CLINICAL NUTRITION

HRANLJIVE MATERIJE - VITAMINI

CLINICAL NUTRITION

Vitamini (def.) predstavljaju organska jedinjenja čije je prisustvo u ljudskoj ishrani potrebno (uglavnom u malim količinama) za odvijanje određenih metaboličkih procesa, kao i za sprečavanje bolesti koje bi nastale njihovim nedostatkom.

Iako su organskog porekla, za razliku od drugih hranljivih materija u ljudskoj ishrani, vitamini ne spadaju u hranljive materije za produkciju energije (poput ugljenih hidrata, masti i belančevina) i ne mogu se stvarati u organizmu, već se moraju unositi hranom.

CLINICAL NUTRITION

Najčešće korišćena nomenklatura za definisanje vrednosti kojima se kvantifikuje dnevni unos vitamina su:

RDI (Reference Daily Intake) – referentni dnevni unos RDA (Recommended Dietary Allowance) – preporučene

dijetetske potrebe DRI (Dietary Reference Intakes) - referentni dijetetski unos

Vrednosti RDI, RDA i DRI

Vitamin RDI* 1968 RDA** 1974 RDA** 1980 RDA** 1989 RDA** DRI***

Vitamin A 5000 IU 5000 IU 1000 RE (5000 IU) 1000 RE 1000 RE 900 g (3000 IU)

Vitamin C 60 mg 60 mg 45 mg 60 mg 60 mg 90 mg

Vitamin D 400 IU (10 g) 400 IU (10 g) 400 IU (10 g) 10 g (400 IU) 10 g (400 IU) 15 g (600 IU)

Vitamin E 30 IU (20 mg) 30 IU (20 mg) 15 IU (10 mg) 10 IU (15 mg) 10 IU (15 mg) 15 mg#

Vitamin K 80 g - - 70-140 g 80 g 120 g

Tiamin 1.5 mg 1.5 mg 1.5 mg 1.5 mg 1.5 mg 1.2 mg

Riboflavin 1.7 mg 1.7 mg 1.8 mg 1.7 mg 1.8 mg 1.3 mg

Niacin 20 mg 20 mg 20 mg 19 mg 20 mg 16 mg

Vitamin B6 2 mg 2 mg 2 mg 20 mg 2.2 mg 1.7 mg

Folati 0.4 mg (400g) 400 g 400 g 400 g 200 g 400 g-hrana, 200 g-sintetski##

Vitamin B12 6 g 6 g 3 g 3 g 2 g 2.4 g###

Biotin 300 g 150-300 g 100-300 g 100-200 g 30-100 g 30 g

Pantotenska kiselina 10 mg 5-10 mg 5-10 mg 4-7 mg 4-7 mg 5 mg

Holin - - - - - 550 mg

* - RDI (Reference Daily Intake – Referentni dnevni unos) je vrednost koja je utvrđena za obeležavanje namirinica od strane FDA (Food and Drug Administration). 1968. god. je definisana na nivou najvećih vrednosti RDA (Recommended Dietary Allowance – Preporučene dijetetske potrebe) za sve starosne kategorije stanovništva

** - RDA vrednosti su utvrđene i periodično se revidiraju od strane Food and Nutrition Board-a. U tabeli su predstavljene najveće RDA vrednosti u svakoj godini revizije. *** - DRI (Dietary Reference Intakes - Referentni dijetetski unos) je poslednji ustanovljeni parametar od strane Food and Nutrition Board-a Instituta za medicinu (1997-2001),

sa ciljem da zameni RDA vrednosti. U tabeli su predstavljene najveće DRI vrednosti. # - 15mg vitamina E je definisano kao ekvivalent 22 UI prirodnog ili 33 UI sintetskog vitamina E## - preporučena vrednost za žene u generativnom periodu ### - preporučena vrednost za osobe starije od 50 godina

CLINICAL NUTRITION

Klasifikacija vitamina

Vitamini se obično klasifikuju prema rastvorljivosti u mastima, odnosno u vodi, kao:

liposolubilni vitamini (vitamini rastvorljivi u mastima) u koje spadaju vitamini A, D, E i K. Njihove karakteristike i metabolička sudbina su vezani za masti. Mogu se skladištiti u organizmu i njihove uloge su generalno vezane za strukturalne funkcije.

hidrosolubilni vitamini (vitamini rastvorljivi u vodi) u koje spadaju vitamini grupe B i vitamin C. Ne mogu se skladištiti u smislu saturacije tkiva i uglavnom predstavljaju koenzime u ćelijskom metabolizmu.

