ЧИНИОЦИ ВАСПИТАЊАЧИНИОЦИ ВАСПИТАЊА

Од средине двадесетог века Од средине двадесетог века интензивније се развија интензивније се развија једна нова педагошка једна нова педагошка дисциплина која се дисциплина која се прилагодила потребама прилагодила потребама васпитања у породици. То је васпитања у породици. То је ПОРАДИЧНА ПЕДАГОГИЈА.ПОРАДИЧНА ПЕДАГОГИЈА.

Њен предмет је Њен предмет је ВАСПИТАЊЕ ВАСПИТАЊЕ У породици,У породици, а а њена научна њена научна поставка је ДОМИНАНТНОСТ поставка је ДОМИНАНТНОСТ породичних васпитних породичних васпитних утицаја од праискона до утицаја од праискона до данасданас

• Прва, права биолошка, психо-социјално, Прва, права биолошка, психо-социјално, емотивна подстицајна средина у којој се емотивна подстицајна средина у којој се одвијају формирајући, неизменљиви одвијају формирајући, неизменљиви квалитети личности детета је ПОРОДИЦА.квалитети личности детета је ПОРОДИЦА.

• То генерално важи од искона до данас.То генерално важи од искона до данас.• Психолог Ж. Требјешанин дефинише Психолог Ж. Требјешанин дефинише

породицу на следећи начин:породицу на следећи начин:• ......Породица је древна и Породица је древна и

универзална људска универзална људска ((биолошкабиолошка, , друштвенадруштвена, , економскаекономска ии психолошкапсихолошка) ) заједница коју чине, заједница коју чине, пре свега одраслипре свега одрасли репродукктивно репродукктивно способни партнериспособни партнери ( (отац и мајкаотац и мајка) ) ии њихово потомствоњихово потомство, , али и даљи али и даљи сродницисродници ккoji oji живе заједно са живе заједно са њимањима''.''.

Нова антрополошка, Нова антрополошка, психолошка психолошка педагошка педагошка сазнања заснована на сазнања заснована на дубљем теоријском дубљем теоријском промишљању и емпирији – промишљању и емпирији – породична педагогија, породична педагогија, спознала је да спознала је да дете није дете није власништво ни породице власништво ни породице ни државе, да је оно ни државе, да је оно унисоно, самосвојно унисоно, самосвојно биће, да и у случају када биће, да и у случају када је најмање и најмлађе, је најмање и најмлађе, оно је властита личност, оно је властита личност, истина неразвијена, али истина неразвијена, али то је личност у заметку.то је личност у заметку.

• Не треба посебно доказивати да је Не треба посебно доказивати да је породица породица биолошко-психолошка, биолошко-психолошка, емотивна и социјална заједница емотивна и социјална заједница којакоја почива на крвној везипочива на крвној вези међу међу својим члановима, те је засигурно својим члановима, те је засигурно најподстицајнија средина за најподстицајнија средина за развој, учење и вредносно развој, учење и вредносно испољавање деце.испољавање деце.

• Нигде као у породичном кругу Нигде као у породичном кругу дете не може доживети осећај дете не може доживети осећај сигурности, задовољства, осетити сигурности, задовољства, осетити властиту вредност, властиту вредност, самопотврђивање, стварање самопотврђивање, стварање реалне слике о себи.реалне слике о себи.

• У породици се (ако у њој влада У породици се (ако у њој влада склад и разумевање) стиче култура склад и разумевање) стиче култура комуникације, уклања комуникације, уклања конформизам, стичу први појмови конформизам, стичу први појмови друштвено пожељног поступања друштвено пожељног поступања (толеранција, култура слушања, (толеранција, култура слушања, алтруизам, демократске друштвене алтруизам, демократске друштвене вредности).вредности).

• Васпитна функција породице је у Васпитна функција породице је у њеној способности да на успешан њеној способности да на успешан начин, са што мање конфликата, начин, са што мање конфликата, уводи децу у свет одраслих. уводи децу у свет одраслих.

• Но, Но, данас се руше илузије о данас се руше илузије о породично-педагошком рајупородично-педагошком рају, бележе , бележе се све већа финасијска улагања се све већа финасијска улагања државе преко Министарства за рад државе преко Министарства за рад и социјалну политику за заштиту и социјалну политику за заштиту породице, а све то не производи породице, а све то не производи побољшања у исходима васпитног побољшања у исходима васпитног рада у породици. Чини се да је врло рада у породици. Чини се да је врло дуго на сцени дуго на сцени слабљење васпитне слабљење васпитне функције породице и то не само у функције породице и то не само у друштвима у транзицији већ и у друштвима у транзицији већ и у развијенијим европским земљамаразвијенијим европским земљама

• Васпитно деловање у родитељском Васпитно деловање у родитељском дому је из године у годину у дому је из године у годину у константном паду, што, посредно константном паду, што, посредно утиче на раст процента разведених утиче на раст процента разведених бракова. Код породица са релативно бракова. Код породица са релативно добрим односима превасходно се добрим односима превасходно се брине о становању, исхрани, брине о становању, исхрани, облачењу, док је васпитање облачењу, док је васпитање епизодна породична делатност. епизодна породична делатност.

• Александра Марјановић (1980): ... Александра Марјановић (1980): ... ‘’Бележимо ‘’Бележимо пад ефикасности пад ефикасности породичног васпитањапородичног васпитања . .Прошло Прошло je je време када је приближно време када је приближно половина популације половина популације предшколске и школске деце предшколске и школске деце била стално поред родитеља на била стално поред родитеља на аграрним или занатским аграрним или занатским пословима, не само викендом, пословима, не само викендом, већ и сваког дана после радног већ и сваког дана после радног времена.времена.

• Деца су кроз узајамну сарадњу са Деца су кроз узајамну сарадњу са одраслима постепено одраслима постепено ‘‘’’урастала у урастала у свет одраслих свет одраслих ‘’‘’ у оне форме у оне форме рада, деловања и вредновања рада, деловања и вредновања свега око себе које су биле свега око себе које су биле пожељне за одређену друштвену пожељне за одређену друштвену заједницу.заједницу.

• На размеђи два века код нас На размеђи два века код нас породице су изгубиле релативни породице су изгубиле релативни мир што га је обезбеђивала мир што га је обезбеђивала ''планска привреда'', за ниске ''планска привреда'', за ниске зараде радило се више часова зараде радило се више часова дневно код приватних дневно код приватних послодаваца, а породично послодаваца, а породично васпитање је занемарено.васпитање је занемарено.

