu mušku ulogu našao se i Hoakin Feniks, koji, na veliku žalost, nika-ko da osvoji Oskara, a po svoj prilici neće

Piše: Viktor Vilotijević

85. DODELA NAGRADA AMERIČKE FILMSKEAKADEMIJE ILI KAKO JE TAJNA OPERACIJAOSTALA BEZ NOMINACIJE ZA NAJBOLJU REŽIJUO, DA, OVE GODINE JE BILO NEKOLIKO ŠOKOVA...„Nominovani za najbolju

glavnu mušku ulogu su: Hju Džekmen (Jadni-

ci)... “ Molim? Hajdmo ponovo – Hju Džekmen je zaista nominovan za najbolju glavnu mušku

ulogu, tumačenje lika Žan Valžana u filmu

koji je, u najbolju ruku, gledljiva adaptacija

brodvejskog mjuzikla.

87


dine ovenčala Oskarom za najbolju režiju (za film Katanac za bol). U svakom slučaju, ovaj zaista neočekivan potez Akademije predstavlja čist dokaz da je Amerika i dalje jedan veoma konzervativan sistem, pa čak i kada je reč o umetnosti.

To što se Aflek i Bigelou nisu našli među nominovanima je utoliko više sramno zbog toga što se u nominovanoj petorci našao Dejvid O. Rasel, za jedno od najp-recenjenijih ostvarenja godine – pomenu-ti film U dobru i zlu. Kad su pročitali nje-govo ime, zatražio sam šećera i vode. No, tu su Spilberg i Haneke da se bore u ringu – hoće li ovo biti Spilbergov treći za režiju ili Hanekeov dugo priželjkivan i zasluženi prvi? Ang Li će se smeškati iz prikrajka, dok Ben Zajtlin može da bude zadovol-jan nominacijom za odlično nezavisno os-tvarenje Zveri južnih divljina, prikazano na prošlogodišnjem Festivalu autorskog fil-ma.

Ako bih morao da izaberem omiljenu kat-egoriju, to bi bila ona za glavnu žensku ulogu. Skoro svake godine ima mnogo jakih ženskih uloga, no u poslednjih de-set godina možda je samo Natali Portman zasluženo nagrađena. Nekako bi bilo lepo zaboraviti Oskare za Hali Beri, Riz Viters-pun, drugi po redu za Hilari Svonk, te prvi za Sandru Bulok.

Akademija je najzad priznala da Naomi Vots postoji i da, premda ne voli da se slika golišava i vozi pijana, ume da glumi. Prvo su je davne 2002. ignorisali za ulogu u filmu Dejvida Linča Bulevar zvezda, što je i dan danas jedan od najstrašnijih pro-pusta u ovoj kategoriji, a potom je 2004. napokon nominovana za 21 gram, no izgu-bila je od Šarliz Teron. Sada, devet godi-na kasnije (još se čudu ne mogu načuditi) nominovaše je za film Nemoguće. Da se ne lažemo – film je solidan, ali niko neće pasti u nesvest zbog utiska koji ostavlja. Votsova je, kao jedna od najboljih živih, odlična, no mislim da je Akademija „čuva“ za narednu godinu i film Dajana, o poko-jnoj princezi od Velsa.

Jasno je da će Oskara odneti predivna, talentovana, ali začudo skromna Džesika Čestejn, koja se prošle godine probila u nizu filmova – Take Shelter, Koriolan (koji je sniman u Beogradu), Dug, Drvo života, Teksaska polja smrti i Služavke, za koji je nominovana za nagradu Akademije. Za-

ni sad. Film Gospodar (The Master), Pola Tomasa Andersona, za koji je nominovan, prošao je dosta lošije nego što su se pro-ducenti nadali. Isprva je polarizovao kriti-ku i publiku a potom su se svi ostrvili na Andersonovo novo čedo koje je na kra-ju propalo i na bioskopskim blagajnama. Zatim, tu je i uvek zadovoljavajući Den-zel Vošington (Let) i možda najprijatnije iznenađenje – Bredli Kuper (Silver Linings Playbook, kod nas trapavo preveden kao U dobru i zlu). Da je neko, pre samo koju godinu, rekao da će Kuper odigrati ovako dobru ulogu, siguran sam da mu niko ne bi verovao. Tako da će se, ako Akademija ne ostane naklonjena Džekmenu, bitka vodi-ti između Dej-Luisa i Kupera.

Posle Linkolna, film sa najviše nominaci-ja je Pijev život, „bajka“ Anga Lija koja je, poput filma Pritajeni tigar, skriveni zmaj, vizuelno impresivna, nalickana do najsitni-jih detalja, pa još i u 3D-u. Na američkim blagajnama kuburi da premaši 100 mil-iona dolara, što je solidno, ali sa dosad inkasiranih preko 400 miliona izvan Severne Amerike, ovo je najprofitabilni-ji Lijev film u karijeri, kao i ostvarenje sa najviše nominacija (jedanaest). Pritaje-ni tigar, skriveni znaj je bio nominovan u deset kategorija, a osvojio je četiri Oska-ra. Ostavimo li po strani pompu oko ovog ostvarenja, reč je o delu za široke mase, sa svrhom da zabavi, da pokaže publici koje sve boje na svetu postoje, ali i da iz-mami pokoju suzu za bengalskim tigrom i Pijevim putešestvijima, borbama i samo-spoznajom.

Najjači kandidati su Argo (Ben Aflek) i Ljubav (Mihael Haneke), bez obzira na to da li će ijedan osvojiti nagradu za najbolji film. Argo možda i hoće, dok će Haneke morati da se zadovolji Oskarom za film izvan engleskog govornog područja, premda je nominovan i za najbolji film. Opet, pored Linkolna i Jadnika, to će biti nemoguća misija.

Priča o Argu dovodi nas do najšokantnije kategorije ove godine, a to je najbolja režija. Ketrin Bigelou je osvojila skoro de-set nagrada za film Tajna operacija, nom-inovana je za najbolju rediteljku za Zlatni globus, Nagradu udruženja reditelja, Baf-tu i mnoge druge. Međutim, republikans-ki lobi unutar Akademije beše tvrda srca i ostavi je bez nominacije. Doduše, Bigelou je prva i jedina žena koja se pre dve go-

nimljivo je i da je 2012. dobila više od četrdeset nagrada za pomenute filmove.

Pored Votsove i Čestejnove, kategori-ju glavnih ženskih uloga upotpunjuju i najstarija nominovana glumica svih vre-mena – Emanuel Riva (82) za Ljubav ,ali i najmlađa, Kvenžanej Volis (9) za dirljivu ulogu u filmu Zveri južnih divljina.

Međutim, Čestejnovoj najveći „problem“ predstavlja Dženifer Lorens (22), kojoj je ovo druga nominacija posle Zime do kost-iju, ovog puta za film U dobru i zlu. Nema dileme da je mlađana Dženifer zvezda u usponu – vole je i kritika i publika. Igre gladi, koje su je predstavile svetskoj publi-ci, jedan su od najuspešnijih filmova 2012, s inkasiranih gotovo 700 miliona dolara. Kao i za Bredlija Kupera, moram se složiti da je uloga odlična, ali sâm film je skup holivudskih klišea, koji će se dopasti ljubi-teljima filma Džuno. Naprosto je precen-jen. Tu bih se samo osvrnuo na četvrtu glumačku nominaciju za ovaj film, a to je sporedna muška uloga – Robert De Niro.

Ovaj velikan iza sebe već ima dva Os-kara, ali reklo bi se da je ova nominacija bila popunjavanje prostora u kategoriji, nauštrb Leonarda Dikaprija, koji je u naj-novijem Tarantinovom filmu Đangova os-veta zasenio Džejmija Foksa i uspešno se nadmetao s „maestrom“ Kristofom Vol-com. Zanimljivo u vezi s ovom kategori-jom jeste da je svih pet nominovanih glu-maca već nagrađeno „zlatnim ćelavcem“. Stoga je ovo, ako izuzmemo Roberta De Nira, koji je najslabija karika među nomi-novanima, najneizvesnija kategorija, zato što su Kristof Volc, Alan Arkin, Filip Simor Hofman i Tomi Li Džons sjajni. Naprosto je nemoguće odlučiti kome dodeliti na-gradu. Međutim, to će po svoj prilici biti Volc ili Džons. Ovo je svakako jedna od onih situacija u kojoj će ljubitelji ove mani-festacije grickati nokte.

Članova Akademije (kojih je šest hiljada) ove godine nisu poklonili toliko pažnje Đangovoj osveti Kventina Tarantina, kao pre tri godine kada su Prokletnike nomi-novali u čak osam kategorija, uključujući i onu za najbolju režiju. Đango je morao da se zadovolji s pet nominacija, ali barem u bitnim kategorijama kao što su najbolji film, sporedna muška uloga i originalni scenario. Iako je nagrađivanje Đanga za najbolji film nešto što se ni pod kojim us-

89

SET MAK-FARLANSETH MACFARLANEVODITELJ OVOGODIŠNJEDODELE OSKARA


lovima neće desiti, vrlo lako može da bude nagrađen i za sporednu mušku ulogu i za originalni scenario, što bi Tarantinu bio drugi Oskar u ovoj kategoriji (prvog je dobio za Pretparačke priče davne 1995.).

Odmah iza Linkolna (dvanaest) i Pijevog života (jedaanaest), po osam nominacija imaju Jadnici i U dobru i zlu, Argo ih ima sedam, Ljubav, Skajfol, Đangova osveta i Tajna operacija po pet; Zveri južnih divlji-na i Ana Karenjina imaju četiri nominacije, dok su se Gospodar i Hobit zadovoljili sa po tri. U dvema kategorijama nominovani su poslednje ostvarenje Roberta Zeme-kisa, Let, sa Denzelom Vošingtonom, i Snežana i lovac, moderna adaptacija čuvene bajke.

Zanimljivo je da se holivudski blokbasteri ove godine nisu našli u tehničkim niti bilo kojim drugim kategorijama, pri čemu je najveće iznenađenje odsustvo Uspona mračnog viteza, a potom i Igara gladi i Neverovatnog Spajdermena. Filmovi pop-ut Osvetnika, Prometeja i Snežane i lovca su se zadovoljili jednom odnosno dvema nominacijama u slučaju potonjeg.

Među većim razočaranjima je i samo jed-na nominacija za film Vesa Andersona Moonrise Kingdom, u kategoriji najboljeg originalnog scenarija, iz prostog razloga što je sve do kraja godine smatran za jed-nog od ozbiljnijih kandidata.

Osamdeset peta po redu dodela nagrada Američke filmske akademije – popularnih Oskara – održaće se 24. februara u Dolbi teatru (do pretprošle godine poznatijem kao Kodak teatar) u Los Anđelesu.

FOTO

: Ta

ram

ount

osveta 2

Ž ?

OUTSIDE

OUTSIDE

IZLAZIMO IZ ŠABLONA: OSIM FILMOVA PRISUTNIH

U NAŠIM BIOSKOPIMA , PREDSTAVLJAMO

I NEKE FILMOVE KOJI NISU DOSPELI U NJIH

96FOTO

: th

ehun

tfilm

.co.

uk

cinema.plus.in.rs

THE HUNTDanski svedok čistog zla

The Hunt, morate se podsetiti novi-je svetske istorije: svi smo svedo-ci kako vodeće informativne emisije preživljavaju grčenje usled loših proce-na, koje se mogu izbeći jednostavnom Google pretragom; često uočavamo i odupiranje mnogoljudnih linčova poje-dinaca masovnim ispiranjem mozgova javnim mrežama. Međutim, mora se za-pamtiti ključna razlika između realnog života i ovog filma: prava deca su zais-ta zlostavljana.

Vinterberg je reditelj odgovoran za Festen, čuveni film o zlostavljan-ju i porodičnoj disfunkciji, sa kojim je napravio svoj senzacionalni proboj u 1998, i podigao zastavu za lo-fi Dogme95 pokret. Od tog prvobitnog plamenog iskazivanja talenta, njegova karijera je otišla ka depresivnom, iako je njego-va ekstravagantna fantazija To je sve o ljubavi (2003.) imala ambiciju, a njegov-om poslednjem delu Submarino (2010.) su se mnogi divili. Vinterberg se sada vraća u jurišu, jednim obuzimajućim i dirljivim radom, koji je napisan zajedno sa Lindholmom. Mikelsen je izvanredan u vodećoj ulozi Lukasa, izražavajući po-tisnutu agoniju najsitnijim gestovima, a

REŽIRAN OD STRANE ČETRDESETTROGODIŠNJEG DANSKOG REDITELJA TOMASA VIN-TERBERGA, THE HUNT JE DRAMA-TRILER SA ATMOSFERSKIM PRIMESAMA HOROR FIL-MA; POSTOJE ODJECI MILEROVOG FILMA THE CRUCIBLE, PEKINOVOG STRAW DOGS I TRIROVOG OSTVARENJA DOGVILLE, ALI FILM PREVASHODNO NOSI SVOJU SOPSTVENU ENERGIJU, ZRELOST I INTELIGENCIJU.

dopunjen je iskreno jezivim nastupom i pronicljivošću Enike Vederkop, koja igra Klaru, mala devojčicu u središtu oluje.

Lukas je nedavno razveden učitelj u ma-lom gradu u Danskoj. On se povukao i izgubio mesto prebivališta, starateljstvo nad njegovim sinom je dodeljeno njego-voj bivšoj ženi, a zatvaranje škole znači gubitak posla, usled čega je primoran da prihvati nižu poziciju u vrtiću u blizini. On je popularan član ove usko povezane za-jednice, čija odbojnost prema piću suna-rodnicima deluje urnebesno naspram lo-kalnih tradicija, uključujući i godišnji lov na jelene, čijim očigledno metaforičkim mogućnostima Vinterberg rukuje s lede-nom samopouzdanošću.

Jedan od Lukasovih učenika je i Klara, usamljena ćerka Lukasovih najbližih pri-jatelja, Tea i Agnes. Dok njih dvoje viču jedno na drugo, zanemarena Klara os-lonac nalazi u ljubaznoj Lukasovoj prat-nji do vrtića i dopuštanju da se igra sa njegovim psom. Jednog jutra, incident između Klarinog starijeg brata i njego-vog prijatelja, predstavlja podsticaj za Klarinu konfuznu potrebu da pokaže svoju naklonost ka Lukasu. On je ukora-

POGLEDAJTETREJLER

Piše: Miloš Marinković

http://vimeo.com/stevenilous/2088

http://www.youtube.com/watch?v=enXX89_kVl8&list=UUEau8UC7yHoItQdK1Iwl0Zw&index=7&feature=plcp

97

va, ali kroz previše mašte, osećanja i uprkos boli, Klara izbacuje optužbu koju zaboravlja gotovo narednog trenutka, ali koja se širi i metastazira u svetu odras-lih birokrata.