CLINICAL NUTRITION

Vitamin A

FIZIČKO-HEMIJSKE KARAKTERISTIKE VITAMINA A

Vitamin A je generičko ime za grupu prirodnih i sintetskih jedinjenja slične biološke aktivnosti koja se zajednički naziva retinoidi. U grupu prirodnih retinoida spadaju retinol, retinal i retinoična kiselina. U hemijskom smislu, retinol je primarni alkohol velike molekulske mase (C20H29O), rastvorljiv u mastima i relativno termostabilan. Naziv je dobio zbog svoje specifične uloge u fiziologiji retine (mrežnjače).

Vitamin se u hrani se može naći kao:

preformirani vitamin A - retinol u namirnicima životinjskog porekla (jetra, masno tkivo, žumance jajeta)

provitamin A – karotenoidi (-karoten, -kriptoksantin, lutein) u namirnicama biljnog porekla (pigment žutog i crvenog povrća), koji se u ćelijama tankog creva i jetre transformiše u vitamin A.

CLINICAL NUTRITION

APSORPCIJA, TRANSPORT I SKLADIŠTENJE VITAMINA A

Za apsorpciju vitamina A je potrebno prisustvo žučnih soli, enzima pankreasne lipaze i namirnica koje sadrže masti. Prilikom apsorpcije se u sluznici creva deo provitamina A pretvori u vitamin A, dok se ostatak (zajedno sa vitaminom A) transportuje u sastavu hilomikrona do jetre gde se transformiše u vitamin A i skladišti. Zalihe u jetri u fiziološkim uslovima iznose 6 meseci do 1 godinu. Neke infektivne bolesti mogu značajno smanjiti zalihe vitamina A.

ULOGE VITAMINA A

Vitamin A ima značajne uloge u: fiziologiji vida (ulazi u sastav foto-senzitivnog pigmenta) održavanju odgovarajućeg funkcionalnog stanja telesnog omotača (kože i

sluzokože) procesu rasta (kosti i meka tkiva) zaštiti od dejstva slobodnih radikala (antioksidantno dejstvo) omogućavanju sazrevanja reproduktivnog sistema

CLINICAL NUTRITION

CLINICAL NUTRITION

POREMEĆAJI KOJI NASTAJU USLED NEDOSTATKA VITAMINA A

poremećaji funkcije vidnog pigmenta u mrežnjači oka – noćno (kokošije) slepilo

poremećaji strukture i funkcije epitelnih ćelija oka, disajnih puteva, creva, kože, mokraćnih puteva, zuba i kože

poremećaji rasta kostiju i mekih tkiva poremećaji imunskog sistema sa smanjenjem otpornosti prema infekcijama poremećaji reproduktivne funkcije i razvoja ploda

CLINICAL NUTRITION

POTREBE ZA VITAMINOM A

Dnevne potrebe, uz značajna odstupanja za poremećaje varenja i apsorpcije, iznose za odrasle osobe od 700 (žene) do 900 (muškarci) g RE – retinol ekvivalent. Da bi se obezbedile dovoljne količine vitamina A, dnevene potrebe se povećavaju tokom trudnoće (770g RE) i laktacije (1300g RE).

TOKSIČNOST VITAMINA A

Prekomerni unos vitamina A (više od 3000g RE) može dovesti do bolova u zglobovima, zadebljavanja kostiju, gubitka kose i oštećenja jetre.

IZVORI VITAMINA A U HRANI

Vitamin A se nalazi u većem broju namirnica životinjskog (jetra, bubrezi, mleko, žumance jajeta) i biljnog porekla (žuto, crveno i zeleno povrće i voće)

CLINICAL NUTRITION

Vitamin D

FIZIČKO-HEMIJSKE KARAKTERISTIKE VITAMINA D

Vitamin D je u prošlosti pogrešno nazvan vitaminom, iako se radi o prohormonu koji se u organizmu pretvara u sterolni hormon - vitamin D hormon (kalcitriol). Vitamin D je liposolubilan i otporan na zagrevanje. Za čoveka je najznačajniji oblik vitamin D3 koji nastaje u koži iz provitamina D3

APSORPCIJA, TRANSPORT I SKLADIŠTENJE VITAMINA D

Provitamin D3 poreklom iz hrane se apsorbuje u tankom crevu uz pomoć žučnih soli, iako se može sintetisati i u koži iz 7-dehidroholesterola pod dejstvom ultraljubičastih zraka. Provitamin D3 se vezan za proteinski nosač putem krvi prvo transportuje u jetru gde se enzimskom hidroksilacijom pretvara u 25-hidroksiholekalciferol, a potom u bubrege gde se drugom hidroksilacijom pretvara u aktivni oblik vitamin D hormona – 1,25-dihidroksiholekalciferol (kalcitriol).

CLINICAL NUTRITION

ULOGE VITAMINA D

Vitamin D je u ljudskom organizmu (pre svega) odgovoran za metabolizam kalcijuma i fosfora. On dovodi do njihove apsorpcije u tankom crevu i odlaganja u kostnom tkivu. Uloga vitamina D u metabolizmu kalcijuma i fosfora se odvija u sadejstvu sa hormonima kalcitoninom i parathormonom. Pored ovoga, vitamin D je značajan u razvoju i diferencijaciji svih ćelija u ljudskom organizmu.