• Квалитетно васпитање у породици Квалитетно васпитање у породици постало је привилегија богатих, постало је привилегија богатих, али али ии

богатијие породице нису постале богатијие породице нису постале успешне у васпитању успешне у васпитању деце...деце...Зашто?Зашто?

• Деведесете године Деведесете године XX XX века века бележиле су бележиле су продужено радно продужено радно време оба родитељавреме оба родитеља, а уз то , а уз то очеви су повремено бивали очеви су повремено бивали мобилисани за ратне сукобемобилисани за ратне сукобе на на тлу бивше Југославије. Тако је тлу бивше Југославије. Тако је сурово време рата практично сурово време рата практично укинуло узајамну укинуло узајамну партиципацију између деце и партиципацију између деце и одраслих у породици, чиме су одраслих у породици, чиме су деца битно ускраћена за деца битно ускраћена за емотивне доживљаје.емотивне доживљаје.

• Нагло је идеал – Нагло је идеал – бити родитељбити родитељ и и ваљано васпитавати своју децу, ваљано васпитавати своју децу, имати шансу да се преко улоге имати шансу да се преко улоге васпитача сопствене деце животно васпитача сопствене деце животно сазри и досегну своји социо - сазри и досегну своји социо - биолошки потенцијалибиолошки потенцијали полако полако нестајао.нестајао.

• Родитељ је ускраћен за једну Родитељ је ускраћен за једну људску димензију, једнако људску димензију, једнако важну као и право на рад.важну као и право на рад.

• А. Марјановић: 'А. Марјановић: ''Кад би научно 'Кад би научно знање играло главну улогу у знање играло главну улогу у обављању родитељског позива, обављању родитељског позива, онда би онда би педагози и психолози, педагози и психолози, будући да поседују будући да поседују најсистематичнија знања о развоју најсистематичнија знања о развоју и васпитању деце, морали да и васпитању деце, морали да буду највештији и најуспешнији буду највештији и најуспешнији родитељиродитељи...Они се међутим, пред ...Они се међутим, пред проблемима одрастања своје проблемима одрастања своје деце показују неуким као други деце показују неуким као други родитељиродитељи. Зашто?. Зашто?

Принципи породичног Принципи породичног васпитањаваспитања

• Поштовање личности дететаПоштовање личности детета је је полазни и темељни принцип полазни и темељни принцип породичне педагогије, јер је дете породичне педагогије, јер је дете личност у развитку. Циљеви, личност у развитку. Циљеви, садржаји, поступци, у функцији су садржаји, поступци, у функцији су форирања целовите личности форирања целовите личности дететадетета

• Принцип потпуне животне и Принцип потпуне животне и радне ангажованости дететарадне ангажованости детета афирмише правило афирмише правило да се деца као да се деца као равноправни чланиви породица равноправни чланиви породица потпуно укључе у радне, обредне, потпуно укључе у радне, обредне, свечане, понашајне, уметничко-свечане, понашајне, уметничко-изражајне и друге активности свих изражајне и друге активности свих чланова из породичног миљеа.чланова из породичног миљеа.

• Принцип позитивне Принцип позитивне оријентацијеоријентације подразумева подразумева родитељску усмереност и родитељску усмереност и ослонац ослонац на позитивне особине личности на позитивне особине личности детета које је оно испољило у детета које је оно испољило у дотадашњем развојудотадашњем развоју... Поверење у ... Поверење у васпитању је значајана одлика васпитању је значајана одлика успешног васпитања...Зашто?успешног васпитања...Зашто?

• Принцип међусобног поверења Принцип међусобног поверења између деце и родитељаизмеђу деце и родитеља у у суштини је одсуство суштини је одсуство сумњичавости, страха, лажи, сумњичавости, страха, лажи, неправде у заједначком животу и неправде у заједначком животу и раду родитеља и деце.раду родитеља и деце.

• Принцип доследностиПринцип доследности којим се којим се од сваког родитеља и васпитача од сваког родитеља и васпитача тражи да буду доследни у тражи да буду доследни у испуњавању норми, циљева, испуњавању норми, циљева, вредности, а пре свега вредности, а пре свега доследности према самом себидоследности према самом себи. . Ако родитељи стално мењају Ако родитељи стално мењају ставове и захтеве, ако једно тврде ставове и захтеве, ако једно тврде а друго раде, онда њихови захтеви а друго раде, онда њихови захтеви немају никаквог значаја у немају никаквог значаја у васпитању. васпитању.

• Зашто деца лажу?Зашто деца лажу?

• Принцип јединственог намерног Принцип јединственог намерног деловања обеју страна: деловања обеју страна: родитеља и деце,родитеља и деце, подраумева подраумева склад у захтевима оба родитеља склад у захтевима оба родитеља према деци и према деци и педагошки тактпедагошки такт,, уједначеност у захтевима...уједначеност у захтевима...

• Принцип индивидуализацијеПринцип индивидуализације захтева према дететузахтева према детету у у породичном васпитању породичном васпитању подразумева примеравање подразумева примеравање циљева, задатака, норми циљева, задатака, норми могућностима деце и особинама могућностима деце и особинама њихових личности.њихових личности.

ВАСПИТАЊЕ У ВАСПИТАЊЕ У ПРЕДШКОЛСКОЈ ПРЕДШКОЛСКОЈ

УСТАНОВИУСТАНОВИ• Предшколско васпитање је превасходно Предшколско васпитање је превасходно

формативни процесформативни процес који се одвија у који се одвија у тзв. тзв. пластичном периодупластичном периоду (од прве до (од прве до седме године) када сеседме године) када се,, према бројним према бројним истраживањима од двадесетих година истраживањима од двадесетих година двадесетог века до данас, буду бурно двадесетог века до данас, буду бурно развијали сви биолошки и социјални развијали сви биолошки и социјални потенцијалипотенцијали, и задовољавају дечје , и задовољавају дечје развојне (развојне (телесне, емоционалне, телесне, емоционалне, интелектуалне и конативно вољнеинтелектуалне и конативно вољне) ) потребе.потребе.

• Основно средство васпитног Основно средство васпитног утицаја на дечји развој је утицаја на дечји развој је играигра преко које се остварује свеукупан преко које се остварује свеукупан развој: сразвој: сензорниензорни (развој чула), (развој чула), ителектуални ителектуални (учење (учење условљавањем, по моделу и условљавањем, по моделу и увиђањем), увиђањем), социо-емоционални и социо-емоционални и психомоторнипсихомоторни развој. развој.