Vinterberg briljantno i neoprostivo up-ravlja sa dva najvažnija aspekta optužbi ove vrste: svaka osoba koja poseduje moć mora da se pokrije i dokaže da ne igra nikakvu ulogu u bilo kakvoj zaveri ćutanja, da ne ignoriše svedočenje ran-jivih. Ova nezauzdana razmatranja rade protiv nevinog lica. Važno je da Vinter-berg ne sugeriše bilo kakvu dvosmislen-ost. Nema sumnje da je Lukas nevin: ali ipak vidimo kako racionalni ljudi mogu verovati u suprotno, kako stižu do „tre-nutka bez povratka“, grupne histerije u kojoj okrivljeni postaje tabu, nečisti mik-rob koji treba da bude uništen. Mala Klara je kriva, ali istovremeno potpuno nevina, što je zastrašujuća i zapaljiva kombinaci-ja. Jedan trenutak loše vere koji je Vin-terberg stvorio, pojavljuje se kada direk-tor škole, Grethe, u ključnoj ranoj fazi, prečuje Lukasa u školskoj kuhinji kako flertuje sa nastavnicom, Nađom, što uz-rokuje kulminaciju optužbi protiv njega. Vinterberg je možda čak i nagovestio, prolazno, da su jedini krivci za zlostavl-janje ovde roditelji koji dozvoljavaju deci pristup internet pornografiji. Ali te stvari nisu sasvim jasno prikazane, te se daju samo naslutiti.

Mana o kojoj bi se moglo raspravljati u realističnosti filma jeste Lukas koji ne angažuje advokata, uz skiciranje proce-duralnih aspekata. Ipak, može se pover-ovati da bi neko u ovoj situaciji bio previše zapanjen da misli o advokati-ma, ili bi mislio da bi angažovanje nek-oga bilo priznavanje krivice - i dodatno, priznavanje realnosti, priznavanje da se noćna mora zapravo dešava. Vinterberg uspeva pucketanjem prstiju, grickan-jem noktiju da prikaže deliće masovnog neprijateljstva i panike u samoposluzi i crkve, čineći ih momentalno ubedljivim i prihvatljivim. Konačni susret Lukasa i Klara može se gledati samo kroz prste preko očiju. U filmu ne postoji stvarni, zli pojedinac, a je ipak predstavljen por-tret čistog zla.

FACE2FACETV.GUIDE

TRUDIMO SE DA UVEK IZLAZIMO U SUSRET NAŠIM ČITAOCIMA , PA OD OVOG BROJA , NA OSNOVU VAŠIH MNOGOBROJNIH MAILOVA , UVODI-MO I RUBRIKU KOJA ĆE SE BAVITI ISKLJUČIVO FILMOVIMA KOJI SE EMI-

TUJU NA TELEVIZIJI . IZDVAJAMO NAJZANIMLJIVIJE ELEMENTE IZ BOGATE PONUDA REGIONALNIH K ABLOVSKIH K ANALA .

INFORMACIJE KOJE VAM DAJEMO PODLOŽNE SU PROMENAMA .

TV.GUIDE


TV.GUIDEFO

TO: N

BC U

nive

rsal

103

MOBI DIKMobi DickOZLOJEĐENI KAPETAN PODMORNICE TRAŽI POMOĆ OD NAUČNIKA DA BI SE OSVETIO DŽINOVSKOM BE-LOM KITU, U SAVREMENOJ ADAPTACIJI ČUVENOG MELVILOVOG KLASIKA.

Mobi Dik ponire u crno srce duše, prateći sumanutog kapetana Aha-ba u njegovoj krvavoj misiji osvete. Opremljen najboljim tehnološkim oružjem koje čovek poznaje, ništa mu neće stati na put dok se bori protiv prirode, društva i vlastitih unutrašnjih demona na putanji sudara s najsmrtonosnijom zveri okeana ikada poznatom. Držite se dobro dok zaranjamo u ponore ove priče o hrabrosti, krvoproliću i morskom ludilu.

2.2. u 21h


SMRTO-NOSNI PADDeadly DescentKADA GRUPA SKIJAŠA I SNOUBORDERA ODLAZI NA UDALJENU PLANINU, UMESTO NA ZABAVU, NAILAZE NA LEGENDARNOG OZLOGLAŠENOG PREDATORA.

9.2. u 21 h

FOTO

: NBC

Uni

vers

al

105

TV.GUIDE


TV.GUIDEFO

TO: N

BC U

nive

rsal

107

2.2. u 21 h

AMERIČKI PREDSEDNIKThe AmericanPresidentANDRU ŠEPARD (M. DAGLAS) JE IZABRAN ZA PREDSED-NIKA SAD – U TRI GODINE DOSEGNUO JE PODRŠKU ČAK 63% AMERIKANACA. STOGA SE ČINI DA JE NJE-GOV PONOVNI IZBOR SIGURAN, TIM VIŠE JER JAVNOST SAOSEĆA S NJEGOVIM GUBITKOM SUPRUGE KOJA JE PR-EMINULA OD RAKA I NJEGOVOM ULOGOM OCA MALO-LETNE KĆERI LUSI.

Predsednik Šepard sa svojim najbližim saradnicima mirno priprema predizbornu kampanju, uveren u pobedu. No, predsednik se zbliži sa lobistkinjom za pitanja životne sredine Sidni Elen Vejd (A. Ben-ing), što će vešto iskoristiti njegov protivkandidat na izborima, sen-ator Bob Ramsen (R. Drejfus) plasirajući tvrdnje o predsednikovom nemoralu, posle čega Šepardova popularnost počinje naglo da pada...


9.2. u 21 h

VAJAT ERPWyatt Earp BIOGRAFSKI VESTERN KOJI PRATI ŽIVOT ŠERIFA VAJATA ERPA (KEVIN KOSTNER) OD RANE MLADOSTI PA SVE DO ČUVENOG OBRAČUNA KOD O.K. KORALA.

Prikazuje dobra i loša vremena jednog od najpoznatijih lica Zapada.

FOTO

: NBC

Uni

vers

al

109

TV.GUIDE


TV.GUIDEFO

TO: N

BC U

nive

rsal

111

16.2. u 21 h

JUNIORJuniorEMBRIOLOG, ALEKANDER (A. ŠVARCENEGER) IZ SAN FRANCISKA RADI NA NOVOM REVOLUCIONARNOM LEKU KOJI BI TREBAO DA SPREČI SPONTANE POBAČAJE.

Nakon što vlada ne odobri projekat, Aleks, zajedno sa svojim sarad-nikom, Lerijem Arbogastom (D. Devito) u tajnosti nastavlja s eksper-imentima i oplođenu jajnu ćeliju ubrizgava u svoje telo te postaje – trudnica!


TV.GUIDEFO

TO: F

OX

ICB

113

GUBITNIKLoserPOL TANEK (DŽEJSON BIGS) JE STIPENDISTA IZ UNUTRAŠNJOSTI KOJI STUDIRA U VELIKOM GRA-DU I IMA PROBLEM DA SE UKLOPI U SVOJ NJUJORŠKI KOLEDŽ. SA SVOJOM LOVAČKOM KAPOM I DOBROĆUDNOM NARAVI, POL JE AUTSAJDER MEĐU SAMOLJUBIVIM I PREFINJENIM HIPSTERIMA.

Dok njegovi cimeri puše travu i jure ženske, Polovo učenje pada u drugi plan zbog njihove preterane želje za provodom. Bespomoćnom Polu cimer Kris može samo da ponudi samo ovaj savet: “Za tvoje do-bro, pokušaj da ne budeš onakav kakav si”. Da stvar bude još gora, Dora Dajmond (Mena Suvari), devojka Polovih snova, bacila je oko na profesora književnosti Edvarda Alkota (Greg Kinir). Ali ni Dora nema sreće. Praktično je bez prebijene pare, nema gde da živi, a njenog dečka, profesora, više zanima da njome manipuliše i da je kontroliše, nego da ostvari pravu vezu.

7.2. u 20h


TV.GUIDEFO

TO: N

BC U

nive

rsal

115

KRENIGo

U LOS ANĐELESU, OSAMNAESTOGODIŠNJA RONA (SARA POLI) I NJENA KOLEGINICA IZ SUPERMARKETA I NEVOLJNA PARTNERKA U ZLOČINU KLER (KEJTI HOL-MS) SKOVALE SU OČAJNIČKI PLAN KAKO DA DOĐU DO NOVCA ZA KIRIJU I IZBEGNU IZBACIVANJE IZ STANA.

Sajmon (Dezmond Eskju), impulsivni Britanac, vozi ukradeni auto sa ortakom Markusom (Tej Digs) tokom ludog provoda u centru Las Vegasa. Zvezda TV sapunice Adam (Skot Vulf) i Zek (Džej Mor) zatiču se usred tajne operacije u vezi sa drogom. Radnja se odvija tokom 24 časa u Los Anđelesu i Las Vegasu, a ova netipično prikazana komedija ispričana je iz neutralnog ugla tri strane koje su upletene u nečuvena dešavanja koja se vrte oko prodaje droge koja je krenula naopako. Svi oni će otkriti da su zagrizli više nego što mogu da progutaju.

11.2. u 21h

&FRIENDS

&FRIENDS

&FRIENDS

Glumac kome trenutno povoljni vetro-vi duvaju u jedra je Ryan Gosling i us-koro nam stiže na bioskopska platna film-om Kuća iza borova (The Place Beyond the Pines) kojeg režira Derek Cianfrance. Drama koja je bila prikazana na filmskom festivalu u Torontou i koji j probrao povo-ljne kritike a ujedno obeležava ponovnu saradnju sa rediteljem filma Tužna ljubav (Blue Valentine) iz 2010 godine.

Veran samom sebi, Ryan Gosling pono-vo igra ulogu kaskadera nakon velikog uspeha elektro-super-kul filma Vožnja (Drive), ulogu usamljenog čoveka koji otkriva da je, nakon prolazne noći s Ra-monom (Eva Mendes) postao otac. Da bi izdržavao sina kreće u pljačkanje bana-ka da bi ostavio što više novca na stranu i

obezbedio mu budućnost. Odluka koja će ga dovesti na put ambicioznog policajca (Bradley Cooper) koji će početi da se bavi politikom. Tu je i inspektor Deluka (Ray Li-otta) koji igra komrumpiranog policajca i drži našeg političara u šaci.

Trejler možete pogledati ovde:www.youtube.com/watch?v=xVRsYi1Cuic

Publika, kao i kritika, u Torontu je odlično primila film iako traje 2 sata i 10 minuta. S obzirom na tu činjenicu, na sastav filmske ekipe koja stoji iza ovog projekta možemo očekivati dobru priču, dobru glumu i do-bru realizaciju. Film izlazi u bioskope mar-ta 2013. godine.

Mesto iza borovaThe Place Beyond the Pines

FOTO

: meg

ablo

g.rs

Autor: Saša Đorđević


&FRIENDS


Da li ste se uželeli filmova Danija Bojla? Nakon uspešne ceremonije otvaranja let-njih olimpijskih igara u Londonu Oskarom nagrađeni reditelj se vraća iza kamere i uskoro nam stiže njegov novi triler: Trans (Trance). Pogledajte u nastavkunaš eksluzivni trejler sa srpskim prevodom i vidite o čemu se radi:

www.youtube.com/watch?v=KCpNuRvQCN0

Kratak opis ranjde filma: Sajmon, trgovac umetninama, se udružuje sa kriminalnom bandom koju vodi Frenk, glavni lokal-ni mafijaš. Zajedno pripremaju odvažnu pljačku Gojinog remek dela. Kada Sajmon pokušava da prevari saučesnike u krađi

Frenk ga silno udara pesnicama i ostav-lja ga bez svesti… Kada se probudio, Saj-mon tvrdi da zbog zadobijenih udaraca ne može da se seti gde je sakrio platno. Nes-posban da prisili Sajmona da otrkije gde je platno Frenk angažuje harizmatičnu hip-no-terapeutkinju u nameri da natera Saj-mona da “propeva”…

Da podsetim da genijalni Dani Bojl stoji iza filmova Slumdog Millionaire (Milioner s ulice) i 127 Hours (127 sati), a ovog puta se okružio odličnom glumačkom ekipom: Rozario Dauson, Džems Mek Avoj i Vin-sen Kasel.

TransTrance

121

Jedan od mojih hobija je, kao što ste i sami primetili, da prevodim filmske trejlere za filmove koje vam predstavljam na Mega blogu. Moram reći da me odavno jedan trejler nije očarao kao ovaj za novi film Te-rensa Malika – Ka čudu (To The Wonder). Ljubavna priča koju nam kazuje deluje tako lepo sa očarajućim i senzualnim kadrovima (koji su mi pride svi poznati jer poznajem go-tova sva mesta u Francuskoj koja su prikaza-na u trejleru) uz sjajnu naraciju Havijera Bar-dema. Uverite se i sami:

www.youtube.com/watch?v=F0486AjHkXw

Film je već prikazan na festivalima u Toron-tu i Veneciji gde je imao kontraverzne kri-tike.: svi se slažu da je film vizuelno sjajan ali da priča i poruka filma deluju nemušto. Ukratko: film ćete ili obožavati ili misliti da je krš, na vama je da prosudite kada ga budete pogledali. U filmu se priča o ljubavi para koji se susreće, poverava se,predaje jedno drugome, razdvaja se i možda ponovo spa-ja. Ali takođe i o svešteniku koji će sresti nji-hov put i čija će ljubav prema Bogu biti dove-dena u pitanje. Glumačka ekipa je odlična: Olga Kirilenko i Rejčel Mek Adams deluju zaista ženstveno, seksipilno, očaravajuće u

romantična drama, SAD, 2012, 112 minuta

reditelj: Terrence Malickscenario: Terrence Malick

kompozitor: Hanan Townshendsnimatelj: Emmanuel Lubezki

producent: Nicolas Gonda, Sarah Greenmontažer: Christopher Roldan, Mark Yo-

shikawa

uloge:Rachel Weisz (Dinah)

Rachel McAdams (Jane)Javier Bardem (Father Quintana)

Ben Affleck (Neil)Olga Kurylenko (Marina)

Barry Pepper (Father Barry)Michael SheenAmanda Peet

ovom trejleru a Bena Afleka i Havijera Bar-dema ne treba posebno predstavljati. Film izlazi u bioskope marta meseca 2013 godine.

Iako su se kasno upoznali, strast koju su Nil (Ben Aflek) i Marina (Olga Kirilenko) imali na čudesnom Mon Sen Mišelu su obrisali izgu-bljene godine. Nil je siguran da je pronašao ljubav svog života; lepa i puna humora, poreklom iz Ukrajine, Marina je razvede-na i majka desetogodišnje kćeri Tatjane. Par odlučuje da se doseli i živi u Oklaho-mi ali njihov ljubav počinje da trpi, Olga se oseća skučeno, gotovo zatočena tamo. U toj maloj američkoj zajednici ona traži savet od drugog doseljenika, španskog katoličkog sveštenika Kvintane (Havijer Bardem). Čovek ima svojih ličnih problema: počinje da sumnja u svoju veru u Boga… Marina odlučuje da se sa Tatjanom vrati u Pariz. Nil nalazi utehu sa Džejn (Rejčel Adams), staroj ljubavi sa kojom se sve više i više vezuje. Kada saznaje da Marina ima teškoća on biva rastrzan između dveju žena svog života. U međuvremenu otac Kvintana se i dalje bori da povrati svoju veru. Naspram posve dve različite čjubai oba čoveka su suočena sa is-tim pitanjima.