POREMEĆAJI KOJI NASTAJU USLED NEDOSTATKA VITAMINA D

Usled nedostatka vitamina D dolazi do poremećaja struktura koštanog tkiva koja se kod dece manifestuje kao rahitis, a kod odraslih kao osteomalacija.

CLINICAL NUTRITION

CLINICAL NUTRITION

POTREBE ZA VITAMINOM D

Postoje značajne varijacije dnevnih potreba u zavisnosti od uzrasta, izloženosti sunčevim zracima, godišnjeg doba... Dnevne potrebe od šestog meseca života pa do 50 godina starosti su 5g (200 IU), od 51 do 70 godina starosti iznose 10g (400 IU), a posle 70 godina života dnevne potrebe su 15g (600 IU) holekalciferola.

TOKSIČNOST VITAMINA D

Prekomerni unos vitamina D ( više od 1000g) može dovesti do bolova u kostima, malaksalosti, povećanju koncentracije kalcijuma u krvi i njegovom deponovanju u mekim tkivima (bubreg).

IZVORI VITAMINA D U HRANI

Osnovni izvor vitamina D u ishrani predstavlja mleko sa dodatkom vitamina D.

CLINICAL NUTRITION

Vitamin E

FIZIČKO-HEMIJSKE KARAKTERISTIKE VITAMINA EVitamin E predstavlja zajednički naziv za grupu od nekoliko (verovatno 8) liposolubilnih jedinjenja alkoholnog porekla. Za ljudsku populaciju je najznačajniji -tokoferol. Nalazi se u obliku žućkastog ulja, otpornog na dejstvo kiselina, nerastvorljivog u vodi i termostabilnog. Posebno je značajna karakteristika koja se odnosi na jako sporu oksidaciju što omogućava ispoljavanje antioksidantnih svojstava vitamina E i sprečava oksidaciju nezasićenih masnih kiselina.

APSORPCIJA, TRANSPORT I SKLADIŠTENJE VITAMINA EVitamin E se apsorbuje iz tankog creva uz pomoć žučnih soli. Iz crevne sluznice se u sastavu hilomikrona i lipoproteina transportuje do jetre i (posebno) masnog tkiva gde se skladišti u obliku kapljica.

CLINICAL NUTRITION

ULOGE VITAMINA E

-tokoferol predstavlja najjači prirodni liposolubilni antioksidantni agens. Posebno je značajan za sprečavanje oksidativnog stresa kod višenezasićenih masnih kiselina u membranskim strukturama ćelija (naročito ćelija imunskog sistema, crvenih krvnih zrnaca, motornih neurona i mrežnjače). Antioksidantna svojstva vitamina E se pojačavaju kada se primenjuje sa enzimima koji sadrže selen. Kako ovi enzimi imaju, takođe, antioksidantno dejstvo, zajednička primena omogućava smanjenje pojedinačnih doza oba preparata (moguća protektivna uloga u prevenciji procesa ateroskleroze i usporavanju razvoja nekih oblika demencije).

POREMEĆAJI KOJI NASTAJU USLED NEDOSTATKA VITAMINA E

Nedostatak vitamina E može uzrokovati razvoj hemolitčke anemije kod novorođenčadi, dok se kod starijih može pojaviti niz neuroloških poremećaja sa različitim manifestacijama.

CLINICAL NUTRITION

POTREBE ZA VITAMINOM E

Dnevne potrebe za vitaminom E zavise od količine višenezasićenih masnih kiselina u ishrani i kreću se od 6-11 mg -tokoferola kod dece do 15 mg -tokoferola kod starijih od 14 godina. Ipak, ima stručnjaka koji zbog snažnog antioksidantnog svojstva preporučuju sredovečnim i starijim ljudima doze -tokoferola, iako kliničke prednosti još uvek nisu dokazane (osim kod nekih poremećaja organa za varenje).

TOKSIČNOST VITAMINA E

Vitamin E je liposolubilni vitamin čija toksičnost nije potvrđena ni pri veoma velikim koncentracijama.

IZVORI VITAMINA E U HRANI

Glavni izvor vitamina E u ishrani predstavljaju ulja biljnog porekla.

CLINICAL NUTRITION

Vitamin K

FIZIČKO-HEMIJSKE KARAKTERISTIKE VITAMINA K

Vitamin K predstavlja grupu jedinjenja koju čine liposolubilni K1 (filokinon) i K2 (menakinon), kao i hidrosolubilni K3 (menadion). Oni su odgovorni za koagulaciju krvi, po čemu su i dobili zajednički naziv (vitamin koagulacije = vitamin K). Za otkriće vitamina K je danski naučnik Henrik Dam sa Univerziteta u Kopenhagenu dobio Nobelovu nagradu za fiziologiju i medicinu. K1 (filokinon) je najčešći oblik vitamina K koji se nalazi u namirnicama, ali se zato K2 (menakinon) sintetiše u crevima (od strane crevnih bakterija) pa predstavlja unutrašnji izvor vitamina K.