• Субјекти предшколског Субјекти предшколског васпитања, поред родитеља, су васпитања, поред родитеља, су друга одрасла лица (посебно друга одрасла лица (посебно васпитачица и друго особље васпитачица и друго особље вртића), деца из васпитне групе вртића), деца из васпитне групе која су на истом задатку и са која су на истом задатку и са истим статусом у том социјалном истим статусом у том социјалном кругу.кругу.

• Васпитни утицаји реализују се преко Васпитни утицаји реализују се преко осмишљених васпитних поступака у осмишљених васпитних поступака у предшколској установи, и предшколској установи, и обезбеђене обезбеђене квалитетне васпитне квалитетне васпитне комунакације васпитач – дете; комунакације васпитач – дете; васпитач – родитељ; родитељ – дете,васпитач – родитељ; родитељ – дете, до усмерене евалуације дечјих до усмерене евалуације дечјих постигнућа у одређеној временској постигнућа у одређеној временској јединици.јединици.

• Предшколским васпитањем Предшколским васпитањем остварују се задаци остварују се задаци физичког, физичког, социјално-емоционалног, умног социјално-емоционалног, умног и естетског васпитања.и естетског васпитања.

• Основне активности предшколског Основне активности предшколског детета су у дечјим вртићима су:детета су у дечјим вртићима су:

• -јутарње активности,-јутарње активности,

• -усмерене активности (-усмерене активности (развој говора, развој говора, основни математички појмови, упознавање основни математички појмови, упознавање околине, физичко, ликовно и музичко околине, физичко, ликовно и музичко

васпитањеваспитање) и ) и

• -слободне активности-слободне активности

• Васпито-образовна делатност у Васпито-образовна делатност у предшколској установи се одвија предшколској установи се одвија преко васпитног рада и то:преко васпитног рада и то:

• - - јаслена групајаслена група (од прве до треће (од прве до треће године)године)

• - - млађа групамлађа група (од 4-5година) (од 4-5година) • - - старија групастарија група (од 5-6 година) и (од 5-6 година) и• - - предшколска групапредшколска група (од 6-7 година (од 6-7 година))

ШКОЛА КАО ЧИНИЛАЦ ШКОЛА КАО ЧИНИЛАЦ ВАСПИТАЊАВАСПИТАЊА• Први податак о школиПрви податак о школи датира из датира из

средине трећег миленијума пре средине трећег миленијума пре наше ере и јавља се у Египтунаше ере и јавља се у Египту. .

• Назив школа настао је од грчке речи Назив школа настао је од грчке речи '''схоле'''схоле'', , а њоме се означавала а њоме се означавала доколица или слободно времедоколица или слободно време..

• Временом се у тај појам слаже и Временом се у тај појам слаже и место и то место учења. место и то место учења. '''Schule'' 'Schule'' је је термин којим се заједно, означава и термин којим се заједно, означава и место и време за учење.место и време за учење.

• Изворно значење речи Изворно значење речи школашкола поред поред места и времена за учење, обухвата места и времена за учење, обухвата и и место где су филозофи тумачили место где су филозофи тумачили своја научна становиштасвоја научна становишта. Знано је . Знано је да је да је Платон основао прву школуПлатон основао прву школу коју је назвао коју је назвао АкадемијаАкадемија по по јунаку Академу. Школа јунаку Академу. Школа je je била у била у врту Академус.врту Академус.

• Развијеност школе као Развијеност школе као институције, од древних времена институције, од древних времена до данас, зависила је од до данас, зависила је од развијености друштва, а њени развијености друштва, а њени циљеви васпитања и образовања циљеви васпитања и образовања усаглашавани су некад и данас са усаглашавани су некад и данас са главним циљевима развоја главним циљевима развоја конкретног друштва.конкретног друштва.

• Претече данашњој школи налазимо Претече данашњој школи налазимо код најстаријих цивилизација као код најстаријих цивилизација као што су: Сумерско царство, Средње што су: Сумерско царство, Средње египатско царство, Кина, Грчка и египатско царство, Кина, Грчка и Рим. Школе сличне данашњој су оне Рим. Школе сличне данашњој су оне из времана Ј. А. Коменског. Прве из времана Ј. А. Коменског. Прве школе које користе научне тековине школе које користе научне тековине Велике дидактикеВелике дидактике ( (DidaktikaDidaktika magnamagna), главног дела овог педагога, ), главног дела овог педагога, настале су немачким државицама настале су немачким државицама Вајмару, основане 161Вајмару, основане 16199.. године и године и Готи, настале 1642. годинеГоти, настале 1642. године..

• Структура школе је увек, мање или Структура школе је увек, мање или више подсећала на структуру друштва у више подсећала на структуру друштва у коме је створена. Свака генерација која коме је створена. Свака генерација која је добијала друштвену обавезу је добијала друштвену обавезу унапређивања школе као училишта унапређивања школе као училишта постављала је циљеве и развојне постављала је циљеве и развојне тенденције просветитељства и тенденције просветитељства и задовољења образовних потреба човека задовољења образовних потреба човека за живот, за рад и за даље образовање. за живот, за рад и за даље образовање.

• Некада су ти циљеви били широки, Некада су ти циљеви били широки, далекосежни, цивилизацијски, али далекосежни, цивилизацијски, али понекад и уски (национални, понекад и уски (национални, прагматски) у служби мање скупине прагматски) у служби мање скупине људи. Такви концепти школе на срећу људи. Такви концепти школе на срећу нису трајали дуго, јер се реформама нису трајали дуго, јер се реформама школи обезбеђивала културна школи обезбеђивала културна функција подстицања креативних функција подстицања креативних појединаца и продукција нових појединаца и продукција нових открића.открића.

• У својој историји школа је добијала У својој историји школа је добијала социоцентричансоциоцентричан или пак или пак педоцентричан педоцентричан карактер. После карактер. После крупнијих друштвених промена крупнијих друштвених промена постајала је еманципаторска или постајала је еманципаторска или адаптивна институција, адаптивна институција, имала је имала је универзалистички (као универзалистички (као елементарна, елементарна, општа, општа, макроскопска установа, попут макроскопска установа, попут гимназија)гимназија) или специјалистички или специјалистички карактер, са наглашеним уже карактер, са наглашеним уже стручним циљевима и садржајима. стручним циљевима и садржајима.