FOTO

: meg

ablo

g.rs



Hale Beri se konačno vraća glavnim uloga-ma nakon Atlasa Oblaka zahvaljujući fil-mu The Call (slobodni prevod naslova bi bio – Hitan poziv), trileru režisera Breda Andersona . Dotični je do sada imao mno-go više uspeha u režiranju TV serija (The Killing, Person of Interest, Boardwalk Em-pire, Fringe, Trem, Rubicon, The Wire) ali je imao i zapažen filmski debi sa filmom The Machinist (Mašinista) sa Kristijanom Bejlom u glavnoj ulozi. Pogledajte u nas-tavku o čemu se radi:

www.youtube.com/watch?v=A8ez2_XsdzU

Kao što vidite iz trejlera, Hale Beri tumači ulogu Džordan, telefonistkinje u hit-noj službi policije i biva mimo svoje volje uvučena u sadističku igru serijskog ubice. Ubice koji ostavlja svojim žrtvama tele-fon i lažnu nadu da će se pomoću njega izvući…

Pored Hale Beri glavne uloge u filmu su poverene Ebigejl Breslin i Majklu Enklun-du. Film izlazi u američke bioskope 15 mar-ta ove godine.

The CallHitan poziv

123

Slomljeni grad (Broken City) je filmski prvenac Alena Hjuga koji ne režira sa svo-jim bratom Albertom (obojica stoje iza filmova From Hell i The Book of Eli). U nje-mu glavne uloge tumače Mark Valberg, bivši policajac kojeg je gradonačelnik (Kert Rasel) angažovao da istraži ženu (Ketrin Zeta Džons) koju sumnjiči za nev-erstvo. Ali dok njegova istraga napreduje otkriva mnogo krupniju stvar od klasičnog neverstva jer razotkriva političko/krimi-nalnu/seksualnu zaveru širih implikacija…

filmska drama, SAD, 2013, 109 minuta

reditelj: Allen Hughesscenario: Brian Tuckersnimatelj: Ben Seresin

producent: Randall Emmett, George Furla, Al-len Hughes, Stephen Levinson, Teddy Schwarz-

man, Mark Wahlbergmontažer: Cindy Mollo

uloge:Mark Wahlberg (Billy Taggart)

Russell Crowe (Mayor Nicholas Hostetler)Catherine Zeta-Jones (Cathleen Hostetler)

Justin Chambers (Ryan)Barry Pepper (Jack Valliant)

Kyle Chandler (Paul)Alona Tal (Katy)

Judd Lormand (Valliant’s Office Reporter)

FOTO

: meg

ablo

g.rs


Slomljeni gradBroken City


Kako sam krenuo da pišem danas o romantičnim filmovima red je da pred-stavim i jednu dirljivu filmsku dramu: Kraj ljubavi (The End of Love) Marka Vebera.

Radi se u njegovom prvom dugo-metražnom filmu u kome je pored scenari-ja zadužen i za glavnu ulogu. Mark je glu-mac koji ima nimalo lak zadatak da čuva i vaspitava svog dvogodišnjeg sina nakon neočekivane smrti svoje supruge. Suočen sa emotivnim i novčanim problemima kako naći novu ljubav nakon takvog gu-bitka? Kako pronaći nov posao kada Mark mora da vodi svog klinca na kastinge jer nema novca za dadilju? Sva ova i druga pi-

Početak prikazivanja: 01/03/ 2013Režija: Mark Webber

Scenario: Mark WebberUloge: Amanda Seyfried, Aubrey Plaza, Issac

Love, Jason Ritter, Jocelin Donahue, Mark Web-ber, Michael Cera, Shannyn Sossamon

Žanr: DramaWeb adresa: http://www.endoflovemovie.com

Studio: Wrekin Hill Entertainment

tanja ovaj film obrađuje na realan i dirljiv način jer ulogu sina u filmu igra njegov šarmatni klinac. U filmu takođe glumi Šanin Sosamon koja tumači ulogu mlade majke, koja sama uzgaja ćerku, i koja će u Markov život uneti nadu i optimizam. Ne znam da li će film ići u našu filmsku dis-tribuciju ali bi ovaj film vredelo pogleda-ti. Film izlazi prvog marta u američke bios-kope.

Trejler možete pogledati na ovom linku:

www.youtube.com/watch?v=V_bQ5aKgDdo

125

NOVOSTI IZ SVETA FILMA, TV SERIJA,STRIPA, MUZIKE, VIDEO IGARA

I JOŠ PONEČEG...

W W W . M E G A B L O G . R S

"Alone, bad.Friend, good."

-Bride of Frankenstein, 1935.

LET’S BEFRIENDS :)Tweet po tweet...twitter.com/cinema_magazintwitter.com/serijeplus

NOVOSTI IZ SVETA FILMA, TV SERIJA,STRIPA, MUZIKE, VIDEO IGARA

I JOŠ PONEČEG...

W W W . M E G A B L O G . R S

"Alone, bad.Friend, good."

-Bride of Frankenstein, 1935.

LET’S BEFRIENDS :)Tweet po tweet...twitter.com/cinema_magazintwitter.com/serijeplus

Southland Tales je jedan od onih filmova kod kojih otkrivanje kraja neće pokvariti iskustvo novim gledaocima..

Želite da znate kraj? Mladić raznese ce-pelin i sve na njemu sa slučajno nađenim raketnim lanserom dok, zajedno sa poli-cajcem i njegovim bratom blizancem/du-plikatom, levitira na krovu kombija za sl-adoled.

Šta sve to znači? Pa, nije baš jasno. Film koji je proslavio režisera ovog ostva-renja, Ričard Kelija, zvao se ‘’Doni Darko’’; sa svojom tripoznom i običnom radn-jom, odlično izabranom muzičkom pod-logom i nežnom atmosferom koja je na trenutke strašnija od mnogih horora, film je postao veoma prepoznatljiv i cenjen u roku od svega nekoliko kratkih godina. Southland Tales dolaz iz sličnog men-talnog mesta, osim što su njegovi kre-atori ovog puta izbacili sve filmske i pripovedačke norme kroz prozor. Film iz-gleda kao kolaž sanjarenja autističnog de-teta koje preskače između nekoliko stoti-na TV kanala.

Na žalost, tempo filma je najproble-matičniji. Gledajte ga od kraja, sredine ili početka, nije bitno - priča je do te mere konfuzna, likovi nejasni, a radnja skoko-vita da ne postoji ni malo podsticaja za gledaoca da sazna nešto novo i samim tim, nastavi sa gledanjem. Lepši način da

se ovo kaže jeste reći da je film “zahte-van”.

U zapletu filma, nakon nuklearnih na-pada na Teksas, počinje 3. svetski rat, a SAD postaje policijska država, sa prinud-nom mobilizacijom i kontrolom unutar-državnih granica. U delu Los Anđelesa koji se zove Southland lik Bokser Santer-os, kog glumi Dvejn ‘’The Rock’’ Džonson, povezan je sa Republikanskom Partijom, jednog dana nestaje u pustinji. Zajedno sa bratom-blizancem lokalnog policajca (kog tumači veoma sposoban Šon Vili-jams Skot), postaje upleten u zaveru neo-marksista koji se bore protiv opresivnog sistema, kao i grupe ljudi koja je izmislila čist i beskrajan izvor energije, smešten na velikoj platformi nedaleko od američke zapadne obale.

Priča ‘’Southland tales’’ vezuje još eks-porno glumicu (koju tumači neverovat-no sesksipilna Sara Mišel Geler), dilera oružija, poludelog, korumpiranog policaj-ca i više desetina likova i nekoliko sitnijih niti radnje. Kao što se očekivalo od Kelija, ovom fil-mu ne manjka mašte; lepo je biti origina-lan, ali je još lepše biti originalana i smis-len. Ipak, na uvrnut način, “Southland tales” će nastaviti da živi, jer ništa tako isčašeno ne može postati zastarelo. Zbog toga, Photon Tide vam preporučuje da ga pogledate.

Autor: Ivica Milarić


&FRIENDS

U OVOM BROJU, PHOTON TIDE VAM PREPORUČUJE RELATIV-

NO SVEŽ CYBERPUNK FILM KOJI JE OD ŠIRE JAVNOSTI VEO-

MA BRZO ZABORAVLJEN. I DALJE NISMO SIGURNI DA LI

JE TO MOŽDA I BILO NAJBOLJE REŠENJE, ALI DELO U SVAKOM

SLUČAJU NIJE UOBIČAJENO.

129

http://www.photontide.org/

http://www.facebook.com/PhotonTide

http://twitter.com/photontide

http://www.youtube.com/photontide

https://plus.google.com/b/101990028186074669001/101990028186074669001/posts


-Casablanca, 1942.


Najnovijifilmskitrejleri

&FRIENDS

ČUVARI TAJNOGKRALJEVSTVA / EPIC

HOT!

Priredio: Mladen Marić


FOTO

: Film

ski t

rejle

ri

http://www.youtube.com/watch?v=lvw151SqmWk

http://www.facebook.com/FilmskiTrejleri

MRAK FILM 5SCARY MOVIE 5

DEAD MAN DOWN

VRELA SRCAWARM BODIES

DŽEK UBICA DŽINOVAJACK THE GIANT SLAYER

FILM 43MOVIE 43

NEVEROVATNI BERT VONDERSTON

133

http://www.youtube.com/watch?v=z8btr1NZSsk

http://www.youtube.com/watch?v=xpvwdSTQhUo

http://www.youtube.com/watch?v=EI4hbgp1f_E

http://www.youtube.com/watch?v=5xuSk0GRQQc

http://www.youtube.com/watch?v=G-iBCfMZI7M

http://www.youtube.com/watch?v=7aZlavwC2jY

&FRIENDS

www.svetfilma.rs


Hičkok Hitchcock (2012)

FOTO

: MC

F

Majstor je u domenu kriminalističkog žanra. Hitchcock je u svojim trilerima nadišao standarde koji zadovoljavaju pub-liku, postigavši ujedno popularnost ravnu glumačkim zvezdama. Postaje kultnim režiserom i svrstava se u red najvećih ma-jstora eksperimenta filmskog izraza, te je proglašen originalnim stilistom koji se često citira i imitira. Preciznost kadri-ranja u njegovim delima dovedena je do savršenstva. Karakteristike njegovih film-ova su sklonost montaži ili pokretima ka-mere, crni humor, ironija i cinizam, na-petost i šok, izmena komičnih i tragičnih elemenata, atraktivna, uzbudljiva i napeta fabula kao maska za dublju, misaonu pod-logu njegovih dela.

Sam film Hitchcock (2012) dobrim de-lom je inspirisan knjigom Stephen Rebell-a “Alfred Hitchcock and the Making of Psycho”, o nastanku jednog od najvećih dela filmske umetnosti i njenom legend-arnom režiseru. Sam Rebell kao inspiraci-ju za knjigu imao je u obimnom članku koji se 1986 godine pojavio u časopisu “Cine-fantastique magazine”, kao i u tekstovima iz lične arhive velikog režisera. Da bi upot-punio sliku Rebell je uložio ogroman trud i uspeo da intervjuiše sve u tom momentu žive učesnike događaja, te konačno 1990 godine objavi knjigu.

Da li je režiser Sacha Gervasi dovolj-no vremena u filmu posvetio nekim karakteističnim mestima iz filma Psycho ili ne, ostaje kao tema kojom će se bavi-ti pre svega kritika i fanovi Hitchcock-ovih filmova. Ja bih mogao da nađem i razloge za, ali i čini mi se mnogo više onih protiv. Oni koji žele da znaju više o samom filmu odgledaće Psycho, Sacha Gervasi je ipak želeo svoj autentičan, autorski film a ne kopiju Hitchcock-ovog dela i duboku anal-izu Psych-a. Gervasi ipak analizira, ne beži od toga, ali ne analizira film, bar ne njegove detalje, nego analizira samog Hitchcock-a, njegove strahove i tajne, njegove požude i strasti, njegovu hrabrost, istrajnost do samouništenja i pre svega njegovu viziju. Viziju da vidi ono što drugi ne vide. Viz-iju propraćenu spremnošću da se zarad te vizije sve stavi na kocku, ugled, sigurnost pa i materijalna strana, bez obzira na cenu.

Hitchcock, ludak ili genije? Još jedna dilema koju pred nas stavlja Sacha Gervasi ili bolje rečeno Anthony Hopkins. Odavno znam da je linija koja razdvaja ova dva pojma ili

SER ALFRED JOSEPH HITCHCOCK, (LON-

DON, 13. AVGUST 1899. - LOS ANGE-

LES, 29. APRIL 1980.), BRITANSKI FILMS-

KI REDATELJ I PISAC KRIMINALISTIČKIH I

HOROR KNJIGA.

Režija: Sacha GervasiPisac knjige: Stephen RebelloScenario: John J. McLaughlin

Uloge: Anthony Hopkins, Hel-en Mirren, Scarlett Johansson, Danny Huston, Toni Collette,

Michael Stuhlbarg, Michael Wincott, Jessica Biel, James

D’Arcy, Richard Portnow, Kurtwood Smith, Ralph Mac-

chio, Kai Lennox, Tara Sum-mers, Wallace Langham,

Trajanje: 98 minutaOcena filma: 8

stanja čovekovog duha često tanja od vla-si na glavi, a Anthony Hopkins me je još jednom uspešno podsetio na to. Očito je da je Hopkins uložio mnogo truda i želje da pronikne duboku u psihu velikog režisera, a maska i efekti samo podržavaju i zaokružuju tu sliku u potpunom.

Kako je reč o biografskom filmu, bez obzi-ra na pomenute dileme da li se trebalo bav-iti više detaljima samog filma, vratiću se još jednom na viziju velikog režisera.Posle uspešno završenog projekta, Hitch-cock se našao u periodu potrage za novom inspiracijom, u traženju teme za novi film. Našao ju je u knjizi Robert Bloch-a. Upa-vo na tom mestu kada je pomislio da je rešio ključni problem, Hitchcock je naišao na pravi problem, Paramount Studio za koji je režiser bio vezan ugovorom i njego-vi vodeći ljudi nisu bili spremni da stanu iza projekta.

Vizionarski verujući u ono što radi Hitch-cock se odlučuje na gotovo sulud korak, sam će da finansira projekat, a Paramount će samo da vrši distribućiju gotovog filma u bioskopima. Ogroman rizik, još veće ne razumevanje, ali i snaga i volja da se istra-je na onome u šta se veruje. Ta karakteristi-ka je valjda ono ključno što razdvaja velike od osrednjih, vizionare od radilica, hrabre od kukavica.

Pararelno sa borbom da se snimi film, koji treba da promeni sliku filmske umetnos-ti, Sacha Gervasi i Anthony Hopkins nam prikazuju i opsesiju režisera za njegovim glavnim glumicama. Uz sve ovo ide i priča odnosa Hitchcock-a i njegove supruge Alme Reville, kao i njegove opsesije vezane za nju. Hitchcock majstor režije, zaple-ta i raspleta ništa se drugačije ne ponaša u svom profesionalnom ali i u privatnom životu.