CLINICAL NUTRITION

APSORPCIJA, TRANSPORT I SKLADIŠTENJE VITAMINA K

K1 i K2 se apsorbuju iz creva u prisustvu žučnih soli i pankreasnih enzima zajedno sa ostalim lipidima, dok se K3 resorbuje direktno u portalnu cirkulaciju. Iz crevne sluznice se u sastavu hilomikrona i lipoproteina transportuju do jetre, gde se i skladište u malim količinama.

ULOGE VITAMINA K

Glavna uloga vitamina K je katalizovanje sinteze pojedinih faktora koagulacije u jetri. Vitamin K je neophodan da bi se stvorile dovoljne količine: faktora II koagulacije (protrombin), faktora VII (SPCA), fakora IX (PTC) i faktora X (Stuart-Prower-ov faktor). U nedostatku vitamina K ili kod teških oboljenja jetre, usled nedostatka ovih faktora koagulacije dolazi do ozbiljnih krvarenja. Pored ovoga, vitamin K je značajan i za metabolizam kostiju kod čoveka (formiranje koštanog matriksa).

CLINICAL NUTRITION

CLINICAL NUTRITION

POREMEĆAJI KOJI NASTAJU USLED NEDOSTATKA VITAMINA K

Najznačajniji poremećaj koji nastaje usled nedovoljne količine vitamina K je produženo vreme krvarenja.

POTREBE ZA VITAMINOM K

Dnevne potrebe za vitaminom K (pored unutrašnje produkcije u crevima) iznose 120g za odrasle muškarce i 90g za odrasle žene, a za novorođenčad je potreban poseban sistem doziranja i administracije (ne sme biti ispod 1g/kg telesne mase).

TOKSIČNOST VITAMINA K

Toksičnost vitamina K nije potvrđena ni pri veoma velikim koncentracijama.

IZVORI VITAMINA K U HRANI

Glavni izvor vitamina K u ishrani predstavljaju jetra i zeleno povrće.

CLINICAL NUTRITION

Vitamin C

FIZIČKO-HEMIJSKE KARAKTERISTIKE VITAMINA C

Prvi podaci o vitaminu C se vezuju za britanske mornare koji su uočili da na dugim putovanjima uzimanje limunovog soka može sprečiti nastajanje skorbuta, bolesti koja se manifestovala teškim krvarenjima i koja je nastajajala zbog jednolične i nekvalitetne ishrane. Hemijsko ime vitamina C je askorbinska kiselina i po strukturi je veoma sličan glukozi. Ipak, za razliku od životinja, ljudi ne mogu sami da sintetišu vitamin C zbog nedostatka specifičnog enzima koji glukozu pretvara u askorbinsku kiselinu. Vitamin C je nestabilna kiselina koja lako oksidiše i neotporan je na kiseonik, alkalije i visoke temperature (značajno je imati u vidu pri pripremanju namirnica).

CLINICAL NUTRITION

APSORPCIJA, TRANSPORT I SKLADIŠTENJE VITAMINA C

Apsorpcija vitamina C je laka i odvija se u tankom crevu. Ipak, poremećaji želudačne sekrecije i krvarenja mogu značajno smanjiti resorpciju vitamina C. Vitamin C se ne skladišti u posebnim organima (poput liposolubilnih vitamina) već određena količina postoji u svim tkivima, dok se višak eliminiše mokraćom. Smatra se u organizmu odrasle osobe im a 0.3-2g vitamina C, što je zaliha za oko 3 meseca. Humano mleko za potrebe odojčeta sadrži dovoljne količine ovog vitamina, što nije slučaj sa kravljim mlekom gde je potrebna suplementacija.

ULOGE VITAMINA C

Vitamin C se zajedno sa vitaminom A i vitaminom E ubraja u antioksidante jer štiti ćelijske sisteme od produkcije slobodnih radikala. Takođe, vitamin C ima značajnu ulogu u definitivnom formiranju i stabilizaciji osnovnog matriksa kostiju, hrskavica, dentina, kolagena i vezivnog tkiva, kao i za otpornost zidova krvnih sudova. Pored toga, vitamin C je prisutan u svim posebno metabolički aktivnim tkivima, gde ima značajne uloge u apsorpciji i metabolizmu gvožđa.

CLINICAL NUTRITION

POREMEĆAJI KOJI NASTAJU USLED NEDOSTATKA VITAMINA CNedostatak vitamina C se manifestuje difuznim krvarenjima u tkivima, povećanom fragilnošću kostiju i sporim zarastanjem rana.