• Школа је у дугом пероду Школа је у дугом пероду продуковала и подржавала продуковала и подржавала експанзију знања, била генератор експанзију знања, била генератор брзог уклањања незнања и брзог уклањања незнања и заосталости у друштву, повремено је заосталости у друштву, повремено је кројена по мери детета (Клапаредкројена по мери детета (Клапаред), ), окретала се радном процесу (Школа окретала се радном процесу (Школа рада Дјуиа и Кершенштајнерарада Дјуиа и Кершенштајнера), ), добијала форме Школе за живот и добијала форме Школе за живот и кроз живот (Декроликроз живот (Декроли), неговала и ), неговала и многе друге развојне тенденције многе друге развојне тенденције инспирисане новим научним инспирисане новим научним сазнањима из хуманистичких сазнањима из хуманистичких дисциплина.дисциплина.

• Школа је увек тежила стицању Школа је увек тежила стицању знања или усвајања генерацијског знања или усвајања генерацијског искуства, понекад је стремила ка искуства, понекад је стремила ка Сенекином прогласу за учење Сенекином прогласу за учење окренуто пракси: окренуто пракси: ''''Non scholae sed Non scholae sed vite disimus''vite disimus'' ( ('''Не за школу но за 'Не за школу но за живот учити''),живот учити''), а некад се окретала а некад се окретала васпитној сфери изграђујући своју васпитној сфери изграђујући своју физиономију према задацима физиономију према задацима васпитања. васпитања.

• Школа одговара на изазове који Школа одговара на изазове који потичу из свеукупних научних открића потичу из свеукупних научних открића и унапређивања хуманих људских и унапређивања хуманих људских односа, односа, реформише се кад год реформише се кад год наступе нове друштвене околности и наступе нове друштвене околности и нови правци усавршвања друштвеног нови правци усавршвања друштвеног животаживота. Последњих деценија . Последњих деценија XXXX века века школи је замерана недовољна школи је замерана недовољна отвореност ка друштвеној средини, отвореност ка друштвеној средини, ниска ефикасност, незадовољавајућа ниска ефикасност, незадовољавајућа васпитна компонента (васпитна компонента (Иван ИличИван Илич објављује студију драматичног назива: објављује студију драматичног назива: ‘‘’Доле школе’’)...’Доле школе’’)...Школа је Школа је критикована али јој није пронађена критикована али јој није пронађена поуздана алтернатива...поуздана алтернатива...

• У новије време у развијенијим У новије време у развијенијим школским срединама Западне школским срединама Западне Европе, јављају се занимљиве Европе, јављају се занимљиве концепције за поправку школе, као концепције за поправку школе, као што су: што су:

• покрет за демонополизацију и покрет за демонополизацију и дефетишизацију школског дефетишизацију школског начина васпитања и образовања;начина васпитања и образовања;

• покрет за деетатизацију школе, покрет за деетатизацију школе, тј. одузимање школе од државе, тј. одузимање школе од државе, да би се сузбило манипулисање да би се сузбило манипулисање позицијом човека у друштву позицијом човека у друштву путем примеравања школе путем примеравања школе интересима државне управе;интересима државне управе;

• покрет самосталне (самодовољне) покрет самосталне (самодовољне) школе, без идеологије, без политикешколе, без идеологије, без политике и и без било које форме државног без било које форме државног шаблонисања школа;шаблонисања школа;

• покрет анти-школе, безидејне, покрет анти-школе, безидејне, непланске, спонтане школе, без непланске, спонтане школе, без педагошког вођењапедагошког вођења, чак и без довољно , чак и без довољно одговорности за развој детета; одговорности за развој детета;

• покрети за инклузивном школомпокрети за инклузивном школом (заједничким школским учењем (заједничким школским учењем ученика из редовне популације са ученика из редовне популације са децом која имају разноврсне децом која имају разноврсне хендикепе);хендикепе);

• покрети за укидање предметне покрети за укидање предметне наставенаставе

• покрет за школу игре и покрет за школу игре и ученичког васпитања, итд.ученичког васпитања, итд.

Нека од тих настојања Нека од тих настојања проверавана су у реформним проверавана су у реформним захватима асинхроно у захватима асинхроно у различитим земаљама у различито различитим земаљама у различито време. време.

Суштинске промене Суштинске промене школешколе• Разлози за променеРазлози за промене

• Двадесетих година Двадесетих година XX XX у Европиу Европи је је, , преко преко низа реформних покретаниза реформних покрета, , попоччело ело мењање мењање схватања да основна схватања да основна шшкола треба да кола треба да буде јединственабуде јединствена, , униформнауниформна, , за сву за сву децу једнакадецу једнака, , с обзиром на обим и дубину с обзиром на обим и дубину наставних садрнаставних садржжајааја, , на метод и стил на метод и стил радарада, , на организацију и устројствона организацију и устројство, , на на циљеве који циљеве који ћће се образовањем е се образовањем остваритиостварити, , без обзира на наглабез обзира на наглашшене ене индивидуалне разлике меиндивидуалне разлике међђу уу учченицимаеницима. . ВеВећ ћ тада су европски стратези тада су европски стратези образовања у средиобразовања у средишште промена те промена поставили упоставили учченикаеника--појединцапојединца, , усаврусавршшавајуавајућћи непрестано своје и непрестано своје шшколске колске системе у сврси развоја сваког детета системе у сврси развоја сваког детета према индивидуалном темпу, према индивидуалном темпу, до граница до граница његових могуњегових могућћностиности..

• ВеВећ ћ тада су европски стратези тада су европски стратези образовања образовања у средиу средишште промена те промена поставили упоставили учченикаеника--појединцапојединца. .

• Под плаПод плашшттом социјалистиом социјалистиччки ки схвасхваћћене једнакости у образовању ене једнакости у образовању после Другог светског рата после Другог светског рата оивиоивиччене масовномене масовном, , јединственом јединственом обавезномобавезном, , опопшштеобразовномтеобразовном ((касније касније – – самоуправномсамоуправном), ), основном основном шшколомколом, , скривала се привидна скривала се привидна педагопедагошшка ефикасност ика ефикасност и ""социјалистисоцијалистиччка образовна ка образовна демократидемократиччностност". ". Уствари скривала Уствари скривала се се немонемоћ ћ дрдржжаве да аве да школшколу уу уччини ини генератором развоја а појединца у генератором развоја а појединца у њој активним субјектом њој активним субјектом друдрушштвеног и литвеног и личчног напретканог напретка. .