Na mene lično, ceo film, ali pre svega glu-ma Anthony Hopkins ostavili su odličan utisak, pri tome su mi pomogli da malo bolje razumem neke stvari u delima velikog majstora režije Ser Alfred Hitchcock-a. Da li su baš sve verno prikazali ne znam, neću ni saznati, jer jedini ko bi to mogao da nam potvrdi ili opovrgne još od 1980 nažalost nije sa nama. Meni je dobro i ovako, a mog-lo je i drugačije kao i sve u životu, pa sve je režija, dobar kadar i montaža, to nas je bar naučio Ser Alfred Hitchcock.Uživajte!

Autor: Saša Dukić

135

Bio je tu i George Eastman, pa i Terence Hill, ali nikome, ama baš nikome, nije palo napamet da Đango bude crnac. Par-don, do Quentin Tarantin-a nikome nije palo napamet, a onda evo šok majstora koji sve okrene naopako pa evo i prvi put crnog Đanga.

Nije prvi put da Tarantinovi glavni junaci teža ka osveti, videli smo to i mnogo puta ranije, a svaki put je to bilo sa ozbiljnim razlogom. U Kill Bill, osveta je prouz-rokovana masakrom sa venčanja, u In-glourious Basterds, glavni junak se sve-ti za ubistvo svoje jevrejske porodice, a ni ovde u Django Unchained Tarantino nije pobegao od iste ideje vodilje. Đjango crni rob sa juga amerike, sticajem sret-nih okolnosti postaje slobodan čovek, sa samo jednim ciljem u životu, da oslobodi svoju ženu koja je još uvek rob na jednoj plantaži, ali i da se osveti za svo zlo koje im je naneto.

Možda će vam se u trnutku činiti da Tar-antino preteruje u brutalnim scenama, sa mnogo krvi i nasilja. Samo vam se čini, on samo po mom mišljenju verno opisu-je realnu i veliku ljubav američkih rob-ovlasnika prema njihovom vlasništvu. Tada je amerika bila nažalost još uvek zaostala i zastarela, bar u jednom svom južnijem delu. Sve će srećom vrlo brzo promeniti. Samo dve godine kasnije u odnosu na događeje iz filma, doći do civ-ilizovanog rata između tog zaostalog robovlasničkog juga i demokratskog se-vera. Na svu sreću demokratski sever će argumentovano ubediti jug da se odre-kne prava na robove, a crni ljudi će posta-ti punopravni članovi zajednice, koje niko više neće zlostavljati, maltretirati, ubijati, oni će se slobodno školovati, izlaziti na iz-bore, živeti kao normalni i ravnopravni ljudi. Uostalom tako će ujedinjena ameri-ka ubuduće pa sve do današnjih dana ceo svet argumentvano ubeđivati da je de-mokratija prava stvar u kojoj se jednakost i ravnopravnost svih strana podrazume-va. Dakle, možda malo boli, al to je Taran-tinov način da nam pokaže i razgoliti is-tinu ma kakva ona bila.

Ono što je meni lično uvek bilo fasci-nantno je veština i moć da se sulude ide-

SVAŠTA SAM OČEKIVAO OD KVENTIN TARANTINA,

ALI JE PONOVO USPEO DA ME IZNENADI. PRVI

ĐANGO IZ 1966 BIO JE LEG-ENDARNI FRANCO NERO,

A ONDA SU SE REĐALI MNOGI MANJE ILI VIŠE

POZNATI GLUMU OPŠTOJ MANIJI SNIMLJENIH FILM-OVA KRAJEM ŠEZDESETIH

I POČETKOM OSAMDE-SETIH U KOJIMA JE GLAVNI

JUNAK LEDENO HLADNI REVOLVERAŠ ĐANGO.

Režija: Quentin TarantinoScenario: Quentin Tarantino

Uloge: Jamie Foxx, Christoph Waltz, Leonardo DiCaprio, Kerry Washington, Samuel

L. Jackson, Walton Goggins, Dennis Christopher, James Re-

mar, David Steen, Dana Mi-chelle Gourrier, Nichole Gali-

cia, Laura Cayouette, Ato Essandoh, Sammi Rotibi,

Trajanje: 165 minutaOcena filma: 9,5

je čak i naučno dokažu, a da oni koji te sulude ideje brane i opravdavaju u njih bezrezervno veruju. Antropološko do-kazivanje činjenica dominacije bele nad crnom rasom, na lobanji ubijenog roba, ništa se ne razlikuju od nacitičkih i nekih drugih metoda u odbrani teorije o višoj rasi, a strast i vera u isto je zapanjujuća.

Kolika je moć Tarantina da sve izokrene, dovede do paradoksa, prosto je fasci-nantno. Kada vidite da crnog Đanga na početku pa i tokom celog filma, gle čuda jedan Nemac tretira kao čoveka, pri tome spreman da žrtvuje i svoj život samo da bi se razlikovao od superiorne više rase sa juga Amerike, gotovo vam ništa više neće biti jasno. Da li ste bili pažljivi na svim časovima istorije, ko je tu demokrata, ko rasista, ko, šta koga i kada tu brani, a ko ubija. Odgovor je tu pred vašim očima sve vreme, Tarantino ga ni ne sakriva mnogo, čak šta više samo ga pomenutim pradoksima brutalnije razgolićuje.

Da bi sve bilo ovako jasno, pitko i vidljivo, a u isto vreme paradoksalno i zbunjujuće Tarantinu je pomogao po meni izbor filmskog žanra u vidu vesterna ali i sja-jan glumački trio Jamie Foxx, Christoph Waltz, Leonardo DiCaprio. I ostatak glumačke ekipe sa Samuel L. Jackson-om na čelu bio je apsolutno na visini zadat-ka, a izbor muzike i odlična kamera upot-punjuju sliku i oprvdavaju pet nominaci-ja u trci za ovogodišnju nagradu Oskar. Ipak i pored svega navedenog, scenar-io Quentin Tarantina je ona ključna stvar koja ovom filmu daje nemerljivu snagu i ostavlja upečatljiv utisak.

Da li će demokratska Amerika izvuči pouke iz Tarantinovih poruka? Neće! To su bile i ostale moje dečečke zablude. Ve-liki batinaš će i dalje u okviru svojih inte-resa mlatiti ostatak sveta, kako bi ga de-mokratizovao, a demokratski jug će i dalje mrzeti svog predsenika samo zato što je crnac. To smeta svima koji znaju šta je pravda i istina, to smeta i Tarantinu, zato je još jednom progovorio kroz crnog Đanga. Zato nam je podario još jedan film za uživanje.

Uživajte!

Autor: Saša Dukić


Đangova osveta DjangoUnchained (2012)

www.svetfilma.rs

137

&FRIENDS FOTO

: sve

tfilm

a.rs


rana, od ubice ni traga. Ipak godinu dana kasnije ubica je ne mogavši više da se nosi sa onim što je učinio ušao u policisku stan-icu da se preda i dobije zasluženu kaznu. 17 godina robije, nije mu teško palo, našao je sebe u veri i može se reći potpuno se promenio, više nije bio psihopata. Kada je izašao na slobodu i poželeo da počne život ispočetka, gde god bi pošao ugled-ao bi oca svoje žrtve kako stoji i posma-tra ga. To praćenje potrajalo je još punih jedanaest godina. Tada je ubica pomislio da je u tumačenju vere našao rešenje da konačno pobegne od Kvekera. Samoubist-vo je siguran put u pakao, tamo ga radikal-ni hrišćanin kakav je svaki Kveker sigurno neće pratiti. Sedeći pored prozora prer-ezao je sebi vrat, ali poslednje što je video je Kveker koji iz džepa vadi britvu i preseca sebi vrat. Psihopata Nr.2

Martin McDonagh će nas lagano kroz is-prepletane, naizgled zbrkane a sigurno sulude priče i zaplete upoznati i sa preo-stalih pet psihopata. Ali će sarkastično, prenaglašeno i podmešljivo opisati Hol-lywood i šta on donosi ljudima koji u nje-mu rade i žive. I ako će nam se pojedini de-lovi učiniti dosadnim, a Marty-eva priča sporom i razvučenom koja se pri tome i ponavlja, črni humor će nas pratiti sve vreme i biti upravo ono što film podiže i čini interesantnim.

Očito je da McDonagh voli da nas vodi pričom od farse do tragedije i nazad, te da se ironično naruga svim brutalnim filmovi-ma koje nam danas filmska produkcija stal-no servira. I ma koliko da u trenutku niste sigurni da li je to ironija ili još jedan od pro-jekata baziranih na besomučnom ubijanju režiser i scenarista McDonagh će se izdići iznad situacije i pokazati nam pravu sliku i mišljenje o svemu.

I ako obiluje scenama nasilja, deluje na momente suludo a sve vreme totalno zbrkano i zbunjujuće, drugačiji u svakom slučaju od onoga uobičajnog na šta smo navikli ovaj film nam pruža mnogo toga za razmišljanje. Pre svega ovakav kakav činjenično jeste ovaj film mi je ipak po-kazao da postoji čudna nit kretanja lju-di u jednom zatvorenom, da ne kažem začaranom krugu, gde su ili bolje rečeno gde smo usmereni jedni na druge, a do kraja naših životnih priča shvatićemo da iz tog kruga ljudi i ne mođežemo izaći.Uživajte!

Možete li da zamislite film u kojem je opisan jedan psihopata? Mnogi će reći već viđeno. Da li moežete da zamislite film koji se bavi sa sedam psihopata, e to se već ne viđa tako često. 7 samuraja, 7 veličanstvenih, da, ali 7 psihopata na jed-nom mestu, mnogo je ljudi.

Režiser ali i potpisnik scenarija Martin Mc-Donagh, se potrudio da nam ovoga puta dočara upravo to, sedam različitih oso-ba, povezanih jednom zajedničkom lini-jom, linijom smrti. Nije ovo prvi put da se ovaj irski režiser bavi temom psihopata i ubistva. Od svog prvog filma Six Shoot-er (2004) preko In Bruges (2008), njegovi scenariji su prožeti pričom o psihopatama, samo se ovoga puta njihov broj povećao do sedam.

Dvojica ubica u isčekivanju da naiđe njiho-va žrtva bivaju ubijeni. Maskirana osoba, koja ih je ubila, baca pored njih dve karte žandara. Psihopata br.1

Marty (Colin Farrell) je pisac scenarija, za-glavljen u bezidejnost i mnogobrojne pro-pale pokušaje da pronađe inspiraciju. Svo-ju frustraciju obično leči većom dozom alkohola. Izdavač ga već proziva, očekuje novi scenario, žena koju voli Kaya, takođe se već pomalo nervozno raspituje o nje-govom radu ili bolje rečeno neradu. Jedi-ni koji ga podržava je Billy, njegov prijatelj, za koga se baš i ne može reći da je sasvim normalan. Billy uporno pokušava da ubedi Marty-a kako treba da zajednički pišu novi scenario, pričajući mu razne sulude priče u pokušaju da ga inspiriše.

Billy inače ima razvijen posao, kako sam kaže pozajmljivanja pasa, što u prevodu znači ukrade psa, a onda ga preko svog saradnika vrati unesrećenom vlasniku, koji im u trenutku oduševljenja da ne tako malu novčanu nagradu za pronađenog lju-bimca. Interesantan način poslovanja, pri tome nema plaćanja poreza.

I dok Marty želi da iz njegovog scenarija za koji ima zadato ime Sedam psihopata, nastane film o ljubavi i miru, Billy je uporan da mu predoči kako je film o psihopatama ipak pravo rešenje, ako je tu mnogo ubi-stava i krvi. Pokazaće mu novinski članak o već pomenutom ubici Psihopata No1, uz detaljno objašnjenje o njemu kao momku koji ubija samo ubice.

Billy ima i drugu priču. Kvekeru je nesta-la ćerka. Nađena je nešto kasnije masakri-

Autor: Saša Dukić

Režija: Martin McDonaghScenario: Martin McDonagh Uloge: Michael Pitt, Michael Stuhlbarg, Sam Rockwell, Co-lin Farrell, Abbie Cornish, Christopher Walken, Helena Mattsson, Linda Bright Clay, Harry Dean Stanton, James Hébert, Christopher Geh-rman, Christian Barillas, Jo-seph Lyle Taylor, Kevin Corrig-an, Woody Harrelson,Trajanje: 110 minutaOcena filma: 8,5

139

Sedam Psihopata Seven Psychopaths (2012)

&FRIENDS

www.svetfilma.rs

Sve o svetu �lma na jednom mestu!

Pročitajte više o ovim i mnogim drugim �lmovima na http://svet�lma.rs

CRITICS

GAVR AN

ARGO

CRITICS

145

FOTO

: Tar

amou

nt

CRITICS

DŽEK RIČERDrugačiji Tom Kruz KO GOD DA JE OD OVOG FILMA OČEKIVAO EGZOTIČNE HIHG-TECH UREĐAJE, LASERSKE KLOPKE I VRATOLOMIJE NA STAK-LENIM NEBODERIMA HONG-KONGA GRDNO ĆE SE RAZOČARATI JER NAJNOVIJE OSTVARENJE TOMA KRUZA IMA VRLO MALO ZAJEDNIČKOG SA NEMOGUĆOM MISIJOM.


: Tar

amou

nt

Film počinje ubistvom. Šest metaka je ispaljeno, pet tela pada na zemlju. Petoro naizgled nepovezanih ljudi postaju kao žrtve snajperiste koji puca na prolaznike na javnom šetalištu u Pitsburgu. Snajperista beži s mesta zločina ostavljajući za sobom dovoljno tragova da ga policija vrlo brzo nalazi. Slučaj je rešen previše lako a ponašanje osumnjičenog Džejmsa Bara (Džozef Sikora ), bivšeg vo-jnog snajperiste, zbunjuje policiju i advokate. U svoju od-branu on ima da kaže samo dve reči - Džek Ričer.

U maniru Betmena, Spajdermena i drugih urbanih anti-heroja Džek Ričer se, na sam pomen svog imena , niotku-da pojavljuje rešen da osumnjičenog privede pravdi. On je „duh“, otpadnik od društva, nekadašnji specijalac vo-jne policije koji bez prtljaga krstari putevima u potrazi za nečim što je samo njemu znano. Zahvaljujući svojoj proni-cljivosti, iskustvu istražitelja i savršenim borilačkim tehni-kama Džek Ričer postaje ključni deo istrage koju vodi ad-vokat-branitelj Helen Rodin (Rosamund Pajk). Ono što je delovalo kao jednostavan slučaj pomahnitalog snajperi-ste postaje misterija, priča se odmotava a trag vodi na neočekivano mesto.