POTREBE ZA VITAMINOM CDnevne potrebe za vitaminom C iznose 75mg za žene i 90mg za muškarce. Potrebe za vitaminom C se povećavaćuju kod groznica i infekcija, stresa, zarastanja rana i u periodu rasta i razvoja organizma. Pušačima se preporuču za 35mg veće dnevne doze.

TOKSIČNOST VITAMINA CToksičnost vitamina C nije potvrđena ni pri veoma velikim koncentracijama (2g).

IZVORI VITAMINA C U HRANIGlavni izvor vitamina C u ishrani predstavlja sveže (termički neobrađeno) voće i povrće.

CLINICAL NUTRITION

Tiamin (vitamin B1)

FIZIČKO-HEMIJSKE KARAKTERISTIKE TIAMINATiamin je stabilni hidrosolubilni vitamin, neotporan na dejstvo alkalija. Sadrži tiazolski prsten po čemu je i dobio ime (tiazol + vitamin = tiamin).

APSORPCIJA, TRANSPORT I SKLADIŠTENJE TIAMINATiamin se uglavnom apsorbuje u duodenumu (zbog kiselog sadržaja). Ne skladišti se u organizmu u većim količinama pa je neophodan stalni unos. Potrošnja tiamina u organizmu se povećava kada se metabolišu ugljeni hidrati i smanjuje kada se metabolišu masti i belančevine. Trudnoća, dojenje i povećanje metabolizma, takođe, povećavaju potrošnju tiamina. Višak tiamina se iz organizma eliminiše mokraćom.

CLINICAL NUTRITION

ULOGE TIAMINAOsnovna uloga tiamina je metaboličkoj kontroli energetskog metabolizma. Oko 90% od ukupne količine tiamina se nalazi u obliku tiaminpirofosfata (TPP) koji predstavlja koenzim u ključnim reakcijama razgradnje glukoze i pretvaranju glukoze u masti. U nedostatku tiamina nastaje energetski poremećaj koji se manifestuje u digestivnom traktu, centralnom nervnom, kardiovaskularnom i mišićnom sistemu.

POREMEĆAJI KOJI NASTAJU USLED NEDOSTATKA TIAMINANedostatak tiamina (klinička slika bolesti beri-beri) dovodi do poremećaja:

gastrointestinalnog sistema: poremećaji motornih i sekretornih funkcija digestivnog trakta, anoreksija

nervnog sistema: od blago smanjene nervne aktivnosti do kompletne paralize praćene bolovima

kardiovaskularnog sistema: postepeni razvoj srčane slabosti sa pojavom otoka donjih ekstremiteta

koštanomišićnog sistema: jaki bolovi u kostima i mišićima

CLINICAL NUTRITION

POTREBE ZA TIAMINOMKako je uloga tiamina vezana za energetski metabolizam i dnevne potrebe se definišu prema kalorijskim potrebama. Za decu i odrasle dnevne potrebe iznose 0.3mg/1000kcal dnevno, i povećavaju se u trudnoći (30%) i za vreme laktacije (50%). Dnevni unos se, takođe, povećava kod pacijenata koji boluju od alkoholizma, imaju groznicu ili primaju diuretsku terapiju.

TOKSIČNOST TIAMINA Toksičnost tiamina nije potvrđena.

IZVORI TIAMINA U HRANITiamin je zastupljen u velikom broju namirnica (izuzev masnoća, ulja i šećera).

CLINICAL NUTRITION

Riboflavin (vitamin B2)

FIZIČKO-HEMIJSKE KARAKTERISTIKE RIBOFLAVINA Riboflavin je relativno termostabilni i fotosenzitivni hidrosolubilni vitamin.

Sadrži šećer ribozu i žuto-zeleni pigment – flavin po čemu je i dobio ime (ribozo + flavin = riboflavin).

APSORPCIJA, TRANSPORT I SKLADIŠTENJE RIBOFLAVINARiboflavin se uglavnom apsorbuje u početnom delu tankog creva. Ne skladišti se u organizmu u većim količinama (manje količine se skladište u jetri i bubrezima) pa je neophodan stalni unos.

CLINICAL NUTRITION

ULOGE RIBOFLAVINAOsnovna metabolička uloga riboflavina je u kontroli energetskog metabolizma i u procesu deaminacije preko flavoproteina (ćelijski enzimi sa riboflavinskim delom). U obliku riboflavinskih enzima flavinmononukleotida (FMN) i flavin-adenin-dinukleotida (FAD) riboflavin učestvuje u ključnim reakcijama za produkciju energije i odvajanju amino grupa sa pojedinih aminokiselina (deaminacija pri sintezi novih aminokiselina), i predstavlja važan antioksidans.

POREMEĆAJI KOJI NASTAJU USLED NEDOSTATKA RIBOFLAVINAKako deficit riboflavina obično nastaje zajednički sa deficitom drugih vitamina grupe B, to je i simptomatologija najčešće udružena. Ipak, promene na ustima i usnoj duplji, kao i sporo zarastanje rana, predstavljaju karakteristike parcijalnog nedostatka riboflavina.