• ПрихваПрихваћћен је ен је совјетски совјетски основноосновношшколски моделколски модел, , колективно васпитање је постало колективно васпитање је постало инспирација просветних инспирација просветних политиполитиччараара, , уучченици су груписани еници су груписани само према календарском узрастусамо према календарском узрасту, , хвалили смо се хвалили смо се шшколом у којој су колом у којој су бабаш ш сви усви учченици једнакиеници једнаки. .

• У У другој половини тога периода другој половини тога периода измислили смоизмислили смо " "самоуправни самоуправни плурализам у образовањуплурализам у образовању"" и утврдили и утврдили да је код нас створен оригинални да је код нас створен оригинални систем основног систем основног шшколстваколства, , разлиразличчит и ит и од истоод источчних и од западнихних и од западних, , функционалан и експанзиванфункционалан и експанзиван, , масованмасован, , децентрализован на децентрализован на републирепубличчкоко--покрајинске пунктове покрајинске пунктове момоћћии, , погодан за прибављање погодан за прибављање достојанства идостојанства и " "пењање на пењање на хијерархијској лествицихијерархијској лествици" " по принципупо принципу – – вивишше е шшколе коле – – мање рада!мање рада!

• Потпуно разлиПотпуно различчитим уитим учченицима по еницима по способностимаспособностима, , предзнањима и нивоу предзнањима и нивоу аспирације за интелектуални радаспирације за интелектуални рад, , нуди се јединственнуди се јединствен, , униформан униформан програмпрограм образовања образовања, , и тек на и тек на последњој етапи наставног процесапоследњој етапи наставног процеса--оцењивању констатује се уоцењивању констатује се уччинак инак уучченика оценама оденика оценама од 1 до 5, ш 1 до 5, што је то је психолопсихолошшки неправедноки неправедно, , методиметодиччки ки неисправнонеисправно, ш, ширепедагоирепедагошшки ки непримернонепримерно,, јер јер уучченициеници ш школску колску оцену дооцену дожживљавају као слику о ивљавају као слику о себисеби..

• Пут до боље школе води преко Пут до боље школе води преко диференцијације у два вида. Први диференцијације у два вида. Први је да, поред заједничких наставних је да, поред заједничких наставних предмета, у основне школе буде предмета, у основне школе буде уведена и уведена и изборна настава изборна настава наставних предмета значајних за наставних предмета значајних за специфичну локалну срединуспецифичну локалну средину, а , а други у основној школи са други у основној школи са диференцираним програмима у диференцираним програмима у свим предметима са задацима свим предметима са задацима различитих нивоа тежине.различитих нивоа тежине.

• Програми различитих нивоа тежинеПрограми различитих нивоа тежине• Наша државна основна школа могла, би Наша државна основна школа могла, би

без потпуног растурања данашњих без потпуног растурања данашњих класичних одељења, диференцирати класичних одељења, диференцирати задатке на више нивоа тежине и много задатке на више нивоа тежине и много ефикасније остваривати своју функцију.ефикасније остваривати своју функцију.

• Диференцирали би се наставни садржајиДиференцирали би се наставни садржаји на на три илитри или чак чак на четири нивоа тежине на четири нивоа тежине. .

• Ако би се диференцијацијом обухватила и Ако би се диференцијацијом обухватила и деца са посебним потребама (инклузија) деца са посебним потребама (инклузија) онда би се формирала четири нивоа: Н1, онда би се формирала четири нивоа: Н1, Н2, Н3, Н4 и то од првог до седмог Н2, Н3, Н4 и то од првог до седмог разреда – нижа (обавезна) основна школа, разреда – нижа (обавезна) основна школа, и од првог до деветог разреда-и од првог до деветог разреда-потпуна основна школа.потпуна основна школа.

•

• Ниво Н1 био би намењен деци која у Ниво Н1 био би намењен деци која у неким (или у свим) наставним неким (или у свим) наставним предметима показују највеће предметима показују највеће аспирације, доминантна предзнања и аспирације, доминантна предзнања и способности, наглашена способности, наглашена интересовања из појединих области, интересовања из појединих области, завидне резултате на тестовима завидне резултате на тестовима предзнања за сваки конкретни предзнања за сваки конкретни наставни предмет на почетку наставни предмет на почетку изучавања сваког разреда.изучавања сваког разреда.

• Ниво Н2 је програм по мери оних Ниво Н2 је програм по мери оних ученика који се не задовољавају ученика који се не задовољавају програмским минимумом знања из програмским минимумом знања из неких наставних предмета, већ се неких наставних предмета, већ се изјашњавају за програмске изјашњавају за програмске захтеве који су њима примерени и захтеве који су њима примерени и нису ни претешки ни прелаки.нису ни претешки ни прелаки.

• Ниво Н3 обухвата програмски Ниво Н3 обухвата програмски минимум. Њега бирају ученици минимум. Њега бирају ученици чије интелектуалне способности чије интелектуалне способности дозвољавају савладавање дозвољавају савладавање једноставнијих програма и једноставнијих програма и сагласно томе имају нижи степен сагласно томе имају нижи степен аспирације и амбиције да заврше аспирације и амбиције да заврше обавезну основну школу која ће им обавезну основну школу која ће им бити основа за наставак бити основа за наставак средњошколског образовања за средњошколског образовања за једноставније занимање.једноставније занимање.

• Ниво Н4 је намењен оној малобројној Ниво Н4 је намењен оној малобројној популацији деце на почетку популацији деце на почетку основношколског образовања која основношколског образовања која показују знатније заостајање показују знатније заостајање (приближно физиолошкој тупости), (приближно физиолошкој тупости), али према критеријумима стручњака али према критеријумима стручњака за развој у овом периоду не за развој у овом периоду не припадају групи деце која би се припадају групи деце која би се образовала у специјалним школама. образовала у специјалним школама. Овде се рачуна на могући каснији Овде се рачуна на могући каснији бржи развој ове деце и евентуално бржи развој ове деце и евентуално сустизање деце из програмског сустизање деце из програмског нивоа Н3.нивоа Н3.

• Ова деца би дОва деца би до трећег разреда о трећег разреда основне школе радила по основне школе радила по посебном – најлакшем, посебном – најлакшем, најелементарнијем програму а најелементарнијем програму а затим би се укључила или у затим би се укључила или у програм Н3, или би била упућена програм Н3, или би била упућена на школе са посебним потребама.на школе са посебним потребама.

Структура диференциране основне Структура диференциране основне школешколе

• Циљ овога пројекта да се касније, Циљ овога пројекта да се касније, већим издвајањем за већим издвајањем за основношколско образовање дође до основношколско образовање дође до формирања хомогених одељења а формирања хомогених одељења а да садашњи разреди и одељења да садашњи разреди и одељења остану само административни остану само административни оквир. Тако би основна школа оквир. Тако би основна школа требала да буде организована по требала да буде организована по следећој структури.следећој структури.