Teško je išta reći o ovom filmu a ne upropastiti ga spo-jlerima jer ovu kombinaciju smo već videli Sam po sebi Džek Ričer ne nudi ništa novo. Dobili smo još jednog usamljenog jahača koji prepoznaje nepravdu čim je vidi i ne ustručava se da uskoči čak i kad je brojčano nadjačan. Imamo pred sobom zaplet sličan velikom broju filmo-va drugih akcionih zvezda kao što je Stiven Sigal ali pred-nost Džeka Ričera u odnosu na njih je pre svega odličan scenario i odlično uklopljena glumačka i režiserska ekipa. Scenarista i režiser Kristofer Mekveri, koji je sa Tomom Kruzom već sarađivao na filmu „Operacija Valkira“ (Val-kyre) se dobro pokazao u ekranizaciji prve u seriji knji-ga o Džeku Ričeru koju je napisao pisac Džim Grant pod pseudonimom Li Čajld.

Dublju analizu likova i njihovih pokretačkih motiva ostav-ljamo čitaocima ove sage koji su, sa svoje strane, imali ve-like zamerke na izbor glavnog glumca. Naime, Tom Kruz se ni na koji način ne poklapa sa opisom junaka knjige. Džek Ričer je gromada od čoveka, visok skoro dva metra i skoro isto toliko širok, dok će Tom Kruz, uprkos neospor-noj fizičkoj spremi i visokim potpeticama, ipak zauvek os-tati naš omiljeni omaleni koktel-majstor.

U suštini, ovaj film podseća na pilot serije koji ispipava reakcije publike na moguću novu franšizu. Atmosfera fil-ma ima minimalistički retro prizvuk i nudi nam nudi ta-man toliko tuče da bi se zodovoljili obožavaoci Čaka Norisa, taman toliko vožnje da se oduševe ljubitelji brzih kola i taman toliko pucnjave da bi se privukli ljubitelji igara kao što je Call of duty. Džek Ričer je solidna akciona dra-ma koja nas nepretenciozno uvodi u jedan novi svet i os-tavlja znatiželjnim po pitanju nastavka a uz to je i dobar izgovor da se na dva sata pobegne od dnevnih obaveza bez ikakvog osećaja krivice.

TAKOĐE IZOSTAJU I MEĐUNARODNE ZAVERE, TER-

ORIZAM, ZLOĆE S NAPAD-NIM AKCENTOM I NASUMICE

UBAČENE FRAZE NA RUSKOM ILI NEMAČKOM. UKOLIKO VAM JE

BAŠ TO POTREBNO DA BI UŽIVALI U AKCIONOM FILMU, ONDA

STE NA POGREŠNOM MESTU. MEĐUTIM, AKO VAM JE SAMO IME TOMA KRUZA DOVOLJNA

GARANCIJA ZA DOBRU ZABAVU ONDA SE NEĆETE POKAJATI.

Autor: Kristina Žic

147

U MANIRU BETMENA, SPAJ-DERMENA I DRUGIH URBANIH ANTIHEROJA DŽEK RIČER SE,

NA SAM POMEN SVOG IMENA , NIOTKUDA POJAVLJUJE REŠEN DA OSUMNJIČENOG PRIVEDE PRAVDI.

Gledali smo u...

bioskopuOCENA


FOTO

: Tuc

k

TARANTINO! PRVO IDE PREZIME, PA ONDA NASLOV FILMA. I TO S RAZLOGOM. NIJE ISTO KADA TARANTINO NAPRAVI FILM KAO ŠTO SU PROKLETNICI, GDE JEVREJI UBIJAJU NACISTE, I KADA TO URA-DI NEKO DRUGI.

Zapravo, niko se verovatno nije ni odvažio. U tome je slast Tarantinovih filmova – nema ograničenja i nema suzdržavanja. Takva je i Đangova osve-ta, još jedan u nizu haotičnih, krvavih i crnohumorističnih Kventinovih ostva-renja koja zbog imena reditelja dodatno dobijaju u težini.

Daleko od toga da je film loš. Štaviše, do-bar je, samo ne bi bilo isto kada bi neko drugi uzeo da režira po istom scenariju. I veoma je bitno reći da je ovo druga Tar-antinova faza – ona bolja, krvoločnija, koja je otpočela sa Kill Billom. Ulični psi, Petparačke priče i Džeki Braun su bili početak, igra za ono što je usledilo. I ma

koliko se ljudi zaklinjali u kultni status Petparačkih priča, Tarantino još nije us-peo da nadmaši prvi deo Kill Billa. Tu je i solidni Death Proof, te sjajni Prokletnici i odlična Đangova osveta.

O čemu je reč u ovom krvoločnom ve-sternu? Đango, koga tumači Džejmi Foks jeste rob kog u sred noći iz okova oslobađa doktor King Šulc, u tumačenju maestralnog Kristofa Volca, još jednog u nizu Tarantinovih glumačkih otkrića. Seti-mo se da mu je Kventinov film Prokletni-ci pre tri godine doneo Oskara, a istorija će se ove godine po svoj prilici ponoviti. Doktor Šulc će od Đanga načiniti slobod-nog čoveka ako mu ovaj pokaže put do braće Britl, kriminalaca za čije privođenje pravdi ili ubistvo sleduje novčana nagra-da. Doktor Šulc i Đango uspešno obavl-jaju zadatak i Đango, sad kada je najzad slobodan, ima samo jednu želju, a to je da oslobodi suprugu Brumhildu, crnkin-ju, robinju koja, eto, igrom slučaja, da bi zabavljala svoju gospodaricu, govori nemački.

ĐANGOVA OSVETAKrvoločni, južnjački film

CRITICS

Autor: Viktor Vilotijević

149

FILM ĐANGOVA OSVETA ZARADIO JE U SAD VIŠE OD SVIH DOSADAŠNJIH TARANTINOVIH FILMOVA, SA TRENUTNO INKASIRANIH 126,6 MILIONA DOLARA. U SVETSKU DISTRIBUCIJU KREĆE U JANUARU


: Tuc

k

Zbog pogleda koje Đango i Brumhilda razmenjuju pri sus-retu u Kendijevoj kući, Stiven, Kendijev verni prijatelj, sh-vata da se oni poznaju i tu situacija počinje da se kompli-kuje. Ispostavlja se da se sloboda može otkupiti, ali da postoje i druge cene koje moraju da se plate.

Kventin je uvek znao da odabere glumačku postavu. Nažalost, Volc i Dikaprio su toliko dobri da se njihove iz-vedbe pretvaraju u glumački dvoboj, što od Đanga pra-vi periferni lik, iako bi po logici stvari trebalo da je glavni. Semjuel L. Džekson je standardno dobar, i kao Tarantinov miljenik uvek dobija zanimljive uloge.

Pored britko napisanog scenarija i sjajne glume, ono što Đangovu osvetu čini bioskopskim spektaklom jeste sjajna filmska muzika, Tarantinov neizostavni „ukras“, kao i im-presivna fotografija.

Naravno da krvi, klanja i rasparčavanja delova tela do najsitnijih detalja ima napretek, ali draž njegovih filmo-va i jeste u tome. Taj vid nasilja se uvek pomalo graniči sa kempom, koji u kombinaciji sa satirom i crnim humorom nikad ne uspeva da razočara.

Razumljivo je da je čar ovog filma kao i prethodnih leži u preterivanju u svemu, a ponajviše u detaljisanju sce-na kasapljenja. Kada je reč o mučenju i grafičkom prika-zu nasilja, ovde imamo klasičnog Tarantina i jedan od nje-govih najfinijih radova.

Ovo je prvo filmsko ostvarenje koje je snimio bez učešća montažerke Seli Menke, koja je preminula 2010. godine. Svi koji su upoznati s Tarantinovim opusom znaju koliko je Seli bila bitan faktor na samom snimanju njegovih filmo-va. Ironično, Đangova osveta nije nominovana za najbolju montažu, što se može pripisati promeni montažera, jer je Seli za svoj rad bila nominovana dva puta, i to za Petparačke priče i Prokletnike.

Film Đangova osveta zaradio je u SAD više od svih dosadašnjih Tarantinovih filmova, sa trenutno inkasiranih 126,6 miliona dolara. U svetsku distribuciju kreće u janu-aru; ovo je ujedno i najskuplji Tarantinov projekat, i prvo koketiranje sa vestern žanrom. Takođe, Đangova osveta je film na kom je Kventin najduže radio, pošto je snimanje trajalo sto trideset dana.

Za Oskara je nominovan u pet kategorija, uključujući one za najbolji film, sporednu mušku ulogu (Kristof Volc) i originalni scenario koji potpisuje sam Tarantino.

Premda bi se ovaj film po estetici mogao svrstati u mod-erni vestern – pošto ga zbog određenih prekršenih pravila žanra ne možemo nazvati klasičnim – sâm Kventin insisti-ra da je u pitanju „južnjački film“, odbijajući da se povinu-je kategorizaciji kritičara. Dva i po sata, koliko film traje, prođu neosetno, za razliku od Jadnika koji traju isto toliko ali zato deluju kao cela večnost.

Prema tome, ukoliko birate film koji će vas zabaviti, nas-mejati, a opet ostaviti jak utisak na vas, Tarantino je uvek pravi izbor. Ipak, nije za svačiji želudac, što ga valjda i izd-vaja od većine holivudskih velikana.

KALVIN KENDI, KOG IGRA LEONARDO DIKAPRIO, U

MOŽDA NAJBOLJOJ ULOZI KARIJERE, DRŽI BRUMHIL-

DU ZAROBLJENU NA KEND-ILEND PLANTAŽI. MEĐUTIM

I ON IMA PRIJATELJA, OSLOBOĐENOG ROBA STIVE-NA, U TUMAČENJU SEMJUELA

L. DŽEKSONA. POD LAŽNIM IMENOM, S PONUDOM OD 12,000 DOLARA ZA KUPO-

VINU ROBA, DOKTOR ŠULC I ĐANGO SE DODVORAVAJU KENDIJU NE BI LI NA KRAJU

OTKUPILI BRUMHILDU.

151

Gledali smo u...

bioskopuOCENA


FOTO

: Mill

enni

um fi

lm

TEKSAŠKI MASAKR MOTORNOMTESTEROM 3DFINANSIJSKI ISPLATIVO KASAPLJENJE

Gledali smo u...

bioskopuOCENA

AKO OČEKUJETE DOBRU ZABAVU, A SVESNI STE OKVIRA U KOJIM SE OVAJ PODŽANR KREĆE, NAROČITO POSLEDNJIH DESET GODINA, ONDA NEĆETE IMATI APSOLUTNO NIKAKAV PROBLEM SA FILMOM.

153

ISTINI ZA VOLJU, SLEŠER KAO PODŽANR HORORA NE OSTAVLJA MNOGO PROSTORA ZA INVENTIVNOST I IZNENAĐENJA, ILI JE TO BAREM VAŽILO DOK SE NIJE POJAVIO JOŠ JEDAN U NIZU IZ FRANŠIZE TEKSASKI MASAKR, NARAV-NO, OVOG PUTA U 3D-U.

Nije tajna da se reditelji tendenciozno služe recepturom pravljen-ja niskobudžetnih filmova koji samo zato što su u 3D-u (te je cena ulaznica samim tim skuplja) povrate ceo budžet, a često i duplo više već prvog vikenda prikazivanja. Onda usledi takođe već više puta viđeno stropoštavanje na top-listama gledanosti (Pirana 3D, My Bloody Valentine 3D, Testera 3D, Pritajeno zlo: Osveta itd.).

Ako očekujete dobru zabavu, a svesni ste okvira u kojim se ovaj podžanr kreće, naročito poslednjih deset godina, onda nećete imati apsolutno nikakav problem sa filmom. Ima sasvim dovoljno napetih scena koje će vas naterati da poskočite u svojoj bioskop-skoj stolici i naravno da se nije štedelo na vrlo detaljnim scenama kasapljenja prikazanih gotovo u realnom vremenu.

Opet, izbeći stereotipe pri pravljenju horora namenjenog široj pu-blici i napraviti film koji će neko poželeti da vidi više puta, izgleda kao nemoguća misija. No, to u ovom slučaju nije ni bila namera, jer pored motorne testere i mukotrpne jurnjave pred pogibiju imate sve moderne elemente horora: seksepilnu plavušu lakog mora-la, zgodne mišićave momke, slušljiv izbor pesama na saundtreku i naizgled naivnu i mirnu protagonistkinju; potonja u toku filma doživljava preobražaj koji doprinosi seksualizaciji njene pojave, što podiže moral i interesovanje publike kako se film bliži kraju.

U prvi mah pomislili biste da je u pitanju neka vrsta omaža orig-inalu iz 1974, ali potom vas određeni kadrovi zbune, pa pomislite da su pozajmljeni iz rimejka iz 2003. Oni koji nisu odranije upozna-ti s predanjem o ubici po imenu Kožno lice, zbunjeno će gleda-ti početak filma i ženu po imenu Seli (ona je ujedno i svojevrsni narator) koja poput stampeda razbija staklo i iskače kroz prozor dnevnog boravka porodične kuće Sojerovih ne bi li se spasla po-gibije. Kako to obično biva – pad i staklo zariveno u udove nisu je omeli da potrči, no tu su ludi rođaci koji prepuštaju Kožnom licu da je mahnito vija britvom i izranjavi joj leđa tako da liče na Isuso-va. Naravno, za održavanje napetosti u filmu nijedna pasija junaka koje uvodimo u film ne sme biti smrtonosna. Barem ne dok i sami ne umislimo da nam fali poneki deo tela, kao nekom od aktera. Spas u zadnji čas stiže u vidu pikapa, te odveć golgotirana Seli us-peva da popakuje sve delove tela – pa i one britvom rasparčane – i usred bela dana izbegne motornu testeru ne bi li se predanje nas-tavilo. I niko ne može a da se ne složi da je to potpuno legitimno, jer bez te uvodne scene ne bismo imali ni začetak priče a ni sponu sa događajima koji slede.

Po završetku uvodne scene sa Seli, radnja filma se zadržava na terenu porodične kuće Sojerovih, vizuelno i dalje nagoveštavajući da je u pitanju istorijat ili nekakav vid prologa. Film je sniman RED kamerom, stoga je bilo lako postići taj arhaični izgled, a još lakše lepo ga nalickati u procesu postprodukcije. Težište se prebacuje na šerifa Hupera, koji je došao da jednom zasvagda razreši situ-aciju sa Sojerovima, poznatim u teksaskom provincijskom gradiću Njut po višedecenijskom masakriranju ljudi koje se prenosi s ko-

AKO OČEKUJETE DOBRU ZABAVU, A SVESNI STE OKVIRA U KOJIM SE OVAJ PODŽANR KREĆE, NAROČITO POSLEDNJIH DESET GODINA, ONDA NEĆETE IMATI APSOLUTNO NIKAKAV PROBLEM SA FILMOM.

Autor: Viktor Vilotijević


Gledali smo u...

bioskopuOCENA

FOTO

: Mill

enni

um fi

lm

155

lena na koleno, poput porodičnog bizni-sa. Međutim, iako je došao bez namere da potpiruje nasilje, palanački mental-itet se budi i ceo gradić, uključujući pol-icajce, prodavce, automehaničare, babe, dede, decu i sve ostale koji nisu imali pa-metnija posla do da uzmu pravdu u svo-je ruke, dolazi naoružan pred kuću u ko-joj se nalazi takođe naoružana porodica Sojer, čijem broju članova se ne zna broj.