CLINICAL NUTRITION

POTREBE ZA RIBOFLAVINOMKako je uloga riboflavina vezana za energetski metabolizam i (pogotovo) za metabolizam proteina dnevne potrebe se definišu u skladu sa kalorijskim potrebama. Za decu i odrasle dnevne potrebe iznose 0.6mg/1000kcal dnevno (za muškarce su oko 20% veće zbog veće telesne mase i energetskog unosa), i povećavaju se u trudnoći i za vreme laktacije.

TOKSIČNOST RIBOFLAVINA

Toksičnost i maksimalni dozvoljeni dnevni unos riboflavina još uvek nisu utvrđeni.

IZVORI RIBOFLAVINA U HRANINajbolji izvor riboflavina je mleko (koje se zbog njegove fotosenzitivnosti pakuje u neprovidnu ambalažu).

CLINICAL NUTRITION

Niacin

FIZIČKO-HEMIJSKE KARAKTERISTIKE NIACINA

Niacin se u hrani nalazi u dva oblika: niacin (nikotinska kiselina) i nikotinamid, koji je hidrosolubilan, termostabilan i kada kristalizira formira beli prah. Posebno je važno da se niacin u ljudskom organizmu može formirati iz esencijalne aminokiseline triptofana, i to u odnosu: 60mg triptofana stvara 1mg niacina. Ovaj kvantitativni odnos predstavlja niacin ekvivalent (NE).

APSORPCIJA, TRANSPORT I SKLADIŠTENJE NIACINA

Niacin se apsorbuje specifičnim mehanizmima iz tankog i debelog creva. Ne skladišti se u organizmu na posebnim mestima u većim količinama pa je neophodan stalni unos.

CLINICAL NUTRITION

ULOGE NIACINA Niacin formira dva oblika koenzima – NAD (nikotinamid-adenin dinukleotid), koji ima značajnu ulogu u kataboličkim procesima, i NADP (nikotinamid-adenin dinukleotid fosfat), značajan za odvijanje anaboličkih reakcija. U ovim oblicima niacin, zajedno sa riboflavinom, učestvuje u ćelijskim koenzimskim sistemima u konverziji proteina i glicerola iz masti do glukoze i dalje razgradnje glukoze do dobijanja energije.

POREMEĆAJI KOJI NASTAJU USLED NEDOSTATKA NIACINANedostatak niacina dovodi do brojnih funkcionalnih poremećaja u organizmu (bolest pelagra). Promene se naročto uočavaju na koži (dermatitisi, tamno prebojena koža) i centralnom nervnom sistemu (konfuzija, apatija, dezorjentacija).

CLINICAL NUTRITION

POTREBE ZA NIACINOMUloga niacina je vezana za energetski metabolizam i metabolizam proteina pa se dnevne potrebe definišu u skladu sa kalorijskim potrebama. Za decu i odrasle dnevne potrebe iznose 6.6mg/1000kcal (ili 6.6NE/1000kcal) dnevno, i povećavaju se u trudnoći, za vreme laktacije, fizičke aktivnosti, rasta i razvoja.

TOKSIČNOST NIACINANiacin u velikim koncentracijama dovodi do širenja krvnih sudova, crvenila kože, gastrointestinalnih tegoba i oštećenja jetre.

IZVORI NIACINA U HRANIMeso i žitarice predstavljaju glavne izvore niacina u hrani.

CLINICAL NUTRITION

Piridoksin (vitamin B6)

FIZIČKO-HEMIJSKE KARAKTERISTIKE PIRIDOKSINA

Piridoksin je dobio ime prema piridinskom prstenu koji predstavlja osnovu njegove hemijske strukture. Piridoksin je hidrosolubilan, termostabilan i fotosenzitivan. U prirodi postoji tri oblika za grupu jedinjenja sa sličnom funkcijom koja se zajednički naziva vitamin B6 - piridoksin, piridoksal i piridoksamin. U ljudskom organizmu sva tri oblika formiraju koenzim piridoksal-fosfat (PLP).

APSORPCIJA, TRANSPORT I SKLADIŠTENJE PIRIDOKSINA

Piridoksin se lako apsorbuje u početnom delu tankog creva. Ne skladišti se u organizmu na posebnim mestima u većim količinama pa je neophodan stalni unos.

CLINICAL NUTRITION

ULOGE PIRIDOKSINA

Osnovna metabolička uloga piridoksina je da kao koenzim piridoksal-fosfat (PLP) učestvuje u energetskom metabolizmu glukoze i procesu konverzije esencijalne masne kiseline – linoleinske kiseline u arahidonsku kiselinu.