• I I ЕЕелементарни образовни елементарни образовни степенстепен обухвата прва три обухвата прва три разреда основне школе. Ту су: разреда основне школе. Ту су:

• а) а) фаза припреме деце за фаза припреме деце за полазак у школуполазак у школу која траје од која траје од пете до шесте годинепете до шесте године

• б) б) образовање и ваобразовање и васспитање од питање од првог до трећег разредапрвог до трећег разреда основне школе.основне школе.

• Полазак у први разред је у оној Полазак у први разред је у оној школској години када дете школској години када дете навршава шест година навршава шест година старости.старости.

• Фаза припреме деце за полазак у Фаза припреме деце за полазак у школу школу имала би сва обележја имала би сва обележја "отвореног система васпитања" "отвореног система васпитања" који, поред осталог, који, поред осталог, подразумева:подразумева:

• ""урастање деце у свет одраслих",урастање деце у свет одраслих", мењање карактера припреме за мењање карактера припреме за школу организованим боравцима школу организованим боравцима деце у трајању од једне школске деце у трајању од једне школске године континуирано и то: у године континуирано и то: у предшколској установи – до предшколској установи – до полугодишта; и у школу у другом полугодишта; и у школу у другом полугодишту.полугодишту.

• у у другом полугодишту поред другом полугодишту поред непосредног рада са децом радиће непосредног рада са децом радиће се на прикупљању потпуне се на прикупљању потпуне документације о њиховом развоју и документације о њиховом развоју и целовитом упознавању сваког целовитом упознавању сваког детета.детета.

• У том периоду реализоваУ том периоду реализоваo o би би се и се и читав читав низ испитивања о низ испитивања о "готовости" детета за полазак у "готовости" детета за полазак у први разредпрви разред основне школе. У овом основне школе. У овом периоду остварује се и потпун увид у периоду остварује се и потпун увид у услове рада упознаје се педагошка услове рада упознаје се педагошка култура родитеља... култура родитеља...

• Друга фазаДруга фаза елементарног степена елементарног степена образовања је наступајућа школска образовања је наступајућа школска година година после "године припреме за после "године припреме за школу" и њу карактеришу:школу" и њу карактеришу:

• исти наставни предмети и исти исти наставни предмети и исти наставни програми за све ученике, инаставни програми за све ученике, и

• интензивнија индивидуализацијаинтензивнија индивидуализација наставног процесанаставног процеса

• Нарочита Нарочита пажња ће се поклањати пажња ће се поклањати идентификацији ученика који идентификацији ученика који знатније заостају у развојузнатније заостају у развоју те ће се те ће се на крају године издвојити деца на крају године издвојити деца која по мишљењу стручних тимова која по мишљењу стручних тимова неће моћи да прате предвиђене неће моћи да прате предвиђене нивое програма нивое програма Н4Н4..

• II II образовни степен образовни степен диференцијациједиференцијације обухватио би обухватио би четврти, пети и шести разред четврти, пети и шести разред основне школеосновне школе... ...

• Сви ученици једног разреда имају Сви ученици једног разреда имају исте наставне предмете али се исте наставне предмете али се сада, сада, на почетку школске године, на почетку школске године, самостално и слободно самостално и слободно изјашњавају о програмском нивоу изјашњавају о програмском нивоу тежине.тежине. Ученик се опредељује за Ученик се опредељује за један од четири нивоа (Н1, Н2, Н3, један од четири нивоа (Н1, Н2, Н3, Н4) и то за сваки предмет посебно. Н4) и то за сваки предмет посебно.

• TTако ако један ученик може у једном један ученик може у једном предмету да савлађује садржаје Н1, предмету да савлађује садржаје Н1, у другом Н2, трећем Н3, док је у другом Н2, трећем Н3, док је програм Н4 резервисан само за програм Н4 резервисан само за ученике са евентуалним блажим ученике са евентуалним блажим сметњама у психофизичком развоју.сметњама у психофизичком развоју. На опредељење ученика у избору На опредељење ученика у избору нивоа тежине могу утицати и нивоа тежине могу утицати и родитељи и стручни сарадници у родитељи и стручни сарадници у школи. школи. Ученицима је допуштено Ученицима је допуштено да у току школске године из да у току школске године из вишег пређу у нижи образовни вишег пређу у нижи образовни ниво и обратно.ниво и обратно.

• III III образовни степен диференцијацијеобразовни степен диференцијације обухвата завршне разреде основне обухвата завршне разреде основне школе – школе – VIIVII и и VIII VIII разред. разред. Диференцирани Диференцирани су програми у заједничким предметима и су програми у заједничким предметима и придодати изборни предмети. придодати изборни предмети. Диференцијација је знатнија... Диференцијација је знатнија...

• Уводе се и посебни предмети који не би Уводе се и посебни предмети који не би били обавезни за све ученике већ би се били обавезни за све ученике већ би се свако (према афинитетима) одлучивао за свако (према афинитетима) одлучивао за свој изборни предмет. свој изборни предмет.

Принципи програмирања рада Принципи програмирања рада основне школеосновне школе

• Први принцип мора бити Први принцип мора бити принцип принцип концентрације и конкретизације концентрације и конкретизације наставних садржаја.наставних садржаја. Захтеви тога Захтеви тога принципа су прецизно одређени шта принципа су прецизно одређени шта ће се учити на ком нивоу (Н1, Н2, Н3, ће се учити на ком нивоу (Н1, Н2, Н3, Н4), а изабране садржаје добро Н4), а изабране садржаје добро методички разрадити, планирати методички разрадити, планирати објекте и методологију практичног објекте и методологију практичног рада који мора да прати усвајање рада који мора да прати усвајање теоријских садржаја основне школе.теоријских садржаја основне школе.

• Други принципДруги принцип је је принцип принцип одмерености према снагама одмерености према снагама ученикаученика који подразумева који подразумева примереност садржаја сваком примереност садржаја сваком поједином ученику. поједином ученику. Димензионирање наставних Димензионирање наставних садржаја радиће стручњаци из садржаја радиће стручњаци из одговарајућих наставних областиодговарајућих наставних области..