Ubrzo kreće pucnjava u maniru filmova sa Stivenom Sigalom, dok prava zabava počinje kada polete Molotovljevi kokte-li. Pokušaj vesternizacije obračuna eska-lira kada kuću konačno zatrese eksplozi-ja. U svoj toj ujdurmi u kojoj se skupina meštana trudi da se zatre trag posto-janja ove porodice, jedan bračni par bez dece se odlučuje da otme dete od teško ranjene majke. To dete docnije postaje naša protagonistkinja Heder, premda nije jasno zašto se filmu toliko nastojalo da se njeno poreklo predstavi kao misteri-ja, kada je odveć jasna veza s uvodnom scenom.

Beba koja je preživela egzodus Sojerovih, Heder, zna da je usvojena ali nema pred-stavu o svom poreklu sve do Fedeksove pošiljke koja stiže iz dalekog Teksasa. U pošiljci se navodi da joj je baka iz Tek-sasa (za koju nije znala da postoji) os-tavila imanje i da je nedavno preminula. Možda nije znala da ima imućnu baku, ali se već na početku upoznajemo sa zgod-nim mišićavim dečkom, stereotipno pri-kazanim crncem kog tumači R’n’B pevač Trej Songz. Gde je dečko, tu je i najbolja drugarica, u ovom slučaju njena kolegini-ca iz marketa – Niki, koja je paradigma lo-kalne zavodnice, lepuškaste ali lake de-vojke, dok je Heder ništa manje lepa ali povučena.

Ne bi li saznala nešto više o sebi, Heder se upućuje u Teksas sa svojim dečkom, drugaricom i njenim dečkom. Na put-ovanje kreću kombijem, gotovo istovet-nim kao onaj smo imali prilike da vidimo u Nispelovom rimejku iz 2003. Postoji skoro identična scena napada Kožnog lica na vozilo, ali toga će se verovatno seti-ti samo fanovi. Uistinu, to je zaista jedna od najnapetijih scena i vrlo je razumljivo zašto ju je Džon Lusenhop, reditelj ovog filma, iskopirao.

Usput sreću polugolog mladića mokrog od kiše, Derila – čiji bicepsi u krupnom planu i detaljno figuriraju sigurno preko pet minuta – i odlučuju se da ga odvedu u tek nasleđenu kuću. Neznanac u novoj kući, ma koliko dobro izgledao, retko kad sluti na dobro. Kada konačno stignu tamo, otkrivamo nekoliko bitnih činjenica: Hed-er je mirna, fina i lepo vaspitana, ali voli majice do pupka i prosto pleni svojim bu-jnim poprsjem, što unosi nemir u ruralni gradić Njut – nešto kao teksaska Male-na. Niki vara svog dečka sa Hederin-im egzotičnim mišićavim dečkom, ali to navodno niko ne zna. Inače, Nikin dečko Keni poslužio je, pored vozača, kao jedna od prvih prva žrtava Kožnog lica – neko je morao da bude pokusni kunić. No i pored ovih specifičnosti tinejdž-horor žanra, ima i par začkoljica koje ne treba otkri-vati sad i ovde, ali recimo da je bakin dar došao s određenom cenom.

Pošto je u sezoni nagrada popularna nova adaptacija Igoovih Jadnika, možemo reći da se u Teksaskom masakru nalazi još je-dan Žan Valžan, koji je, doduše, iskusio nešto drugačiju sudbinu. Suroviju. Koliko je Deril uneo pometnje u Hederinu no-vopostignutu idilu, toliko je i ona uzru-jala meštane. Kada se u svu tu pometn-ju umeša naš glavni negativac, psihotični kasapin Kožno lice, imamo priliku da pra-timo nekoliko odvojenih linija sukoba među akterima, kao i paralelne napete situacije, što je verovatno i glavni adut ovog filma, jer bi u suprotnom ispaštao zbog ne preterano vešto napisanog sce-narija. I, ne zaboravimo, sve je u 3D-u, sa mnoštvom scena u kojima nas više pre-strave iznenadni zvuk i uskakanje u kadar, nego nasilje. Međutim, taj faktor šoka je odvajkada ključni sastojak za kreiranje napetosti u slešerima, pa zašto bismo ga, stoga, sada eliminisali?

Posle gotovo sat i po, pošto se ištrecate, ali i nasmejete, sasvim je očigledno da je kraj otvoren za ne jedan već mnoštvo nastavaka. To je takođe stereotip kod horora, dok je dobra strana ovog filma to što kraj ne uslovljava scenariste, ko god oni u budućnosti bili, da se drže samo jed-nog mogućeg rešenja za nastavak priče. Već za prva tri dana prikazivanja, samo u SAD, film je vratio sve troškove snimanja i marketinga, tako da možemo očekivati još testerisanja u godinama koje slede.

NE BI LI SAZNALA NEŠTO VIŠE O SEBI, HEDER SE UPUĆUJE

U TEKSAS SA SVOJIM DEČKOM, DRUGARICOM I NJENIM DEČKOM. NA

PUTOVANJE KREĆU KOMBIJEM, GOTOVO

ISTOVETNIM KAO ONAJ SMO IMALI PRILIKE DA VIDIMO U NISPELOVOM

RIMEJKU IZ 2003.

HELIX vam predstavljaNAJKVALITETNIJA IZDANJA IZPOPULARNE NAUKE

PARALELNISVETOVIMičio Kaku

U ovom uzbudljivom putovanju kroz misterija kosmosa, pozna-ti fizičar i autor bestselera kakvi su „Fizika nemogućeg“ i „Ajnštajnov kosmos“, vešto vodi nas u svet crnih rupa i vreme-plova, višedimenzionalnih prostora i zajedno s nama istražuje primamljivu mogućnost postojanja paralelnih univerzuma. Kaku nas upoznaje s najnovijim inovacijama u teoriji stru-na i njenom poslednjem ovaploćenju, M-teoriji, koja kaže da je naš svemir možda samo jedan od mnogih u beskonačnom multiverzumu, tek jedan mehur koji pluta u moru beskrajnog mnoštva mehurastih svemira. Ako se dokaže da je M-teorija tačna, možda ćemo napokon naći odgovor na pitanje: “Šta se desilo pre Velikog praska?” Ovo je uzbudljiv i nezaboravan uvod u nove, najnaprednije teorije fizike i kosmologije od jednog od najcenjenijih glasova iz ove oblasti fizike.


: Tuc

k

http://www.heliks.rs/

NAJBOLJI NASLOVIIZ POPULARNE NAUKE

www.heliks.rs

FACE2FACE

KRISTIJAN BEJLU OKLOPU TAMNOG VITEZA

FACE2FACE

FACE2FACE


Kad svane dan:film o stradanju, serijao identitetu i toleranciji

161

GORANPASKALJEVIĆ

Pripremio: Dado Popović

FILM KAD SVANE DAN REDITELJA GORA-NA PASKALJEVIĆA UZBURKAO JE DOMAĆU

JAVNOSAT I PRE NEGO ŠTO JE STIGAO U BIOSKOPE. U TRENUTKU KADA GA NIKO

JOŠ NIJE NI VIDEO, VEĆ JE DOBIO I EPITET ANTISRPSKI, ALI ONDA SU SVE “NEVER-

NE TOME” U BIOSKOPSKIM SALAMA POGLE GLAVU. PASKALJEVIĆ JE NAPRAVIO FILM

KOJI ZASLUŽUJE DA BUDE SERIJA.

FOTO

: Priv

atna

arh

iva

za glavnu ulogu. Ja biram glumce po nji-hovom kapacitetu i njega sam uzeo jer smatram da samo on na svojim leđima može da iznese tu celu monodramu. Nadam se da će u bliskoj budućnosti to biti naš muzej sećanja na sve žrtve i mesto gde će mladi učiti o toleranciji i lepoti različitosti.”

Paskaljević ističe da je naše društvo u kulturuloškom smislu, slobodno rečeno, posrnulo i nikako da se oporavi - kultura i umetnost su nam na veoma niskom nivou. Zato prikazivanjem fil-ma u školama širom Srbije želi da deca koja će sutra da vode ovu zemlju ne tragaju za svojim identitetom i ne žele zlo nekome samo zato što je drugačiji.

“Pitanje identiteta je jedno od cen-tralnih pitanja življenja. Trudio sam se da ovaj film bude istinit i iskren i da pokrene neka pitanja. Ako ga prihvati-mo kao umetničko delo sigurno će us-peti u tome i neke stvari učiniti boljim. Verujem da je umetnost večna i jača od bilo kojeg zla, kao što je i slučaj sa kom-pozicijom u ovom filmu koja je preživela holokaust.”

A kao što je umetnost konstanta koja traje večno, tako nas uvek, svuda, pra-ti naša prošlost, a Paskaljević se nada da će svojim filmom podstaći ljude da razmišljaju o prošlosti i o onome što je bilo, ali i o tome da ne smemo sve da zaboravimo, jer onda nemamo ni budućnost.

“Ovaj film se bori protiv ravnodušnosti. Nadam se da Staro sajmište neće više biti ruglo Beograda već mesto gde će mladi ljudi, gosti i svi koji nam svrate u goste moći da nauče i shvate koliko je važna tolerancija, posebno danas kada je sve nekako napeto, oštro... Mladi koji crtaju kukaste krstove po Beogra-du nisu ni svesni kakvo zlo se iza tog simbola krije.”

Pored Nadarevića, u filmu još igraju i Nebojša Glogovac, Predrag Ejdus, Zaf-ir Hadžimanov, Olga Odanović, Mira Banjac, Meto Jovanovski, Nada Šargin, a muziku je radio Vlatko Stefanovski.

Srpski kandidat za nagradu Oskar premijerno je prikazan 24. decembra u Centru Sava i na redovnom je repertoa-

Paskaljevićeva igrana priča sa Mus-trafom Nadarevićem u glavnoj ulozi, na dokumentaristički način priča o stratištu sa Starog sajmišta u Beogra-du. Mestu koje već sedam decenija sto-ji zapušteno i jedino je, kako reče jed-na od žena koje su tamo našle utočište, lepo kada pada sneg - sve je tiho i belo.

Reditelj kaže da su mu se tokom sni-manja javljali ljudi i pričali priče slične onoj njegovog profesora muzike Miše Brankova koji po stare dane saznaje da nije ono u šta je verovao ceo život i da su mu roditelji ubijeni u logoru na Starom sajmištu. Tog dana prvi put je ozbiljno pogledao ka njemu sa Brankovog mo-sta kojim je, kao i većina Beograđana, prešao nebrojano puta i nesvesno gla-vu okrenuo od mesta na kojem su ubi-jene hiljade njegovih sugrađana, cele porodice sa decom.

“SVESNO SAM STVARAO MIRAN FILM KOJI TEČE KAO REKA I MNOGO TOGA JE ISTINI-TO, JER SU MI SE TOKOM SNIMANJA JA-VLJALI LJUDI KOJI SU DOŽIVELI SUDBINU SLIČNU MIŠINOJ, A LIK ŽENE KOJA ŽIVI TAMO GDE SU NEKADA BILE ĆELIJE ZA UBIJEN-JE NEDUŽNIH CIVILA JE STVARAN. ONA TAMO ZAISTA ŽIVI I SVE U FILMU SU NJENE REČI... OVO JE FILM O NASILJU SAMO BEZ SCE-NA NASILJA, PRIČA O TOLERANCIJI I O TOME KAKO ZLOČINCI OSTAJU NEKAŽNJENI JER SU PREVIŠE ZAŠTIĆENI”, KAŽE PASKALJEVIĆ.

Da. I ja sam tako čuo. Dobro je prošao.

Vođen svime time i željom da pod-stakne javnost da je krajnje vreme da se ovom mestu da dostojanstvo koje zaslužuje i mladima pokaže deo naše istorije o kojoj svi ćute, autorska prava za film ustupio je resornom ministarst-vu da ga prikazuje u školama.

“U Muzeju Tolerancije u Los Anđelesu, posle prikazivanja filma, ljudi su mi re-dom prilazili i pitali kako mogu da po-mognu. Nisam imao odgovora.... Već sedamdeset godina Staro sajmište je u zapećku - nikome kao da nije bilo u in-teresu, svi su ga obilazili... Komunis-ti su veličali svoje pobede, svi posle njih nekako nisu našli za shodno da bilo šta urade, ali mene to boli. Optužbe da sam napravio antisrpski film su smešne, kao i to što sam Mustafu uzeo


KOMUNISTI SU VELIČALI SVOJE POBEDE, SVI POSLE NJIH NEKA-

KO NISU NAŠLI ZA SHODNO DA BILO ŠTA URADE, ALI MENE TO

BOLI. OPTUŽBE DA SAM NAPRAVIO ANTISRPSKI FILM SU SMEŠNE,

KAO I TO ŠTO SAM MUSTAFU UZEO ZA GLAVNU ULOGU. JA BI-

RAM GLUMCE PO NJIHOVOM KA-PACITETU I NJEGA SAM UZEO JER SMATRAM DA SAMO ON NA SVO-JIM LEĐIMA MOŽE DA IZNESE TU

CELU MONODRAMU.

163 FOTO

: Priv

atna

arh

iva


ru srpskih bioskopa. Kad svane dan je imao svetsku premijeru na prestižnom Međunarodnom filmskom festivalu u Torontu gde je bio prikazan u okviru selekcije Velikani savremenog svetsk-og filma i već je dobio mnogobrojna međunardna priznanja i nagrade pub-like.

Reditelj Goran Paskaljević je jedan od naših najboljih sineasta, veoma cenjen i u svetskoj kinematografiji o čemu govore i mnogobrojna priznan-ja za filmove kao što su Bure baruta (nagrada kritičara za najbolji evropski film 1998.), Vreme čuda (časopis Vari-ety svrstao ga je 2001. u pet najboljih režisera godine), a 2007. je odlikovan francuskim Ordenomumetnosti i književnosti...

FOTO

: Priv

atna

arh

iva

OVAJ FILM SE BORI PROTIV RAVNODUŠNOSTI. NADAM SE DA STARO SAJMIŠTE NEĆE VIŠE BITI RUGLO BEOGRADA VEĆ MESTO GDE ĆE MLADI LJUDI I SVI KOJI NAM SVRATE U GOSTE MOĆI DA NAUČE I SHVATE KOLIKO JE VAŽNA TOLERANCIJA

FACE2FACE

VELIKO FOXPLATNO 2013.


