Čitanje - Vudvort

  • View
    223

  • Download
    5

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Vudvort - Eksperimentalna psihologija (28. glava)

Transcript

  • G LAVA XXVIII

    CITANJE

    Razlog gto se itanje istiee kao oblast eksperimentalne psihologijetreba traLti u socijalnoj i vaspItnoj vainosti eitanja. Mada srazmernokasna tekovina ove6anstva, koja je tek sada postala opgta u itavom sve-tu, eitanje ima veliku potencijalnu vrednost za licnu dobrobit i grupnusolidarnost. Upravo zadatak siholo i'e da otkri'e uslamElakog i efikas-

    Medutim, ma kako prosto i po se i razumijivo izgledalo ono-me koji ga je savladao, eitanje je u visokoj meri razradena i uvenanaradnja, koju nipogto nije lako analizovati.

    U svome istoriskom razvitku 6itanje je najpre imalo posla sa slikov-nim pismom, kakvo je nadeno kao veoma obi6no medu plemenima kojanemaju pisanog jezika u modernom smislu. Iz primera na str. 631 jasnoje da se moralo ueiti 6itanje slikovnog pisma. Ono je donekle konvenci-onalizovano i simbolieno, mada ne simbolizuje rebi, nego stvari i 6injenice.Pisano od strane nekog Indijanca knA govori jedan jezik, njega je mogao6itati neko koji govori neki sasvim drukeiji jezik, ako samo zna kako seGila ova vrsta pisma.

    Slikovno pismo su do izvanredne mere razvili stari Egipani i Ki-nezi. Hijeroglifsko pismo je najzad izumrlo , u utakmici sa kasnijim alfa-befskim pismom Sredozemne oblasti, ali kineski sistem jo g uvek postojiu visoko konvencionalizovanom obliku. Veina kineskih slova danas ne-maju oeiglednu slinost sa predmetima iii idejama koje pretstavljaju; alida ona vige pretstavljaju predmete nego govorne zvuke jasno je iz cinje-nice da isto slovo ozna6ava isti predmet u razliatim dijalektima. Citakiiz razliitih delova Kine 6itaju istu stran ticu veoma razliitim govornimre6ima, a ipak svi dobijaju isto zna6enje.

    U srazmerno malo zemalja Egiptu, Vaviloniji, Kini, Jukatanu,Peruu slikovno pismo se razvilo u slogovno pismo. Slika koja pretstavljapredmeLsa--j.ecinogo24m_ime je da pretstavlja taj slog; dyes o n e slike ret *.esiare'; i sa dovoljnim izborom T-gova tav pisani jezik mogao je postati slogovan, mada se ovo, izgleda,nije dogodilo, predmetni simboli postoje i dalje uporedo sa slogovnimsimbolima.

    Prelaz_ocl_predmetnih simbola na slogovne simbole bio je odlueanskok; ali je jog vei bio skok od slogovnog pisma na upotrebu az5uke. Akose razmotre sve azbuke koje su danas u upotrebi u razlieitim delovimasveta, moglo bi se pomisliti da je moralo biti pronadeno nekoliko neza-visnih azbuka, ali nam autoriteti vele da se uop gte pojavila samo jednaoriginalna azbuka, i da su sve druge Izvedene iz ove, ije je poreklo medusemitskim narodima oko(1000 god. pre na ge ere. (Vidi Britansku enciklo-pediju pod nAlphabetq za neke od ovih vrsta).

  • Citanje 631

    Ako_postavimo itanod sloovno

    bet stip-Luke isma, odgovor je da analiza reei na slogove ne,pretstavlja,

    ir . zad. . Partnanno emen arm gpvorni glasovjWErrie slog veomatesno povezani. Neki od njih ne mogu seizgovoriti odvojeno. Osimfoli;

    Sl. 227. (Mallery, 1893). Indijansko slikovno +pismo. U vreme rata izmedu dva ple-mena Indijanaca u Mejnu, u davna vremena, izvidaei jednog plemena ostavljajuizvegtaj za svoju glavninu ratnika u obliku komada brezove kore, prievr geenog najednom drvetu, sa sledeeim zapisom: Deset ljudi na eameima iz plemena Riba"(neprijatelj) si gli su niz neko jezero prema njegovom izlazu; jezero je ucrtano na karti.izgovaranje jedne reei glas po glas samo je gruba analiza iz govora. Go-vorna rec nije stvarno razbljena na govorne glasove koje slova simbo-lizuju. Izgovaranje glas po glas hvata samo istaknute taeke, to je sve.