• Трећим принципом Трећим принципом се обезбеђује се обезбеђује слобода избораслобода избора програма. програма. Ученик се Ученик се на почетку школске године изјашњава на почетку школске године изјашњава за један од нивоа тежине али му се, за један од нивоа тежине али му се, пружа могућност да самостално пружа могућност да самостално одлучи о примени образовног нивоа одлучи о примени образовног нивоа тежине. тежине.

• То је То је саморазврставање ученикасаморазврставање ученика на на основу сопствених проценаоснову сопствених процена способности и интересовања. У пракси способности и интересовања. У пракси ће се најчешће догађати да ученик у ће се најчешће догађати да ученик у једном предмету бира програм Н1 у једном предмету бира програм Н1 у другом Н2 а чак и у трећем - Н3. другом Н2 а чак и у трећем - Н3.

• Четврти принципЧетврти принцип је је принцип сталне принцип сталне актуелизације и репрезентативности актуелизације и репрезентативности у избору наставних садржајау избору наставних садржаја за за поједине програмске нивое. поједине програмске нивое. Флексибилан приступ дозвољава Флексибилан приступ дозвољава реакцију програмера (наставника или реакцију програмера (наставника или стручњака изван наставе) да нова стручњака изван наставе) да нова открића, нова решења у науци, стално открића, нова решења у науци, стално уграђује у програме (дидактизује их) уз уграђује у програме (дидактизује их) уз поштовање одређеног стандарда нивоа поштовање одређеног стандарда нивоа образовања.образовања.

• Могло би се сматрати реалним да Могло би се сматрати реалним да постојећи програми данашње постојећи програми данашње основне школе буду по обиму основне школе буду по обиму 100% за програм Н1; две трећине 100% за програм Н1; две трећине тога програма 60-70% би било за тога програма 60-70% би било за програм Н2; 50% за програм Н3 и програм Н2; 50% за програм Н3 и 40% за програм Н4.40% за програм Н4.

УџбенициУџбеници• УџбенициУџбеници• ...Различита решења:...Различита решења:• 1.штампати посебне уџбенике за 1.штампати посебне уџбенике за

сваки ниво,сваки ниво,• 2. Штампати један уџбеник за све 2. Штампати један уџбеник за све

нивое у сваком предмету, па техником нивое у сваком предмету, па техником штампања решити шта је обавезно у штампања решити шта је обавезно у свакој лекцији за ниво Н1 до Н4.свакој лекцији за ниво Н1 до Н4.

• 3.Штампати заједнички уџбеник за 3.Штампати заједнички уџбеник за ниво Н1 и Н2 (уз ознаку које је градиво ниво Н1 и Н2 (уз ознаку које је градиво вишег а које нижег нивоа тежине) и вишег а које нижег нивоа тежине) и посебне уџбенике за ниво Н3 и Н4посебне уџбенике за ниво Н3 и Н4

ВРШЊАВРШЊАЧКИ УТИЦАЈИ НА ЧКИ УТИЦАЈИ НА ВАСПИТАЊВАСПИТАЊЕ ЛИЧНОСТИЕ ЛИЧНОСТИ• Са навршеном трећом годином живота Са навршеном трећом годином живота

код детета се јављају први знаци код детета се јављају први знаци слабљења васпитног утицаја породице. слабљења васпитног утицаја породице. Дете се све више одушевљава јунацима Дете се све више одушевљава јунацима цртаних филмова али и вршњацима, цртаних филмова али и вршњацима, региструју се и прва укључивања у игру региструју се и прва укључивања у игру са другом децом. Прихватањем правила са другом децом. Прихватањем правила игре, дете међу вршњацима почиње да игре, дете међу вршњацима почиње да учи да им се прилагођава, осећа учи да им се прилагођава, осећа потребу да се, испуњавањем захтева потребу да се, испуњавањем захтева чланова групе што дуже одржи у групи.чланова групе што дуже одржи у групи.

• Што је узраст старији, социјална Што је узраст старији, социјална искуства са вршњацима искуства са вршњацима обележена су вишим степеном обележена су вишим степеном солидарности, она постају основа солидарности, она постају основа су за групно испољавање деце, са су за групно испољавање деце, са мањом или већом групном мањом или већом групном кохезијом, деца константно теже кохезијом, деца константно теже припадању некој вршњачкој групи. припадању некој вршњачкој групи.

• Да ли само намерне (интенционалне) Да ли само намерне (интенционалне) утицаје на нечији развој сматрамо утицаје на нечији развој сматрамо васпитним?васпитним? То смо раније То смо раније прихватили... мада неки теоретичари прихватили... мада неки теоретичари у садржај васпитња укључују и у садржај васпитња укључују и неинтенционалне утицаје, наводећи неинтенционалне утицаје, наводећи при том феномене какви су: кафићи, при том феномене какви су: кафићи, кладионице, дискотеке, навијачке кладионице, дискотеке, навијачке групе.групе.

• Но, у пракси школа и предшколских Но, у пракси школа и предшколских установа неретко се догађа да установа неретко се догађа да наставници и васпитачи својим наставници и васпитачи својим ненамерним, спонтаним, ненамерним, спонтаним, свакодневним, оригиналним свакодневним, оригиналним поступцима значајно утичу на поступцима значајно утичу на интелектуални, морални или интелектуални, морални или естетски развој васпитаника, а да естетски развој васпитаника, а да тога нису ни свесни. тога нису ни свесни.

• Поступак наставниковог праштања Поступак наставниковог праштања озбиљног нарушавања школске озбиљног нарушавања школске дисциплине од стране ученикадисциплине од стране ученика,, који по који по своме карактеру није конфликтна личност, своме карактеру није конфликтна личност, може бити васпитно делотворнији од свих може бити васпитно делотворнији од свих других интенционалних утицаја...И других интенционалних утицаја...И вршњачки утицаји су углавном вршњачки утицаји су углавном неинтенционални, али у неким приликама неинтенционални, али у неким приликама поступци појединацапоступци појединаца, , изван васпитних изван васпитних организација, могу пресудније позитивно организација, могу пресудније позитивно утицати на пороком испуњене личности. утицати на пороком испуњене личности.

УТИЦАЈИ МЕДИЈА НА ВАСПИТАЊЕУТИЦАЈИ МЕДИЈА НА ВАСПИТАЊЕ

• Данас се с правом може тврдити да је Данас се с правом може тврдити да је наше време ''златно доба'' наше време ''златно доба'' информација и комуникација, посебно информација и комуникација, посебно у форми интернета, тог савременог у форми интернета, тог савременог технолошко-медијског чуда, које технолошко-медијског чуда, које прети да остале изворе информација прети да остале изворе информација маргинализује. Информације већ маргинализује. Информације већ одавно имају једнаку важност као и одавно имају једнаку важност као и храна, енергија, економија и храна, енергија, економија и производна технологија.производна технологија.