MARKO ČKONJEVIĆ

Pripremio: Marin Milosavljević

167

PRVI BROJ MAGAZINA UNIVERSAL CINEMA+ NA NASLOVNOJ STRANI, A SAMIM TIM I KAO TEMU BRO-JA, PREDSTAVIO JE FILM PROMETEJ (PROMETHEUS). BAŠ ZATO NAM SE ČINILO SAVRŠENO LOGIČNIM DA PRVI OVOGODIŠNJI BROJ OBELEŽI INTERVJU SA MARKOM ČKONJEVIĆEM, ČOVEKOM KOJI JE KAO DEO TIMA DIS-TRIBUTERSKE KUĆE MEGACOM FILM ODGOVORAN ZA 20TH CENTURY FOX U NAŠOJ ZEMLJI, KUĆU KOJA NAM JE DONELA NOVI FILM RIDLIJA SKOTA. MARKO SVAKAKO IMA ŠTA DA KAŽE O FILMSKOJ DISTRIBUCIJI U SRBIJI, UZEVŠI U OBZIR NJEGOVO VIŠEGODIŠNJE ISKUSTVO U OVOM POSLU.

FOTO

: Priv

atna

arh

iva


: MC

F

PRE NEGO NAM OTKRIJEŠ ŠTA TO 20TH CENTURY FOX SPREMA U OVOJ GODINI, HAJDE DA SE NA KRATKO OSVRNEMO NA PROŠLU: ŠTA OVA FILMSKA KORPORACIJA ISTIČE KAO SVOJ PONOS U SRBIJI U 2012?Četvrti deo filma Ledeno doba (Ice Age: Continental Drift) je, sasvim sigurno, ostvario u Srbiji rezultate kojima bi se bilo koja filmska kompanija na ovom tržištu ponosila – skoro dve stotine hiljada gledalaca.

BIO JE GLEDANIJI OD RANIJIHNASTAVAKA ISTE FRANŠIZE?Da, ali ne samo to. Ledeno Doba: Pomeranje kontinena-ta je najgledanija animacija u novijoj istoriji Srbije. Nara-vno, ne računam tu Srbiju u vreme SFRJ, verujem da su se tadašnje brojke znatno razlikovale od današnjih. Nagla-sio bih ovom prilikom da je jednako fantastične rezultate ostvario i konkurentski animirani film Štrumpfovi (The Smurfs). To su dva zaista groundbreaking rezultata koji govore o potencijalima ovog tržišta.

KADA SU U PITANJU IGRANI FILMOVI,ŠTA JE ZA FOX OBELEŽILO PRETHODNU GODINU U SRBIJI?Apsolutno najgledaniji igrani film ove kompanije u pre-thodnoj godini (ako ne računamo Pijev život koji će ve-liki deo gledanosti ostvariti u prvom delu ove godine), čiji su rezultati na zavidnom nivou, jeste Prometej, koji je zaključno sa poslednjim danom prethodne godine imao 42.839 gledalaca. To je film koji je napravio promet veći od četrnaest miliona dinara, što je po lokalnim standard-ima sjajna cifra.

ZNAM DA LIČNO NAJVIŠE VOLIŠ IZNENAĐENJA KOJA FOX SVAKE GODINE PRIREDI, ODNOSNO OSTVARENJA KOJA NISU KLASIČNI BLOKBASTER FILMOVI, ALI BUDU VEOMA ZAPAŽENA I GLEDANA. Tačno, Fox svake godine ima takve filmove, a ni 2013. neće biti izuzetak. Za to možemo da zahvalimo kom-paniji Fox Searchlight koja nam je donela naslove kao sto su Crni Labud, Best Exotic Marigold Hotel, Potomci, a ove godine iz iste radionice stiže nam i Hičkok (Hitch-cock) sa Entonijem Hopkinsom i nenadmašnom Helen Miren, kao i Park Čan Vukov Stoker, o čemu je u medi-jima već bilo reči, ali evo i malo ekskluzive za vaš maga-zin – naime, 26. decembra će u Srbiji biti premijera filma The Monuments Men, u režiji Džordža Klunija i sa zais-ta neverovatnom glumačkom postavom koja uključuje Kejt Blančet, Meta Dejmona, Danijela Krejga, Bila Mare-ja, Žana Dežurdana i druge.

169

U OVOM POSLU NE ŽELITE DA BU-DETE ODGOVORNI ZA FINANSIJSKI

NEUSPEH NEKOG FILMA, A MI NISMO TRŽIŠTE KOJE MOŽE BAŠ

SVE DA “PROGUTA”.

THE WOLVERINE


FOTO

: MC

F

171

KOLIKO IMA TVOG UTICAJA NA FINALNI SPISAK FOX FILMO-VA KOJE ĆEMO VIDETI U NAŠIM BIOSKOPIMA?Ja kao pojedinac ne utičem direktno, ali se odluka o tome donosi na osnovu dva parametra. Prvi je stav kreativnog tima koji treba da radi marketing i distribuciju određenog filma, a drugi faktor, jednako bi-tan, su uporedni rezultati.

EPIC MOVIE


ŠTA TO ZNAČI?Svaki film spada u određenu kategoriju, odnosno up-orediv je sa određenim filmovima u odnosu na ciljnu grupu kojoj su namenjeni. Dobar primer ovoga je film Abraham Linkoln: Lovac na vampire (Abraham Lin-coln: Vampire Hunter), od čije se bioskopske distribuci-je odustalo takoreći u poslednji čas, nakon što je reklam-na kampanja već delom započeta. Nakon duge analize i poređenja ovog filma sa uspehom drugih filmova sličnog žanra unazad četiri, pet godina na ovom tržištu i rezultate koje je napravio početkom prikazivanja u SAD, došli smo do zaključka da je stavljanje ovog filma na redovne reper-toare u Srbiji neisplativo i odustali smo. To se jednostav-no dešava. U ovom poslu ne želite da budete odgovorni za finansijski neuspeh nekog filma, a mi nismo tržište koje može baš sve da “proguta”.

KOJI JE TVOJ LIČNI FAVORIT KADA SU U PI-TANJU FOX NAJAVE ZA OVU GODINU?Teško je odlučiti se. Toliko dobrih ostvarenja nam stiže – The Heat sa Sandrom Bulok u glavnoj ulozi, The Intern-ship, Percy Jackson: Sea of Monsters... Ipak, ja se lično, kao veliki fan stripova, najviše radujem filmu The Wolver-ine i povratku Hjua Džekmena, kao i animaciji Epic u 3D tehnici. Ujedno, Epic nije jedina sjajna animacija koju Fox donosi na naše tržište ove godine: ništa manje fantastični su i The Croods, Turbo i Walking with Dinosaurs. Pred nama je vrlo uzbudljiva godina jer kao što znate, Fox je od ove godine distributer i Dreamworks animacija.

VOLEO BIH DA MI PROKOMENTARIŠEŠ I GLOBALNO ZANIMLJIV ODNOS KOJI TRE-NUTNO VEŽE MARVEL I FOX, UZEVŠI U OBZIR DA SE MNOGO PRIČA O TOME DA MARVEL ŽELI DA POVRATI PRAVA NAD SVIM SVOJIM SUPERHEROJSKIM FRANŠIZAMA?Ne mogu argumentovano da komentarišem taj odnos. Srbija je previše daleko od svega toga, samim tim i ja, ali ono što mogu da kažem jeste da je, u ovom trenut-ku, Marvel u izuzetno dobroj poziciji, jer je svoje sadržaje raspodelio na više distributera. Niko nema monop-ol nad njegovim filmovima i u situaciji je da eksploatiše tržište i njegove mogućnosti na najbolji mogući način, a ne mogućnosti monopoliste, odnosno jedne ekskluzivne strane u distribuciji.

LINCOLN

173 FOTO

: MC

F

ĐANGOVA OSVETA


KVENTINTARANTINO

Priredila: Ana Ješić

ZAŠTITNI ZNAK KVENTINA TARANTINA KAO SCENARISTE I REDITELJA JE NJE-GOVO UMEĆE DA IZAZOVE SMEH PUBLIKE U SRED EKSTREMNOG NASILJA JOŠ OD FILMA PSI IZ REZERVOARA IZ 1992. NEDAVNO JE U INTERVJUU ZA THE TIMES OBJASNIO: “IMA NEČEG SEKSI U CRNOM HUMORU. ZABAVAN JE, ALI DA LI JE U REDU SMEJATI SE? DA LI JE TO ZABRANJEN SMEH? TO ME INSPIRIŠE DA PRIREĐUJEM PUBLICI TAKVA ISKUSTVA U SVOJIM FILMOVIMA.”

FACE2FACE

175 FOTO

: Tuc

k


MEŠAVINA VRCAVOG CRNOG HUMORA, DINAMIČNOG DIJALOGA I EKSTREMNOG NASILJA OBELEŽAVA I NJEGOV NAJNOVI-JI FILM, ĐANGOVA OSVETA, VESTERN SMEŠTEN NA AMERIČKI JUG NEPOSREDNO PRED GRAĐANSKI RAT, U KOME DŽEJMI FOKS GLUMI OSLOBOĐENOG ROBA U PARTNERSTVU SA NEMAČKIM ZUBAROM S KOJIM ZAJEDNO LOVI UCENJENE GLAVE, ISTOVRE-MENO TRAGAJUĆI ZA SVOJOM ŽENOM. FILM ČIJA TEMA JE, ISPOD SVE TE TARANTINOVŠTINE, ROPSTVO, SVOJEVRSNI JE JUŽNJAČKI PANDAN PROKLETNICIMA IZ 2009. GODINE.

Verni obožavaoci Tarantina kao i mediji sa oduševljenjem su dočekali njegov novi film posle trogodišnje pauze - ipak, Tarantino ne bi bio Tarantino, da ga i ovog puta ne prati kontroverza: Spajk Li, crni reditelj čuven po svo-jim angažovanim filmovima o položaju afroamerikana-ca, rešio je da bojkotuje Tarantinov film, smatrajući ga uvredljivim i zapažajući da „ropstvo nije bilo špageti-vestern Serđa Leonea, već holokaust. Moji preci su rob-ovi, oteti iz Afrike i ja ću ih poštovati. Pogledati taj film je kaljanje sećanja na njih.“

Na nedavno održanoj dodeli Zlatnog globusa, Đangovu osvetu nagrada je, uprkos većem broju nominacija, zaobišla, a brojnim fanovima Tarantina preostaje da se nadaju da će Tarantino ipak ponoviti još vredniji uspeh i za koji mesec postati teži za još jednog Oskara.

KAKO SI ODABRAO DŽEJMIJA FOKSAZA ULOGU ĐANGA?Imao sam opsežne sastanke sa više glumaca i temeljno sam pregledao njihov rad: Idris Elba, Kris Taker, Terens Hauard, M. K. Vilijams, Tajres. Materijal se dopao svima, i ja sam planirao da ih testiram, da im zadam određene za-datke, pa koji ispadne najbolji. Onda sam sreo Džejmija i shvatio da ne moram to da radim. On je bio kauboj. Zane-marimo činjenicu da on zapravo ima konja (taj konj je onaj koji zapravo jaše u filmu) - iz Teksasa je, razume celu priču, kako je to biti smatran jednim od „onih drugih“.

NE PREZAŠ DA MENJAŠ ISTORIJUU SCENARIJIMA, KAKO UPROKLETNICIMA TAKO U ĐANGU.Odete u bioskop i znate kako će stvari teći u većini film-ova. Svako malo neki film preokrene stvari, ne igra po pravilima. Ne znati šta će se sledeće desiti oslobađajući je osećaj. Mislio sam, zašto ne bih te priče ispričao na svoj način – žestoko, grubo, ali tako da će vas priča na kraju na-graditi?

KAKO SU TI UOPŠTE LIKOVI ĐANGA I DR ŠULCA I NJIHOV ODNOS PALI NA PAMET?Što se tiče procesa pisanja scenarija, to je zanimljiva priča. Oduvek sam želeo da uradim vestern. Razmišljajući šta bi to moglo biti, uvek sam imao na pameti da bi morao imati prilično estetike špageti-vesterna, jer zaista volim te film-ove – brutalni su i operetski, sa nadrealnim tretmanom nasilja. Dakle, pre nekih osam godina, pala mi je na pamet

NE ZNATI ŠTA ĆE SE SLEDEĆE DESITI OSLOBAĐAJUĆI JE OSEĆAJ. MISLIO SAM, ZAŠTO NE BIH TE PRIČE ISPRIČAO NA SVOJ NAČIN – ŽESTOKO, GRUBO, ALI TAKO DA ĆE VAS PRIČA NA KRAJU NAGRADITI?

177 FOTO

: Tuc

k


FOTO

: Tuc

k

PRIČU BIH NAPISAO I DA OBAMA NIJE PREDSEDNIK I DA NIKAD NIJE NI POSTOJAO.

glavnoj ulozi) – sjajna! Kraj mene je sedeo izvršni producent Harvi Vajnstajn koji mi je rekao: “Sad znamo za koga smo pravili ovaj film.” Film ima mnogo krivina i navo-di na različite emocije. Za mene, trik je bio uravnotežiti te emocije, da bih mogao da vas dovedem tamo gde sam želeo da se nađete na samom kraju. Želeo sam da publika na kraju oduševljeno kliče. Zato, koliko god da su grube neke stvari koje po-kazujem u filmu, nisu toliko oštre da bi bilo koji gledalac bio previše traumatizovan da odgleda film do kraja.

IZGLEDA DA VESTERNI NISU PREVIŠE OMILJENI U PO-SLEDNJE VREME. ČAK NI UBI-CA IZ BUDUĆNOSTI RAJANA DŽONSONA, SVOJEVRSNI SUP-TILNI OMAŽ OVOM ŽANRU, NIJE DOŽIVEO USPEH KAKAV JE ZASLUŽIO. ZAŠTO SU VESTER-NI TOLIKO NEPOPULARNI?Po mom mišljenju, vesternima ide sas-vim dobro. Čovek zvani hrabrost prošao je odlično, kao i 3:10 za Jumu. Zapravo, mis-lim da je nešto drugo u pitanju. Posledn-ji talas vesterna javio se sedamdesetih, sa onim Vijetnam/Votergejt vesternima kada je u prvom planu bila demistifikacija. I to mi se sviđalo kod tih filmova. Postojao je još jedan aspekt u vezi sa sedamdese-tim. Vruća sedla, ma koliko divna parodi-ja Mela Bruksa, naškodila su vesternu. Tol-iko su ismejala vesterne, da ih od tada više niste mogli uzimati za ozbiljno. Zato su se samo vesterni koji su imali šmek Vijetna-ma ili Votergejta shvatali ozbiljno. Od tada, odnosno od osamdesetih do sada, snimlje-no je toliko malo vesterna, da je tih neko-liko reditelja bilo tako zadovoljno sobom i sretno zbog prilike da ih snimaju, da su se izgubili u vizuelnom aspektu i lepoj sceno-grafiji. Iznenada su vesterni, nekad akcioni filmovi koje je radnička klasa gledala da bi se razonodila, postali dosadni većini onih koji su odrastali od osamdesetih na ova-mo, jer su se nekako sveli na svojevrsne pastorale.

ZA KRAJ – ŠTA VIDIŠ KADA SE POGLEDAŠ U OGLEDALO?Za sada vidim sretnog momka koji radi ono što bi trebalo da radi. Za sada je dobro.

stvom. To je problem. Trebalo bi da gov-orimo o tome da bismo to prevazišli. Ovo je američka priča koja treba da se ispriča, priča o ropstvu koje je postojalo u ovoj zemlji tokom 245 godina. U nara-tive o ropstvu utkane su raznovrsne priče, drame, herojstva, patnje i ljubavi koje su se dešavale za to vreme. To je izdašan materi-jal za fim! Svi se žale kako je Holivud os-tao bez novih priča da se ispričaju. To nije tačno, ima ih tušta i tma, i sve su američke sa velikim A.