    Lakoea sa kojom jedno bistro dete nauai da vita iznenadujuea je sobzirom na oeigledne tekoee sadrZane u alfabetskom pismu:

    a bed

    Sl. 228. (Mallery, 1893) Indijansko slikovno pismo sa Aijaske. Ribari su natpustili svojeamac, a, i ,sklonili se u zaklon, d, gde nemaju nigta (b, gestovni znak za nigta) zajelo (c, gestovni znak za jed'enje). Ova poruka, ispisana na jednom gtapu koji poka-

    zuje put za sklonigte, ostavljena je na obali u nadi da Oe dobiti pomoe.

    1. Pisani ii gtampani simboli su za dva stupnja udaljeni od svogaznaeenja. Oni pretstavljaju govorne glasove, koji opet pretstavljajupredmete.

    2. Azbuka je fonetski veoma nesavr gena, eak i sa Dreformisanimpravopisom.

    3. Umesto da se gleda slobodno po stranici kao pri obinoj upotrebioeiju, pokreti oeiju moraju se organizovati tako da se kreeu duZ" tampa-nih redova.

    Studije pionira u ovoj oblasti. Eksperimenti o eitanju otpoeeti suoko 1880 i za nekoliko godina je obelodanjeno nekoliko osnovnih einjeni-ca. Posmatrajui eitaeeve oai, Zaval (Javal, 1878) je naao da se one du2redova ne kreen ravnomerno i stalno, ve u vidu niza skokova iii sakadoopokreta, razdvojenih fiksacionim-pauzama. Katel (Cattell, 1885 ., 1886) jena dva naeina dokazao da se jedna rev vita kao celinao, a ne slovo poslovo: 1) u reakcionim eksperimentima odgovor imenovanja jedne kratkereei je isto toliko brz koliko i odgovor imenovanja samo jednog slova; utahistoskopskim eksperiment'ima obim shvatanja za slova spojena u reeije daleko vei nego za nepovezana slova. Rezultati Zavala i Katela potvr-

  • 4;.-n 0

    cl) n*4

    632 Eksperirnentalna psihologijaBeni su obimnom studijom Erdmana i Docl2a (Erdmann & Dodge, 1898)koji su dalje pokazali da fiksacione pauze pretstavljaju vreme efektivne

    ekspozicije i dralenja oeiju, a pokreti oeiju u eitanjusu prosto brzi skokovi od jedne fiksacije do druge. Ovineoeekivani rezultati, koji su igli na revolucionisanjeeitave teorije eitanja, doveli su do mnogih daljih ek-sperimenata koje neeemo pokugavati da izla2emo uistoriskoj perspektivi.

    BRZINA CITANJA

    Negto se mote saznati iz jednog tako prostog ek-sperimenta kao gto je eksperimenat belaenja vremenapotrebnog da se proeita jedan tekst poznate velieine.Prosta einjenica da se lak materijal eita brie nego te-2ak dokazuje odmah da ogranieavajuee einioce u brzinieitanja treba tra2iti, bar u znatnoj men, u pi7ocesli shva-tanb a ne u periferiskim procesima dra2enja nireZ"nja-'de i kretanja oeiju.

    Sl. 229. Kineskiekvivalenat za re

    Psihologija".Sastoji se iz trislova i treba dase ita ozgo nado-le, doslovee, sree Brzina eitanja zavisi takode od lienosti. Hjuu putevi prou-eavanje"..dokazuje odmah da ogranieavajuee eintoce u brzini ei-

    tanja treba tra2iti, bar u znantoj meri, u procesu shva-tanja a ne u periferiskim procesima dra2enja mre2njaee i kretanja oeiju.

    Brzina eitanja zavisi takode od linosti. Hjuu (Huey, 1908) je meriobrzinu 20 studenata u eitanju jednog zanimljivog remana. Rezultati sunavedeni nine.