• Да ли се утицаји електронских и Да ли се утицаји електронских и штампаних медија уопште могу сматрати штампаних медија уопште могу сматрати васпитним чином? Одговор је дâ – ако је васпитним чином? Одговор је дâ – ако је намера аутора информације намера аутора информације интенционална, тј. ако научници, писци, интенционална, тј. ако научници, писци, новинари, уметници имају циљ да васпитно новинари, уметници имају циљ да васпитно утичу на људе.утичу на људе.

• Ако такве намере нема сва мобилност мас-Ако такве намере нема сва мобилност мас-медија не производи васпитне ефекте и не медија не производи васпитне ефекте и не може се сматрати васпитним средством. може се сматрати васпитним средством.

• Дечији песници нису писали своје стихове Дечији песници нису писали своје стихове с васпитном намером, а много је с васпитном намером, а много је наставника који су посредством поезије наставника који су посредством поезије развијали пожељно понашање код својих развијали пожељно понашање код својих ученика. И дечји образовни телевизијским ученика. И дечји образовни телевизијским програм, музички фестивали деце и програм, музички фестивали деце и омладине, штампаним подлисци, дечји омладине, штампаним подлисци, дечји играни фимовим такође. Реч је о играни фимовим такође. Реч је о посредном васпитању.посредном васпитању....И као што школа .И као што школа одавно није свемоћна у образовању, и одавно није свемоћна у образовању, и васпитање као њена битна делатност, васпитање као њена битна делатност, паралелна са образовањем је недостатно, паралелна са образовањем је недостатно, нерационално.нерационално.

• Неспорно снажни васпитни утицаји Неспорно снажни васпитни утицаји медија у целом свету (по логици свог медија у целом свету (по логици свог постојања и своје друштвене улоге) не постојања и своје друштвене улоге) не производе само пожељне цивилизацијске производе само пожељне цивилизацијске ефекте у сфери васпитања и ефекте у сфери васпитања и образовања. Напротив, време рачунара и образовања. Напротив, време рачунара и нтернет-култура почињу да нтернет-култура почињу да ограничавају не само педагошке већ и ограничавају не само педагошке већ и биолошке и социолошке друштвене биолошке и социолошке друштвене циљеве. циљеве.

• Медији су дефинитивно постали Медији су дефинитивно постали респектабилни васпитни чиниоци, респектабилни васпитни чиниоци, паралелни школском систему. паралелни школском систему.

• Педагози свих превенијенција и педагошки Педагози свих превенијенција и педагошки психолози морали би смелије да психолози морали би смелије да образлажу и предности и слабости образлажу и предности и слабости савремене образовне технологије и савремене образовне технологије и медијске продукције, иначе ћемо ускоро медијске продукције, иначе ћемо ускоро писати програме за заштиту деце и писати програме за заштиту деце и омладине од хипертрофије у физичком, омладине од хипертрофије у физичком, али и социоемоционалнм развоју. али и социоемоционалнм развоју.

• Медијска продукција која утиче на Медијска продукција која утиче на формирање ставова, уверења, формирање ставова, уверења, одговарајуће особине личности, одговарајуће особине личности, обезбеђује свежије, садржаје и обезбеђује свежије, садржаје и информације, а њихово усвајање информације, а њихово усвајање не условљава обавезним не условљава обавезним интелектуалним напором и интелектуалним напором и учењем незанимљивих програма. учењем незанимљивих програма.

ВАСПИТАЊЕВАСПИТАЊЕ, , ПЕРМАНЕНТНО ОБРАЗОВАЊЕ ПЕРМАНЕНТНО ОБРАЗОВАЊЕ И САМООБРАЗОВЊЕ И САМООБРАЗОВЊЕ

• Цивилизацијски значај васпитања Цивилизацијски значај васпитања огледа се у: дугом периоду огледа се у: дугом периоду детињства, и дугом утицају на развој детињства, и дугом утицају на развој деце у тзв.''пластичном'' периоду;деце у тзв.''пластичном'' периоду;

• немогућности опстанка деце без немогућности опстанка деце без неге и подстицаја развоја, јер је неге и подстицаја развоја, јер је човек одавно остао без значајнијих човек одавно остао без значајнијих инстинката;инстинката;

• у немогућности културолошког у немогућности културолошког узрастања деце и њиховог‘’урастања узрастања деце и њиховог‘’урастања у свет одраслих’’ у свет одраслих’’

• све сложенијим знањима и све сложенијим знањима и способностима која се умножавају способностима која се умножавају захваљујући васпитању које се у захваљујући васпитању које се у теоријском и практичном погледу теоријском и практичном погледу непрестано усавршава; непрестано усавршава; чињеници да чињеници да се се само захваљујући васпитању, се се само захваљујући васпитању, фигуративно: свака нова генерација фигуративно: свака нова генерација је на раменима претходних.је на раменима претходних.

• учешћу субјеката васпитања у учешћу субјеката васпитања у различитим типовима различитим типовима комуникација зарад успешнијег комуникација зарад успешнијег остваривања своје развојне и остваривања своје развојне и хумано-вредносне природе;хумано-вредносне природе;

• зближавању људи, толеранцији, зближавању људи, толеранцији, неговању несебичности и неговању несебичности и сузбијању егоизма;сузбијању егоизма;

• све сложенијим практичним све сложенијим практичним задацима у позивном и другом задацима у позивном и другом образовању које душтво намеће образовању које душтво намеће усавршавањем васпитног процеса и усавршавањем васпитног процеса и школских система;школских система;

• остварењу пројектованог друштвеног остварењу пројектованог друштвеног циља о уређењу ''друштва које учи'' циља о уређењу ''друштва које учи'' и стратегији доживотног образовања. и стратегији доживотног образовања.

• На основу израженог вишеструког На основу израженог вишеструког друштвеног значаја и друштвеног друштвеног значаја и друштвеног контекста у коме се одвија тако контекста у коме се одвија тако сложен процес (по многима: сложен процес (по многима: процес човековог очовечења процес човековог очовечења

човека) чинилац човека) чинилац васпитање, васпитање, уз уз перманентно образовање и перманентно образовање и самообразовање самообразовање обезбеђују обезбеђују непрекидан напредак непрекидан напредак цивилизације.цивилизације.

04/17/2304/17/23 8989

--