ZAŠTO MISLIŠ DA SI TI PRVI REDITELJ KOJI MOŽE DA SE SUOČI SA ROPSTVOM NA TAKO OTVOREN NAČIN?Ne volim da zvučim nadmeno, ali možda baš ja imam snage da to iznesem.

SPAJK LI TE NEPRESTANO PRO-ZIVA ZBOG KORIŠĆENJA REČI „CRNJA“ („NIGGER“). ŠTA IMAŠ DA PORUČIŠ CRNIM FILMADŽIJAMA KOJE VREĆA UPOTREBA REČI „CRNJA“ I PRI-KAZIMA UŽASA ROPSTVA U FILMU?Znate, ako želite da snimite film o ropstvu i da prenesete gledaoca iz 21. veka u taj vre-menski period, očekujte da čujete i vidite neke ružne stvari. To neizbežno prati ot-voren tretman ove priče, okruženja, zem-lje. Lično, takve kritike smatram smešnim. Jer, jedna stvar je ako ljudi kažu: “Koristiš tu reč u ovom filmu mnogo više nego što su je koristili 1858. godine u Misisipiju.” Ali, to niko ne kaže. A ako ne kažeš da je tako, onda mi sugerišeš da bi trebalo da lažem, da ublažim stvari, da ih ulepšam tako da se lakše svare. Ne želim da budem lako svariv. Želim da budem ogroman, džinovski ka-men, nazubljena pilula koju morate da progutate, a vode nema.

DA LI SI POGLEDAO FILM SA GLEDAOCIMA PRIPADNICIMA CRNE RASE?Naravno!

I KAKVA JE BILANJIHOVA REAKCIJA?Postavimo stvari ovako: organizovali smo nekoliko puta projekciju za dominantno crnačku publiku: izmeđi 40 do 60 posto gledalaca bili su crnci. To je prilično crno. Imali smo projekciju i za 100 posto crnu publiku, a reakcija je bila takva da biste pomislili da je godina 1973. i da gledaju Coffy (blaxploitation film sa Pem Grir u

ideja o crncu, nekadašnjem robu koji post-aje lovac na ucenje glace. Posao mu je da lovi bele odmetnike koji se kriju iza pozici-ja nadzornika na južnjačkim plantažana. To nije bila priča, već samo ideja koja se kuva-la nekoliko godina, čekajući pravi trenutak. Istovremeno, pisao sam kritiku dela Serđa Korbučija, reditelja izvornog Đanga. Dak-le, bio sam potpuno uronjen u njegov svet. Pred kraj promotivne ture za Prokletnike, obreo sam se u Japanu. Špageti-vesterni su tamo izuzetno popularni, tako da sam skupio silnu originalnu muziku iz tih film-ova i proveo čitav dan preslušavajući je. Najednom, javila mi se uvodna scena! Tek tako mi se provrtela u glavi, i znao sam da moram da sednem i da je napišem, iako nisam imao svoj noutped pri sebi. Šta sam drugo mogao do da je napišem na ho-telskim papirima. U tih osam godina, ni-jednom mi na pamet nije pao lik Nemca, zubara, lovca na ucenjene glave, ali u tom periodu sam bio reditelj Kristofu Valcu koji je jedan od najboljih glumaca s kojima sam ikada radio. Niko kao on i Sem Džekson ne ume tako da iznese moj dijalog – naprosto ga otpevaju! I, tako, seo sam da napišem scenu, i taj nemački zubar se pojavio sam od sebe.

ŠTA JE BIO NAJIZAZOVNIJI AS-PEKT SCENARIJA? RASNO PI-TANJE? ISTORIJSKA TAČNOST? DA LI SI OSEĆAO PRITISAK DA UDOVOLJIŠ POLITIČKOJ KORE-KTNOSTI?Nisam se osećao nimalo obaveznim da zadovoljim političku korektnost 21. veka, već sam sebi zadao obavezu da gledaoce iz ovog milienijuma prenesem na američki jug iz 1858. godine, pre Građanskog rata, u Misisipi, i da im omogućim da vide kakva je Amerika tada bila. I hteo sam da to bude šokantno iskustvo.

PITANJE ROPSTVA JE CENTRAL-NO I U FILMU I U REAKCIJAMA NA FILM. ZAŠTO OVAJ FILM, BAŠ U OVOM TRENUTKU, U ERI OBAME?Priču bih napisao i da Obama nije predsed-nik i da nikad nije ni postojao. Pre sve-ga, smatram da je vreme da se ispriča priča koja obrađuje temu koju je Ameri-ka toliko dugo izbegavala. Većina zemal-ja bila je prinuđena da se uhvati u koštac sa zločinima iz svoje prošlosti koji i dalje utiču na njihovu sadašnjicu. Ali Amerika je po tom pitanju bila prilično nedorečena, izbegavajući da se direktno suoči sa rop-

179


Ono što valjda da znate jeste da je britan-sko-australijskog porekla, da ima dvoje dece, da je najbolja prijateljica Nikol Kid-man, kao i da je dobila nadimak „Kralji-ca rimejkova“, pošto se pojavila u rime-jkovima filmova: Krug, King Kong, Funny Games, The Painted Veil, a trebalo je da se pojavi i u Pričama kraj Džordža Kluni-ja, ali do realizacije tog projekta nikad nije došlo. Naomi je trenutno zauzeta promo-cijom svog novog filma Nemoguće, u kom tumači Mariju Benet, ženu koja je s poro-dicom preživela cunami na Tajlandu 2004. godine. Uporedo s tim završava rad na bi-ografskoj drami Dajana, koja govori o po-slednjim dvema godinama princezinog života, a u bioskopima će se pojaviti kra-jem 2013. Naomi je ove godine po dru-gi put nominovana za Oskara u kategori-ji glavne ženske uloge, za film Nemoguće. Evo šta je ona rekla o ovom filmu, kao i predstojećim projektima.

ŠTA VAS JE NAJVIŠE PRIVUKLO OVOM PROJEKTU I ZAŠTO STE SE OPREDELILI ZA ULOGU?Ono što mi se u samoj priči dopalo jeste to kako su porodice bile povezane i kako ih je jedan iznenadan događaj razdvojio, kako su se izgubili a opet su bili u neposred-noj blizini. Taj osećaj neizvesnosti, šta će se desiti svakog narednog trenutka, bio je izazov za mene kao glumicu, u smislu iska-zivanja različitih emocija kao što su tuga, strah, pa i sreće. Znala sam da će ovo biti veliki projekat i da ću morati dosta da rad-im, ali nisam znala da ćemo snimati sedam meseci, i to u toliko gradova i zemalja.

ŠTA ĆETE NAJVIŠE PAMTITI VE-ZANO ZA SNIMANJE FILMA NEMOGUĆE?Najveće otkrovenje je bio Tom Holand, koji u filmu tumači mog sina. Kako sam i sama majka razvili smo poseban odnos, kako na filmu, tako i van seta. Upoznavan-je i rad s njim je neverovatno iskustvo.

DA LI JE TEŠKO RADITI NA FIL-MU KOJI SE ZASNIVA NA STVAR-NOM DOGAĐAJU?Mogu reći da je svakako izazov, i da je u isto vreme i lako i teško. Zavisi iz kog aspe-

NAOMI VOTS NIJE GLUMICA KOJU ĆETE ČESTO VIĐATI KAKO GOSTU-JE U EMISIJAMA, NEĆETE GLEDATI EDITORIJALE S NJENIM ODEVNIM

KOMBINACIJAMA I TEŠKO DA ĆETE PRONAĆI IKAKAV TRAČ O NJOJ. IPAK, SVAKI PUT KAD JE UGLEDATE NA VELIKOM PLAT-

NU ČITAĆETE DOSTA O NJENOM GLUMAČKOM ANGAŽMANU.

kta posmatraš. Lakše je jer iza sebe imaš istinu, u ovom slučaju ljude koji su preživeli ovaj događaj i koji će ti pomoći da razumeš situaciju i lik koji tumačiš, naročito kad je posredi nešto ozbiljno kao ovo. S druge strane, to je i veliki pritisak jer kažeš sebi – oni su kroz ovo prošli, ti nisi, moraš nekako odati počast tome. U isto vreme si svestan da nikad ne možeš da se osećaš isto kao žrtve ovog događaja, ali kao glumac se trudiš da se približiš celoj situaciji što više i proživiš makar deo onoga što su oni.

KOJA SCENA JE PREDSTAVLJALA NAJVEĆI IZAZOV ZA SNIMANJE?Moram priznati da je to početna scena, tačnije prvi udar cunamija, kad smo snima-li u kontinuitetu, i u bazenima i na pravoj lokaciji, iznova i iznova. I, znate, ja nisam Tomovo godište, nisam više u dvadesetim, a ni tridesetim, tako da me je svo to plivan-je i davljenje, konstantno udaranje o pred-mete u vodi poprilično izmorilo. Sećam se da je H. A. Bajona, reditelj, više puta prilazio dok sam bila u vodi i sugerisao mi šta da govorim, a ja sam rekla da ne mogu tako glasno ili pak da ne mogu uopšte, jer su mi pluća u nekoliko navrata bila puna vode.

POŠTO OVO NIJE PRVI PUT DA SARAĐUJETE SA JUENOM MAKGREGOROM, KAKVI SU VAM UTISCI O RADU SA NJIM?Znamo se već neko vreme i nije nam stra-na saradnja na filmu. Imamo odličan kon-takt i on je sjajan, talentovan glumac i ima tako divno, toplo lice koje govori sve. Nekad se razumemo bez reči. Srećna sam što sam imala priliku da ponovo radim s njim.

POMENULI STE DA STE NA SNI-MANJU OSTVARILI POSEBAN OD-NOS S TOMOM HOLANDOM. ŠTA MOŽETE REĆI O TOME? Ceo taj odnos majke i sina, Marije i Luka-sa, inspirisao je i mene i Toma. On je je-dan tako mlad, a opet zreo mladić s nev-erovatnim talentom. Mogu slobodno reći da mi je olakšao rad na ovom filmu jer smo snimajući zajedno zaista razvili bliskost.

FACE2FACE

181

FILMSKA DIVA KOJANE VOLI DA SE EKSPONIRA

NAOMI VOTS

TAJ OSEĆAJ NEIZVESNOSTI, ŠTA ĆE SE DESITI SVAKOG NAREDNOG TRENUTKA, BIO JE IZAZOV ZA MENE KAO GLU-MICU, U SMISLU ISKAZIVANJA RAZLIČITIH EMOCIJA KAO ŠTO SU TUGA, STRAH, PA I SREĆE.

Priredio: Viktor Vilotijević


FOTO

: Tuc

k

pa čak je ni ja nisam znala, a to je ljubavna priča s pakistanskim kardiohirurgom Has-natom Amadom Kanom. Film će biti jako izazovan, ljudi će videti stranu princeze za koju nisu znali i sigurna sam da će biti dos-ta polemika.

PORED DAJANE, OVEGODINE ĆEMO VASGLEDATI U JOŠ DVA FILMA?U tri, tačnije. Već početkom godine najzad će izaći Film 43, a posle premijere na fes-tivalu Sandens i film Dve majke, sa Robin Rajt, koji je režirala En Fontejn, rediteljka filmova Natali X i Koko pre Šanel; do kraja trebalo bi da se godine u distribuciji nađe i film Sunlight Jr., sa Metom Dilonom. Us-koro počinjem da radim na filmu Vernera Hercoga, Kraljica pustinje, o Gertrud Bel.

KADA SMO VEĆ KOD FILMO-VA KOJE ĆETE SNIMATI, ŠTA SE DESILO SA FILMOM BLONDE, U KOM TREBA DA TUMAČITE MERILIN MONRO?Još uvek ništa. Ne znam ni da li ću uopšte igrati Merilin. Sve je još u fazi pregovora.

la. Bilo je jako riskantno raditi na tom fil-mu, ali smatram da je to jako bitan deo moderne istorije koji je neko morao da prikaže. Za mene je ona posebna žena, ali tema je i dalje osetljiva – njeni sinovi su tu, vrlo su prisutni u javnosti, ali kao što sam rekla, veoma je važno da svet vidi šta se za-pravo desilo.

KADA JE U PITANJU ISTRAŽIVANJE ZA ULOGU, ŠTA STE RADILI? PRA-TILI STE UŽIVO ŠTA JE PRINCEZA DAJANA RADILA I VEROVATNO SE KAO I SVI MI SEĆATE KADA JE POGINULA. DA LI STE MORALI DA ISTRAŽITE JOŠ NEŠTO PORED ON-OGA ŠTO STE O NJOJ VEĆ ZNALI?Pročitala sam sve biografije, pogleda-la sve intervjue i njena zabeležena pojav-ljivanja u javnosti. Nedeljama sam svakog dana slušala na svom ajpodu intervju koji je napravio Martin Bašir, ali nisam želela da uloga deluje kao karikatura; želela sam da glumim ali opet da ostanem dosled-na njenoj mimici, držanju, tonu kojim se obraćala drugima. Taj intervju mi je jako pomogao i to je jedan od onih kojih se svi vrlo dobro sećaju. Međutim, film se do-brim delom bavi pričom koju malo ko zna,

KAKAV ODNOS STE IMALI SA REDITELJEM H.A. BAJONOM?Volim ga, jako ga volim. On je veoma hrabar čovek i divim mu se na tome što pokušava da izvuče maksimum iz ljudi s kojima radi, da ih čak dovede do ivice, što je dobro jer zna šta želi, stoga ga nije strah da to i dobije. Iako sam znala da je pre ovo-ga snimio samo jedan film, već u toku prve nedelje proba sam u njemu prepoznala tu želju da povede glumce na jedno posve novo putovanje i da ih odvede u novom, nepoznatom pravcu. On poseduje poseb-nu energiju, tako da se niko nije osećao ne-prijatno snimajući. Premda Tom nije imao iskustva, osećao se opušteno, možda čak više nego Juen i ja. Ali bilo je dosta teških scena i trenutaka kad sam rekla da ne mogu nešto da uradim, a onda bi on prišao, porazgovarao sa mnom i sve bi bilo u redu. Bio je odlično društvo i drago mi je da je tako, jer je bitno da volite ljude s koji-ma radite sedam meseci.

ZANIMA NAS, POSLE OVOG PRO-JEKTA, ŠTA JE SLEDEĆE?Upravo sam završila snimanje Dajane. To je bio i jeste veliki pritisak, možda čak i nešto najzahtevnije što sam u životu radi-

183

UPRAVO SAM ZAVRŠILA SNIMANJE DAJANE. TO JE BIO I JESTE VELIKI PRITISAK, MOŽDA ČAK I NEŠTO NAJZAHTEVNIJE ŠTO SAM U ŽIVOTU RADILA.

Documents

Cinema+, no. 08.pdf