    Reel proeitane u sekundi(Huey, 1908)

    Srednja vrednostgrope

    Opseg indlyl-dualnih sredrijih

    vrednostt

    Citanje naglas, obiena brzina 3.6 2.2 do 4.7Citanje naglas, maksimalna brzina 4.6 2.9 do 6.4Citanje usebi, obina brzina 5.6 2.5 do 9.8

    Priblizno iste brojke dobili su i drugi eksperimentatori. Dirborn(Dearborn, 1906) je prona gao jednog profesora eija je proseena brzina ci-tanja u sebi Robinzona K r u s a bila 11 reei u sekundi. Sirok opsegobrazovanih odraslih u brzini eitanja lakog materijala imenaduje. Da lispori eitaei zaista znaju kako da eitaju? Kada je studentima poeetnicimadata baterija testova eitanja i spori eitaei ispidvani individualno, nadenoje da neki od njih nipato nisu bili savladali tehniku i da imaju korisei odspecijalnog vabanja (Robinson, 1933;, Anderson, 1937). Neka deca, madadosta bistra, imaju te gkoe sa itanjem. Toj deci su od porno& razlieitioblici vabanja (Gates, 1927; Monroe, 1932). Nekatne shvataju.lako fonet-sku vrednost slova; neka ne izdvajaju lako kretanje oeiju s desna u levo;kod neke dece se razvila emocionalna antipatija prema eitanju usled nji-

  • Citanje 633hovih ranijih neuspeha. Svl takvi slueajevi, verovatno, pruIaju neku po-uku u pogledu procesa eitanja.

    Velika brzina eitanja ima znaeajne nauene primene. Ona nam dajemoguenost da odbacimo izvesne simplicistieke hipoteze. Najatomistiekijahipoteza bi moMa smatrala svako slovo kao drat za elementarni govornipokret, tako da bi se eitanje sastojalo iz lanca takvih drat - odgovorjedinica. Tako bi p bilo znak da se spoje usne, a a znak da se otvore ustai da se vokalizuje grkljanom. Kada se nade pred reeju pa, eitae bi izvrgioova dva pokreta jedan za drugim. Pri eitanju naglas on svakako prolazikroz naznaeni red pokreta, all on ne mote da vr gi niz distinktnih reak-cija, jer eak ni brzina eitanja naglas ne prifia dovoljno vremena za to.Kod vizualnog dra .2enja mi bismo morali da dopustimo reakciono vremeod bar 150 ms, verovatno bble broju 300 ms (str. 291 i 318) za svako glasnoizgovoreno slovo, tako da se ne bi moglo proeitati naglas vl ge od 2 reei usekundi, umesto proseenog liznosa od 3.6 pri obienoj brzini.

    Tako isto se odbacuje eisto motorna teorija eitanja usebi. eitanjenaglas ,eak i kad mu je brzina maksimalna, ne dosti2e brzinu itanja usebi pogotovu ne u sluaju brzih aitanja. Mora se dogadati ne gto slienosaLmanju kratkom spajanju motornih procesa; neki pokreti glasnoggovora moraju biti ispu gteni da bi se omoguilo da eitanje usebi dostignetakvu brzinu.

    Moglo bi eak biti da uzmemo drugu krajnost da se itanje usebi sasvim oslobodilo motornog govora, kod ve gtog eitanja, i postalo onogto verovatno imam() kod slikovnog pisma, gde se znaeenje dobija nepo-sredno iz vizuelnih slika bez ikakvog posredovanja auditivno--motornoggovora. Zagto ne bi gtampana rec izazivala svoje znaeenje neposrednoumesto zaobilaznlm putem auditivno-motornog govora, bag kao gto slika,gest, izgovorena re, izazivaju to znaeenje? Hipoteza o Deisto vizualnomeitanju ne mote se potpuno proveriti introspekcijom, usled same brzineapsorbovanog eitanja. Neki brzi eitaei vele da oni uvek euju reel iii ihoseaju u grlu, dok drugi mogu da otkriju samo lake tragove takvog unu-tragnjeg govora.

    Govorni pokreti zapreka brzog *eitanja. Buduei da se najpre ueeeitanju naglas, deca prenose neke govo