Pored toga, kao koenzim piridoksal-fosfat (PLP) učestvuje u brojnim reakcijama aminokiselina:

sinteza neurotransmitera – konverzija glutamiske kiseline u GABA-u i konverzija triptofana u serotonin

transaminacija – prenos amino grupa pri sintezi novih aminokiselina prenos sumpornih ostataka sa metionina kontrola formiranja niacina iz triptofana ugradnja aminokiselina u hem (prostetičnu grupu hemoglobina) transport aminokiselina kroz ćelijske membrane

Piridoksin ima ulogu u stvaranju i oslobađanju antitela u imunskim ćelijama.

CLINICAL NUTRITION

POREMEĆAJI KOJI NASTAJU USLED NEDOSTATKA PIRIDOKSINANedostatak piridoksina uzokuje nastanak anemije (čak i pri visokom koncentracijama gvožđa u krvi) i brojnih neuroloških poremećaja (uključujući i konvulzije).

POTREBE ZA PIRIDOKSINOMKako je uloga piridoksina vezana za metabolizam proteina dnevne potrebe se definišu u skladu sa unosom proteina i iznose prosečno 1.3mg dnevno za odrasle (posle 50 godine za muškarce 1.7mg, a za žene 1.5mg dnevno), i povećavaju se u trudnoći i za vreme laktacije.

TOKSIČNOST PIRIDOKSINAKod dugotrajnog uzimanja velikih doza piridoksina (2-4g) javljaju se oštećenja nerava i poremećaji koordinacije pokreta.

IZVORI PIRIDOKSINA U HRANIPiridoksin je zastupljen u velikom broju namirnica (izuzev masnoća, ulja i šećera).

CLINICAL NUTRITION

Pantotenska kiselina

FIZIČKO-HEMIJSKE KARAKTERISTIKE PANTOTENSKE KISELINE

Pantotenska kiselina je bela kristalna supstanca koja je naziv dobila zbog činjenice da je kiselina koja postoji u svim živim organizmima. U ljudski organizam se unosi hranom, a značajan deo sintetišu crevne bakterije. Sa fosforom stvara koenzim A (CoA).

APSORPCIJA, TRANSPORT I SKLADIŠTENJE PANTOTENSKE KISELINE

Pantotenska kiselina se apsorbuje se u tankom crevu. U obliku koenzima A pantotenska kiselina je značajno prisutna u svim ćelijama ljudskog organizma. Iz organizma se eliminiše mokraćom.

CLINICAL NUTRITION

ULOGE PANTOTENSKE KISELINEOsnovne uloge pantotenske kiseline su u metabolizmu ugljenih hidrata i metabolizmu masti. Pantotenska kiselina u obliku koenzima A učestvuje u pretvaranju pirogrožđane kiseline u acetil-CoA, kao i sukcesivnoj fragmentaciji masnih kiselina na multiple molekule acetil-CoA.

POREMEĆAJI KOJI NASTAJU USLED NEDOSTATKA PANTOTENSKE KISELINENedostatak pantotenske kiseline nije zabeležen kod ljudi.

CLINICAL NUTRITION

POTREBE ZA PANTOTENSKOM KISELINOMIako nisu precizno utvrđene dnevne potrebe, smatra se da se u organizmu odrasle osobe dnevno potroši oko 5mg pantotenske kiseline.

TOKSIČNOST PANTOTENSKE KISELINE

Toksični efekti pantotenske kiseline nisu poznati.

IZVORI PANTOTENSKE KISELINE U HRANIPantotenska kiselina je zastupljena u velikom broju namirnica (izuzev masnoća, ulja i šećera).

CLINICAL NUTRITION

Biotin (vitamin H)

FIZIČKO-HEMIJSKE KARAKTERISTIKE BIOTINABiotin spada u sumporna jedinjenja značajna za ukupan metabolizam u ljudskom organizmu.

APSORPCIJA, TRANSPORT I SKLADIŠTENJE BIOTINAProtein avidin koji se nalazi u jajima (ukoliko nisu dovoljno termički obrađena) može se vezati za biotin i sprečiti njegovu apsorpciju u crevima.

ULOGE BIOTINA Biotin, zajedno sa acetil-CoA, učestvuje u prenosu ugljendioksida tokom različitih metaboličkih reakcija:

početna faza sinteze nekih masnih kiselina sinteza nekih aminokiselina ugradnja ugljendioksida pri formiranju purina.

CLINICAL NUTRITION

POREMEĆAJI KOJI NASTAJU USLED NEDOSTATKA BIOTINAIako je prirodni nedostatak biotina veoma redak (nedostatak specifičnih enzima), nedostatak biotina nastaje (najčešće) kao posledica dugotrajne parenteralne ishrane bez dodavanja biotina. Ipak, pojedinačni poremećaji vezani za ovu avitaminozu još uvek nisu dovoljno poznati.

POTREBE ZA BIOTINOM

Iako nisu precizno utvrđene smatra se da dnevne potrebe za biotinom iznose 30g.

TOKSIČNOST BIOTINAToksični efekti biotina nisu poznati.

IZVORI BIOTINA U HRANINajbolji izvori biotina su žumance jajeta, jetra i paradajz.

CLINICAL NUTRITION

Folati (folna kiselina)

FIZIČKO-HEMIJSKE KARAKTERISTIKE FOLATAFolati su zajedničko generičko ime za grupu jedinjenja koja imaju slične nutritivne karakteristike i hemijsku strukturu. Naziv su dobili po solima folne kiseline koje se nalaze u zelenom listastom povrću. Folna kiselina (pteroil-monoglutaminska kiselina – PGA) formira žute kristale koji se sastoje od tri konjugovane kiseline: pteroične kiseline, paraaminobenzoične kiseline (PABA) i glutaminske kiseline (aminokiselina).

APSORPCIJA, TRANSPORT I SKLADIŠTENJE FOLATAFolati se apsorbuju specifičnim mehanizmima iz tankog i debelog creva. Skladište se uglavnom u jetri i bubrezima.

ULOGE FOLATANajvažnija uloga folata, u obliku proenzima, je u prenosu pojedinačnih ugljenikovih atoma pri sintezi purina i timina neophodnih za formiranje DNK. Zbog toga su folati važni za odvijanje normalnog rasta. Takođe, folati učestvuju u sintezi hema (neproteinski deo hemoglobina), pa su neophodni i za rast i sazrevanje eritrocita.

CLINICAL NUTRITION

POREMEĆAJI KOJI NASTAJU USLED NEDOSTATKA FOLATAU nedostatku folata dolazi do nastanka teških anemija (makrocitna, megaloblastna anemija) i poremećaja rasta i razvoja.

POTREBE ZA FOLATIMA

Dnevne potrebe za folnom kiselinom iznose 400g. Trudnice i porodilje treba da dnevno unose po 600g folata.

TOKSIČNOST FOLATAUkoliko se unosi više od 1000g folata dnevno u dužem vremenskom periodu može doći do maskiranja nedostatka vitamina B12.

IZVORI FOLATA U HRANIFolati su zastupljeni u velikom broju namirnica (izuzev masnoća, ulja i šećera).

CLINICAL NUTRITION

Kobalamin (vitamin B12)

FIZIČKO-HEMIJSKE KARAKTERISTIKE KOBALAMINA

Kobalamin (vitamin B12) je složeno kristalno jedinjenje crvene boje (visoke molekulske mase) koje sadrži prostetičnu grupu sa atomom kobalta koji ima koordinativne veze, poput gvožđa u hemoglobinu. U organizam se unosi uglavnom hranom životinjskog porekla, mada se deo sintetiše od strane ljudskih crevnih bakterija.

APSORPCIJA, TRANSPORT I SKLADIŠTENJE KOBALAMINAKobalamin se apsorbuje preko posebnog transportnog sistema u završnom delu tankog creva (ileum) vezan za poseban glikoprotein (unutrašnji faktor) koji se stvara u sluznici želuca. Skladišti se u nizu organa (jetra, bubreg, srce, mišići, mozak, slezina...) u malim količinama, ali je, obzirom na malu potrošnju, ova zaliha dovoljna da zadovolji višegodišnje potrebe organizma (3-5 godina).

CLINICAL NUTRITION

ULOGE KOBALAMINA

Kobalamin (delujući kao koenzim) učestvuje u metabolizmu aminokiselina, te je kao takav neophodan za rast i razvoj organizma. Takođe, kobalamin je neophodan i za rast i sazrevanje eritrocita (sinteza hema u molekulu hemoglobina), pa usled njegovog nedostatka dolazi do nastanka teške malokrvnosti (perniciozna anemija, megaloblastna anemija).

POREMEĆAJI KOJI NASTAJU USLED NEDOSTATKA KOBALAMINA

Usled nedostatka kobalamina dolazi do pojave:

perniciozne anemije zbog nemogućnosti formiranja hema u molekulu hemoglobina

psihičkih poremećaja (poremećaji kognitivnih sposobnost, pogrešno prosuđivanje...) zbog nedostatka kobalamina potrebnog za sintezu proteinskih i lipidnih delova mijelinskog omotača nerava.

CLINICAL NUTRITION

POTREBE ZA KOBALAMINOM

Dnevne potrebe za kobalaminom su male i iznose 2-3g dnevno za odrasle. Ipak, treba istaći da ove vrednosti mnogo zavise od funkcionalnog stanja drugih organskih sistema (gastrointestinalni trakt).

TOKSIČNOST KOBALAMINA

Toksični efekti kobalamina nisu poznati.

IZVORI KOBALAMINA U HRANI

Kobalamin je zastupljen isključivo u namirnicama životinjskog porekla (najviše u mesu).